bmilosevic-dtasic-pwm i pam koriscenjem pic16f877

7/24/2019 BMilosevic-DTasic-PWM i PAM Koriscenjem PIC16F877

1/87

Elektronski fakultet

u Niu

Implementacija impulsno-irinske (PWM) iimpulsno-amplitudske modulacije (PAM)korienjem mikrokontrolera PIC16F!!

Mentor: Studenti:

Prof. Dr. Mile Stojev Bojan Miloevi 105!

Duan "asi 10#!1

1


2/87

"A#$%A&

'od*

1 Impulsno-irinska i impulno-amplitudna modulacija+

1.1 $%is i&%ulsno'irinske &odula(ije P)M, 1.* $dnos i&%uls+%au,a6 1.# Pri&ena i&%ulsno'irinske &odula(ije! 1. $%is i&%ulsno'a&%litudske &odula(ije P-M 1.5 $snovne karakteristike P)M i P-M %ri&o%redajnika1 1. Struktura P)-M &odula(ije11 1./ lavne osoine P)-M si2nala1*

. /pis mikrokontrolera PIC16F!!-+16

*.1 $snovne karakteristike &ikrokontrolera P3416//'016 *.* -r7itektura &ikrokontrolera P3416//'010 *.# Me&orijska &a%a &ikrokontrolera P3416//'0.* *. 3,or os(ilatora &ikrokontrolera P3416//'0. *.5 $%is %eriferni7 jedini(a* *. Pro2ra&iranje*!

* "oter 2amikrokontroler PIC16F!!-+-mikroC.+

#.1 3nstala(ija mikroC-a+. #.* 8reiranje koda+6 #.# 9S-" ter&inal,1 #. -S433 standard,+

+ Implementacija PWAM prijemnika,6

.1 Projekat,6

, 3a4oratorijska e54a1

6 aklju7ak+

! 3iteratura,

*


3/87

'8/#

9 sledee& %rojektu ie o%isan %rije&nik si2nala. Si2nal koji se %ri&a sa%redajnika je i&%ulsno'irinski i i&%ulsno'a&%litudski &odulisan u %redajno&delu. 9 %rije&no& delu se taj &odulisani si2nal vraa u %rvoitni olik; odnosno usekven(e %odataka koje se alju na ula, %redajno2 dela.


4/87

1IMP'3"9/-:I$I9";A I IMP'3"9/-AMP3Iusonojko&unika(iji i,&e>u i%ova. "i uslovi se odnose na r,inu %renosa %odatkai,&e>u 2radivi7 lokova siste&a i i,&e>u sa&i7 %inova. Po&enuta r,ina &ora

iti sra,&erna r,ini rada kola i ste%enu inte2ra(ije sa&o2 inte2risano2 kola. Da ise %osti2la velika r,ina %renosa %odataka to ,a soo& %ovlai i odre>ene uslovekoji &oraju iti is%unjeni. "i uslovi su na %ri&er %oveanje oi&a interne&a2istrale; %oveanje roja %inova na sa&o& i%u a sve to dovodi i do %oveanjadi&en,ija sa&o2 i%a. Sa %oveanje& di&en,ija javlja se %role& %ove,ivanjara,liiti7 &odula na i%u. Da i se i,e2li ovi %role&i %rona>eno je reenje u vidu

%renosa vie itova %o&ou jedno2 si&ola u, %o&o ra,ni7 &odula(ioni7te7nika. Na taj nain je reen vei roj %role&a koji su %red7odno navedeni.

?edna od &odula(ioni7 &etoda je i&%ulsno'a&%litudska &odula(ija. $vate7nika se koristi %ri %rojektovanju %rije&nika i %redajnika koji ,a7tevaju veliku

r,inu. Nji7iva r,ina je reda i nekoliko 2i2aita u sekundi. 8od i&%ulsno'

a&%litudske &odula(ije u jednoj sekven(i itova svaka dva susedna ita se 2ru%iui konvertuju u jedan od etiri &o2ua a&litudska nivoa.

Da i se %osti2la odre>ena r,ina %renosa %odataka %ojednostavljeno& e&o& ireduk(ijo& uku%no2 roja %inova; kanali ,a %renos %odataka i takt kanali suko&inovani tako da idu %reko jedno2 kanala i u P)M i u P-M e&a&a

3&%ulsno &odula(iona te7nika je efikasna kako kod s%re,anja ko&%onenti nata&%anoj %loi; tako i kod rada sa &ulti'&oduli&a.


5/87

11 /PI" IMP'3"9/-:I$I9";= M/#'3ACI&=-PWM

3&%ulsno irinska &odula(ija i&a irok s%ektar %ri&ena. $d %ri&ena u

ko&unika(ija&a i ra,ni& &erenji&a %a sve do %ri&ene u u%ravljanju sna2o& i dokonver,ije ener2ije u neke dru2e olike ener2ije. @esto se u literaturi i&%ulsno'irinska &odula(ija &o=e %ronai %od i&eno& P)M Aen2. Pulse Wide

Modulation. Da i se na %ravi nain o%isala i&%ulsno'irinska &odula(ija &ora se%rvo s7vatiti %oja& analo2no2 si2nala i ,ato se odluuje ,a di2italno u%ravljanje%o&ou P)M.

Analo>ni si>nal i&a kontinualno %ro&enljivu vrednost a&%litude; kao ieskonanu re,olu(iju kako %o a&%litudi tako i %o vre&enskoj osi. -nlo2ni si2nalse ra,likuje od di2italno2; jer se kod di2italno2 si2nala uvek u,i&a vrednost i,

neko2 konano2 sku%a definisani7 vrednosti.-nalo2ni na%on i struja &o2u se koristiti i ,a direktnu kontrolu. ?edan od takvi7

%ri&era je korienje %oten(io&etra radi re2ula(ije ,vuka na radiju. Pri okretanju%oten(io&etra u jednu ili u dru2u stranu dola,i do %oveanja ili s&anjenjaot%ornosti na krajevi&a %oten(io&etra. 8ako se &enja ot%ornost tako se &enja i

jaina struje koja %rotie kro, %oten(io&etar. $va %ro&ena struje utie i na%ro&enu jaine ,vuka u ,vuniku.

-nalo2na kola i&aju ni, %rednosti u odnosu na di2italna kola; ali i&aju i ni,

nedostataka. lavna %rednost analo2ni7 kola u odnosu na di2italna je sa&ajednostavnost. Me>uti& analo2na kola esto i&aju i,or reenja koja nisu dovoljnoekono&ina i %raktina. ?o jedan od nedostataka je i taj to analo2na &o2u u tokuvre&ena &o2u %ro&eniti svoje karakteristike. Da i se taj nedostatak nado&estiosa&a i,rada %ostaje 2lo&a,na i sku%a. Najvei nedostatk analo2ni7 kola u

%ore>enju s di2italni& koli&a je vea osetljivost. Pored to2a analo2na kola i&aju i%role& disi%a(ije; koja je sra,&erna struji koja tee kro, kola i na%onu koji vladana krajevi&a kola; %a je ,o2 to2a neo%7odno oe,editi i od2ovarajue 7la>enjesa&o2 kola.

?edan od naina da se drastino s&anje (ena i %otronja je di2itralna kontrolaanalo2ni7 kola. ?o jedna od dori7 osoina je i ta to &no2i &ikrokontroleri vei&aju u2ra>en 2enerator P)M si2nala. Na taj nain je u olakan rad sa sa&i&&ikrokontrolero&.

5


6/87

1. /#9/" IMP'3"?PA'A

Na%onski ili strujni i,vor se dovodi na analo2no kolo %ute& %ovorke i&%ulsa sa

od2ovarajui& odnoso& i&%uls+%au,a.?edan od &o2ui7 odnosa i&%uls+%au,a; odnosno faktora is%une; kod P)M

si2nala %redstavljeni su na sli(i 1.1:

sl.1.1. P)M si2nal si2nal sa ra,liiti& faktoro& is%une

Na sli(i 1.1.a je %rika,an si2nal 2de je faktor is%une 0.!; nasli(i 1.1. %rika,anje si2nal sa faktoro& is%une 0.5 a na sli(i 1.1.( je si2nal sa faktoro& is%une od 0.1.$va tri si2nala re%re,entuju tri vrednosti analo2no2 si2nala. -ko je n%r. na%onna%ajanja !C tada navedeni si2nali na svo& i,la,u daju vrednosti od 6.1C; .5C i

0.!C res%ektivno.


7/87

1* P$IM=9A IMP'3"9/ :I$I9";= M/#'3ACI&=

Na sli(i 1.* %rika,an je jedan od %ri&era korienja P)M &odula(ije. 9 ovo&kolu rad se ,asniva na %rin(i%u da kada je %rekida ,atvoren sijali(a svetli; a kad je

%rekida otvoren sijali(a ne svetli. Mo=e se %odeavati du=ina trajanja vre&ena uko& je %rekida ,atvoren i vre&ena u ko& je %rekida otvoren. $va du=ina trajanjaodre>eno2 stanja %rekidaa odre>ena je faktoro& is%une P)M si2nala. -ko je

%erioda P)M si2nala dovoljno &ala tada se ne %ri&eti tre%erenje sijali(e; a ako jere,olu(ija velika tada se &o=e u%ravljati jaino& svetlosti sijali(e.

sl.1.*. 8olo ,a u%ravljanje jaino& svetlosti

Pored ovo2 %ri&era je &o2ue nai i dru2e %ri&ene %o&enute &odula(ije. -kose koristi u audio te7ni(i tada nastaje nova klasa u olasti %ojaavaa. "a klasa je

%o,nata kao D'klasa %ojaavaa. $na je %o svoji& osoina&a dosta na%rednija iolja od ostali7 klasa koje su u u%otrei. 8od ovi7 %ojaavaa si2nal na i,la,u jeskoro ekvivalentan ula,no& si2nalu i tu je ste%en korisno2 dejstva dosta veliki.

/


8/87

1+ /PI" IMP'3"9/-AMP3Ieni roj itovaistovre&eno i vri se od&eravanje si2nala %o a&%litudi sa neko& od defisani7

vrednosti a&%litude.

6


9/87

3&%ulsno a&%litudska &odula(ija se dosta %ri&enjuje u a,noj trans&isijidi2italni7 %odataka.

"rea na%o&enuti da se danas u neki& ver,ija&a; vrlo %o%ularno& Et7ernetko&unika(ijsko& standardu; koriste iskljuivo P-M &odula(ioni si2nali. 9 ast

Et7ernet A100Base'"* ko&unika(iji; na 100M+s koriste 5'ste%ena P-M&odula(ija AP-M'5 %ri r,ina od *5 &e2ai&%ulsa+sek; %reko * %ara kalova.S%e(ijalna te7nika se koristi kako i se s&anjila &edju',nakovna interferen(ijai,&e>u neoklo%ljeni7 %arova. 8asnije; i2ait Et7ernet standard A100Base'"koriste %ara =i(a %ri r,ina&a od 1*5&e2ai&%ulsa+sek; %a se ti&e %oti=u r,ine

%renosa %odataka i do 1000M+s

!


10/87

1, /"9/89= ;A$A;u',nakovno& interferen(ijo& A3S3. Da i se ti

%role&i %reva,ili; u%otreljava se %ri&o%redajnik sa vie nivoa. 8ao %ri&er;si2nali u 'ste%eno& ili 'P-M %ri&o%redajnik %rika,ani su na sli(i . Br,ina

%renosa i,la,ni7 %odataka je ista kao %aralelna r,ina %renosa.

10


11/87

16 "


12/87

Slika 1.5 se sastoji od tri dela:

Na sli(i 1.5.a %rika,ana je e&a P)-M %ri&o%redajnika 2de i% - koristiP)-M trans&iter. Nje2ova ulo2a je da %renese od&erene %odatke i takt %rekokanala. $d&ereni %oda(i sti=u do i%a B. 9 i%u B %oda(i i takt koji sti2nu se

rekonstruiu.

Na sli(a 1.5. je %rika,an 'ste%eni P)M i 5'ste%eni P-M; 2de se %renose ita %odatka i jedan siste&ski takt koji se tako>e %renosi %ute& kanala. Poto seradi sa si2nali&a P-M for&ata; P)-M kodirani si2nali ne &o2u da %osti2nuvelike r,ine; ali je ,ato dora &o2unost da se ,natno redukuje veliki roj %inovai da oe,ede lako onavljanje takt si2nala u, %o&o P)M funk(ije.

Na sli(i 1.5.( P-M &odulator konvertuje "'it* i "'it# u P)-M kodiranisi2nal. P)-M %ri&o%redajnik se sastoji od *'itno2 P)M &odulatora i *'itno2

P-M &odulatora. P)M kodirani si2nal i&a i&%ulse sa ra,liite du=ine. irinai&%ulsa je kvantovana u nivoa da i se %rika,ala "'it0 i "'it1.

Sl. 1.."mpulsno modulisani tal. oblici na # osi , amplitudski na $ osi.

Na sli(i 1. su %rika,ani oli(i P)-M for&ata koji su asi&etrine %rirode. $nise karakteriu ti&e to i&aju vei ra,&ek i,&e>u 3 nivoa ali i i,&e>u ostali7nivoa.

1*


13/87

1! @3A89= /"/I9= PWAM "I@9A3A

Neke najitnije karakteristike P)-M si2nala su:

1 Sa karakteristiko& P)M; neo%7odna ko&%onenta "-8" se u&ee ukodirani si2nal; %a sto2a; u %rije&niku i&a&o konven(ionalni PFF koji lakoonavlja takt si2nal ula,ni7 %odataka; a viefa,ni i,la, na%onski kontrolisano2os(ilatora AC(o u PFF'u se koristi ,a de&odula(iju P)M'kodirano2 si2nala.

*


14/87

Detaljna slika P)-M %ri&o%redajnika %rika,ana je na sledeoj sli(i:

Sl 1./. P)-M %ri&o%redajnik

?edan P)-M %ri&o%redajnik sastoji se i, tri dela: P)M &odulator; P-M&odulator i 2lavno kolo.DelaG'lo(ked loo% ADFF oe,e>uje %rostor ,a klok fa,ukoja se koristi ,a P)M kodiranje si2nala. Posle %ro(esuiranja "'it0 i "'it1P)M te7niko&; infor&a(ija A"'it* i "'it# se %ro%uta i kro, P-M &odulator.

1


15/87

Slika 1.6. Mikrofot2rafski sni&ak P)-M %ri&o%redajnika

Prije&nik P)-M si2nala se sastoji od P-M i P)M de&odulatora; a ko&%letan

siste& %redajnika i %rije&nika P)-M si2nala; sni&ljen &ikrofot2rafsko&te7niko&; %rika,an je na sli(i 1.6.

15


16/87

./PI" MI;$/;/9


17/87

sl.1;uitau koja se pakuje PIC16F!!

Na sli(i *.1 su %rika,ana kuita u koji&a se %akuje &ikrokontroler

P3416//'0. 8uita koja su %rika,ana na sli(i su: a D3P'0; PF4'; ("KP'.

?e,2ro kod &ikrokontrolera P3416// se %roi,vode u 0'%insko& kuituAD3P ili u '%inski& kuiti&a AKP i PF44 kao to je %rika,tano na sli(i *.1.

Neke od osnovni7 karakteristika &ikrokontrolera P3416//'0 su:

L adna frekven(ija do *0 MI,

L Me&orije ,a %odatke A-M je ka%a(iteta #6 6 itaL Me&orije ,a %odatke AEEP$M je ka%a(iteta *5 6 itaL Sve instruk(ije su jedno(ikluske; se& instruk(ija 2rananja koje sudvo(ikluskeL "rajanje taktno2 intervala *00 ns A%ri frekven(iji *0 MI,L $%kod je oi&a 1 itaL 3S4 4P9 visoki7 %erfor&ansi

1/


18/87

L #5 instruk(ija oi&a jedne reiL Iardverski &a2a(in Astack i&a osa& nivoaL Postoje tri naina adresiranja Adirektno; indirektno i relativnoL Pro2ra&ska'las%&e&orija je ka%a(iteta 6 k 1'itni7 reiL Prekidi A&aksi&alno 1 i,vora %rekidaL est ula,no'i,la,ni7 %ortova A-; B; 4; D i EL "ri taj&era:

' (imerA"M0: os&oitni taj&er+rojado2a>aja' (imer1A"M1: esnaestoitni taj&er+rojado2a>aja' (imer2A"M*: os&oitni taj&er+rojado2a>aja

L Serijska ko&unika(ija: MSSP; 9S-"L Paralelna 6'itna ko&unika(ija: PSPL 34SP A"n Circuit Serial Proramin %reko sa&o dva i,vodaL -nalo2ni ko&%aratorski &odul sa %ro2ra&ailni& referentni& na%oni&a

L 6'kanalni 10'itni -D4 AAnalo-to-*iital Con+erter; analo2no+di2italnikonvertorL Poer-on eset ' reset %ri ukljuenju na%ajanja AP$L Poer-up timer' unoenje kanjenja nakon ukljuenja na%ajanja AP)"L scillator Start-up (imer' unoenje kanjenja ne%osredno %ostaili,ovanju

radne frekven(ije os(ilatora A$S"L Sleep mode' re=i& rada sa veo&a &ali& utroko& ener2ijeL Watc%dotaj&er sa so%stveni& inte2risani& 4 os(ilatoro& ,a ne,avisniradL 3,or ti%a os(ilatora A4; "; IS; FPL 100000 (iklusa )rite+Erase %ro2ra&ske &e&orije.L 1000000 (iklusa )rite+Erase &e&orije ,a %odatke EEP$M.L "rajanje %odataka u EEP$M du=e od 0 2odina.L adni na%on &o=e da ude u o%se2u od *C do 5.5CL Mala %otronja ener2ije:

' O0. &- %ri na%onu od #C i radnoj frekven(iji od MI,' *0J- %ri na%onu od #C i radno& taktu od #*kI,' O1J- ustandb$re=i&u rada.

16


19/87

.. A$BI


20/87

Sa slike ASlika *.* &o=e se doi do ,akljuka da se kon(e%(ija &ikrokontroleraP3416//'0 u sutini ne ra,likuje &no2o od kon(e%(ije 3S4 &ikrokontroleradru2i7 %roi,vo>aa %risutni7 na tr=itu.

Mo2u se uoiti sledee standardne ko&%onente:

-ku&ulator AWorkin eister Iardverski &a2a(in AStack sa 6 nivoa EEP$M &e&orija %odataka *5 ajtova /las%%ro2ra&ska &e&orija 6 kQord -M A/ile eisters #6 ajtova -rit&etiko'lo2ika jedini(a A-F9

a,ne %eriferne jedini(e A%ortovi; taj&eri; -+D konvertor; 9S-";...

P3416// %odr=ava te7niku %rekida. Prekidi &o2u iti unutranji ilis%oljanji. 9 ovo& sluaju %ostoji uku%no 1 i,vora %rekida. 8od svako2 %rekida

%ostoji jedinstvena adresaA0000. $d ove adrese se nastavlja i,vravanje%ro2ra&a kada se do2odi ilo koji od %rekida. "ada je na %ro2ra&eru da%ro,ivanje& ,astavi(a+&arkera %ojedini7 %rekida Aen2. interrupt &as pollin

ustanovi ko tra=i %rekid i u%uti %ro2ra& na i,vravanje od2ovarajue rutine ,aoradu. -dresa na koju se %ro2ra& trea vratiti %o oradi %rekida uva seauto&atski u 7ardversko& &a2a(inu i u %ro2ra&ski roja vraa i,vravanje&instruk(ije E"3E. Ne %ostoje so%stveni intera%t'vektori.

Mikrokontrolere od ostali7 %ro(esora i,dvaja %risustvo ra,ni7 s%e(ijalni7 kolakoja se treaju i,oriti sa %otrea&a real-time a%lika(ija. $vaj &ikrokontroler

%oseduje ni, osoina koji&a se %osti=e &aksi&alna %ou,danost siste&a;&ini&i,uje se (ena kro, eli&ina(iju eksterni7 ko&%onenti; o&o2ue re=i&i niske

%otronje ener2ije. 9%otrea navedeni7 resursa deHnie se u %ro2ra&atorsko&sostveru u%iso& od2ovarajue konH2ura(ione rei u re2istar 4$N3.

*0


21/87

Me>u %onu>eni& karakteristika&a %ostoji &o2unost i,ora etiri ti%aos(ilatora; &o2unost u%otree PoQer'u% AP)" i $s(ilator Start'u% A$S"taj&era; te eventualno korienje PoQer'on AP$ i+ili BroQn'out AB$reseta. Poveanju %ou,danosti kro, s%reavanje ,alaska %ro2ra&a u &rtve %etlje

%o&a=e u%otrea Watc%do taj&era A)D".


22/87

Na sli(i *.#. je %rika,an ras%ored %inova &ikrokontrolera P3416//-.Na%ajanje se dovodi na %inove CDD; a &asa na %inove CSS. No=i(e $S41 i$S4* slu=e ,a %rikljuenje os(ilatorski7 ko&%onenti A4'kolo ili re,onator;odnosno %rikljuenje eksterno2 os(ilatora kao olje; ali sku%lje varijante. $si& ,areset'kolo %in 1 AM4F+CPP i&a ulo2u u toku %ro(esa %ro2ra&iranja&ikrokontrolera. $stali7 ## %ina %redstavljaju 3+$ linije. $ni su 2ru%isani u %et

%ortova AP$" -; B; 4; D i E i svaki od nji7 je individualno definisan kao i,la,niili kao ula,ni. $si& o%te na&ene; veina %inova i&a i s%e(iHnu svr7u koja se

%ro2ra&ski dodeljuje u sluaju korienja neki7 s%e(ijalni7 %eriferija&ikrokontrolera Arojaa; serijske ko&unika(ije; -+D konvertora i dr.. Na krajuovo2 uvoda trea na%o&enuti da su Mi(ro(7i% P34 &ikrokontroleri do&inantni uodnosu na konkurentne relativno visoko& strujo& koju &o=e %ro%ustiti 3+$ %in A*5&-. "ako>e; ova fa&ilija &ikrokontrolera %oseduje veo&a irok o%se2 na%onana%ajanja koji se %rote=e od *;0 C do 5;5 C.

**


23/87

.* M=M/$I&";A MAPA MI;$/;/9


24/87

Organizacija programske memorije

sl 1+ Mapa pro>ramske memorije

P3416// &ikrokontroleri %oseduju 1#'itni %ro2ra&ski roja. $vajroja i&a &o2unosti da adresira &e&orijski %rostor od 6k %ro2ra&ski7 rei od1 ita. eset vektor je 00000. $vaj vektor o,naava %oetak i,vravanja neko2

%ro2ra&a.

*


25/87

Organizacija memorije podataka

Slika *.5. $e>istarska mapa mikrokontrolera

Me&orija koja se koristi i,deljena je u vie (elina. Satoji se od re2istra o%tena&ene A0eneral Purpose eisters i od re2istra s%e(ifine na&eneASpecial

/unction eisters.

*5


26/87

?edan od s%e(ijalni7 re2istara je S"-"9S re2istar. 9 ovo& re2istru se nala,edva ita P1 i P0. $vi itovi slu=e ,a odair =eljene anke %o %rin(i%u koji je datna sledeoj sli(i:

Neki od re2istara koji se najee u%otreljavaju %riliko& korienja je,2ra su:

' re2istar P4$N APoer Control eister. 9 P3416// ovaj re2istar sadr=isa&o dva ita. Po&ou ita P$ detektuje se ra,lika i,&e>u PoQer'on reseta ireseta i,a,vani7 dru2i& u,roko&. Dru2i it AB$ slu=i kao indika(ija BroQn'outstanja Anedo,voljeni na%onski nivoi u na%ajanju &ikrokontrolera; ,o2 koje2 setako>e &o=e desiti reset.

' e2istri S A/ile Select eister i 3ND A"ndirect /ile; koji slu=e ,aindirektno adresiranje &e&orije %odataka. Bilo koja instruk(ija koja se oraa

3ND re2istru; u stvari; indirektno %ristu%a onoj loka(iji interno2 -M'a ija jeadresa trenutno u re2istru S.

' 3N"4$N je re2istar ,a &ani%ulisanje siste&o& %rekida &ikrokontrolera.Pored ita ,a o&o2uenje svi7 %rekida A3E i ita ,a o&o2uenje %eriferni7

%rekida APE3E; u ovo& re2istru su intera%t'Te2ovi i it o&o2uenja %rekidataj&era 0; s%oljanje2 %rekida na %inu B0+3N" i %rekida %orta B na %ro&enustanja. $si& ova tri osnovna %rekida %ostoji jo 11 %eriferijski7 %rekida. Bitovi ,anji7ovo o&o2uenje nala,e se u re2istri&a P3E1 i P3E*; a kores%ondentni Te2ovi ure2istri&a P31 i P3*. $vi se Te2ovi setuju i& se is%uni uslov intera%ta e,

o,ira na stanje nji7ovo2 ita o&o2uenja; a %o i,vrenju servis rutine %otreno i7je sostverski resetovati.

*


27/87

' S"-"9S re2istar je veo&a itan i ,ato je %redvi>eno da se &o=e adresiratii, ilo koje anke. $n %oka,uje status arit&etiko'lo2ike jedini(e; reset status&ikrokontrolera i sadr=i ite ,a selek(iju anki interno2 -M'a. $d navedeni7Te2ova %oseno trea i,dvojiti ero it A


28/87

.+ I/$ /"CI3Auje na taj nain da se nje2ova vrednost na>e u o%se2u od #8U do 1008 8U. 9koliko se vrenost na>e i,van ovo2 o%se2a rad os(ilatora nije

stailan i os(ilator %ostaje osetljiv na s%oljane uti(aje. 8onden,ator 4et se &o=eak i i,ostaviti. Me>uti&; ,o2 stailnosti os(ilatora a sa&i& ti& i (elo2 kola

%re%oruuje se vrednost konden,atora oko *0%.

*6


29/87

8od a%lika(ija koje su vre&enski kritine Atime critical trea koristiti kvar(nios(ilator ili kera&iki re,onator. Crednosti konden,atora 41 i 4* ASli(i *./; treada udu identine.

"lika .! Poe2ianje eksterno> karca (3PD E takta

*!


30/87

., /PI" P=$IF=$9IB &=#I9ICA

Tajmeri

9 sluaju ovo2 &ikrokontrolera u2ra>ena su tri taj&erska &odula A"M 0;1;*.Svaki od ovi7 &odula i&a s%e(ifine A%osene s%e(ifika(ije. "aj&eri inae

%redstavljaju %eriferije koje se koriste %riliko& rojanja do2a>aja i %riliko&&erenja vre&ena.

"aj&er 0 %redstavlja 6'itni roja. $n %redstavlja intera%t %ri %relasku sa 0na 000 Ao+er&o. Nje2a %oseduju svi ni=i %ro(esori i u ovo& sluaju je ,adr=anako&%atiilnost s nji&a. 3,vor takta &o=e iti ili interni siste&ski sat Aos(+.Posoji &o2unost inkre&entiranja rojaa na rastuu ili na o%adajuu ivi(u

s%oljanje2 si2nala. 9 ko&ina(iji sa &odulo& taj&era 0 &o=e se koristiti delila(frekven(ije iji i se odnos deljenja &o2o kretati od 1:* %a sve do 1:*5. 9kolikodeljenje nije %otreno delila( frekven(ije e se dodeliti atc%dotaj&eru.

"aj&er 1 je 1'itni i os%osoljen je da radi kao roja+&era vre&ena. 3&a trii,vora takta: siste&ski sat Aos(+; s%oljanji takt ili s%oljanji kristal.

"aj&er * je 6'itni taj&er. Mo=e da ude taj&er+roja o%te na&ene. 9koo%era(iji sa taj&ero& * koristi se re2istar P* APeriod eister. 8ada sevrednost rojaa i,jednai sa vrednou u%isano& u re2istar P*; 2enerie seod2ovarajui intera%t.

I/O portovi

P3416//- %oseduje %et %ortova AP$" A; P$"; P$" C; P$" # iP$" =. Svi oni %redstavljaju ve,u &ikrokontrolera sa s%oljanji& sveto&. Svakiod nji7 &o'=e da se konfi2urie kao ula,ni ili kao i,la,ni.

Po&enuti %ortovi su ra,liito2 oi&a:L '%inski AP$" AL 6'%inski AP$" ; P$" C; P$" #L #'%inski AP$" =.

#0


31/87

Svako& %inu ilo koje2 %orta; u ,avisnosti od re=i&a rada; &o2u da sedodele kako fiksne tako i %ro&enljive funk(ije. 8onfi2ura(ija s&era %renosaostvaruje se u%iso& na od2ovarajuu it'%o,i(iju u %ri%adajue& re2istru A0 %in

je i,la,ni; 1 %in je ula,ni.

Svako& %ortu je dodeljen re2istar %odataka AP$"; %reko koje2 se%ro2ra&ski %ristu%a 9+3 %inovi&a. 9%is u neki od ti7 re2istara ini(irae u%is ulatc%to2 %orta; a nje2ovo itanje re,ultirae itanje& lo2iki7 stanja direktno sa

%inova.

Sve instruk(ije u%isivanja su ti%a read-modi'$-rite."o ,nai da se %ri u%isu u%ort naj%re oitaju stanja %inova; ,ati& i,vri &odifika(ija; a %oto& kori2ovanavrednost u%ie u latc%%orta. Ne %ostoji velika ra,lika u konstruk(iji %o&enuti7 %et

%ortova. ?edino sePort od ostali7 ra,likuje ,o2 %osene o%(ije koju nude etiriMSB. 9koliko se setuje it B3E u re2istru 3N"4$N; svaka %ro&ena stanja na

ovi& %inovi&a; 2enerisae %rekid &ikrokontrolera.

"lika .0 lok-dija>ram pina $A+

#1


32/87

Port A

Port- je 'itni A-5'-0 idirek(ioni %ort A%oda(i &o2u da se alju u oas&era. Sadr=aj re2istra "3S- odre>uje s&er Aula,ni ili i,la,ni %inova na %ortu.Blok'dija2ra&i ,a %in - je %rika,an na Sli(i *.!; a ,a ostale %inove na Sli(i

*.10.

"lika .1 lok-dija>ram ostali pinoa Porta A

Port Ai&a &o2unost analo2no'di2italne konver,ije i %rvenstveno se koristi,a te svr7e. -+D konvertor; koji je inte2risan u &ikrokontroleru; je 10'itni sa 6ula,ni7 kanala; jer se u ove svr7e koriste i svi %inovi Porta E.

#*


33/87

Port B

Port je 6'itni idirek(ioni %ort. Svako& %inu %orta je dodeljen

od2ovarajui it u re2istru "3SB; koji& se definie s&er. Svi %inovi unutar PortaB %oseduju pull-up ot%ornike. $vi ot%orni(i &o2u da se ukljue jedni&kontrolni& ito&. "o se %osti=e %ostavljanje& BP9 ita na V0W. $t%orni(i suiskljueni i kodPoer-onreseta.

"lika .11 lok-dija>ram pinoa $!-$+

@etiri %ina na Portu B AB/'B i&aju &o2unost 2enerisanja %rekida.

Sa&o %inovi koji su definisani kao ula,ni &o2u da %rou,rokuju %rekid.8o&ina(ija %rekida na %ro&enu stanja Porta B ipull-u ot%ornik &o2u da se

iskoriste kao jednostavan interfejs ,a tastaturu.

##


34/87

Port C

Port 4 je 6'itni idirek(ioni %ort. Posenost ovo2 %orta se o2leda u to&e to%oseduje u2ra>en 9S-" &odul; koji slu=i ,a serijsku ko&unika(iju. Modulu se%ristu%a %reko %inova 4/ i 4. Pinove trea softverski konfi2urisati da udu u

funk(iji 9S-" &odula.

Port D

Port D je 6'itni idirek(ioni %ort. $vaj %ort &o=e da se konfi2urie kao 6'itni %aralelni &ikro%ro(esorski %ort Aparallel sla+e%ort'PSP i to %odeavanje&konfi2ura(iono2 ita PSPM$"E A"3S4OX. 9 ovo& re=i&u rada ula,ni afer

je ""F ti%a.

"lika .1. lok-dija>ram pinoa $C!-$C,D $C.-$C

#


35/87

Port E

Port E je idirek(ioni %ort veliine # ita. 3&a &o2unost -+D

konver,ije.9la,ni afer je ti%a Sc%mitt (rier. Pinovi &o2u da se konfi2uriu kaodi2italni ili analo2ni; kao i u sluaju Porta -.

CCP mod!i

44P je skraeni(a ,a Compare+Capture+PWM. P3416// %oseduje dvaovakva &odula koji &u R%o&a=u da se lake nosi sa ra,ni& ,a7tevi&a real-time

a%lika(ija. 9 &odu Compare1'itna vrednost re2istra 44P1 se stalno %oredi savrednou %ara re2istara taj&era 1. 8ada do>e do i,jednaenja &o2ue je da se %in4*+44P1 setuje; resetuje ili ostane ne%ro&enjen; to se ranije %odesiod2ovarajui& konH2ura(ioni& ajto& u%isani& u re2istar 44P14$N.

Osta!e peri"erije

S o,iro& na kontinualnost %ojava u s%oljanje& svetu; teko je u%ravljati ilokoji& %ro(eso& e, di2itali,a(ije analo2ni7 veliina. Na veinu ,a7teva &o=eod2ovoriti 10'itni; 6'kanalni -+D konvertor konstruisan na %rin(i%u suk(esivni7a%roksi&a(ija.

Mikrokontroler je deo &re=e elektronski7 sklo%ova koji &e>usonoko&uni(iraju i ra,&enjuju %odatke. 9 tu svr7u; on je o%re&ljen sa tri 7ardverska

ko&unika(iona &odula.

#5


36/87

Prvi &e>u nji&a je SSP &odul AS$nc%ronous Serial Port; koji slu=i ,ako&unika(iju sa serijski& EEP$M'i&a; %o&eraki& re2istri&a; dis%lej'drajveri&a; -+D konvertori&a; itd. $vaj &odul &o=e raditi u jedno& od dva &oda:

Serial Peri%7eral 3nterfa(e ASP3; 3nter'3nte2rated 4ir(uit A3*4.

Dru2i serijski ko&unika(ioni &odul je 9S-" A5ni+ersal S$nc%ronousAs$nc%ronous ecei+er (ransmiter. $n u2lavno& slu=i ,a %ove,ivanje sa%ersonalni& raunaro&; ali to nije nje2ova jedina &o2unost %ri&ene. 9S-" se&o=e konH2urisati u neki od sledei7 &odova rada:

-sin7roni rad Afull du%le; Sin7roni masterrad A7alf du%le; Sin7ronisla+erad A7alf du%le.

$si& serijski7; %ostoji i jedan %aralelni ko&unika(ioni &odul. e je o &oduluPSP AParallel Sla+e Port. $n slu=i da se P3416// direktno %ove=e na 6'itnu&a2istralu %odataka dru2o2 &ikro%ro(esora. Eksterni %ro(esor tada koristei linije

ead AD i )riteA) &o=e da ita i u%isuje P$"D re2istar kao svaki dru2i 6'itni le.

#


37/87

.6 P$/@$AMI$A9&=

#et instrkcija

9 du7u 7arvardske 3S4 ar7itekture %ro(esor i&a sa&o #5 instruk(ija. $ne su1'itne i sastoje se od o%era(iono2 koda i jedno2 ili vie o%eranada. Slika *.1#

%rika,uje o%ti for&at i&%le&entirani7 instruk(ija; a ko&%letan %re2led setainstruk(ija daje "aela *.1. 3nstruk(ije su %odeljene u tri kate2orije:

6$te-orientedAo%era(ije sa itavi& re2istri&a;

6it-orientedAo%era(ije sa %ojedini& itovi&a; 3iteral 7 ControlAo%era(ije sa konstanta&a i u%ravljake.

Slika *.1#. Format instrukcije

#/


38/87

3,vravanje svake instruk(ije traje jedan &ainski (iklus; osi& kod 2rananja%ro2ra&a. 8od %otvrdno2 od2ovora u neko& testu; %riavljena instruk(ija se%ro2laava neva=eo& i tra=i se nova; to re,ultuje trajanje& od dva &ainska(iklusa. Dok se toko& dru2o2 (iklusa %riavlja nova instruk(ija; %raktino sei,vrava nareda N$P.

?edan &ainski (iklus traje etiri %erioda os(ilatora; to 2arantuje nje2ovudu=inu od 1Js %ri frekven(iji os(ilatora od MI,.

"aela *.1. "et instrukcija mikrokontrolera

#6


39/87

$apomene%

1. 8ada se vri &odiHka(ija 3+$ re2istra; a u instruk(iji se koristi %ret7odno

nje2ovo stanje An%r.M$C P$"B;1; kao o%erand se koristi stanje%roitano sa %inova %orta. "ako je &o2ue da se u le %ina konH2urisano2kao ula, i %ostavljeno2 na nulu %reko s%oljanji7 elektronski7 ko&%onenti;

%osle i,vrenja instruk(ije u%ie nula.*. -ko se ova instruk(ija i,vri nad re2istro& "M0 A i ako je dY1; 2de je to

&o2ue; %reskaler e iti resetovan; ako je dodeljen taj&ersko& &odulu.#. -ko je &odiHkovan %ro2ra&ski roja AP4 ili je re,ultat lo2iko2 testa

%o,itivan; ,a i,vrenje instruk(ije ie %otrena dva &ainska (iklusa. 9dru2o& (iklusu %raktino se i,vrava nareda N$P A8o operation.

#!


40/87

*"/F


41/87

mikroC tretira o,naavanje (onst kao Rtrue (onstans Akod4ZZ; too&o2uava korienje (onst ojekta na &esti&a 2de -NS34 oekuje(onstant i,ra, .9koliko se te=i ka %renosivosti %ro2ra&a; trea koristiti

tradi(ionalno %ret%ro(esorsko definisanje konstanti mikroCdo,voljava 4ZZ stil jednolinijski7 ko&entara; koristei dve kose(rte A++. 8o&entar &o=e da %one ilo 2de i traje do sledee nove linije

%ro2ra&sko2 koda Brojne standardne 4 ilioteke ActGpeD matD stdli4D strin> )

i&%le&entirane su u mikroC; u, individualna odstu%anja.

Na%o&inje&o da mikroC%odr=ava 2otovo sve P34 &ikrokontrolere serija 1*;1 i 16. 3,u,etak su &ikrokontroleri koji i&aju staro 7ardversko je,2ro kao na

%ri&er P341*4506; P341*506; P341*450!; P341*50! itd. 3nae; o2ranienaver,ija Ado *8B %ro2ra&a &o=e da s %reu,&e sa sajta MikroelektronikeAQQQ.&ikroe.(o&. 9 sliaju ako se =eli %ot%una ver,ija Aneo2ranien ka%a(itet

%ro2ra&a; &ora da se %lati li(en(a od *50[.

1
http://www.mikroe.com/http://www.mikroe.com/


42/87

*1 I9"


43/87

Sl.9.2. Sada treba kliknuti na komandno dume 8>?(

#


44/87

Sl.9.9. Pri%+atanje uslo+a licenciranja i ;atim treba kliknuti na komandno dume 8>?(

Sl.9.4. ";bor proramatora @Pic/las%), oto+i% primera i ;atim klik na komandno dume 8>?(


45/87

Sl.9.. ";bor 'oldera ;a sme?(

5


46/87

*. ;$=I$A9&= ;/#A

9 naredni& kora(i&a ie ilustrovan %ostu%ak kreiranja koda u mikroC'u

ASlike #.'#.1#.

Sl.9.B. ";led editora po starto+anju prorama mikroC


47/87

Sl.9.. Dreiranje no+o projekta preko opcijeProject & $e' Project

Sl.9.E. Pode


48/87

Sl.9.F. 5 editor treba uneti proram @kGd) mikrokontrolera

Sl.9.1. 5 editor je unet ;a primer So't=5SA( proram

6


49/87

Sl.9.11. Sada treba i;+r


50/87

Sl.9.19. Dao produkti pre+oHenja @kompilacijekompajliranja) eneri


51/87

** '"A$< terminal

Na sl.#.1 ilustrovano je startovanje interno2 Asoftversko2 ter&inala ,a

9S-" ko&unika(iju.

Sl.9.14. Pokretanje interno terminala mikroC-a preko Too!s & (#ART Termina!

51


52/87

Na Sl.#.15. je %rika,an i,2led %ro,ora 9S-" ter&inala. 8ao to se vidi;&o2ue je %odesiti veliki roj %ara&etara.

Navee&o najva=nije:

Serijski %ort Au %adajue& &eniju trea i,arati =eljeni serijski %ort; a kodstandardni7 raunara to su 4$M1 i 4$M* Br,ina %renosa A,a frekven(iju kvar(a od MI, trea i,arati *00 auda;

,a 6MI, ira se !00 auda itd. Broj sto% itova A1; 1.5 i * 3,or %arnosti Ae,; %arna; ne%arna itd. Broj itova koji ine karakter A5; ; / ili 6 9kljuivanje+iskljuivanje %ands%akinsi2nala A"S i D" 3,or for&ata %odatka koji se alje A-S433; 7eksade(i&alni ' IE ili

dekadni ' DE4 Nain slanja Aod&a7 %o ku(anju ili kada se klikne na o%(iju S>8* itd.

@i& se %odese %ara&etri; ter&inal se startuje kliko& na ko&andno du2&e4onne(t. $d&a7 ,ati&; ter&inal je s%re&an da %ri7vati ko&ande Avidi Sl.5.1.8ada se ,avri ko&unika(ija; trea kliknuti na ko&andno du2&e Dis(onne(t.

5*


53/87

Sl.9.1. ";led pro;ora kod 5SA( komunikaciono terminala

Sl.9.1B. ";led pro;ora kod 5A( komunikaciono terminala kada je o+aj spreman ;a slanjeprijem

*+ A"CII standard

5#


54/87

-S433 standard je striktno definisan sed&oitni kod; to ,nai da koristiseda& inarni7 (ifara Ao%se2 je od 0 do 1*/ u dekadno& siste&u ,a %redstavljanje,nakovni7 infor&a(ija. 9 vre&e kada je ovaj standard uveden; &no2i raunari su

koristili os&oitne 2ru%e Aajtove kao naj&anju jedini(u ,a %redstavljanjeinfor&a(ija. $s&i it je io najee korien kao it %arnosti ,a %roveru 2reaka u%re'nosu ili dru2e funk(ije s%e(ifine ,a dati ure>aj. Maine koje nisu koristile%arnost oino su %ostavljale os&i it na nulu; &ada je ilo i neki7 siste&a koje su%ostavljali os&i it na jedini(u. 9 "aeli #.1/ %rika,an je sku% -S433 karaktera.

-S433 je kao standard %rvi %ut ojavila -&erika aso(ija(ija ,a standardeAAmerican Standards Association; A"A 1!#. 2odine; koja se kasnije

%rei&enovala u -NS3. Postoji vie varijante -S433'a; ali trenutno jenajras%rostranjeniji -NS3 #.'1!6; tako>e standardi,ovan kao E4M-';

3S$+3E4 :1!!1"nternational e'erence Jersion; 3"9'"ecommendation (.A0!+!*; i 4*0. Neki raunarski strunja(i s&atraju kako je-S433 najus%enijisoftverski& standard ikada usvojen.

(abela 9.1.(abela ASC"" kGdo+a

5
http://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=European_Computer_Manufacturers_Association&action=edithttp://sr.wikipedia.org/sr-el/ISOhttp://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Request_for_Comments&action=edithttp://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=European_Computer_Manufacturers_Association&action=edithttp://sr.wikipedia.org/sr-el/ISOhttp://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Request_for_Comments&action=edit


55/87

Prvi7 trideset i dva koda u taeli -S433 kodova Aod 0 do #1 u dekadno&siste&u su re,ervisani su ,a t,v. kontrolne ,nakove. $vi kodovi; %raktino; nesadr=e nikakve infor&a(ije o karakteru; ne2o u%ravljaju i,la,ni& ure>aji&a An%r.ta&%ai&a; skeneri&a itd. "ako; na %ri&er; kod koji i&a vrednost 10 %redstavljako&andu line 'eed; koja nala=e ta&%au da %o&eri %a%ir \na 2ore\ ,a jedan red;dok kod sa vrednou */ si&ulira %ritisak na taster \es(a%e\; lo(iran u 2ornje&levo& u2lu tastature.

8od #* se koristi ,a ra,&ak Alanko i,&e>u dve rei; ,a koje2 je na tastaturinajee %redvi>en du2aki 7ori,ontalni taster. 8odovi od ## do 1* se na,ivajuta&%ajui Aprintable karakteri; koji %redstavljaju: slova; (ifre; ,nakoveinter%unk(ije; i jo nekoliko ra,ni7 si&ola.

55


56/87

+ IMP3=M=9


57/87

Slika 4.1.1Struktura P)-M %rije&nika

Na neinvertujue ula,e sva ko&%aratora A81;8*;8# i 8 koji su inte2risani ukolu FM##! dola,i Aa&%litudski &odulisani P)-M si2nal; dok se na%onskinivoi+%ra2ovi '*.C; '0.6C; 0.6C i *.C Afor&iraju se %reko ra,delnika na%ona naSlici 4.1.2 dovode na invertujue ula,e ko&%aratora 81; 8*; 8# i 8;res%ektivno. 3,la,i %o&enuti7 ko&%aratora se vode na %inove P-1'P-&ikrokontrolera.

Na ula, &ikrokontrolera P-0 se dovodi takt.

5/


58/87

Slika 4.1.2or&iranje na%onski7 nivoa+%ra2ova %reko ko&%aratora

-&%lituda P)-M si2nala se &enja u 5 nivoa: '#.50C; '1./5C; 0C; 1./5C i#.50C. 9 (abeli 4.2su %rika,ana stanja na %inovi&a &ikrokontrolera P-1'P- ,asvi7 5 na%onski7 nivoa P)-M si2nala.

PWAM (8) PA-1 PA-. PA-* PA-+

'#;50 0 0 0 0

'1;/5 1 0 0 0

0;00 1 1 0 0

1;/5 1 1 1 0

#;50 1 1 1 1

(abela 4.2 Stanja na ula,ni& %inovi&a &ikrokontrolera ,avisno od nivoa P)-M si2nala

56


59/87

9koliko i se u&esto fiksni7 koristili %ro&enljivi na%onski %ra2ovi; i,2ledelektrine e&e dela kola koje transfor&ie P)-M si2nal u di2italni si2nal i iokao na Slici 4.9. $%era(ioni %ojaavai $P* i $P# slu=e kao ra,dvojni ste%eniAjednini %ojaavai sa veliko& ula,no& i &alo& i,la,no& i&%edanso&.8onden,ator 41 se %uni %reko D1 kada je nivo P)-M si2nala &anji od 0; dok sekonden,ator 4* se %uni %reko D* u sluaju kada je nivo P)-M si2nala vei od 0.

8ada se konden,ator na%uni na vrnu vrednost %osle odre>eno2 vre&ena; i,la,ovo2 kola je uvek jednak vrnoj vrednosti a&%litude ula,no2 si2nala. $vo kolo sesastoji i, dva dela. ?edan deo slu=i ,a detek(iju vrne vrednosti %o,itivni7; a dru2ideo ne2ativni7 na%ona.


60/87

Interejsno kolo MAE.*.

Slika 4.4Struktura inte2risano2 kola M-*#*

3nte2risano kolo M-*#*; koje se ovde koristi kao interfejs i,&e>u&ikrokontrolera i raunara; sadr=i sledee tri (eline:

dva D4'D4 konvertora; dva S*#* drajvera; dva S*#* %rije&nika.

Prvi D4'D4 konvertor koristi eksterne konden,atore 41 i 4# ,a

udvostruavanje na%ona Asa Z5C na Z10C; dok dru2i konvertor koristi eksternekonden,atore 4* i 4 ,a invertovanje na%ona Asa Z10C na '10C. Crednostikonden,atora 41'45 ne trea da udu &anje od 100n Anajee se stavljajuvrednosti od 100 ili **0n; a u i,u,etni& sluajevi&a; kada trea oe,editi veei,la,ne struje; vrednosti su do ./u.

0


61/87

S*#* drajveri Asastoje od lo2iki7 invertora i ot%ornika vre transfor&a(ijuula,ni7 S*#* si2nala na sledei nain:

lo2iku ]0] transfor&iu u si2nal vrednosti Z6C A%ri o%tereenju 58U; lo2iku ]1] transfor&iu u si2nal vrednosti '6C A%ri o%tereenju 58U.

S*#* %rije&ni(i koji se sastoje od lo2iki7 invertora i ot%ornika vretransfor&a(iju ula,ni7 S*#* si2nala na sledei nain:

si2nal u o%se2u od Z#C do Z*5C transfor&iu u lo2iku ]0]; si2nal na%ona u o%se2u od '#C do '*5C transfor&iu u lo2iku ]1].

Primeri prijema PWM i PAM si>nala

Pri&er %rije&a sekven(e 00011110 %rika,an je na Sli(i .5 Airinska&odula(ija i Slici 4.B @ampiludska modulacija).

9 sluaju irinske &odula(ije; irina jedno2 ^%ro,ora_ traje+i,nosi 5 taktova; a%rije& * ita si2nala se odvija %re&a sledee&:

00 irina od 1 takta 01 irina od * takta 10 irina od # takta 11 irina od takta

Slika 4.Pri&er %rije&a sekven(e 00011110 AP)M

1


62/87

Dakle; u sluaju a&%litudske &odula(ije AP-M %osle %rve rastue ivi(e takta;%rije&nik %roita vrednost 00; %osle dru2e vrednost 01; %osle tree vrednost 11;a %osle etvrte vrednost 10. 4rveno& ojo& su oele=ena nivoa sako&%aratori&a.

Slika 4.B Pri&er %rije&a sekven(e 00011110 AP-M

*


63/87

Na sledeoj sli(i je %redstavljen %ri&er %rije&a P)-M si2nala. Prenosi sesekven(a:

1011000111100100

Crednost a&%litude irina i&%ulsa H -*,8 H 1 takt1 H -1!,8 1 H . takta1 H 1!,8 1 H * takta11 H *,8 11 H + takta

Prva dva ita koja se %renose daju infor&a(iju o a&%litudi; a dru2adva ita daju infor&a(iju o irini i&%ulsa koji se %renosi.

#


64/87

E!ektri)na *ema

Na Slici 4.je %rika,ana elektri(na se&a P)-M %rije&nika reali,ovano2 sa

&ikrokontrolero& P3416//. Si2nal P)-M i takt; kao i dvostruko na%ajanjeAZ5C i '5C se dovode sa %loi(e na kojoj se nala,i P)-M %redajnik.


65/87

Slika 4.E ta&%ana %loa P)-M %rije&nika.

Na Sli(i .10 je %rika,an al2orita& %ro2ra&a u%isano2 u &ikrokontroleruP3416//. Dakle; na svaku rastu(u ivi(u takta Adola,i na %in P-'0 koji doija odP)-M %redajnika; &ikrokontroler ita stanja na svoji& ula,i&a P-'1; P-'*; P-'#i P-'. "ako; %osle rastu(e ivi(e takta; &ikrokontroler je ^%ro(itao_ os&oitnure(. Naravno; stanje P-'1YP-'*Y1; P-'#YP-'Y0 se ^ne (ita_; tj. to je stanje kadana P)-M %rije&nik ne dola,i takt od %redajnika. ASve i,re(eno ilustruje "aela.!.

PA-1 PA-. PA-* PA-+ .-4itna

5


66/87

inormacija

0 0 0 0 00

1 0 0 0 01

1 1 0 0 Rne (ita se1 1 1 0 10

1 1 1 1 11

(abela 4.FStanja na ula,ni& %inovi&a &ikrokontrolera ,a svi7 5 nivoa P)-M si2nala


67/87

Slika 4.1-l2orita& %ro2ra&a i&%le&entirano2 u &ikrokontroleru

/


68/87

mikroC pro>ram 2a PWAM prijemnik

unsi2ned s7ort k ++ Definisanje varijale kvoid &ainA b

"3S- Y 0111111 ++ Definisanje i ini(ijali,a(ijaP$"- Y 0000000 ++ %inova P$"$C- - i B"3SB Y 000000000P$"B Y 000000000-D4$N1Y00 ++ Definisanje %inova - %orta kao di2italni7

9sart3nitA*00 ++ 3ni(ijali,a(ija 9S-" &odula &ikrokontrolera ++ A6 ita; *00 auda do b

++ "ransfor&a(ija P)-M si2nala u di2italni ostvaruje se++ %reko ko&%aratoraif AAAPort-.1ccPort-.* Y 1 cc AAPort-.#ccPort-. YY1 b k Y 0 delaG&sA1 ++ Definisanje kasnjenja u &ilisekunda&a

++ "ransfor&a(ija %rva dva ita P)-M si2nala A&o2u da udu++ 01; 10; 11 ili 00 if APort-.* YY1 b k./ Y 0 k. Y 1

if APort-.# YY1 b k./ Y 1

k. Y 0

if APort-. YY1 b k./ Y 1 k. Y 1

6


69/87

if APort-.1 YY0 b k./ Y 0 k. Y 0

delaG&sA* ++ Definisanje kasnjenja

++ "ransfor&a(ija dru2a dva ita P)-M si2nala A&o2u da udu++ 01; 10; 11 ili 00 if APort-.* YY1 b k.5 Y 0 k. Y 1 if APort-.# YY1 b k.5 Y 1 k. Y 0

if APort-. YY1 b k.5 Y 1 k. Y 1

if APort-.1 YY0 b k.5 Y 0 k. Y 0


++ "ransfor&a(ija tre(a dva ita P)-M si2nala A&o2u da udu++ 01; 10; 11 ili 00

if APort-.* YY1 b k.# Y 0 k.* Y 1

!


70/87

if APort-.# YY1 b k.# Y 1 k.* Y 0 if APort-. YY1 b

k.# Y 1 k.* Y 1

if APort-.1 YY0 b k.# Y 0 k.* Y 0


++ "ransfor&a(ija (etvrta dva ita P)-M si2nala A&o2u da udu++ 01; 10; 11 ili 00 if APort-.* YY1 b k.1 Y 0 k.0 Y 1

if APort-.# YY1 b

k.1 Y 1 k.0 Y 0

if APort-. YY1 b k.1 Y 1 k.0 Y 1

if APort-.1 YY0 b k.1 Y 0 k.0 Y 0

delaG&sA1 ++ Definisanje kasnjenja

/0


71/87

++ Dakle; %osle rastu(e ivi(e takta; varijala k ^nosi_ os&oitnu++ infor&a(iju koju je doio %rije&nik od P)-M %redajnika

9sart)riteAk ++Slanje %ri&ljeno2 %odatka ka ra(unaru i P$"B Y k ++ Portu B; 2de su FED delaGusA100 Q7ile A1 ++ 8raj eskona(ne %etlje++

Asem4lerski pro>ram 2a PWAM prijemnik

-DDESS $P4$DE -SM ''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''[0000 [*60 $"$ &ain[01## [ 9sart)rite:[01## [ F9sart)rite#:[01## [#000 M$CF) 0[01# [1#0# B4 S"-"9S; P1[01#5 [16# BS S"-"9S; P0[01# [16!6 B"S4 "S"-; 1[01#/ [#001 M$CF) 1[01#6 [001 M$C) S"-481[01#! [06/1 M$C S"-481; 0[01#- [#-00 $F) 0

[01#B [1D0# B"SS S"-"9S;

bmilosevic-dtasic-pwm i pam koriscenjem pic16f877

Documents