21

B I Z N I S

OgledaloMart 2008

22 Ogledalo

P R O T E K L I D O G A \ A J I

Mart 2008

Sa sve~anog otvaranja

U ^ikagu je nedavno odr`an

redovan sastanak Borda direktora Kongresa

srpskog ujedinjenja i prezentacija ove

nacionalne organizacije. Bilo je najvi{e re~i

o aktuelnom kosovskom problemu i

aktivnostima koje }e KSU u vezi sa tim

preduzimati, a razgovaralo se i o aktuelnim

projektima i njihovoj real-

izaciji.

“Ja sam na sas-

tanku podnela raport o susre-

tima koje smo imali u

Va{ingtonu sa predstavnici-

ma Stejt Departmenta i

Departmenta za nacionalnu

bezbednost, naravno u vezi

sa ameri~kim priznavanjem

Kosova kao nezavisne

dr`ave. Na{a najva`nija

pitanja odnosila su se na to

kako sada za{titi Srbe na tim

prostorima. Uveravaju nas da

}e se uloga KFOR-a menjati i pribli`iti onoj

koju imaju i u Bosni i Hercegovini. Amerika

}e pratiti Ahtisarijev plan, rekli su nam da

}e uvesti paralelne strukture, pa }e osim sa

Pri{tinom biti uspostavljene i ~vrste veze sa

klinikama i {kolama u Beogradu, Srbi }e

imati obrazovanje na srpskom jeziku,

Amerika ne}e vr{iti pritisak na Beograd da

prizna Kosovo. Mi svi znamo da su

najva`niji kongresmeni u Srpsko-ameri~kom

kokusu protiv nezavisnosti Kosova, a u ovoj

veoma va`noj izbornoj godini mi moramo

apelovati na na{e gra|ane da glasaju i daju

glas onome ko po kosovkom pitanju jo{

uvek nije kompromitovan. Mi }emo jasno

izneti svoje stavove, uticati na na{e gra|ane

- ameri~ke bira}e”- ka`e Mirjana Samard`ija,

predsednica KSU.

Na pro{logodi{njoj Konvenciji

ove organizacije re~eno je da }e se krajem

marta znati detalji u vezi sa radom organi-

zacije, pre svega u vezi sa obezbe|ivanjem

finansijskih sredstava za rad svih kancelar-

ija i realizaciju va`nih projekata.

“Imamo jo{ vremena da

zaokru`imo bud`et, nadamo se da }emo to

i posti}i i da }e ova va`na organizacija

uspe{no nastaviti sa radom. Trudimo se da

prona|emo alternativne na~ine finansiranja

projekata, uklju~i}emo se i u rad jedne

nevladine organizacije, a imamo i va`nu

podr{ku Ministarstva za dijasporu, od

kojeg smo dobili sredstva za na{a dva pro-

jekta- jedan je projekat Vino, a drugi iz

oblasti Informacione tehnologije, za oba

postoji izuzetno interesovanje kompanija i

iz Srbije i iz Amerike, a ve} su uspostavl-

jene ~vrste veze ovda{njih univerzitetskih

ustanova sa na{im Univerzitetom u

Beogradu. Naravno da nas brine trenutna

situacija, ali smo ube|eni da diplomatski

odnosi Srbije i Amerike ne}e biti prekinu-

ti, a to }e zna~iti i realizaciju ovih va`nih

projekata. Osim toga mi radimo na inici-

jativi da se promeni zakon o glasanju u

Republici Srbiji i da na{im gra|anima u

inostrantsvu bude omogu}eno glasanje

elektronsklom ili obi~nom po{tom, a

uspostavljamo i va`ne kontakte sa

Ambasadom BIH u Va{ingtonu, jer je i to

u interesu Srba koji u Bosni `ive. Bi}e ovo

veoma va`na godina za na{u organizaciju”-

ka`e Mirjana Samard`ija.

Iz rada Kongresa srpskog ujedinjenja

GODINA ISKU[ENJA

Kafe knji`are BUBA MARA na novoj adresi:

2903 W. Irving Park u ^ikagu

Ladybug Book Cafe

23OgledaloMart 2008

P R O [ E T A J M O S R B I J O M

Sremska Mitrovica

je grad sa veoma dugom

tradicijom, prvo kao keltsko

naselje, zatim kao anti~ki

prestoni~ki grad, sred-

njovekovna varo{, orijental-

na palanka, grani~arsko

mesto, zanatsko – trgova~ki

centar i napokon savremen

grad na severozapadu Srbije

sa 85000 stanovnika.

Krajem I veka Sirmium osvajaju

Rimljani, koji dobija veliki strate{ki i vojni

zna~aj zbog raznih ratnih ekspedicija. Od

sredine III veka postaje ekonomsko sredi{te

~itave Panonije i postaje jedna

od ~etiri prestonice Rimske

imperije sa palatom, kovnicom

novca, amfiteatrom pozori{ta,

hramovima i drugim gra|evina-

ma. Polovinom VI veka u Srem

su prodrli Avari sa prvim

slovenskim grupama i zauzeli i

razorili Sirmium. Kasnije se

naseljavaju Ma|ari, koji su se

kasnije povla~ili pred turskom

najezdom. Sve vi{e se naseljavaju Srbi i

despot Stefan Lazarevi} me|u svojim

posedima dobija i Mitrovicu. Posle neko-

liko decenija grad se oporavlja i postaje

orijentalno mesto [eher –

Dimitrovci. Posle mira u

Po`arevcu Mitrovica postaje

deo Habzbur{ke monarhije.

Danas je Sremska

Mitrovica veliki savremen

grad u Srbiji u kome indus-

trija ima duga~ku tradiciju:

proizvodnja prehrane, celu-

loze, papira, konfekcije,

obu}e. Zastupljene su tako|e metalska i

drvna industrija i brodogradnja.

Kulturni `ivot je veoma intenzi-

van tokom cele godine u okviru muzeja,

biblioteke, centra za kulturu, galerije i

drugih institucija. Redovno se

odr`avaju brojne manifestaije,

kao {to su: Festival besedni{tva

krajem juna, Festival

„Mitrova~ka pesma“ u okviru

proslave Novembarskih dana,

Bostonijada u [a{incima, Sabor

vojvode Stojana ^upi}a,

Festival folklora „Srem Folk

Fest“, Festival d`eza, Gitarijada

„Savstok“, kao i mnogi drugi.

Sremska Mitrovica raspola`e

velikim potencijalima za razvoj turizma.

Lokaliteti anti~kog Sirmiuma, Carska

palata, deo starog grada, Bazilika svetog

Dimitrija i mnogi eksponati iz perioda

Rimskog carstva posebno privla~e pa`nju

turista. U blizini grada nalazi se nacional-

ni park Fru{ka Gora, kao divan prostor za

odmor i rekreaciju. Tako|e, tu se nalaze

i mnogi manastiri, mnogi kulturni i istori-

jski spomenici, koji su zna~ajni za

o~uvanje srpskog nacionalnog i duhovnog

identiteta.

Specijalni rezervat prirode

Zasavica u ma~vanskom delu op{tine

raspola`e retkim vrstama biljnog i `ivotin-

jskog sveta. Tako|e je razvijen lov i

ribolov u okviru {umskog gazdinastva, na

reci Savi i u akumulacionim jezerima na

Fru{koj Gori.

Do Sremske Mitrovice postoje

odli~ne saobra}ajne veze, kao i zna~ajni

sme{tajni kapaciteti, koji ~ine grad

privla~nim u turisti~kom pogledu.

SREMSKA MITROVICAOd nekada{njeg rimskog naselja Sirmium razvila se Sremska Mitrovica, privredni, kulturni i turisti~ki grad u Srbiji

Centar Sremske Mitrovice

- NEKAD I SAD

Prof. Mirjana Jevti}

Sve knjige Ljiljane Habjanovi} \urovi}

mo`ete kupiti u na{oj Redakciji

4107 N. Kedzie Ave. Chicago, IL 60618

Tel: 773.588.2700

24 Ogledalo

B I Z N I S

Mart 2008

25OgledaloMart 2008

F E L J T O N

Tokom 18. i 19. veka, nekoliko

desetina Srba u~ilo je na Duhovnoj

akademiji u Kijevu, koja je nastala 1819.

godine. Najve}i broj srpskih slu{alaca

Kijevske akademije, kako tvrdi Ljubivoje

Cerovi}, zabele`en je u periodu od 1722.

do 1762. godine, kada je ovde studiralo 28

Srba iz raznih krajeva. U manjem broju,

studenata Srba je bilo sve do Prvog svet-

skog rata. Naj~e{}e su bili stipendisti koje

je {kolovala Srpska pravoslavna crkva.

Najpoznatiji me|u njima je bio

Jovan Raji}, teolog i istori~ar, jedan od

najobrazovanijih Srba u 18. veku, koji su

se {kolovali na Kijevskoj akademiji od

1753. godine. Izu~avao je autenti~no

istoriju pravoslavne crkve, neophodnu

Srbima severno od Save i Dunava. U

vreme dolaska Jovana Raji}a, Kijev je

u`ivao glas drugog Jerusalima. Za

vreme njegovih studija, na Akademiji

su u~ila jo{ dva Srbina: monasi Josif

i Isaija, koje je 1754. godine general

Jovan Horvat anga`ovao kao u~itelje

i sve{tenike u Novoj Serbiji. Raji} se

posle trinaest godina srednjo{kolskog

i visoko{kolskog obrazovanja vratio u

Karlovce.

Makarije Petrovi}, ro|en

1734. u Temi{varu, predstavljao je

zna~ajno ime u pravoslavnoj teologi-

ji. @ivojin @ujovi}, ro|en 1834, bio je

prvi propagator socijalisti~ke misli u

Srbiji, drugom polovinom 19. veka.

Svetolik Rankovi}, ro|en u Mo{tanici

1863, bio je profesor Bogoslovije u

Beogradu. Njegov realizam u

knji`evnosti te`io je istini o `ivotu i

~oveku, sa akcentom na psiholo{kim

istra`ivanjima. Me|u delima najpoznatiji

mu je roman „Gorski car”.

KIJEVSKI U^ENICI

I u osnivanju i u prvim godinama

rada Harkovskog univerziteta, po~etkom 19.

veka, Srbi su imali zapa`enu ulogu, posebno

kao nastavnici. Anastasije Stojkovi} je bio

najpoznatiji me|u Srbima na Harkovskom

univerzitetu. Ro|en 1773. godine u Rumi,

zavr{io je studije fizike u Getingenu, stekav{i

doktorat iz filozofije. Napisao je kapitalno

trotomno delo „Fizika”, za koje je dobio

visoku ocenu i na predlog ruskog cara priml-

jen je za profesora na Univerzitet u Harkovu.

Ve} 1805. godine postao je dekan Odseka

fizi~ko-matemati~kih nauka, a 1807. i rektor

Harkovskog univerziteta. Teodor Filipovi},

ro|en je 1778. u Rumi, bio je tako|e profe-

sor Univerziteta u Harkovu. Predavao je rim-

sko pravo.

Posle propasti srpskog ustanka

1813. godine, mnogi vi|eniji ustanici

napustili su Srbiju. Vo`d Kara|or|e je, sa

delom vo|stva ustanka, izbegao u manastir

Fenek. Vo`d Kara|or|e Petrovi} je sa

porodicom i u pratnji oko dve stotine

izbeglih srpskih ustani~kih porodica napus-

tio Austriju i po?etkom 1815. godine do{ao

u Sankt Peterburg. Na prijem kod ruskog

cara Aleksandra I Romanova ~ekao je

punih devet meseci. Kada ga je primio,

ruski car ga je proizveo u ~in general-majo-

ra, odlikovao Ordenom Aleksandra

Nevskog i dodelio mu penziju. Me|utim,

nije mu dozvolio da se vrati u Srbiju, {to

je Kara|or|e o~ekivao. Uputio ga je u

Hotin, na reci Dnjestru, u dana{njoj

Ukrajini. Ruski dvor je bio uveren da }e na

taj na~in uspeti da sa Kara|or|em naseli

brojne izbegle srpske ustanike sa porodica-

ma u oblast Transdnjestrovlja, gde bi bila

organizovana Vojna granica prema Turskoj,

kao {to je u~injeno pre {est decenija na

podru~jima Dnjepra i Dona, odnosno u

Novoj Serbiji i Slavjano-Serbiji.

Ukrajinski grad Hotin u istoriji je

poznat po mnogim bitkama, koje su

hri{}anske vojske vodile protiv Turaka.

Ovde se pobedom nad Turcima proslavio

Srpski husarski puk, kojim je komandovao

Petar Tekelija. U Ruskom carstvu grad je

ostao do 1918. godine, da bi do 1940. bio

u Rumuniji. Od 1940, kao deo Besarabije,

priklju?en je SSSR-u, u sastavu Ukrajine.

Hotin se danas nalazi u Ukrajini.

U Hotinu, daleko od zavi~aja,

Kara|or|e i njegovi saradnici provodili su

dane, `ele}i da se vrate u Srbiju i ponovo

podignu ustanak protiv Turaka. U ovom

gradu, jednom od centara panhelenisti~kog

pokreta, stupaju u kontakte sa pripadnicima

Heterije, koji su se pripremali za dizanje

op{tenarodnog ustanka na Balkanskom

poluostrvu, koji bi tamo{nje narode oslobo-

dio od vekovnog turskog ropstva.

Ostaju}i pri stavu da je Kara|or|e

Petrovi} najpogodnija li~nost da pokrene

srpski narod na ustanak, vo|stvo Heterije

organizovalo je njegov povratak u Srbiju.

Tako je 1817. godine iz Hotina Kara|or|e

pre{ao u Ja{i, glavni grad Moldavije. Na tlo

rodne grude Kara|or|e je stupio 1817.

godine, ~etiri godine posle propasti ustan-

ka. Iza Kara|or|a u Hotinu je ostala nje-

gova supruga Jelena sa decom. Po{to je

odbila da se sa Srbima preseli u

Novomirgorod u nekada{njoj Novoj Serbiji,

izgubila je Kara|or|evu penziju. Na

dozvolu da se vrati u Srbiju ~ekala je sve

do 1831. godine.

DOBROVOLJCI IZ ODESE

Srbi se u Odesi, pi{e Ljubivoje

Cerovi} u svojoj studiji, pojavljuju

po~etkom 19. veka. Ukazom carice

Katarine II, 1794. godine osnovan je grad

Odesa. Grad se naglo razvijao zahvaljuju}i

privilegijama koje je ruska carska ku}a

davala doseljenicima, me|u kojima i

Srbima. I Trebje{ani su u izbegli{tvu 1792.

godine odlu~ili da se isele u Rusiju. Punih

dvanaest godina, od 1792. do 1804, treb-

je{ki prvaci su, sa serdarom Mali{om

Lazarevi}em Minom na ~elu, obilazili ruski

carski dvor, poku{avaju}i da dobiju

dozvolu da se isele u Rusiju.

Kona~no su 1804. godine dobili

dozvolu i posle mesec dana plovidbe mori-

ma dospeli u Odesu. Stanovnici Odese,

posebno oni iz Srpske kolonije, toplo su

primili Trebje{ane. Gradona?elnik Odese

Emanuel Osipovi~, „Duka od Ri{eljea”,

dive}i im se, vi{e puta je u svom domu pri-

mao Trebje{ane, predstavljaju}i ih mnogim

vi|enim gra|anima. Najve}u pomo} me|u

~lanovima Srpske kolonije dobili su od Luke

Ljesara, trgovca, poreklom iz Podgorice.

Ruski car Aleksandar I je 1805.

godine dodelio Trebje{anima zemlji{te u

prostranoj nenaseljenoj ravnici, dan hoda na

severu od Odese. Trebje{ani su podigli nasel-

je kojem je car dao ime Slavjano-

Serbskoje. Danas se ovo naselje zove

Serbka.

U Srpskoj koloniji mnogi su

se obogatili, a pojedinci me|u njima

su se afirmisali i kao dobrotvori. Jovan

Rizni}, ro|en 1793. u Trstu, zavr{io je

osnovnu {kolu kod Dositeja

Obradovi}a, a prava u Padovi i Be~u.

Dvadesetih godina 19. veka, pre{ao je

u Odesu i za kratko vreme postao

najbogatiji trgovac u gradu. U svojoj

ku}i je primao mnoge Srbe, me|u

kojima i one koji su dolazili na {kolo-

vanje.

Po{to je 1853. godine ostavio

dr`avnu slu`bu, povukao se na iman-

je Gop~icu kod Kijeva. Umro je 1861.

godine. Atanasije Gereski, ro|en 1807.

u ^erevi}u, stekao je trgovinom veli-

ki kapital u Odesi. Dimitrije Tirol,

srpski kulturni poslenik, ostavio je

dragocene zapise o Srbima u Odesi i

u ruskom carstvu. Ro|en u ^akovu

1793. godine, kao knji`evnik i istori~ar,

kao cenjeni kulturni poslenik, bio je ~lan

srpskih i ruskih u~enih dru{tava. Za sebe

je govorio da je „srpski spisatelj i ~lan

U~enog dru{tva u Odesi”. Tirol se upoznao

i tesno sara|ivao sa Dimitrijem

Maksimovi}em Knja`evi}em, pope~iteljem

Odeskog nau~nog okruga, osniva~em

Odeskog dru{tva istorije i drevnosti.

Dimitrije Maksimovi} Knja`evi} je ro|en

1778. godine u Sankt Peterburgu. Poticao

je iz srpske grani~arske oficirske porodice

iz Like. Njegov otac Maksim se doselio

1773. godine iz Gospi}a u Sankt

Peterburg. Podigao je ~etiri sina, od kojih

je Dimitrije bio najstariji. Studije prava

Knja`evi} je zavr{io na Univerzitetu u

Kazanju na Volgi. Imenovan je 1838. za

pope~itelja Odeskog nau~nog okruga.

Platon Simonovi}, dr`avni savet-

nik u Odesi, poticao je iz ugledne porodice

Trebje{ana koji su `iveli u Srpskom Selu.

( nastavi}e se)

SRBI U RUSIJI 5. PI[E: DU[AN LOPU[INA

VEL IKO SRPSKO OTO^ESTVO

Ve} vekovima istori~ari korene srpskog naroda tra`e na prostorima nekada{nje i dana{nje Rusije i Ukrajine. Srbi su kao pleme slovenskog

naroda `iveli severoisto~no iza Karpata, kada su se prvi put tamo vratili osnovali su dva svoja grada. U me|uvremenu Srbi i dalje osvajaju Rusiju

Jedan od zamaka u gradu Hotinu gde su vo|ene bitke sa Turcima