bioloski praktikum iz egz

8/3/2019 Bioloski Praktikum Iz Egz

http://slidepdf.com/reader/full/bioloski-praktikum-iz-egz 1/7

Biološki praktikum iz Ekologije i Geografije životinja

BešenskiAna BH99025

1.Šumski ris- Lynx Lynx

carstvo: Animaliatip: Chordataklasa: Mammaliared: Carnivora porodica: Felidaerod: Lynx

Rasprostranjenost:planinski delovi Evrope i Azije, evropske i sibirske sume, južna i istočnaazija.

Stanište: šume,stenovite zaravni

Životni vek: 16-18godina

Evroazijski ris takodje poznat kao evropski,običan,severni i sibirski i ruski ris.U zapadnoj Evropi je nestao gde se ponovo uvodi kao vrsta. Šumski ris je jedan od najvećih risova i veličine je od



80 m -129 cm u duzini i visine od oko 70 cm kod ramenog pojasa. Mužjak je težine od oko18 –30kg a ženke 17,6 kg u proseku. Ima jake noge sa jakim krznenim sapama koje su pogodneza sneg,ima kratak rep sa crnim vrhom i vrhove dlaka na usima . Tokom leta ima relativnocrvenkasto braon kaput koji zna da bude življih boja od onih risova koji žive južnije.Zimi sezamenjuje mnogo debljim slojem svilenkastog krzna koji varira od srebrno sive do sivo braon boje. Krzno skoro uvek označeno sa tačkama, i ako je boja i obrazac promenjiv.

Živi usamljenički. Aktivan je i danju i noću. Imaju odličan njuh. Kada love satima slede žrtvu, ili je čekaju u zasedi. U maju ili junu,posle gradiviteta koji traje nešto duže od dva meseca, ženkarađa od 2 do 4 mladunaca. Prve dve nedelje su slepi , uz majku ostaju dok ne napune godinudana. Ris je najveća evropska mačka. U stanju je da ulovi jelena. Evroazijski ris čini spektar zvukova,al su generalno tihi van sezone parenja. Pozivi parenja su mnogo glasniji,koji se sastojeod dubokog režanja kod mužjaka. Risov plen su žečevi ,kunići, tetreb,divlja svinja ,divokoza,lisice,srne i irvasi. Kao i kod drugih mačaka,veći plen predstavlja i veći rizik za životinju.Оdrаsliris zahteva 1,1 dо 2 kg mesa dnevno. Glavni metod lova je praćenje,šunjanje i skakanje na plen,iako hvata iz zasede ako su uslovi pogodni.

Pogodna staništa šumo-stepa,borealne šume i planinske šume. U zimskom peridu će sići u nižedelove,izbegava duboki sneg. Izbegavaju vukove ,prijavljeno je da vukovi čak napadaju i jedurisove. I ako mogu loviti u toku dana kada nema dovoljno hrane,ris je uglavnom noćni li večernitip,i provodi dan spavajući u gustim šikarama ili drugim mestima skrivanja. Lovište risa može biti od 20 do 450 km2 u zavisnosti od dostupnosti plena. Muzjaci imaju tendeciju da love navećoj površini od ženka,i imaju tendeciju da okupiraju stanista da im se ne preklapaju.Evroazijski ris može da u toku jedne noći pređe i do 20km.

Аreal rasprostranjenja je nekad bio širok,od Atlantika do Tihog ok eana. Brojnost mu je danasvrlo mala,pa se u nekim zemljama vrši napor za njegovo ponovno naseljavanje. U Srbiji jezakonom zaštićena vrsta,usled male veličine populacije. Redovan lov na risa nije dozvoljen.



2.Utva zlatokrila - Tadorna ferruginea

carstvo: Animaliatip: Chordataklasa: Avesred: Anseriformes porodica: Anatidaerod: Tadorna

sinonimi: Casarca ferruginea

Anas ferruginea

Casarca rutila

Rasprostranjenost: Еvropa, centralni i južni deo Aziје, sever Аfrikе, EtiopiјаSтаništе: plitka јеzеrа, barе, моčvarеŽivotni vек: dо 15 gоdinа

Utva zlatokrila je ptica iz reda plovuša i porodice pataka. U prošlosti se gnezdila na Kosovo polju. Dužine je 58-70cm,raspon krila 110-135cm. ima narandžasto-braon boju tela sasvetlijom glavom. Krila su bela sa crnim perijem za letenje. Dobro pliva,a izgelda ko da teško



leti,voše liči tad na guske nego na patke. Polovi ove vrste su slični ali muški pol ima taman prsten u dnu vrata tokom sezone parenja,a ženke često imaju bele mrlje na glavama.Oglasavaju se glasno.

Delimične sedelice. Žive u jatima,a u sezoni razmnožavanja formiraju parove,koji brane svojuteritoriju. Mužjak i ženka ostaju zajedno tokom čitavog života . Gnezde se jedanput godišnje.Ženka polaže 8-16 jaja,na kojima leži oko mesec dana.Mladi se osamostale dva meseca nakonizleganja.Ova vrsta ima veoma veliko rasprostranjenje.

Azijske populacije su uglavnom migratorne,kreću južno na širokom frontu zimi,na nižegeografske širine i dužine u Indiji i jugo-istočnoj Aziji. Ostale populacije su sedentarne idisperzivne,lokalno se pomeraju u zavisnosti od pristupa odgovarajuce vode (pomerajuci se odisušenih ka močvarnim krajevima). Vrsta je uglavnom disperzivna u obliku parova za vreme parenja,mada mogu formirati manje grupe gnezđenja,kada pogodna mesta za gnezda su bliska.Te moze se grupisati u jata (10,000 u Turskoj) tokom jeseni i zime,al su uglavnom malarazbacana jata duž reka. Odrasle se potpuno mitare posle parenja ,zbog čeka ne mogu da leteoko 4 nedelje od polovine jula do septembra,zbog čega su im potrebne velike otvorene površinevode blizu gnezda. Vrsta je pretežno nokturnalna. Ova vrsta se krece duž obala kopnenih slatkihvoda,slatkim i braktičnim jezerima,u stepama, brdsko-planinskim predelima i planinama(do5000m na Himalajima). Međutim,to zavisi od većih vodenih tela za odmor i ishranu. Za vremekada nije sezona parenja preferiraju manje potoke,sporotekuće reke,slatkovodna jezera,preplaveljni pašnjaci,slatki ili slana jezera u niziji,i veštačkim rezervoarima,u blizini poljoprivrednih zemljišta. Izbegava priobalne vode i visoku,gustu vegetaciju ili podvodne i plutajuće biljke.

Oni su omnivori,hrane se semenima kopnene vegetacije,poljoprivredne vegetacije pšenice,prosoa i priobalnim ljuskarima kao što su škampi, vodeni i kopneni insekti (pogotovo skakavci),vodenim mekušcima,malim ribama, žabe,jajima vodozemaca i crvima. Gnezda su im u plitkimdepresijama,daleko od vode, jazbine,ili rupe u pesku ili glinenoj obali. One ih mogu napraviti ili biti od drugih životinja. Druga mesta su takođe napuštene zgrade ,šupe,šuplja stabla ,pukotine ustenama i liticama.

Populacija u „ Askanija Nova“ prirodnom rezervatu u Ukrajni se obnovila zahvaljujući pravljenju veštačkih gnezda, redovnoj ishrani,razbijanjem leda na barama radi konstantnog pristupa vodi.

Savremeno prisustvo u Srbiji nije sa sigurnošću ustanovljeno.Nekoliko parova,ponovo jevraćeno u prirodu i nastanjeno u Petnici kod Valjeva.Izuzetno je plašljiva.

Za budiste je sveta zivotinja,takodje i u slovenskoj mitologiji.



3.Zelena anakondа- Eunectes murinus

carstvo: Animaliatip: Chordataklasa: Reptiliared: Squamata porodica: Boidaerod: Eunectus

Rasprostranjenost: tropski predeli Južne Amerike,slivovi Amazona i Orinoko.



Staništе: тropske šumе, spori rečni tokovi,močvare,bare.Životni vek: u divljini око 10 godinа, u veštačkim uslovima do 30

Eunectus murinus (potiče od grčke reči "Ευνηκτης" što znači "dobar plivač" i latinski murinus"оnaj koji vreba miševe") је nе-оtrovnа vrsтa zmiја koja se nalazi у Јužnoj Americi.. То јеnajteža poznata vrsta zmija. Termin anakonda se često koristi za ovu zmiju ali važi za ceo rodEunectus.

Najveće zmije na svetu,dugačka i preko 6,6m. maslinasto zelene je boje sa crnim mrljama potelu. Glava se sužava sa naranđasto-žutim prugama sa obe strane. Oči su smeštene visoko naglavi,sto im omogućava da plivaju i vide plen,bez izranjanja.Žive usamljenički ili u malimgrupama. Aktivne su noću. Dobri su plivači,veći deo života provedu u vodi gde mogu značajnu brzinu da dostignu,dok su zbog težine na kopnu nezgrapniji.Plen ubijaju stezanjem,pa ih gutaju. Uprkos velikom apetitu sposobne su da prežive duge

periode bez hrane. Ако stanište presuši ,zakopavaju se u mulj i padaju u hibernaciju. Plen immože biti širokog spektra:riba,razni sisari i ostali reptili. Postoji legenda da je ljudožder ali zato postoji malo dokaza.Kanibalizam je poznat i obično veća ženka proguta manjeg mužjaka.Ova vrsta je usamljena dosezone parenja,koja je tokom kišne sezone i može trajati nekoliko meseci,obično od aprila domaja. Mužjaci moraju da pronađu ženku,ženke ostavljaju trag feromona al nije jasno kakomužjak prati. Jedna mogučnost je da oslobadjaju feromon u vazduh što je potvrđeno time daženka miruje a mužjaci dolaze iz ražličitih pravaca. Pokretima svojeg jezika hvataju hemijskesignale.Često se naprave lopte,u kojima je ženka na kojoj je obmotano i do dvanaest mužjaka u pokušaju da je oplode. Tako mogu ostati i od 2 do 4 nedelje. Parenje se dešava u vodi. Nakon

graviditeta koji, u zavisnosti od temperature ,traje šest ili više meseci,ženka rađa 20-40 mladih.Već posle nekoliko sati,novorođenčad sama ulaze u vodu i sposobna su da brinu o sebi. Ovezmije rastu do kraja života. Zna se za primerke duže od 10 metara i teže od dvesta pedestetkilograma.



Lynx lynx

Tadorna ferruginea

Eunectes murinus

bioloski praktikum iz egz

Documents