129

POD SAZVE@\IMA HEROJA

^ini se da srpski narod nastavqa, u svim svojim bitkama, su{tinu Kosovskog boja i zaveta, da svi heroji, junaci i stradalnici na{e istorije stoje zanavek pred onom svetolazarevskom vododelnicom srpske istorije: kome }e se privo-leti carstvu. Godine 1999, vo|en je takav boj, ovoga puta ne samo za srpsku zemqu, ve} i za srpsko nebo. Piloti srpske vojske vojevali su u boju du`em i, po odnosu snaga, daleko neravnopravnijem od Kosovskog. PRIPREME ZA BOMBARDOVAWEPosle vi{emese~nih priprema i pod izgovorom “spre~avawa humanitarne katastrofe” na Kosmetu, 19 zemaqa - ~lanica NATO-a je 78 dana neprekid-no bombardovalo na{u zemqu. Put im je utrlo vi{egodi{we sistematsko obru{avawe snage srpskog naroda i vojske, koja je, naposletku, dovedena u poni`avaju}i polo`aj. NATO je anga`ovao vi{e stotina najsavremenijih lova~kih aviona i bombardera. U na{oj avijaciji, samo je 14 lova~kih aviona MiG-29 moglo da im se suprotstavi, i to tek u odre|enoj meri. Na{i MiG-ovi su bili neremontovani i u poluispravnom stawu, sposobni za letewe, ali ne i za vazdu{nu borbu. Remont koji je trebalo - i mogao - da bude ura|en pre po~etka NATO agresije, nikada nije ura|en. Domet radara i raketa ne-prijateqskih aviona je bio dvostruko ve}i od na{ih. Prvi put su koristili kosmi~ka sredstva - satelite i Avakse, koji su slali wihovim pilotima kom-pletnu sliku neba iznad Jugoslavije. Mogli su da lansiraju rakete pre nego {to ih na{i piloti uo~e na radaru i da avione obaraju iz okolnih zemaqa. Imali su precizno popisane koordinate kqu~nih vojnih ciqeva u zemqi. Na{a avijacija je bila gotovo nemo}na.NEBESKI KOSOVKI BOJU prvoj no}i bombardovawa, 24. marta u 20:00, izdato je nare|ewe vojnog vrha da avioni MiG-29 polete i suprotstave se NATO avionima. Prilike za pre-ispitivawe svrsishodnosti ovog nare|ewa nije bilo. Na{i piloti su bili vo|eni jedino sve{}u da je wihov zadatak - odbrana sopstvenog naroda. Po svedo~ewima pre`ivelih pilota, vrh vojnog vazduhoplovstva je vr{io veliki pritisak na wih da obaraju neprijateqske avione, uprkos nemogu}im uslovi-ma za borbu. Pre`ivqavali su eksplozije, plamen i dim u avionu, okru`ewe krstare}ih raketa i hitaca, neispravnu kursnu navigaciju, nemogu}nost da

SABORNIKBILTEN BEOGRADSKE SABORNE CRKVE

SVETOG ARHANGELA MIHAILA

NEDEQA, 30. APRIL 2017, GODINA 18, BR. 33

. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

130

lansiraju rakete zbog pokvarenih radara, poletawe sa neosvetqenih pisti... Po{to bi im otkazale sve komande u avionu, preostajalo im je jedino da se katapultiraju. Ma-jor Iqo Arizanov je pogo|en u rejonu Drenice na Kosmetu, kata-pultirao se i pao na teritoriju koju su dr`ali Albanci. Probijao se kroz albanska sela i jedinice U^K, koje su, uz rafalnu paqbu, slavile po~etak bombardovawa srpskog naroda. Izgladneo, promr-zao i u `ivotnoj opasnosti, 26.

marta je dospeo na Pri{tinski aerodrom. Toga dana su, sa aerodroma u Batajnici, poleteli piloti Slobo-dan Peri} i major Zoran Radosavqevi}. Pogo|en, pukovnik Peri} se kata-pultirao i sleteo u {iri rejon Bijeqine, me|u naoru`ane me{tane, koji su mislili da je neprijateqski vojnik. S druge strane, kapetan prve klase Dragan Milenkovi} je dobio visokorizi~ni zadatak da obori neprijateqski izvi|a~ki avion U2, za ~ije je obarawe potrebna cela eskadrila, budu}i da leti u pratwi dve grupe lovaca i na visini od 20.000 metara. Poslat je na ovaj zadatak za neispravnom kursnom navigacijom, bez radio-veze, ga|an sa neba i zemqe, ali je prihvatio zadatak, veruju}i da }e time najvi{e u~initi za svoj narod i potomstvo. Mladog pilota Zorana Radosavqevi}a je, dok je leteo sa Peri}em i okretao avion ka oblacima, pogodila raketa. Katapultirao se, ali mu se padobran nije otvorio. Wegovo be`ivotno telo je prona|eno u {umi, nedaleko od mesta Peri}evog pada. Poginuo je i potpukovnik @ivota \uri}, komandant 241. lova~ko-bombarderske eskadrile. Pogo|en je sa zemqe, posle napada na kamp za obuku teroristi~ke OVK, ali precizni podaci o wegovoj pogibiji nikada nisu utvr|eni.MILENKO PAVLOVI]Tragi~no je, 4. maja, stradao i komandant 204. lova~kog avijacijskog puka, potpukovnik Milenko Pavlovi}. Na~in wegove pogibije ga je izdvojio kao svojevrsni simvol stradawa i herojstva svih na{ih pilota. Poticao je iz vaqevskog sela Gorwe Crniqevo kod Ose~ine, sa tla istorijski poznatog po stradawima, herojstvu i qudima velikog uma, duha, sr~anosti i hrabrosti. Pavlovi} je u narodu nazvan i: Ikar iz Podgorine. Uprkos gubicima u qudst-vu i avijaciji, kao i nesvrhovitim uslovima borbe, i daqe je vr{en pritisak vojnog vrha da se obaraju neprijateqski avioni. Kada mu je stiglo obave{tewe da avion treba da poleti ka Vaqevu, Pavlovi} je li~no seo u avion - umesto mla|eg kolege. Izvukao je mladog kolegu iz kokpita i svesno po{ao u svoju posledwu bitku, znaju}i da ne}e pre`iveti. Iako, kao komandant puka, nije bio u obavezi da to u~ini, wegovi se saborci sla`u da je taj ~in `rtvovawa svog `ivota radi tu|eg - herojski ~in. Ovim ~inom je posvedo~io jevan|eqsku

Tokom NATO-agresije, u najve}oj do tada upotrebqenoj sili na neku zemqu,

78 dana i no}i, u 30.000 vazdu{nih naleta i ispaqenih 50.000 razornih

projektila, stradalo je 2.500 qudi: 500 civila, me|u wima 79 dece. Raweno je 12.500 stanovnika. Te{ko su razoreni

infrastruktura, privreda, {kole, zdravstveni centri, medijske ku}e,

spomenici kulture, srpske svetiwe...

Glavni i odgovorni urednik: protojerej-stavrofor Petar Luki}. Urednik izdawa: Ivana Radovanovi}. Tel.hrama: 011/2636-684. Faks: 011/2636-566.

www.saborna-crkva.com. sabornik@saborna-crkva.com. Tira`: 1000 primeraka.

132

U NEDEQI MIRONOSICA PROSLAVQAMO: 30.(17) Prepodobni Simeon Persijski01.(18) Prepodobni Jovan, u~enik sv. Grigorija Dekapolita02.(19) Prepodobni Jovan Vethope{~ernik03.(20) Prep. Teodor Trihina; Prep. Joasaf Srpski; Sveti Nikolaj @i~ki04.(21) Sveti sve{tenomu~enik Januarije05.(22) Prep. Teodor Sikeot; Sv. sve{tenomu~. Platon Bawalu~ki06.(23) Sveti velikomu~enik Georgije - \ur|evdan

U sredu, 3. maja, na Svetog Nikolaja @i~kog, Sveta Liturgija }e se slu`iti u nastavku jutrewa, a u subotu, 6. maja, na \ur|evdan, u 9:00.

(Nastavak sa prethodne strane...) Na relaciji Herceg Novi - Bigovo, svake godine se organizuje pomorska regata, u znak se}awa na pilota Zorana Ra-dosavqevi}a, poklonika ovog sporta. Na aerodromu Batajnica, svake godine se najboqem odeqewu dodequje nagrada koja nosi ime po wemu, kao i na Sao-bra}ajnom fakultetu (gde je magistrirao), nagrada za najboqeg studenta na Vazdu{nom saobra}aju. Iza svih na{ih pilota, koji su svojim podvizima ~asno ispunili kosovski zavet, ostalo je duhovno zave{tawe Svetog vladike Nikolaja - nama: “U ime te velike i plemenite vojske tvojih blagorodnih pre-daka, ~iju si krv i duh i veru i ti nasledio kao zakoniti naslednik, u ime wi-hovo a ne u ime moje ja te pitam, plemeniti Srbine brate: DA LI JO[ GORI KANDILO VERE UNUTRA U DU[I TVOJOJ?”

PREPORUKA FILMOVA ZA OVU NEDEQUNIKO NIJE REKAO: NE]U / LET U SMRT

U produkciji RTS-a, 2006. godine je snimqen dokumentarni film Let u smrt, rediteqa Slobodana Simojlovi}a, u znak se}awa na poginule pilote i sve koji su 1999. branili nebo Srbije. Film govori o potpukovniku i pilotu Milenku Pavlovi}u, a li~na svedo~ewa, o wemu, wegovim podvizima, herojst-vu i pogibiji, u filmu su dali wegovi saborci, kolege, supruga, sinovi i maj-ka. Godine 2008, u istoj produkciji je snimqen i film Niko nije rekao: ne}u, rediteqa Slobodana Simojlovi}a, a 2009. i drugi deo ovog filma, rediteqa Petra Stanojlovi}a (koji je i rediteq dokumentarnih filmova o Prvom beo-gradskom peva~kom dru{tvu, horu Saborne crkve). Ovi su izvanredni doku-mentarni filmovi, sa igranim rekonstrukcijama, sa pri~ama brojnih svedoka o herojstvima i borbama na{ih pilota, me|u kojima ima i zaista potresnih svedo~anstava. Sva tri filma se mogu pogledati na Internetu.

131

istinu: Od ove qubavi nema ve}e nego kad neko `ivot svoj polo`i za bli`weg svoga. Milenko Pavlovi} je pogo|en iznad Vaqeva, nakon {to su mu otkazali gene-rator naizmeni~ne struje i radar. Na osnovu potowih analiza, do{lo se do zakqu~ka da je stradao jo{ u vaz-duhu. Wegov kokpit je pao na suprotnu stranu od avi-ona, a delovi su padali i u naseqena mesta. Uvereni da je pogo|en NATO avion, me{tani vaqevskog kraja su slavili wegovo obarawe. Samo je Milenkova maj-ka, posle prve vesti da je pogo|en ameri~ki vojnik, sa bolom izgovorila: “To je dete kao i moje dete...” Usledilo je zastra{uju}e saznawe okupqenog naroda da je poginuo wihov sabrat i uzdanica... Ostaje tajna {ta se, u tim strahovitim nebes-kim borbama, poput an|ela sa mra~nim silama podnebesja, de{ava u du{i, umu i pogledu pilota; kako ga, uprkos neispravnim letelicama i ose}awu potpune nemo}i, uznose krila vere, hrabrosti i po`rtvovawa. Milenko Pavlovi}, Zoran Radosavqevi}, @ivota \uri} i svi na{i piloti krenuli su u rat na na~in o~igledno sravwiv sa odlaskom kosovskih junaka, gledaju}i ne u silu nadmo}nog neprijateqa, ve} u snagu svetiwe koja se brani. Svojom verom i podvigom su nadvisili sav besmisao kojim je komunisti~ki re`im zatrovao srpski narod. Uzleteli su i borili se za ~istije podnebesje, u kome nacija, vera, herojstvo i `rtva imaju smisla. Posle pogibije Milenka Pavlovi}a, do kraja rata vi{e nije poleteo ni jedan avion na{e vojske, kao da su wegova svesna `rtva i smrt bili zalog `ivota wegovih saboraca. ZAVE[TAWEPo re~ima rediteqa Petra Stanojlovi}a, “prvi u odbrani je ~ovek na nebu. On je, za razliku od odbrane sa zemqe, sam na ogromnom prostoru, nema mogu}-nost da se sakrije. Zato ta borba na nebu ima i svoju metafori~nu vrednost. Svi ti piloti su gotovo egziperijevski simboli stradawa na nebu, mo`da najbli`i Bogu tada, po smislu svoje borbe za o~uvawe `ivota i naroda. Tim `rtveno-vaskrsnim ~inom dokazali su da jo{ ima herojstva u Srbiji”. U vreme do krajnosti protkano zaboravom, Vaqevci neodstupno ~uvaju uspomenu na Milenka Pavlovi}a i wegovo herojstvo. U wegovom rod-nom Crniqevu je podignut memorijalni kompleks nazvan po wemu, sa crkvom Obnovqewa hrama Svetog \or|a, parohijskim domom i igrali{tem FK Milenko Pavlovi} - Pilot, a podignuta je i spomen-~esma za sve heroje pogi-nule od Drugog svetskog rata do danas. Vaqevo mu je posvetilo spomenik i ulicu. Svake godine, 4. maja, slu`i se pomen ovom heroju, u prisustvu veoma velikog broja qudi. Na 10-godi{wicu wegovog stradawa, 4. maja 2009, episkop vaqevski Milutin je slu`io parastos Pavlovi}u i svim `rtvama ovog kraja, uprili~en je bogat kulturno-umetni~ki program, Vaqevo su nadletali avio-ni, a deca su u nebo vinula 40 golubova, po broju Pavlovi}evih godina. Pav-lovi}u je posve}ena stalna muzejska postavka Vaqevskog muzeja. (Nastavak na slede}oj strani...)