bojan jovicic - mogucnosti poboljsanja erp sistema koriscenjem uzora.pdf

UNIVERZITET U BEOGRADU

FAKULTET ORGANIZACIONIH NAUKA

Bojan Jovii

Mogunosti poboljanja ERP sistema korienjem uzora

Magistarska teza

Beograd, 2007

UNIVERZITET U BEOGRADU

FAKULTET ORGANIZACIONIH NAUKA

Bojan Jovii

Mogunosti poboljanja ERP sistema

korienjem uzora

MAGISTARSKA TEZA

MENTOR:

Dr Sinia Vlaji, docent FON-a

LANOVI KOMISIJE:

Dr Dragana Beejski Vujaklija, vanr. prof. FON-a

Dr Dragan Boji, docent ETF-a

Dr Biljana Stoi, vanr. prof. FON-a

Dr Oliver Ili, red. prof. FON-a

Datum odbrane:

Ovaj rad posveujem svom bratu koji mi je pruio nemerljivu podrku da istrajem u svojim

naporima, tokom njegove izrade.

~ 1 ~

1 Mogunosti poboljanja ERP sistema korienjem uzora

Mogunosti poboljanja ERP sistema korienjem uzora

Sadraj:

Predmet istraivanja ovog rada je ispitivanje odnosa izmeu postojeih ERP sistema,

ivotnog ciklusa softvera i uzora. U radu je prvo data definicija pojma ERP i objanjena

evolucija ERP sistema. Nakon toga su prikazani neki od postojeih ERP sistema, i postojee

analize njihovih funkcionalnosti. Zatim je prikazana komparativna analiza lakoe odravanja i

korienja uzora u ERP sistemima. U nastavku rada prikazan je Dynamics AX ERP sistem, sa

poslovnog i tehniko tehnolokog aspekta. Nakon toga je razmatran ivotni ciklus softvera,

njegovi modeli i metoda, sa fokusom na Larmanovu metodu ivotnog ciklusa softvera. Zatim

su prikazani uzori njihovi oblici predstavljanja, sa detaljnim prikazom uzora analize, i

primerima implementacije uzora projektovanja.

Na kraju su prikazane mogunosti primene uzora u poboljanju ERP sistema, uz

analizu postojanja uzora u konkretnom ERP sistemu, identifikaciju mesta gde bi se ERP sistem

mogao poboljati uvoenjem uzora, uz merenje poboljanja korienjem softverskih metrika.

Na kraju su date smernice za dalja poboljanja ERP-a.

Kljune rei: ERP sistemi, Komparativna analiza ERP sistema, Dynamics AX, ivotni

ciklus softvera, Larmanova metoda, Uzori, Uzori analize, Uzori projektovanja, Poboljanje ERP

sistema korienjem uzora

~ 2 ~


Possibilities of patterns application in the ERP systems

improvements

Abstract:

This work examines relationship between the existing ERP systems, software life cycle

and patterns. Firstly, the definition of the ERP is given, and the ERP systems evolution is

explained. Afterwards, some of the existing ERP systems are described with the analysis of

their functionalities. After that, the comparative analysis of ease of maintainance and patterns

usage in the ERP systems is shown. Afterwards, the Dynamics AX ERP system is examined

from business and tehnical aspect. The work proceeds with a software life cycle, its models

and methods, with the focus on Larmans software life cycle method. After that, patterns,

their represenation forms, classifications with detailed examination of analysis patterns, and

design patterns sample implementation are shown.

Finally, the possibilities of applying patterns in ERP systems improvements, with the

analysis of patterns existance in specific ERP system, identification of places where ERP

system can be improved by introducing patterns, with improvement measuring using software

metrics. Finally, guidelines for further improvements of ERP are given.

Keywords: ERP systems, Comparative analysis of ERP systems, Dynamics AX,

Software life cycle, Larmans method, Patterns, Analysis patterns, Design patterns, Patterns

Application in the ERP systems improvements

~ 3 ~


Sadraj

1 Uvod .................................................................................................................................. 7

2 ERP ................................................................................................................................... 11

2.1. ERP sistemi i njihov nastanak ................................................................................. 12

2.2 Dalji razvoj ERP sistema .......................................................................................... 17

3 Komparativna analiza ERP sistema ................................................................................ 19

3.1 Opta analiza ............................................................................................................. 21

3.2 Analiza lakoe odravanja i korienja uzora ......................................................... 33

3.2.1 Direktno ispitivanje ........................................................................................... 34

3.2.2 Anonimno ispitivanje ........................................................................................35

3.2.3 Analiza odstupanja ........................................................................................... 37

3.2.3.1 Ocena lakoe kreiranja/izmene izvetaja .................................................. 38

3.2.3.2 Ocena lakoe kreiranja/izmene ekranskih formi ..................................... 39

3.2.3.3 Ocena lakoe izmene poslovnih procesa .................................................. 40

3.2.3.4 Izbor modela rada sa bazom podataka (Direct / Meta-Model) ................ 41

3.2.3.5 Ocena lakoe integracije sa drugim aplikacijama ..................................... 42

3.2.3.6 Ocena nivoa podrke za XML .................................................................... 43

3.2.3.7 Ocena nivoa podrke za Web servise ........................................................ 44

3.2.3.8 Ocena lakoe Web razvoja ........................................................................ 45

3.2.3.9 Ocena nivoa podrke za automatsko testiranje ........................................ 46

3.2.3.10 Provera da li je ispitanik upoznat sa uzorima (Design Patterns) ........... 47

3.2.4 Analiza vrednosti za 5 ERP sistema sa najveim brojem odgovora ................ 48

3.3 Mogui kombinatorni pristupi ................................................................................ 50

4 Dynamics AX................................................................................................................... 51

4.1 Istorija Dynamics AX ............................................................................................... 52

4.2 Poslovni opis ........................................................................................................... 55

4.2.1 Prodaja ............................................................................................................... 59

4.2.2 Marketing........................................................................................................... 61

4.2.3 Upravljanje finansijama .................................................................................... 63

4.2.4 Poslovne analize ............................................................................................... 65

4.3 Tehniko/tehnoloki opis ....................................................................................... 68

4.3.1 MorphX razvojno okruenje ............................................................................. 75

4.3.2 Aplikativni slojevi Dynamics AX ...................................................................... 82

4.3.3 IntelliMorph ...................................................................................................... 84

4.3.4 X++ .................................................................................................................... 86

~ 4 ~


5 ivotni ciklus softvera .................................................................................................... 89

5.1 Aktivnosti procesa ivotnog ciklusa softvera .......................................................... 92

5.1.1 Prikupljanje korisnikih zahteva ....................................................................... 92

5.1.2 Analiza ............................................................................................................... 92

5.1.3 Projektovanje ..................................................................................................... 93

5.1.4 Implementacija .................................................................................................. 94

5.1.5 Testiranje ........................................................................................................... 94

5.2 Modeli ivotnog ciklusa softvera ............................................................................ 94

5.2.1 Model vodopada ................................................................................................ 94

5.2.1.1 Modifikovani model vodopada sa preklapajuim fazama ......................... 98

5.2.1.2 Modifikovani model vodopada sa podprojektima ..................................... 99

5.2.1.3 Modifikovani model vodopada sa smanjenjem rizika .............................. 100

5.2.2 Spiralni model ................................................................................................... 101

5.2.3 Model iterativno inkrementalnog razvoja ...................................................... 102

5.3 Metode ivotnog ciklusa softvera .......................................................................... 104

5.3.1 Larmanova metoda ........................................................................................... 104

5.3.1.1 Faza planiranja i razrade ............................................................................ 106

5.3.1.2 Faza izgradnje ............................................................................................ 108

5.3.2 Jedinstveni proces razvoja softvera .................................................................. 112

5.4 Izbor pristupa ivotnom ciklusu razvoja softvera ................................................. 119

5.4.1 Analiza Larmanove metode ivotnog ciklusa softvera u odnosu na druge

prikazane modele i metode ................................................................................................... 121

6 Uzori .............................................................................................................................. 122

6.1 Oblici predstavljanja uzora .................................................................................... 123

6.1.1 Aleksanderov oblik ........................................................................................... 127

6.1.2 GOF oblik ......................................................................................................... 127

6.1.3 Coplienov oblik ................................................................................................ 128

6.1.4 BG-FON oblik predstavljanja uzora ................................................................ 128

6.1.5 Klasifikacija uzora ............................................................................................ 129

6.2 Uzori analize .......................................................................................................... 130

6.2.1 Poslovni uzori .................................................................................................... 131

6.2.1.1 Uzori odgovornosti .................................................................................... 132

6.2.1.2 Uzori posmatranja i merenja .................................................................... 132

6.2.1.3 Uzori referenciranja................................................................................... 133

6.2.1.4 Uzori obrauna .......................................................................................... 134

6.2.1.5 Uzori planiranja ......................................................................................... 135

~ 5 ~


6.2.1.6 Uzori trgovine ........................................................................................... 135

6.2.1.7 Uzori pakovanja ......................................................................................... 136

6.2.2 Uzori podrke .................................................................................................. 137

6.2.2.1 Arhitekturni uzori ..................................................................................... 137

6.2.2.2 Uzori za ablone projektovanja modela tipova ....................................... 138

6.2.2.3 Uzori asocijacije ........................................................................................ 139

6.3 Uzori projektovanja ............................................................................................... 139

6.3.1 Uzori mikro arhitekture ................................................................................... 139

6.3.1.1 GOF uzori projektovanja ........................................................................... 139

6.3.1.2 GRASP uzori projektovanja ....................................................................... 175

6.3.2 Uzori makro arhitekture ................................................................................. 183

6.3.2.1 ECF uzor ..................................................................................................... 184

6.3.2.2 MVC uzor .................................................................................................. 185

7 Primena uzora u poboljanju ERP sistema .................................................................. 186

7.1 Analiza postojeih uzora ........................................................................................ 186

7.1.1 Strategija (Strategy) .......................................................................................... 187

7.1.2 Iterator .............................................................................................................. 192

7.1.3 ablonski metod (Template method) ............................................................. 200

7.1.4 Fasada (Facade) ............................................................................................... 203

7.2 Mogunosti poboljanja ........................................................................................ 207

7.2.1 Softverske metrike ........................................................................................... 207

7.2.2 Primer u Dynamics AX ................................................................................... 208

7.3 Studija sluaja ......................................................................................................... 219

7.3.1 Planiranje i razrada .......................................................................................... 219

7.3.2 Izgradnja .......................................................................................................... 223

7.3.2.1 Primena GoF uzora ....................................................................................227

7.3.2.2 Konstrukcija ............................................................................................. 228

7.3.2.3 Testiranje .................................................................................................. 240

7.4 Smernice za uvoenje novih domensko specifinih procesa ............................... 241

8 Zakljuak ...................................................................................................................... 242

9 Literatura ..................................................................................................................... 244

10 Spisak slika ................................................................................................................... 251

11 Spisak tabela ................................................................................................................. 253

~ 6 ~


PREDGOVOR

Ova teza je raena u periodu od decembra 2006 do oktobra 2007 na Fakultetu

organizacionih nauka u Beogradu.

Mentor teze je bio prof. dr Sinia Vlaji, kome se ovom prilikom zahvaljujem na

strunoj i moralnoj pomoi koju mi je pruio za svo vreme izrade teze. Tokom izrade

teze, pored redovnih konsultacija gde smo imali preko 30 vienja, profesor i ja smo

razmenili preko 150 e-mail poruka.

eleo bih da se zahvalim svima onima koji su uestvovali u anketi koja je raena za

potrebe komparativne analize ERP sistema.

~ 7 ~


1 Uvod

Svaki poslovni sistem se moe opisati preko odreene strukture i skupa poslovnih

procesa koji se izvravaju u okviru te strukture. Za veinu poslovnih sistema je definisan

zajedniki skup poslovnih procesa koji se izvravaju u tim sistemima. Meutim svaki poslovni

sistem ima neke svoje specifinosti koje dovode do pojave domensko specifinih poslovnih

procesa. Ukoliko se ovi procesi ele automatizovati potrebno je da se naprave odgovarajui

informacioni sistemi koji e obezbediti da svaki poslovni proces, odnosno njegova aktivnost

bude to je mogue vie automatizovana. Izbor odgovarajueg poslovnog informacionog

sistema predstavlja jedno od stratekih pitanja na koje treba dati odgovor. Pored toga,

postavlja se i sledee pitanje: Da li treba razvijati novi informacioni sistem koji e biti u

potpunosti orijentisan ka domenu nekog poslovnog sistema ili treba izabrati neki od

postojeih ERP (Enterprise Resource Planning) informacionih sistema koje treba prilagoditi

nekom poslovnom sistemu?

Prednost novog sistema se ogleda u tome to e biti podrani svi poslovni procesi

sistema, kako generalni tako i specifini. Kljuni nedostatak novog sistema se ogleda u

velikom vremenu koje je potrebno da se jedan takav sistem razvije, testira i uvede u

operativno korienje.

Sa druge strane uvoenje postojeih ERP reenja trai manje vremena za njihovo

uvoenje i operativno korienje u odnosu na nova reenja. To se posebno odnosi na

automatizaciju procesa koji su podrani postojeim ERP sistemom. Za specifine procese

poslovnog sistema koji nisu podrani postojeim ERP reenjem je potrebno vie vremena i

resursa kako bi se oni realizovali. Razvoj specifinih procesa, odnosno njihova automatizacija,

predstavlja jedan od kljunih problema koji se javljaju u uvoenju postojeih ERP reenja.

Postavljaju se sledea pitanja:

1. Da li i u kojoj meri postojea ERP reenja obezbeuju mehanizme koji omoguavaju da se

specifini procesi lako i brzo razviju, odnosno uvedu u poslovni sistem?

2. Da li se razvoj i uvoenje, specifinih procesa pomou ERP reenja, moe poboljati

korienjem savremenih metoda razvoja softvera i uzora (paterna)?

Odgovor na ova pitanje e predstavljati sutinu ovoga rada.

~ 8 ~


U uvodnom delu, odnosno u prvoj glavi teze, dat je pregled, koji obuhvata: predmet

istraivanja, ciljeve istraivanja, naune hipoteze i modele i sredstva koja su koriena u

istraivanju kao i kratak opis preostalih 6 glava, u kojima je izloena kompletna magistarska

teza.

Predmet istraivanja ove teze se odnosi na:

1. Komparativnu analiza postojeih ERP reenja. Analiza postojeih

istraivanja poput [1] [2] [3] [4] [5] [6], i posebno istraivanje koje su autori

sproveli gde se ispituje lakoa odravanja ERP reenja.

2. Analizu postojeih metoda razvoja softvera. Razmatranje ivotnog ciklusa

softvera iz [7] [8] [9] [10] [11] [12], sa fokusom na metodu ivotnog ciklusa

softvera iz [13].

3. Pregled poslovnih i softverskih uzora (paterna) i analizu Dynamics AX ERP

reenja, kako bi se utvrdilo koje uzore Dynamics AX ERP reenje koristi u

procesu uvoenja postojeih poslovnih procesa. Predlog uzora koji se

trebaju koristiti u procesu i uvoenja novih domensko specifinih procesa

pomou Dynamics AX ERP reenja. Pregled poslovnih uzora iz [14] i

softverskih uzora iz [15].

Ciljevi istraivanja ove magistarske teze se odnose na:

1. Komparativnu analizu postojeih ERP reenja.

2. Analizu Dynamics AX ERP reenja i njegovog MorphX razvojnog okruenja,

X++ programskog jezika i IntelliMorph prezentacione tehnologije.

Utvrivanje naina uvoenja novih domensko specifinih poslovnih

procesa (uvoenje vertikalne funkcionalnosti) pomou Dynamics AX ERP

reenja.

3. Analizu Larmanove metode razvoja softvera u odnosu na druge metode

razvoja softvera (spiralna metoda, ..., jedinstveni proces razvoja softvera).

4. Pregled poslovnih i softverskih uzora i predlog uzora koji se trebaju

koristiti u procesu uvoenja novih domensko specifinih procesa pomou

Dynamics AX ERP reenja.

5. Ispitivanje mogunosti poboljanja procesa razvoja Dynamics AX ERP

reenja korienjem Larmanove metode i uzora.

Hipoteze ove magistarske teze su sledee:

1. Dynamics AX ERP reenje prua razvojno okruenje koje olakava proces

razvoja domensko specifinih procesa.

2. Dynamics AX ERP reenje sadri poslovne i softverske uzore koji se koriste

prilikom uvoenje postojeih poslovnih procesa u poslovni sistem.

3. Proces razvoja i uvoenja domensko specifinih procesa moe biti

poboljan korienjem Larmanove metode razvoja softvera i korienjem

poslovnih i softverskih uzora.

~ 9 ~


Modeli i sredstva koja su koriena u tezi su:

1. Larmanova metoda razvoja softvera prilikom razvoja i uvoenja novih

domensko specifinih poslovnih procesa pomou Dynamics AX ERP

reenja.

2. UML modeli kojima e se opisati poslovni i softverski sistem.

3. Poslovni i softverski uzori koje koristi Dynamics AX ERP reenje.

4. Dodatni softverski alati za izradu projektne dokumentacije i

implementaciju dodatnih funkcionalnosti: Dynamics AX, Microsoft Visio,

Microsoft Visual Studio 2005, Microsoft SQL Server 2005, Microsoft

Internet Information Server

U drugoj glavi su prvo opisani ERP sistemi. Potom je objanjen proces njihovog

nastanka, i dalji tokovi razvoja.

U treoj glavi su prvo prikazani rezultati ranijih poreenja ERP sistema, koji su bili

usmereni ka poreenju poslovnih funkcionalnosti. Potom su prikazani rezultati istraivanja

koje je sprovedeno za potrebe ove teze, a koje poredi lakou odravanja i korienje uzora. Na

kraju je prikazan jedan primer kombinatornog pristupa, gde se prikazuje korienje vie ERP

sistema unutar jednog sistema.

U etvrtoj glavi je razmatrana istorija nastanka Dynamics AX ERP sistema. Potom je

dat opis nekih poslovnih funkcionalnosti. Na kraju je prikazan tehniko/tehnoloki opis

razvojnog okruenja i programskog jezika.

U petoj glavi je prvo opisan ivotni ciklus softvera i aktivnosti koje ga ine. Potom su

prikazani neki od modela ivotnog ciklusa softvera, kao i metode ivotnog ciklusa softvera. Na

kraju je razmatran izbor pristupa ivotnom ciklusu softvera, sa analizom Larmanove metode

ivotnog ciklusa softvera u odnosu na druge modele i metode.

U estoj glavi su navedene osnovne definicije kojima se objanjavaju uzori (paterni),

zatim su navedeni poznati oblici predstavljanja uzora i na je data klasifikaciju uzora. Detaljno

su prikazani uzori analize, i dat primer implementacije uzora projektovanja.

U sedmoj glavi je prvo izvrena analiza postojeih uzora unutar Dynamics AX ERP

sistema. Potom su prikazana neka od mesta gde je mogue eventualno poboljanje uvoenjem

uzora. Na kraju je prikazan primer implementacije dodatnih funkcionalnosti unutar Dynamics

AX korienjem uzora.

U osmoj glavi je dat zakljuak vezan za izloenu tezu. U tom smislu su navedeni

realizovani ciljevi teze i ostvarene hipoteze. Takoe je ukazano na mogue pravce daljeg

istraivanja.

Na kraju teze je data literatura, spisak slika i tabela. Navedeno je ukupno 100 referenci

koje su koriene tokom istraivanja.

Magistarska teza je izloena na 254 strana.

Na slici 1 je dat konceptualni dijagram magistarske teze. Na poetku svake glave dat je

detaljniji konceptualni dijagram koji prikazuje organizaciju te glave i osnovne pojmove koji je

ine.

~ 10 ~


7 Primena uzora u poboljanju ERP sistema 6 Uzori

5 ivotni ciklus softvera

3 Komparativna analiza ERP Sistema

4 Dynamics AX

2 ERP

MRP II

(Manufacturing Resource Planning)

ERP

(Enterprise Resource Planning)

MRP

(Material Requirements Planning)

Closed-loop MRP

Dynamics AX

Istorija Tehniko

tehnoloki opis

Poslovni

opis

Komparativna analiza

ERP sistema

Analiza funkcionalnosti

ERP

sistemi

SAP Oracle EBSDynamics

Analiza lakoe odravanja

ivotni ciklus

softvera

Proces ivotnog

ciklusa softvera

Aktivnosti procesa

ivotnog ciklusa softvera

Modeli ivotnog

ciklusa softveraMetode ivotnog

ciklusa softvera

Strategije ivotnog

ciklusa softvera

Use-case

driven

Architecture

centric

JPRS Larmanova metoda

Uzori Oblici predstavljanja

Uzori analizeUzori projektovanja

Poslovni uzori Uzori podrkeUzori makro arhitekture Uzori mikro arhitekture

Primena uzora u poboljanju ERP sistema Analiza postojeih uzora

Mogunosti poboljanja Studija sluaja

Planiranje i razrada Izgradnja

Slika 1: Konceptualni dijagram magistarske teze

~ 11 ~


Kao to su neveti fiziki radnici bili dominantna socijalna

i politika sila u 20. veku, tehniari e postati dominantna

socijalna, a moda i politika sila, u sledeim decenijama.

- Peter Drucker

2 ERP

U ovom poglavlju e prvo biti opisani ERP sistemi. Potom e biti objanjen proces

njihovog nastanka, i na kraju e biti dati dalji tokovi razvoja ERP sistema. Na osnovu ovog

poglavlja autori su objavili rad [16]. Na slici 2 je dat konceptualni dijagram ove glave. Na slici

se vidi evolucija ERP sistema, od MRP, preko MRP zatvorene petlje i MRP II, pa do ERP

sistema.

MRP II

(Manufacturing Resource Planning)

ERP

(Enterprise Resource Planning)

MRP

(Material Requirements Planning)

Closed-loop MRP

ES

(Enterprise Software)

Sadri elemente

Sastavnice

(BOM, Bill Of Material)

Glavni plan

(Master Schedule)

Podatke iz magacina

Koristi

Koristi

Budui zahtevi za nabavkom

Daje odgovor ta su

Koristi

Planiranje rada pogona

Planiranje nabavke

Planiranje prodaje

Analiza resursa

Simulacija

Finansijski interfejs

Planiranje operativne prodaje

Potpuni lanac snabdevanja

Rad sa vie poslovnih jedinica

Pojaana finansijska integracija

Koordinacija svih delova poslovnog sistema

Jedinstven skup alata

Integracija u realnom vremenu

Slika 2: Konceptualni dijagram ERP-a

~ 12 ~


ERP (Enterprise Resource Planning) sistemi su takvi gotovi informacioni sistemi koji

su orijentisani na informaciono podravanje veine najeih poslovnih procesa. Kao

skraenica ERP se takoe koristi da oznai ERP procese, ERP sisteme, ili ERP softver. ERP

procesi su procesi poput nabavke, prodaje, upravljanja skladitem, finansija, ali i njihovog

planiranja. ERP sistemi su takvi sistemi koji realizuju veinu ERP procesa, a ERP softverski

paketi su takvi paketi koji pruaju informacionu podrku ERP sistemima.

2.1. ERP sistemi i njihov nastanak

Pojam ERP je originalno oznaavao sisteme koji su projektovani da koriste resurse

celog preduzea. Iako je skraenica potekla iz proizvodnog okruenja, danas se ona koristi u

mnogo irem smislu: neprofitne, nevladine i vladine organizacije i veliki poslovni sistemi,

esto koriste ERP sisteme.

Istorija razvoja ERP sistema je prikazana na slici 3 [17 str. 7]

Slika 3: Evolucija ERP-a

ERP je poeo svoj ivot 60-ih godina kao planiranje materijalnih zahteva (Material

Requirements Planning, MRP). Nastao je kao rezultat ranih napora u procesiranju sastavnica

(Bill Of Materials, BOM). Pronalazai MRP-a su traili bolji metod naruivanja materijala i

komponeneti, i nali su ga u ovoj tehnici.

~ 13 ~


MRP simulira univerzalnu proizvodnu jednainu. On koristi glavni plan (master

schedule), sastavnice (bill of material) i podatke iz skladita da bi kroz pitanja:

ta emo da pravimo? (glavni plan)

ta nam treba da bi to napravili? (sastavnice)

ta trenutno imamo? (podaci iz skladita)

odredio budue zahteve i dao odgovor na pitanje ta moramo da nabavimo?.

U MRP su dodate tehnike za pomo pri planiranju zahteva kapaciteta. Razvijeni su

dodatni alati da se bi podralo planiranje agregatnih prodaja i produkcionih nivoa;

razvoj specifinih proizvodnih planova; predvianje, planiranje prodaje, ponude

kupcima; i analize resursa visokog nivoa. Ukljueni su sistemi za podrku izvrenja

plana: razne tehnike planiranja rada pogona za planiranje rada unutar fabrike i

planiranje odnosa sa dobavljaima za planiranje rada van fabrike. Ovaj razvoj je

rezultirao drugim korakom evolucije ERP-a, tj. MRP-om zatvorene petlje (closed-loop MRP)

[17 str. 8], ija je shema data na slici 4 [17 str. 9].

Slika 4: MRP zatvorene petlje

Sledei korak ove evolucije je planiranje proizvodnih resursa (Manufacturing Resource

Planning, MRP II). Direktni nastavak i proirenje closed-loop MRP-a, ukljuuje tri dodatna

elementa [17 str. 10]:

1. Planiranje prodaje i operacija moan proces za balansiranje ponude i tranje na nivou obima, omoguuje upravi mnogo veu kontrolu nad operativnim aspektima poslovanja. 2. Finansijski interfejs mogunost da se operativni plan (u pariima, kilogramima, galonima ili drugim jedinicama mere) prevede u finansijske termine (novane jedinice). 3. Simulacija mogunost da se postave ta-ako pitanja i dobiju odgovori na osnovu kojih moe da se reaguje i u jedinicama mere i u novanim. U poetku ovo je bilo mogue samo na agregatnoj, gruboj bazi, ali dananji sistemi za napredno planiranje (APS, Advanced Planning Systems) omoguuju veoma efektivno izvoenje simulacije, do nivoa detalja.

~ 14 ~


Jedna definicija MRP II dolazi iz renika APICS1-a koji je postavio standarde ove

terminologije tokom godina. Njihova definicija planiranja proizvodnih resursa je[18]:

MRP II je metoda efektivnog planiranja svih resursa proizvodne kompanije.

Ona koristi jedinice mere za operativno planiranje, novane jedinice za finansijsko, i podrava

simulacionu mogunost da odgovori na ta-ako pitanja. Sastoji se od razliitih

funkcija, koje su meusobno povezane: poslovno planiranje, planiranje prodaje i operacija,

planiranje proizvodnje, planiranje materijalnih zahteva, planiranje zahteva kapaciteta, i sistemi

za podrku izvrenju planova kapaciteta i materijala. Izlaz iz ovakvih sistema je integrisan

sa finansijskim izvetajima poput biznis plana, izvetaja o nabavci, logistikim buetima, i

novanim projekcijama nivoa inventara. Planiranje proizvodnih resursa je direktni nastavak i

proirenje MRP-a zatvorene petlje.

Poslednji korak ove evolucije je Planiranje resursa preduzea (Enterprise Resource

Planning, ERP). Osnove ERP-a su iste kao kod MRP II. Ipak, ERP kao skup poslovnih

procesa ima mnogo iri domen, i mnogo je efikasniji u radu sa viestrukim

poslovnim jedinicama, pre svega zahvaljujui Sloenom softveru (Enterprise Software,

ES). Finansijska integracija je jo jaa. Alati za podrku lanca snabdevanja, sa podrkom

za poslovanje izvan granica kompanije, su sada jo robusniji. Grafiki prikaz ERP-a je dat na

slici 5 [17 str. 11]:

Slika 5: Enterprise Resource Planning

1 APICS je vodee profesionalno obrazovno udruenje u polju upravljanja resursima

~ 15 ~


APICS definie ERP kao[18]:

ERP predvia i balansira ponudu i potranju. To je skup alata za predvianje,

planiranje i rasporeivanje resursa na kompanijskom nivou koji:

povezuje kupce i dobavljae u potpuni lanac snabdevanja

primenjuje dokazane najbolje prakse u donoenju odluka

koordinira prodaju, marketing, operacije, logistiku, nabavku, finansije, razvoj

proizvoda, i upravljanje ljudskim resursima.

Njegovi ciljevi ukljuuju visok nivo usluge korisniku, produktivnosti, smanjenja

trokova, obrta inventara, i on prua osnovu za efikasno upravljanje lancem

snabdevanja i e-commerce. Ovo se postie razvojem planova i rasporeda tako da pravi

resursi ljudstvo, materijali, maine i novac budu dostupni u pravom obimu kada

su potrebni.

Enterprise Resource Planning je direktni nastavak i proirenje planiranja proizvodnih

resursa i ukljuuje sve mogunosti MRP II. ERP je moniji u sledeim aspektima:

primenjuje jedinstven skup alata za planiranje resursa na celo preduzee

omoguuje integraciju u realnom vremenu izmeu prodajnih, operativnih i

finansijskih podataka

povezuje pristup planiranja resursa na proireni lanac nabavke kupaca i dobavljaa.

Jedna od posledica uvoenja ERP-a u kontekstu integracije je centralizacija.

Preduzee uvoenjem ERP sistema, moe da zameni dve ili vie nezavisnih aplikacija i

da eliminie potrebu za spoljnim interfesima, koji su ranije bili potrebni za spajanje ovih

sistema. Ovo prua dodatne pogodnosti, koje se kreu od standardizacije i smanjenih

trokova odravanja (jedan sistem umesto dva), do lakeg i/ili veih mogunosti

izvetavanja (poto se svi podaci obino nalaze u jednoj bazi podataka).

Neki autori prave jasniju podelu izmeu ES (Enterprise System ili Enterprise Software)

i ERP-a. Thomas Davenport definie Enterprise sisteme kao [19]: pakete raunarskih

aplikacija koji podravaju mnoge, a skoro sve, aspekte kompanijskih informacionih

potreba.

~ 16 ~


Nisu sve poslovne funkcije ERP-a sadrane u tipinom Enterprise Software (ES)

paketu. Takoe, tipini ES sadri podrku za poslovne procese koji nisu deo ERP-a.

Slika 6: ERP Procesi

Na slici 6 [17 str. 4] ova razlika je prikazana grafiki. Desna zona predstavlja one

funkcije koje sadri tipian ES, a nisu deo ERP-a; leva zona sadri one funkcije ERP-a koje

normalno nisu deo ES-a; zona preklapanja u centru sadri one funkcije ERP-a koje tipino

podrava Enterprise Software.

Definicija ERP-a po Thomas Wallace i Michael Kremzar je [17 str. 5]:

Skup alata za upravljanje koji balansira potranju i ponudu na nivou preduzea, sa

mogunou povezivanja kupaca i dobavljaa u potpuni lanac snabdevanja, primenom

dokazanih poslovnih procesa za donoenje odluka. Oni omoguavaju visoki stepen meu-

funkcijske integracije izmeu prodaje, marketinga, proizvodnje, operacija, logistike,

nabavke, finansija, razvoja novih proizvoda, i ljudskih resursa. Na taj nain je omogueno

ljudima da upravljaju svojim poslovanjem sa visokim nivoom produktivnosti i usluge

korisniku, i simultano smanjujui trokove i nivo zaliha. Time je omoguena osnova za

efektivni e-commerce.

Kao skup veoma integrisanih podsistema, ERP sistemi mogu da se opiu kao usko

povezani (tightly coupled). Uska povezanost olakava koordinaciju izmeu podsistema i

reava fragmetaciju informacija [20].

~ 17 ~


Veoma formalna definicija ERP sistema je data u [21]: ERP je ureena trojka (P, PL,

g) gde je P ne-prazan skup tipova procesnih lanaca (process chain type)2;PL je skup veza

procesnih lanaca (PCLINK)3;g je skup funkcija koji povezuje svaku vezu procesnih

lanaca pl sa ureenim parom veza procesnih lanaca (p1, p2) gde je p1 prethodni tip

procesnog lanca a p2 naredni tip procesnog lanca veze procesnih lanaca pl .

ERP moe da se definie i kao: automatizacija i integracija informacija,

procesa i funkcija u proizvodnim (ili drugim) okruenjima, koja rezultuje zatvorenom

petljom, koja je funkcionalno integrisana, sa planiranjem i izvrenjem u realnom

vremenu, i kontrolnim sistemima koji su lokacijski i jeziki nezavisni i koji sve vie

ukljuuju kupce, dobavljae i partnere [22].

Veina definicija konstatuje da ERP sistemi integriu (ili pokuavaju da integriu) sve

podatke i procese organizacije u jedinstveni sistem.

Naa definicija bi bila:

ERP sistemi su takvi sistemi koji mogu bez ikakve dorade da pokriju veinu

informacionih potreba bilo koje vrste preduzea, automatizacijom i integracijom

informacija, procesa i funkcija u zatvorenu petlju odnosa sa kupcima, dobavljaima i

partnerima. Time se stvara potpuni lanac snabdevanja, sa visokim stepenom meu-

funkcijske integracije i uske povezanosti podsistema preduzea koji mogu da budu geografski i

jeziki nezavisni, i na taj nain omoguava planiranje i izvravanje aktivnosti

poslovnog procesa u realnom vremenu, to omoguava visok nivo produktivnosti

rada i smanjenje utroenog vremena i resursa.

2.2 Dalji razvoj ERP sistema

ERP softverska reenja su priznata kao najznaajniji deo infrastrukture

informacionih tehnologija modernih preduzea [23].

ERP softverska reenja moraju da istovremeno poseduju makar tri navedene

karakteristike [24]:

efikasno upravljanje raznim aktivnostima preduzea

postojanje zajednike baze podataka

sposobnost za brzo reagovanje na operativna pravila

Pojava tehnologija poput elektronske trgovine (e-commerce), sistema za

upravljanje odnosima sa kupcima 4 (CRM, Customer Relationship Management) i

sistema za upravljanje lancem snabdevanja (SCM, Supply Chain Management) prua

mogunosti za poboljanje ERP reenja [25].

2 Tana definicija tipova procesnih lanaca prevazilazi granice ovog rada, ali moe se rei da je to ureena trojka funkcija koje preslikavaju ulazne vrednosti na transakcione tipove podataka, funkcionalnih veza i asocijativnih funkcija koje povezuju prethodna dva pojma.

3 Tana definicija veza procesnih lanaca prevazilazi granice ovog rada, ali moe se rei da je to unarna relacija nad P, i da povezuje dva tipa procesnih lanaca.

4 CRM je deo nekih ERP softverskih reenja, iako se na slici 4 ne tretira kao osnovni deo ERP sistema.

~ 18 ~


Proirenje trendova u elektronskom poslovanju zahteva da proizvodne kompanije

upravljaju internim procesima digitalno i sarauju sa svojim partnerima koristei

standardizovane interfejse [26; 27; 28].

Neki autori ova proirenja i zahteve koriste da definiu i ERP II, kao proirenje ERP-a

sistemima za upravljanje odnosima sa kupcima i sistemima za upravljanje lancem snabdevanja

[29]. Na slici 7 [29] je prikazan proireni lanac nabavke u ERP II sistemu. Web servisi su

identifikovani kao jedan od faktora razvoja ERP II sistema [29].

Slika 7: Integrisani proireni lanac nabavke ERP II

Glavna uloga implementacije ERP sistema je mnogo uspenije voenje preduzea, u

promenjivom i konkurentnom okruenju. esto prilikom implementacije zaposleni u

preduzeu kau Mi smo razliiti, ovo nee raditi kod nas. Isto tako se veoma esto ispostavi,

da ERP softver moe veoma lako da podri veinu tih specifinosti, uz manja podeavanja i

dorade.

Nabavka ERP softvera, sama po sebi nee od preduzea uiniti ERP sistem, niti e ga

uiniti iskusnim u njegovoj primeni, i preduzee nee ostvariti konkurentsku prednost. Da bi

preduzee bilo konkurentno ono mora da bude orijentisano ka ERP-u, ono mora da posveti

svoje najbolje ljude njegovoj implementaciji, ali mora i da poseduje dobar i kvalitetan skup

alata, koji ine ERP softver.

~ 19 ~


Vaa prava vrednost u potpunosti zavisi od

toga sa ime vas porede.

- Bob Wells

3 Komparativna analiza ERP sistema 5

U ovom poglavlju e prvo biti prikazani rezultati ranijih poreenja ERP sistema, koji su

bili usmereni ka poreenju poslovnih funkcionalnosti. Potom e biti prikazani rezultati

istraivanja koje je sprovedeno za potrebe ove teze, a koje poredi lakou odravanja i

korienje uzora. Na kraju e biti prikazan jedan primer kombinatornog pristupa, gde se

prikazuje korienje vie ERP sistema unutar jednog sistema. Na slici 8 je dat konceptualni

dijagram ove glave. Na slici se vidi da e biti prikazana analiza funkcionalnosti i analiza lakoe

odravanja. ERP sistemi koji e biti u fokusu su SAP, Oracle EBS i Dynamics porodica.

Komparativna analiza

ERP sistema

Analiza funkcionalnosti

ERP

sistemi

SAP Oracle EBSDynamics

Dynamics AX Dynamics NAV Dynamics GP ...

Analiza lakoe odravanja

Slika 8: Konceptualni dijagram komparativne analize

Danas postoji veoma veliki broj ERP sistema. ak i kratak opis svakog od njih bi preao

granice ovog rada, tako da e u nastavku biti opisana 5 ERP sistema, koje proizvode kompanije

sa najveim ueem na tritu [30; 31]:

mySAP ERP (SAP)

Oracle E-Business Suite (Oracle)

Dynamics (Microsoft)

Accpac ERP, Pro ERP (Sage)

SSA ERP (Infor)

5 Ovo poglavlje prikazuje komparativnu analiza postojeih ERP reenja, to predstavlja prvi cilj ove magistarske teze.

~ 20 ~


mySAP ERP sistem je naslednik SAP R/3 ERP sistema. Ukljuuje etiri individualna

reenja koja podravaju kljune funkcionalne oblasti: mySAP ERP Financials, mySAP ERP

Human Capital Management, mySAP ERP Operations, mySAP ERP Corporate Services. Na [32]

se nalaze informacije o implementacijama kod nas.

Oracle E-Business Suite (ili Oracle Applications) je skup ERP, CRM i SCM aplikacija

koje je razvio Oracle, a koje koriste njihovu osnovnu tehnologiju baza podataka. Neke od

sadranih aplikacija su: Oracle Financials, Oracle Logistics, Oracle HR, Oracle Sales, i dr.

Postoje informacije o zavrenim implementacijama Oracle E-Business Suite u Hrvatskoj [33].

Dynamics (ranije poznat kao Microsoft Business Solutions) je familija reenja koju

ine: Dynamics AX, Dynamics NAV, Dynamics SL, Dynamics GP, Dynamics CRM. Iz Dynamics

familije, kod nas najvie ima partnerskih preduzea za implementaciju Dynamics NAV [34], a

za Dynamics AX su se tek pojavili prvi partneri [34], iako Dynamics AX predstavlja

najkompleksnije reenje iz familije koje je testirano sa 1000 konkurentnih korisnika [35].

ERP sistemi Accpac ERP i Pro ERP, firme Sage sadre sledea reenja za: CRM, HR

(Human Resources), upravljanje skladitem (Warehouse Management), i sl. Autorima nisu

dostupne informacije o implementacijama kod nas.

SSA ERP sistem je otkupila kompanija Infor, tako da sada nude podrku i za CRM i

SCM. Autorima nisu dostupne informacije o implementacijama kod nas.

Pored ovih reenja, za nae prostore postoje informacije i o reenjima koja su

prezentovana na IDC EAS forumu za Adriatics Regiju [36], a koja se koriste u naoj i okolnim

zemljama:

Pantheon (DataLab)

UPIS (IIB)

LaserLine (Laserline)

MiS ERP Platforma (M & S)

Avizo (Saga InfoTech)

IPIS+ (PIS)

U nastavku rada fokus e biti na pokuajima da se meusobno uporede neki od

postojeih ERP sistema. Nastavak rada je podeljen u tri dela:

1. Prvi deo se odnosi na opte analize koje obino porede dostupne poslovne

funkcionalnosti.

2. Drugi deo je baziran na istraivanju koje je sprovedeno za potrebe ovog rada, i

iji je cilj poreenje lakoe odravanja i korienja uzora.

3. Trei deo prikazuje mogui kombinatorni pristup, gde se umesto jednog ERP

sistema koristi vie, od kojih svaki pokriva jedan deo poslovanja.

~ 21 ~


3.1 Opta analiza

Prilikom vrenja poreenja ERP sistema, veoma esto se vri kategorizacija na osnovu

dostupnih funkcionalnosti, ili cene (vrednosti licenci), ili nekih drugih kriterijuma. ERP

sistemi se na ovaj nain grupiu u redove (tier). Ovo je pogodan, ali nije savren nain

diferencijacije.

Jedan od prvih paralelnih prikaza vie ERP sistema je dat u [1]. Dati su prikazi sledeih

kompanija: SAP, Oracle, PeopleSoft i Baan i ERP sistema koje oni proizvode. Za svaki od

navedenih ERP sistema su navedeni glavni elementi zbog kojih se smatra da se dati ERP sistem

nalazi na vodeoj poziciji. Takoe su opisani glavni rizici za implementaciju ovih ERP sistema.

Finansijski podaci koji su prikazani, su bazirani na izvetajima iz 1998. i 1997. godine. Za svaki

od ERP sistema dato je predvianje buduih akcija do 2002. godine. Za Oracle je data

prognoza da e biti na gubitku ukoliko se nastavi konsolidacija industrije.

Promene i akvizicije kod proizvoaa ERP sistema su veoma este, pa je teko ispratiti

razliita istraivanja iz prolosti. Centralna evidencija integracija ERP sistema je data na [37]. I

ovde su ERP sistemi svrstani u redove (tier), i to:

Tier 1: Oracle, SAP

Tier 2: Infor Global, Epicor, ...

Tier 3: Microsoft Business Solutions, Sage, ...

Neki od ERP sistema koje proizvode kompanije sa najveim ueem na tritu [30; 31]

su tokom svog razvoja ukljuili i sledee ERP sisteme i proizvoae ERP sistema [37] (ovde su

navedeni i proizvodi/proizvoai koji su pridodati kao deo prethodnih akvizicija):

Oracle: Hyperion, Siebel, Retek, Demantra, PeopleSoft, JDEdwards, YouCentric,

Numetrix, Vantive, RedPepper, Datalogix, G-Log.

SAP: OutlookSoft, Triversity, TopTier, Lighthammer.

Microsoft Business Solutions: Great Plains, Real World, FRX, Navision,

Damgaard/Axapta, Solomon.

Sage: Abra, ACCPAC, SBT, ACT!, Adonix, Best, BusinessVision, BusinessWorks,

FAS, MAS90/200, Peachtree, PFW, SalesLogix, SimplyAccounting, Tetra,

Timberline.

Infor: SSA, Interbiz, MK, PRMS, Acacia, Ask, Baan, Marcam, MXP, Infinium, E-

piphany, Boniva, Arzoon, EXE, Ironside Technologies, BPCS, Mapics, Frontstep,

Maincore, Pivotpoint, Thru-Put, Mercia, Varial, Swan, SCT Adage, Fygir, Lilly,

Aperum, FACTS, TakeStock, DMAS, Brain, NxTrend, Dimasys, daly.commerce,

Formation, IncoDev, Geac, JBA, DBS, Runtime, RatioPlan, Streamline,

Management Data, Extensity, SystemsUnion, Comshare, Datastream.

~ 22 ~


Jedno od istraivanja koje pokuava da uporedi ERP sisteme je [2]. U ovom istraivanju

poreenje je vreno po tri kljune oblasti:

Osnovne funkcionalnosti: Ova kategorija poredi softverski proizvod nasuprot

osnovnim standardima za glavnu knjigu, odnose sa dobavljaima, naloge za

nabavku, odnose sa kupcima, zarade, ljudske resurse, kontrolu magacina, prodajne

naloge, trokove poslovanja i mogunosti budetiranja.

Ukupne funkcionalnosti: U ovoj kategoriji merene su funkcionalnosti vezane za

proizvodnju i vie valutni sistem, kao i sistemske funkcionalnosti koje nisu

povezane sa individualnim modulima.

Implementirane (out of the box) funkcionalnosti: Ova kategorija meri

funkcionalnosti sa kojima se proizvod isporuuje, i ne rauna funkcionalnosti koje

mogu da se postignu izmenom ili korienjem dodatnih komponenti.

Pored ovih poreenje, vreno je poreenje i po dva industrijska segmenta:

Distribucija: Za ovu kategoriju je podrazumevano da je u pitanju distrubutivna

organizacija sa zahtevima prema kontroli magacina i unosu naloga. Nisu definisani

zahtevi za vie valutnim sistemom.

Proizvodnja: Za ovu kategoriju je podrazumevano da je u pitanju proizvodna

organizacija usmerena prema kontroli magacina i proizvodnji. Definisani su

zahtevi za vie valutnim sistemom, poto proizvoai esto naruuju iz stranih

zemalja, ili prodaju robu u stranim zemljama.

~ 23 ~


Na slici 9 [2] je dat prikaz rezultata za funkcionalnosti iz kategorije osnovih

funkcionalnosti.

Slika 9: Poreenje osnovnih funkcionalnosti

Na slici 10 [2] je dat prikaz rezultata za funkcionalnosti iz kategorije ukupnih

funkcionalnosti.

Slika 10: Poreenje ukupnih funkcionalnosti

~ 24 ~


Na slici 11 [2] je dat prikaz rezultata za funkcionalnosti iz kategorije implementiranih

funkcionalnosti.

Slika 11: Poreenje implementiranih funkcionalnosti

Na slici 12 [2] je dat prikaz rezultata za funkcionalnosti iz oblasti distribucije robe.

Slika 12: Poreenje funkcionalnosti iz oblasti distribucije

~ 25 ~


Na slici 13 [2] je dat prikaz rezultata za funkcionalnosti iz oblasti proizvodnje.

Slika 13: Poreenje funkcionalnosti iz oblasti proizvodnje

Svakako jedno od najopsenijih istraivanja je dato na [3]. Ovo istraivanje pored toga

to obuhvata veliki broj ERP sistema, traje ve tri godine. Pored rezultata za 2007. godinu

(dostupni na [3]), dostupni su i rezultati za 2006. godinu [4] i 2005. godinu [5]. U nastavku

ovog dela e biti prikazana kraa analiza rezultata iz 2007. godine [3].

I ovde je uraena kategorizacija ERP sistema u redove (tier). Kategorizacija je vrena

na osnovu prihoda kupaca, broja zaposlenih i cene proizvoda, a korienjem kriterijuma

prikazanih na slici 14 [38]:

Slika 14: Kriterijumi za kategorizaciju ERP sistema

U nastavku ovog dela e biti prikazani rezultati za prvih 5 ERP sistema u ovom

istraivanju. To su sledei sistemi [3]:

Prvog reda (tier 1): IFS Applications, SAP Business Suite

Drugog reda (tier 2): Microsoft Dynamics AX, Visibility.net ERP, AccountMate

SQ/Express

~ 26 ~


Na slici 15 [3] prikazan je prvi deo rezultata, koji sadri opte i finansijske podatke o

svakom ERP sistemu.

Slika 15: Opte i finansijski podaci o ERP sistemima

Na slici 16 [3] prikazan je drugi deo rezultata, koji sadri podatke o dostupnim

funkcionalnostima po modulima.

Slika 16: Podaci o dostupnim funkcionalnostima ERP sisteima

~ 27 ~


Na slici 17 [3] prikazan je trei deo rezultata, koji sadri podatke o broju korisnika,

prihodima, i podatke po oblastima poslovanja.

Slika 17: Podaci o broju korisnika, prihodima i oblastima poslovanja

Na slici 18 [3] prikazan je etvrti deo rezultata, koji sadri tehniko tehnoloke o

svakom ERP sistemu.

Slika 18: Tehniko tehnoloki podaci o ERP sistemima

~ 28 ~


Na slici 19 [3] prikazan je peti deo rezultata, koji prikazuje podatke ogranienjima i

optim osobinama.

Slika 19: Podacio o ogranienjima i optim osobinama

Na slici 20 [3] prikazan je esti deo rezultata, koji sadri podatke o vie valutnom

sistemu, finansijama i radnim tokovima.

Slika 20: Podaci o vie valutnom sistemu, finansijama i radnim tokovima

~ 29 ~


Na slici 21 [3] prikazan je sedmi deo rezultata, koji sadri podatke distribuciji i analizi

trendova.

Slika 21: Podaci o distribuciji i analizi trendova

Na slici 22 [3] prikazan je osmi deo rezultata, koji sadri podatke o inicijalnim

trokovima, elektronskoj trgovini i predvianju.

Slika 22: Podaci o inicijalnim trokovima, elektronskoj trgovini i planiranju

~ 30 ~


Na slici 23 [3] prikazan je deveti deo rezultata, koji sadri podatke o kreiranju cena,

proizvodnji i terminiranju.

Slika 23: Podaci o kreiranju cena, proizvodnji i terminiranju

Na slici 24 [3] prikazan je deseti deo rezultata, koji sadri podatke o upravljanju

uslugama, radnim nalozima i konstrukciji.

Slika 24: Podaci o upravljanju uslugama, radnim nalozima i konstrukciji

~ 31 ~


Na slici 25 [3] prikazan je poslednji deo rezultata, koji sadri podatke o posebnim

funkcionalnostima svakog ERP sistema.

Slika 25: Posebne funkcionalnosti ERP sistema

Pored prikazanih ERP sistema, u treem redu (tier 3) se nalaze jo i DEACOM,

Enterprise 21, Epicor Enterprise, Exact Macola ERP, Made2Manage Enterprise Business

System, Mar-Kov CMS, Microsoft Dynamics GP, Microsoft Dynamics NAV, Microsoft

Dynamics SL, Navigator, PSI.erp, Q360, Sage Accpac 500 ERP, SAP Business One, Scoopsoft,

Syspro. Pored navedenih ovo istraivanje obuhvata jo 15 ERP sistema etvrtog reda (tier 4) i

jedan ERP sistem petog reda (tier 5).

Na osnovu prikazanih poreenja moe se zakljuiti da veina ERP sistema prvog i

drugo reda kvalitetno podrava veinu osnovnih poslovnih procesa.

Svakako da sa ve tri godine ispitivanja, i veoma velikim brojem pitanja i podataka o

ERP sistemima, ovo istraivanje predstavlja jedno od najsveobuhvatnijih istraivanja do danas.

Istraivanje koje je sproveo Dr. Marco Iansiti [6] na veoma detaljan nain poredi ERP

sisteme sa aspekta produktivnosti korisnika. Meutim, ovo istraivanje je fokusirano samo na

poreenje Microsoft Dynamics i SAP. U nastavku ovog dela e biti prikazan opis ovog

istraivanja i rezultati koji su dobijeni.

U ovom istraivanju, razvijena je platforma za merenje poslovne produktivnosti

korisnika. Ova platforma je razvijena kombinovanjem standardnih industrijskih testova

korisnosti i rezultatima opsenih istraivanja sprovedenim kod krajnjih korisnika iz odeljenja

za prodaju i marketning, finansije i operativno poslovanje. Testovi poput SUMI (Software

Usability Measurement Inventory), su korieni da bi se identifikovali tipini faktori koji utiu

na stepen korisnosti aplikacija i produktivnost krajnjeg korisnika. SUMI je iroko poznat, kao

metodologija standarda industrije, i koristi se i unapreuje ve 15 godina, u grupi za

istraivanje ljudskih faktora na Cork univerzitetu u Irskoj.

Neke od oblasti koje su pokrivene ovom platformom za merenje poslovne

produktivnosti korisnika su prikazane na slici 26 [6].

~ 32 ~


Slika 26: Platforma za merenje poslovne produktivnosti

Istraivanje se sastojalo od 85 iskaza o poslovnoj produktivnosti softvera, grupisanim u

est kategorija. Istraivanje je sprovedeno putem telefona. Intervjuisani su krajnji korisnici

Microsoft Dynamics NAV i Microsoft Dynamics GP (66 ispitanika) i SAP All-in-One i SAP R/3

(33 ispitanika) u prodaji i marketingu, finansijama i operativnom odeljenju. Svaki od ispitanika

je bio iz razliite kompanije, koje su sluajno izabrane.

Na svaki od iskaza, ispitanici su trebali da daju ocenu od 1 do 7, gde je 1 znailo da se

veoma ne slau, a 7 da se veoma slau sa iskazom. Broj 4 je odznaavao neutralan stav prema

iskazu. Bilo je mogue da ispitanici kau da ne znaju, ili da dati iskaz ne moe da se primeni

na njihovu situaciju.

Prosena produktivnost je prikazana na slici 27 [6].

Slika 27: Prosena poslovna produktivnost

~ 33 ~


Procentualna razlika u poslovnoj produktivnosti po kategorijama je prikazana na slici

28 [6].

Slika 28: Procentualna razlika u poslovnoj produktivnosti po kategorijama

3.2 Analiza lakoe odravanja i korienja uzora

Za potrebe ovog rada izvreno je istraivanje, iji je fokus bio ispitavanje lakoe

odravanja razliitih ERP sistema, a pogotovo ispitivanje korienja uzora u razliitim ERP

sistemima. Ovo istraivanje svakako predstavlja pionirski pokuaj u oblasti ERP sistema. Ovo

istraivanja predstavlja doprinos vee vanosti (DOP-KOMPANALIZA) ove magistarske teze.

Istraivanje je sprovedeno u dve faze.

U prvoj fazi su odgovori skupljani direktnim kontaktom, i prikupljeni su odgovori

od 28 ispitanika.

U drugoj fazi odgovori su skupljani putem anonimne online ankete6, i prikupljeni

su odgovori iz 96 sesija7.

U istraivanju se od svakog ispitanika trailo da unese odgovore za svaki od ERP

sistema u kome ima iskustva.

6 Anketa je dostupna na sajtu autora [29].

Direktna adresa je http://www.bojanjovicic.com/ERPQuestionnaire. 7 Zbog anonimnosti ankete, nije mogue poistovetiti broj sesija sa brojem ispitanika.

http://www.bojanjovicic.com/ERPQuestionnaire

~ 34 ~


Istraivanje je sadralo 11 obaveznih pitanja:

1. Broj godina iskustva u razvoju u ovom ERP reenju

2. Ocena lakoe kreiranja/izmene izvetaja

3. Ocena lakoe kreiranja/izmene ekranskih formi

4. Ocena lakoe izmene poslovnih procesa

5. Izbor modela rada sa bazom podataka (Direct / Meta-Model)

6. Ocena lakoe integracije sa drugim aplikacijama

7. Ocena nivoa podrke za XML

8. Ocena nivoa podrke za Web servise

9. Ocena lakoe Web razvoja

10. Ocena nivoa podrke za automatsko testiranje

11. Provera da li je ispitanik upoznat sa uzorima (Design Patterns)

Na pitanja 2-4 i 6-10 odgovori su dati izborom ocene od 1 do 5, gde je ocena 1 imala

znaenje bez podrke, ili najloije, a ocena 5 oznaavala potpunu ili najbolju podrka.

Pored ovih pitanja, ispitanik je trebalo da unese dodatnih 6 odgovora ukoliko je na

pitanje o poznavanju uzora odgovorio potvrdno. Ovih 6 odgovora je trebalo dati kao odgovor

na sledea dva opciona pitanja:

1. Identifikujte neke od uzora u ovom ERP reenju (do 3 odgovora)

2. Za koje uzore mislite da mogu da poboljaju razvoj u ovom reenju (do 3

odgovora)

U nastavku ovog dela bie prezentovani rezultati obe faze, kao i analiza razlika izmeu

njih.

3.2.1 Direktno ispitivanje

U prvoj fazi odgovori su skupljani direktnim kontaktom, i prikupljeni su odgovori od

28 ispitanika.

Neki od ovih ispitanika su imali iskustva u vie ERP sistema, pa je ukupan broj

odgovora za ERP sisteme 42.

Ukupno iskustvo ovih 28 ispitanika u radu sa ERP sistemima iznosi 102 godine, a

proseno 3.64 godina.

Proseni odgovori8:

Ocena lakoe kreiranja/izmene izvetaja: 3.61

Ocena lakoe kreiranja/izmene ekranskih formi: 4.00

Ocena lakoe izmene poslovnih procesa: 3.61

Ocena lakoe integracije sa drugim aplikacijama: 3.64

Ocena nivoa podrke za XML: 3.39

Ocena nivoa podrke za Web servise: 3.39

Ocena lakoe Web razvoja: 3.27

8 Odgovori na pitanje broj 5 su razmatrani u delu 3.2.3.4, a na pitanje broj 11 u delu 3.2.3.10.

~ 35 ~


Ocena nivoa podrke za automatsko testiranje: 2.91

Iz napred navedenog moemo zakljuiti da je u ERP sistemima, najmanja podrka za

automatsko testiranje, to svakako moe da bude veliki nedostatak, pogotovo u razvoju

orijentisanom ka testiranju (Test Driven Development, TDD).

Kao najlaku ili najbolje podranu aktivnost, ispitanici su naveli kreiranje i

modifikaciju formi.

U tabeli 1 je prikazan broj odgovora po ERP sistemima za direktno ispitivanje:

Naziv Frekvencija Procentualno

Dynamics AX 14 33.3

Dynamics GP 5 11.9

Dynamics NAV 9 21.4

Epicor 1 2.4

IT-Enterprise 1 2.4

JD Edwards 1 2.4

Oracle EBS 1 2.4

Perftech.Largo 2 4.8

SAP 7 16.7

Siebel 1 2.4

Ukupno 42 100.0 Tabela 1: Broj odgovora po ERP sistemima za direktno ispitivanje

3.2.2 Anonimno ispitivanje

U drugoj fazi odgovori su skupljani putem anonimne online ankete koja je

postavljena na sajtu autora [39].

Anketa je implementirana korienjem ASP.NET 2.0 i AJAX tehnologija.

Do trenutka pisanja ovog dela, prikupljeno je 96 odgovora.

Ukupno iskustvo ovih 96 ispitanika u radu sa ERP sistemima iznosi 568 godine, a

proseno 5.87 godina.

Proseni odgovori:

Ocena lakoe kreiranja/izmene izvetaja: 3.25

Ocena lakoe kreiranja/izmene ekranskih formi: 3.62

Ocena lakoe izmene poslovnih procesa: 3.34

Ocena lakoe integracije sa drugim aplikacijama: 3.23

Ocena nivoa podrke za XML: 2.97

Ocena nivoa podrke za Web servise: 2.90

Ocena lakoe Web razvoja: 2.76

Ocena nivoa podrke za automatsko testiranje: 2.66

~ 36 ~


Iz napred navedenog moemo zakljuiti da je kao i u direktnom ispitivanju, i ovde

pokazano da je u ERP sistemima, najmanja podrka za automatsko testiranje, to svakako

moe da bude veliki nedostatak, pogotovo u razvoju orijentisanom ka testiranju (TDD, Test

Driven Development).

Kao najlaku ili najbolje podranu aktivnost, ispitanici su kao u direktnom ispitivanju,

naveli kreiranje i modifikaciju formi.

U tabeli 2 je prikazan broj odgovora po ERP sistemima za direktno ispitivanje9:


ASW 1 1.0

Baan 1 1.0

DataLab PANTHEON 7 7.3

Dynamics AX 14 14.6

Dynamics GP 3 3.1

Dynamics NAV 15 15.6

Dynamics SL 3 3.1

Glovia 2 2.1

IPIS+ 1 1.0

J D Edwards 1 1.0

Laser ERP 1 1.0

Microsoft C5 1 1.0

Microsoft XAL 1 1.0

MIS 3 3.1

OfBiz 1 1.0

Oracle EBS 10 10.4

People Soft 1 1.0

Sage 1 1.0

SAP 18 18.8

Unknown 10 10.4

UPIS 1 1.0

Ukupno 96 100.0 Tabela 2: Broj odgovora po ERP sistemima za anonimno ispitivanje

9 U kategoriju Unknown su svrstani ERP sistemi za koje autori nemaju informacije o postojanju.

~ 37 ~


3.2.3 Analiza odstupanja

U ovom delu emo razmatrati spojene odgovore za oba ispitivanja, i prikazati

odstupanja direktnog ili anonimnog ispitivanja. Za sva pitanja je radjen T test i

utvreno je da nema statistikih znaajnih razlika izmeu anoniminih i direktnih

odgovora. Broj odgovora po ERP sistemima za celo istraivanje je dat u tabeli 3:


Dynamics AX 28 20.3

SAP 25 18.1

Dynamics NAV 24 17.4

Oracle EBS 11 8.0

Unknown 10 7.2

Dynamics GP 8 5.8

DataLab PANTHEON 7 5.1

Dynamics SL 3 2.2

MIS 3 2.2

Glovia 2 1.4

JD Edwards 2 1.4

Perftech.Largo 2 1.4

ASW 1 0.7

Baan 1 0.7

Epicor 1 0.7

IPIS+ 1 0.7

IT-Enterprise 1 0.7

Laser ERP 1 0.7

Microsoft C5 1 0.7

Microsoft XAL 1 0.7

OfBiz 1 0.7

People Soft 1 0.7

Sage 1 0.7

Siebel 1 0.7

UPIS 1 0.7

Ukupno 138 100.0 Tabela 3: Broj odgovora po ERP sistemima za celo istraivanje

Kao to se iz tabele 3 vidi, ERP sistemi za koje je prikupljeno najvie odgovora su:

Dynamics AX, SAP, Dynamics NAV, Oracle EBS i Dynamics GP.

U nastavku ovog dela e za svako pitanje biti prikazan broj dobijenih odgovora po

ponudjenim kategorijama i procentualno uee, za ukupne odgovore, anonimne i direktne, sa

prateim graficima.

~ 38 ~


3.2.3.1 Ocena lakoe kreiranja/izmene izvetaja

U tabeli 4 je prikazana analiza dobijenih odgovora za pitanje ocena lakoe

kreiranja/izmene izvetaja, sa brojem odgovora po ponuenim kategorijama i procentualno

uee, za ukupne odgovore, i posebno za anonimne i direktne.

Lakoa kreiranja/izmene izvetaja

Ukupno Anonimni Direktni

Frekvencija Procentualno Frekvencija Procentualno Frekvencija Procentualno

Veoma lako 10 7.2 8 8.3 2 4.8

2 21 15.2 16 16.7 5 11.9

3 42 30.4 34 35.4 8 19

4 39 28.3 20 20.8 19 45.2

Veoma teko 26 18.8 18 18.8 8 19

Ukupno 138 100 96 100 42 100

Tabela 4: Analiza odgovora za ocenu lakoe kreiranja/izmene izvetaja

Na slici 29 je dat grafiki prikaz procentualnog uea po odgovorima za zdruene

odgovore iz oba ispitivanja.

Slika 29: Analiza zdruenih odgovora za ocenu lakoe kreiranja/izmene izvetaja

Na slici 30 je dat grafiki prikaz procentualnog uea po odgovorima za odgovore iz

anonimnog i direktnog ispitivanja.

Slika 30: Analiza odgovora za ocenu lakoe kreiranja/izmene izvetaja po istraivanjima

7.2

15.2

30.4 28.3

18.8

0.0

5.0

10.0

15.0

20.0

25.0

30.0

35.0

Veoma lako 2 3 4 Veoma teko

8.3 16

.7

35.4

20.8

18.8

4.8

11.9 19

.0

45.

2

19.0

0.0

10.0

20.0

30.0

40.0

50.0


Anonimni

Direktni

~ 39 ~


3.2.3.2 Ocena lakoe kreiranja/izmene ekranskih formi

U tabeli 5 je prikazana analiza dobijenih odgovora za pitanje ocena lakoe

kreiranja/izmene ekranskih, sa brojem odgovora po ponuenim kategorijama i procentualno


Lakoa kreiranja/izmene ekranskih formi



Veoma lako 4 2.9 3 3.1 1 2.4

2 17 12.3 11 11.5 6 14.3

3 40 29 35 36.5 5 11.9

4 27 19.6 17 17.7 10 23.8

Veoma teko 50 36.2 30 31.3 20 47.6

Ukupno 138 100 96 100 42 100

Tabela 5: Analiza odgovora za ocenu lakoe kreiranja/izmene ekranskih formi



Slika 31: Analiza zdruenih odgovora za ocenu lakoe kreiranja/izmene ekranskih formi



Slika 32: Analiza odgovora za ocenu lakoe kreiranja/izmene ekranskih formi po istaivanjima

2.912.3

29.0

19.6

36.2

0.0

5.0

10.0

15.0

20.0

25.0

30.0

35.0

40.0


3.1

11.5

36.5

17.7

31.3

2.4

14.3

11.9 2

3.8

47.

6

0.0

10.0

20.0

30.0

40.0

50.0


Anonimni

Direktni

~ 40 ~


3.2.3.3 Ocena lakoe izmene poslovnih procesa

U tabeli 6 je prikazana analiza dobijenih odgovora za pitanje ocena lakoe izmene

poslovnih procesa, sa brojem odgovora po ponuenim kategorijama i procentualno uee, za

ukupne odgovore, i posebno za anonimne i direktne.

Lakoa izmene poslovnih procesa



Veoma lako 4 2.9 3 3.1 1 2.4

2 19 13.8 13 13.5 6 14.3

3 51 37 42 43.8 9 21.4

4 42 30.4 24 25 18 42.9

Veoma teko 22 15.9 14 14.6 8 19

Ukupno 138 100 96 100 42 100

Tabela 6: Analiza odgovora za ocenu lakoe izmene poslovnih procesa



Slika 33: Analiza zdruenih odgovora za ocenu lakoe izmene poslovnih procesa



Slika 34: Analiza odgovora za ocenu lakoe izmene poslovnih procesa po istraivanjima

2.913.8

37.030.4

15.9

0.0

5.0

10.0

15.0

20.0

25.0

30.0

35.0

40.0


3.1

13.5

43.

8

25.0

14.6

2.4

14.3 21

.4

42.

9

19.0

0.0

10.0

20.0

30.0

40.0

50.0


Anonimni

Direktni

~ 41 ~


3.2.3.4 Izbor modela rada sa bazom podataka (Direct / Meta-Model)

U tabeli 7 je prikazana analiza dobijenih odgovora za pitanje modela rada sa bazom

podataka, sa brojem odgovora po ponuenim kategorijama i procentualno uee, za ukupne

odgovore, i posebno za anonimne i direktne.

Model rada sa bazom podataka (Direct / Meta-Model)



Direktno 84 60.9 72 75 12 28.6

Meta-model 51 37 24 25 27 35.7

Bez odgovora 3 2.2

3 7.1

Ukupno 138 100 96 100 42 100

Tabela 7: Analiza odgovora za model rada sa bazom podataka



Slika 35: Analiza zdruenih odgovora za model rada sa bazom podataka



Slika 36: Analiza odgovora za model rada sa bazom podataka po istraivanjima

2.2

60.937.0

0.0

20.0

40.0

60.0

80.0

Bez odgovora Direktno Meta-model

75.0

25.0

7.1

28.6

35.7

0

20

40

60

80

Bez odgovora Direktno Meta-model

Anonimni

Direktni

~ 42 ~


3.2.3.5 Ocena lakoe integracije sa drugim aplikacijama

U tabeli 8 je prikazana analiza dobijenih odgovora za pitanje ocena lakoe integracije

sa drugim aplikacijama, sa brojem odgovora po ponuenim kategorijama i procentualno


Lakoa integracije sa drugim aplikacijama



Veoma lako 7 5.1 6 6.3 2 2.4

2 20 14.5 13 13.5 17 16.7

3 51 37 41 42.7 24 23.8

4 37 26.8 25 26 29 28.6

Veoma teko 23 16.7 11 11.5 29 28.6

Ukupno 138 100 96 100 100 100

Tabela 8: Analiza odgovora za ocenu lakoe integracije sa drugim aplikacijama



Slika 37: Analiza zdruenih odgovora za ocenu lakoe integracije sa drugim aplikacijama



Slika 38: Analiza odgovora za ocenu lakoe integracije sa drugim aplikacijama po

istraivanjima

5.114.5

37.0

26.8

16.7

0.0

5.0

10.0

15.0

20.0

25.0

30.0

35.0

40.0


6.3 13

.5

42.

7

26.0

11.5

2.4 16

.7 23.8 28

.6

28.6

0.0

5.0

10.0

15.0

20.0

25.0

30.0

35.0

40.0

45.0


Anonimni

Direktni

~ 43 ~


3.2.3.6 Ocena nivoa podrke za XML

U tabeli 9 je prikazana analiza dobijenih odgovora za pitanje ocene nivoa podrke za

XML, sa brojem odgovora po ponuenim kategorijama i procentualno uee, za ukupne


Podrka za XML



Veoma loa 15 10.9 11 11.5 4 9.5

2 29 21 18 18.8 11 26.2

3 42 30.4 38 39.6 4 9.5

4 29 21 20 20.8 9 21.4

Odlina 22 15.9 9 9.4 13 31

Bez odgovora 1 0.7

1 2.4

Ukupno 138 100 96 100 42 100

Tabela 9: Analiza odgovora za ocenu nivoa podrke za XML



Slika 39: Analiza zdruenih odgovora za ocenu nivoa podrke za XML



Slika 40: Analiza odgovora za ocenu nivoa podrke za XML po istraivanjima

10.9

21.0

30.4

21.015.9

0.70.0

5.0

10.0

15.0

20.0

25.0

30.0

35.0

Veoma loa

2 3 4 Odlina Bez odgovora

11.5 18

.8

39.6

20.8

9.4

9.5

26.2

9.5 2

1.4 3

1.0

2.4

0.05.0

10.015.020.025.030.035.040.045.0

Veoma loa 2 3 4 Odlina Bez odgovora

Anonimni

Direktni

~ 44 ~


3.2.3.7 Ocena nivoa podrke za Web servise

U tabeli 10 je prikazana analiza dobijenih odgovora za pitanje ocena nivoa podrke za

Web servise, sa brojem odgovora po ponuenim kategorijama i procentualno uee, za

ukupne odgovore, i posebno za anonimne i direktne.

Podrka za Web servise



Veoma loa 18 13 15 15.6 3 7.1

2 28 20.3 20 20.8 8 19

3 38 27.5 29 30.2 9 21.4

4 35 25.4 23 24 12 28.6

Odlina 18 13 9 9.4 9 21.4

Bez odgovora 1 0.7

1 2.4

Ukupno 138 100 96 100 42 100

Tabela 10: Analiza odgovora za ocenu nivoa podrke za Web servise



Slika 41: Analiza zdruenih odgovora za ocenu nivoa podrke za Web servise



Slika 42: Analiza odgovora za nivoa podrke za Web servise po istraivanjima

13.020.3

27.5 25.4

13.00.7

0.0

5.0

10.0

15.0

20.0

25.0

30.0

Veoma loa


15.6 20

.8 30

.2

24.0

9.4

7.1

19.0 21.4 2

8.6

21.4

2.4

0.0

5.0

10.0

15.0

20.0

25.0

30.0

35.0


Anonimni

Direktni

~ 45 ~


3.2.3.8 Ocena lakoe Web razvoja

U tabeli 11 je prikazana analiza dobijenih odgovora za pitanje ocena lakoe Web

razvoja, sa brojem odgovora po ponuenim kategorijama i procentualno uee, za ukupne


Lakoa Web razvoja



Veoma lako 22 15.9 19 20 3 7

2 24 17.4 15 15.6 9 21.4

3 48 34.8 39 40.6 9 21.4

4 28 20.3 16 16.7 12 28.6

Veoma teko 14 10.1 7 7.3 7 16.7

Bez odgovora 2 1.4

2 4.8

Ukupno 138 100 96 100 42 100

Tabela 11: Analiza odgovora za ocenu lakoe Web razvoja



Slika 43: Analiza zdruenih odgovora za ocenu lakoe Web razvoja



Slika 44: Analiza odgovora za ocenu lakoe Web razvoja po istraivanjima

15.9 17.4

34.8

20.3

10.1 1.40.0

5.0

10.0

15.0

20.0

25.0

30.0

35.0

40.0

Veoma lako

2 3 4 Veoma teko

Bez odgovora

20

15.6

40

.6

16.7

7.3

7

21.4

21.4 2

8.6

16.7

4.8

0

5

10

15

20

25

30

35

40

45

Veoma lako 2 3 4 Veoma teko Bez odgovora

Anonimni

Direktni

~ 46 ~


3.2.3.9 Ocena nivoa podrke za automatsko testiranje

U tabeli 12 je prikazana analiza dobijenih odgovora za pitanje ocena nivoa podrke za

automatsko testiranje, sa brojem odgovora po ponuenim kategorijama i procentualno uee,

za ukupne odgovore, i posebno za anonimne i direktne.

Podrka za automatsko testiranje



Veoma loa 26 18.8 18 18.8 8 19

2 25 18.1 21 21.9 4 9.5

3 52 37.7 38 39.6 14 33.3

4 18 13 13 13.5 5 11.9

Odlina 12 8.7 6 6.3 6 14.3

Bez odgovora 5 3.6

5 11.9

Ukupno 138 100 96 100 42 100

Tabela 12: Analiza odgovora za ocenu nivoa podrke za automatsko testiranje



Slika 45: Analiza zdruenih odgovora za ocenu nivoa podrke za automatsko testiranje



Slika 46: Analiza odgovora za ocenu nivoa podrke za automatsko testiranje po istraivanjima

18.8 18.1

37.7

13.08.7 3.6

0.0

5.0

10.0

15.0

20.0

25.0

30.0

35.0

40.0

Veoma loa


18.8 21.9

39.6

13.5

6.319

.0

9.5

33.3

11.9 14.3

11.9

0.05.0

10.015.020.025.030.035.040.045.0


Anonimni

Direktni

~ 47 ~


3.2.3.10 Provera da li je ispitanik upoznat sa uzorima (Design Patterns)

U tabeli 13 je prikazana analiza dobijenih odgovora za pitanje poznavanja uzora, sa

brojem odgovora po ponuenim kategorijama i procentualno uee, za ukupne odgovore, i

posebno za anonimne i direktne.

Da li je ispitanik upoznat sa uzorima (Design Patterns)



Ne 81 58.7 64 66.7 17 40.5

Da 57 41.3 32 33.3 25 59.5

Ukupno 138 100 96 100 42 100

Tabela 13: Analiza odgovora za poznavanje uzora (Design Patterns)



Slika 47: Analiza zdruenih odgovora za poznavanje uzora (Design Patterns)



Slika 48: Analiza odgovora za poznavanje uzora (Design Patterns) po istraivanjima

58.741.3

0.0

20.0

40.0

60.0

80.0

Ne Da

66.740.533.3

59.5

0.0

20.0

40.0

60.0

80.0

Anonimni Direktni

Ne

Da

~ 48 ~


3.2.4 Analiza vrednosti za 5 ERP sistema sa najveim brojem odgovora

U tabeli 14 je prikazana analiza prosenih vrednosti za 5 ERP sistema sa najveim

brojem odgovora.

Dynamics AX (28 odgovora)

SAP (25 odgovora)

Dynamics NAV (24 odgovora)

Oracle EBS (11 odgovora)

Dynamics GP (8 odgovora)

Godina iskustva 2.96 6.94 4.21 5.18 2.28

Ocena lakoe kreiranja/izmene izvetaja

3.11 3.52 3.71 3.09 3.50

Ocena lakoe kreiranja/izmene ekranskih formi

4.29 3.44 4.25 3.09 3.75

Ocena lakoe izmene poslovnih procesa 3.86 3.28 3.67 3.18 2.88

Ocena lakoe integracije sa drugim aplikacijama 3.75 3.56 3.29 3.18 2.88

Ocena nivoa podrke za XML 3.56 3.44 3.08 3.27 2.63

Ocena nivoa podrke za Web servise 3.46 3.58 2.54 3.45 2.88

Ocena lakoe Web razvoja

3.41 3.38 2.42 3.73 2.75

Ocena nivoa podrke za automatsko testiranje 3.00 3.48 2.50 2.82 2.00

Tabela 14: Analiza vrednosti za 5 ERP sistema sa najveim brojem odgovora

Iz tabele 14 se vidi da u proseku najvie iskustva imaju ispitanici koji rade u SAP ERP

sistemu, a najmanje ispitanici koji rade u Dynamics GP ERP sistemu.

Ispitanici su ocenili da je kreiranje/menjanje izvetaja najlake u Dynamics NAV, a

najtee u Oracle EBS. Ekranske forme je najlake kreirati/menjati u Dynamics AX, a najtee u

Oracle EBS.

Poslovne procese je najlake menjati u Dynamics AX, a najtee u Dynamics GP.

Integracija sa drugim aplikacijama je najlaka u Dynamics AX, a najtea u Dynamics GP.

XML je najbolje podran u Dynamics AX, a najloije u Dynamics GP. Web servisi na

najbolje podrani u SAP ERP sistemu, a najloije u Dynamics NAV. Web razvoj je najlaki u

Oracle EBS, a najtei u Dynamics NAV.

Automatsko testiranje je najbolje podrano u SAP ERP sistemu, a najloije u Dynamics

GP.

~ 49 ~


Na slici 49 je grafiki prikazana analiza odgovora za 5 ERP sistema sa najvie odgovora.

Slika 49: Analiza odgovora za 5 ERP sistema sa najvie odgovora

Dobre ocene koje je Dynamics AX ERP reenje ostvarilo predstavljaju jedan deo dokaza

prve hipoteze ove magistarske teze.

Prosena ocena za prva tri pitanja (lakoa kreiranja/izmene izvetaja i ekranskih formi,

i lakoa izmene poslovnih procesa) za ukupne rezultate je 3.51. Ovo moemo smatrati

solidnim rezultatom. Ukoliko se u obzir uzmu i ostala pitanja, prosena ocena za ukupne

rezultate je 3.21. Ovo je malo loiji rezultat.

Na osnovu izvrene analize moemo dati odgovor na jedno od pitanja iji odgovor je

sutina ovog rada, a to je:

Da li i u kojoj meri postojea ERP reenja obezbeuju mehanizme koji omoguavaju da

se specifini procesi lako i brzo razviju, odnosno uvedu u poslovni sistem?

Odgovor na ovo pitanje je da postojea ERP reenja obezbeuju solidne mehanizme za

lak i brz razvoj specifinih procesa, i njihovo uvoenje u poslovni sistem. Meutim kada se u

obzir uzmu i savremene potrebe poslovnih sistema (razvoj za Web, podrka za Web servise,

podrka za XML, integracija) kao i savremeni trendovi u programiranju (podrka za

automatsko testiranje), moemo rei da su postojei mehanizmi uglavnom slabi. ERP sistemi

trebaju da se poboljaju shodno tome, pruanjem podrke za savremene trendove razvoja,

brzu implementaciju novih funkcionalnosti i lako odravanje.

0

1

2

3

4

5

6

7

8

Go

din

a isku

stva

Ocen

a lako

e k

reiranja/izm

ene

izvetaja

Ocen

a lako

e k

reiranja/izm

ene

ekran

skih

form

i

Ocen

a lako

e izm

ene p

oslo

vnih

p

rocesa

Ocen

a lako

e in

tegracije sa

dru

gim

Ocen

a nivo

a p

od

rke za X

ML

Ocen

a nivo

a p

od

rke za W

eb

servise

Ocen

a lako

e Web

razvo

ja

Ocen

a nivo

a p

od

rke za

auto

matsk

o

Dynamics AX (28 odgovora)

SAP (25 odgovora)

Dynamics NAV (24 odgovora)

Oracle EBS (11 odgovora)

Dynamics GP (8 odgovora)

~ 50 ~


3.3 Mogui kombinatorni pristupi

Iako korienje jednog ERP sistema nude velike prednosti, pogotovo zbog

centralizacije informacija, mogui su kombinatorni pristupi u kojima se koriste razliiti ERP

sistemi za razne oblasti poslovanja.

esto preduzea imaju situaciju da u trenutku implementacije novog ERP sistema,

moraju u prelaznom periodu da funkcioniu korienjem vie ERP sistema (starog i

novog).

Za kombinatorni pristup veliki znaaj imaju mogunosti integracije. Ukoliko oba ERP

sistema koja su u pitanju imaju XML (eXtensibile Markup Language) podrku, ili podrku za

rad sa Web servisima, ova integracija je svakako laka nego bez ove podrke. Mogue su i

varijante direktnog itanja/pisanja u odgovarajuim bazama podataka, ali ovaj pristup ne

garantuje aktiviranje odgovarajue poslovne logike koja bi trebalo da prati ove operacije.

Jedan od primera mogueg kombinatornog pristupa je dat na [40]. Kao to se vidi na

slici 50 [40], ameriko ministarstvo odbrane koristi SAP, Oracle, PeopleSoft i softverska

reenja nabavljena kroz ESI (Enterprise Software Initiative).

Slika 50: Kombinatorni ERP pristup ministarstva odbrane

Pored korienja vie ERP sistema, po raznim poslovnim oblastima, ministarstvo

odbrane koristi i razliite sisteme u istim oblastima, ali za razliita odeljenja.

~ 51 ~


Dynamics AX pomae kompanijama da poveaju

brzinu poslovanja, nudei im klju za konkurentsku

prednost na dananjem sloenom tritu koje se brzo

menja. On omoguava rukovodiocima da manje brinu o

svakodnevnim finansijskim transakcijama, da bi mogli

da se fokusiraju na informacije kako bi doneli odluke,

koje su vane za ispunjavanje potreba korisnika.

-Bill Gates

4 Dynamics AX 10

U ovom poglavlju e prvo biti prikazana istorija nastanka Dynamics AX ERP sistema.

Potom e biti dat opis nekih poslovnih funkcionalnosti. Na kraju e biti prikazan

tehniko/tehnoloki opis razvojnog okruenja i programskog jezika. Kao pregled dela ovog

poglavlja autor je objavio rad [41]. Rad je objavljen kao tema broja, tj. dvobroja.

bojan jovicic - mogucnosti poboljsanja erp sistema koriscenjem uzora.pdf

Documents