45

RODITEQI - ZABORAVQENI I NAPU[TENI

(Na radiju Slovo qubve, u emisiji Re~ pastira, tokom jednog od svojih sjaj-nih gostovawa i beseda, o. Jovan Babi} je govorio o zaboravu na{ih starih i na{eg zavi~aja. Voditeqka je navela primer starice koja je zamolila lekara da napi{e da se upokojila - jer je to bio jedini na~in da vidi svoga sina, koji bi ina~e do{ao samo na wenu sahranu) To nam govori da smo, na `alost,... i mi hri{}ani... izgubili su{tinsko shvatawe {ta je to qubav. I, drugo, da otupqujemo... Srce, umesto da bude organ koji nas vatreno pokre}e na dela qubavi, ono nam se uspavquje,... ili je la`no vrlo aktivno, ali to uop{te nije qubav utemeqena na Hristu, koja tako pokre}e celo na{e bi}e, nego su to neke zanesenosti, opijenosti nekim sentimentima - ne{to {to uop{te nema nikakav Bogom utemeqeni koren u na{em bi}u. Ovo je zaista dramati~no i potresno. Na `alost, ovo ne samo da nije usamqen primer u dana{wem novom dobu, nego - koliko god to pesimisti~ki zvu~alo... - to }e se umno`avati. I to }e se umno`avati mnogo ve}om brzinom nego {to mo`emo da zamislimo. ... A, ovo pismo - trebalo bi da nas duboko potrese i natera da preispi-tamo sebe. Za{to mi roditeqima nismo ono {to su oni nama bili? Odgovor je lak: zato {to smo bolesno sebi~ni. A, u toj svojoj bolesnoj sebi~nosti - to je kao jedna gusto tkana zavesa, koja padne oko tvoje savesti i od we ~ovek prestane da bude sposoban da vidi drugoga - jer ne mo`e da ga vidi od sebe - u{u{kamo se u svoj sopstveni svet, u svet kakav nama odgovara, ho}emo da ga napravimo onakvim kakav nama odgovara i da sve qude, po mogu}nosti, instru-mentalizujemo onako kako nama odgovara. Gde je tu drugi? I, onda dolazimo do ovako dramati~nih primera da zaboravimo one koji su nas podizali. ... Ja sam do{ao iz jednog prelepog fru{kogorskog mesta - Vrdnika, koji zaista nije daleko od Beograda, ali jeste jedna seoska sredina, koju je Gos-pod tako lepo u{u{kao, unedrio u pitome padine na{e prelepe Fru{ke gore. Odrastao sam u jednoj veoma siroma{noj i skromnoj porodici, moji roditeqi su bili skromnog obrazovawa - zavr{ili su osnovnu {kolu, i to onu ve~erwu. ... Odrastao sam po onoj na{oj narodnoj pesmi: Nas Sremaca ima jedan ku}erak u Sremu, zidan je od blata, iz inata - moj je takav, od mog pokojnog oca... ja sam taj ku}erak nasledio. Taj ku}erak je gra|en jo{ krajem 19. veka, i stvarno od blata, kako se nekad to radilo. Tolike generacije su odrasle na{ih Babi}a u

SABORNIKBILTEN BEOGRADSKE SABORNE CRKVE

SVETOG ARHANGELA MIHAILA

NEDEQA, 04. DECEMBAR 2016, GODINA 18, BR. 12

. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

46

toj ku}i. I - TO SAM JA. To je ocrtalo moj ̀ ivotni put. Prvo su moj otac i majka bili ti koji su oslikavali moju du{u i koji su ukomponovali one nama tako drage note na{ih detiwstava... I, eto, o. Jovan je stigao u Beograd, jo{ malo }u i master da zavr{im, mo`da odem jednog dana i na doktorske studije, propri~ao strane jezike, vodi vernike po Rusiji, Ukrajini, Belorusiji i Gruziji, pisao sam neke ~lanke za neke ~asopise... Me|utim, kada se pogase svetla i taj o. Jovan do|e u svoju sobu uve~e, u svoj stan, i shvati - da je on ono siroma{no dete iz Vrdnika i da te diplome, te na{e {kole, strani jezici

- to nismo mi uop{te. To nismo mi... To mo`e da zna~i - ni{ta. ^ak mo`e da zna~i i propast, ako nismo smireni. ... Upravo sam od majke do{ao. No}as sam bio kod we. U mom ku}erku... Evo, ovo je ja~e od bilo kakve pri~e i propovedi: majka ozarena... Mi tako, u tim starim ku}ama, pole`emo svi u jednu sobu, na onim starim krevetima, po starom name{taju, i onda divanimo... I, mi tako divanimo i ja ka`em: “Mama, ho}e{ da ti skuvam kafu? Vidim da ne mo`e{ da spava{”. A, ona odgovara: “Da ja tebi ne{to ka`em: ja jedino mogu sre}na da le`im u ovom krevetu kada si ti tu...” Do moje smrti, {ta god se sa mnom desilo, gde god ja bio, kakvu god {kolu zavr{io, gde god da me Crkva na ma kakve polo`aje postavi, {ta god uspeo u ̀ ivotu, ja mogu samo biti seosko i skromno dete, koje je do{lo iz Vrd-nika, iz jednog ku}erka u Sremu, zidanog krajem 19. veka, od blata... To sam ja... To je ono {to je meni Bog dao kao blagoslov. To je ono {to su moji roditeqi u du{u moju utkali. I, to je temeq na kome je sve ovo drugo moglo da se gradi. ... Da li smo materijalno bogati ili siroma{ni, da li mo`emo sebi priu{titi mawe ili vi{e, u mnogo ~emu zavisi i od `ivotnih okolnosti, pa i sre}e, i snala`qivosti, a i trenutka, da li smo ga potrefili ili ne, ... naravno, i od nas samih, na{e voqe, `eqe i htewa. Ali, razmi{qajmo: to su tako promenqive kategorije... Ja sam danas sve{tenik u centru Beograda. Niti sam sa Beogradom ro|en, niti sa hramom u koji sam postavqen, niti sa ovim na~inom `ivota u kome se sada nalazim. To bi bio zlo~in protiv mojih roditeqa, zlo~in protiv mene samog i zlo~in i protiv Nebeskoga Oca, kada bih u ovoj `ivotnoj situaciji, koja je zna~ajno druga~ija od one u mom detiw-stvu, ja se pravio slep i lud i govorio sebi: “Ne, ono nije ni bilo, to nije deo mene i to nije moj `ivot. To, tako, malo, odem no}u kod roditeqa, niko i ne zna, ne}u nikome ni da pri~am...” Gde je bogatstvo? [ta }emo da radimo ako se dogodi svetski rat? [ta }emo da radimo ako se dogodi katastrofalan zemqotres u Beogradu? [ta }emo da radimo ako se ja ozbiqno sutra razbo-lim i ne mogu vi{e da idem na parohiju i ne mogu da slu`im vi{e? Ja bih upotrebio za sve nas ono: O, bezumni~e! Preko no}i, do}i }e lopov da upro-pasti... U redu, sa zahvalno{}u napredujemo, obrazujemo se, stvaramo. Nije nelegitimno `eleti biti botatiji ako je ~asno, ako je radom, trudom, zal-agawem. Nije nelegitimno kupiti ne{to, sagraditi ne{to, ako niko nije za-plakao zbog toga, ako to nikog nije zabolelo. Ali - budimo smireni pred

Glavni i odgovorni urednik: protojerej-stavrofor Petar Luki}. Urednik izdawa: Ivana Radovanovi}. Tel.hrama: 011/2636-684. Faks: 011/2636-566.

www.saborna-crkva.com. sabornik@saborna-crkva.com. Tira`: 1000 primeraka.

48

U NEDEQI 24. PO DUHOVIMA PROSLAVQAMO: 04.(21) Vavedewe Presvete Bogorodice05.(22) Sveti apostoli Filimon, Arhip i Apfija; Sv. mu~. Kikilija06.(23) Sv. Amfilohije Ikonijski; Sv. Grigorije; Sv. Aleksandar Nevski07.(24) Sv. velikomu~enica Ekaterina08.(25) Sveti sve{tenomu~enik Kliment (Odanije Vavedewa)09.(26) Prepodobni Alimpije Stolpnik10.(27) Sveti mu~enik Jakov Persijanac; Sveti Jakov Rostovski

Budu}i da smo, zbog nedostatka prostora, mogli da prenesemo samo deo be-sede o. Jovana Babi}a, najiskrenije vam preporu~ujemo da poslu{ate ovu, qubavqu i emocijama preispuwenu, emisiju, putem sajta Slova qubve - emisija Re~ pastira. Svakako je na{a preporuka da slu{ate ove emisije i u`ivo, preko ovog radija, a sve emisije se mogu preslu{ati ponovo preko sajta. Re~i o. Jovana, u emisiji iz koje smo naveli na{ ovonedeqni tekst, ostavile su i voditeqku i slu{aoce u suzama. Ovo je topla, ispovedna `ivotna pri~a, ispri~ana u prostoti srca, neposrednosti i iskrenosti, koje doti~u sva~iju du{u, a ujedno i opomiwu i bude ono {to je u nama neprobu|eno ili ~ak i zamrlo. O. Jovan je, bez sumwe, jedan od na{ih najboqih besednika, a zaborav na{ih predaka, zavi~aja, istorije, qubavi i Boga je wegova glavna i naj~e{}e iska-zivana opomena. U tom divnom tkawu toplih re~i o qubavi - ~ak je i wegov {apat gromoglasan. O. Jovan Babi}, paroh crkve Svetog arhangela Gavrila i verou~iteq, govorio je u ovim emisijama i o: Svetoj Gruziji i sv. Gavrilu Gruzijskom, Jasenovcu, krsnoj Slavi, prelesti, qubavi (izme|u Holivuda i Hrista), postu kao ratu sa samim sobom, nacionalizmu, Bo`ijoj qubavi, Sve-toj Rusiji, odnosu prema precima, zna~ajnim temama iz srpske istorije...

PREPORUKA EMISIJE ZA OVU NEDEQU

Na Internetu se, u posledwe vreme, mogla videti dirqiva slika i zapis o bra~nom paru u dubokoj starosti, kako 80-godi{wi suprug, svakoga dana, od-lazi u stara~ki dom da obi|e svoju suprugu i doru~kuje sa wom. Ona je pre pet godina izgubila pam}ewe i ne prepoznaje ~ak ni wega. Na pitawe qudi za{to uop{te odlazi kod we, kada ga ona vi{e ne prepoznaje, starac sa osmehom od-govara: “Ona ne zna ko sam ja, ali JA ZNAM KO JE ONA...”

Ako li re~e{: “Gle, nismo znali za to”, ne}e li razume-ti Onaj koji ispituje srca, i koji ~uva du{u tvoju ne}e li doznati i platiti svakome

po delima wegovim?Pri~e Solomonove

Tvorcem. Jer, da li }emo mo}i istrpeti, u op{tem Vaskrsewu, ako zaboravqamo one koji su u nas ulagali i koji su nas podizali, i zaboravqamo gde smo odrastali i kora~ali stazama svog detiwstva? Kako }emo mo}i, u op{tem Vaskrsewu, da se pogledamo u o~i sa tim qudima? Sada mo`emo da ih izbegavamo i da se “pravimo ludi”. Tada ne}emo mo}i. Da li smo razmi{qali {ta zna~i to: op{te Vaskrsewe? To zna~i da se, licem u lice, suo~avamo sa kompletnom osobom. Otvoreni, razgoli}eni - ni{ta se ne mo`e sakriti. ... Roditeq mo`e da gre{i - zato {to je ~ovek. Svako mo`e da gre{i zato {to je ~ovek. ... Roditeq je ~ovek - niti je savr{en, niti je svemogu}, niti je imun da napravi gre{ke. Ka`e se: roditeq podjednako voli svu decu svoju. Ja uop{te nisam pristalica toga da merim koliko ko koga voli. Mene moja majka voli na jedan na~in, mog najstarijeg brata na drugi, a sredweg na tre}i. ... Roditeq je vaspitao onako kako je mislio da treba, i sigurno, ako govorimo o zdravim porodicama, u kojima se radi sa decom, da najboqe od sebe {to ima daje. ... Negde smo svi koji imamo stare roditeqe iskusili to da nemamo smirewa da istrpimo, da razumemo {ta zna~i da budu sami. Moja majka je udovica od 2009, nikada nije bila sama u `ivotu, do`ivela je {ok 2009. godine, do`ivela je odjednom da joj no}i bivaju bez igde ikoga, u tom ku}erku. Ja sam kod we odlazio dva puta mese~no, i to sam vi{e sebe naterao, da joj podi`em penziju, pa da me to opomiwe da moram da odem, iako je Vrdnik zaista tu, blizu, da ne smem ispod toga. Naravno, i u mojoj glavi je krenulo: pa parohija, pa studije, pa ovo, pa ono - 1500 ima obja{wewa zbog ~ega ne{to ne mo`e. U Velikom postu ove godine - jer, i ja sazrevam - dotaklo je ne{to moje sinovsko srce, posmatraju}i je, videv{i wenu radost kad pre|em wen prag, {ta woj zna~i da legnem u tu sobu i da divanimo... I, doneo sam odluku: sram me bilo ako ne mogu jednom nedeqno da odem. E, sram me bilo! Kada sam joj saop{tio da }u jednom nedeqno dolaziti - to je radost malog deteta... Dragi moji sinovi i k}eri, da li se vi mo`da se}ate toga koliko smo mi mo`da roditeqima bili te{ki i dosadni, kad smo bili mali? Da li mo`ete da zamislite da su oni pucali od `ivotnih problema, od raznih isku{ewa? ... Pa, ja sam zapalio plast sena tati, ne znam {ta sve nisam kao mali radio - i sve su oni to nosili i trpeli. A, sada, ne mo`emo mi wih da iznesemo, i da malo istrpimo, i da malo imamo smirewa, i malo da imamo `eqe da se bezrezervno damo wima, u trenucima kad to mo`e, kad treba. Ono {to je mene naro~ito opomenulo i o{amarilo du{u: moja majka je ozbiqan sr~ani bolesnik, ima problem sa pritiskom... Pa, ja uop{te ne znam koje moje prela`ewe praga ovozemaqskog `ivota }e biti posledwe... To mo`e biti neverovatno br`e nego {to mislim... To je u Bo`ijim rukama. A, koliko bi zabolelo sve to neodla`ewe, sve to neukazivawe pa`we, nemawe vremena za roditeqa i stalno neko obja{wavawe, “ja ne mogu zbog ovoga, zbog onoga”... Kada ~ovek ne}e - uvek na|e razlog; kada ~ovek ho}e - uvek na|e na~in.

47