BILTEN SEPTEMBAR 2015.

1/32 Na sadržaj

SADRŽAJ

UVODNA REČ 2

DANIJELA FIŠAKOV, PREDSEDNICA SPK 2

AKTIVNOSTI SPK 3

OD JULA 2015. GODINE USPEŠNO SMO ORGANIZOVALI 3

NOVI ČLANOVI 3

INTERVJU 4

FRANC BOGOVIČ, EVROPSKI POSLANIK 4

PRIJATELJI KLUBA 8

PRIVREDA 9

INTERVJU: BRANKO GREGANOVIĆ, PREDSEDNIK IZVRŠNOG ODBORA NLB BANKE BEOGRAD AD 9

JUB OTVORIO NOVU FABRIKU 12

NAJBOLJI MENADŽER DECENIJE 13

HRANA ZA PLANETU – ENERGIJA ZA ŽIVOT 13

AKTUELNOSTI 14

INTERVJU: DR BORIS CIZELJ, DUGOGODIŠNJI LOBISTA U BRISELU 14

DOBA FAKULTET 16

MR DENIS PERINČIĆ, PREDSEDNIK UO REPUBLIČKE UNIJE POTROŠAČA: UNAPREĐENJE ZAŠTITE

PRAVA POTROŠAČA U OBLASTI OSIGURANJA 17

NOVI ZAKONI 18

JPM/JANKOVIĆ POPOVIĆ MITIĆ: NOVI ZAKON O PLATNIM USLUGAMA 19

STRATEŠKI FORUM BLED 20

6. ZASEDANJE MEŠOVITE KOMISIJE ZA EKONOMSKU SARADNJU SLOVENIJE I SRBIJE 23

SRPSKO-SLOVENAČKA KULTURNA SARADNJA 25

SPOMEN PLOČA JERNEJU KOPITARU 25

POMOZIMO „DECI LEPTIRIMA“ KUPOVINOM MAJICE 26

BOGATA REKA ENERGIJE I SARADNJE IZMEĐU KOČEVJA I ZRENJANIN 27

TURIZAM 28

LJUBLJANA 28

BEOGRAD 28

GRAND HOTEL UNION 29

JUMP INN HOTEL 30

ZDRAV ŽIVOT 31

„MERKUR“ – ZDRAVLJE I UŽIVANJE 31

IN HOTEL, MESTO NA KOJE SE GOSTI VRAĆAJU SA OSMEHOM NA LICU! 32

Izdavač: Slovenački poslovni klub, Beograd; Odgovorno lice i urednik: Danijela Fišakov; Lektor i korektor: Prof. dr Maja Đukanović; Dizajn i tehnička obrada: Digital Dreams, Beograd; 2015.

BILTEN SEPTEMBAR 2015.

2/32 Na sadržaj

UVODNA REČ

DANIJELA FIŠAKOV, predsednica SPK

Uvaženi članovi, dragi prijatelji,

Završio se i treći kvartal tekuće godine tokom

koga smo nastavili sa svojim aktivnostima i

druženjima. Iako je ovaj period obuh-

vatao i mesece tradicionalno name-

njene za korišćenje godišnjih odmo-

ra, posle letnje pauze smo se družili

na čak tri naša događaja i prisust-

vovali smo na još tri događaja

međunarodnog karaktera.

U međuvremenu, pridružila su nam

se još tri nova člana i sada nas u

Klubu ima 127. Pozdravljam nove

članove i želim im dobrodošlicu u naš Klub

prepun energije, posvećenosti i želje da za-

jednički pomeramo granice.

Poslednjih meseci smo svedoci kako globalnih

tenzija tako i onih koje su prisutne u našem

neposrednom ambijentu. Njihov uticaj se u

većoj ili manjoj meri mogao osetiti i na

biznisu u celini. Naše članice su, zahvaljujući

svojoj dobroj organizaciji i mudrom rukovo-

đenju, uspele i uspevaju da se sa problemima

uspešno izbore. U toj borbi Klub se trudio, a

tako će biti i nadalje, da bude korisni servis i

podrška. Skupa ćemo se truditi i boriti za to

da zdrav razum nadvlada sve teškoće.

Spoštovani člani, dragi prijatelji,

Zaključili smo tudi tretji kvartal tekočega leta,

v katerem smo spontano nadaljevali, tako z

delom, kot druženji. Čeprav je to

obdobje vključevalo meseca, name-

njena dopustom, smo se po polet-

nem odmoru, srečali na kar treh

naših in bili prisotni še na treh

dogodkih mednarodnega pomena.

Medtem, so se nam pridružili še tri

nova člana, tako da nas je zdaj v

klubu že 127. Pozdravljeni novi čla-

ni, dobrodošli v našem Klubu, pol-

nem energije, predanosti ter želje, da skupaj

premaknemo meje.

V zadnjih mesecih, smo bili priče, tako

globalnih napetosti, kot tudi tistih, ki so

prisotne v našem neposrednem okolju. Njihov

vpliv, se je lahko v večji ali manjši meri

občutil tudi v poslovnih dejanjih v celoti. A

zahvaljujoč dobri organiziranosti ter pamet-

nem upravljanju, so naši člani uspeli in uspe-

vajo uspešno reševati težave. V tej borbi se je

Klub trudil in tako bo tudi v prihodnosti, da bo

koristni servis in podpora članom. Skupaj se

bomo trudili in borili, da bo zdrava pamet

premagala vse težave.

BILTEN SEPTEMBAR 2015.

3/32 Na sadržaj

AKTIVNOSTI SPK

Od jula 2015. godine uspešno smo organizovali

Septembarski radni do-

ručak Nakon letnje pa-

uze dana 10.09.2015. or-

ganizovan je septembar-

ski radni doručak u pro-

storijama Kluba. Doma-

ćin predavanja je bio

gospodin Petar Vasić, di-

rektor Vasić Medije koji se

predstavio temom "Mar-

keting na društvenim mre-žama”. Više...

Sastanak sekcije Industrija U IN Hotelu

dana 16.09.2015. održan je prvi sastanak

sekcije Industrija u okviru Kluba. Predsednik

sekcije Miodrag Stojković, direktor ETI B

kompanije naglasio je da je primarni cilj

osnivanja sekcije, povezivanje kompanija iz

oblasti IT, energetike, telekomunikacije, građe-

vine, automatike i industrije. Ostvarivanje

poslovne saradnje kao i razmena korisnih

informacija predstavljaju samo neke od mo-

gućnosti koje se pružaju na sastancima

sekcije industrija. Na sastanku je napravljen

plan rada sekcije kao i plan o načinu daljeg

komuniciranja između članova sekcije In-dustrija.

Septembarski sastanka Kluba U sredu

23.9.2015. godine odr-

žan je septembarski

sastanak Kluba u Hote-

lu Radisson blu. Gosti

su bili dr Miloš Petro-

vić, državni sekretar u

Ministarstvu privrede

Republike Srbije i Mar-

ko Čadež, predsednik

Privredne komore Sr-

bije. Tema „Poslovno

okruženje Srbije” izaz-

vala je veliko intereso-

vanje članova kluba kao i medija. Više...

Septembrski delov-ni

zajtrk Po poletni pavzi je

dne 10.09.2015 organi-

ziran septembrski delov-

ni zajtrk v prostorih Klu-

ba. Gostitelj delovnega

zajtrka je bil gospod

Petar Vasić, direktor

Vasić Media, ki se je

predstavil s temo "Mar-

keting na socialnih om-režjih". Več...

Sestanek sekcije Industrija Dne 16.9.2015

je potekal v IN Hotelu prvi sestanek sekcije

Industrija v okviru Kluba. Predsednik sekcije

Miodrag Stojković, direktor podjetja ETI B je

poudaril, da je primarni cilj ustanavljanja sek-

cije, povezovanje podjetij iz dejavnosti IT,

energetike, telekomunikacije, gradbeništva,

avtomatike in industrije. Doseganje poslov-

nega sodelovanja ter izmenjava koristnih

informacij predstavljata samo neke od mož-

nosti, katere se ponujajo na sestankih Sekcije

industrija. Na sestanku je dogovorjen načrt

dela sekcije in načrt o načini nadaljnega

komuniciranja med člani sekcije Industrija.

Septembrski sestanek Kluba V sredo

23.9.2015 je potekal

septembrski sestanek

Kluba v Hotelu Radi-

sson blu. Gosta sta bi-

la dr. Miloš Petrović,

državni sekretar Minis-

trstva za gospodar-

stvo Republike Srbije

in Marko Čadež, pred-

sednik Gospodarske

zbornice Srbije. Tema

„Poslovno okolje Srbi-

je” je pritegnila veliko

pozornost članov kluba kot medijev. Več...

Novi članovi

INEA d.o.o. Smederevo, Automatizacija industrijskih i energetskih procesa

„MERKUR” Vrnjačka banja, Specijalna bolnica

COMES d.o.o. Beograd, Trgovina grafičkim materijalom

BILTEN SEPTEMBAR 2015.

4/32 Na sadržaj

INTERVJU

FRANC BOGOVIČ, evropski poslanik

Gospodine Bogoviču, evropski ste pos-

lanik već duže od godinu dana. Kako

biste opisali EU? Kakvi su Vaši utisci?

Definitivno sam dobio pot-

vrdu da EU predstavlja veli-

ku priliku za one koji tu pri-

liku razumeju, koji se ne bo-

je evropskih izazova i sprem-

ni su da ih prihvate. Najbolji

dokaz za to je „Slovenačka

priča o slovenačkom izvozu“

koja vrlo jasno govori o to-

me kako privreda može da

uspe na tržištu EU i da po-

većava izvoz iz godine u go-

dinu. Ključna prilika su kohe-

zioni fondovi koji su name-

njeni za države članice koje

su manje razvijene od pro-

seka EU. Kroz dobro struk-

tuirano korišćenje evropskih

sredstava mogu se relativno

brzo otkloniti veće razlike

između država i na taj način omogući bolji

život za sve državljane tih članica. To najbolje

ilustruju primeri država koje su pre 15 godina

bile iza gvozdene zavese.

U Evropskom parlamentu me je odmah na

početku oduševila otvorenost svih ljudi. Sa

lakoćom pristupiš svakoj informaciji, ljudi

rado dele svoje znanje i iskustva za dobrobit

svih državljana EU. Nema nikakvog skrivanja.

Radimo kao jedna velika porodica, nema ni-

kakve razlike između poslanika velikih i malih

država. Na primer, kao aktivni poslanik u Od-

boru za poljoprivredu i ruralni razvoj krajem

septembra suorganizujem za slovenačke po-

ljoprivrednike, uzgajivače šećerne repe, obila-

zak Belgije i Holandije, gde će se upoznati sa

novim tehnologijama u proizvodnji šećerne

repe i gde ću ih povezati sa evropskim udru-

ženjem proizvođača šećerne repe-CIBE.

Uprkos tome što među poslaničkim grupama

u Evropskom parlamentu uvek postoje razli-

čita mišljenja, što je normalno, na kraju uvek

postižemo kompromis. Posle prve godine svog

mandata kao evropski poslanik već mogu da

kažem da postoji veća želja za saradnjom u

okviru EU nego u domaćem okruženju. U EU

postoje pravila igre unutar kojih se trudiš da

radiš na najbolji način radi ostvarenja poli-

tičkih ciljeva, kako svojih tako i svojih birača,

državljana koje zastupaš i, naravno, države

koju predstavljaš.

Gospod Bogovič, več kot eno leto ste ev-

ropski poslanec. Kako bi opisali EU?

Kakšni so občutki?

Dokončno se mi je potrdilo,

da je EU velika priložnost,

za tiste, ki priložnost razu-

mejo, se evropskih izzivov

ne bojijo in so jih priprav-

ljeni sprejeti. Za to je naj-

boljši dokaz “SLOVENSKA

ZGODBA slovenskega izvo-

za”, ki zelo jasno kaže, kako

lahko gospodarstvo uspe na

tržišču EU ter iz leta v leto

povečuje izvoz. Ključna pri-

ložnost so kohezijski skladi,

ki so namenjeni za države

članice, ki so manj razvite

od povprečja EU. Skozi dob-

ro strukturirano koriščenje

evropskih sredstev se lahko

relativno hitro odpravijo več-

je razlike med državami in

se na ta način omogoči boljše življenje za vse

državljane teh članic. To še posebej ponazar-

jajo primeri držav, ki so še pred 15 leti bile

pod železno zaveso.

V Evropskem parlamentu me je takoj na za-

četku najbolj navdušila odprtost vseh ljudi. Z

lahkoto prideš do vseh informacij, ljudje radi

delijo svoje znanje ter izkušnje za dobrobit

vseh državljanov EU. Nobenega skrivaštva ni.

Delujemo kot ena velika družina, ni nobene

razlike med poslanci velike in male države. Na

primer, kot dejavni poslanec Odboru za kme-

tijstvo in razvoj podeželja konec septembra

soorganiziram za slovenske kmetovalce, pri-

delovalce sladkorne pese, obisk Belgije in Ni-

zozemske, kjer si bodo pogledali novo teh-

nologijo predelave sladkorne pese, povezal pa

jih bom tudi z Evropskim združenjem pridelo-

valcev sladkorne pese – CIBE.

Sicer pa kljub temu, da med poslanskimi sku-

pinami v Evropskem parlamentu vedno obsta-

jajo različna mnenja, kar je normalno, na

koncu vedno dosežemo kompromis. Po svo-

jem prvem letu dela kot evropski poslanec že

lahko rečem, da obstaja večja želja za so-

delovanje v okviru EU kot v domačem okolju.

V EU obstajajo pravila igre, znotraj katerih

poskušaš delovati na najboljši način za ures-

ničitev tudi svojih političnih ciljev in interesov

tako volivcev, državljanov, ki jih zastopaš, kot

tudi države, ki jo predstavljaš.

BILTEN SEPTEMBAR 2015.

5/32 Na sadržaj

Ustanovljena je neformalna grupa Prija-

telji Srbije sastavljena od evropskih pos-

lanika različitih poslaničkih grupa. Ime-

novani ste za potpredsednika te grupe,

pored toga što ste još i član Delegacije

pri odboru za stabilizaciju i pridruživanje

EU, zaduženog za Srbiju. Kakva je svrha

te grupe?

Grupa je sastavljena od evropskih poslanika

različitih poslaničkih grupa sa ciljem da po-

mogne daljem širenju EU, pre svega uspos-

tavljanjem čvršćih veza sa najvećom državom

kandidatkinjom sa područja nekadašnje Jugo-

slavije – Srbijom. Grupa, kojom predsedava

rumunski poslanik iz opcije S&D Emilian

Pavel, se usredsredila na jačanje dijaloga sa

predstavnicima vlade, civilnog društva, lokal-

ne samouprave i medija s tim da primeni i

doprinese pospešivanju procesa približavanja

Srbije kao i drugih država zapadnog Balkana

evropskim integracijama. Razvojni zaostatak

država zapadnog Balkana postaje prevelik te

je ovaj region još uvek politički nestabilan.

Pošto je Srbija trenutno sa jasnom proev-

ropskom usmerenošću nosilac napretka u

ovom delu Evrope, Evropska unija mora da

učini više u smeru intenziviranja procesa

priključivanja ovog područja (država zapad-

nog Balkana) koje u odnosu na celokupnu EU

broji skromnih 20 miliona stanovnika, te time

na neki način zaokruži proces širenja u

istočnoj Evropi. Time bi se istovremeno pos-

tiglo stabilizovanje, tj. normalizovanje odnosa

u celoj regiji.

Budućnost Srbije, kao i ostalih zemalja u

ovom regionu definitivno je u EU. Trenutno se

između Srbije i EU oseća posebno dobra

atmosfera koju treba iskoristiti za otvaranje

prvih pregovaračkih poglavlja. Takođe,

uporedo moramo pronaći put da dopremo do

ljudi (državljanki i državljana tih zemalja) i da

im jasno predstavimo kakve prednosti donosi

članstvo u EU i kako mogu da iskoriste

mogućnosti unutar evropskih integracija da

povećaju životni standard. To su osnovni

prioritetni zadaci i cilj grupe Prijatelji Srbije.

Već duže vreme se čeka kada će EU

započeti pristupne pregovore sa Srbijom,

odnosno kada će otvoriti prvo poglavlje.

Najnoviji datum o kojem se govori je

krajem godine. Šta mislite, da li će se

početi sa pregovorima?

Srbija ulaže velike napore za otvaranje prvih

poglavlja u pregovaračkom procesu sa Ev-

ropskom komisijom, pre svega za otvaranje

onih najtežih, 23., 24. i 35., koji obuhvataju

oblasti sudstva, osnovnih sloboda, slobode i

Ustanovljena je neformalna skupina Pri-

jatelji Srbije, sestavljena iz evropskih

poslancev različnih poslanskih skupin.

Imenovani ste za podpredsednika te

skupine, poleg pa ste še član Delegacije

pri stabilizacijsko-pridružitvenem parla-

mentarnem odboru EU-Srbija. Kakšen je

namen te skupine?

Skupina je sestavljena iz evropskih poslancev

različnih poslanskih skupin s ciljem podpore

nadaljnji širitvi EU, predvsem z vzpostavitvijo

močnejših vezi z največjo državo kandidatko s

področja nekdanje Jugoslavije – Srbijo. Sku-

pina, ki ji predseduje romunski poslanec iz

vrst S&D Emilian Pavel, se osredotoča na kre-

pitev dialoga z vladnimi predstavniki, civilno

družbo, lokalnimi oblastmi in mediji, s tem pa

tudi spremlja in poskuša pospešiti proces pri-

bliževanja Srbije ter posledično tudi drugih

držav Zahodnega Balkana k Evropskim integ-

racijam. Razvojni zaostanek držav Zahodnega

Balkana postaja prevelik, to območje pa je

posledično politično vedno bolj nestabilno.

Ravno Srbija je trenutno z jasno proevropsko

usmerjenostjo nosilec napredka v tem delu

Evrope, Evropska unija pa mora narediti več v

smeri pospeševanja procesa priključitve tega

področja (držav Zahodnega Balkana), ki šteje

glede na razsežnosti EU skromnih 20 milijo-

nov prebivalcev, in s tem na nek način zao-

krožiti proces širitve EU v Vzhodni Evropi. S

tem bi se hkrati lahko stabiliziralo oz. nor-

maliziralo odnose v celotni regiji.

Prihodnost Srbije, kot tudi ostalih držav v tej

regiji, je zagotovo v EU. Trenutno je pred-

vsem med Srbijo in EU čutiti dobro vzdušje,

kar pa je treba izkoristiti za odpiranje prvih

pogajalskih poglavij. Moramo pa vzporedno

tudi najti pot, kako pristopati do ljudi, do

državljank in državljanov teh držav in jim

jasno predstaviti, kakšne prednosti pomeni

članstvo v EU, in kako lahko izkoristijo pri-

ložnosti znotraj evropskih integracij, da si

izboljšajo življenjski standard. To so glavne

prednostne naloge in cilji skupine Prijatelji

Srbije.

Že dalj časa se čaka kdaj bo EU začela

pristopna pogajanja s Srbijo oziroma od-

prla prvo poglavje. Zadnji datum, o ka-

terem se govori, je konec leta. Kaj me-

nite ali se bodo začela pogajanja?

Srbija vlaga velike napore za odprtje prvih

poglavij pogajalskega procesa z Evropsko

komisijo, predvsem najzahtevnejših 23., 24.

in 35., ki obsegajo področje sodstva, temelj-

nih svoboščin, svobode in varnosti ter ostalih

zadev, med katerimi je najpomembnejše

BILTEN SEPTEMBAR 2015.

6/32 Na sadržaj

bezbednosti, kao i drugih pitanja, među

kojima je najvažnije nerešeno pitanje Kosova.

Naglasio bih da, za razliku od burne nedavne

prošlosti, Srbija danas svojom reformnom po-

litikom postaje garant stabilnosti na Zapad-

nom Balkanu, što je od posebnog značaja u

vremenima kad se u nekim susednim država-

ma pojavljuju izvesna trvenja. Proširenje EU

se mora nastaviti, i za to u EU mora postojati

politička volja. I države u ovom delu Evrope

zaslužuju isti status kakav su imale države

članice EU u prethodnim paketima proširenja.

EU inače vrlo pozitivno prati prihvatanje refor-

mi u Srbiji i naklonjena joj je. Krajem jula u

Briselu smo u okviru neformalne grupe

“Prijatelji Srbije” pripremili okrugli sto na ko-

jem su učestvovali predstavnici srpskih vlasti i

poslanici Evropskog parlamenta. Srpsku dele-

gaciju je vodio prvi potpredsednik Vlade Re-

publike Srbije Ivica Dačić, a među zvanicama

događaju su prisustvovali i izvestilac Evrops-

kog parlamenta za Srbiju Dejvid Mekalister,

predsedavajući Delegacije u stabilizaciono-

pristupnom parlamentarnom odboru EU-Srbi-

ja Edvard Kukan, rukovodilac kabineta

evropskog komesara za susedsku politiku i

pregovore o proširenju Johanesa Hana Mihael

Karničnig i brojni drugi. Na okruglom stolu je

bilo više od 100 učesnika, što je dokaz da je

Evropskoj uniji u interesu da Srbija postane

deo njene porodice.

S obzirom na to da je Evropa trenutno u od-

ređenoj krizi identiteta sa porastom evroskep-

ticizma, stanovnicima država kandidata treba

veoma jasno pokazati šta u stvari znači član-

stvo u Evropskim integracijama: predstavlja

napredak, razvoj, a pre svega priliku da se

bude uspešan na znatno većem evropskom

tržištu. Kroz otvaranje pregovaračkih poglav-

lja i uspešne pregovore, a pre svega kroz

realnu i vidljivu pomoć Srbiji na njenom ev-

ropskom putu, u pozitivnom pravcu će se

okrenuti i odnos srpskog društva prema ev-

ropskim institucijama, što je u ovom času

najvažnije.

Smatram da će se sa prvim pregovorima po-

četi krajem ove godine.

Kakvu finansijsku pomoć može očekivati

Srbija, pomoć koja će posledično podići i

kvalitet života njenih državljana?

Bojim se da je pretpristupna pomoć EU u

narednoj finansijskoj perspektivi preniska i za

Srbiju i za ostale države kandidate sa

područja Zapadnog Balkana. Države sa

kojima se Srbija može porediti, a koje su se

uključile u EU između 2004. i 2007. godine

(Slovačka, Mađarska, Bugarska) u finansijskim

perspektivama 2007-2013 i 2014-2020 dobiće

nerešeno vprašanje Kosova. Izpostavil bi, da

za razliko od razburkane bližnje preteklosti

Srbija danes s svojo reformno politiko postaja

porok stabilnosti na Zahodnem Balkanu, kar

je še posebej pomembno v časih, ko se v ne-

katerih sosednjih državah pojavljajo določena

trenja. Širitev EU se mora nadaljevati in za to

ne sme zmanjkati politične volje v EU. Tudi

države v tem delu Evrope si zaslužijo enako

obravnavo, kot so jo imele države članice EU

v prejšnjih širitvenih paketih.

EU sicer zelo pozitivno spremlja sprejemanje

reform v Srbiji in je naklonjena Srbiji. Konec

junija smo v Bruslju v okviru neformalne sku-

pine “Prijatelji Srbije” pripravili okroglo mizo,

na kateri so sodelovali predstavniki srbskih

oblasti in poslanci Evropskega parlamenta.

Srbsko delegacijo je vodil prvi podpredsednik

Vlade Republike Srbije Ivica Dačić, med gosti

dogodka pa so bili tudi poročevalec Evrops-

kega parlamenta za Srbijo David McAllister,

predsedujoči Delegaciji pri stabilizacijsko-pri-

družitvenem parlamentarnem odboru EU-

Srbija Eduard Kukan, vodja kabineta ev-

ropskega komisarja za sosedsko politiko in

širitvena pogajanja Johannesa Hahna Michael

Karnitschnig in številni drugi. Na okrogli mizi

je bilo več kot 100 udeležencev, kar je dokaz,

da je EU zelo v interesu, da Srbija postane del njene družine.

Glede na to, da je Evropa trenutno v določeni

krizi identitete s porastom evroskepticizma, je

treba prebivalcem držav kandidatk zelo jasno

pokazati, kaj dejansko pomeni članstvo v

Evropskih integracijah: da to pomeni

napredek, razvoj, predvsem pa priložnosti za

biti uspešen na veliko večjem evropskem

trgu. Skozi odpiranje pogajalskih poglavij ter

uspešna pogajanja, predvsem pa skozi realno

in vidno pomoč Srbiji na njeni evropski poti,

se bo v pozitivno smer obrnil tudi odnos

srbske družbe do evropskih institucij, kar je v

tem hipu najpomembneje.

Menim, da se bodo prva pogajanja začela še

konec letošnjega leta.

Kakšno finančno pomoč lahko pričakuje

Srbija, ki bo posledično tudi dvignila kakovost življenja njenih državljanov?

Bojim se, da je predpristopna pomoč EU v

naslednji finančni perspektivi tako za Srbijo

kot za ostale države kandidatke s področja

Zahodnega Balkana prenizka. Primerljive

države, ki so se vključile v EU v letih 2004 in

2007 (Slovaška, Madžarska, Bolgarija) bodo v

finančnih perspektivah 2007 – 2013 in 2014 –

2020 prejele vsaj desetkrat več sredstev iz

evropskih kohezijskih in kmetijskih skladov,

kot bo Srbija prejela predpristopnih pomoči.

BILTEN SEPTEMBAR 2015.

7/32 Na sadržaj

barem deset puta više sredstava iz evropskih

kohezionih i poljoprivrednih fondova nego što

će Srbija dobiti predpristupne pomoći.

Međutim, teško se može očekivati da će Srbi-

ja sa samo 1,5 milijardov evra predpristupne

pomoći u narednoj perspektivi 2014-2020.

uspeti da ispuni sve tražene uslove koje će joj

postaviti EU. Pre svega, pred Srbijom se nala-

zi finansijski zahtevna obnova komunalne in-

frastrukture kao i obnavljanje vodovodne

mreže i ekološke infrastrukture, a samo za to

treba oko 12 milijardi evra investicija. Kao

poređenje možemo pogledati Sloveniju, koja

je po broju stanovnika skoro četiri puta ma-

nja, a kao članica EU je između 2007. i 2013.

iz fondova EU dobila oko 3 milijarde evra neto

uplata. Nadam se da će EU znatno povećati

predpristupnu pomoć i na taj način usmeriti i

podstaći neophodne strukturne reforme koje

očekuju Srbiju u narednim godinama. Ključno

je da Srbija što pre postane punopravna

članica EU i na taj način dobije više razvojnih

sredstava iz evropskih fondova.

Šta će srpsko poslovno okruženje dobiti

sa započinjanjem pregovora?

Napredak, bolji zakon-

ski okvir, slanje poruka

budućm investitorima

da je bezbedna država

za njihove investicije i

da ujedno poštuje za-

kone. Posledično će se

broj investicija još po-

većati. EU je kao pos-

lovni klub u kojem

postoje pravila na os-

novu kojih mu pristu-

paš, a kao član moraš

da vodiš računa o to-

me da ostaneš njegov

kredibilan član.

Slovenija i Srbija imaju veoma dobre

odnose, kako u oblasti politike, tako i u

oblasti privrede i kulture. Kako Slovenija

može da pomogne Srbiji kod približa-

vanja Evropskoj uniji?

Pre svega prenošenjem naših iskustava u

procesu pregovaranja za članstvo u Evropskoj

uniji. Prednost Slovenije nad ostalim članica-

ma je to što smo nekada živeli u istoj državi i

razumemo mentalitet ljudi, kao i funkcionisa-

nje srpske države jer smo, na kraju krajeva,

imali isto zakonodavstvo. Srbe možemo i da

upozorimo na greške koje smo mi učinili, či-

me mogu da izbegnu njihovo ponavljanje.

Najbezbolnije i najefikasnije je preslikati ono

što se pokazalo da dobro deluje i da je efi-kasno.

Trdim pa, da je težko pričakovati, da bo Srbija

zgolj z 1,5 milijarde evrov predpristopne po-

moči v naslednji perspektivi 2014-2020 us-

pela izpolniti vse zahtevane pogoje, ki ji jih bo

naložila EU. Predvsem je tu pred Srbijo fi-

nančno zahtevna obnova komunalne, vodo-

vodne in okoljske infrastrukture, ki samo za

to potrebuje približno 12 milijard evrov in-

vesticij. Kot primerjavo lahko pogledamo Slo-

venijo, po prebivalstvu skoraj štirikrat manjšo

državo, ki je kot članica Europske unije v letih

2007-2013 prejela iz skladov EU približno 3

milijarde evrov neto plačil. Upam, da bo EU

bistveno povečala predpristopno pomoč in na

ta način usmerjala in spodbujala nujne

strukturne reforme, ki čakajo Srbijo v prihod-

njih letih. Ključno pa je, da Srbija čim prej

postane polnopravna članica EU in s tem

prejem več razvojnih sredstev iz evropskih

skladov.

Kaj bo srbsko poslovno okolje dobilo z začetkom pogajanj?

Napredek, boljši zakonski okvir, pošiljanje sporo-

čil bodočim investitorjem, da je varna država

za njihove investicije in hkrati, da spoštuje

zakone. Posledično se

bo število investicij še

povečalo. EU je kot

poslovni klub, kjer ob-

stajajo pravila, na os-

novi katerih se vanj

vključiš, kot član pa

jih moraš upoštevati,

če želiš ostati kredi-bilen član kluba.

Slovenija in Srbija

imata zelo dobre

odnose tako politič-

ne kot gospodarske

in kulturne. Kako

lahko Slovenija pomaga Srbiji pri pri-

bliževanju Evropski uniji?

Predvsem pri prenosu naših izkušenj v pro-

cesu pogajanja za članstvo v EU. Prednost

Slovenije pred ostalimi članicami je ta, da

smo nekoč živeli v isti državi in da razumemo

mentaliteto ljudi in delovanje srbske države,

saj smo imeli konec koncev isto zakonodajo.

Srbe pa lahko tudi opozorimo na napake, ki

smo jih naredili, s čemer se lahko izognejo

ponavljanju istih napak. Najmanj boleče in

najbolj učinkovito je preslikati tisto, kar se je

pokazalo, da dobro deluje in učinkuje.

Kaj menite o begunski krizi?

Podpiram princip solidarnosti, kjer bi morale

pri reševanju krize na evropskih tleh sodelovati

BILTEN SEPTEMBAR 2015.

8/32 Na sadržaj

Šta mislite o izbegličkoj krizi?

Podržavam princip solidarnosti, gde bi u reša-

vanju krize na evropskoj teritoriji morale da

učestvuju sve države članice. S obzirom na to

da su neke države tranzitne, neke ciljne, a do ne-

kih ovaj izbeglički talas uopšte ne dopire, pored

kvotnog sistem prihvatanja izbeglica treba

razmisliti i o raspodeli finansijskog optereće-

nja i na druge države. Inače, jedino dugoroč-

no rešenje vidim u rešavanju osnovnog prob-

lema, a to je: uređivanje bezbednosnih, poli-

tičkih i privrednih odnosa u izvornim država-

ma iz kojih dolaze izbeglice i ekonomski mig-

ranti. Bez toga se izbeglička kriza neće zaus-

taviti. EU, svakako, može i mora da odigra od-

lučniju i proaktivnu ulogu u traženju i postizanju

mira u zemljama iz kojih dolaze izbeglice.

Svedoci smo velikih promena, velikih razli-

čitih pogleda u vezi sa funkcionisanjem

EU, i pitanja da li je Evropa pred propada-njem ili ne? Gde je vidite kroz pet godina?

Mislim da Evropa ni u kom slučaju nije pred

propadanje, ali se u evropskoj porodici treba

dogovoriti na koji način valja poštovati za-

pisana pravila. Treba oceniti i kojom brzinom

treba ići u zajedničke evropske politike, od-

nosno razumeti u čemu je srž evroskeptičnih

država EU. Uveren sam međutim da samo za-

jednička Evropa može odmah da reši tako ve-

like probleme sa kojima se trenutno suočava:

izbegličku krizu, finansijsku krizu (aktuelni

primer Grčke). EU će svakako postojati kroz 5

godina, jer kao što sam već pomenuo, što

smo brojniji, to smo jači a i pametniji.

vse države članice. Glede na to, da so ne-

katere države tranzitne, nekatere cilj-

ne,nekaterih pa se ta begunski val niti ne do-

takne, je poleg kvotnega sistema sprejema

beguncev treba razmisliti tudi o razdelitvi fi-

nančnih bremen tudi na druge države. Sicer

kot edino dolgoročno rešitev vidim v reševa-

nju osnovnega problema, to je: ureditev var-

nostnih, političnih in gospodarskih razmer v

izvornih državah, od koder prihajajo begunci

in ekonomski migranti. Brez tega se begun-

ska kriza ne bo ustavila. In Europska unija

vsekakor lahko in mora pri iskanju ter do-

seganju miru v teh izvornih državah sedanjih

beguncev odigrati bolj odločno in proaktivno

vlogo.

Smo priče velikih sprememb, velikih

različnih pogledov glede delovanja

Europske unije, in sicer ali je Evropa

pred propadom ali ne? Kje pa vidite EU

čez pet let?

Mislim, da Evropa zagotovo ni pred propad-

om, se bo pa v evropski družini treba pogo-

voriti, na kakšen način spoštovati pravila, ki

so zapisana. Treba bo tudi oceniti s kakšno

hitrostjo še iti v skupne evropske politike ozi-

roma razumeti, v čem je srž evroskeptičnih

držav EU. Vendar prepričan sem, da samo

skupna Evropa lahko skupaj reši tako velike

težave, s katerimi se trenutno spopada: be-

gunsko krizo, finančno krizo (aktualni primer

Grčije). EU bo zagotovo obstajala čez 5 let,

kajti kot sem že omenil, več nas je, močnejši smo in tudi pametnejši.

Prijatelji kluba

BILTEN SEPTEMBAR 2015.

9/32 Na sadržaj

PRIVREDA

Intervju: BRANKO GREGANOVIĆ, predsednik Izvršnog odbora NLB banke Beograd ad

Poštovani gospodine Greganoviću, NLB

Grupa i NLB banka Beograd su doživele

transformaciju u odnosu na ranije go-

dine. Kako biste danas ocenili poslovanje

NLB banke?

Zahvaljujući uspešno

sprovedenom procesu

restrukturiranja tokom

protekle dve godine,

NLB banka Beograd je

u 2015. ušla sa poka-

zateljem adekvatnosti

kapitala dvaput većim

od propisanog zako-

nom i u 2015. godini

ostvarila dobit iz poslo-

vanja. Time je ujedno i

učvrstila prisutnost NLB

Grupe na srpskom tr-

žištu. NLB banka Beo-

grad na taj način ispunjava ciljeve transfor-

macije NLB Grupe, jer je dosledno i na

zdravim temeljima sprovela promene, što je

doprinelo da i cela NLB Grupa završi prošlu

godinu sa profitom iznad očekivanog iznosa.

Taj pozitivni trend nastavlja se i sa rezul-

tatima Grupe za 2015. godinu. Danas imamo

poslovnu mrežu koja se sastoji od 4 regiona i

32 ekspoziture u celoj Srbiji. S postojećom

infrastrukturom i preko 400 zaposlenih, tre-

nutno pružamo usluge za oko 200.000 kli-jenata.

Pozitivno poslovanje i ispunjavanje poslovnih

ciljeva odraz je niza sprovedenih mera

restrukturiranja i pokazatelj da je NLB banka

Beograd uspela da postavi zdrav osnov za

rast i pozitivno poslovanje i u narednim

godinama. Srbija je određena kao strateško

tržište sa velikim potencijalom za NLB Grupu

te verujemo da ćemo kroz novi koncept

poslovanja doprineti jačanju naše tržišne pozicije u Srbiji u narednim godinama.

Koliko je izazovno upravljati bankom na

zasićenom tržištu na kojem posluje blizu 30 konkurenata?

Konkurencija je zaista velika, ali mi znamo

jasno šta hoćemo i da želimo da pojačamo

našu tržišnu poziciju u Srbji. NLB banka

Beograd se pozicionira kao lokalna banka

fokusirana na podršku prvenstveno stanov-

ništvu i malim i srednjim preduzećima, kao

banka sa konkurentnom i fer ponudom za

Spoštovani gospod Greganović, NLB

Skupina in NLB banka Beograd sta doži-

veli preobrazbo v primerjavi s prejšnjimi

leti. Kako bi vi danes ocenili poslovanje

NLB banke?

Zahvaljujoč uspešno

izvedenemu procesu

restrukturiranja v mi-

nulih dveh letih je

NLB banka Beograd v

leto 2015 vstopila s

kazalnikom ustrezno-

sti kapitala, ki je bil še

enkrat večji od pred-

pisanega z zakonom

in v letu 2015 ustva-

rila dobiček pri poslo-

vanju. S tem je obe-

nem tudi utrdila prisot-

nost NLB Skupine na

srbskem trgu. NLB banka Beograd na ta način

izpolnjuje cilje preoblikovanja NLB Skupine,

saj je dosledno in na zdravih temeljih izvedla

spremembe, kar je prispevalo k temu, da je

tudi celotna NLB Skupina lansko leto končala

z dobičkom nad pričakovanim zneskom. Ta

pozitivni trend se nadaljuje tudi z izidi Sku-

pine za leto 2015. Danes imamo poslovno

mrežo, ki sestoji iz 4 regii in 32 ekspozitur v

celi Srbiji. Z obstoječo infrastrukturo in s prek

400 zaposlenimi trenutno storitve opravljamo za okrog 200.000 strank.

Pozitivno poslovanje in izpolnjevanje poslov-

nih ciljev je odraz vrste izvedenih restruktu-

rnih ukrepov in kazalnik, da je NLB banka

Beograd uspela vzpostaviti zdravo podlago za

rast in za pozitivno poslovanje tudi v nas-

lednjih letih. Srbija je opredeljena kot stra-

teški trg z velikim potencialom za NLB Skupi-

no, zato verjamemo, da bomo skozi novo zas-

novo poslovanja prispevali h krepitvi našega tržnega položaja v Srbiji v naslednjih letih.

Koliko je izzivalno voditi banko na nasi-

čenem trgu, na katerem posluje blizu 30 konkurentov?

Konkurenca je resnično velika, toda mi jasno

vemo, kaj hočemo in da je naša želja okrepiti

naš tržni položaj v Srbiji. NLB banka Beograd

se pozicionira kot lokalna banka, osredo-

točena na podporo predvsem prebivalstvu ter

majhnim in srednjim podjetjem kot banka s

konkurenčno in pošteno ponudbo za svoje

BILTEN SEPTEMBAR 2015.

10/32 Na sadržaj

svoje klijente. Nakon što je banka dokapitali-

zovana, izvršili smo i racionalizaciju poslovne

mreže, broja poslovnica i filijala, a postali

smo i poželjan poslodavac za kvalitetan kadar

s tržišta finansija. Nedavno smo otvorili prvu

poslovnicu po novim vizuelnim standardima

NLB Grupe u Beogradu. Ta NLB poslovnica u

Vojvode Stepe 224, prva je takva van Slove-

nije, koncipirana da zadovolji savremene pot-

rebe stanovništva i privrede na opštini Vož-dovac.

Na šta se fokusira NLB banka Beograd u ovom trenutku?

NLB banka Beograd je u potpunosti fokusi-

rana na zadovoljenje potreba svojih klijenata,

pre svega stanovništva, poljoprivrednih proiz-

vođača i malih i srednjih preduzeća. S ob-

zirom na to da smo članica grupe sa sedištem

u Sloveniji, u svom poslovanju posebnu paž-

nju posvećujemo i slovenačkim kompanijama

koje posluju u Srbiji i podrška smo poslovnoj

saradnji Srbije i Slovenije.

Samo aktivno slušajući naše klijente možemo

da budemo proaktivni i ponudimo im proiz-

vode i usluge u skladu sa njihovim potre-

bama. Prirodno da pri svemu navedenom,

očekujemo tešnju saradnju sa svim članicama

Slovenačkog poslovnog kluba. SPK je jedan

od naših najznačajnih partnera u nastupu na

srpskom tržištu.

Spomenuli ste da ste konkurentni najve-

ćim bankama u Srbiji. Šta to znači?

Poslovanje banke sa stanovništvom usmereno

je pre svega na konkuretne i za građane naj-

povoljnije keš kredite, kao i na uvođenje

novih bankarskih proizvoda poput mobilnog i internet bankarstva.

Kod poslovanja sa malim i srednjim predu-

zećima, NLB banka se fokusira pre svega na

kratkoročno i srednjeročno finansiranje obrt-

nog kapitala i platne i činidbene garancije. U

narednom periodu pla-

niramo i aktivnije učeš-

će u finansiranju dugo-

ročnih investicionih pro-jekata.

Banka i dalje garantuje

efikasan servis za slo-

venačke kompanije ko-

je posluju na srpskom

tržištu kao izvoznici ili

kao kompanije sa se-

dištem u Srbiji i u

slovenačkom su vlas-

ništvu. U skladu sa ni-voom usluga, koje nudi

stranke. Potem ko je bila banka dokapitalizi-

rana, smo opravili tudi racionalizacijo poslovne

mreže, števila poslovalnic in podružnic, postali

pa smo tudi zaželen delodajalec za kako-

vosten kader s finančnega trga. Pred kratkim

smo odprli prvo poslovalnico po novim vizu-

alnih standardih NLB Skupine v Beogradu. Ta

NLB poslovalnica v ulici Vojvode Stepe 224 je

prva taka zunaj Slovenije, ki je zasnovana

tako, da zadovoljuje sodobne potrebe prebi-valstva in gospodarstva v občini Voždovac.

Na kaj se osredotoča NLB banka Beograd v tem trenutku?

NLB banka Beograd je popolnoma osredoto-

čena na zadovoljevanje potreb svojih strank,

predvsem prebivalstva, kmetijskih proizvajal-

cev ter majhnih in srednjih podjetij. Glede na

to, da smo članica skupine s sedežem v Slo-

veniji, pri svojem poslovanju posebno pozor-

nost namenjamo tudi slovenskim družbam, ki

poslujejo v Srbiji in smo podpora za poslovno

sodelovanje med Srbijo in Slovenijo.

Samo z aktivnim posluhom za naše stranke

smo lahko proaktivni in jim ponudimo izdelke

in storitve, ki so v skladu z njihovimi potre-

bami. Seveda pa pri vsem navedenem priča-

kujemo tesno sodelovanje z vsemi članicami

Slovenskega poslovnega kluba. SPK je eden

naših najpomembnejših partnerjev v nastopu

na srbskem trgu.

Omenili ste, da ste konkurenčni naj-

večjim bankam v Srbiji. Kaj to pomeni?

Poslovanje banke s prebivalstvom je usmer-

jeno predvsem v konkurečne in za občane

najugodnejše gotovinske kredite ter v uvaja-

nje novih bančnih produktov kot sta mobilno in internet bančništvo.

Pri poslovanju z majhnimi in srednjimi pod-

jetji se NLB banka osredotoča predvsem na

kratkoročno in srednjeročno financiranje obrat-

nega kapitala ter plačilne in storitvene garan-

cije. V naslednjem ob-

dobju načrtujemo še de-

javnejšo udeležbo pri

financiranju dolgoročnih naložbenih projektov.

Banka še naprej zago-

tavlja učinkovit servis

za slovenske družbe,

ki poslujejo na srb-

skem trgu kot izvoz-

nice ali družbe, ki ima-

jo sedež v Srbiji in so

v slovenski lasti. V skla-

du z ravnjo storitev, ki jo nudi matična banka

BILTEN SEPTEMBAR 2015.

11/32 Na sadržaj

matična banka u Sloveniji i sve članice grupe

u regionu, NLB banka Beograd će u budućem

periodu dodatno proširiti svoju paletu usluga i

time omogućiti još efikasniji servis i bolju

ponudu za sve svoje klijente koji posluju u više država regiona.

Ove godine ste posebno bili aktivni u

segmentu društveno odgovornog poslo-

vanja. Možete li na taj način napraviti di-

ferencijaciju u odnosu na konkurenciju?

Društveno odgovorno poslovanje je sastavni

deo poslovanja NLB banke, a tako će da bude

i ubuduće. Mi smo u svojoj poslovnoj

strategiji opredeljeni na pomoć kako deci tako

i građanima koji su u trećem dobu, pen-

zionerima. Ove godine uložili smo napor da

podignemo kvalitet života najstarijih sugra-

đana u Bačkoj Palanci, Kragujevcu, Novom

Sadu i Beogradu, kroz renoviranje prostorija njihovih matičnih udruženja.

S druge strane, kupovinom uskršnjih čoko-

ladnih jaja na aukciji preduzeća Art Ival

učestvujemo i u projektu “Školica života” Fon-

dacije Novak Đoković. Saradnjom sa Fonda-

cijom omogućili smo da deca iz manje razvi-

jenih sredina rastu, igraju se i razvijaju u

stimulativnom, kreativnom i bezbednom okru-

ženju. Prva naša aktivnost bila je dostizanje

uslova za rad predškolske ustanove u selu

Kotraža.

Jedan od važnih segmenata NLB banke je i

agroprivreda, koju kroz projekat društveno

odgovornog poslovanja promovišemo i sti-

mulišemo. Poseban akcenat stavljamo na po-

dršku sertifikovane organske proizvodnje.

NLB banka Beograd upravo privodi kraju 4.

NLB Organic konkurs kroz koji ćemo da

dodelimo 1.400.000 RSD najboljim proizvo-

đačima organske hrane u Srbiji.

Poznati smo i kao banka koja čuje potrebe

građana i rešava ih. Nedavna donacija za

sređivanje parka u naselju Braće Jerković,

prilikom otvaranja poslovnice u Beogradu, jeste

rezultat baš potreba predškolske ustanove i građana u Meštrovićevoj ulici.

S obzirom na to da je sezona godišnjih

odmora završena, koji ćete sada proizvod

staviti u fokus?

Najaktuelniji su krediti za obrtna sredstva,

investicioni krediti za poljoprivredne proizvo-

đače za pravna lica i keš krediti za stanov-

ništvo. Ovog meseca realizujemo akciju vrlo

povoljniih keš kredita kao i kredita za refinan-

siranje postojećih kredita. U prvih 6 meseci

ove godine imali smo porast odobrenih keš kredita za 11,4% u poređenju sa ostatkom ban-

v Sloveniji in vse članice v regiji bo NLB

banka Beograd v prihodnjem obdobju do-

datno razširila nabor svojih storitev in s tem

omogočila še bolj učinkovit servis in še boljšo

ponudbo za vse svoje stranke ozkiroma ko-mitente, ki poslujejo v več državah regije.

Letos ste bili zlasti aktivni v segmentu

družbeno odgovornega poslovanja. Ali

morda lahko na ta način naredite dife-

renciacijo v primerjavi s konkurenco?

Družbeno odgovorno poslovanje je sestavni

del poslovanja NLB banke in tako bo tudi v

prihodnje. Mi smo v svoji poslovni strategiji

opredeljeni za pomoč tako otrokom kot tudi

občanom v tretji starostni dobi oziroma upo-

kojencem. Letos smo s svojim prizadevanjem

dvignili kakovost življenja najstarejših someš-

čanov v Bački Palanki, Kragujevcu, Novem

Sadu in Beogradu, tako da smo renovirali prostore njihovih matičnih društev.

Po drugi strani pa z nakupom velikonočnih

čokoladnih jajc sodelujemo v dražbi podjetja

Art Ival, sodelujemo tudi pri projektu “Mala

šola življenja” Fundacije Novak Đoković. V so-

delovanju s Fundacijo smo omogočili, da tudi

otroci iz manj razvitih okolij rastejo, se igrajo

in razvijajo v vzpodbudnem, ustvarjalnem in

varnem okolju. Prva naša dejavnost je bila,

da dosežemo pogoje za delovanje predšolske

ustanove v vasi Kotraža.

Eden izmed pomembnih segmentov NLB ban-

ke je tudi agrogospodarstvo, ki ga s projek-

tom družbeno odgovornega poslovanja pro-

moviramo in stimuliramo. Poseben poudarek

namenjamo podpori za certificirano organsko

proizvodnjo. NLB banka Beograd pravkar kon-

čuje 4. NLB Organic natečaj, prek katerega

bomo dodelili 1.400.000 RSD najboljšim pro-

izvajalcem organske hrane v Srbiji.

Znani smo tudi kot banka, ki zna prisluhniti

potrebam občanov in jih reševati. Nedavna do-

nacija za ureditev parka v naselju Braće Jer-

ković ob otvoritvi poslovalnice v Beogradu je

prav rezultat potreb predšolske ustanove in občanov v Meštrovićevi ulici.

Glede na to, da je sezona letnih dopustov

mimo, kateri produkt boste zdaj pos-

tavili v fokus?

Najbolj aktualni so krediti za obratna sred-

tva, naložbeni krediti za kmetijske proizva-

jalce, za pravne osebe in gotovinski krediti za

prebivalstvo. Ta mesec uresničujemo akcijo

zelo ugodnih gotovinskih kreditov ter kreditov

za refinanciranje obstoječih kreditov. V prvih

šestih mesecih letošnjega leta smo imeli po- rast kreditnega portfolija prebivalstva za skoraj

BILTEN SEPTEMBAR 2015.

12/32 Na sadržaj

karskog sektora koji beleži trend stagnacije ili

blagog pada što ukazuje na povoljnost naše

ponude i povećanje kvaliteta usluga NLB banke.

11,4% v primerjavi z ostankom bančnega

sektorja, ki beleži trend stagnacije ali blage

rasti, kar kaže na ugodnost naše ponudbe in izboljšanje kakovosti storitev NLB bank.

JUB otvorio novu fabriku JUB odprl novo tovarno

Preduzeće JUB d.o.o. Šimanovci, nadomak

Beograda, 10. septembra 2015. godine ot-

vorilo je novu fabriku

stiropora. Vrednost in-

vesticije je 5,6 miliona

evra. Otvaranju je pri-

sustvovala i zamenik

premijera i ministar

građevinarstva, saob-

raćaja i infratstrukture,

Zorana Mihajlović, koja

se pored Aleksandra

Kuljaja, direktora JUB

Srbije i Mateje Norčič

Štamcar, otpravnika pos-

lova u Ambasadi Re-

publike Slovenije u Beogradu, obratila učesnicima.

Zajednička poruka sa otvaranja glasi da je

nova fabrika za JUB izgrađena na postojećem

delu fabrike u Šimanovcima, što je pokazatelj

povoljnog poslovnog okruženja u Srbiji i

povećanju konkurentnosti Srbije kao lokacije

za strane investicije. Otvaranje nove fabrike

predstavlja odgovor na poslovne mogućnosti

u Srbiji, gde se svakako poboljšava klima u

građevinskom sektoru, posebno u oblasti tkz. energetske efikasnosti pri izgradnji zgrada.

JUB Srbija posluje od 2001. godine, prva

fabrika boja i fasada materijal je otvoren 2004. godine.

JUB nova fabrika stiropora je jedina kompa-

nija sa širokom paletom fasadnih rešenja u

Srbiji, a jedna trećina proizvodnje biće usme-

rena ka izvozu.

Podjetje JUB d.o.o je v Šimanovcih pri Beo-

gradu 10. septembra 2015 odprlo novo to-

varno stiroporja, vred-

nost investicije je 5,6

mio EUR. Otvoritve se

je udeležila tudi pod-

predsednica vlade in

ministrica za gradbe-

ništvo, promet in infra-

tstrukturo Zorana Mi-

hajlović, ki je poleg

Aleksandra Kuljaja, di-

rektorja JUB Srbija in

Mateje Norčič Štam-

car, začasne odprav-

nice poslov na Vele-

poslaništvu Republike Slovenije v Beogradu nagovorila udeležence.

Skupno sporočilo ob otvoritvi je bilo, da je

nova tovarna, ki ga je JUB zgradil poleg

obstoječe tovarne v Šimanovcih, pokazatelj

ugodnega poslovnega okolja v Srbiji in vedno

večje konkurenčnosti Srbije kot lokacije za

tuje investicije. Nova tovarna je odziv na

poslovne priložnosti v Srbiji, kjer se izboljšuje

tudi klima na področju gradbeništva, pred-

vsem pa se odpirajo nove priložnosti na pod-

ročju t.im. energetsko učinkovite obnove

zgradb.

JUB v Srbiji posluje že od leta 2001, prvo

tovarno barve in fasadnega materiala so odprli leta 2004.

JUB z novo tovarno stiroporja postaja edino

podjetje s celovito ponudbo fasadnih rešitev v

Srbiji, tretjino proizvodnje pa bodo usmerili v izvoz.

BILTEN SEPTEMBAR 2015.

13/32 Na sadržaj

Najbolji menadžer decenije Najmenedžer desetletja

Ninko Tešić, generalni direktor slovenačke

kompanije Impol Seval d.d., je 3. jula 2015 u

Sarajevu dobio nagra-

du "Najbolji menadžer

decenije", koju dode-

ljuje Direkcija Agen-

cije za izbor najmena-

džera Bosne i Hercego-

vine, jugoistočne i cen-

tralne Evrope, Evrop-

skog udruženja mena-

džera i novina Euroma-

nager Selection - "Naj-

predsednik i najkom-panije."

Impol Seval slavi 40

godina postojanja i 13

godina predstavlja jednu od najuspešnijih pri-

vatizacija u Srbiji i regionu (u 2002. godini je

kompanija prodata slovenačkom preduzeću

Impol iz Bistrice). Ova uspešna kompanija je

takođe jedan od najvećih izvoznika iz Srbije u Rusku Federaciju.

Ninko Tešić, generalni direktor slovenskega

podjetja Impol Seval d.d., je 3. julija 2015 v

Sarajevu prejel nagra-

do „Najmenedžer de-

setletja“, ki jo pode-

ljujejo Direkcija agen-

cije za izbor najmene-

džerja Bosne in Her-

cegovine, jugovzhod-

ne in srednje Evrope,

Evropsko združenje me-

nedžerjev in časopis

Euromanager – "Naj-

predsednik in najpod-jetje".

Impol Seval letos

praznuje 40 let delo-

vanja in 13 let ene izmed najuspešnejših pri-

vatizacij v Srbiji in regiji (leta 2002 je bilo

podjetje prodano Impolu iz Slovenske Bistri-

ce). To uspešno podjetje je tudi eden največ-

jih izvoznikov iz Srbije v Rusko federacijo.

Hrana za planetu, energija za život Hrana za planet, energija za življenje

Ovo je tema ovogodišnjeg sajma

Expo Milano 2015 koji traje od 1.

maja do 31. oktobra, 2015.

U ovom šestomesečnom periodu,

u Milanu više od 140 zemalja učesnica

prikazuje svoje potencijale. Pored izlagača,

Expo Milano, poseti preko 20 miliona

posetilaca na 1,1 milion kvadratnih metara

štandova.

Neki od najvećih svetskih kreativnih i arhi-

tektonskih genija izgradili su paviljone koji

predstavljaju različite zemlje. Prelepi eks-

ponati koji se nalaze

unutar paviljona pru-

žaju zemljama šansu

da se predstave u

najboljem svetlu i da

prikažu najbolje iz

oblasti dizajna, tehno-

logije, kulture i inova-

cija, sa posebnim nag-

laskom na održivost

hrane poštujući plane-

tu. Takođe koriste i pri-

liku da privuku pažnju

Ovo je tema letošnjega sejma

Expo Milano 2015 ki traja od 1.

maja do 31. oktobra,2015.

V tem šestmesečnem obdobju bo

v Milanu več kot 140 sodelujočih dežel pred-

stavilo svoje potenciale. Expo Milano obiš-če

več kot 20 miljonov obiskovalcev na 1,1

miljonu kvadratnih metrov razstavnega

prostora.

Številni največji svetovni kreativni in arhitek-

tonski geniji so zgradili paviljone, ki preds-

tavljajo različne dežele. Zelo lepi eksponati, ki

se nahajajo znotraj pa-

viljona, omogočajo de-

želam, da se preds-

tavijo v najboljši luči

in predstavijo naj-

boljše s področja obli-

kovanja, tehnologije,

kulture in inovacij, s

posebnim poudarkom

na obdrživosti hrane

spoštujoč planet. Obe-

nem izkoristijo prisot-

nost velikega

BILTEN SEPTEMBAR 2015.

14/32 Na sadržaj

što većeg broja investitora kao i da njihov

paviljon poseti veliki broj stručnjaka velikih

kompanija i visokih državnih funkcionera.

Tako su i Srbija i Slo-

venija na najbolji mogu-

ći način iskoristile svo-

je šanse i postavile

svoje više nego za-

nimljive štandove.

Zvanična tema nas-

tupa Republike Srbije

na Svetskoj izložbi

EXPO Milano 2015 gla-

si „Okusi hranu. Oseti

život“, dok se Slove-

nija predstavila temom

“Oseti Sloveniju. Zelenu. Aktivnu. Zdravu.”

Više informacija o predstavljanju naših

zemalja možete dobiti putem linkova serbiaexpo2015 i sloveniaexpo2015.

števila investitorjev, ter priložnost, da njihov

paviljon obišče veliko število strokovnjakov ve-

likih podjetij in visokih državnih funkcionarjev.

Tako sta tudi Srbija in

Slovenija na najboljši

način izkoristili prilož-

nost in sta postavili

svoje več kot zani-

mive stojnice.

Uradna tema nastopa

Republike Srbije na

Svetovni razstavi EXPO

Milano 2015 se glasi

„Okusi hrano. Občuti

življenje.“ Slovenija pa

se je predstavila s te-

mo “Občuti Slovenijo. Zeleno. Aktivno. Zdravo.”

Več informacij o predstavitvi naših dežel je

dostopno na linkih serbiaexpo2015 in sloveniaexpo2015

AKTUELNOSTI

Intervju: Dr BORIS CIZELJ, dugogodišnji lobista u Briselu

“Uvek imati spreman plan B”

Prof. dr Boris Cizelj, diplo-

mata sa dugogodišnjim is-

kustvom lobiranja i preda-

vač na evropskom DOBA

fakultetu, u Briselu doče-

kuje nacionalne delegacije i

posreduje između slovenač-

kih preduzeća i organa EU.

Član je saveta Evropskog in-

stituta za industrijski me-

nadžment (EIIL) i predsednik

Naučnoekonomske mreže

(KEN) u Briselu. Kratkotrajni

boravak u Beogradu, dr Ci-

zelj, iskoristio je da zanim-

ljivim predavanjem u Priv-

rednoj komori Beograda, u

organizaciji DOBA fakulteta i

Društva lobista Srbije, raz-

bije predrasude o ovoj zna-

čanjnoj profesiji.

Koliki je značaj lobiranja u 21 veku?

Lobiranje je dobilo na značaju, jer bez obzira

što je taj proces spor, demokratizacija ipak

uveliko doprinosi napretku ovog zanimanja.

“Zmeraj potrebno imeti pripravljen plan B”

Profesor dr. Boris Cizelj je

diplomat z dolgoletnimi iz-

kušnjami v lobiranju in dol-

goletni učitelj na evropski

DOBA fakulteti. V Bruslju

sprejema nacionalne dele-

gacije in je posrednik med

slovenskimi podjetji in or-

gani EU. Je član sveta Ev-

ropskega inštituta za indus-

trijski menedžment (EIIL) in

predsednik Akademskoeko-

nomske mreže (KEN) v

Bruslju. Kratek obisk v Beo-

gradu je dr. Cizelj izkoristil

tudi za zanimivo predavanje

na GZ Beograda, ki ga je

organizirala DOBA Fakulteta

v sodelovanju z Društvom

lobistov Srbije, in tako raz-bil marsikateri mit o poklicu lobiranja.

Kakšen je pomen lobiranja v 21.

stoletju?

Lobiranje je zelo pridobilo na pomembnosti,

čeprav je ti proces počasen, je demokratiza-cija veliko doprinesla k napredku tega poklica.

BILTEN SEPTEMBAR 2015.

15/32 Na sadržaj

Postepeno se prihvata stav da lobisti obav-

ljaju značajnu i korisnu funkciju. Ono što je

najvažnije je da lobiranje može dati veliki i

veoma dobar doprinos kvalitetnim i demok-

ratskim procesima. To je u najširem interesu

Evropske unije.

Šta čini dobrog lobistu?

Na prvo mesto postavljam kontekstualnu

inteligenciju koja uključuje i emocionalnu in-

teligenciju. Nije dovoljno biti samo pametan,

već i uvažavati specifične okolnosti u kojima

lobiraš. Dobar lobista je ugledan i intere-

santan sagovornik, koji ume da impresionira,

ubedi snagom argumenta, sposoban je da

privuče organizacije koji imaju slične interese,

kao i da uvažava sve zakonitosti lobističke

profesije. Mora na vreme prepoznati problem

i pravu osobu kojoj će ponuditi inovativno re-

šenje. Uvek treba imati spreman plan B za slučaj da ne uspe sa maksimalnim predlogom.

Na DOBA fakultetu predajete predmete iz

oblasti lobiranja. Koje su Vaše najčešće

preporuke studentima i zašto su poslov-

nim ljudima potrebne kompetencije iz oblasti lobiranja?

Preporuka ima mnogo, ali studentima uvek na

početku pokušam da objasnim da lobiranje

moraju shvatiti ozbiljno i da budu svesni da je

lobiranje svuda oko nas, bez obzira da li mi to

volimo ili ne. Trudim se da im kroz predmet

predstavim principe lobiranja. Deo predmeta

su i pregovaračke tehnike koje se koriste i u

poslovnim svetu. Kad govorimo o većim

projektima, mnogo je lobiranja i pregovaranja

oko toga ko će najzad dobiti posao. Kroz

lobiranje se može bitno ojačati imidž i tržišna

pozicija kompanije, ali i štititi interesi unutar

raznih asocijacija.

Kako komentarišete Srbiju na lobistič-kom planu?

Srbija bi trebalo da pojača svoje prisustvo i

aktivnosti na ovom području u Briselu, jer bi

tako mogla i da skrati postupak učlanjenja u

Evropsku uniju. Na nivou države ne postoji

lobistička kancelarija, a to za zemlju koja je

kandidat za ulazak u Evropsku uniju pred-

stavlja veliki nedostatak. Nije dovoljno da

samo aktivni političari i diplomate lobiraju za

interese zemlje, već je potrebno da to rade i

lobisti. Te dve struke bi trebalo da se

međusobno dopunjuju. Zato je neophodno

izdvojiti potrebna sredstva kako bi se for-

mirala lobistička kancelarija, izabrati prave

ljude i odrediti šta su prioritetni interesi zemlje i za to lobirati aktivno, na više nivoa.

Počasi se oblikuje mnenje, da lobisti

opravljajo pomembno in koristno funkcijo v

družbi. Najpomembneje pa je, da lahko lobi-

ranje veliko in zelo dobro vpliva k kvalitetnim

demokratičnim procesom. To je tudi v najšir-

šem interesu Evropske unije.

Katere so značilnosti dobrega lobista?

Na prvem mestu bi omenil tako imenovano

„kontekstualno“ inteligenco, ki vključuje čust-

veno inteligenco. Za dobrega lobista ni dovolj

samo inteligenca, ampak tudi sposobnost

vključevanja posebnih okoliščin v katerih lo-

biranje poteka. Dober lobist je ugleden in za-

nimiv sogovornik, ki zna impresionirati, pre-

pričati z argumenti in je sposoben pritegniti

na svojo stran organizacije, ki imajo podobne

interese ter skozi vse to upoštevati tudi

zakonitosti lobističnega poklica. Ob pravem

času mora prepoznati problem, kot tudi pravo

osebo, ki ji bo rešitev ponudil. Zmeraj pa mo-

ra imeti pripravljen tudi plan B, za nepred-

vidljive situacije, kjer prvoten plan ne funk-

cionira.

Na DOBA Fakulteti učite predmete iz

področja lobiranja. Kakšna so vaša pri-

poročila študentom in zakaj mislite, da

poslovni ljudje potrebujejo kompetence s

področja lobiranja?

Priporočil imam veliko, vendar študentom v

prvi vrsti poskušam razložiti, da morajo lo-

biranje jemati resno in se morajo zavedati, da

je lobiranje povsod okoli nas, ne glede na to

ali ga imamo radi ali ne. Trudim se da jim to-

kom predmeta tudi večkrat predstavim. Del

predmetov so tudi pregovarjanja in njegove

tehnike, ki lahko posamezniku zelo koristijo v

poslovnem svetu. Kadar govorimo o večjih

projektih, je veliko lobiranja in pregovarjanja

kdo bo projekt nazadnje dobil. Skozi lobiranje

je možno tudi dvigniti imidž in tržno pozicijo

podjetja in hkrati ščititi interes podjetja znot-

raj različnih združenj.

Kakšen je vaš komentar glede Srbije in

njenega lobiranja?

Srbija bi morala povečati svojo prisotnost in

aktivnosti na tem področju v Bruslju, tako bi

skrajšala tudi postopek članstva v EU. Na

državnem nivoju nima lobistične pisarne in to

je za državo, ki je kandidatka za vstop v unijo

velik minus. Ni dovolj, da za interese države

lobirajo samo politiki in diplomati, potrebno je

vključiti tudi lobiste. Obe stroki bi se morali

medsebojno dopolnjevati. Nujno bi bilo

potrebno opredeliti potrebna sredstva za

lobistično pisarno, izbrati prave ljudi in

določiti prioritete države ter pričeti z aktivnim

lobiranjem na več nivojih.

BILTEN SEPTEMBAR 2015.

16/32 Na sadržaj

DOBA fakultet

BILTEN SEPTEMBAR 2015.

17/32 Na sadržaj

Mr DENIS PERINČIĆ, Predsednik UO Republičke unije potrošača:

Unapređenje zaštite prava potrošača u oblasti osiguranja

Novi Zakon o osiguranju, koji je stupio na

snagu 26. juna 2015, kao i podzakonski akt

koji je donela NBS, i to Odluka o načinu

zaštite prava i interesa korisnika usluge osi-

guranja, donosi niz novina kojima se značajno

unapređuju prava potrošača u ovoj oblasti.

Naime, pod korisnikom usluge osiguranja kao

potrošačem ponovo je u primeni šira definicija

pojma potrošač koja obuh-

vata fizička i pravna lica.

Novim Zakonom o osigu-

ranju je po prvi put defini-

sana obaveza osiguravajućeg

društva da pismeno infor-

miše korisnika o davanju

tačnih podataka o društvu

za osiguranje, uslovima osi-

guranja, uključujući i tačno

određene rizike koji su

obuhvaćeni osiguranjem i

obaveštavanje korisnika o

ograničenjima i isključenjima,

sumi osiguranja i drugo.

Precizirana je i obaveza

osiguravajućeg društva da

obavesti korisnika usluge

osiguranja o mestu i načinu

podnošenja prigovora.

Odluka NBS posebnu pažnju posvećuje sadr-

žaju prigovora. Odlukom je precizirano koje

sve podatke prigovor mora da sadrži, kao i

razloge zbog kojih se prigovor podnosi i do-

kaze na kojima se zasnivaju navodi u prigovoru.

Prigovor kao izraz nezadovoljstva korisnika

predstavlja najznačajniju povratnu informa-

ciju koju korisnici upućuju osiguravajućem

društvu.

Pravilnom klasifikacijom i analizom uzroka

prigovora treba da se identifikuju najzna-

čajniji uzroci koji su zajednički za veći broj

prigovora, sa ciljem preduzimanja korektivnih

mera kako bi se ti uzroci otklonili i unapredilo

poslovnanje društva na zadovoljstvo koris-

nika. Upravo je ovo zajednička tačka pome-

nute Odluke NBS i principa standarda SRPS

ISO 10002:2007 – Praćenje zadovoljstva ko-

risnika kroz postupanje sa prigovorima.

Implementacijom najvažnijih principa ovog

standarda u Odluku NBS kao podzakonskog

akta stvaraju se uslovi za unapređenje pos-

lovanja osiguravajućih društava, uz kontinui-

rano vođenje brige o korisnicima.

Novi Zakon o zavarovanju, ki je začel veljati,

26.junija 2015, ter podzakonski akt, katerega

je sprejela NBS, in sicer Sklep o načinu zaš--

čite pravic in interesov uporabnikov storitev

zavarovanja, prinaša vrsto novosti, s katerimi

se pomembno izboljšajo pravice potrošnikov

na tem področju.

Namreč, pri uporabniku storitve zavarovanja

kot potrošnikom je ponovno

v rabi širša definicija pojma

potrošnik, ki zajema fizične

in pravne osebe.

Z novim Zakonom o zava-

rovanju se prvič definira ob-

veznost zavarovalnice, da

pisno informira uporabnika,

in sicer: dajanje točnih po-

datkov o zavarovalnici, po-

gojih zavarovanja, skupaj s

točno določenimi tveganji,

ki jih zajema zavarovanje

ter obveščanje uporabnika o

omejitvah in izključitvami,

vsoti zavarovanja in drugo.

Precizirana je tudi obvez-

nost zavarovalnice, da ob-

vesti uporabnika storitve zava-

rovanja o kraju in načinu vloge ugovora.

Sklep NBS posveča posebno pozornost vsebini

ugovora. S sklepom je precizirano, katere po-

datke ugovor lahko vsebuje ter razloge, za-

radi katerih se ugovor vloži in dokazila, na

katerih temeljijo navedbe v ugovoru.

Ugovor kot izraz nezadovoljstva uporabnika

predstavlja najpomembnejšo povratno infor-

macijo, ki jo uporabniki pošljejo zavarovalnici.

S pravilno klasifikacijo in analizo vzroka ugo-

vora naj bi se identificirali najpomembnejši

vzroki, ki so skupni za večje število ugovorov,

z namenom opravljanja korektivnih mer, ki

naj bi te vzroke odpravile in pospešile pos-

lovanje društva v korist uporabnikom. Ravno

to je stična točka med omenjenim Sklepom

NBS in načeli standarda SRPS ISO

10002:2007 – Spremljanje zadovoljstva upo-

rabnika skozi obravnavo ugovorov. Z imple-

mentacijo najpomembnejših načel tega stan-

darda v Sklep NBS kot podzakonskega akta

se ustvarijo pogoji za izboljšanje poslovanja

zavarovalnic, ob kontinuirani skrbi za uporab-

nike.

BILTEN SEPTEMBAR 2015.

18/32 Na sadržaj

Primenom novih propisa unapređuje se pos-

lovanje osiguravajućih društava. Kao primer

se može navesti zahtev iz Odluke NBS da,

radi objektivne ocene navoda i dokaza iz pri-

govora, lice koje učestvuje u postupku pri-

jema prigovora ne može biti lice koje je

postupalo, odnosno donelo odluku u ime osi-

guravajućeg društva u vezi sa kojom je ko-

risnik usluge osiguranja podneo prigovor.

Značajno unapređenje predstavlja

i kontinuirano vršenje nadzora od

strane interne revizije i obaveza

sastavljanja izveštaja o uočenim

nepravilnostima, identifikovanje od-

govornih lica, kao i predlog mera i

preporuka za otklanjanje identi-

fikovanih nepravilnosti, kao i ro-

kova za njihovo sprovođenje. Na ovaj način se

zaoštrava odgovornost postupajućih organa u

osiguravajućim društvima, čime se na kon-

kretan način unapređuje kvalitet pružene us-luge osiguranja.

Kontinuiran interni i eksterni nadzor preds-

tavljaju najvažnije unapređenje u poslovanju

društava za osiguranje, čime se na najbolji

način do sada u Republici Srbiji, u poređenju

sa svim drugim oblastima, najpotpunije ost-

varuje zaštita prava i interesa korisnika uslu-

ge osiguranja kao potrošača.

Z uporabo novih predpisov se izboljša poslo-

vanje zavarovalnic. Kot primer navajamo zah-

tevek iz Sklepa NBS, da, zaradi objektivne

ocene navedkov in dokazil iz ugovora, oseba,

ki sodeluje v postopku sprejemanja ugovora,

ne more biti oseba, ki je postopala, oziroma

odločila v imenu zavarovalnice v zvezi s ka-

tero je uporabnik storitve zavarovanja vložil

ugovor.

Pomembno izboljšanje in konti-

nuirani nadzor s strani interne re-

vizije ter obveznost sestavljanja

poročila o opaženih nepravilnostih,

identificiranje odgovornih oseb ter

predlaganje mer in priporočil za

odpravljanje identificiranih nepra-

vilnosti ter rokov za njihovo iz-

vajanje. Na ta način se zaostri odgovornost

delujočih organov v zavarovalnicah, s čimer se

na konkreten način izboljša kakovost storjene-

ga zavarovanja.

Kontinuirani interni in zunanji nadzor so naj-

pomembnejše izboljšanje v poslovanju zava-

rovalnic, s čimer se na najboljši način do

sedaj v Republiki Srbiji, v primerjavi z drugimi

področji, najbolj celovito uresničuje zaščita

pravic in interesov uporabnika storitve zava-rovanja kot potrošnika.

Novi zakoni

Zakon o izmenama i dopunama Zakona o PDV-u

Zakon o izmenama i dopuni zakona o rokovima izmirenja novčanih obaveza u komercijalnim transakcijama

Zakon o obavljanju plaćanja pravnih lica, preduzetnika i fizičkih lica koja ne obavljaju delatnost

Zakon i izmenama i dopunama zakona o javnim nabavkama

Zakon o prevozu tereta u drumskom saobraćaju

Zakon o prevozu putnika u drumskom saobraćaju

Zakon i izmenama i dopunama zakona o hipoteci

Zakon o pretvaranju prava korišćenja u pravo svojine na građevinskom zemljištu uz naknadu

Objašnjenje o primeni mera za zaštitu prava intelektualne svojine na granici

BILTEN SEPTEMBAR 2015.

19/32 Na sadržaj

JPM/JANKOVIĆ POPOVIĆ MITIĆ: Novi zakon o platnim uslugama

Novi Zakon o platnim uslugama koji će stupiti

na snagu 1. oktobra 2015. godine, doneće

značajne novine na tržište platnih usluga u

Srbiji, a ujedno će zameniti već postojeći za-

kon o platnom prometu. Između ostalog re-

gulisaće način korišćenja elektronskog novca,

kao i novu organizaciju platnog sistema Re-publike Srbije.

Zakon predstavlja prav-

ni osnov za povećanje

konkurencije na tržiš-

tu platnih usluga, a

veća konkurencija, po

pravilu, znači kvalitet-

niji nivo usluga, po-

voljnije cene, a sa-

mim tim i povećanje

kvaliteta i bezbednos-

ti pružanja istih.

Narodna banka Srbije

smatra da će Zakon

omogućiti moderniza-

ciju i unapređenje

platnog prometa na samo u zemlji već i sa

inostranstvom putem uvođenja instituta elek-

tronskog novca, uređenja plaćanja preko

interneta, te plaćanja preko telekomuni-

kacionih uređaja i kompanija, povoljnije in-

vesticione uslove, što može dovesti i do ot-varanja novih radnih mesta.

Neke od novina koje predviđa ovaj Zakon su

omogućavanje novim „platnim institucijama“,

kao što su pružaoci usluga izvršavanja nov-

čane doznake, maloprodajni objekti, kompa-

nije mobilne telefonije itd., da budu pružaoci

novčanih usluga. Značajna novina ogleda se u

tome što se otvara put elektronskom trgova-

nju i po prvi put je jasno definisan elektornski

novac i povoljnosti korišćenja istog.

Nadzor nad pružaocima platnih usluga, izda-

vaocima elektronskog novca kao i nad opera-

torima platnih sistema vršiće Narodna banka Srbije.

Očekuje se bolja zaštita korisnika platnih us-

luga, u slučaju spora korisnika platnih usluga i

pružaoca platnih usluga, teret dokazivanja je

na pružaocu, tj. on mora da dokaže da je ko-

risniku pružio sve zakonom propisane infor-

macije i da je transakciju izvršio u skladu sa zahtevom korisnika.

Pored uslova koje moraju da ispune i nove

platne institucije, takođe i same banke su

dužne da svoje poslovanje i unutrašnje akte

usklade sa odredbama Zakona od dana početka

Novi Zakon o plačilnih storitvah, ki bo postal

veljaven 1. oktobra 2015, vsebuje pomemb-

ne novosti na trgu plačilnih storitev v Srbiji,

istočasno pa bo zamenjal že veljavni zakon o

plačilnem prometu. Med drugim ureja način

uporabe elektronskega denarja, ter novo

organizacijo plačilnega sistema Republike Srbije.

Zakon predstavlja prav-

ni temelj za povečanje

konkurence na trgu

plačilnih storitev, večja

konkurenca pa pravi-

loma pomeni bolj ka-

kovostno raven stori-

tev, ugodnejše cene in

s tem povečanje nji-

hove kakovosti ter var-

nosti.

Narodna banka Srbije

meni, da bo Zakon

omogočil modernizacijo

in izboljšanje plačilne-

ga prometa, ne le doma, temveč tudi v tu-

jini, z uvajanjem instituta elektronskega

denarja, urejanja plačil preko spleta in plačil

preko telekomunikacijskih naprav in podjetij,

ugodnejše investicijske pogoje, kar lahko

pripelje tudi do odpiranja novih delovnih mest.

Med novostmi, ki jih zajema Zakon je omo-

gočanje novim „plačilnim inštitucijam“, kot so

izvajalci storitve denarnega nakazila, malo-

prodajni objekti, podjetja mobilne telefonije

itn., pridobitev statusa izvajalca denarnih sto-

ritev. Pomembna novost je tudi v tem, da se

odpre pot za elektronsko trženje in se prvič

jasno definira elektronski denar ter ugodnosti

njegove rabe.

Nadzor nad izvajalci plačilnih storitev, izdaja-

telji elektronskega denarja ter operaterji pla-

čilnih sistemom bo opravljala Narodna banka Srbije.

Pričakuje se boljša zaščita plačilnih storitev, v

primeru spora uporabnikov plačilnih storitev

in izvajalcev plačilnih storitev pa je breme

dokazila na izvajalcu – dokazati mora, da je

uporabniku posredoval vse z zakonom pred-

pisane informacije in da je transakcijo opravil v skladu z zahtevami uporabnika.

Poleg pogojev, ki morajo biti izpolnjeni in

novih plačilnih institucij, so tudi same banke

dolžne uskladiti svoje poslovanje in interne

akte z določili Zakona od dneva začetka nje-

BILTEN SEPTEMBAR 2015.

20/32 Na sadržaj

njegove primene, odnosno 1. oktobra 2015.

godine. Najkasnije u roku od mesec dana pre

početka primene Zakona banke su dužne da,

korisnicima platnih usluga s kojima ima

zaključene ugovore, dostave predlog okvirnog

ugovora i njegove uslove učine dostupne

korisnicima.

Ukoliko korisnik platnih usluga, povodom

dostavljenog predloga banke, pre 1. oktobra

2015. godine, pisme-

no ne obavesti banku

da odbija dostavljeni

predlog, smatraće se

saglasnim, o čemu je

banka dužna da ga

obavesti istovremeno

s dostavljanjem tog

istog predloga.

Zakon uvodi obavezne elemente okvirnog

ugovora koji se odnose na informisanost ko-

risnika usluga o uslovima pod kojima zak-

ljučuje ugovor, uslovima pod kojim taj ugovor

može da se promeni, raskine ili poništi. Prava

korisnika su stavljena u prvi plan za razliku od

dosadašnje zakonodavne prakse.

Ovim Zakonom se u pravnu regulativu Repub-

like Srbije implementiraju evropske direktive

o elektronskom novcu i stvaraju se uslovi da

Republika Srbija, nakon pristupanja Evropskoj

uniji, bez poteškoća bude uključena u evrop-

ski platni sistem.

gove uporabe, oziroma 1. oktobra 2015. Naj-

pozneje v roku enega meseca pred začetkom

uporabe Zakona so banke dolžne uporab-

nikom plačilnih storitev, s katerimi omajo

sklenjene pogodbe, poslati predlog okvirne

pogodbe in njegove pogoje narediti dostopne

uporabnikom.

Če uporabnik plačilnih storitev glede posla-

nega predloga banke pred 1. oktobrom 2015

ne obvesti pisno ban-

ke, da zavrne poslani

predlog, bo to razu-

mljeno kot soglasje, o

čemer ga banka mora

pisno obvestiti istočas-

no s pošiljanjem tega

istega predloga.

Zakon uvaja obvezne elemente okvirne po-

godbe, ki se nanašajo na informiranost upo-

rabnika storitev o pogojih po katerih sklene

pogodbo, o pogojih spremembe, prekinitve ali

izničenja te pogodbe. Pravice uporabnikov se

nahajajo v ospredju, kar je razlika v pri-

merjavi z dosedanjo zakonodajno prakso.

S tem Zakonom se v pravno regulativo Re-

publike Srbije implementirajo evropske direk-

tive o elektronskem denarju in se ustanovijo

pogoji, da se Republika Srbija, po vstopu v

Evropsko unijo, brez težav priključi evropske-

mu plačilnemu sistemu.

Strateški forum Bled Blejski strateški forum

Dana 31. avgusta i 1.

septembra 2015. na

Bledu je održan 10.

Strateški forum Bled.

Najveća međunarodna

konferencija iz oblasti

međunarodnih odnosa

u Sloveniji ove godine

je održana pod naslo-

vom "Vizije novih par-tnerstava".

Na ovogodišnjem foru-

mu učestvovalo je više

od 700 učesnika iz 65 država. Među visokim

gostima bio je i predsednik Evropskog saveta,

tri predsednika država odnosno vlada, među

njima i predsednik Vlade Republike Srbije

Aleksandar Vučić, šest ministara inostranih

poslova i više visokih predstavnika međuna-

rodnih organizacija. Kao i svake godine, na

Dne 31. avgust in 1.

septembra 2015 je na

Bledu potekal 10.

Strateški forum Bled.

Največja mednarodna

konferenca s področja

mednarodnih odnosov

v Sloveniji je letos po-

tekala pod naslovom

"Vizije novih partner-stev".

Na letošnjem forumu

je sodelovalo več kot

700 udeležencev iz 65 držav. Med visokimi

gosti je tudi je bil predsednik Evropskega

sveta, trije predsedniki držav oziroma vlad,

med njimi tudi predsednik Vlade Republike

Srbije Aleksandar Vučić, šest ministrov za

zunanje zadeve in več visokih predstavnikov

mednarodnih organizacij. Kot vsako leto na

BILTEN SEPTEMBAR 2015.

21/32 Na sadržaj

forumu su, pored predstavnika vlade, učest-

vovali i učesnici iz oblasti privrede, akadem-ske javnosti, civilnog društva i drugi.

Ministar Erjavec se u

svom obraćanju osvr-

nuo na istoriju Stra-

teškog foruma Bled,

koji je tokom 10 go-

dina postojanja formi-

rao platformu za di-

jalog o brojnim aktu-

elnim temama, ali i

stvorio značajne veze

između učesnika i dr-

žava. Istakao je zna-

čaj čvrstih partnersta-

va pri suočavanju sa

savremenim bezbed-

nosnim pretnjama. Slovenija se obavezala

načelima saradnje i jačanja multilateralizma,

što je zapisano i u novoj strategiji spoljne

politike Slovenije. Naglasio je učešće Slove-

nije u OUN, NATO i OEBS za postizanje među-

narodnog mira i bezbednosti. Ključni izazovi

međunarodne zajednice jesu i pitanja celo-

vitog razvoja. Kod jačanja partnerstava mi-

nistar Erjavec je naglasio značaj susednih

država. Slovenija se stoga zalaže za dobre

međususedske odnose i rešavanje otvorenih pitanja.

Centralni govornik na otvaranju bio je pred-

sednik Vlade Republike Slovenije, dr Miro Ce-

rar, koji je naglasio značaj globalne među-

zavisnosti u rešavanju aktuelnih pitanja. Nag-

lasio je važnost poštovanja vrednosti solidar-

nosti, tolerancije i empatije, kao i hrabrost rukovodilaca u traženju rešenja.

Otvaranju BSF usledio je panel rukovodilaca

pod naslovom "Novi globalni poredak, kon-

frontacije ili saradnja", na kojem je uvodni

govor održao predsednik Evropskog saveta

Donald Task. U diskusiji su, pred predsednika

Republike Slovenije Boruta Pahora, učestvo-

vali: hrvatka predsednica Kolinda Grabar

Kitarović, predsednik srpske vlade Aleksandar

Vučić, luksemburški premijer Ksavije Betel,

čija država sada predsedava Savetom EU, kao

i generalni sekretara OEBS Lamberto Zanije.

Panelisti su se posvetili promenama u global-

nom okruženju i novim izazovima, među

kojima su najviše pažnje posvetili migraci-

jama. Naglasili su značaj većeg jedinstva i

koordinacije među evropskim državama i

traženja partnerstva sa međunarodnim orga-

nizacijama i nevladinim akterima u suočava-

nju sa ovim pitanjima.

Pre zvaničnog početka foruma odvijao se BSF mladih, namenjen mladim ambicioznim ruko-

forumu poleg vladnih predstavnikov so sodelo-

vali tudi udeleženci iz gospodarstva, akademske javnosti, civilne družbe in drugi deležniki.

Minister Erjavec se je v

svojem nastopu ozrl na

zgodovino Strateškega

foruma Bled, ki je v 10

letih obstoja ustvaril plat-

formo za dialog o šte-

vilnih aktualnih temah,

pa tudi stkal pomemb-

ne vezi med udeleženci

in državami. Izpostavil

je pomen trdnih part-

nerstev pri soočanju s

sodobnimi varnostnimi

grožnjami. Slovenija je

zavezana načelom so-

delovanja in krepitvi multilateralizma, kar je

zapisano tudi v novi strategiji zunanje politike

Slovenije. Poudaril je sodelovanje Slovenije v

OZN, NATO in OVSE za doseganje medna-

rodnega miru in varnosti. Ključni izzivi med-

narodne skupnosti so tudi vprašanja traj-

nostnega razvoja. Pri krepitvi partnerstev je

minister Erjavec izpostavil sosednje države.

Slovenija si zato prizadeva za dobre med-

sosedske odnose in reševanje odprtih vpra-šanj.

Kot osrednji govornik na odprju je nastopil

predsednik Vlade Republike Slovenije dr. Miro

Cerar, ki je izpostavil pomen globalne sood-

visnosti pri reševanju aktualnih vprašanj.

Poudaril je nujnost spoštovanja vrednost soli-

darnosti, strpnosti in empatije ter pogum vo-

diteljev pri iskanju rešitev.

Otvoritvi BSF je sledil panel voditeljev z

naslovom "Nov globalni red, konfrontacije ali

sodelovanje", na katerem je imel uvodni na-

govor predsednik Evropskega sveta Donald

Tusk. V razpravi so poleg predsednika Repub-

like Slovenije Boruta Pahorja sodelovali hr-

vaška predsednica Kolinda Grabar Kitarović,

predsednik srbske vlade Aleksandar Vučić,

luksemburški premier Xavier Bettel, čigar

država sedaj predseduje Svetu EU, ter ge-

neralni sekretarja OVSE Lamberto Zannier.

Panelisti so se osredotočili na spremembe v

globalnem okolju in nove izzive, med katerimi

so največ pozornosti namenili migracijam.

Poudarili so pomen večje enotnosti in koordi-

nacije med evropskimi državami ter iskanja

partnerstev z mednarodnimi organizacijami in

tudi nevladnimi akterji pri soočanju s tem vpra-šanjem.

Pred uradnim začetkom foruma je potekal

BSF mladih, namenjen mladim ambicioznim

voditeljem, ki so razpravljali o vlogi mladih

BILTEN SEPTEMBAR 2015.

22/32 Na sadržaj

vodiocima, koji su diskutovali o ulozi mladih u

podsticanju inovativnog preduzetničkog okru-

ženja, o zelenom razvoju i o internetu, njego-vom kontrolisanju i pravu na informiranost.

Drugog dana foruma

započet je panelom

Mostovi Sredozemlja

- snaga međukultur-

nog dijaloga, na ko-

jem su učesnici na-

glasili značaj obrazo-

vanja i osvešćivanja

kulturne raznolikosti

za dugoročnu stabil-

nost regije. Naglasili

su značaj međukul-

turnog dijaloga kod

suočavanju sa pita-

njem sve jačih migra-cionih tokova.

Na panelu o razvoju kao globalnom partne-

rstvu, težište diskusije bilo je na traženju

ravnoteže između borbe za uklanjanje siro-

maštva i obezbeđivanja ekološke trajnosti.

Učesnici su naglasili da zvanična razvojna po-

moć nije jedini instrument obezbeđivanja raz-

voja naglasivši značaj privredne saradnje među učesnicima.

U okviru panela o jačanju borbe protiv ne-

kažnjavanja preko partnerstava i saradnje,

predstavljeni su pozitivni primeri jačanja me-

đunarodnog krivičnog pravosuđa. Uprskos to-

me, veliki broj zločina ostane nekažnjenih.

Posebno je upozoreno na zločine koje počine nedržavni akteri.

U raspravi o Zapadnom Balkanu kao regiji u

središtu geostrateških interesovanja, učesnici

su obradili geografski status Balkana i ulogu

regionalnih i globalnih velesila u određivanju

energetskih i saobraćajnih puteva u regionu.

Naglašen je značaj novih regionalnih inici-

jativa, koje imaju za cilj izgradnju konkretnog infrastrukturnog povezivanja sa EU.

U vezi sa pitanjima sve starijeg društva, pa-

nelisti su diskutovali o demografskim trendo-

vima u Evropi i o ulozi starih u društvu. Upo-

zoreno je na problem sa diskriminacijom i

socijalnom slabošću starih, što može da se

izbegne samo konkretnim merama za integ-

raciju starijih u društvo i poboljšanjem ka-

paciteta za podršku sve starijem stanov-ništvu.

U okviru konferencije odvijao se i poslovni

BSF. Na uvodnom događaju učesnici su raz-

menili stanovišta o iskustvima evropskih

država u savladavanju finansijske krize i no-

vim mehanizmima za obezbeđivanje održivog

pri spodbujanju inovativnega podjetniškega

okolja, o zelenem razvoju ter o internetu, nadzoru nad njim in pravici do informiranosti.

Drugi dan foruma se je začel s panelom Mos-

tovi Sredozemlja - moč

medkulturnega dialo-

ga, na katerem so ude-

leženci, izpostavili po-

men izobraževanja, os-

veščanja o kulturni

raz-nolikosti za

dolgoročno stabilnost

regije. Pou-darili so

pomen med-kulturnega

dialoga pri soočanju z

vprašanjem

naraščajočih migracij-skih tokov.

Na panelu o razvoju kot

globalnem partnerstvu je bilo težišče razprave

posvečeno iskanju ravnotežja med bojem za

odpravljanje revščine in zagotavljanjem

okoljske trajnosti. Udeleženci so izpostavili,

da uradna razvojna pomoč ni edini instrument

zagotavljanja raz-voja ter poudarili pomen

sodelovanja med deležniki, tudi gospodarstva.

V okviru panela o krepitvi boja proti nekaz-

novanosti prek partnerstev in sodelovanja so

bili predstavljeni pozitivni primeri krepitve

mednarodnega kazenskega pravosodja. Nav-

kljub temu ostaja veliko zločinov nekaz-

novanih. Posebej so opozorili na zločine s strani nedržavnih akterjev.

V razpravi o Zahodnem Balkanu kot regiji v

središču geostrateških premislekov so udele-

ženci obravnavali geografski položaj Balkana

in vlogo regionalnih in globalnih velesil pri

določanju energetskih in prometnih poti v

regiji. Izpostavili so pomen novih regionalnih

iniciativ, ki imajo za cilj izgradnjo konkretne infrastrukturne povezave z EU.

Pri vprašanjih starajoče se družbe so panelisti

razpravljali o demografskih trendih v Evropi in

vlogi starejših v družbi. Opozorili so na težave

diskriminacije in socialne šibkosti starejših, ki

se jim lahko izognemo samo s konkretnimi

ukrepi za integracijo starejših v družbo in

izboljšanjem zmogljivosti za podporo stara-jočemu prebivalstvu.

V okviru konference je potekal tudi poslovni

BSF. Na uvodnem dogodku so udeleženci

izmenjali stališča o izkušnjah evropskih držav

pri premagovanju finančne krize in novih

mehanizmih za zagotavljanje vzdržne gos-

podarske rasti. V razpravi o čezatlantskem

partnerstvo v trgovini in pri naložbah (TTIP)

je večina panelistov izpostavila pomen širšega

BILTEN SEPTEMBAR 2015.

23/32 Na sadržaj

privrednog razvoja. Tokom diskusije o preko-

atlantskom partnerstvu u trgovini i investici-

jama (TTIP) većina panelista je naglasila zna-

čaj šireg partnerstva između EU i SAD. Na

panelu o saobraćaju naglašen je značaj neop-

hodnih investicija u saobraćajnu infrastruktu-

ru za obezbeđivanje konkurentnosti regiona.

Jedna od glavnih tema poslovnog dela BSF

bio je turizam, gde je crvena nit bila saradnja

i povezivanje, kako među državama, tako i

među preduzećima. Plodnoj raspravi je dopri-

nelo učešće vodećih predstavnika međuna-

rodnih organizacija i agencija iz oblasti turiz-

ma, kao i učešće brojnih država iz srednje i

istočne Evrope. Naglašena je uloga Slovenije

u povezivanju evropskih država i predstav-

ljanju na dalekim tržištima. Slovenija je 2.

septembra bila domaćin drugog zasedanja

vrha turizma država srednje i istočne Evrope

sa Kinom (16+1).

Kao poseban dodatni događaj organizovan je pa-

nel o muzici u međunarodnim odnosima, na ko-

jem su učesnici raspravljali o ulozi muzike u sav-

ladavanju konflikata i izgradnji partnerstava.

Na konferenciji za štampu na završetku foru-

ma ministar Erjavec je ovogodišnji BSF ocenio

kao veoma uspešan, kako po pitanju broja i

nivoa učesnika, tako i po pitanju sadržaja o

kojima se diskutovalo. Kao najaktuelnija tema

su i u bilateralnim razgovorima sa visokim

gostima očekivano istupale migracije, gde su

se pokazali nedostaci mehanizama EU i nop-

hodnost jačanja saradnje država na tzv.

balkanskom putu. Ministar Erjavec je naglasio

korisne razgovore o Zapadnom Balkanu, koji-

ma je potvrđeno značajno mesto Slovenije u

procesima za stabilnost i napredak regiona,

kao i njeno približavanje EU.

Izvor: Center za evropsko prihodnost

partnerstva med EU in ZDA. Panel o prometu

je izpostavil nujne investicije v prometno

infrastrukturo za zagotavljanje konkurenčnos-

ti regije.

Ena glavnih tem poslovnega dela BSF je bil

sicer turizem, kjer je bila rdeča nit

sodelovanje in povezovanje tako med drža-

vami kot podjetji. K plodni razpravi je pri-

spevala udeležba vodilnih predstavnikov med-

narodnih organizacij in agencij s področja tu-

rizma ter udeležba številnih držav iz srednje

in vzhodne Evrope. Poudarjena je bila vloga

Slovenije pri povezovanju evropskih držav in

predstavljanju na oddaljenih trgih. Slovenija

je 2. septembra gostila drugo zasedanje vrha

turizma držav srednje in vzhodne Evrope s

Kitajsko (16+1).

Kot poseben stranski dogodek je bil orga-

niziran panel o glasbi v mednarodnih odnosih,

na katerem so udeleženci razpravljali o vlogi

glasbe pri premagovanju konfliktov in izgrad-

nji partnerstev.

Na tiskovni konferenci ob zaključku foruma je

minister Erjavec letošnji BSF ocenil kot zelo

uspešen, tako glede števila in ravni udele-

žencev kot tudi glede vsebin, ki so jih nas-

lovili v razpravah. Kot najbolj pereča tema so

se tudi v dvostranskih pogovorih z visokimi

gosti pričakovano izstopale migracije, kjer se

je pokazala pomanjkljivost mehanizmov EU

in nujnost krepitve sodelovanja držav na t.i.

balkanski poti. Minister Erjavec je izpostavil

koristne pogovore o Zahodnem Balkanu, ki so

potrdile pomembno mesto Slovenije v proce-

sih za stabilnost in napredek regije ter njeno

približevanje EU.

Vir: Center za evopsko prihodnost

6. zasedanje Mešovite komisije za ekonomsku saradnju Slovenije i Srbije

Dana 30. juna i 1. jula 2015. u Beogradu se

odvijalo 6. zasedanje Mešovite komisije za

ekonomsku saradnju Republike Slovenije i

Republike Srbije (MK), koje je sa slovenačke

strane vodio generalni direktor Direktorata za

privrednu diplomatiju u Ministarstvu spoljnjih

poslova Republike Slovenije, ambasador dr

Stanislav Raščan, a sa srpske strane državni

sekretar u Ministarstvu za trgovinu, turizam i

telekomunikacije Republike Srbije, Stevan

Nikčević. U odvojenom bilateralnom razgovo-

ru kopredsedavajući su naglasili izuzetno dob-

Dne 30. junija in 1. julija 2015 je v Beogradu

potekalo 6. zasedanje Mešane komisije za

ekonomsko sodelovanje med Republiko

Slovenijo in Republiko Srbijo (MK), ki ga je na

slovenski strani vodil generalni direktor Direk-

torata za gospodarsko diplomacijo v Minis-

trstvu za zunanje zadeve Republike Slovenije,

veleposlanik dr. Stanislav Raščan, na srbski

pa državni sekretar na Ministrstvu za trgo-

vino, turizem in telekomunikacije Republike

Srbije Stevan Nikčević. V ločenem bilateral-

nem pogovoru sta sopredsedujoča poudarila

BILTEN SEPTEMBAR 2015.

24/32 Na sadržaj

re odnose među državama, kako na politč-

kom, tako i na privrednom području i zauzeli

su se za dalje jačanje saradnje i na multila-teralnom području.

Privredna saradnja među državama je veoma

dobra, a istovremeno postoji dosta neisko-

rišćenih mogućnosti

na brojnim područji-

ma. Srbija je bila 11.

najznačajniji partner

Slovenije po pitanju

vrednosti robne raz-

mene, koja je 2014.

iznosila 1,07 mlrd

EUR. Vrednost slove-

načkog izvoza je iz-

nosila 658 mio EUR,

dok je vrednost uvoza

robe iz Srbije iznosila

415 mio EUR. Od

2003. nadalje (sa izu-

zetkom 2008, kad je bila na prvom mestu) do

uključujući decembar 2013, Srbija je 2.

najveći primalac slovenačkih neposrednih in-

vesticija u vrednosti 1,2 mlrd EUR. Krajem

2013. u Sloveniji je bilo 54,6 mio EUR neposrednih investicija iz Srbije.

Na zasedanju su strane razmenile podatke o

aktuelnim privrednim pokazivačima. Razmot-

rena je bilateralna privredna saradnja među

državama na različitim područjima i defini-

sana su perspektivna područja za dalji razvoj

privredne saradnje. To su saobraćaj, ekolo-

gija, informaciono komunikaciona tehnologija,

turizam, energetika, zaštita i pomoć kod

prirodnih nepogoda, poljoprivreda, šumasrtvo i ishrana.

Posle plenarnog dela zasedanja organizovani

su okrugli stolovi sa stručnjacima iz oblasti

saobraćaja, ekologije, i informaciono komu-

nikacione tehnologije. U okviru radne grupe iz

oblasti ekologije, srpskoj strani je preds-

tavljen konzorcijum slovenačkih preduzeća za

sanaciju degradiranih industrijskih područja u

Srbiji. Predstavnici nekih slovenačkih predu-

zeća izrazili su interes za dobijanjem što

konkretnijih informacija o planovima i pot-

rebama Srbije, jer pomenuti konzorcijum svo-

jim komplementarnim ekološkim rešenjima

doprinosi poboljšanju stanja u Srbiji na ovom podruju.

Radna grupa iz oblasti saobraćaja se bavila

slovenačkim interesom za potpis pisma o

nameni za formiranje zapadno-balkanskog

koridora na relaciji Minhen-Salcburg-Beljak-

Ljubljana-Zagreb-Beograd-Niš-Sofija-Istanbul

(sa mogućnošću kasnijeg uključenja grane od

Niša preko Skoplja do Grčke) i njegovog

izredno dobre odnose med državama tako na

politčnem kot gospodarskem področju in se

zavzela za nadaljnjo krepitev sodelovanja tudi na multilateralnem področju.

Gospodarsko sodelovanje med državama je

zelo dobro, hkrati pa obstaja še veliko neizko-

riščenih priložnosti na

številnih področjih. Sr-

bija je bila 11. najpo-

membnejša partnerica

Slovenije glede na

vrednost blagovne me-

njave, ki je l. 2014 zna-

šala 1,07 mlrd EUR.

Vrednost slovenskega

izvoza je znašala 658

mio EUR, vrednost uvo-

za blaga iz Srbije pa

415 mio EUR. Od l.

2003 naprej (z izjemo

l. 2008, ko je bila na

prvem mestu) do vključno decembra 2013 je

Srbija 2. največja prejemnica slovenskih ne-

posrednih investicij v vrednosti 1,2 mlrd EUR.

Konec 2013 je bilo v Sloveniji 54,6 mio EUR neposrednih investicij iz Srbije.

Na zasedanju sta si strani izmenjali podatke o

aktualnih gospodarskih kazalnikih. Pregledali

sta bilateralno gospodarsko sodelovanje med

državama na različnih področjih in opredelili

perspektivna področja za nadaljnji razvoj gos-

podarskega sodelovanja. To so promet, vars-

tvo okolja, informacijsko-komunikacijska teh-

nologija, turizem, energetika, zaščita in po-

moč ob naravnih nesrečah, meroslovje ter

kmetijstvo, gozdarstvo in prehrana.

Po plenarnem delu zasedanja so bila orga-

nizirana delovna omizja strokovnjakov s pod-

ročja prometa, varstva okolja in informa-

cijsko-komunikacijske tehnologije. V okviru de-

lovne skupine s področja varstva okolja je bil

srbski strani predstavljen nastajajoči konzorcij

slovenskih podjetij za sanacijo degradiranih

industrijskih območij v Srbiji. Predstavniki

nekaterih slovenskih podjetij so izrazili interes

za pridobitev čimbolj konkretnih informacij o

načrtih in potrebah Srbije, saj lahko omenjeni

konzorcij s svojimi komplementarnimi okoljs-

kimi rešitvami prispeva k izboljšanju stanja v Srbiji na tem področju.

Delovna skupina s področja prometa je obrav-

navala slovenski interes za podpis pisma o

nameni za vzpostavitev Zahodno-balkanskega

koridorja na relaciji München-Salzburg-Beljak-

Ljubljana-Zagreb-Beograd-Niš-Sofija-Istanbul

(z možnostjo kasnejše vključitve veje od Niša

preko Skopja do Grčije) in njegovo vključitev med železniške tovorne koridorje. Izražen je

BILTEN SEPTEMBAR 2015.

25/32 Na sadržaj

uključivanja u železničke teretne koridore. Is-

kazan je i uzajemni interes za razvoj želez-

ničke infrastrukture.

Radna grupa koja se bavila mogućnošću pro-

dubljivanja saradnje na informaciono-komu-

nikacijskom području, naglasila je zajednički

interes za potpisivanjem Memoranduma o

saglasnosti u ovoj oblasti, koji bi definisao

konkretne projekte, koji mogu biti finansirani

EU sredstvima. Strane su zainteresovane za

nastavak dobre saradnje među preduzećima

iz ove oblasti iz obe države i na trećim tr-

žištima (Afrika, Zajednica nezavisnih država).

Kopredsedavajući MK, dr Raščan i Nikčević, su

na kraju 6. zasedanja Mešovite komisije za

privrednu saradnju između Republike Slove-

nije i Republike Srbije, potpisali Protokol tj.

zapisnik sa zasedanja, u kojem je definisan

način dalje saradnje među državama po po-

jedinim područjima.

Sledeće zasedanje je planirano za narednu

godinu, u Ljubljani.

Izvor: Ambasada Republike Slovenije u Srbiji

bil tudi vzajemen interes za razvoj železniške

infrastrukture.

Delovna skupina, ki je obravnavala možnosti

za poglobitev sodelovanja na informacijsko-

komunikacijskem področju, je izpostavila sku-

pen interes za podpis Memoranduma o so-

glasju s tega področja, ki bi opredelil konkret-

ne projekte, ki so lahko financirani z EU sred-

stvi. Strani sta zainteresirani za nadaljevanje

dobrega sodelovanja med podjetji s tega

področja iz obeh držav tudi na tretjh trgih

(Afrika, Skupnost neodvisnih držav).

Sopredsedujoča MK dr. Raščan in Nikčević sta

ob koncu 6. zasedanja Mešane komisije za

gospodarsko sodelovanje med Republiko Slo-

venijo in Republiko Srbijo podpisala Protokol

oz. zapisnik zasedanja, kjer so opredeljeni

načini nadaljnjega sodelovanja med državama

po posameznih področjih.

Naslednje zasedanje bo predvidoma potekalo

prihodnje leto v Ljubljani.

Vir: Veleposlaništvo Republike Slovenije v Srbiji

SRPSKO-SLOVENAČKA KULTURNA SARADNJA

Spomen ploča Jerneju Kopitaru Spominska plošča Jernerju Kopitarju

Spomen ploča Jerneju Kopitaru, jednom od

najznačajnijih saradnika Vuka Stefanovića

Karadžića otkrivena je danas u Tršiću, čime je

i započeta manifestacija Vukov sabor.

Obeležje je postavljeno na zidu kraj ulaza u

Muzej jezika. Ploču su otrili državni sekretar u

Ministarstvu kulture i informisanja Saša Mir-

ković i savetnik minis-

tarke kulture Republike

Slovenije Igor Koršič.

Ovo je jedno od prvih

spomen obeležja Kopi-

taru u Srbiji i postav-

ljeno je na zidu kraj

ulaza u Muzej jezika i

pisma u rodnom selu

Vuka Karadžića.

U ime slovenačkog na-

roda, na ukazanoj čas-

ti zahvalio se Igor Kor-

šič, koji je poručio da

je ovaj gest nastavak dobre saradnje koju su

Spominska plošča Jerneju Kopitarju, ki sodi

med najpomembnejše sodelavce Vuka Stefa-

novića Karadžića, je bila odkrita 24. 9. 2015 v

Tršiću, s čimer se je pričela manifestacija 82.

Vukovi dnevi.

Ploščo sta odkrila državni sekretar na Ministr-

stvu za kulturo in informiranje, Saša Mirković

ter svetovalec minis-

trice za kulturo Re-

publike Slovenije, Igor

Koršič.

Gre za eno prvih spo-

minskih točk Kopitarju

v Srbiji, postavljeno pa

je na steni poleg vho-

da v Muzej jezika in

pisma v rojstni vasi

Vuka Karadžića.

V imenu slovenskega

ljudstva se je na

izkazani časti zahvalil

Igor Koršič, ki je poudaril, da je ta gesta

BILTEN SEPTEMBAR 2015.

26/32 Na sadržaj

svojevremeno započeli Kopitar i Karadžić, dok

je Saša Mirković istakao da je Ministarstvo

kulture i informisanja setom medijskih zakona

definisalo javni interes, a to je, između osta-

log i očuvanje pravopisa, kulturne baštine i

podrška umetničkom stvaralaštvu.

Zajedničko ot-

krivanje spo-

men ploče, sa

kolegom iz Slo-

venije, pri-

mer je kako

treba promo-

visati vred-

nosti koje po-

država minis-

tarstvo i Vlada

Srbije. Kao

otac đaka pr-

vaka, iz pot-

puno druge per-

spektive na-

novo otkrivam svu veličinu onoga što nam je

ostavio Vuk Karadžić i što je uz pomoć nje-

govog kuma Jerneja Kopitara postala vred-

nost kojom treba da se ponosimo – kazao je

Saša Mirković.

Svečanom otkrivanju spomen ploče, a potom i

otvaranju izložbe „Kopitar i Vuk“ prisus-

tvovao je i ministar kulture Ivan Tasovac, koji

je boravak u Tršiću iskoristio da poseti i

Vukovu spomen kuću, a potom u Vukovom

domu kulture u Loznici i zvanično otvori 82.

Vukov sabor, jednu od najstarijih manifes-

tacija kulture.

Saborovanje je počelo pozorišnom pred-

stavom „Azbučni rat“ u režiji Barbare No-

vakovič Kolenc, po tekstu Iva Svetine.

Izvor: Blic

nadaljevanje dobrega sodelovanja, ki sta ga

zdavnaj pričela Kopitar i Karadžić, Saša

Mirković pa je poudaril, da je Ministrstvo za

kultura in informiranje z vrsto medijskih za-

konov definiralo javni interes, med drugim pa

to zajema ohranjanje pravopisa, kulturne dediš-

čine in podporo

umetniškem

ustvarjanju.

Skupno odkri-

vanje spomin-

ske plošče s

kolego iz Slo-

venije, je pri-

mer, kako je

treba promo-

virati vredno-

te, ki jih pod-

pirata minis-

trstvo in Vlada

Srbije. Kot oče

prvošolčka s po-

polnoma drugačnega vidika odkrivam ves

pomen tega, kar nam je zapustil Vuk Karadžić

in kar je s pomočjo njegovega prijatelja

Jerneja Kopitara postala vrednota na katero

smo ponosni – je povedal Mirković.

Svečanega odkrivanja spominske plošče in

potem otvoritve razstave „Kopitar in Vuk“ se

je udeležil tudi minister za kultura, Ivan

Tasovac, ki je v Tršiću obiskal tudi Vukovo

spominsko hišo in nato v Kulturnem domu v

Loznici uradno odprl 82. Vukov sabor, eno

najstarejših manifestacij kulture.

Proslava se je začela z gledališko predstavo

„Abecedna vojna“ v režiji Barbare Novakovič

Kolenc, na besedilo Iva Svetine.

Vir: Blic

Pomozimo „Deci leptirima“ kupovinom majice

M:066/220-210

E:anka@boost-team.com

www/debra.org.rs

BILTEN SEPTEMBAR 2015.

27/32 Na sadržaj

Bogata reka energije i saradnje Pestra reka energije in sodelovanja

između Kočevja i Zrenjanina med Kočevjem in Zrenjaninom

Učenici koji pohađaju dopunsku nastavu

slovenačkog jezika i kulture u Zrenjaninu bili

su inicijatori ovog projekta koji je započeo u

Kočevju, a završio se u Zrenjaninu, zajedno

sa učesnicima u projektu Obnovljivi izvori energije.

To je bio samo završetak ovogodišnjih raz-

nolikih aktivnosti koje su izvodili u Kočevju i u

Zrenjaninu. Najpre su aprila ove godine pro-

veli 5 dana sa druga-

rima njihovog uzrasta u

Osnovnoj školi Ob Rinži

u Kočevju. Upoznali su

njihovu organizaciju ži-

vota i rada u školi (škol-

ska njiva, bajkovita noć

u školi, sportske igre,

prisustvo u nastavi, dru-

ženje sa drugarima). Tu

školu su izabrali zbog

njene savremenosti i ot-

vorenosti za saradnju,

kao i ekološke osvešće-

nosti koju kroz akcije u

školi uspešno nepres-

tano povećavaju.

U junu su učenike iz

Kočevja dočekali u Zre-

njaninu, i to u Društvu

Slovenaca "Planika" i u Osnovnoj školi Dr

Jovan Cvijić. Školu iz Zrenjanina odabrali su

zbog bogatog iskustva u korišćenju obnovljive

energije, jer imaju geotermalne bušotine za

grejanje i hlađenje škole. Učenici su predsta-

vili svoje radove, imali su prezentacije

solarnih kolektora, radionice kroz koje su

koristili prirodne materijale i sekundarne si-

rovine i od njih izrađivali različite upotrebljive

predmete. Takođe su izrađeni bogati panoi na

temu Obnovljivih izvora energije, a na kraju

je organizovana izložba sa svim napravljenim proizvodima.

Gosti su upoznali naš grad, a posetili su i Etno kuću u selu Belo Blato.

Projekat je od samog početka podržala fab-

rika kupatilske opreme KOLPA iz Zrenjanina i

za to smo im veoma zahvalni.

Vera Popović, Zrenjanin

Učenci, ki obiskujejo dopolnilni pouk sloven-

skega jezika in kulture v Zrenjaninu, so bili

pobudniki tega projekta, ki se je začel v

Kočevju, in pa udeleženci v projektu Obnovljivi energetski viri, ki so ga zaključili v Zrenjaninu.

Bil je to le zaključek letošnjih pestrih dejavnosti, ki

so jih izvajali v Kočevju in v Zrenjaninu. Naj-

prej so letošnjega aprila preživeli 5 dni s svo-

jimi vrstniki na Osnovni šoli Ob Rinži v

Kočevju. Spoznali so

njihovo organizacijo

življenja in dela na

šoli (šolska njiva,

pravljična noč na

šoli, športne igre, pri-

sotnost pri pouku,

druženje z vrstniki).

Prav to šolo so iz-

brali zaradi njene

sodobnosti in odpr-

tosti za sodelovanje

ter ekološke ozaveš-

čenosti, ki jo z ak-

cijami na šoli uspeš-

no nenehno poveču-

jejo.

Junija meseca pa so

učence iz Kočevja

gostili v Zrenjaninu,

in sicer v Društvu Slovencev ‘’Planika’’ in na

Osnovni šoli Dr Jovan Cvijić. Šolo iz Zre-

njanina so izbrali zaradi bogatih izkušenj v

uporabi obnovljive energije, saj imajo geo-

termalne vrtine za ogrevanje ali hlajenje šole.

Učenci so imeli predstavitve, prezentacije

sončnih kolektorjev, delavnice skozi katere so

uporabljali naravne materiale ter sekundarne

surovine in iz njih izdelovali različne uporabne

predmete. Prav tako so izdelali bogate panoje

na temo Obnovljivi energetski viri, iz vseh

izdelkov pa so pripravili razstavo.

Gosti so spoznali mesto, obiskali pa so tudi

Etno hišo v Belem Blatu.

Projekt je od samega začetka podprla tovarna

kopalniške opreme KOLPA v Zrenjaninu, zato pa smo jim zelo hvaležni.

Vera Popović, Zrenjanin

BILTEN SEPTEMBAR 2015.

28/32 Na sadržaj

TURIZAM

Ljubljana

Stanovnici, ali i brojni posetioci kažu

da je Ljubljana grad po meri čoveka. I

pored toga što se svrstava među velike

evropske gradove, sačuvala je srdač-

nost malog mesta, a istovremeno ima

sve što imaju velike prestonice. Ljub-

ljana je specifičan grad, pun slikovitih i

prijatnih kutaka, gde

možete doživeti broj-

na mala iznenađenja.

Dok je tokom zime u

prvom planu njen us-

nuli srednjoevropski

karakter, leti se odliku-

je mediteranskom opuš-

tenošću. Zbog svog

geografskog položaja

Ljubljana predstavlja

odlično polazište za

otkrivanje izuzetno

raz-nolikih krajeva i lepo-ta Slovenije. Više...

Prebivalci, pa tudi številni obiskovalci

pravijo, da je Ljubljana mesto po meri

človeka. Kljub temu, da se uvršča med

srednje velika evropska mesta, ohranja

prijaznost manjšega kraja, hkrati pa

premore vse, kar imajo velike prestol-

nice. Ljubljana je izvirno mesto, prepre-

deno s slikovitimi in

prijetnimi kotički, kjer

lahko doživite številna

drobna presenečenja.

Medtem ko pozimi pri-

de na plan njen zasa-

njan srednjeevropski zna-

čaj, jo poleti odlikuje

mediteranska sprošče-

nost. Zaradi svoje geo-

grafske lege je Ljub-

ljana tudi odlično izho-

dišče za odkrivanje iz-

jemno raznolikih obra-

zov in lepot Slovenije. Več…

Beograd

Beograd je grad lepote i šarma, pri-

rodnih bogatstava i kulturno-istorij-

skih spomenika, grad koji budi maštu

i ostaje u sećanju. Glavni grad Re-

publike Srbije, zemlje gostoprimljivih

ljudi, romantične prirode, modernih

gradova, atraktivnih sela, reka i je-

zera, planina i ravnica,

banja i manastira. Ako

ste radoznali, pre ili

kasnije, stići ćete u

Beograd, raskrsnicu Ev-

rope. Slovenski šarm,

toplina, maštovitost i

gostoljubivost ovde su

namenjeni putnicima na-

mernicima.

Beograd(beli grad), stal-

no naseljen od 3.

v.p.n.e., jedan je od

najstarijih gradova u

Evropi. Danas je metropola, poslovni i kul-

turni centar Srbije sa 1,7 miliona stanovnika. Više....

Beograd je mesto lepote in očar-

ljivosti, mesto naravnih bogastev in

kulturnih znamenitosti, mesto, ki

zbudi domišljijo in ostane v spo-

minu. Glavno mesto Republike Sr-

bije, dežele gostoljubnih ljudi, z ro-

mantično naravo, modernimi mesti,

ljubkimi vasmi, reka-

mi in jezeri, dežela

gora in ravnin, toplic

in samostanov. Če ste

radovedni, boste prej

ali slej prišli v Beo-

grad, križišče Evrope.

Slovanska očarljivost,

prisrčnost, domišljija in

gostoljubnost so tukaj namenjeni popotnikom.

Beograd (beli grad)

sodi med najstarejša

mesta v Evropi, nase-

lili so ga v 3. st. p. n. š. Danes je Beograd

metropola, poslovni in kulturni center Srbije, z 1,7 miljonom prebivalcev. Več....

Panorama Ljubljane (foto: Dunja Wedem)

BILTEN SEPTEMBAR 2015.

29/32 Na sadržaj

Grand Hotel Union

BILTEN SEPTEMBAR 2015.

30/32 Na sadržaj

Jump Inn Hotel

BILTEN SEPTEMBAR 2015.

31/32 Na sadržaj

ZDRAV ŽIVOT

„Merkur“ – Zdravlje i uživanje „Merkur“ - Zdravje in uživanje

„Merkur“ predstavlja najsavremeniju medi-

cinsku službu za prevenciju, dijagnostiku,

lečenje i rehabilitaciju bolesti organa za va-

renje, šećerne bolesti i bolesti koštano-

zglobnog sistema sa modernim objektima za

smeštaj posetilaca tokom cele godine.

Vrnjačka Banja je naj-poznatije banjsko leči-

lište u Srbiji sa tradi-

cijom dugom preko 140

godina i vrlo privlačan

turistički centar za od-

mor i rekreaciju. Smeš-

tena je u centralnom

delu Srbije, 193 km od

Beograda. Nosilac me-

dicinske i relaksacione

ponude u Vrnjačkoj Ba-

nji je Specijalna bolni-

ca „Merkur“ koja preds-

tavlja moderan zdrav-

stveni, velnes i spa

centar.

Merkurov potencijal čini tim od 40 lekara spe-

cijalista i subspecijalista. Kombinacija lekovite

mineralne vode, peloida, savremenih dijag-

nostičkih metoda, visokospecijalizovanog me-

dicinskog tima i najsavremenije medicinske

opreme omogućava gostima da u najkraćem

mogućem roku dobiju kompletan uvid u svoje

zdravstveno stanje i adekvatnu terapiju.

Zahvaljujući stručnosti

i dugogodišnjem tims-

kom uspešnom radu u

lečenju dijabetesa, Spe-

cijalna bolnica “Merkur”

je postala “Nacionalni

centar za prevenciju i

edukaciju dijabetičara”

i time potvrdila da je

lider u regionu kada je

dijabetes u pitanju.

Smeštajni kapaciteti su

širokog dijapazona ka-

tegorija, organizovani

kao hoteli sa zdravstvenom službom u soba-

ma i apartmanima. „Merkur“ je kreirao Medi-

cinske pansione za sve svoje goste koji pored

odmora žele i da unaprede svoje zdravlje.

Pored medicinskih pansiona za sve hedoniste

na raspolaganju su velnes pansioni.

U cilju praćenja savremenih trendova kada je

zdravstveni turizam u pitanju i činjenice da

savremeni gost želi pored vrhunske medicine i

„Merkur“ ima najsodobnejšo medicinsko služ-

bo za prevenco, diagnostiko, zdravljenje in

rehabilitacijo bolezni prebavil, sladkorne bo-

lezni in bolezni okostja s sodobnimi objekti za

nastanitev obiskovalcev tekom celega leta.

Vrnjačka Banja je najbolj znano termalno

zdravilišče v Srbiji z več kot 140 letno tra-

dicijo in je zelo priv-

lačen turistični center

za počitek in rekrea-

cijo. Nahaja se v cen-

tralnem delu Srbije,

193 km od Beograda.

Nosilka medicinske in

sprostitvene ponudbe

v Vrnjački Banji je Spe-

cialna bolnišnica „Mer-

kur“, ki je moderen

zdravstveni, wellness

in spa center.

Merkurov potencial tvori tim od 40 zdravnikov

specialistov in subspecialistov. Kombinacija

zdravilne mineralne vode, peloidov, sodobnih

diagnostičnih metod, visokospecializiranega

medicinskega tima in najsodobnejše medi-

cinske opreme omogoča gostom, da v

najkrajšem roku dobijo celoten vpogled v

svoje zdravstveno stanje in ustrezno terapijo.

Zahvaljujoč strokovnosti in dolgoletnem us-

pešnem timskem delu v zdravljenju sladkor-

ne bolezni, je Speci-

alna bolnišnica “Merkur”

postala “Nacionalni cen-

ter za prevenco in

edukacijo sladkornih

bolnikov” in je s tem

potrdila, da je vodilna

v regionu na področju

sladkorne bolezni.

Kapacitete za names-

titev imajo širok ob-

seg kategorij, organi-

ziranih kot hoteli z

zdravstveno oskrbo v sobah in apartmajih.

„Merkur“ je ustvaril Medicinske penzione za

vse svoje goste, ki si, poleg sprostitve, želijo

izboljšati zdravje. Porleg medicinskih penzio-

nov so vsem hedonistom na razapolago tudi

wellness penzioni.

V cilju spremljanja sodobnih trendov, ko gre

za zdravstveni turizem in dejstva, da si relaks

vsebin in wellness programov. V tem sodob-

BILTEN SEPTEMBAR 2015.

32/32 Na sadržaj

opuštanje, Merkur je razvio široku paletu

relaks sadržaja i Velnes programa. Tokom

ovog leta Merkur je objedinio sve svoje centre

i otvorio Spa centar RIMSKI IZVOR, najveći u

ovom delu Balkana, sa ponudom koja obje-

dinjuje Velnes centar, Peloid centar, Balneo

centar, Centar za masaže i Centar Medicinske

Estetike.

ni gost poleg vrhunske medicine želi tudi

sprostitev, je Merkur razvil široko paleto letu

je Merkur povezal vse svoje centre in odprl

Spa-center RIMSKI IZVIR, največji v tem delu

Balkana, s ponudbo, ki zajema Wellness cen-

ter, Peloid center, Balneo center, Center za masaže in Center za Medicinsko Estetiko.

IN Hotel, mesto na koje se gosti vraćaju sa osmehom na licu!

IN Hotel, v katerega se gostje vračajo z nasmehom na obrazu!

Elegantan i sofisticiran, IN Hotel, smešten u

urbanoj zoni savremenog dizajna na Novom

Beogradu, odličan je izbor za poslovne ljude

koji teže spoju komfora, funkcije i stila.

Poslovni hotel od 10,000 kvadratnih metara,

kategorije 4 zvezdice, raspolaže sa 187 smeš-

tajnih jedinica, 5 konferencijskih sala, 2 res-

torana, 2 bara i fitnes centrom sa dve saune,

hidromasažnom kadom i uslugom svih vrsta

profesionalnih masaža. Konferencijske sale su

idealne za organizovanje poslovnih sastanaka

i ostalih događaja kapaciteta od 10 do 100

mesta. Gostima je na raspolaganju besplatan

Wi-Fi internet u svim delovima hotela kao i

pristup biznis centru. U sklopu modernog ho-

telskog kompleksa, nalaze se parking i

garaža.

Dobra lokacija u poslovnoj zoni, blizina

aerodroma i samog centra Beograda, čini IN

Hotel atraktivnim ambijentom, koji iza sebe

broji devet godina uspešnog poslovanja.

Bul. Arsenija Čarnojevića 56,

11070 Novi Beograd; +381 11 310 53 00;

www.inhotel-belgrade.rs;

office@inhotel-belgrade.rs

Eleganten, prefinjen INhotel se nahaja na ur-

banem področju sodobnega oblikovanja na

Novem Beogradu, najboljša je možna izbira

za poslovneže, kateri stremijo k popolnosti

udobja, funkcionalnosti in sloga. Poslovni ho-

tel se razsprostira na 10.000 kvadratnih met-

rih površine, kategorije 4 zvezdice, na razpo-

lago pa ima kar 187 namestitvenih enot, 5

konferenčnih dvoran, 2 restavraciji, 2 bara,

fitness center z dvema savnama, hidroma-

sažno kadjo ter ponudbo vseh možnih profe-

sionalnih masaž. Konferenčne dvorane z

zmogljivostjo od 10 do 100 sedežev, so ide-

alne za organizacijo poslovnih sestankov ter

drugih dogodkov. Gostje imajo v vseh hotel-

skih prostorih, na razpolago brezplačen WI-FI

internet, kot tudi dostop do poslovnega cen-

tra. V sklopu modernega hotelskega komplek-

sa se nahajajo tudi parkirišča in garaže.

Idealna lokacija v poslovni coni, bližina le-

tališča, kot tudi samega centra Beograda,

ustvarajao privlačen ambient INhotela, kar

dokazuje že devet let uspešnega poslovanja.

Bul. Arsenija Čarnojevića 56,

11070 Novi Beograd; +381 11 310 53 00;

www.inhotel-belgrade.rs;

office@inhotel-belgrade.rs