biznis - serbian mirror · denti su njih zapitkivali da li su ljudi zaista leteli na mesec, koliko...
TRANSCRIPT
B I Z N I S
2 Oktobar 2009.
I Z R E D A K C I J E
3
SADR@AJ
Srb info strana 4
Sad vanzemaljci pri~aju sa delfinima strana 5
Postekologija - Lavi} bez repa strana 6
Intervju: @eljko Dimi} strana 7
Ogledalo istine strana 9
Ho}emo li u [abac na va{ar strana 10
Damin gambit strana 11
Protekli dogadjaji - foto reporta`a strana 12
Na{a talentovana deca strana 14
Ako je Bog dobar, za{to `ivot nije fer strana 16
Velike ljubavi na{ih pisaca strana 19
Beograd srce Srbije strana 20
Iz na{eg konzulata u ^ikagu strana 21
Vera i obi~aji strana 22
Feljton: Sveti Vladika Nikolaj strana 23
Sport: Srbi ne mogu bez ko{arke strana 24
Kolumna: Marko Lopi{ina strana 25
Horoskop strana 26
Numerologija strana 27
Porodica strana 29
Vedra strana 30
Mediji strana 31
TIRA@: 12. 000
OGLEDALO se distribuira u 32 dr`ave Severne Amerike
Redakcija
P
ovodom osme
godi{njice na-
{eg lista re-
dakcija Ogledala se
iskreno zahvaljuje
svima koji su nas proteklih godina
podr`avali, onima koji su se reklami-
rali na na{im stanicama i internetu,
sponzorima, svim pretplatnicima i
korisnicima na{ih usluga.
Zahvaljujemo se i brojnim pri-
jateljima Ogledala koji su nam ~esti-
tali jubilej, pre svega na{oj ambasadi
u Va{ingtonu i ambasadoru Vladimiru
Petrovi}u, gospo|i Mariji Pappas iz
Cook County Treasurer, humani-
tarnoj organizaciji LIFELINE
princeze Katarine Kara|or|evi},
redakcijama dnevnog lista Novosti i
dnevnog lista Sport, tabloidu Pravda,
RTVRS - Banja Luka i RTV Banker
iz Ni{a, fudbalskom klubu Partizan,
na{im saradnicima iz Beograda
Marku Lopu{ini i Milutinu [o{ki}u.
Ogledalo }e i narednih godina
nastojati da doprinese informisanju
srpske dijaspore, o~uvanju na{eg
maternjeg jezika i tradicije, promo-
visanju kulture, afirmaciji nau~nika,
sportista, umetnika i poslovnih ljudi iz
Srbije.
Redakcija
Ogledalo Serbian Mirror
PO Box 13472
Chicago IL 60613
tel: 773.744.0373
Po{tovani ~itaoci i
prijatelji lista Ogledala
PUBLISHED BY
• Ogledalo - Serbian Mirror. Inc •P O BOX 13472 CHICAGO IL 60613
• Phone: 773.744.0373
• OSNIVA^: Slavica Petrovi}
• UREDNIK: Slavica Petrovi}
• GRAFI^KI UREDNIK: Zoran Marinkovi}
• REDAKCIJA: Marijana Maljkovi}, Sa{a @ivkovi},
Cvijan Hercegovac, Milka Figuri}-Kova~evi},
• DOPISNICI: Marko Lopu{ina, Du{an Lopu{ina,
Milutin [o{ki} (Beograd), Dragica ]iri} Spasojevi},
Ru`ica Z. N. Stojkovic, Aleksandra Mati} (Ni{),
Boban Ili} (^ikago), Milan Lu~i} (New York),
ALL RIGHTS RESERVED:
Ogledalo is not responsible for advertisments,
advertising articles and their contents
E-mail: [email protected]
Web: www.serbianmirror.com
• PREDSTAVNI[TVA •• LOS ANDJELES: Dragan Rakonjac (562.397.9001)
• NJUJORK: Mike Lu~i} Milan (212.426.1020)
G O D I [ N J A P R E T P L A T A
NAME:
------------------------------------------------------------------------
ADDRESS:
--------------------------------------------------------------------
CITY:
---------------------------------
STATE:
-----------------------------
ZIP:
---------------------------
TEL:
----------------------------------------
NA OGLEDALO
12 meseci $50.00
Ispunjen formular zajedno sa ~ekom
po{aljite na adresu Ogledala
Ogledalo - Serbian Mirror -
PO BOX 13472
Chicago IL 60613
OVDE JE
MOGLA
BITI
VA[A
R
E
K
L
A
M
A
Oktobar 2009.
STRU^NI PREVODILAC - TUMA^
Sve poznatije bolnice u Illinoisu i drugim dr`avama
u Americi nude mogu}nost pacijentima da koriste
usluge prevodioca-medicinskog tuma~a
na doktorskim pregledima.
Ako vam je potreban prevodilac kod lekara u bolnici ili emigraciji,
sudu i sli~no obratite se agenciji " STYLE"
773.525.4889 - tra`ite Natali Jovanovi}
S R B I N F O
4 Oktobar 2009.
10. oktobra u 20:00 ~asova
"Be{e nekad osam tambura{a"
Moma Nikoli} i njegova
gospodja tambura.
uz pratnju ostalih tambura{a
u gornjoj sali SKUC Sveti Sava
STV SRPSKA
TELEVIZIJA - ^IKAGO
Proslava 9. godi{njice rada
Srpske Televizije
}e se odr`ati 17. oktobra, 2009.
u 19h u sve~anoj sali
Srpske pravoslavne crkve
Svetog Vaskrsenja Hristovog na:
5701 N. Redwood dr.
Vi{e informacija
o proslavi potra`ite na:
www.Srpska Televizija.com ili:
www.SerbianTelevison.com
STV (866.482.6272)
In the presence of Their Royal Highnesses
Crown Prince Alexander and Crown
Princess Katherine
Friday, November 6th at 7:30 pm
Holy Resurrection Serbian Orthodox Cathedral Hall
5701 N. Redwood Drive
Chicago, IL 60631
Please contact the Lifeline Office for further
information: tel: 312-781-9300
fax: 312-781-0913
www.lifelinechicago.org
$25/ticket in advance, $30 at door,
Children 12 and under $10.
Silent auction, live entertainment, dinner and more
Lifeline Humanitarian Organization
cordially invites you to a fundraiser brunch.
The proceeds are to benefit the fight against
breast cancer.
SUNDAY, NOV. 8. 2009
11:00 am Tour - 1:00 pm Brunch
Because lives are still on the line.....
“Place de la Musique” Barrington Hills, IL
Seating is limited, Advance reservation is required
Table of eight @ $2000 Individual Ticket @ $250
Contact us 312-781-9300 or
Website www.lifelinechicago.org
Lifeline Humanitarian Organization is registered a
501(c) (3) non profit organization
Humanitarian Aid Fundraiser for Serbia
SKUC SVETI SAVA
448 W. Barry Chicago
Info: 773.230.5082
SRBIJA KAO DEO “COLUMBUS
DAY PARADE” U ^IKAGU
12. OKTOBAR, 2009. U 12:00 PODNE
Dodjite 12. oktobra u 11: 00 ~asova pre podne na
Columbus Dr. i Monroe ulici, da u {to boljem svetlu
presdstavimo na{u zemlju SRBIJU, na tradicionalnoj
“Columbus Day” Paradi. Povedite svoju decu i ponesite
srpska obele`ja. Poka`imo svetu na{e lepote, pro-
movi{imo svoju bogatu istoriju, kulturu i tradiciju u
punom svetlu. Pridru`ite nam se u {to ve}em broju.
Za info: 773.744.0373
MONODRAMA
RE^I
Po tekstovima Matije Be}kovi}a
Adaptirao i igra:
Jack Dimich
Petak, 20. Novembar u 20.30 ~asova
Subota, 21. Novembar, 20.00 ~asova
SKUC Sveti Sava
448 W. Barry
Chicago IL 60657
5
D R U [ T V O
Oktobar 2009.
I
za{li smo da pro{etamo Knez
Mihajlovom ulicom, u kojoj nismo bili
pune tri decenije. @eljni smo da vidimo
kako na{ narod `ivi, kako izgleda na{ beli
grad, {ta ima u Skadarliji, da li je i dalje
lepa kao pre?
Ovo su nam govorili doktor
Slavoljub Vuji} i in`enjer Milojko Vu~eli},
konstruktori svemirskih brodova, kad smo
ih u ponedeljak ujutro sreli na najve}oj
beogradskoj promenadi. I{li su laganim
korakom i zagledali „Ruskog cara”, palatu
„Progres”, zgradu SANU i po koju pro-
davnicu cipela. Primetili su da je obu}a u
Beogradu skupa kao u Los An|elosu.
- Nikada ne bih dao 70 dolara za
cipele – prokomentarisao je in`enjer
Milojko Vu~eli} cene u izlogu. Okrenuo se
i sa kolegom Vuji}em produ`io na
Ma{inski fakultet na studentima odr`e pre-
davanje o kosmi~kim letovima.
Vuji} i Vu~eli} su dvojica od
osmorice ameri~kih Srba koji su u SAD
radili na svemirskim programima „Apolo” i
pre ~etiri decenije poslali Amerikance na
Mesec. Studentima su pri~ali kako su
Amerikance poslali na Mesec, a kako }e
SAD, Kina i Rusija da lete na Mars. A stu-
denti su njih zapitkivali da li su ljudi zaista
leteli na Mesec, koliko su ta~ne tvrdnje da
je let na Mesec samo re`irana bajka i ima
li vanzemaljaca u kosmosu i da li pose}uju
Zemlju?
- Doputovali smo iz Kalifornije,
odnosno Ohaja da bismo mladim Srbima
ispri~ali kako smo osvajali svemir. I da bi
se i oni kao in`enjeri ohrabrili da rade na
svemirskim programima. Amerikanci jesu
leteli na Mesec. Za to su `rtvovali nekoliko
kosmonauta. Samo na letu „Apolo 1”
izgorela su trojica na{ih prijatelja – odgov-
orio je na prvo pitanje dr Slavoljub Vuji}
i dodao:
- Mi nismo dru{tvo iz Holivuda.
Nismo radili sa ameri~kim glumcima da bi
smo pravili filmsku bajku ve} u Svemirskoj
agenciji NASA sa pilotima, koji su nam
doneli mese~evo kamenje. Kada smo ih
pitali kako odozgo izgleda Zemlja, rekli su
da je mala kao nokat na palcu. Onda smo
se zabrinuli kako }e kosmi~ki brod da
pogodi Zemlju i da ih vratimo ku}i –
objasnio je Vuji}.
Njegov kolega Vu~eli} je kroz
anegdotu poku{ao da odogovori kako
vanzemaljci pose}uju na{u planetu, ali ne
sle}u na kopno, jer je ono, gledano iz
svemira malecko.
- Sigurno je da u kosmosu posto-
je i druga intelektualna bi}a sem ljudi. Ali,
kada vanzemaljci odozgo posmatraju
Zemlju i vide da je ona plava, jer ve}inu
planete ~ini voda, sigurno je da su svoju
ekspediciju poslali u Tihi okean, a ne na
kopno. Vanzemaljci su bili na Zemlji i u
vi{e navrata pri~ali sa delfinima. A deflini
poku{avaju decenijama da nama ljudima
ne{to ka`u, ali mi smo ljudi toliki egoisti,
da ne `elimo da ~ujemo poruke koje ove
`ivotinje `ele da nam prenesu od bi}a sa
drugih planeta – ka`e Milojko Vu~eli}, koji
li~no veruje da ~ovek sa Zemlje nije cen-
tar Univerzuma.
Vu~eli} vodi poreklo od porodice
iz Kola{ina i ima 80 godina. Sa suprugom
Inge i dva sina Aleksandrom i Nikolom, i
petoro unu~adi `ivi u Mansfildu. Dr
Slavoljub Vuji} voli za sebe da ka`e da je
Lala. Ro|en je 1934. u selu Fenji, ali se
{kolovao u Ja{i Tomi}u. @ivi sa suprugom
Verom. Imaju sinove Ivana i Stefana, kao
i }erku Sonju. Obojica pune tri decenije
nisu dolazili u otad`binu. U Srbiju su do{li
na poziv Ministarstva za dijasporu. Posetili
su Beograd, Novi Sad, Sremske Karlovce i
odu{evili su se.
- Gledali smo Dunav i
fru{kogorske vinograde. Videli smo In|iju
i aerodrom u Batajnici, na ~ijoj kapiji stoji
stari ruski „mig 19”. Sa Kelemegdana
gledali smo u{}e Save u Dunav i u`ivali.
Srbija je prelepa. Narod je divan, jako gos-
toljubiv. Uz to, ljudi su ovde jako lepi,
lep{i nego mi u Americi. U Sremskim
Karlovcima smo kupili slatko vino za na{e
ameri~ke prijatelje komsonaute, a u
Beogradu }emo za na{e unuke da kupimo
majce sa napisima „Samo sloga Srbina
spasava”. Jer mi smo jedan ponosan narod
i ja `elim i da moji unuci budi takvi ljudi
– rekao nam je Milojko Vu~eli}.
Profesori i studenti Ma{inskog
fakulteta su ih ispratili sa velikim apluzom
i zahvalno{}u na divnom predavanju.
Veterani kosmi~kih letova dr Vuji~ i ing.
Vu~eli} bi}e gosti „Ve~ernjih novosti”.
Poseti}e i Beli dvor da se vide sa starim
ameri~kim poznanikom princom
Aleksandrom. A obi}i }e Vr{ac,
Mladenovac i selo Ja{a Tomi}, gde su u
mladosti boravili.
Marko Lopu{ina
Tvorci programa „Apolo 11” otkrili beogradskim studentima tajne svemira
SAD VANZEMALJCI PRI^AJU
SA DELFINIMA
Dr Slavoljub Vuji} i ing. Milojko Vu~eli} konstruktori svemirskih letilica, odr`ali predavanje kako su Amerikance poslali na Mesec,
a kako }e SAD, Kina i Rusija da lete na Mars
VUJI] RU[I BAGREME
- Kad sam bio mali stalno sam gledao u nebo, da bih video ptice ili avione. Toliko
sam bio zalu|en time, da se po selu Ja{a Tomi} govorilo kako }e jednog dana, onaj
mali Vuji}, da udari glavom u bagrem i da ga sru{i. Jer, ne vidi kuda hoda. Nisam
sru{io bagrem, ali sam pomogao da ~ovek sleti na Mesec. Posle Meseca, ujedinjeni
Amerikanci, Rusi i Kinezi mogu da investiraju 150 milijardi dolara da izvedu prvi let
kosmonauta na Mars – ispri~ao je studentima svoju pri~u iz detinjstva dr Slavoljub
Vuji}, koji veruje da }e ljudi poleteti na Mars 2020. godine.
[VABICA BRANI SRBE
- Kad sam po{ao za Srbiju moja `ena
Inge mi je rekla da posetim i vidim
ru{evine koje je NATO napravio. Znate,
ova moja {vabica je ve}i srpski patriota
od mene. I{la je na sve demonstracije
Srba u SAD i pisala pisma ameri~kim
politi~arima, da ih kritikuje {to napadaju
srpski narod. Imam zadatak od `ene da
pitam politi~are u otad`bini, {ta treba
dalje da radimo mi u dijaspori da
pomognemo Srbiji – priznao nam je
Milojko Vu~eli}.
SABOR TRUBA^A
U GU^I
Idu}e godine za pedesetu godi{njicu
Sabora truba~a, Ogledalo vas
ponovo vodi u Gu~u na poseban do`ivljaj.
Usput }emo, kao i obi~no provesti dan u
Drvengradu, na Me}avniku i na [arganu,
u`ivati u vo`nji atraktivne [arganske
osmice, a pre dolaska u Gu~u
obi}i }emo Oplenac.
Za sve informacije
zovite Ogledalo na
773.744.0373 ili nam pi{ite na:
6
P O S T E K O L O G I J A
Oktobar 2009.
U
nedelju, negde oko podne, u
Ju`nom bulevaru video sam jednog
`utog ma~ka sa sve`e odse~enim
repom! Stao je ispred mene, na autobuskoj
stanici i dugo me u o~i gledao i tu`no
mjaukao. Ispovedao mi se na nekom
ma~jem, ali vra~arskom slengu, ali sam ga,
ipak, razumeo. Elem, dva zemunska narko-
mana, neka nesre}a ih je na Vra~ar dovela,
rep su mu no`em odsekla i za opkladu ga
progutala. Falila im lova, brate, za jo{ malo
belog praha...
U taj ~as mi je do{la „pedesetpet-
ica”, pa sam u bus uleteo, i, tako, grubo
sam ma~ora bez repa na Ju`nom bulevaru
ostavio. @urio sam, ako je to neko oprav-
danje, na Adu, na teniski turnir na kome je
Aleksandra igrala, oh, kako mi se samo
obradovala! Jer, jedno je majka, mislim,
Biljana, a ne{to sasvim drugo je teniski
guru nad guruima! I samo {to je
Aleksandrin me~ po~eo, u travi, pored
teniskog terena, gle, ugledam gumenog
lavi}a – BEZ REPA!!!
Nisam ni primetio Junga iza
mojih leda koji mi je tiho drobio: “Ako si
samo u roku od pola sata, prvo, sreo ma~ka
bez repa, a onda na{ao gumenog lavi}a bez
repi}a, nije li, opet, na snazi moja teorija
sinhroniciteta?! I ajde, poku{aj, seti se da
nisi i ti, nekad, bio lav bez repa?” Tu me
moj guru malo iznervira, pa, ipak, te no}i
uzeo sam da ~itam fragmente o Pitagori
koji je, i po Aristotelu, „bio pola ~ovek,
pola bog”.
Nego, osvane mrtvi ponedeljak
kada si posle vikenda, sav, onako, nekako
smotan, pa pomalo i mrzovoljan i ner-
vozan, {to ti se, recimo, i pasulj, zbog
slabe struje, slabo kuva, a `uri{ i na sas-
tanak kolegijuma! Kad, eto, jo{ jednog
malera! Ohrabrena vetrom sa Karpata,
poletela mi, bre, sa terase moja pokrivka
sa Ka{mira, a sa njom se pokrivam jo{
od trojanskog rata. I leti kao orlu{ina,
kao paraglajder bez leta~a, kao neki
tra~ki bog bez glave i repa, i, gle, ve}
lebdi nad pomo}nim terenom FK
“Obili}a”! Ah, nebesa, kada bi sletela,
bar, na stativu, a ne u {ljaku i pra{inu. I
umilostive mi se stari arijski bogovi, i,
zaka~e mi ka{mirsku pokrivku, u ra{lje,
na stativu!
Ali, jedna li je muka, moj
Srbine! Kako u}i na teren kada su kapije
zaklju~ane? Pa, ajd, tra`i
rupu u ogradi od `ice,
rupu koju su klinci
napravili, a psi pro{irili, te
se provla~i, stenji kao
tre}epozivac na vojnoj
ve`bi...
I dok se verem
po stativi, Jung na{ao da
mi drvi: “A {to ne zastak-
li{ terasu? Vidi{ li da su
sve kom{ije to uradile, pa
ne jure ga}e i ~ar{ave po
ju`nom Vra~aru.” Do|e mi
da ga opsujem, ali ako se
i s njim posva|am, sa kim
}u onda u ovom Beogradu
ozbiljno da razgovaram, o
Pitagori, recimo, i o seobi
du{a? I kako da Jungu objas-
nim, ako terasu zastaklim,,
ako tako vetar zaustavim, ako
izgubim dodir sa njim, {ta
sam tek onda uradio, reci mi,
moj slatki rode!? Jer, koga
vetar nije produvavao, pa i
lomio, s nogu obarao, ko na
vetru nije mrtvu stra`u ~uvao
i pod dunavskom Trojom na
ko{avi spavao, da li je taj
maj~in sin ~ovek postao? Ako
ti ko{ava ~elo nije ledila, ako
ti nozdrve nije {irila, plu}a
provetravala, a nekad, i
cepale, onda si ti, moj dilbere,
tek neka biljka iz `ardinjere! I
{ta onda da Srbija od tebe
o~ekuje? A {ta, tek, bogovi
koji su, eto, i u tebe ne{to
ulo`ili?
Nego smandrljam se, nekako, uz
stativu, otresam ka{mirsku pokrivku, a ona
miri{e na sneg, na vazduh Karpata ili
Himalaja. Elem, sti-
gnem i pasulj da
zakuvam, da
ga alevom pa-
prikom zacrven-
im i na~isto, ljutim
papri~icama upropastim. Te
naru~im taksi i na kolegijum ne
zakasnim, {tavi{e,
stignem ko {va-
jcarac, ~itava
dva minuta rani-
je, ah, koje li miline!
Ni u mrtvi
ponedeljak uve~e, vetar
ne staje; namera~io se da
me sa terase, iz lige{tula
otera. Ali, slab je to vetar
za mene, ni{ta mi ne
mo`e. Jer, na sebi imam
bademantil „fred peri”,
brale! Dobro, `enske je
roze boje, ali i `enske
boje mi dobro stoje. A
vetar se i dalje zadirkuje i
tu se setim da sam, jed-
nom i Platona po
Gro~anskoj jurio, mislim,
jurio sam njegovog
„Fedona”, raspravu o
du`i...
Jung sedi na
{amlici i besedi, sa
patarenskom lulom me|u
zubima: “Zna{, velika je
zabluda da je u~enje o
seobi du{a do{lo iz Indije.
To u~enje je, odavde,
u stara arijska vre-
mena, oti{lo indi-
jskim Putem svile
sve do
Ka{mira. I,
pre Pitagore,
u narodu je `ivela
vera u seobu du{a.
Verovalo se da se po
smrti telo odvaja od
du{e i uma, te da se
telo vra}a u prah. A
du{a? Du{a ide na
Mesec, a um na Sunce, a
kasnije }e, opet, da se
spoje i to na Mesecu,
pa se zajedno na
Zemlju vra}aju i
novo telo biraju. E,
sad, Pitagora je to,
malo, zao{ijao”...
“ K a k o
zao{ijaooo!?” Tu
me Jung
ljuto pogle-
da: “Pa,
teoriju o
seobi du{a
doveo do
apsurda! U svakom psu prepoznavao je
~oveka koji je, eto, ne{to zgre{io, pa je, za
kaznu, pas postao. Zatim, Pitagorini u~enici
nisu smeli ni{ta da imaju sa kasapima i
lovcima po{to ovi ubijaju `ivotinje.
Pitagorejci su, bre, bili gori od ove Palmele
Anders ~ija vegetarijanska sekta propoveda
da deca, umesto mleka, treba da piju pivo!?
Da se krave, je l da, ne bi muzle, to jest
mu~ile i zloupotrebljavale!?”
Tu se setim i blesavih pitagore-
jskih pravila koja smo, kao bruco{i kod
Veljka Kora}a, morali da verglamo kao
tablicu mno`enja. Pod jedan, ne jedi
pasulj! Pod dva, ne idi glavnom ulicom,
pod tri, ne diraj vatru gvozdenim `ara~em,
pa, ne diraj belog pevca, ne jedi `ivotinje
te nemoj da stane{ na odse~en nokat, pa,
ne ostavljaj trag svog tela posle ustajanja
iz kreveta, zatim, ne gledaj se pred
ogledalom pored svetiljke, i, slu{aj ovo,
na kraju; pomozi ~oveku kad ne{to tovari,
ali mu ne poma`i kad skida teret!? Cvrc,
cvrc!
I zabole me za ova grdna
pitagorejska pravila, ali {to, bre, zabrana
jedenja pasulja!? Da li zato {to su pitagore-
jci bili „topla bra}a”, pa onda, valjda, zbog
izduvnih gasova...
J
ung podgreva {erpu sa pasuljem u
kuhinji, proba kutla~om, srce, malo
mu, izgleda, ljuto. Zamezimo {unkom
i kozjim sirom, pa se nakrkamo pasulj~ine,
i, ajd, opet, na terasu, pre`ivaj, vari na
vetru. A vetar i dalje duva, umiva zvezde,
a one sijaju li, sijaju, na{em se razgovoru
o Pitagori raduju. Da li sam, zaista, bio lav
bez repa?
Sa tim pitanjem sam, u
lige{tulu, na vetru i zaspao, a onda mi je
moja Crna iz Vr~ina, ovako, u snu moju
muku razjasnila: “Ne slu{aj Junga! Nikad
ti nisi bio lav bez repa! Bio si, bre, uvek
predvodnik lavljeg ~opora i jednoj lavici,
koja ti se nije odmah dala, sve si lavi}e
pojeo i samo si joj jednog ostavio! A i
njemu si repi} odgrizao! Bilo je to u
Zemunu pored Dunava kada je Srbija jo{
bila zemlja lavova! A ona dva zemunska
narkomana {to su, za opkladu, `utom
ma~ku sa Ju`nog bulevara rep odsekla i
progutala, e, to su bili neka lavlja
nedono{~ad koje je neka majka lavica
sama progutala.”
LAVI] BEZ REPA
Dragan Jovanovi}
NAJNOVIJI ROMAN
DRAGANA JOVANOVI]A
“BEZBO@NIK”
MO@ETE NARU^ITI
TELEFONOM U REDAKCIJI OGLEDALA
7 7 3 . 7 4 4 . 0 3 7 3
I L I N A E M A I L
M A R I N K O V I C Z O R A N @ YA H O O . C O M
c e n a 6 0 0 d i n i l i 9 . 0 0 $
(ili: ako ti vetar
smeta i strah
te od promaje,
onda da li si ti,
uop{te, neki ~ovek,
moj rode, ili si neka
biljka iz
staklenika?)
7
P
ro{lo je vi{e od tri godine, od
na{eg razgovora za Ogledalo. [ta
se u me|uvremenu doga|alo sa
@eljkom Dimi}em, osim {to je postao
Jack Dimich?
“Nije @eljko postao Jack, ve} je
Jack Dimich ime pod kojim sam reg-
istrovan kao filmski glumac jo{ 2000-te
godine kad sam radio prvi film “3 AM”
ovdje u Americi.
U privatnom `ivotu, srpskom i
ameri~kom paso{u sam bio i ostao @eljko
Dimi}.
Kao {to je Mladen Sekulovi}
postao Karl Malden.”
Da li si aktivniji na filmskom
platnu ili “na daskama koje `ivot zna~e”
– u pozori{tu?
“Vi{e radim na filmu nego u
pozori{tu, jer u Amarici nije kao kod nas
ku}i da glumac ima svoje mati~no
pozori{te, stalnu platu i zaposlenje u njemu.
Ovdje i kada dobije{ ulogu u nekoj pred-
stavi radi{ je na odredjeno vreme i kad se
predstava ugasi, automatski prestaje i tvoj
radni odnos sa tim pozori{tem u kojem si
radio predstavu.”
Sti~e se utisak da su tvoji snovi
po~eli da se realizuju.
“Jeste... Moji snovi su tek
po~eli da se realizuju. Da li }e da se real-
izuju onako kako sam ih kao de~ak snivao,
to jo{ uvek ne znam, a mo`da, jednog
dana, ako budem imao sre}e i to mo`e da
mi se desi... da ostvarim svoje snove. Ne
optere}ujem se time, niti sre}om, imam
vremena da o tome razmi{ljam. A i kad
uhvatim sebe da razmi{ljam o tome, ~esto
mi Njego{eve re~i padnu na um: -U VRE-
MENU I BURNOM @ILI[TU, ^OVIJEKU
JE SRE]A NEPOZNATA... PRAVA
SRE]A ZA KOM VJE^NO TR^I ON JOJ
NE ZNA MJERE NI GRANICE… [TO
SE VI[E K’VRHU SLAVE PENJE, TO JE
VI[I SRE]E NEPRIJATELJ.-”
Koliko je te{ko da se glumac iz
isto~ne Evrope razvija i bude ravnopra-
van sa glumcima koji poti~u sa ovih pros-
tora?
“Veoma te{ko je `iveti bez igde
ikoga u tu|ini, na tu|em jeziku, a jo{ je
te`e baviti se tako nekim poslom koji
uslovljava i podrazumeva mnoge stvari
koje niste imali niti ste doneli sa sobom
kad ste do{li u Ameriku.
Imao sam tu nesre}u da nisam
mogao da se bavim glumom u svojoj
zemlji, pa kad sam do{ao u Ameriku priml-
jen sam na “Lee Strasberg Institut”, sa
svojm polovi~nim
engleskim koji sam
tada govorio. Mora{
da se izbori{ sa svim
nedostacima i mana-
ma koje kao glumac
sa stranim poreklom
ima{ u Americi i sa
njihovim predrasu-
dama da nisi u stanju
da radi{ likove koji
nemaju tvoje poreklo.
To i jeste najve}a
prepreka svakom
glumcu koje dolazi od
negde drugde da svoj posao radi u Americi.
Rade [erbed`ija je glumac
rasko{nog talenta i velikog iskustva koji, na
`alost, radi samo stereotipe i likove koji
uop{te ne zahtevaju njegov talenat... {to je
opet, uslovljeno predrasudom Holivuda i
njegovim engleskim jezikom, pa mu zato
stalno nude takve uloge.
Moj poslednji projekat: “White
Radishes” je najbolji pokazatelj koliko je
te{ko dobiti ulogu koja nema moje ili
sli~no poreklo. Naime, to je moja prva
glavna uloga u kojoj sam Amerikanac,
Njujor~anin bez ikakvog slovenskog ili bilo
kog drugog porekla. Ve} se 14 godina
borim sa samim sobom i sa engleskim
jezikom da moj izgovor bude {to bli`i
ameri~kom da bih mogao da igram
ameri~ke uloge...
Eto, prvi put mi se u karijeri
posre}ilo da ubedim producente i red-
iteljku filma “White Radishes” da sam u
stanju da jezi~ki
odradim ono {to se
od mene tra`i i tako
dobijem da igram lik
koji je Amerikanac.
Film je, ina~e,
prikazan u Kanu ove
godine.”
S obzirom
da mnogo putuje{
zbog prirode posla,
gde se sada nalazi{ i
na ~emu radi{?
“U Njujorku
sam trenutno, jer
radim film “Deep Score” gde }u i da
ostanem do novembra meseca.”
Na jesen bi trebalo da poseti{
^ikago zbog novog filma, ali i da igra{ na
maternjem jeziku za publiku u SKUC
(Srpski kulturni i umetni~ki centar) Sveti
Sava u ^ikagu, koja jo{ i danas
prepri~ava tvoje nastupe i sjajnu pred-
stavu Emigtanti koju si odigrao pre osam
godina sa @arkom Lau{evi}em. O
kakvom filmu je re~ i koju predstavu
sprema{ za ~ika{ko srpsko pozori{te?
“U novembru radim film u ^ikagu
o jednom ameri~kom skulptoru u re`iji Wil
Massisak-a. Po zavr{etku tog projekta
osta}u u ^ikagu da se predstavim na{oj
publici sa svojom monodramom “Re~i”
koja je nastala na osnovu tekstova Matije
Be}kovi}a. Veliko mi zadovoljstvo da, evo,
tre}i put gostujem u ^ikagu pred na{om
publikom. Uzeo sam na sebe te`ak zadatak
i veliku odgovornost da govorim re~i Matije
Be}kovi}a, i nadam se da }e me na{a pub-
lika prihvatiti na isti na~in na koji je to
u~inila kad sam gostovao sa monodramama
“Oj @ivote” i “Tragi~ni Heroj”.”
Na kraju razgovora @eljko je
uputio iskrene ~estitke “Ogledalu”
povodom osmogodi{njeg upornog i
uspe{nog rada i srda~an pozdrav svim
~itaocima “Ogledala”, a nama ostaje da
sa~ekamo novembar i ponovo gledamo
@eljka Dimi}a u`ivo u ^ikagu u monodra-
mi “Re~i”.
Marijana Maljkovi}
Oktobar 2009.
Intervju: Glumac @eljko Dimi}
Za protekle tri godine, od kada je dao poslednji inter-
vju za Ogledalo, @eljko je vredno radio s obe strane
okeana. Izme|u ostalog odigrao je zapa`enu ulogu
“kapetana Stankovi}a” u filmu Gorana Markovi}a,
“Turneja” koji je kandidat Srbije za Oskara 2009. godine.
Pre nekoliko meseci zavr{io je film sa Anom Mariom
Rossi “Neke Druge Pri~e” u Beogradu.
Do kraja godine trebalo bi da zavr{i i film “Travelator”
Du{ana Mili}a koji je sniman u aprilu i maju mesecu ove
godine u Las Vegasu. U filmu “Srpski O`illjci” u re`iji
Brent Huffa, koji je pro{log meseca imao premijeru u
^ikagu, ostavio je jo{ jedan upe~atljiv lik na ameri~kom
filmskom platnu.
Na Berlinskom filmskom festivalu predstavio se u
filmu “U Ime sina”, (In The Name Of The Son), koji se
ove godine kandidovao za nagradu Ameri~ke
akademije “Oskar 2009”. To je bila Dimi}eva prva
glavna mu{ka uloga na filmu. Ina~e, ovaj film je pobe-
dio na 17 festivala u periodu od dve godine i ove
godine je bio prikazan na Kanskom festivalu.
MOJI SNOVI SU TEK
PO^ELI DA SE REALIZUJU
R A Z G O V O R S A P O V O D O M
B I Z N I S
8 Oktobar 2009.
Vesna - 312.482.9800
pre preposle posle
Joseph Michael's
Salon and Spa
715 North State Street - Chicago IL 60610 - 312.482.9800
Salon # 1 u ^ikagu
Potra`ite specijalistu za farbanje,
izvla~enje pramenova
i kreiranje frizura VESNU.
Ona ima 27 godina iskustva
AVEDA sertifikat za obu~avanje studenata u Americi
Kvalitetan rad i bezbroj zadovoljnih mu{terija.
D A S E N E Z A M E R I M O
9
N
a kojoj libeli Srbin gleda sebe u
ogledalu na zidu i o ~emu Srbin
razmi{lja dok se ~e{lja? Nekad je
ogledalo sa ~e{lji}em talasalo u prednjem
d`epu perlonske ko{ulje, dok bi Srbin
ponosno obrtao pedale svog bicikla uz poz-
nati biciklisti~ki cing – cong zvonceta, koje
opominje pe{ake.
Neka ogledala su visila na zidu i
bila toliko mala da celo lice ne bi moglo da
stane u njega. Neka ogledala su imala i
staklenu, horizontalnu policu u dnu na kojoj
su stajali pribor za brijanje, ~etka, sapun i
brija~ i nekoliko `ileta “Super
Silver”. Ono {to nikad nisam
razumeo je za{to je svako ogledalo
u Srbiji oka~eno na zidu ni`e nego
{to bi trebalo. Ja, na primer, ~ovek
uobi~ajene visine, uvek sam se
morao dobro sagnuti da bih se
pogledao i razbaru{io kosu.
Nedavno sam pitao moje roditelje
za{to je svako ogledalo u na{oj
ku}i postavljeno ispod nivoa, da se
ne vidi ni pola glave u njemu?
Otac mi re~e da je to normalno!
Onda sam shvatio da sam
u celoj porodici samo ja izrastao
malo vi{e i povuko gene na deda
Jakova, a da je sa ogledalima i njihovom
nivelacijom u ku}i sve u najboljem redu.
Kad sam poslednji put bio u selu,
u toj beloj tro{noj tuglarici, iz koje je izras-
tao sav moj rod i porod, a danas gljive,
korov i mahune, ukrao sam sa zida ne{to,
meni mnogo va`no. Srebrno ogledalo sa
crnim ramom u kog su zabadene crno bele
slike iz vojske i ven~anja mojih rodaka i
roditelja. Uzeo sam i aluminijumski pribor
za jelo, to je bilo sve {to mi je bilo va`no.
Okrenuo se dvaput oko sebe kao kad ~ovek
krade snove i pobegao. To ogledalo je na
pole|ini preliveno pravim srebrom i poti~e
iz devetnaestog veka. Danas je u mom atel-
jeu, i ~uvam ga kao porodi~no blago jer me
vra}a na `ivote svih onih koji su ispred tog
ogledala stajali premeravaju}i svoje bore
stiskaju}i bubuljice, vezuju}i marame i
briju}i se brija~em istine. Dok gledam u to
ogledalo na zidu mog radnog prostora, kao
da gledam lica svih onih koji su kroz njega
pro{li. Jedno lice od ro|enja do smrti. Ta
lica gledaju u mene i to ogledalo je hroni-
ka lica i `ivota jedne porodi~ne hronologije
i ve~itog `ivota.
U ^ikagu se nalazi najve}e iskrivl-
jeno ogledalo na svetu u obliku skulpture
postavljene u Milenijum parku. Zove se –
zrno pasulja i skulptura je vredna jedanaest
miliona dolara. Nema sumnje da je ovaj rad
promenio puno toga u svojoj okolini i da
svakodnevno privla~i narod koji se u njemu
ogleda i slika iskrivljenu panoramu grada i
sebe. To je izazov koji fascinira.
Stalno razmi{ljam, {ta bi bilo da
se takva skulptura nalazi u Ni{u ili u
Beogradu? [ta bi na{i navija~i napravili od
tog prelepog ovalnog ogledala u kome se
oslikava ~itav grad i njegova kultura?
Pitanje koje se stalno vrti u mojoj glavi je,
a gde se Srbi ogledaju? U ogledalu istine
ili ispred njega? Ili u iskrivljenom ogledalu
legende o jednoj bajkovitoj zemlji? Ni na
nebu, ni na zemlji, `ivi pe~eni, a
nedope~eni, ~vrsto zadubljeni u
to svoje ogledalce istine i
milosti, bunila i pro{losti. Dva
vrana gavrana, koji jo{ uvek
dole}u sa Kosova sa pitanjem,
ko je najlep{i na svetu? Pa nar-
avno da smo mi najlep{i na
svetu. Naravno da su na{e devo-
jke gorske vile i tu nema dileme.
Prgave, ljubomorne, strasne, oble
i onako iz daleka opasno hodaju
prema nama.
Veruje se da razbijeno
ogledalo donosi sedam godina
nesre}e u ljubavi onome ko ga
razbije. Dugih sedam godina! U srednjem
veku bilo je izuzetno te{ko i skupo naprav-
iti ogledalo. Ogledalo je vredelo suvog
zlata, pa se neko dosetio kako da opomene
da se ogledalo u ku}i mora bri`no ~uvati..
U poslednje vreme se ~ak i ne
gledam iz profila ili ako ba{ moram
uvu~em stomak i obe}am sebi da }u skinu-
ti koje kilo. Ma gladova}u, ako treba mesec
dana @ive}u na vodi i kiseloj ~orbi.
Da li je pe}inski ~ovek patio za
svojim izgledom ili je gledaju}i svoj lik u
vodi pronalazio da je lep ili ru`an? Znam
da su uro|enici rado primali ogledalo kao
poklon od {panskih zavojeva~a u zamenu
za zlato Inka i Asteka.
Balerine ve`baju pokret ispred
ogledala, sportisti ve{tine, a ja ponekad
pomislim kako bi bilo i izgledalo da svaki
na{ ~ovek mo`e da pro|e kroz ogledalo i
da se iz njega vrati? Da li bi tad mi Srbi
postali pametniji. U kom svetu ~arolija
postaje realna slika sveta? Da li bi to bio
prolaz kroz vremeplov u pro{lost ili u
budu}nost? [ta bih video kada bih pro{ao
kroz ogledalo i {ta je sa one strane
ogledala? Da li moj ~ukundeda Milenko
se~e Turcima glave ili be`i kriju}i se da
ga Turci ne uhvate? Da li se ~uva vreme
u ogledalu i njegova slika pro{losti i
budu}nosti? Porodi~na slika nas Srba od
nero|enog iz maj~ine utrobe, do kraja i
po~etka puta u ve~nost. Da li je ogledalo
zabluda na{ih o~iju ili ne{to opipljivo i
ne{to {to se dahom zamagli.
Kad ka`e{ u ^ikagu re~ –
Ogledalo, prva asocijacija nije ogledalo u
kome se ogleda{, ve} ba{ ovo, papirno
ogledalo koje sada dr`i{ u rukama i ~ita{.
U njemu se oslikava Srbija, njena vera,
tradicija, kultura, istorija, ~itav srpski
narod. I mora{ priznati da i u ovom
ogledalu vidi{ sebe. I zato ~uvajmo svoje
ogledalo da ne pukne i u`ivajmo u njemu
beskona~no i dugo jer, ruku na srce, imamo
mnogo toga vrednog da sa~uvamo za
budu}a pokolenja.
OGLEDALO ISTINE
Oktobar 2009.
Pi{e: Boban Ili}
Pitanje koje se stalno vrti u mojoj glavi je, a gde se Srbi ogledaju?
U ogledalu istine ili ispred njega? Ili u iskrivljenom ogledalu legende o jednoj bajkovitoj zemlji?
N
osi moja majka Desanka kofer od
kartona, ja idem za njom kroz
sneg, a vetar duva. Ide ona kao da
je mla|a od mene, probija stazu kroz hlad-
nu belinu i samo je ponekad ~ujem da
ne{to progun|a. Ne vole majke da ispra}aju
sinove u svet, u inostranstvo. Nisu one sve
ove godine ~uvale, brinule, no}ima ne
spavale i `rtvovale se, a sin se spakuje, pa
ode da radi nekom [vabi, Francuzu,
Englezu, koji ba{ ni{ta dobro nije u~inio
mojoj Desanki da bi poslala sina da odu`i
dug. Sti`emo i kod spomenika, u centru
grada. Ne}e ona onako ljuta da ide do
`elezni~ke stanice, jer ne voli da vidi kako
voz odlazi i kako joj ja ma{em, dok joj se
suze lede i padaju u sneg, ne voli moja
Desa to. Zato stade pred spomenik, spusti
onaj kofer u sneg pa mi ljutito re~e:
“Evo, sinko: ono tamo ti je istok,
a tamo je zapad; tamo je jug, a tamo sever,
pa idi gde ti je drago. Idi kad te toliko
vu~e tvoja skita~ka vrela krv i nasiti se
skitanja, pa se posle vrati ovde, moja ku}a
ti je uvek otvorena”. Tada se ona okrenu
meni i ra{iri ruke. Sneg je vejao, vejao, a
te ko{ave, hladne i srdovite, re`ale su i
uvijale, ali nju nisu doticale, nisu smele da
dotaknu maj~inu tugu rastanka sa jed-
incem.
^esto se setim njenih ra{irenih
ruku na me}avi u centru grada, setim se
tih ruku, koje sam video u toj me}avi i
nikad ih nisam zaboravio. Ponekad mi se
~ini, iako znam da su zauvek sklopljene,
da me onako ra{irene ~ekaju, pa me vu~e
neka `elja da se vratim, da odem tamo do
spomenika i u|em u taj zauvek ponu|eni
zagrljaj i malo se ugrejem. Malo, koliko
da istopim ovaj led u grudima, pa pono-
vo krenem u neke nove skitnje. A nekad
kad do|em u zavi~aj, pa odem na groblje,
zapalim ti sve}u, Desanka moja, a onda
tiho, da niko ne ~uje, ka`em: “Se}a{ li se,
majko, kad si me ispra}ala na put, pa mi
onde u centru kod spomenika ka`e{: ‘Eno
ti ga tamo istok, zapad, sever, jug...’, pa
ra{iri{ te tvoje ruke, tople, mu~eni~ke,
pa}eni~ke, radni~ke, jake maj~inske
ruke”. Ej, Desanka, te tvoje ruke su moje
muke, moje muke, uvek me vra}aju tamo
u centar grada, kad snegovi padaju, da te
zagrlim, ali ti si ih odavno sklopila izgu-
biv{i svaku nadu da }u ikada do}i. Gadni
su ti istok, zapad, sever i jug, gadni i
daleki, i mene su me|u mnogima zaveli i
odveli.
Laku no}, draga majko, laku
no}, dobra `eno, koliko puta sam sanjao
taj na{ rastanak i tu tvoju ljutnju i suze.
Za kaznu i dan-danas sa onim kartonskim
koferom jo{ uvek lutam po svetu, draga
moja, goni me ne{to, vrag bi ga znao, a
zna{ da bih stao, al’ ne mogu, izgleda da
sam zalutao...
Jednog dana }u, ako Bog da,
obe}ao sam sebi, ispred tog spomenika u
centru Para}ina napraviti spomenik od
bronze: ti, Desanka, i ja i kofer, i te tvoje
ra{irene ruke, koje su me uvek branile i
~ekale, nosile kad sam bio dete, milovale
kad bih zaspao, nek stoji tu kao spomen
svim pomoravskim lutalicama i njihovim
nesre}nim, uplakanim majkama.
RASTANAK KOD
SPOMENIKA
Nostalgi~ne pri~e iz Bruklina Pi{e: D`o Moler
D`o, zvani Moler, farbar izgubljenih
nadanja, crta~ duginih mostova preko
bujica `ivota,, zaljubljenik u sre}ne
osmehe slu~ajnih susreta, ~ovek koji
nosi dvogled tra`e}i ljubav na prvi
pogled, radnik na opravci mostova
izme|u ljudskih srca, obi~an kao vi svi i
gori od toga, neko ko vas voli do neba,
golja i bogata{ u isti ~as, i prijatelj va{!
Lakrdija{, pajta{, {to voli proju i sut-
lija{, i slatko od {umskih jagoda, i divne
plave okice jedne Milice, ja, jedan od
vas...
10
O D N A [ I H D O P I S N I K A
Oktobar 2009.
U
lice su blistale oki}ene balonima i
ukrasima, a {aba~ke ma`oretkinje
su povele brojne kolone maski-
ranih svadbaro{a, plemena Zulu, svira~a,
{ahovskih figura, {etaju}ih olovaka,
princeza i dama, bi~ara, kaba-retskih
igra~ica i ljudi u neverovatnim kreacijama
kostima koji su stigli iz mnogih gradova
Srbije, biv{ih republika i stranih gostiju.
Posebnu ~ast ^ivija{kom karne-
valu ukazao je gospodin Herman Van de
Kron, pre-dsednik evropske federacije
karnevalskih gradova, posetiv{i [abac
po~etkom septembra.
Na uzdignutoj bini u centru grada
sve grupe su pokazale svoje ve{tine, igre,
pesme, ples vezan za tradiciju i obi~aje
svojih krajeva, ali i veliku originalnost u
nastupu. Pred publikom su se smenjivale
~arolije od razigranih olovaka, orijentalnog
i afri~kog plesa, o`ivljenih snova, klovno-
va koji igraju uz kan-kan ritmove, lekara
bez granica, plesa uz Labudovo jezero i
valcera i ono {to je najva`nije – nisu
zapostavljeni ni mladi sa invaliditetom koji
su puni energije i snage izveli svoje ta~ke.
Hepening je propra}en snopovima konfeta
koje su rafalno izbacivali topovi na op{te
odu{evljenje najmla|ih. Zatim je rasko{ni
vatromet zapalio nebo i hiljade svetle}ih
vodoskoka sjurilo se u velike neobi~ne cve-
tove. Ve~e se nastavilo koncertom poznate
grupe Hari Mata Hari i brojnim gostima.
Izgleda da se Evropa u{etala kod
nas i kona~no osetila duh dobrodo{lice
Srbije, ne samo u karnevalskom gradu
[apcu, ve} i u brojnim gradovima {irom
Srbije.
VENECIJANSKE
MASKE
Udru`enje paraplegi~ara iz [apca
se pridru`ilo ovim zbivanjima organizuju}i
izlo`bu venecijanskih maski. Radionica
“Vemup” osnovana je u martu ove godine
i okuplja dvanaest lica sa invaliditetom
koju su anga`ovani u celokupnom procesu
izrade. Mu{ki ~lanovi su zadu`eni za grubo
izlivanje i obradu maski, a `ene za iscrta-
vanje, bojenje i ukra{avanje.
Ovo je prva izlo`ba radionice
“Vemur” kojoj je veliku ~ast ukazao
gospodin Henri Van der Kron, predsednik
Evropske federacije karnevalskih gradova i
dodelio joj medalju za doprinos i
anga`ovanje na drugom ^ivija{kom
karnevalu, koji dobija ve} me|unarodni
karakter.
Maske su veoma originalno
osmi{ljene, spajaju}i u sebi energi~nost i
patinu, smeh i suze, kriju}i u svom izrazu
misti~nost i harizmu koja traje kroz
vekove. Ve}ina maski nosi imena, neka su
sasvim obi~na, stara srpska imena, do nekih
krajnje neobi~nih, koja u sebi nose du{u
skrivenu u mimici i nemom pogledu.
Mnoge maske su uokvirene ramovima koji
jo{ vi{e doprinose njihovoj lepoti.
Ova izlo`ba venecijanskih
maski je prodajnog karaktera kako bi
se jednakim stvaranjem uslova
`ivota, uticanjem na predrasude zaku-
ca na svako ljudsko srce i da zatra`i
razumevanje i pomo}. Udru`enje
paraplegi~ara je udru`enja sportista,
atleti~ara, tenisera, prvaka u
strelja{tvu i {ahu, kulinara – ali i
ljudi ve{tih i kreativnih sposobnosti,
tragalaca i stvaralaca u svetu ma{te,
koji sliku i misao mogu da preto~e u
lepotu venecijanske maske.
Pi{e: prof. Mirjana Jevti}
Drugi me|unarodni {aba~ki karneval okupio je vi{e od trideset karnevalskih grupa, od juniora do ljudi tre}eg doba u razigranu veselu povorku u
vreme ^ivija{kih dana-belosvetskog humora i velikog tradicionalnog va{ara na praznik Malu Gospojinu.
HO]EMO LI U [ABAC NA VA[AR