biblioteka @ivot medija

Udru`enje novinara Srbije

Biblioteka@IVOT MEDIJA

Izdava~Udru`enje novinara Srbije

Za izdava~aNino Brajovi}

RecenzentLjubodrag Dimi}

UrednikMile Nedeljkovi}

KoriceSr|an Pe~eni~i}

Fotografija na koricamaDragoslav Simi}

Dragoslav Simi}

Milan Petrovi}

DRA@ESNI KGB – JAVI SE

RADIO„SLOBODNA JUGOSLAVIJA“

IZ BUKURE[TAIZVE[TAVA

Beograd, 2009

îtav rad na „SlobodnojJugoslaviji“, odvijao se u du-bokoj konspirativnosti. Kadase jedan od novinara propio ipostao nesiguran, stanica jepreseljena na novo mesto. Toje bio dopisnik Tanjuga kogasu Rusi specijalno doveli zaovaj posao. On je bio jedinikoji je poznavao knjièvni je-zik. Bila je to jedna od najluk-suznijih vila na „rumunskomDedinju“. Niko ne bi sanjaoda se tamo nalazi jedna ile-galna radio stanica.

Za{to je bila tolika kon-spirativnost? Radilo se o to-me da su se oko nas vrzmalisvakojaki agenti raznih slu`bijer je to bilo vreme borbe

„blok protiv bloka“. Nas sutraìli. Trebalo je da se prona-|e gde je stanica, odakle jeemitovala program. Emisionicentar bio je daleko od Buku-re{ta. Govorili su nam {efovida postoji mogu}nost da bu-demo kidnapovani. Mo`da seu toj opreznosti i preterivalo,ali i to je bio deo propagande.U svakom slu~aju, to tajnovoènje automobilima no}u idanju, govorilo je o tome dapostoji, mo`da i neopravda-no, strah od opasnosti, ali jeto, verovalo se, podizalo revo-lucionarni duh. âk ni mojaèna nije smela da zna gde jato radim i odlazim no}u.

5

Milan Petrovi} u emisiji „Nevidljivi ljudi“, Radio Beograd 2, januar 2008.

Radio koji je pojelo vreme

îtaoci pred sobom imaju dokumentarnu knjigu omalo poznatom emigrantskom radiju „Slobodna Jugo-slavija“. Ovaj radio emitovao je svoj program iz Bukure{taod 1949. do 1954. godine. Novinar, sekretar programa iurednik „Slobodne Jugoslavije“ bio je Milan Petrovi}. Nje-gova avantura zapo~inje u vreme Informbiroa u Jugosla-viji. Umesto da se opredeli za uhodani put mladog oficiraod karijere u JNA, on se iz ideolo{kih razloga odlu~uje daprepliva Dunav i prebegne u Rumuniju. Na{ao se na mar-ginama odnosa dva zava|ena komunisti~ka sveta koje supredvodili Staljin i Tito. Zanimljiv je, ~ak po mnogo ~emu,krajnje neobi~an Petrovi}ev „ìvotni dosije“, nastao u pri-likama surove politi~ke borbe, u kome je, za~udo, bilomesta i za malo romantike.

„Internet kao sudbina“ je parafraza jednog naslova uknjizi, ali se sa matemati~kom precizno{}u moè prime-niti i na Petrovi}a, jer da nije bilo upotrebe ovog najzna-~ajnijeg komunikacijskog pronalaska modernog doba, nebi bilo ni saznanja o tome da je jo{ uvek ìv neko iz gene-racije emigranata kojima je „Rumunija bila sudbina“, aradio „Slobodna Jugoslavija“ medijski prostor sa koga sudelovali. Ta neobi~na okolnost sa Internetom odigrala jepresudnu ulogu u pripremanju ove knjige. Slu~ajan su-sret drugog autora virtuelnim putem sa Milanom Petrovi-}em i doga|aji koji su proistekli iz toga, bi}e detaljno opi-sani kao mala ~uda koja se de{avaju nepredvi|eno, ba{onako kako su se de{avala i Petrovi}u. Neki postmoderni-

7

sta bi mogao re}i za njega da mu je ìvot bio sazdan „od~uda“. I ova knjiga je od toga sa~injena. A, kako je Petro-vi} sa~uvao vitalnost i u{ao u svet elektronike, pitanje jena koje ima odgovor samo onaj koji nas sve posmatra irukovodi na{im sudbinama.

Za mene, novinara koji ne pripada Petrovi}evoj gene-raciji iz dvadesetih godina pro{log veka, susret sa Petrovi-}em novembra 2007, bio je prilika koja se ne propu{ta.Iz tog sre}nog sticaja okolnosti nastala je ova, moja dru-ga, knjiga o na{oj emigraciji, ali sada na Istoku

Sva dokumenta o radiju „Slobodna Jugoslavija“ iz ar-hiva u Bukure{tu, kao i svoja svedo~anstva u vidu dnev-ni~kih ceduljica, Petrovi} je slao elektronskom po{tom uBeograd, i tako se sklapala celina o radiju, sme{tenom,slikovito re~eno „izme|u Dunava i Volge“ ili „izme|u Ud-be i KGB-a“. Sovjetski Savez je organizovao i materijalnopodràvao „Slobodnu Jugoslaviju“, kao propagandnu ra-dio stanicu ~iji je cilj bio: borba protiv Titovog revizioni-zma, i isticanje vode}e uloge SSSR u komunisti~komsvetu. Ali, kada su se odnosi dve partije normalizovali, apropagandna ma{inerija utihnula, nestala je ova radiostanica i ljudi koji su je opsluìvali.

Od tog vremena deli nas vi{e od pola veka.Namera autora bila je da daju svoj doprinos saznanji-

ma o nastanku jugoslovenske prokomunisti~ke, antititov-ske emigracije. Ova je emigracija imala paralelan ìvot sazemljom maticom, kao i ona druga, brojnija, hrvatska,srpska i slovena~ka antikomunisti~ka emigracija, koja jeiz Drugog svetskog rata iza{la nacionalno zava|ena. Anti-komunisti~ka emigracija javila se na politi~koj sceni u ze-mljama takozvanog „slobodnog sveta“ i tu je na{la svojeuto~i{te. Tokom hladnog rata sa Sovjetskim Savezom,podràvao ih je Zapad. Ta podr{ka, merena kantarom

8

vremena, trajala je tokom cele druge polovine veka za na-ma. Ove dve emigracije na suprotnim pozicijama – jednaprotiv Tita, ali ne i protiv komunizma, i druga antikomuni-sti~ka, ponekad, istina retko, slagale su se u svom antiti-titoizmu. Na primer, ako bi neki list u Kanadi napisaoo{tar ~lanak protiv Tita, Radio „Slobodna Jugoslavija“ biga citirala bez skra}ivanja. Redakcija je bila pretpla}enana jugoslovenske emigrantske listove na Zapadu. Ali, bilisu i ovakvi primeri. O njima vrlo slikovito govori jedno Pe-trovi}evo pismo:

Od profesora dr Konstantina Gruji}a, koji ìvi u Abidà-nu, Obala Slonova~e, dobio sam danas ove stranice u pri-logu. Kao politi~ki emigrant, bio je urednik „Slobodne Ju-goslavije“.

Navodim deo njegovog pisma: „Kao redaktor „Slobodne Jugoslavije“ primio sam

1954. godine od Komunisti~ke partije Italije rukopis dnev-nika jednog zato~enika Golog otoka. Mesec dana zaredom,neprekidno, ~itao sam odlomke dnevnika i na raznim jezi-cima slao u etar svedo~anstva o mu~enjima koja je organi-zovao Tito…“

Petrovi} dodaje u svom pismu i nekoliko vrlo zanimlji-vih biografskih podataka o Gruji}u:

Kada je Alìr stekao nezavisnost, mnogi su tamo slalisvoje stru~njake. Tako je postupila i Rumunija. Gruji} je1982. godine pristao da ode u Alìr, i tamo je predavaoekonomske nauke. Odli~no je govorio francuski jezik. Po-nu|eni uslovi bili su vrlo stimulativni. Me|utim, kada je â-u{esku naredio da se pola dolarske plate {alje u zemlju,Gruji} je raskinuo ugovor i pre{ao da predaje ekonomiju nauniverzitetu u Obali Slonova~e. Ubrzo je tamo postao i bi-znismen, otvorio je nekoliko privatnih {kola za ekonomskoobrazovanje. U Abidànu ìvi vi{e od dvadeset godina.

9

I pored toga {to je na Sremskom frontu te{ko ranjen,Gruji} je i u svojoj 82. godini izuzetno vitalan. Pripremaknjigu o renesansi socijalisti~kih ideja. Ostao je na marksi-sti~koj levici.

Ova knjiga nije pisana u odbranu staljinizma ili Infor-mbiroa. Ovo nije istorija „hladnog rata i vru}eg mira“, ka-ko bi se to mo`da o~ekivalo. Knjiga sadrì dokumentamalo poznata na{oj javnosti, koja stru~njacima daju te-meljan materijal za istraìvanje, a radoznalim ~itaocimazanimljivo {tivo.

Petrovi}ev ìvot, koji se preplitao sa politikom Sovjet-skog Saveza prema Jugoslaviji, ovako prikazan, bez èljeda se i{ta izmi{lja, dobija elemente dokumentarnog ro-mana.

U knjigu je uveden i lik „~oveka iz Danske“. On se po-javljuje povremeno da tekst u~ini zanimljivim i onima ko-je istorija ne zanima, ali ne samo zbog toga. Tako|e, Du-nav, velika evropska reka koja spaja i razdvaja svetove,ovde se javlja kao mitsko bi}e i u~estvuje u doga|ajimakoji su opisani.

Da je ovim dramatur{kim gestom knjiga dobila samoelemente trilera, onda bi to bila obi~na laka zabava. Ali,sve je mnogo sloènije nego {to izgleda. To vreme iz pe-desetih nije „pojelo“ samo jedan radio, ve} ~itave socijal-ne sisteme i dràve. Zato je smisao knjige o „SlobodnojJugoslaviji“ mnogozna~an.

Sociolog dr Boìdar Jak{i} je taj period ozna~io kaosukob dva staljinizma:

„Antistaljinizam KPJ nastao je kao odgovor na stravi~-ne pritiske SSSR i ’ma{inerije’ isto~nih i zapadnih komuni-sti~kih partija koje su bespogovorno sprovodile i podràva-le Staljinovu politiku. Taj antistaljinizam na unutra{njem ju-goslovenskom planu pretvorio se u ogroman napor da se

10

dokaè pravovernost i privrènost staljinskom ’marksizmu-lenjinizmu’. Tako se i desilo da je po modelu gulaga formi-ran logor Goli otok, kao jedan od simbola tog doba, zlogla-sno mu~ili{te, namenjeno pre svega komunistima u Jugo-slaviji.“

Ovih dana, kao neka vrsta odjeka Staljinovog uticajana sada{nje generacije komunista u Rusiji, beogradskaagencija VIA, na ~ijem je ~elu @ivica Tuci}, verski analiti-~ar, prenela je ovu neobi~nu vest:

3. avgust 2008.Staljin predloèn za svetitelja:Komunisti Lenjingrada, dana{njeg Sankt Peterburga,

obratili su se pismom Moskovskoj patrijar{iji, predlaù}i dase u svetitelje ubroji Josif Visarionovi~ Dùga{vili – Staljin(1879–1953).

Oni smatraju da se radi o najve}oj istorijskoj li~nostiRusije. Pobedio je strane zavojeva~e, okupio ruske zemlje,stvorio minimum socijalne sigurnosti stanovni{tva, re~ju,on je ’otac nacije’. Bilo je logora, ali ne toliko koliko se go-vorilo.

Moskovska patrijar{ija je predlog ozna~ila ’~udovi{nim’.Po{to je od Crkve proklet, ne moè mu se sluìti ni pomen,a kamoli da bude kandidovan za svetitelja. Predlagati ga zasvetitelja predstavlja ’nepristojnost i istorijski cinizam’, sma-tra Patrijar{ija.

Dragoslav Simi}

11

ôvek iz Danske / 1

U svom zamku u Kopenhagenu sedi ~ovek za pisa}imstolom i gleda u atlas u kome su ozna~eni najve}i re~nitokovi Evrope.

Dunav, odavde, sa ki{ovitog severa, iz dvorca ovog[umadinca, svojim ju`nim tokom podse}a na tople kra-jeve gde je sunce ~e{}i gost nego u Danskoj. Ako se od-lu~i da svoje turisti~ke brodove uputi tom rekom, putni-cima treba ponuditi vodi~ o ljudima i mestima kroz kojeplove.

Poseè za fasciklom na kojoj pi{e: „Dunav“. U njoj jespakovano nekoliko pri~a o reci, koje mu je neko ponudiosa idejom da budu}i bedeker bude opremljen sadràjemkoji }e se razlikovati od onoga {to nude drugi vlasnici re~-nih brodova, na kojima turisti tokom vo`nje Dunavomprovode odmor predaju}i se lakim uìvanjima. Taj nekomu sedi za vratom ve} vi{e godina, a sada, dok pali lulupunjenu egzoti~nim duvanom ~iji se miris {iri prostorom,pomalo ljut – ta poza nije lo{a u komunikaciji sa drugima,misli: mo`da ipak valja pogledati i ovaj predlog?

Prvi kratak zapis je iz Ritopeka, sela kraj Beograda. ôvek iz Danske, se}a se, bio je davno u Ritopeku,

kod nekog prijatelja u vinogradu, na visokom bregu, sko-ro planini, koji se okomito spu{tao ka reci.

13

Dunavski vali

Na visu iznad sela, koji natkriljuje ceo krajolik – pi{e uprvoj pri~ici – izmi{ljeni likovi, on i ona, stoje kod spome-nika sovjetskim vojnicima izginulim u poslednjem evrop-skom ratu. Odatle reka izgleda kao da je gleda{ iz aviona.Smanjila se.

Ona ga pita:– [ta misli{, da li su mene pravili crvenoarmejci?On je za~u|eno gleda.Devojka nastavlja:– Ovde gde smo mi sada, oktobra 1944. bila je po-

stavljena poslednja nema~ka odbrana Beograda. Me|u-tim, ve} u avgustu su iz Banata nadirale sovjetske trupe.Nisu bili bogzna kako opremljeni za prelaz preko Dunavai, da nije bilo votke i op{teg stanja na frontovima Evropesa kojih su se Nemci povla~ili, te{ko bi se Rusi probili.Ogromna, nado{la reka, a oni ho}e da je pregaze. I, us-peli su. Ali, sam |avo zna koliko ih je ostalo u Dunavu. A,oni koji su pre{li {ta misli{, {ta su radili po ovom i okol-nim selima?

Mladi} je opet upitno gleda.Ona se smeje i pokazuje svoje lepe noge i grudi:– Model je pred tobom.

Druga pri~a o reci vodi u drugu polovinu XIX veka.

Benjamin Kalaj, austrougarski diplomata, izuzetno jeva`an za srpsku istoriografiju. Za sobom je ostavio Dnev-nik 1868–1875, pisan u Beogradu, o Srbima i Srbiji. Sto

14

godina kasnije, u pe{tanskoj biblioteci ovaj rukopis otkri-va i prire|uje za {tampu istori~ar dr Andreja Radeni}. Najednom mestu u svom dnevniku, Kalaj opisuje povratak izPan~eva u Beograd, 6. maja 1868. godine. U Pan~evu, udru{tvu sa predsednikom srpske vlade Milivojem Blaznav-cem, sastao se sa austrijskim nadvojvodom Rudolfom.Po zavr{enom poslu, vra}aju se u Beograd preko Dunava.

Kalaj ovako opisuje povratak:„Uve~e, oko devet, seli smo u jedan Milivojev ~a-

mac i krenuli prema Dunavu, ali ne rekom Tami{ negopreko poplavljenog zemlji{ta. Me|utim, po{to nismopoznavali put, ~amac se nekoliko puta nasukao. Napo-sletku, iz neke karaule uzeli smo nekoliko ljudi koji sunas ispod grana poplavljenog vrbaka izveli na velikiDunav i preko njega na selo Vi{njicu na srpskoj obali,gde smo pristali u jedan ~as posle pono}i. Bila je div-na no}, obasjana mese~inom, bez da{ka vetra. Samo,dok smo lutali preko poplavljenog zemlji{ta podigaose zapadni vetar koji je po~eo da diè talase, ali se ve-tar ubrzo uti{ao i mi smo u najve}oj bezbednosti stiglido Vi{njice. S jednim od na{ih kalauza upustili smo seu razgovor o krijum~arenju na Dunavu.

– Oni su Srbi i ne}e da li{e siroma{ne srpske kri-jum~are zarade – kaè na{ vojnik.

U Vi{njici nas je ~ekalo nekoliko Blaznav~evih ko-~ija kojima smo u dva ~asa posle pono}i stigli u Beo-grad. Vozio sam se istim kolima sa predsednikomsrpske vlade i usput smo, naravno, opet politizirali.“

Ovaj turisti~ki opis Dunava – blaga reka obasjana me-se~inom, ne odgovara sadràju nove, pomalo zatamnje-ne pri~e, nastale polovinom pro{log stole}a. U njoj tako-|e postoji opis Dunava. Ovaj zapis je ostavio izvesni Milan

15

koji je 1948. godine iz politi~kih razloga preplivavao Du-nav. U Beogradu se ukrcao na putni~ku la|u za Kladovo,sa koje je odlu~io da se otisne u reku.

„Plove}i maticom, brod bi se pribliàvao ~as ru-munskoj, ~as jugoslovenskoj obali – pi{e Milan. – Do-{ao sam na pomisao da ne ~ekam Turn Severin, ve}da sko~im u reku tamo gde je plovilo najbliè rumun-skoj obali. Svetiljke Turn Severina su se brzo priblià-vale, a brod je ~ak po~eo da skre}e ulevo prema Kla-dovu, {to je zna~ilo da bi iskrcavanje i moje bekstvoopet propalo. Ve} se ~ulo i kapetanovo zvono, koman-da za ma{iniste da uspore hod. A, ja jo{ nisam mogaoda sko~im. Za razliku od prvog poku{aja bekstva, sa-da je na brodu, gore kraj kapetanskog mosta, bio po-stavljen mitraljez. Sekunde su prolazile. Jedno mag-novenje, i bio sam u vodi sa strane gde su ogromnelopatice pokretale ma{inu. Ni{ta nisam ni ~uo ni vi-deo. U glavi mi je bilo sve pomu}eno. Ostao sam is-pod povr{ine i kada sam isplivao – brod je ve} bio da-leko celih sto i vi{e metara.

Ovde kod Kladova, posle Sipskog kanala, Dunavje neverovatno brz. Te{ko je plivati odeven i sa coku-lama na nogama. Ako to plivanje traje vi{e od jedansat, onda to iziskuje ogroman napor. Bilo je trenutakakada sam halucinirao. Video sam kako me ribe jedu.Pro{la je pono}. Ja sam u tamnoj avgustovskoj no}ibio sam nasred {irokog Dunava. Jednog trenutka meje uhvatio strah da ne}u imati dovoljno snage. Dotlesam plivao kraul veoma brzo, i potro{io mnogo ener-gije. Morao sam se okrenuti na le|a da predahnem.Sa moje leve strane bile su gradske svetiljke, koje suubrzo po~ele da se udaljavaju jer me je voda nosila.Nekoliko kilometara dalje, kad sam ve} bio potpuno

16

iscrpljen, kod jednog ostrva, dodirnuo sam muljevitodno. Bio sam u Rumuniji.“

Poslednja pri~a podsetila je [umadinca iz Kopenha-gena da je davno ~itao neki feljton u kome je opisan ovajdoga|aj. Nalio je sebi ~a{u viskija. Jo{ uvek nije odlu~ioda li }e od ovog materijala praviti neobi~an vodi~ po Du-navu, ali, mimo o~ekivanja, ~itanje mu je postajalo svezanimljivije.

Pogleda na sat i otvori kompjuter. Od ~oveka koji muje sakupio pri~e o Dunavu, stigla je jedna op{irna porukaelektronskom po{tom, ne{to kao knjiga pisana u prvomlicu.

17

Dor}olac i lepotica uvojni~kim ~izmama

Najstarije dnevne novine u Srbiji ~itam neredovno.Me|utim, samo te novine, ve} decenijama, nedeljom, ob-javljuju kratku pri~u. Ba{ te nedelje, bio je novembar2007, slu~ajno, kako to obi~no biva u ìvotu, kupio samtaj list i zapazio pri~u izvesnog Petrovi}a. Iz „bele{ke o pi-scu“ saznao sam slede}e: „Petrovi} je ro|en u Beogradu1925. godine. Pedesetih godina je diplomirao filozofiju inovinarstvo u Bukure{tu. Novinarstvom, najvi{e onim ra-diofonskim, bavi se ve} 58 godina. Kao beogradski sred-njo{kolac u~estvovao je u dvadesetsedmomartovskimdemonstracijama na Dor}olu i Terazijama 1941. Pri~a ko-ja je objavljena, njegov je prvi poku{aj da se otisne iz ùr-nalizma knjièvnim stazama“.

Sama za sebe, ova bele{ka, iako strogo dokumentar-na, delovala je kao neki mali roman. Moju pa`nju poseb-no su privukli delovi „o radiofoniji“. Pitao sam se: Ko jeovaj ~ovek koji se 58 godina bavi poslovima radija u Ru-muniji, a mi ovde nikad nismo ~uli za njega?! Imao samutisak kao da sam nekom maju{nom posudom èleo dazahvatim kap vode iz beogradskog Rimskog bunara, a iz-vukao sam ìvog i zdravog Rimljanina, neokrnjenog vre-menom, takore}i savremenika imperatora.

Ipak, znao sam da sve to treba proveriti. Odlu~io samda preko redakcije stupim u kontakt sa piscem.

Iz Petrovi}eve pri~e navodim neke delove:

18

„U predve~erje jednog prole}nog dana daleke 1950,Dor}olac, stasiti crnomanjasti mladi}, dobro obrijan iobilno namirisan kolonjskom vodom, sav nabrekao odsnage, zazvonio je na vrata jedne vile u bukure{tanskoj~etvrti Kotro~enj, u Ulici doktora Listera. Do{ao je naugovoreni sastanak sa lepom, mladom i koketnom Vi-dom, ~ije su prkosne loknice uvek bile izazovne. Ve} ne-koliko puta su se videli i dopali su se jedno drugom. I,evo, sada dolazi do sastanka dvoje mladih èljnih ìvota.

U dekoltovanom {lafroku, devojka se spu{ta nekolikostepenika i izviruje na ulicu. Gleda levo-desno. Vidi se daje uznemirena.

Kada ju je ranije sretao, ~inila mu se nekako ènstve-no gorda, ~ak ohola, veoma samopouzdana. Sada pakbila je primetno uzbu|ena, smu{ena. Usne su joj podrh-tavale. Kao da je govorila u sebi. Videlo se da je napeta,da ne{to i{~ekuje.

Dor}olac je upita {ta joj je, da li se ne{to desilo.

– Ni{ta, ni{ta. Ne{to mi se ne svi|a... Zna{ {ta? Javimi se drugi put, pa }emo se videti. Sada sam ne{to ne-raspoloèna.

Te iste no}i Vida N., Srpkinja iz rumunskog Banata,potporu~nik obave{tajne slu`be „Sekuritatea“, bila jeuhap{ena pod optu`bom da je tajno radila za „titovsku“Udbu.

Njen nesu|eni de~ko Dor}olac saznao je o tome iz{tampe, koja je vrvela od gromoglasnih napisa o „razob-li~avanju titovskih {pijuna“. Bio je zapanjen. Prise}ao sesvakog detalja njihovog poslednjeg neuspelog randevua.„Gle, bogte molovao, kako sam mogao da upadnem usos“, ponavljao je stalno u sebi.

19

Pisalo se, i na su|enju tvrdilo, da je V. N. prisustvova-la svim saslu{anjima Jugoslovena prebeglih u Rumunijuposle ~uvene Rezolucije Informbiroa iz 1948. Ona je vodi-la zapisnike, prevodila na rumunski i na pisa}oj ma{ini ot-kucavala iskaze politi~kih emigranata. Izme|u stranicastavljala je indigo koji je, potom, kao agent Udbe, preda-vala jugoslovenskoj vezi. Tako se de{avalo da sve ono {tosu antititovski emigranti poverljivo izjavljivali u Bukure-{tu, bude odmah poznato i u Beogradu, i da tamo padnumnoge ilegalne veze i dosta ljudi dospe zatvora, pa ~ak iGolog otoka.

Vojni sud je mla|anu Bana}anku osudio na smrt stre-ljanjem. Imala je tek 26 godina.

Dor}olac je te{ko do`iveo ono {to se zbilo. Be{e muveoma `ao lepe devojke. Ali, ko~ila ga je pomisao da suon i ona, ipak, kako je ispalo, pripadali dvama zava|enimtaborima. Ona mu je bila direktni neprijatelj. Jer, i on jebio politi~ki emigrant koji je izbegao Rankovi}evu odma-

20

Crte` Mome Markovi}a

zdu. Bio je prvi koji se jo{ avgusta 1948, preplivav{i Du-nav, na{ao u Rumuniji, gde mu je pru`eno uto~i{te.

Tada mlada Bana}anka jo{ nije radila za bukure{tan-sku slu`bu, tako da prvi Dor}ol~evi emigrantski iskazi ni-su pro{li kroz njene ruke, odnosno nisu „indigovano“ sti-gli i do Udbe.

Dor}olac je tek kasnije sreo Bana}anku i sa njom stu-pio u kontakt po udvara~koj liniji. Mlada, lepa i jedra Ba-na}anka dopala mu se iz vi{e razloga. Jedan je bio i taj{to je mogao da se devojci udvara na srpskom, jer ru-munski skoro uop{te nije znao. Osim toga, bili su, na ne-ki na~in, kolege. I on je, do dolaska u Rumuniju, bio ofi-cir. Sve je za njega bilo „re{eno“ kada ju je video u zateg-nutoj suknji i vojni~kim ~izmama.

Mo`da je ovo poslednje i bilo odlu~uju}e. On toga nijebio svestan, ali je u njegovoj glavi, sigurno, proradio jedanfrojdovski „crvi}“, koji zaslu`uje posebno obja{njenje.

Dor}olac je 1944. dobrovoljno pristupio partizanskojvojsci. Ratovao je na Sremskom frontu, a zatim u Bosni.Posle oslobo|enja Bijeljine i Br~kog, dobio je prvi oficirski~in, postao je zastavnik. Kada je ranjen u borbama zaoslobo|enje Slavonskog Broda, preba~en je u vojnu bol-nicu u Beograd. Rat je jo{ trajao kada je on, ina~e geo-metar po obrazovanju, posle oporavka bio prekomando-van u tek osnovanu Vojnogeodetsku {kolu na Kalemeg-danu.

Tamo, u pitoresknoj beogradskoj tvr|avi, crvi} se u{u-njao u njegov mozak.

Vojnogeodetska {kola bila je, naravno, vojni objekat. I,razume se, dok je rat trajao, trebalo ju je {tititi od napadaiz vazduha. Uloga takvog za{titnika poverena je odreduprotivavionske artiljerije Crvene armije. Ta~nije, jednomvodu sastavljenom samo od devojaka-ratnika.

21

Taj ~isto ènski vod „vadio je mast“ svim pitomcima{kole. Kada bi vod sa nabreklim, plavokosim Ruskinjica-ma promar{irao dvori{tem ispred kasarne, svim bi pitom-cima bukvalno curila voda na usta.

Napu}ene grudi „protivavionki“ izazivale bi uzdahe na-{ih oficir~i}a. Zbog partizanskog „morala“, koji im je biousa|ivan, Ruskinjice su bile nedodirljive za njih. Privilegi-ju da sa njima „kontaktira“ uìvao je samo komandant{kole, visoki i ugla|eni prosedi general, Slovenac, biv{ioficir-geodet jugoslovenske kraljevske vojske. On bi izla-zio u {etnju Kalemegdanom sa komandirom ruskog vo-da, jednom zgodnom kapetanicom. Ponekad bi bio vi|enkako predve~e, automobilom, odlazi u grad u pratnji raz-draganih Ruskinja.

Mladi pitomci su mu zavideli. Bili su ljubomorni. Pada-le su svakojake {ale. U glavama su se ra|ala erotska pri-vi|enja.

Dor}olac, prevejani beogradski {atrovac, sada ve}potporu~nik, vodio je kolo u tim seksi-pri~ama, koje su setada druga~ije zvale. On bi zasmejavao svoje kolege:

– Ja Ruskinjici ni{ta naào ne bih u~inio. Samo bih jesvukao i ostavio u ~izmama. Zamislite lepo izvajano i ne-`no devoja~ko telo u grubim ~izmama.

Ova perverzija je „palila“ i razbuktavala strasti. A Dor-}olac je ispadao iskusni „dasa“. Naravno, on tada nijemogao ni da sanja da mu ta dosetka, koja mu se u pod-svest uvrtela kao frojdovski crvi}, zamalo nije do{la glavepet godina kasnije kada je u Bukure{tu sreo zavodljivuBana}anku u vojni~kim ~izmama.

Onog prole}nog dana 1950. kada je zazvonio na vra-ta bukure{tanskog stana potporu~nika „Sekuritatee“,mlade Srpkinje iz Rumunskog Banata, Dor}olac je u svo-joj podsvesti nosio erotske slike kojima se nekada zavara-

22

vao i nasla|ivao. Ali, i ovaj put te su slike ostale samo sli-ke. Do „sudara“ nije do{lo. Privla~na Bana}anka je uhap-{ena i osu|ena na smrt.

Dor}olac je malo propatio, a potom se pomirio sasudbinom. @ivot je i{ao dalje svojim tokom.

Mlada Bana}anka je tri puta izvo|ena pred strelja~kivod, ali je njena sudbina bila druk~ije odre|ena. Posle iz-mirenja Tita i Hru{~ova, 1954. godine, rumunski komuni-sti~ki vo|a Georgiu De` – pomilovao ju je i pusti sa robi-je, a 1956, po odluci tada{nje jugoslovenske vlade, ona jepreba~ena u Beograd i progla{ena za narodnog heroja.

Godinama je radila u nekom beogradskom auto-ser-visu. Sada krcka krvavo ste~enu srpsku penzijicu.

Posle silnih godina koje su prohujale, njen nesu|enide~ko, Dor}olac, sasvim slu~ajno saznaje da je Vida ìvai zdrava, i da je u Beogradu. Dobija ~ak njen telefonskibroj. Ni sam ne znaju}i za{to to ~ini, on joj telefonira izBukure{ta i „uglavljuje“ nov sastanak. Nakon 57 godina!

Njega je pred susret kopkalo jedno pitanje. Iz ~iste ra-doznalosti ili neke jo{ preostale mu{ke gordosti, hteo jeda sazna da li je nekada mlada Bana}anka bacila oko nanjega zbog toga {to je bio zgodan ili zbog toga {to je do-bila zadatak da i o njemu nabavi podatke koje bi, potom,prosledila udbovskoj vezi.“

To naravno nije kraj ove pri~e.

Iz nekog razloga, u~inilo mi se da je ideja sa „indi-gom“ kao literarnim detaljem bila posebno zanimljiva.

Tih dana imao sam susret sa Dragoslavom Mihailovi-}em, piscem knjiga o golooto~kim `rtvama, informbirov-cima koje je reìm u Jugoslaviji slao na ovo zloglasno ja-dransko ostrvo 1948. godine. Ve} mesecima sam mu senajavljivao da }u ga potraìti da sa njim porazgovaram „o

23

ne~emu va`nom“, u ~emu on moè mnogo da mi po-mogne. Bio je to gest lepog pona{anja prema knjièvniku~ija dela izuzetno cenim. Me|utim, eto, pojavio se pravirazlog. Odlazim kod njega, ne slute}i da on zna neki de-talj iz ìvota junaka ove pri~e, koja, bilo je o~igledno, nijesamo literatura.

Dogovorili smo se da se na|emo u SANU. Pokazujemakademiku fotokopiju novinske pri~e i ukratko kaèm sa-dràj. Poneo sam kasetofon i uz njegov pristanak, snimiosam {ta mi je Dragoslav Mihailovi} ispri~ao o svom doì-vljaju „indiga“. Ba{ kao da je i sam tragao za ènom kojaje opisana u pri~i.

24

Indigo papir i tajni poslovi

^itavu sedmu deceniju XX veka proveo sam u te{komrazmi{ljanju {ta da radim sa, u javnosti nedovoljno pozna-tom, pojavom zvanom „Goli otok“, gde sam kao sasvimmlad ~ovek boravio izvesno vreme. Stra{no me je uznemi-ravalo {to se o Golom otoku pi{e, ne}u da ka`em neodgo-vorno, nego ponekad i sa iskrenim uverenjem da je takavtragi~an doga|aj bio potreban, jer je Tito njime ne{to u ta-da{njoj Jugoslaviji, kao spasao. A, ja u sebi, takvo pisanjenikad nisam mogao druk~ije ocenjivati nego kao udba{ko.

U mome razmi{ljanju koje nije bilo za javnost, pomaga-li su mi i neki prijatelji, kakav je bio, recimo, Dragoslav Mi-hailovi} Mihiz. Ali, i oni su umeli da gre{e.

I tako, po~eo sam da vodim pripremne razgovore s po-jedinim ljudima koji su se sastojali u tome da treba da raz-govaramo o Golom otoku, i to za javnost i potpuno otvore-no. Nailazio sam na velika odbijanja, motivisana uglavnomstrahom. Ali, nekoliko mojih dobrih prijatelja je najzad pri-stalo. I, pred sam kraj 1979. po~injem da radim.

U tom trenutku ja jo{ ne znam da je oktobra iste godi-ne Udba donela odluku kojom me stavlja na listu za neka-kvu operaciju „munja“, koju }u, kad joj juna 2001. u svompolicijskom dosjeu na|em re{enje, protuma~iti kao pripre-mu za likvidaciju. Naravno da nitkovska organizacija to za-tim ne}e voleti da prizna. I kad sam 2004, posle tri i po go-dine nastojanja i dosa|ivanja, najzad uspeo da od nadle-`nih dobijem nekakvo obja{njenje, ono je glasilo da je toradila savezna Udba, a nikako republi~ka, i da je ideja odlu-ke bila da se za slu~aj opasnosti po Jugoslaviju jedan broj

25

ljudi izop{ti iz javnosti, odnosno da se ukloni na sigurnomesto. Jednog tada{njeg visokog policajca upitao sam ka-snije da li je to sklanjanje zna~ilo pripremu za likvidaciju –prvo te malo sklone sa vetrometine, a onda ti u ti{ini uradeono {to ti sleduje. Ali on, kao, nije znao da mi odgovori nato pitanje. „Ovo ne zna~i to!“, odgovorio mi je. „A, ako bu-de doneto re{enje o lilkvidaciji?“ upitao sam. „Onda bi“,odgovara, „morala da se donese posebna odluka“.

Njegov odgovor je bio dobro smi{ljen, ali ja sam videoda se i za druge, ostvarene likvidacije, pismeni dokazi nemogu prona}i.

Dakle, 1979. godine za ovu „operaciju“ ja jo{ ne znam,ali znam da me ve} decenijama prate i prislu{kuju i jako seustru~avam da dovodim svojoj ku}i ljude s kojima ho}u darazgovaram. Ipak, ne mogu da na|em bolje re{enje jer ne-mam drugi prostor. I, prvi ~ovek s kojim sam u svom stanurazgovarao bio je Fedor Mi{a Pifat, moj takore}i najboljidrug sa Golog otoka. S njim sam u paviljonu broj 11 godi-nu dana spavao pod jednim }ebetom. Od samog po~etkarazgovora koji ima vi{e nastavaka, mi smo krajnje uzbu|e-ni. Prvi put iz na{ih usta izlazi priznanje da smo pri izlaskusa Golog otoka potpisali obavezu da }emo na slobodi sara-|ivati s Udbom. Obaveza sadrì i stavku da nikom na svetune smemo o njoj govoriti. Ako je na neki na~in prekr{imo,pi{emo svojom rukom, pristajemo na kaznu koja nam sle-duje. To je, otprilike, ovo {to sam na{ao u dosjeu „munja“.Pifat je tada dobio neki {pijunski pseudonim, zaboraviosam koji, ja sam dobio pseudonim Marko – a kako ovdemoè{ na}i milion Marka, kasnije strahujem da ti mogu pri-{ljam~iti koliko ho}e{ izmi{ljenih dostava – i ja takvo pri-znanje izgovaram prvi put u ìvotu ikojem ìvom ~oveku.

Iz razgovora izlazimo znojavi od glave do pete. A, kakojo{ obojica pu{imo – na prozorima su spu{tene roletne, na-vu~ene zavese, isklju~en je telefon, vrata se ne otvaraju –vazduh se od dima prosto makazama moè se}i. Moètezamisliti atmosferu u sobi.

26

Odmah posle toga, ~im Pifat iza|e, prekucavam mag-netofonski snimak u vi{e primeraka. Pri tom se rukovodimi ne~im {to mi je svojevremeno ispri~ao moj pokojni prija-telj Sini{a Jankulov, koji je u svom rodnom Vr{cu oktobra1944. bio sekretar sreskog komiteta partije; tada je u stva-ri kao devetnaestogodi{njak bio najmla|i sekretar komitetau Jugoslaviji. Sini{a mi pri~a o nekoj èni koja je radila zarumunsku obave{tajnu slu`bu, ali je, izgleda u isto vremeimala posla i s jugoslovenskom tajnom slu`bom, to jest saUdbom. I ona je posle nekih saslu{anja ili sastanaka i do-no{enja zaklju~aka, kucala na pisa}oj ma{ini svoje izve{ta-je, zaboravio sam da li samo za jednu ili i za drugu obave-{tajnu slu`bu. I odmah ih na neki na~in slala tamo gde suih o~ekivali. Da li ona pri tom nekome {alje indigo – papirkoji je upotrebila ili je uhva}ena pomo}u indiga, vi{e se nese}am, samo sam zapamtio da takva hartija moè predsta-vljati opasnost za po~inioca i priliku za otkrivanje ne~ega{to èli{ da sakrije{.

I, sada, ja odmah uni{tavam upotrebljeni indigo. Nasit-no ga cepkam i bacam u klozetsku {olju, a ona tri-~etiri pri-merka rukopisa s na{im razgovorom delim u fascikle i isteno}i tr~e}im korakom raznosim nekim ljudima, kod kojih}e, pretpostavljam, ostati neotkriveni.

Tako sam uspeo da sa~uvam svoje sagovornike, za ko-je sam, u stvari, vi{e strahovao nego za sebe. Jer, smatraosam, mene zbog opasnosti od skandala i verovatnosti pisa-nja o tome u stranoj {tampi mo`da ne bi ni dirali, ali mojedrugove bi mogli u ti{ini podaviti kao ma~i}e u kofi vode.âk i kad sam u „Knjièvnim novinama“ 1988. i u prvojknjizi Golog otoka 1990. objavio prve razgovore koje samvodio, tu su mi bili samo sagovornici kojih, naàlost, u ìvo-tu vi{e nije bilo i koji su na taj na~in izmakli ma{icama taj-ne policije.

U razgovorima sam nastojao da imena sagovornika nigre{kom ne izgovaram. Zbog toga je postojala mogu}nostda u slu~aju moje brze smrti (dva-tri puta sam „prijateljski“

27

bio opomenut da pazim kud idem, jer mi se mo`e desiti dame negde zaka~i „neidentifikovan kamion“), moji nasledni-ci u rukopisima ne odgonetnu identitet mojih saradnika. I,na jednom listu hartije iskucao sam imena svih njih po re-du u~estvovanja. Taj list sam pre izvesnog vremena bio po-novo na{ao u svojim hartijama.

Tako je govorio Dragoslav Mihailovi}.

Sada je Petrovi}eva pri~a izgledala jo{ zanimljivija.

28

29

Milanova poruka poslata iz Bukure{ta novembra 2008:Dragane,

Nisu pro{la ni dva sata od kada smo razgovarali, a iz Temi{vara sam dobio novu poruku mog prijatelja i kolege, novinara Rajka Kornje koji je diplomirao `urnalistiku u Beogradu.

U prilogu ima{ jedno re{enje koje je sa~inio. Pa on je skoro genijalac. Ni{ta mu nisam govorio, ali je sam osetio stvar. Dugo godina radi na televiziji. Jedno vreme je bio glavni

urednik nedeljnika Na{a re~ koji izlazi na srpskom u Temi{varu. Mislim da mu je ideja odli~na. Milan

Sva|a koja je potresla svet

Tito i StaljinO Petrovi}u jo{ uvek ni{ta ne znam, a re~enica iz be-

le{ke o njemu da se „bavio radiofonijom 58 godina“, nijemi izbijala iz glave. „Radiofonija“ me je uvek magijski pri-vla~ila, a posebno ljudi koji su imali strasti da u tom po-slu ne{to urade ili otkriju i sa~uvaju glas, zapisan zvuk namagnetofonskoj traci. Da li je taj ~ovek ìv jer, novine kaonovine, sva{ta izmisle da bi zadràle pa`nju ~italaca – pi-tao sam se dok sam sa zebnjom telefonirao redakciji i tra-ìo kontakt sa Petrovi}em. Rekli su mi da je on njihov do-pisnik iz Bukure{ta.

Pozvao sam ga telefonom i rekao da tih dana vodimemisiju „Nevidljivi ljudi“ o radiju i radio stvaraocima naDrugom programu Radio Beograda. Pitao sam da li bihteo da ispri~a slu{aocima uìvo ~ime se bavio i kakav jeto bio „njegov“ radio. Odmah smo razmenili elektronskeadrese. Zamolio je da mu podrobnije napi{em {ta me in-teresuje. Tako sam pre tog razgovora, koji sam najavioslu{aocima, dobio nekoliko njegovih pisama koje navo-dim. Prvo je stiglo skenirano zaglavlje bukure{tanskog li-sta Pod zastavom internacionalizma. Taj list je izlazio nasrpskohrvatskom jeziku. Novembra 1949. objavio je ~la-nak o pokretanju radio stanice „revolucionarnih jugoslo-venskih emigranata“.

Zatim, iz istih novina, tako|e u broju XIII od 15. no-vembra 1949, objavljen je raspored radio emisija koje su

30

se na srpskohrvatskom, slovena~kom i makedonskom je-ziku emitovale iz Moskve, Praga, Budimpe{te, Bukure{ta,Sofije, Var{ave i Tirane, uz posebnu oznaku „Radio stani-ca jugoslovenskih revolucionarnih emigranata“ koja }e,dopisuje Petrovi}, „godinu dana kasnije promeniti ime u’Slobodna Jugoslavija’“.

Milan dalje pi{e:

Bile su dve „Slobodne Jugoslavije; i obe izvan zemlje.One pruàju zaista puno istorijske gra|e. O onoj prvoj kojaje 1942. svoj program emitovala iz Sovjetskog Saveza saVeljkom Vlahovi}em u ulozi prve violine, malo se pisalo.Ima o njoj ne{to kod Dedijera.

Tada{nja „Slobodna Jugoslavija“ vodila je politiku Ko-minterne. Tito je ve} tada dolazio u sukob sa njom. Setitese samo onih levih skretanja i krajnosti o kojima je i \ilaspisao. Koliko znam, arhiv Kominterne jo{ nije otvoren.

I druga „Slobodna Jugoslavija“, ona stvorena 1949. uBukure{tu, ima skoro iste karakteristike. Samo, ona je na-stala kao plod ve} izbilog sukoba izme|u nove Kominternei Tita. Ne znam da li ja imam te snage da poku{am da pro-drem u ovda{nje arhive. Nai{ao sam na neka vrata{ca (po-javila se jedna knjiga sa dokumentima koji se odnose nastvaranje antititovske politemigracije ovde), i shvatio samda postoje {anse da dospem do te arhive. Ali, duboko samuveren da }u u njoj na}i samo onaj deo aktivnosti Komin-forma koji je bio u nadle`nosti Rumunske KP. Onaj va`nijideo je sigurno oti{ao za Moskvu, po{to su Rusi vodili ~ita-vu tu stvar. Ne verujem da moè biti re~i o nekim sa~uva-nim snimcima ili tekstovima. Ako se na|emo u Beogradu,ja }u Vam puno toga ispri~ati, pa }emo videti da li ne{tomoè da ispadne. Bar dok smo ìvi nas nekolicina preosta-lih da se to zapi{e. Stavi}emo na sto reportofon i ja }u daVam pri~am dok se ne umorimo. Sve {to mi bude palo napamet i ~ega se jo{ se}am. Ne zaboravite da me pitate ta-

31

da kako smo videli sukob Tito-\ilas. Bilo je to veliko isku-{enje u na{em ocenjivanju prilika u Jugoslaviji tih godina.Lutali smo, i ne samo mi...

Budite mi ìvi i zdravi!

Evo i drugog dopunjenog mejla iz Bukure{ta:

[to se ti~e one bukure{tanske „Slobodne Jugoslavije“,ona je radila kao ispostava Informbiroa. Verovatno je ne{toostalo zapisano u arhivi CK rumunske Kompartije. Upravose govori o potrebi otvaranja tog arhiva, koji se jo{ nalaziiza katanaca. Ne verujem da postoje neki sa~uvani radio-snimci. Znam da smo radili sa magnetofonskim trakamavelike brzine (78 cm/sek). Sve emisije su bile snimane. Nijese i{lo uìvo. Verujem da je sav njen materijal ipak oti{ao zaMoskvu, ako glomazne magnetofonske trake nisu uni{te-ne. Nisam siguran da je negde sa~uvan i pozivni znak sta-nice. Jedno vreme bila je to Internacionala. Dok se ne do-|e do tih izvora, bilo bi dobro da razgovarate sa nekim od,malo preostalih u ìvotu, urednika te stanice. Jedan sam ja,a drugog imate pri ruci. To je profesor univerziteta u penzi-ji \or|e Vrcelj. @ivi u Beogradu. [to se mene ti~e, stojimvam na raspolaganju. Ali, u Beograd }u ponovo do}i tek naprole}e.

U listu Pod zastavom internacionalizma, koji je izlazio uBukure{tu od 1949. do 1954, a ~iju kolekciju posedujem,ima dosta materijala o radiju „Slobodna Jugoslavija“.

Jo{ da dodam: ja sam bio generalni sekretar redakcije„Slobodna Jugoslavija“ i urednik programa na srpskohrvat-skom jeziku.

Pozvao sam telefonom gospodina Vrcelja, ali profesornije bio raspoloèn da govori.

– Radi se o davno prohujalom vremenu, objasnio jeVrcelj.

34

O{trijaslika doga|aja

Uradio sam jo{ ne{to {to bi ovu pri~u o Informbirouu~inilo jasnijom.

U mojoj dokumentarnoj emisiji Emigrantski Goliotok, snimljenoj u Budimpe{ti 1992. govorili su GojkoPetrovi} i Sava Novakovi} – tako|e Petrovi}evi politi~kiistomi{ljenici. Oni su prebegli iz Jugoslavije u Ma|arsku1948. i tamo kao stranci doìveli svoj Goli otok.

Prona{ao sam i se}anje Miroslava Mitrovi}a, onda-{njeg spikera Radio Beograda, koji je tada ~itao proglasInformbiroa slu{aocima u Jugoslaviji.

Miroslav Mitrovi}*:Tog junskog dana radio sam pre podne, ili ujutru,

bio sam deùrni spiker. Znam da sam se oko podnevra}ao ku}i. Po{ao sam na ru~ak, i negde kod Skup{ti-ne sretnem jednog ro|aka, penzionera. I ve} kako topenzioneri vole da ~uju {ta ima novo, zaustavi me.

– Zdravo!– Zdravo! – Je li – kaè – {ta ste se to pokarabasili s Rusima?– Kako, pokarabasili?!

35

* Miroslav Mitrovi}, novinar, dugogodi{nji urednik Zabavno--humoristi~ke redakcije Radio Beograda, poznat je i kao komedio-graf. Slu~aj je hteo da je Milan Petrovi} preveo na rumunski jezikMitrovi}evu komediju Pono}na provala, koja se igrala u Bukure{tui drugim rumunskim gradovima 1975. godine.

Kaè mi:– Sad sam sreo prijatelja, kaè ne{to gusto sa Rusi-

ma; slu{ao na nekoj stanici.– Ma, pusti – rekoh – propaganda! Taman posla! – i

odem ku}i. Uop{te nisam pridavao zna~aj tom razgovoru. Pred-

ve~e, hitno me zovu iz radio stanice da do|em {to pre.Po|em i mislim: sigurno ima ne{to va`no, jer u to dobatako nekako, te duè govore, va`nije stvari, referate isli~no, uglavnom sam ja ~itao. I poùrim. Nije mi ni pa-dao na pamet onaj razgovor sa ro|akom. Do|em u ra-dio, pitam {ta je. Ne znamo, dobi}emo kaù od CKobave{tenje, za sad nema ni{ta. êkaj tu, vide}emo.

Posle nekog vremena muzi~ki program se sasvimpromenio i kroz muziku je po~ela da se emituje vest:Obave{tavamo slu{aoce da }emo u 20.00 dati jednova`no saop{tenje.

Mislim da je ba{ tako re~eno. I to je ponavljano. Sadse ve} videlo da je stvar postala ozbiljna.

Kakva „vru}a“ istorija! Istorija koja je pomerala ìvote,mislio sam, vreme koje ne haje za li~ne sudbine.

Me|u skojevcima se tada pevala pesma sa ovim po-~etnim stihovima:

Druè Staljo, ceo narod pita,ko je nama {kolovao Tita...

Jugosloveni su ubrzo shvatili da nije posredi nikakavnesporazum i da }e sukob sa Staljinom i te kako potraja-ti. Tito je 21. jula 1948. podnose}i referat na V kongresuKomunisti~ke partije, izme|u ostalog, rekao:

„Drugovi i drugarice, na kraju ovog referata smatramza potrebno da se bar ukratko osvrnem na rezoluciju In-formbiroa, na ~udovi{ne optu`be protiv na{e partije injenog rukovodstva. Ovo, drugovi, nije samo napad na

36

na{e rukovodstvo partije. Ovo je napad na jedinstvo na-{e partije. Ovo je napad na krvavo ste~eno jedinstvo na-{ih naroda. Ovo je poziv svim destruktivnim elementimada ru{e sve ono {to smo mi na sre}u na{ih naroda gra-dili do danas. To je poziv na gra|anski rat u na{oj zemlji.Poziv na uni{tenje na{e zemlje.“

A, evo, kako je taj poziv glasio u stilizaciji Informbiroa:

„Informacioni biro ne sumnja u to da u krilu Komu-nisti~ke partije Jugoslavije ima dovoljno zdravih eleme-nata vernih marksizmu, lenjinizmu, vernih internaciona-listi~kim tradicijama Komunisti~ke partije Jugoslavije,vernih jedinstvenom socijalisti~kom frontu. Zadatakovih zdravih ~lanova Komunisti~ke partije Jugoslavijejeste da prisile svoje dana{nje rukovodioce da otvorenoi po{teno priznaju svoje pogre{ke i da ih poprave, danapuste nacionalizam, da se vrate internacionalizmu ida svim silama u~vr{}uju jedinstveni socijalisti~ki frontprotiv imperijalizma. Ili, ako se dana{nji rukovodiociKomunisti~ke partije Jugoslavije poka`u za to nespo-sobni da ih smene i istaknu novo internacionalisti~korukovodstvo Komunisti~ke partije Jugoslavije.“

Zamolio sam istori~ara dr Andriju Radeni}a, ~ije seime pominje na po~etku ove pri~e, vezano za otkri}eDnevnika Benjamina Kalaja, da mi da svoje li~no sve-do~enje vezano za pedesete godine XX veka. U to vremeje Radeni} ve} zaposlen u Akademiji nauka u Beogradu.

Kada sam mu se obratio maja 2008, imao je devede-set godina i nije `eleo da ga snimim, ve} mi je nekolikodana kasnije dao svoja se}anja u rukopisu.

Bio sam sekretar partijske organizacije u SANU u vre-me vladavine Komunisti~ke partije Jugoslavije. U toku je bi-la hajka na Informbirovce, ~lanove partije, koji su se javnoili tajno, stvarno ili navodno, saglasili sa optu`bama Infor-

37

mativnog biroa Komunisti~ke partije Rusije, prema Stalji-novim direktivama protiv Titovog reìma u Jugoslaviji.

Podrazumevalo se da sam se i ja, kada je trebalo da seto u~ini, bio izjasnio protiv Informbirovskih insinuacija, kaopobornik Titovih argumenata protiv staljinizma.

Ipak u forumima Udbe u me|uvremenu je zapisano triputa, u manjim ili ve}im razmacima, prema kazivanjimauhap{enih i tu~enih Informbirovaca, da sam i ja me|u oni-ma koji se smatraju Informbirovcem.

Pri redovnim, u kra}im i duìmrazmacima vo|enim informativnimrazgovorima, ~lanovi Udbe i vode}i~lanovi partijske organizacije u SA-NU o drànju pojedinaca u vezi saInformbiroom, posebno Andrije Ra-deni}a, imaju}i u vidu kazivanja za-tvorenih Informbirovaca, jedno vre-me je ponavljano ne{to {to se uobi-~ajilo, da je Radeni} neizostavnoprotivnik informbirovskih napada.

Samo, ja sam po~eo da bivammanje aktivan kao sekretar partij-

ske organizacije, po{to sam radio naknjizi za polaganje doktorata. Sledila je moja ostavka napoloàj sekretara partijske organizacije i izbor novog sekre-tara. Traìo sam i dobio re{enje za istraìva~ki rad na dok-toratu u Arhivu u Vr{cu.

Na putu za Vr{ac, kad je voz stao na stanici Boka, selagde sam ro|en, poku{ao sam da si|em, ali mi je re~eno damoram imati propusnicu zbog blizine granice prema Ru-muniji. Zato sam odmah po dolasku u Vr{ac telefonski za-traìo od ~elnika Istorijskog instituta SANU da mi nabavepropusnicu za rodno selo. Sutradan, dobio sam odgovorda se odmah vratim u Beograd, u Institut, na zahtev pred-sednika SANU Aleksandra Beli}a. Prekinuo sam tek zapo-~eti rad u vr{a~kom Arhivu i vratio se u Beograd.

38

Faksimil rukopisa Andrije Radeni}a

Kod ku}e me je sa~ekala usplahirena supruga. Celuno} su dva ~lana Udbe pretresala stan u potrazi za dokazi-ma o mom radu kao informbirovca. Naloìli su da se, ~imse vratim, javim deùrnom u Udbi. Kada sam se pojavio,do~ekao me je na~elnik urlaju}i: „Otkrili smo te! Hteo si dabeì{ u informbirovsku Rumuniju!“

Zatvorili su me u jednu sobu da pi{em priznanje o svo-jim politi~kim opredeljenjima na liniji Informbiroa. Ujutru,pro~itav{i napisano, uz psovke da sam la`ljivac i da bi tre-balo da me upute na Goli otok, islednik mi je saop{tio dapo nalogu nekih naredbodavaca, mora da me uputi ku}i.Bi}u pod stalnim nadzorom. Veruje da }e se u celosti do-kazati moja krivica. A u Istorijskom institutu }e me izbacitiiz partijske organizacije i doneti odluku o mom prestankurada u Institutu. Odista, ~im sam se sutradan javio na po-sao, do~ekala me je povika kolega. Ponavljalo se u horu:„Udba je morala da otkrije i potvrdi tvoje pokvarenja{tvo.Dobi}e{ re{enje o prestanku rada u Institutu.“

Dve godine sam uspevao da mi ne uru~e otkaz. Svakogprvog u mesecu bio sam na bolovanju. Po tada{njim propi-sima, ko je bio prvog dana u mesecu na bolovanju, nije muse mogla uru~iti odluka o prestanku radnog odnosa. Takosam bolovanjima uspeo da do~ekam dolazak sekretara KPSSSR Hru{~ova u Beograd 1955, {to je zna~ilo normaliza-ciju odnosa SSSR i Jugoslavije. Tim dolaskom obja{nja-vam prestanak gonjenja optuènih za informbirovsko opre-deljenje. Po izuzetnom re{enju predsednika SANU, poredistovetnog re{enja direktora Istorijskog instituta, prema ta-da{njim uzusima, vratio sam se na rad u Institut. Zahvalju-ju}i zakonskoj odredbi da je samo prvog u mesecu na rad-nom mestu uru~ivano re{enje o otpu{tanju iz slu`be, {tosam ja osujetio navodnim bolovanjem, ostao sam do pen-zije u Istorijskom institutu. Bio je to redak primer uspe{nesnala`ljivosti.

39

Me|u svojim emisijama koje sam sa~uvao na te-mu Informbiroa, na{ao sam i svedo~enje Lazara Bran-kova, koji je 1948. bio otpravnik poslova jugosloven-ske ambasade u Budimpe{ti. îka Lazu sam upoznaou Parizu 1998. Sa ènom Rut, Ma|aricom, ìveo je uFrancuskoj kao emigrant od 1956, kada je izbegao izMa|arske. Ceo svoj drugi deo ìvota proveo je u po-ku{ajima da dokaè da je stradao nevin. Navodim deoonoga {to mi je govorio za emisiju Ja optuùjem, jerje i to paralelna slika vremena u kome su ìveli Petro-vi}, Radeni} i Brankov. @ivot Lazara Brankova mogaobi da bude roman za sebe.

Lazar Brankov:

Godine 1949. bio sam uhap{en u Moskvi, i na zahtevma|arske Vlade sproveden u Ma|arsku, gde me je ~ekalaoptu`nica da sam u~estvovao u zaveri sa ma|arskim mini-strom spoljnih poslova, gospodinom Rajkom.

Namera nam je bila, kako je pisalo u optu`nici, da obo-rimo socijalisti~ki reìm u Ma|arskoj i povratimo stari kapi-talisti~ki sistem. To je bila glavna ta~ka optu`nice. Odmahuz to, bile su i druge ta~ke. Prvo, da bi me moralno, kao~oveka, potpuno diskreditovali, optuìli su me da sam od-govoran ~ak i za jedno izmi{ljeno ubistvo; zatim da samsluìo obave{tajnim slu`bama Amerike, Engleske, Ma|ar-ske… Samo {to me nisu optuìvali da sam bio u slu`bi po-kojnog japanskog mikada.

Na osnovu te optu`be odràn je zloglasni proces u Bu-dimpe{ti septembra 1949. godine, na kojem sam osu|en nadoìvotnu robiju. Ostao sam na robiji sedam godina, potpu-no izolovan od sveta, u samici, bez mogu}nosti da pi{em, ~i-tam, primam po{tu, pakete – o tome nije bilo ni govora.

Godine 1955. moje stanje u zatvoru bilo je manje te-{ko. Ni{ta nisam znao {ta se napolju doga|a, nisam znaoni da je Staljin umro, niti da je odre|ena revizija na{eg pro-

40

cesa… Ali, pona{anje vlasti prema nama bilo je bolje, pri-stup je bio manje grub i prvi put sam dobio knjige, te samkona~no mogao da ~itam.

Posle revizije procesa, pu{ten sam na slobodu amnesti-jom. Tek tada sam saznao {ta se sve dogodilo u toku pro-teklih sedam godina, od 1949. do 1956. godine. Saznaosam da su i na jednoj i na drugoj strani bile {tampane ne-verovatne laì i klevete u vezi sa mnom, u bezbroj knjiga,novina i tako dalje. S jedne strane, sa jugoslovenske strane,na{i su tvrdili da sam sovjetski agent, da sam ma|arskiagent, odnosno ameri~ki {pijun. S druge strane, sa sovjet-ske i ma|arske, tvrdili su obratno – da me je Tito poslao uMa|arsku da zajedno sa Rajkom organizujemo zaveru zaobaranje socijalisti~kog reìma, da ubijemo Rako{ija, Jere-ja i Farka{a, tri rukovode}e li~nosti ma|arske partije.

Saznao sam da je objavljeno mno{tvo knjiga u Jugosla-viji, me|u kojima knjige Save Kràvca, Dragana Markovi}a,Dedijera, koje su pothranjivale izmi{ljotine, laì, koje su bi-le izgovorene u vezi sa mnom. Neki Rudolf â~inovi}, kojije kasnije bio potpredsednik Izvr{nog ve}a Slovenije, u svo-jim memoarima tvrdio je da je saznao da sam posredstvomli~nog Hitlerovog lekara do{ao u vezu i sa samim Hitlerom.

Ali, to nije jedino svedo~enje koje imam o Informbi-rou. Sa Bo{kom Trifunovi}em, kao koautorom, koji je biozato~enik na Golom otoku, objavio sam knjigu „@enskilogor na Golom otoku – ispovesti ka`njenica“, Beograd,1990. Od tih ispovesti izdvajam dve.

Novka Vuksanovi} iz ugledne komunisti~ke porodice,1943. bila je internirana iz logora na Banjici u zloglasninema~ki logor Au{vic. Posle oslobo|enja uhap{ena je1950. godine. Bila je sekretar partijske organizacije u Mi-nistarstvu poljoprivrede kada su je pozvali da govori o na-padu Informbiroa na na{u zemlju, a ona je govorila u za-gonetkama „o gubarima“ koji su uni{tavali zelene povr{ine.

41

Da ne bi bilo dvoumljenja {ta je htela da kaè, iz beograd-skog zatvora preba~ena je na Goli otok.

Se}am se, 5. marta 1953. godine, umro je Staljin. On-da su mene, Milju{u Jovanovi}, Branu Markovi} i SekuStankovi} naterali da u|emo u kanal sa govnima. Moralesmo golim rukama da ~istimo te fekalije, dok su neke dru-ge logora{ice pu{tale vodu da to ide ovamo. A, mi golimrukama – onaj smrad, ona mokra}a, ona kiselina, du{u daispusti{. A, naterane ène stoje iznad nas i vi~u: bando,bando! Kad smo to o~istile, onda su nas doveli nasred dvo-ri{ta, do{li su islednici, onda su namestili jedan leàj, jednaje legla kao da je Staljin, namestili su joj brkove i neku sa-blju, {ta li, a ~etiri su stajale tobo` oko odra i one su pred-stavljale Seku Stankovi}, Branu Markovi}, Milju{u i mene. Ione su kao kukale: Jao Sta{o, mili, mili na{, jao Sta{o {toumrije, mili Sta{o. One su to naricale po crnogorski. Branase na to okrenula i kaè: Milju{a, Novka – stidite se! To, ta{to je igrala Branu: Sram vas bilo! Kako moète tako?! Onje bio veliki, ostao je veliki. Sad je uzleteo na nebo i leponas gleda odozgo, a vi tu kukate.

Ovi islednici se iskida{e od smeha. A mi iza{le iz kanali-zacije, smrdimo na kilometar i dalje, samo da nas puste daodemo do mora da se operemo. Ali ne daju, treba da uìva-ju. I, opet, kaè, kao bajagi, Brana: Nemojte da pla~ete, Sta-{a je bio veliki, ostao je veliki. Jeste kod vas crnogorski obi-~aj da nari~ete... A, kao, ja i Milju{a, nas dve nari~emo: JaoSta{o, mili Sta{o, gde nam ode ti, i druge gluposti.

Pre toga hteli su da nateraju silom mene i Milju{u dastavimo crne marame. Ali, mi nismo htele, nije nam bilo nina kraj pameti. I hteli su da mi sa tim crnim maramamau|emo u kanal. Mi nismo htele. Vukle su nas, udarale, na-gonile, ali nismo pristale. A, gde na|o{e samo crne mara-me, to mi nije jasno.

Godine 1954. skinut mi je bojkot. Bila sam polumrtvac.Samo sam mislila: {ta je ovo? Ni danas mi nije jasno da li

42

su to bili ljudi ili zveri. Kad su me pustili, drugarice su mevodile od stanice, skoro nosile.

Druga li~nost iz knjige bila je Milju{a Jovanovi}, ro|e-na sestra partizanskog generala Arsa Jovanovi}a, komese na rumunskoj granici 1948. gubi trag.

Milju{a je tako|e bila u partizanima. Tokom Igman-skog mar{a 1942, zbog promrzlina, odsekli su joj stopa-la. Uhap{ena je 1950, a pu{tena sa Golog otoka 1954.godine.

Pre nego {to }e nas pustiti ku}i, davali su nam ne{tobolje da jedemo, kako bi se malo nadebljale jer smo uà-sno izgledale. Kosturi i mrtvaci. Ali, mene nisu uspeli nade-bljati jer sam imala bolesnu jetru. Bila sam mr{ava kao gra-na. Kad sam rekla majci: ’Majko, ja sam, tvoja Milju{a’, ni-je verovala, nije me poznala. U ku}i sam zatekla dva kontra-obave{tajca. Jedan se zvao Sveto [o{ki}, major, a drugi Ili-ja Lakovi}, kapetan. I ta |ubrad pitaju ko sam ja, a do{liba{ sada kad sam se vratila. A, imala sam sestri}a, koga sudoveli iz Crne Gore, i taj Ilija se sa sestri}em okumio samoda bi nam se u ku}u uvukao.

Po izlasku, nigde ne sme{ oti}i. [pijuniraju te na svakikorak. Godina dana je pro{la da nisam oti{la kod dr BoraBoòvi}a na kliniku. A kad sam do{la, odmah sam ga pita-la: da ti nije ov|e ne{to prikop~ano.

Kod Radovana Zogovi}a sam oti{la jer smo ratni i po-sleratni drugovi. Radovan se prosto za~udi kad me je video.Zvali smo ga Dadan. Do|em i zvonim, a vrata otvara jednaèna. A, Radovan samo gleda.

– Pa, ova je èna sa Golog otoka, kaèm ja.A, Radovan }e: – Meni je ku}a puna Golog otoka. Sobu mi uzeli i uba-

cili Udbu tamo, i samo se mijenjaju.Ova {to je otvorila vrata, bila je Marija Zeli}, ~uvarka na-

{a u logoru.

43

Kaè on:– Do|i da vidi{ {ta ~ine od kupatila.On stavi nekakve mreè i zaklju~ava, a oni mokra}om

zalivaju mreù. Vidim, ~udo ~ine od njegove ku}e. On ihga|a cipelama i papu~ama, a oni mu se rugaju...

U traganju za informacijama da li je i u Rumuniji bilo„Golog otoka“, nailazim na Internetu, u projektu „Rast-ko“, na knjigu Miljurka Vukadinovi}a „Pribliàvanja“, ogle-di iz knjièvnosti Srba u Rumuniji. Citiram Vukadinovi}a:

„Jedna od tekovina XX veka su logori i progoni; i tonaro~ito u zemljama sa najpravednijim poretkom u sve-tu. Socijalizam kao veliki san proletarijata i sirotinje da}e se u komunizmu ste}i jednakost svih, da }e socijal-ne nepravde oti}i nepovratno u pro{lost... izneverio jeo~ekivanja te ga je progutala isuvi{e velika provalija iz-me|u sna i jave. Umesto u komunisti~ki raj stiglo se usocijalisti~ki pakao – Sibir, Goli otok, Baragan...“

Kada pi{e o Srbima u Rumuniji, Slavko Vejnovi} tako-|e ostavlja trag na Internetu:

„Skladni i prijateljski me|udràvni odnosi izme|uJugoslavije i Rumunije iz osnova su promenjeni 1948.godine, posle dono{enja Rezolucije Informbiroa. Rezo-lucijom su isto~noevropske socijalisti~ke zemlje, saSSSR-om na ~elu, optuìle jugoslovensko partijsko idràvno rukovodstvo da je izdalo socijalizam i da uvodikapitalisti~ke dru{tvene odnose.“

Pitao sam Petrovi}a da li on zna ne{to o Baraganu.

„U pograni~nom pojasu prema „Titovoj“ Jugoslaviji{irokom 25 kilometara, imu}ni Bana}ani i Oltenci* svrsta-

44

* Oltenci su ìtelji Oltenije, pokrajine koja se grani~i sa rumun-skim Banatom. Autori knjige su hteli da kaù da nisu samo banatskiSrbi bili proterani u Baragan, ve} i Rumuni i Oltenci. (Prim. autora)

ni su u jedinstvenu skupinu zakletih i na delu opasnih ne-prijatelja nove politi~ke stvarnosti, ~ije ìvote ne treba ninajmanje {tedeti... Znam da su, osim Srba, tamo prognanii Rumuni, kao i pripadnici ostalih nacija: Ma|ari, Nemci,Bugari i Cigani. [aljem po{tom knjigu ispovesti: Srbi iz Ru-munije u Baraganskoj pustinji, Miodraga Milina i Ljubo-draga Stepanova. Mo`da moè da posluì, jer }e se tako ja-snije razmeti vreme u kome smo mi u Rumuniji ìveli.“

Posle nekoliko dana imao sam knjigu u rukama. Unjoj se nalaze mnoga svedo~enja; evo jednog:

Mara Pantin, selo Ke~a:Na drugi dan Duhova, 19. juna 1951. godine kada je

slava u selu Ke~a gde smo ìveli, posle pono}i, probudilame lupa na vratima. Upao je oficir i naredio da se obu~e-mo. Odsekao je pola hleba i par~e {unke i rekao da samoto moèmo nositi. Moja svekrva je tada imala 77 godina.Ba~enu par~ad je spakovala, a ja sam u }ebe umotala ~e-tvorogodi{nju }erku i godinu dana mla|eg sina. Od mili-cajca koji je pristigao traìla sam da bar ponesem fla{u vo-de za decu, ali nije dao. Veli: ’Za nas nije slobodno ni{ta. Nimu` ne moè u dvori{te, u klozet.’ Isterali su nas na ulicu izabravili ku}u. Nikad je vi{e nisam otklju~ala.

Sa neja~i na le|ima i glavom u torbi oterali su nas naseosku èlezni~ku stanicu sa jo{ pet drugih porodica. Reklisu nam da su oni, me|u 75 deportovanih porodica iz Ke~e,najr|aviji. Zato i ne treba da znamo kuda nas vode. Do su-tradan su nas ostavili tu u vagonu da ~ekamo polazak. Obadeteta su od ro|enja nepokretna i nema. U vagonu su jelisamo hleb, za {unku nisu imali zube. Kad smo stigli u Te-mi{var, bacili su nam neko sumnjivo meso. Iza Bukure{tacelu no} su deca zijala èdna. Na mojim rukama su pro-bdela petodnevni put u pustinju.

Doveli su nas u Furmu{icu. Bacili su nas u mo~varugde je trska bila visoka tri metra i pokazivali parcelu da tu,

45

pod otvorenim nebom, napravimo {to nam je volja. [estmeseci sam provela sa porodicom u skrpljenoj kolibi. Pragnam je bio jastuk, a rogozina jorgan. Svekrva je prva umrlaod muke. Muà su mi poslali u drugi reon, trideset kilome-tara dalje, a dolazio je samo jednom nedeljno da donesehleb. Zbog dece nisam nigde smela da mrdnem, posebnopo{to sam jednog jutra na njihovom uzglavlju ugledalazmiju debelu kao ruka. Bunar je bio {est kilometara udaljenod nas, a meni bi udelili jednu fla{u od dunsta. Voda je bi-la kao r|a, ali se morala piti.

Onda nas je zadesila nova nesre}a. Posle zime, obli`njareka, grani~na linija izme|u Rumunije i SSSR, izlila se i vo-da je odnela sve {to je do tada bilo ste~eno u mo~vari.

Vlasti su tu poplavu iskoristile da naprave plantaè pi-rin~a. Opet sam morala na rad i dnevno sam u vodi do ko-lena stajala po deset sati.

Po povratku iz zato~eni{tva, u Ke~i, u na{oj ku}i, ìveoje neki oficir. Moj mu` je ubrzo umro, a ja sam sa decomoti{la u Temi{var da radim po ku}ama.

Saznala sam da mi uop{te nismo bili na spisku za Bara-gan. Kom{ija je podmitio seoskog kneza i mog zeta AndrijuPoleksi}a, prvog ~oveka partije u selu, pa su njegovih 18 ju-tara zemlje i drugu imovinu napisali kao da je sve to na{e.Tako smo mi poslati u Baragan, a kom{ija ostao. Ljudi sumi kasnije posvedo~ili da iza toga stoje moja sestra i zet!

Video sam da se poznanstvom sa Petrovi}em za~injejedna nesvakida{nja tema, koja traì da pristigle materija-le pokaèm i dr Ljubodragu Dimi}u, redovnom profesoruna Katedri za istoriju Jugoslavije Filozofskog fakulteta uBeogradu, ina~e recenzentu moje prethodne knjige Ras-kol u eteru, o raskolu srpske emigracije u Americi.

Dimi}a sam upoznao slu~ajno, posle neke konferenci-je za {tampu, 2003. godine. Pokazao sam seriju naslovakoje sam autorski objavio u ediciji Knjige koje govore. Bi-le su to moje dokumentarne radio emisije preba~ene na

46

nosa~e zvuka CD, sa razli~itim temama: Nastanak i ras-pad Jugoslavije, Su|enje Draì Mihailovi}u, Milan Pani}pred izbore 1992, Razgovori pukovnika @arka Popovi}a,vojnog ata{ea Kraljevine Jugoslavije, sa Staljinom, 6.aprila 1941, Dva predavanja profesora Radoja Kneèvi-}a, idejnog organizatora vojnog udara 27. marta l941,Govor profesora Slobodana Jovanovi}a, predsednika iz-begli~ke vlade u Londonu, Zabranjene knjige DesimiraTo{i}a, Govori Josipa Broza, Milju{a sa Golog otoka, idrugo. Dimi}a je sve to interesovalo i zato je prihvatio danapi{e recenziju za knjigu Raskol u eteru.

Profesoru Dimi}u sam pokazao sve {to mi je pisao Pe-trovi}. Evo njegovog odgovora u celini:

„Dragi Dragane,Bio sam desetak dana na putu i, evo, tek sada

otvaram po{tu. Pri~a Milana Petrovi}a, tvog sagovornika o radiju

„Slobodna Jugoslavija“ u Bukure{tu, urednika overadio-stanice 1949, sada{njeg dopisnika Politike izBukure{ta, koji oìvljava jedno za nas nepoznatovreme, ~ini mi se ne samo zanimljivom, ve} i uzbudlji-vom. Toplo savetujem da u|e{ u taj projekt. Siguransam da odatle moè jo{ ne{to da izroni. Ovi novi ’odno-si’ sa Rusima svakako }e pogodovati otvaranju arhiva,jer i tamo su svesni da je sve to, danas, ’arheologija’.“

Meni je poznat rad radija „Slobodna Jugoslavija“ izvremena Drugog svetskog rata... [to se ti~e „SlobodneJugoslavije“ (1948–1949), o njoj niko nije pisao. Jasam svojevremeno nailazio na neke osude onoga {to je„Slobodna Jugoslavija“ objavljivala u Tanjugovim bilte-nima i u nekoj dokumentaciji o informbirovskoj propa-gandi, ali je sve to {turo. Mislim da u knjizi RadojiceLuburi~a ima ne~ega u vezi sa ukidanjem propagande.

Pozdrav, Ljuba“

47

Odgovorio sam profesoru Dimi}u:

„Knjigu koju si pomenuo nisam imao. Me|utim, slu-~aj je hteo da sam u petak ujutru oti{ao avionom u Pod-goricu na vrlo uspe{nu promociju knjiga koje govore, uorganizaciji bibliotekara Boìdara Dende, a ju~e sam biona Cetinju kod slikara Luke Lagatora. Hteo sam da ode-mo u knjiàru da potraìm Vru}i mir hladnog rataRadojice Luburi~a. Luka me zaustavi, ode u svoju biblio-teku i pokloni mi knjigu. Tamo u Crnoj Gori svi se znajui sve ide lako. Re~e: Da}e meni Radojica novu knjigu.Njemu je ovo ve} drugo izdanje.“

Knjiga je zaista vrlo zanimljiva, ali ipak ne pominje ono{to je na{ predmet. Vidi se da je Radojicu zanimala drugatema. Pro~itao sam je jo{ dok sam ~ekao avion na aero-dromu. Zasnovana je na antititovskim karikaturama kojeje objavljivala Informbirovska {tampa, pre svega u Sovjet-skom Savezu.

Kada sam ispri~ao temu na{e knjige Borisu Buri}u,koji je bio doma}in promocije u Podgorici, re~e da je nje-gov kolega sa posla, Voro{ilov, dobio to ime samo zato{to mu je otac „dvomotorac“ – dva puta zato~enik Gologotoka, zanet Rusima. Staljin i danas vlada u njihovoj ku}i.Voro{ilov se, ~ekaju}i da se Staljin vrati, nije oènio!?”

Pismo sam uputio i Dimi}evom kolegi sa iste katedre,profesoru Milanu Ristovi}u, ~iji je rad Eksperiment Bulj-kes: „Gr~ka republika“ u Jugoslaviji 1945–1949, za me-ne bio pravo otkri}e. Opet naslednici Staljinove politike.

„Sporazum u Varkizi je trebalo da stvori uslove zapoliti~ko re{enje krize u Gr~koj i kraj krvavih sukobakoji su izbili u decembru 1944. u Atini. Uklju~ivao je irazoruànje jedinica ELAS-a. Zauzvrat, pripadnicimaELAS-a osumnji~enim za ’ratne zlo~ine’, bila je obe}ana

49

amnestija. Dogovoreno u Varkizi najradikalniji pripadni-ci ELAS-a smatrali su i tuma~ili kao ’kapitulaciju’. Zanekoliko hiljada pripadnika ovog pokreta novo stanjeod sredine januara (i prekida vatre), odnosno, sredinefebruara 1945. (kada je ugovor potpisan), bilo je nepri-hvatljivo i radije su se odlu~ili na emigraciju. Ve}ina jeizabrala odlazak u Jugoslaviju, gde su se pridru`ili ve}postoje}im izbegli~kim grupama… Ve}inu su ~inili pri-padnici ELAS-a iz pograni~nih podru~ja, ve}inom Grciali i brojni (’Slavo-’) Makedonci.“

Po{av{i tim tragom danas, ~ak sam na{ao i `ive Grke,stanovnike „Republike“. Nove vlasti u Jugoslaviji preba-cuju neke pripadnike ELAS-a u folksdoj~ersko selo Bulj-kes kod Ba~ke Palanke na Dunavu. Oni ostaju tu sve dozahla|ivanja odnosa Jugoslavije i SSSR 1948. godine.

I Ristovi}ev odgovor je bio sli~an Ljubinom – ohrabru-ju}i.

50

Nevidljivi ljudi

Radio emisija Nevidljivi ljudi iz decembra 2007. bilaje posebno zanimljiva. Petrovi}, kao jedini ìvi medijskisvedok doga|aja koji su pre vi{e od pola veka potresalikomunisti~ki svet, prvi put uìvo, u telefonskom uklju~e-nju, govori na beogradskom radiju iz Bukure{ta.

U desetak minuta ispri~ao je istoriju svog slu~aja. Evoskra}enog stenograma emisije:

Milan Petrovi}: […] Negde sredinom 1949. ovde uBukure{tu po~ela je da radi „Slobodna Jugoslavija“, kojanije objavljivala gde se nalazi, a fakti~ki se nalazila u sa-mom centru Bukure{ta. Sad kad je izbio sukob sa Infor-mbiroom, pored raznih {tampanih glasila, osnovana je ita radio stanica. Ja sam u njoj po~eo da radim od 1950.godine. Imala je emisije na tri jezika: na srpskohrvatskom,slovena~kom i makedonskom. Radi istorije, mogu pome-nuti da je njen prvi glavni urednik bio Du{ko Novakov,ina~e, ~ini mi se Pan~evac, a tri godine bio je glavni ured-nik Uro{ Tomin, inènjer hemije, kasnije, doktor filozofije,rodom iz Kikinde.

Bio sam oficir, i do{lo je do sukoba. Ja sam se opre-delio protiv Tita. Bio sam podvrgnut ispitivanjima i, ume-sto da odem na Goli otok ili ko zna gde, da bih se spasao,na{ao sam se ovde u Bukure{tu. Ja sam po struci geo-det, ali sam promenio posao i silom prilika pre{ao sam unovinarstvo. Novinarstvom se bavim od 1949. godine,kada sam oti{ao u „Slobodnu Jugoslaviju“.

51

Novinar: Kakav ste program emitovali?

Milan Petrovi}: Uglavnom su to bile vesti, emisije sui{le skoro 24 sata. Razni programi. Bile su i pono}neemisije, diktirani su razni propagandni leci slu{aocima isli~no.

Zna~i, ova radio stanica je u~estvovala, apsolutno, upoliti~koj borbi. Direktno, razumete. Postojalo je uredni-{tvo, a mi smo imali izvesnu samostalnost. Osnovne di-rektive dobijali smo iz Moskve, priu~avali smo se radionovinarstvu. Sad kad razmislim o svemu, shvatam da jeto bilo primitivno novinarstvo. To su bili napabir~eni novi-nari, nisu to bili novinari iz struke. Jedini ~ovek koji je biopravi novinar, bio je Viktor Nedi}. To je bio prvi posleratnidopisnik Tanjuga iz Berlina, i njega su doveli u Bukure{t.On je bio najsposobniji od svih nas. Bili smo {egrti u no-vinarstvu.

Jugoslovenska redakcija je emitovala program 24 sa-ta, naravno, ponavljali su se programi. To je bila kratko-talasna stanica. A, radila je u dubokoj ilegalnosti da bi sestvorio utisak da se ne zna odakle se emituje program.Sa mnom je radio i Aleksandar Opojevi}, ~ovek koji jedvadeset godina kasnije ubijen prilikom otmice i hap{e-nja Vlada Dap~evi}a u Bukure{tu. On je bio major jugo-slovenske vojske. Prvi spikeri su bili Zlata Mili}, ona je, ~i-ni mi se, iz Pan~eva ili iz Bele Crkve, i Branko Beri} iz[apca.

Novinar: Neki upe~atljiv detalj koji pamtite?

Milan Petrovi}: Se}ate se one Olimpijade u Helsinki-ju 1952. kad su igrale fudbalske reprezentacije Jugoslavi-je i SSSR-a. Mi smo bili u velikoj dilemi: za koga da navi-jamo? Znate, srce je u Srbiji, a ovamo, mi smo sa Sovjet-skim Savezom zajedno. I, znate, ta utakmica je bila dra-

52

mati~na. Mi smo vodili 5:1, a Rusi su izjedna~ili sa 5:5 uposlednjem minutu. Moralo je naknadno da se igra. Uponovljenoj utakmici na{i su pobedili, ne se}am se sa ko-liko, i onda su tu loptu odneli u Beograd na Terazije. Re-~eno je: mala Jugoslavija je pobedila veliki SSSR. Me|u-tim, u finalu su se sreli Ma|arska i Jugoslavija, i onda jemala Ma|arska tukla Jugoslaviju. I ja dobijem nalog, od-nosno, tra`e mi da komentari{em to i upravo sam tako ikomentarisao, o toj lopti. Bila su takva vremena.

Novinar: Vidite, mi vrlo malo znamo o tom prostorukoji Vi svojim `ivotom i se}anjem pokrivate, pa, evo, nekostane kada do|ete u Beograd da napravimo jednu op-{irniju emisiju.

53

„Nevidljivi ljudi“ posreduju kod ~oveka

iz Danske

Ceo razgovor poslao sam mejlom kao zvu~ni fajl nanekoliko adresa u beli svet sa èljom da vidim kakav }eutisak ostaviti na slu{aoce. Prva se javila Vesna Bjelica izKopenhagena i kratko napisala:

Dragi Dragane,

[ok. Prijem. Fantasti~no! êstitam na ideji, a presvega na neverovatno ìvom dokumentu. ôvek je pra-vi dragulj!

Nestali smo – imate pravo, kao da nas je pojeo Inform-biro. Dodu{e, ja nikada nisam bila ~lan, pa valjda ba{ za-to... U potpunoj smo stisci sa vremenom, brodovima, teku-}om i idu}om sezonom, ugovorima, praznim mestima, a iprivatno, uspesima dece, nepredvi|enim bolestima rodite-lja, renoviranjem krova na ku}i... Ali, prosledi}u Mihajluovaj mejl, pa }e Vas on kontaktirati – sve je lepo krenulo, alisvako prepu{tanje ne~ega nekom drugom da zavr{i dono-si sa sobom u zavr{nici veliku enigmu, pa sam ja tako pre-pustila ipak vama dvojici, neposrednu saradnju po pitanjuovog projekta.

[ta predlaète? Puno pozdrava! Vesna

April 01, 2008 11:28 AMSubject: FW: latinica

Slu{aj, tekst o Slobodnoj Jugoslaviji }u ~itati ve~eras ilinaredna 2–3 dana, jer ga je Vesna odnela ku}i.

54

Tebi je obe}ana puna pomo} u {tampanju neke tvojenove publikacije, te to nije sporno.

Sporno mo`e biti – {ta donosi ova knjiga? Radio o kome pi{e{, bez obzira na visoke dokumentar-

ne vrednosti kazivanja i autenti~nog lika, te otuda nemasumnje da sve to treba da ostane zabele`eno, historijski –bio je uistinu informbirovsko glasilo. Meni bi kao starom ti-toisti i komunjari po ube|enju, koji borbu protiv inforbiro-propagande smatram jednim od svetlijih trenutaka Jugo-pro{losti, pomalo te{ko palo da na{e ime bude sponzorjedne ovakve dokumentacije.

Kada budem pro~itao materijal, neke od ovih dilemabi}e – ili umanjene, ili }e se multiplicirati.

55

Draèsni beogradski KGB, javi se

Milan Petrovi} po~etkom februara 2008. javlja da }ebiti krajem meseca dan-dva u Beogradu. Pita da li moè-mo da se upoznamo. Veli, donosi fotografije iz perioda„Slobodna Jugoslavija“ i jo{ neke druge zanimljive tek-stove.

Sreli smo se u jednoj beogradskoj kafanici. Video sampred sobom visprenog ~oveka, sposobnog za akciju, ~ijifizi~ki izgled ni najmanje nije odgovarao stvarnim godina-ma. Rastali smo se uz dogovor da zapo~nemo knjigu.

Po~etkom marta, stigao mi je elektronskom po{tom~lanak, sa neobi~nim naslovom i nesvakida{njim sadrà-jem, koji je Petrovi} poslao svom listu iz Bukure{ta. Danapi{e takav tekst, podstakla ga je mlada slu~ajna prola-znica na ~ijoj je jakni bila od{tampana zvezda petokraka ioznaka KGB.

Tekst navodim u celini.

56

U ìvotu se ~oveku sva{taizde{ava. A, ako on malo po-duè poìvi, kao {to je samnom slu~aj, onda se dogo-dov{tina nakupi zaista velikomno{tvo. Od nekih od njih ticelog ìvota bridi glava.

Ono {to se meni desilo uBeogradu poslednjeg dana

prestupnog februara spada une{to {to vredi ispri~ati. Po-sebno mladima, kojima jeistorija od pre desetak deceni-ja malo poznata.

Elem, u podne tog neo-bi~no sun~anog 29. februarana{ao sam se u na{oj presto-nici u prolazu, ta~nije u po-

Od na{eg dopisnikaBukure{t, 4. marta 2008.

vratku za Bukure{t. Kao ~lanjedne delegacije Lige rumun-sko-srpskog prijateljstva tre-balo je poslovno da odem doKladova i Negotina, a ondasam iskoristio priliku da svra-tim i do Beograda.

I{ao sam u pratnji jednogkolege.

Nas dvojica smo se, u su-{tini, oprostili u klubu Ateljea212, gde smo uz ~a{icu rakijeutana~ili dalju saradnju. I ta-ko, idu}i soka~etom iza Ate-ljea 212 ka Hilandarskoj, is-pred nas je, kao prozra~niprole}ni leptiri}, prolepr{aojedan beogradski curetak. Ba-cio sam pogled na to mladostvorenje i kao da me je ne{to{trecnulo. Nosila je bluzu nakojoj je, ispod jarke crvenezvezde, pisalo KGB. Dabome,re~ je o ruskoj Udbi.

Onako, spontano, iz me-ne, starog beogradskog {a-trovca, u kome je ostalo du-boko urezano se}anje napredratni beogradski korzo uKnez Mihailovoj, na na{e dra-èsne devojke koje su znale za{alu i dobronamerna dobaci-vanja, prosto je izletelo: Halo,KGB, kud ùri{?

Nepoznati devoj~urak, sasvojih mo`da {esnaest-se-damnaest godina, okrenu sesa punim osmehom, prezado-

voljan {to je njen neobi~an iz-gled privukao pa`nju. Ljuba-znom re~ju zamolio sam je dastane i rekao joj da sam zbogte u svetu poznate firme, ~ijuoznaku tako izazovno nosi nasvojim le|ima, morao pre ta~-no {ezdeset godina da napu-stim rodni Beograd i da se svedo sada potucam u tu|ini.

Ona, beogradski KGB,nastavila je da se zaraznosme{ka, razdragano pokazu-ju}i svoje biserne zubi}e.Uvojci njene crne kose su senjihali niz le|a. O~ito je bilaprijatno iznena|ena {to jesvojim {tosom toliko privuklapoglede prolaznika. Uz u~tivodo vi|enja, odskakutala jedalje svojim putem, kao ne-`no lane, ne kazav{i ni kakose zove.

Iako iznena|en onim {tose zbilo, moj saputnik uspeoje da potegne fotoaparat i dasnimi nepoznatu devojku.Naravno, usledilo je pitanje:[ta bi?

Zaista, {ta mi bi?! Sigurnoje proradila asocijacija na ono{to mi se u Beogradu desilodaleke 1948. To sam odmahuzbu|eno ispri~ao prijatelju.

Neposredno posle rata, jasam kao oficir JNA, upu}en uMoskvu na {kolovanje na Vi-{oj vojnoinènjerskoj akade-

57

miji. Tamo sam se ubrzo za-ljubio u jednu prelepu Ruski-nju, k}erku nekog generala inameravao da se njome oè-nim. U me|uvremenu, Tito iStaljin su se posva|ali. Juna1948. iza{la je ~uvena Rezolu-cija Informbiroa. Budu}i dasam bio u Moskvi, ja sam seizjasnio za Rezoluciju.

U Beogradu sam bio pod-vrgnut te{kim ispitivanjima.Pet dana me je tada{nji na~el-nik vojne kontraobave{tajneslu`be, narodni heroj MilojeMilojevi}, uporno poku{avaoda ubedi da priznam da me jezavrbovao KGB. Negirao samto na sve na~ine. Milojevi}evglavni adut je bio: „Ma, ne}eRusi da daju generalovu k}erza bilo koga“. Drugim re~ima– mene bi ènio KGB. Bar ta-ko su me otkucale neke mojemoskovske kolege.

Eto, za{to me je {trecnuloono KGB na le|ima divnogbeogradskog stvorenja.

Kada sam se dan-dva ka-snije vratio u Bukure{t, vozompreko Temi{vara, i upalio mojverni kompjuter, u njemu samna{ao fotku na kojoj je zape-~a}en moj susret sa beograd-skim KGB-om.

I sada gledam u nepozna-tu mladu Beogra|anku. û-dim se nenadanom susretu sanjom u beogradskom sokaku.Voleo bih da znam kako se zo-ve, ~ime se bavi, {ta smera uìvotu. Voleo bih da joj odavdepo{aljem bar neku ~okoladu,da joj se zahvalim {to postojitako vedra i ~ila, {to u sebinosi neodoljivi ìvotni optimi-zam koji nam mnogima manj-ka u ovo te{ko vreme.

58

Govori da bih te video

U me|uvremenu stiè jo{ jedan Milanov mejl, a govo-ri o toj stalnoj novinarskoj neizvesnosti da li }e urednik bi-ti dovoljno raspoloèn da razume i objavi tekst.

„Dragane, puno ti hvala na svemu, posebno za emisijuu kojoj sam u~estvovao uìvo, kao nekad na radiju, ali sadasa novim izmenjenim sadràjem, realno, kako je zaista bilo,ne neka lakirovka iz minulih dana. [aljem ti ve} napisanu iposlatu pri~u, u kojoj sam tok stvari izmenio samo toliko dabih mogao da sve veèm za izve{taj upu}en iz Bukure{ta.Ne znam da li }e ga objaviti. [ta ti misli{?“

Nemam pojma {ta da mu odgovorim. Samo znamda sam i sam ~esto psovao {efa koji ne razume pri~u,ali to je sad ve} ne{to drugo {to doìvljavaju svi novina-ri na svetu i svako bi mogao da ispri~a na tu temu „li~-nu dramu“.

Ono o radiju, ta~no je. Imali smo emisiju, ne telefo-nom kao pre tri meseca, ve} smo bili obojica uìvo u emi-siji „Govori da bih te video“*, koja je trajala trideset minu-ta. Tu nema pitanja, i kao u nekoj monodrami, Petrovi} jeispri~ao svoj ìvot. U~inilo mi se da sam bio u prilici da za-tvorim krug moje nove serije i budu}e knjige Govori dabih te video od Milo{a Crnjanskog do danas. Uvek kadasam pomislio da je broj od dvadeset u~esnika kona~an,pojavljivalo bi se neko novo zanimljivo lice kao sada MilanPetrovi}.

59

* Dokumentarna emisija „Govori da bih te video“ emituje sesvakog radnog dana od 17.00 do 17.30 na talasima RadioBeograda 2. Glavni urednik: \or|e Malavrazi}.

Izvod iz emisije

„Da se razumemo: bi}e re~i o istoriji, o doga|ajima preskoro 60 godina. Ja sam tada bio mlad. Imao sam 23–24godine, bez ìvotnog iskustva, vaspitan kao oficir Jugoslo-venske narodne armije, geodet itd. I dolazi vreme o komeho}u da vam ispri~am pone{to, zapravo o mom ìvotu. Dali nekog interesuje danas to da je postojala nekada radiostanica „Slobodna Jugoslavija“? Neki kaù da, neki kaùne. Jedan moj prijatelj ovde, stari Beogra|anin, kaè: Kogato, Milan~e, interesuje? Ja mislim da ipak mo`da interesu-je nekoga.

Otprilike, kao {to je beogradsko Dedinje, tako je ispod„bukure{tanskog Dedinja“ postojao podzemni prolaz krozjednu garaù. Tamo se stupalo u redakciju radio stanice.Sedi{ta radio stanice menjana su tri puta iz razloga bezbed-nosti. Otpadali su neki ljudi, da se ne bi znalo gde se nala-zi ta stanica. Moja supruga, recimo, nije znala gde i {ta ra-dim. Ja sam jedne no}i prebacivao na{e studije, redakcijui pocepao pantalone. Kad sam do{ao ku}i, ona pita gde sipocepao pantalone. Veli: Bio si u {teti, gde si bio? Nijesmela da zna adresu stanice, a ja nisam smeo da kaèm{ta sam radio, razumete. To je jedna mala stvar sa na{omtajanstveno{}u. Iz li~nog iskustva znam da je redakcija biladirektno pot~injena rukovodstvu Informbiroa, ~ije je sedi{tebilo u Bukure{tu. Onaj koji poznaje istoriju, zna da je sedi-{te Informbiroa bilo najpre u Beogradu 1947. godine. Ka-snije, kad je do{lo do sukoba, onda je preba~eno u Buku-re{t. [to se ti~e materijalne strane, zna~i nalaènja sedi{ta,opremanja, tehnike, studija, to je obezbe|ivala Komunisti~-ka partija Rumunije, direktno Centralni komitet. Postojalisu specijalni instruktori koji su radili samo sa nama. [to seti~e tehni~kog osoblja oko radio stanice, to je ipak velikaradio stanica, bilo je oko trideset ljudi: radio inènjeri, teh-ni~ari, operatori, daktilografkinje, obezbe|enje, {oferi i ~i-sta~ice. To su bili sve Rumuni ili nekoliko Srba iz rumun-

60

skog Banata koji su srpski lo{e govorili. Samih ~lanova re-dakcije bilo je sedamnaest, najvi{e novinara.

Na{e op{te postavke su bile postavke Informbiroa. I{lose direktno na obaranje Titovog reìma, naro~ito u po~etkukada se verovalo da se to moè ostvariti. U~estvovali smo unjegovom idejnom razobli~avanju kao izdajnika socijali-zma. I{li smo na to i pisali smo te ~lanke da izazivamo ne-poverenje i neposlu{nost u zemlji u svim sferama ìvota. Uto vreme, naravno, emisije su bile proète dogmatskim ve-li~anjem Staljina, glorifikacijom SSSR-a i ~itavog socijali-sti~kog tabora. To nam je bio program. Uglavnom, preno-sili smo {ta drugi pi{u i kaù. Ja sam bio geodet, drugi subili pravnici, tre}i ekonomisti, ~etvrti su bili zanatlije, obi~niljudi. I onda smo uglavnom prenosili, prvih godina naro~i-to, sve va`nije ~lanke iz lista Za trajni mir, za narodnu de-mokratiju.

Radio je bio organ Informbiroa. I te ~lanke smo preno-sili. Prevodili smo sa ruskog i rumunskog.

Najve}i deo svih tih materijala koje smo prenosili, uzi-man je iz antititovske emigrantske {tampe. To su listovi:Napred u Sofiji, Nova borba koja je izlazila u Pragu na srp-skom, Pod zastavom internacionalizma, Za socijalisti~kuJugoslaviju, {tampana u Moskvi. Koristili smo i {tampu na-{ih izbeglica iz SAD, Kanade i Australije. Tamo su bili razli-~iti politi~ki tonovi, izbeglice koji su bili protiv Tita. Njih inas samo je to i spajalo, a sve ostalo razdvajalo.

E, moète shvatiti da su makaze radile „punom pa-rom“. ^lanci su se isecali i – ~itali. Primitivno novinarstvo,ali takvo je vreme bilo.

61

Mogu vam re}i da smo pisali i sopstvene komentarebez naznake autora. Ja sam ~esto pisao komentare.

Naravno, glavni izvor podataka pruìla nam je jugoslo-venska {tampa koja je stizala sa velikim zaka{njenjem, takoda mi nismo mogli da pratimo doga|aje aktivno, da reagu-jemo svaki dan na ne{to. Slu{ali smo Radio Beograd, izme-|u ostalog. Postojalo je, ali nije bilo organizovano slu{anje ilibeleènje emisija. Nije bila ta tehnika. Recimo, ako se se}atekad je \ilas pokrenuo odvajanje od Tita, mi nismo znali {tase ta~no de{ava. Me|u nama je izbila polemika. Nismo shva-tili \ilasove teze, mi dugo nismo znali koga da podrìmo –\ilasa ili Tita. Nismo znali {ta se ta~no dogodilo u Jugosla-viji. U su{tini, mi smo }utali jedno vreme oko toga, a trebaloje da budemo aktivni. Nismo imali dodir sa na{im slu{aoci-ma. Nismo dobijali pisma. Bili smo odvojeni od tog sveta.

Bilteni? Imali smo biltene spoljnih vesti. Dovoljno su bi-li suvoparni. Sastavljani su uz kori{}enje agencije Tas i ru-

62

Jedna od zgrada u Bukure{tu iz koje se emitovala Radio „Slobodna Jugoslavija“

munske agencije Adjerpres. Tako da to smo dobijali, i to jebila inspiracija. [to se ti~e muzike ili drugih radio elemena-ta, mogu da vam kaèm da smo emitovali malo muzike. Tosu bili uglavnom govorni programi, ali emitovana je i me-|unarodna revolucionarna muzika, recimo Bandijera rosa,koja je ~esto bila emitovana, ili Pol Robinson, Amerikanac,crnac. Interesantno je spomenuti da je najavna {pica jednovreme bila Internacionala. Verovalo se da smo mi zastupni-ci pravog socijalizma. Me|utim, kad se kasnije pojavio Sa-vez jugoslovenskih patriota, onda smo pre{li na drugu {pi-cu. Ne se}am se kakva je muzika kori{}ena za tu {picu.

Mogu da posvedo~im da je redakcija imala relativnuautonomiju. Mi smo planirali emisije, ali smo podnosili iz-ve{taje na{em koordinacionom komitetu i centru jugoslo-venskih revolucionarnih emigranata u Moskvi. [ef tog cen-tra bio je general Pero Popivoda. Mislim, ta relativna auto-nomija vredi da bude nagla{ena zato {to Informbiro, odno-sno Rusi i drugi koji su bili oko nas, nisu znali ta~no {ta miprenosimo, {ta mi to govorimo. Tamo negde 1951. poslalisu nam iz Moskve u Bukure{t mladog prevodioca.

Koristili smo u obra~unima sa jugoslovenskom {tam-pom najgrublju terminologiju, a i ta {tampa nam nije osta-jala du`na. Razumete, takvo je vreme bilo. Mi smo govorili:banditi, provokatori, izdajnici, imperijalisti~ke sluge, svi mo-gu}i epiteti koji su mogli da se na|u. Me|utim, argumenta-cija za te epitete bila je plitka, bila je primitivna i tekstovi sudonekle bili linearni. Izlazili su iz pera malo talentovanihautora. U su{tini, mi smo imali veoma usku autorsku bazu.Pisali smo o svemu i sva~emu: i privreda, i kula{tvo, i selja-{tvo, i ne znam {ta, i vodoprivreda, i spoljna politika itd.

îtav rad na „Slobodnoj Jugoslaviji“, odvijao se u du-bokoj konspirativnosti. Kada se jedan od novinara propio ipostao nesiguran, stanica je preseljena na novo mesto. Toje bio Vitomir Nedi}, dopisnik Tanjuga koga su Rusi speci-jalno doveli za ovaj posao. On je bio jedini koji je poznavaoknjièvni jezik. Kad bismo imali slike da pokaèmo gde je

63

bila stanica, videla bi se jedna od najluksuznijih vila na „ru-munskom Dedinju“. Niko ne bi ni sanjao da se tamo nala-zi jedna ilegalna radio stanica.

Za{to je bila tolika konspirativnost? Radilo se o tome dasu se oko nas vrzmali svakojaki agenti raznih slu`bi jer je tobilo vreme borbe „blok protiv bloka“. Nas su tra`ili. Trebaloje da se prona|e gde je stanica odakle je emitovan pro-gram. Emisioni centar bio je daleko od Bukure{ta. [efovisu nam govorili da postoji mogu}nost da budemo kidna-povani. Mo`da se u toj opreznosti i preterivalo, ali i to je biodeo propagande. U svakom slu~aju, to tajno vo`enje auto-mobilima no}u i danju, govorilo je o tome da postoji, mo-

Informbirovske novine kojesu, na jezicima jugosloven-

skih naroda, izlazile uzpodr{ku Sovjetskog Savezau zemljama „socijalisti~koglagera“ – u Pragu, Var{avi,

Sofiji, Bukure{tu,

Budimpe{ti i Moskvi

64

Organ jugoslovenskih komunista –polti~kih emigranata u SSSR

`da i neopravdano, strah od opasnosti, ali je to, verovalose, podizalo revolucionarni duh.

Od svih tih emigranata, ja sam jedini ostao do kraja unovinarstvu i imao sam priliku da tokom `ivota upoznammnogo raznih ljudi, a {to se ti~e onih koji su vezani za jugo-slovensku politiku, pomenuo bih Vlada Dap~evi}a poseb-no. Me|utim, moram vam re}i da se nisam slagao s njim.On je bio krajnji ekstremista i nisam prihvatao njegovu pri-~u. Me|utim, uzeo sam ga u za{titu kad je bio uhap{en. Dohap{enja je do{lo u Bukure{tu u hotelu Dorobanc, i tomprilikom je ubijen biv{i ~lan redakcije radio stanice „Slo-bodna Jugoslavija“, Aleksandar Opojevi}.

I, sad da pre|emo na jo{ jednu stvar – ja }u poku{atipreko rumunskih arhiva da prona|em bar neke tragove oradu ove radio stanice, ali bih vam ne{to sugerisao – mo-`da se neki tragovi mogu na}i u arhivi Udbe, po{to je Udbadirektno pratila na{ rad. Sve {to se govorilo i radilo u Buku-re{tu, njih je interesovalo. Naravno, ako se ta arhiva otvori.A, jo{ jedna sugestija bi bila slede}a: mo`da bismo moglida prona|emo specijalne biltene Tanjuga, tzv. „crvene bil-tene“, koji su prenosili ono {to smo mi pisali i govorili uono vreme. Tako da se tragovi „Slobodne Jugoslavije“ mo-gu prona}i u Beogradu, a ta radio stanica u svakom slu~a-ju spada u istoriju srpskog radija.

AFP prenosi ~lanak organa Informbiroao osnivanju nove KP u Jugoslaviji.

Bukure{t, 2 septembra 1949 23h*

„Za ~vrsti mir, za narodnu demokratiju“, pi{e da-nas da je po~ela rad radio stanica jugoslovenskih re-volucionarnih emigranata. Zadatak ove stanice je daotkriva izdajni~ku delatnost zlo~ina~ke bande Tito –

65

* Tanjug, vesti inostranih agencija. („Crveni bilten“) istorijskiarhiv Srbije i Crne Gore, Beograd, I – 2 10.

Rankovi}, da informi{e jugoslovenske trudbenike ostvarnoj situaciji u zemlji, da otkriva la`i i falsifikate Ti-tove propagande, da upoznaje jugoslovenske trudbe-nike o uspesima Sovjetskog Saveza i zemalja narodnedemokratije sa borbom trudbenika svih zemalja zamir, slobodu i nezavisnost, protiv izaziva~a novog rata.List dodaje da je uprkos ~injenici da ova klika poku{a-va svim sredstvima da spre~i i omete emisije, da sepreduzimaju svirepe sankcije protiv onih koji ih slu{a-ju, da se ta radio stanica kleveta u jugoslovenskoj{tampi, ni{ta ne mo`e ugasiti glas istine.

S druge strane, u uvodnom ~lanku pod nazivom„Fa{isti~ki banditi su prevr{ili svaku meru“, zvani~niorgan Informbiroa komentari{e sovjetsku notu, upu-}enu jugoslovenskoj vladi, i izjavljuje da u Jugoslavijiradnici nisu ostvarili plan, da napu{taju fabrike i odla-ze na selo i da se seljaci protive prisilnoj mobilizaciji zarad u rudnicima i fabrikama. Jugoslovenski radnici isvi po{teni rodoljubi, pravi komunisti, koji su jo{ u ko-munisti~koj partiji Jugoslavije, obrazovali su ve} svojusopstvenu komunisti~ku partiju, vernu marksizmu –lenjinizmu, vernu proleterskom internacionalizmu.

„U Jugoslaviji – dodaje list – u ~itavoj zemlji, usvim republikama, i fabrikama i selima, ve} postoje irade mnogobrojne ilegalne komunisti~ke organizaci-je. One u~estvuju u ilegalnoj borbi i znaju se sa~uvatiod gonjenja Rankovi}evih nju{kala. Jugoslovenski ko-munisti mogu biti sigurni da u svojoj slavnoj i heroj-skoj borbi za povratak Jugoslavije u tabor socijalizmai demokratije imaju podr{ku svih bratskih komunisti~-kih partija... Sovjetske trupe su na granici prema Ju-goslaviji.“

66

Sad kad bacim pogled na to {ta je sve pro{lo, skoro {e-zdeset godina, to je prohujalo kao vihor. Bilo je to jedno ro-manti~no vreme u kome sam u~estvovao svom svojom du-{om i telom. Ali, onda, kada je sve pro{lo, na sve to gledaosam sa izvesnom dozom kritike. Rekao bih – progledaosam. Znam da sam tada bio priu~eni novinar, ali sam ka-snije ne{to i nau~io. A sada, ako me u Beogradu objavljujuu raznim novinama, zna~i da ti tekstovi ipak ne{to vrede.

Prilo`i}u Vam, po se}anju, spisak ~lanova redakcije„Slobodna Jugoslavija“ koja je delovala izme|u 1949. i1954. godine.– Du{ko Novakov – pravnik iz Pan~eva, bio ~lan rukovod-stva vojvo|anskih partijskih foruma, glavni urednik u perio-du 1949–1950;– Zlata Mili} – slu`benica, aktivista SKOJ-a iz Pan~eva, spi-kerka u periodu 1949–1950; u Bukure{tu se udala za No-vakova;

67

Izgled jedne strane Tanjugovog „Crvenog biltena“ iz 1949. godine

– Vitomir Nedi} – novinar, Beogra|anin, posleratni dopi-snik Tanjuga iz Berlina, nesvr{eni student medicine, poslatu Bukure{t iz Nema~ke, radio od 1949. do 1953, udaljenzbog pijan~enja;– Aleksandar Opojevlji} – major JNA, Sremac, radio od1949. do 1950; ubijen u Bukure{tu 1975. prilikom otmiceVlada Dap~evi}a;– Uro{ Tomin – inènjer hemije, rodom iz Kikinde, studiraou Zagrebu, kasnije doktorirao filosofiju na Bukure{tanskomuniverzitetu, radio od 1949. do 1954. Za glavnog urednikapostavljen 1950. Interesantan podatak: otac mu je bio u~e-snik Oktobarske revolucije i dogurao je do ~ina pukovnikaCrvene armije. Vratio se u Kraljevinu Jugoslaviju 1924.– Branko Beri} – rodom iz [apca, studirao knjièvnost, ra-dio kao spiker od 1950. do 1954;– Milan Petrovi} – oficir-geodet, rodom iz Beograda, studi-rao aerofotogrametriju na Vojnoj akademiji u Moskvi, ka-snije diplomirao novinarstvo na VP[ i filosofiju na Bukure-{tanskom univerzitetu, radio od 1950. do 1954. kao po-mo}nik glavnog urednika, urednik programa na srpskohr-vatskom i generalni sekretar redakcije;– Supru`nici Rade i Rada Jefti} – po zanimanju ekonomi-sti, u Bukure{t specijalno poslati iz Sofije da bi radili kaospikeri;– Zoran Mitrovi} – ekonomista, Leskov~anin, urednik pro-grama na makedonskom jeziku od 1952. do 1954;– \or|e Vrcelj – ekonomista, rodom iz Beograda, kasnijedoktorirao ekonomiju u Bukure{tu i postao profesor uni-verziteta, radio od 1953. do 1954;– Slobodan Kova~evi} – Hercegovac, ekonomista, studiraou Lenjingradu, partizanski major, prvoborac iz 1941; kasni-je postao nau~ni istraìva~ u oblasti svetske privrede; radiood 1953. do 1954;– Konstantin Gruji} – ekonomista, rodom iz Pan~eva, ka-snije doktorirao ekonomiju i postao profesor univerziteta u

68

Bukure{tu; radio od 1953. do 1954. Ve} vi{e od 25 godinaìvi i radi u Africi, u dràvi Obala Slonova~e;– Vojislav Kojovi} – ekonomista, radio od 1953. do 1954;– [piro Be{evi} – Li~anin, mislim, biv{i oficir JNA, radio od1952. do 1954. kao pono}ni spiker, diktirao tekstove kojisu se prenosili kao propagandni materijal u Jugoslaviji;– \oka Marku{ev – zanatlija iz banatske ênte, partijskiradnik, radio pored ostalog i kao pono}ni spiker i diktiraotekstove koji su se prenosili kao propagandni materijal uJugoslaviji. Kasnije diplomirao prava na Bukure{tanskomuniverzitetu;– Milo{ Kodri~ – ekonomista, Slovenac iz Trsta, za vremerata bio zato~enik Mauthauzena. U Bukure{t stigao iz Sofi-je. Odgovorni urednik programa na slovena~kom jeziku od1952. do 1954;– Mijo Pu{i~ – Slovenac, radio kao novinar i spiker na slo-vena~kom jeziku od 1952. do 1954.– Marija – Slovenka, studirala u SSSR-u, iz Moskve poslata uBukure{t da bi radila kao novinar i spiker od 1952. do 1954;– Len~e – Makedonka, u Bukure{t poslata iz Sofije. Radilakao novinar i spiker na makedonskom jeziku u periodu iz-me|u 1952. i 1954;– Makedonac, u Bukure{t upu}en iz Poljske; radio kao no-vinar i spiker na makedonskom 1952–1954;– Todorovi} – Srbin, iz Sofije upu}en u Bukure{t. Jednokra}e vreme (1953) radio kao pomo}nik glavnog urednika.

Tehni~ko osoblje „Slobodne Jugoslavije“ (radioinènje-ri, tehni~ari, operatori, daktilografkinje, obezbe|enje, {ofe-ri, ~ista~ice) brojalo je tridesetak ljudi – Rumuni ili rumun-ski Srbi.

Bio je to kraj Petrovi~evog izlaganja, a ve} posle neko-liko dana dr Ra{ko Jovanovi}, radio kriti~ar, objavio je op-{iran prikaz emisije u svom listu, iz koga prenosimo ma-nji deo.

69

Dokumentarno popodneRadio Beograda 2 donelonam je susret sa Milanom Pe-trovi}em, jednim od urednikai spikera emigrantske radiostanice „Slobodna Jugoslavi-ja“, koja se ogla{avala iz Bu-kure{ta, kada je sukob Tito –Staljin bio na vrhuncu. Kao{to je poznato, bio je to razlazBeograda i Moskve. Radioprogram iz Bukure{ta trebaloje da pomogne jugosloven-skim komunistima i naroduda se odupru delovanju „iz-dajni~ke klike“ Tito–Rankovi},i da iza|u na „pravi“ put.

Milan P. Petrovi}, nepo-sredno je o`iveo vreme propa-gandnog pritiska iz Sovjet-skog Saveza i drugih zemalja

realsocijalizma na Jugoslavi-ju. Kazivao je kako se, prepli-vav{i Dunav, obreo kao poli-ti~ki emigrant u Rumuniji. Za-~udo, prohujale godine, valj-da zato {to su mnogi sklonida pro{lost sagledavaju lep-{om no {to je bila, Petrovi}naziva romanti~nom. Me|u-tim, to ne umanjuje objektiv-nost njegove projekcije delo-vanja emigrantske stanice izBukure{ta, u kojoj je poreddesetak novinara, radilo jo{tridesetak ljudi – tehni~ari ipomo}no osoblje.

Tako se uspe{no nastavljaova serija emisija rasvetljava-njem jo{ jedne etape radiofo-nije na na{em jeziku realizova-ne u inostranstvu.

70

Radio kritikaPonedeljak 24. mart 2008.

Svedo~enje o propagandnom ratuRa{ko V. Jovanovi}

Jo{ nisam pisao knjigu

Polovinom marta opet je stigla elektronska poruka izBukure{ta.

„Ve} sam legao da spavam. Ugasio sam i no}nu lampu,kad ono u glavi mi sinu ne{to: pa, ja sam novembra 1990.na beogradskoj televiziji Studio B govorio i o „SlobodnojJugoslaviji“. Setio sam se da u ku}i imam negde kasetu satom emisijom. Digao sam se iz kreveta, po~eo da preturampo ku}i traè}i tu video-kasetu. I ènu sam probudio. Po~e-la je da galami: [ta ti je, jesi li poludeo?! Vidim, ona se uz-nemirila. Zaista, po svemu sude}i ne{to mi se desilo. Ti sime sa svojim predlogom da napravimo tu knjigu sasvim iz-bacio iz uhodanog koloseka... Elem, kasetu sam na{ao.Dobaci}u ti je nekako... Po~eo sam da preturam i po svo-joj arhivi u potrazi za onim ~lancima koje traì{. Bi}e ih.“

Evo i druge poruke koja sadrì odgovor na moju mol-bu da mi Milan dostavi neke svoje ~lanke objavljene u na-{im novinama u poslednje dve decenije, a koji su imalivrednost dokumenta o odnosima izme|u Rumunije i Ju-goslavije. Mislim da neke od tih tekstova, ~ak i ako nisuvezani za predmet ove knjige, vredi objaviti jer }e i po to-me ~itaoci prepoznati Petrovi}a.

Danas sam proveo ~etiri sata u arhivi CK RKP. Nisam jo{nai{ao na neki trag u vezi sa „Slobodnom Jugoslavijom“.

Posla}u ti osam mojih ~lanaka objavljenih tokom pro-teklih godina koji su imali interesantne diplomatske posle-dice u odnosu na doga|aje o kojima pi{em.

71

Imam jednu krajnje autenti~nu i dramati~nu pri~u odvostrukom preplivavanju Dunava iz Rumunije u Srbiju.Stvar je u tome sto je sin Aleksandra Opojevlji}a, Da-mjan, dva puta preplivavao Dunav u potrazi za nestalimocem. Uhap{en je kod nas, prebijen u na{oj policiji, vra-}en u âu{eskuovu Rumuniju i ovde ka`njen zatvorom.

Drugi put je preplivao Dunav kasne jeseni 1989. Bioje uhva}en kod nas, zatvoren, ponovo maltretiran. U na-{im zatvorima ga je zatekla rumunska revolucija 22. de-cembra 1989. Direktno iz zatvora, ~im je pu{ten, oti{aoje u ameri~ku ambasadu u Beogradu i kao politi~ki pro-gonjeno lice data mu je dozvola da se useli u SAD. Postruci je inènjer. Pre dve godine njemu se u Americi pri-druìla i njegova k}er. Od ène se razveo. Celu ovu pri~uznam od njegove majke, Opojevlji}eve supruge sa kojomodràvam odli~ne odnose. U nekoliko navrata pisao samo tome da su na{i udba{i skrivali mesto gde je Opojevlji}sahranjen. To se otkrilo sredinom devedesetih godina,kada je, usled griè savesti, neki biv{i udba{, tajno pre-neo podatke o mestu gde su pokopani posmrtni ostaciOpojevlji}a i Stojanovi}a, koji je tako|e ubijen u Bukure-{tu kao telohranitelj Vlada Dap~evi}a.“

72

Ovda{nju javnost je àc-nula vest pristigla iz susedneSrbije.

Tira`ni bukure{tanski @ur-nal nacional je krupnim slovi-ma, na prvoj stranici, objavioinformaciju iz koje se saznalo

da je jedan ìtelj Srbije – izve-sni Kladov~anin Ranko Jako-vljevi} – naumio da podignespomenik bezbrojnim nezna-nim Rumunima koji su izgubi-li ìvot preplivavaju}i Dunav unameri da se izbave âu{e-

DUNAVSKA GOLGOTABeè}i iz âu{eskuovog pakla, Rumuni su nekada hrlili ka

slobodi preko Srbije, ali ih je na hiljade u preplivavanjuprogutala reka

Bukure{t, 23. maj 2005.

skuovog pakla i prebace naZapad. Za Rumune je tadaJugoslavija (Srbija) bila auten-ti~ni Zapad koji je zra~io slo-bodom. Danas, posle protokaizvesnog „evropskog“ vreme-na, to neki ovde zaboravljaju,a posebno oni koji su naumilida se bave politikom.

Rumunsku javnost je jo{ne{to àcnulo. Citira}emo ve}pomenuti @urnal nacional:„Jedna zemlja je, sa granica-

ma koje su ~uvali mitraljezi ipolicajci, ostrvo, govorila jenekad spisateljica Herta Miler,osvr}u}i se na rumunsku po-niznost u vreme komunizma.Umesto ostrvske „sre}e“ nekisu, po svaku cenu, èleli dapobegnu sa tog ostrva. Onihrabriji, spremni na `rtvu, ni-

su imali strpljenja. Napu{talisu ostrvo i u potrazi za slobo-dom preuzimali rizik smrti.Preko puta Turn Severina, nadrugoj (srpskoj) obali Dunava,~ekala ih je sloboda. Ali zamnoge od njih je cena njenogosvajanja bila prevelika. Biloih je na hiljade“.

List pi{e, dalje, sa neskri-venim ogor~enjem: u jednojdrugoj zemlji, ali sa istim si-stemom, jedan zid, a ne voda,postao je simbol èlje za slo-bodom. Berlinski zid bio jeneprolazan za nekoliko deseti-na ljudi, ali se o njihovoj tra-gi~noj sudbini govori u celomsvetu sa neobi~nim insistira-njem, dok se preko stotine,ako ne i hiljadu Rumuna, kojisu postali le{evi u Dunavu,spustio zaborav.

Gorka saznanjaPosle ovakvog razmi{lja-

nja dolazi gorak zaklju~ak li-sta: dru{tvo koje èli da budenormalno treba da u~ini dazarastu otvorene rane, a mrtviiz Dunava, od kojih su mnogiostali anonimni, po tu|imgrobljima, treba da buduusvojeni od strane istorije.

Drugim re~ima, doma}imvlastima se o{tro prigovara{to zaboravljaju na one koji susagoreli u èlji da se do~epaju

73

slobode i {to prepu{taju dru-gima da vode ra~una o rase-janim rumunskim kostima.

Poznato je da je tokomdecenija u drugoj polovinipro{log veka na hiljade Ru-muna potraìlo spas u prepli-vavanju Dunava. Najpovoljnijamesta za takve poduhvate bilasu ona u blizini Velikog i Ma-log Kazana, u \erdapu. Put ipruga su lak{e dozvoljavali dase namernici pribliè granici.Ali, put spasenja su mnogimaprepre~ili meci grani~ara, eli-se brzih pograni~nih ~amaca,koje su sasecale njihova telabukvalno na parampar~ad.Njihove le{eve bi Dunav izba-civao du` srpskih obala. Bezikakve pompe i ~esto bez ika-kvog belega oni su sahranjiva-ni po srpskim grobljima. Ov-de se navodi ona kod DonjegMilanovca, Golubinje, Tekije,Majdanpeka, Sipa, Male Vrbi-ce, pa ~ak i Negotina.

Posebno gorko saznanjeovde izaziva danas jo{ jedna~injenica. Dvojica diktatora –Tito i âu{esku – bili su sedogovorili da begunce iz svo-jih zemalja vra}aju natrag.

Oni koji su ~udom ipakuspeli da izbegnu rafale oru`japolicijskih snaga, doìvljavalisu tu`nu sudbinu da ih jugo-slovenske vlasti deportuju na-trag u Rumuniju, gde su bili

podvrgavani èstokim kazna-ma – pi{e bukure{tanski list.

Nepojmljivi BalkanOvde je poznat neverova-

tan slu~aj ro|enog Bukure-{tanina, inènjera DamnjanaOpojevi}a (52), koji je dva pu-ta poku{ao da preko Dunavapobegne u Srbiju. Prvi put(avgusta 1986.) hteo je daprona|e trag svoga oca Alek-sandra Opojevi}a, koji je na-stradao prilikom ~uvene otmi-ce antititovskog disidenta Vla-da Dap~evi}a u Bukure{tu1975. Njegovom se ocu bioizgubio svaki trag. I Damnjanje hteo da sazna {ta se desilosa ocem, po{to se pisalo i go-vorilo da je on iz Bukure{tapreba~en u Srbiju. Tek se ka-snije saznalo da su njega ubiliagenti Udbe i da je tajno sa-hranjen negde kod Zrenjani-na. Me|utim, Damnjanov putje prese~en hap{enjem nagranici u Srbiji, gde je i dopaozatvora. Potom je, iako srpskisin, deportovan u Rumuniju,gde su ga, naravno, ~ekala te-{ka maltretiranja i robija.

Me|utim, uporni Dam-njan Opojevi}, posle tri godi-ne ponovo preplivava Dunav, ito u hladnom oktobru 1989.Ali, ponovo doìvljava peh i bi-va uhap{en na srpskoj teritori-ji. Opet ga je ~ekao zatvor.

74

Uz ovaj tekst Milan mi je poslao i jednu napomenu:Dragane, pazi – ~lanak je propra}en sugestivnom kolorslikom |erdapskih litica. Uz fotos ide obja{njenje: „PlaviDunav puni crne hronike“.

Od objavljenih tekstova koje mi je Milan poslao, pre-nosim nekoliko, i to onim redosledom koji sam sâm na~i-nio, a koji ne prate hronolo{ki tok. Slede}i ~lanak odnosise na samit NATO-a aprila 2008. godine u Bukure{tu.

75

Deportacije ga spasavaju ru-munska revolucija i âu{e-skuovo pogubljenje decem-bra 1989. Ozloje|en na sve,na nepojmljivi Balkan i te{kopreboljene traume, on traì inalazi uto~i{te u SAD, gde ìvii radi ve} 15 godina.

Sada bukure{tanski @ur-nal nacional poziva sve one

Rumune koji su doìveli i pre-ìveli dunavsku golgotu, od-nosno ro|ake onih koje suprogutale vode velike reke, dase jave kako bi se „bacila sve-tlost na ovaj mra~ni dosije“.Jer, ovde se misli i veruje da iRumuni imaju pravo da se usvetu govori i o njihovom „vo-denom berlinskom zidu“.

BUKURE[T PRED OPSADOMUo~i aprilskog samita NATO-a u Rumuniji do}i }e i do

susreta Bu{–Putin.– Besprimerne bezbednosne pripreme

Do po~etka samita NA-TO-a u Bukure{tu (2–4. april)nije ostalo jo{ mnogo vreme-na. Pripreme za taj „najve}ime|unarodni skup koji je ikadaodràn u Rumuniji“ (Gandul)u{le su u grozni~avu zavr{nufazu. Plju{te informacije i sva-kojaka naga|anja o tome kako}e izgledati rumunska pre-stonica u „danima NATO-a“.

Neka od njih podiù kosu naglavi njenih ìtelja. Jer, pretiim se da }e se usled „savre-menih“ bezbednosnih meraBukure{t na}i pod pravomopsadom.

Ipak, Rumuni se ponosetime {to je ba{ njima „povere-na“ organizacija jednog takova`nog svetskog doga|aja.Mislili su da }e, kao doma}ini,

mo}i da na samitu proture inekoliko „svojih“ tema (de-mokratizacija crnomorskogregiona, Moldavija – rumun-ska zemlja, spor sa Ukrajinomoko naftom i gasom bogatogZmijskog ostrva). Pre nekidan su, sa o~itim interesova-njem, primili vest da }e, uo~isamita, do}i i do novog susre-ta dvojice svetskih lidera,predsednika SAD D`. Bu{a i

predsednika Ruske FederacijeV. Putina. Ova je vest bacila uzasenak sve ostale vezane zasamit NATO-a.

Nepoznato mesto sastankaKako je obelodanio dnev-

nik „Evenimentul zilej“, veo-ma blizak predsedniku Base-

skuu, D`ord` Bu{ i VladimirPutin sasta}e se 1. aprila.Ta~no mesto sastanka, za sa-da, nije saop{teno, a naga|a-nja su mnoga. Prema jednojverziji, susret bi trebalo da seodigra u crnomorskom kupa-li{tu Neptun, u vili „Nufarul“(lokvanj), letnjoj rezidenciji ru-munskih predsednika, koju jeu svoje vreme sagradio ^au-{esku. U me|uvremenu, uigru su u{li i dvorci u Karpati-ma.

„Razgovori dvojice pred-sednika mogli bi da se dotak-nu nekoliko pitanja koja SAD iRuska Federacija smatraju zavru}a, kao {to su sme{taj an-tiraketnog {tita, nezavisnostKosova, i ~ak pro{irenje NA-TO-a“ - pi{e pomenuti dnev-nik.

Navodno, ameri~ki pred-sednik }e sleteti na konstan-{ki aerodrom „Mihail Kogalni-~anu“, gde se i nalazi jednaod ~etiri ameri~ke vojne bazeu Rumuniji.

Iz onoga {to se ovih danaovde pi{e i govori o bukure-{tanskom samitu NATO-aobi~nog gra|anina manje in-teresuje krupna politika, a vi-{e ono {to }e tih samitskihdana morati da `rtvuju. Ispa-da da su te `rtve malo ugod-ne. Usled bezbednosnih mera

76

77

ovde bez presedana, bi}e, pri-merice, potpuno obustavljensaobra}aj na najva`nijim i naj-prometnijim prestoni~nim bu-levarima. Sa njih }e biti „ski-nuta“ sva vozila. Bi}e zatvore-ni me|unarodni aerodromi„Anri Koanda“ i „Aurel Vlaj-ku“, a njihovi putnici }e bitiusmeravani na Temi{var (650km od Bukure{ta) i Konstan-ca (250 km). [kole i fakultetine}e raditi nekoliko dana. Bi-}e zatvorena op{tinska i dr-àvna nadle{tva, a njihovi po-slenici upu}eni na odmor, ko-ji }e potom morati da odrade.

Nemi mobilni telefoniMediji javljaju da }e ~ak

biti spre~en rad svih centralamobilne telefonije. Ljudima sepreporu~uje da se na vremesnabdeju potrep{tinama.

Uvode se stroge antitero-risti~ke mere. Meri se radijaci-ja vode i vazduha. Zatvarajuse metalni poklopci za kanali-zaciju i vodovod. Odre|uju„snajperski uglovi“. Za samit-ske dane bi}e mobilisano oko23.000 policajaca, àndarma,

agenata u civilu i uniforma-ma. A, specijalci ve} vr{e jav-ne probe i time podiù stepenuzbu|enja. Ukratko: proradi-}e „veliko oko“ i „veliko uvo“.

Zaista nije {ala. U Buku-re{t }e se sjatiti oko 40 {efovavlada. Njih 27 imaju natovske~lanske karte. A ostali (Hrvat-ska, Albanija, Makedonija) do-lazi u svojstvu budu}ih natoo-vaca, dok drugi (Ukrajina,Gruzija) o~ekuju pove}anjesrodstva sa severnoatlantskimpaktom. Ima tu i sijaset „me-|unarodnih“ tela koja se nala-ze na sisi NATO-a i njome sehrane. Najavljeno je negdeoko 6.500 u~esnika (oko3.500 novinara) koje treba na-hraniti, napojiti i razonoditi.

Pripreme za samit sesprovode ve} godinu dana. Zanjih je rumunska vlada izdvoji-la 25,6 miliona evra. Veruje seda samo bukure{tanski hote-lijeri o~ekuju da za pet-{estdana zarade vi{e od 2,5 milio-na evra. Za ove dane cene ho-telskih usluga su, naravno,naglo sko~ile.

BEOGRAD I ISTORIJA SRPSKE AVIJACIJE

Se}anje na trku sa „Orijent Ekspresom“

Na po~etku ovog ~lanka Milan Petrovi} mi je dopisaoda je juna 2005. godine kada je tekst objavljen i stigao uPariz, dobio pismo zahvalnosti gospodina Fransoa Bore-gara, sina pilota koji je obavljao prve no}ne letove na lini-ji Beograd–Bukure{t.*

Daleke 1923. na liniji Beograd–Bukure{t ostvaren je prvi put u svetu redovni no}ni me|unarodni

komercijalni let

Bukure{t, 5. maja 2005.

78

Kale, 1. juna 2005Dragi gospodine,Uprkos uzbu|enju koje smo moja porodica i ja doìveli prili-

kom otkrivanja spomen-plo~e na{em ocu, u moje se se}anje ipakurezalo nekoliko lica, me|u koja spadate i Vi. Puno sam Vam za-hvalan za Va{ ~lanak sa tako pohvalnim re~ima o jednoj ljudskojavanturi, koja je ve} tada postavljala osnove prvih elemenata ovevelike Evrope, koju mi sada po~injemo da ìvimo. Let moga oca uono vreme bio je isto kao {to je i sada Erbis 380 – plod rada vi{ezemalja evropske zajednice.

Primite, dragi gospodine Milane Petrovi}u, izraze mog uvaàva-nja i mog prijateljstva.

Fransoa Boregar

Na starom bukure{tan-skom aerodromu „Banasa“,koji sada uglavnom opsluùjedoma}e avio-linije, odràna jeskromna, ali re~ita sve~anost.Obnovljen je obelisk podignutdaleke 1922. u ~ast otvaranja

prve transkontinentalne va-zdu{ne linije Pariz-Strazbur-Prag-Budimpe{ta-Bukure{t-Istanbul.

Obelisk je bezrazlo`no ne-stao u tamno âu{eskuovovreme. Sada su, uz njega, ot-

* Prevod pisma sina francuskog pilota koji je prvi put no}uleteo na liniji Beograd–Istanbul

krivene i dve spomen-plo~e:jedna posve}ena osamdeset-petogodi{njici stvaranja Fran-cusko-rumunske vazduho-plovne kompanije, ~iji su avio-ni leteli na pomenutoj liniji, idruga – prvom u svetu redov-

nom, no}nom, me|unarod-nom komercijalnom letu. Tajlet je obavljen 10. septembra1923. na relaciji Beograd–Bu-kure{t, po{to je u me|uvre-menu, Beograd bio uklju~enu direktnu liniju Pariz–Istan-bul, dugu 2.790 km. Ona seprevaljivala za 37 ~asova, jerse no}u putovanje prekidalo.Piloti i malobrojni putnici bizano}ili negde usput. Me|u-tim, velika trka izme|u ~uve-

nog „Orijent ekspresa“, koji jeuspe{no i romanti~no povezi-vao Pariz sa Istanbulom, i no-ve vazduhoplovne tehnike,koja je po~ela da osvaja svet,diktirala je potrebu skra}iva-nja trajanja leta. Od Gradasvetlosti do plavog Bosforavozom se putovalo 75 sati. Usvoje vreme to je bilo ne{tofantasti~no, ali je pojavomaviona uzdrman primat parnihlokomotiva. Avioni, koji su le-teli brzinom 140–150 km na~as, bili su znatno br`i. Ali, nji-ma je no} bila nesavladivaprepreka.

Svetlosni putokaziZato je doneta odluka da

se jedna od karika „senzacio-nalne“ vazdu{ne linije Pariz-Is-tanbul, ta~nije ona od Beo-grada do Bukure{ta, savladano}u i da se na taj na~in traja-nje avionske vo`nje znatnoskrati. Ta je odluka, me|utim,zahtevala preuzimanje „revo-lucionarnih“ tehni~kih mera.U ono vreme nije postojala niradio-navigacija. Sve se radilopomo}u ~ula vida. Zbog togase, najpre, osvetljavaju buku-re{tanski aerodrom i njegovapista, koja je u stvari bila najo-bi~nija ledina. A, od gradaTurn Severina, na obali Duna-va, pa sve do Bukure{ta, na

79

svakih 30 km trase, postavlje-ni su svetlosni farovi da bi po-mogli pilotima da se no}u ori-jenti{u. Ali, po{to je du` te tra-se u ono vreme bilo malo me-sta koja su raspolagala elek-tri~nom strujom, farovi su ko-ristili acetilen i goreli od su-mraka do zore. Radi svake si-gurnosti, bila su pripremljenai dva rezervna osvetljena aero-droma kod Krajove i Miro{-Ard|e{a.

Istorijskog dana 10. sep-tembra 1923. u 17h sa Pan-~eva~kog aerodroma u prav-cu Bukure{ta, uzleteo je fran-cuski tromotorni „kudron C-61“, u ~ijoj se zatvorenoj kabi-ni (sa Wc-om!) moglo smesti-ti osam putnika. Dvokrilac jenosio i vre}e sa po{tom, kao iteret od oko 500 kg. Pilotskamesta su se nalazila pod otvo-renim nebom. Dan je bio lep iputokaz je bio tok Dunava svedok se nije smra~ilo. Ali, ve}od grada Turn Severina, sapadom mraka, na rumunskojteritoriji, ulogu vodi~a preuzi-maju novouvedeni kopnenifarovi. Avion uspe{no sle}e uBukure{t u 23 sata. Sutradan,piloti i preostali putnici nasta-vljaju let do Istanbula. Bio jeto svojevrsni rekord.

„Orijent ekspres“ je ube-dljivo pobe|en. Na toj relaciji

kori{}eno je 14 aparata i lete-lo se tri puta nedeljno. Ali, nei zimi.

Bilo je to vreme sa vi{e ro-mantike nego politi~ko-eko-nomskih ra~una. ôvek je saàrom hrlio da savlada prirod-ne prepreke – izjavio je sedirumunski pilot-veteran PrujaAurel, koji se sa nostalgijomse}a aviona dvokrila{a.

Sve~anosti na aerodromu„Baneasa“ prisustvovala jepove}a francuska delegacijakoja je specijalno ovim povo-dom do{la iz Pariza. U njoj senalazio i sin francuskog pilotaKloda Borgera, koji je no}uleteo izme|u Beograda i Bu-kure{ta.

Neki drugi vetroviImao sam svega tri godi-

ne kada je moj otac poginuo1931. u vazdu{nom udesu naliniji Sajgon-Kara~i. Ja ga sene se}am. Zato je ovaj sve~a-ni trenutak u Bukure{tu, kadase odaje priznanje i momeocu, za mene ne{to potresno– rekao je Fransoa Boregargrcaju}i u suzama. Ni njemuni mnogim drugim prisutnimnije bilo jasno za{to se naovoj, dugo pripremanoj sve-~anosti, zateklo veoma maloljudi. Nije bio nijedan visokidràvni predstavnik. Nije do-

80

Uz ovaj tekst „Po~etak u Beogradu – kraj u Bukure-{tu“, od Milana mi je stigla nova poruka i obja{njenje.

[to se ti~e Milorada Feliksa, alias Slavka Vesni}a (pseu-donim pod kojim je pisao), treba da Ti kaèm da mi je bionajbolji, najodaniji prijatelj i drug. Uostalom, vide}e{, ta~ni-je osetiti, iz teksta koji sam objavio povodom njegove smr-ti. Taj tekst Ti {aljem naknadno. Samo jo{ da dodam dasam ja prosto naterao na{u ambasadu u Bukure{tu da mupoloì venac... Pri~a}u Ti ve}.

Okon~an neobi~no uzbudljivi ìvot MiloradaFeliksa alijas Slavka Vesni}a

Bukure{t, 3. januara 2005.

81

{ao nijedan TV ili radio repor-ter. Doma}a {tampa je potpu-no zatajila. U razgovoru sa do-pisnikom ovog lista jedanfrancuski gost, koji je èleo damu se ime ne pominje, samoje slegao ramenima i izustio:„Da su u pitanju Amerikanci,videli biste kako bi sve izgle-dalo pompeznije“. Po svemusude}i, tako bi zaista i bilo. Naaerodromu „Baneasa“ sadaduvaju neki drugi vetrovi, bezfrankofonskog (istorijskog)predznaka.

Na um mi pada jo{ ne{to.Pro{lo je vi{e od 80 godinaotkako je uspostavljena prvadirektna vazdu{na linija izme-|u Beograda i Bukure{ta. Sa-vremeni brzi avioni lete u sve-tu na sve strane. Ali, u tre}emmilenijumu, u 2005. godini,izme|u prestonica Srbije i Ru-munije – paradoksalno – ne-ma direktnog vazdu{nog sao-bra}aja. Nikako da se na|eneka ekonomska korist.

A gde je politi~ka, da li sei o tome razmi{lja?!

Li~no je odneo u Beogradhrpu od tridesetak tomovasvojih dela i predao ih na ~u-vanje i kori{}enje Srpskoj na-cionalnoj biblioteci. Direktorte na{e va`ne nacionalne in-

stitucije uru~io mu je zahval-nicu. Da nije postao i ~lanUdruènja srpskih pisaca, onjemu se kod nas gotovo ni-{ta ne bi znalo: javnost je, sti-cajem niza okolnosti, bila veo-

ma malo obave{tavana o de-latnosti srpske dijaspore na is-toku na{eg kontinenta.

Poslednjeg dana tek mi-nule godine u Bukure{tu jepreminuo Milorad Feliks, ali-jas Slavko Vesni}, za koga jevaìla sintagma „na{ po{tenipisac“. Ro|en 1920. u Staroj

Srbiji, u porodici ~e{kih do-{ljaka iz sredine XIX veka, M.Feliks je proìveo ìvot sli~anmnogim na{im ljudima.

U dru{tvu novinara i pisacaPred Drugi svetski rat upi-

suje prava na Beogradskomuniverzitetu. Kre}e se u dru-{tvu naprednih intelektualaca.Svoje prve knjièvne oglede

objavljuje na stupcima Politi-ke. U to vreme drugovao je sanekim njenim novinarima. Uuredni{tvo je donosio i razno-sio tekstove. Jednog trenutkaVladislav Ribnikar ga je po-zvao da pre|e na profesional-ni rad u listu. Ali, on se dvou-mio izme|u novinarstva i pra-vosu|a. Pored ostalih Beogra-|ana, intimusi su mu bili TasaMladenovi}, Radovan Zogo-vi}, Oskar Davi~o. U to vremesrpska se omladina napajala uve}ini idejama antifa{izma.Posle aprilskog sloma Jugo-slavije 1941. Milorad Feliksdopada Banji~kog logora. Usobi smrti, iz koje su se su`njinema~kih porobljiva~a izvodilina streljanje, proveo je ~etirimeseca sa Veliborom Gligori-}em. Odatle je preba~en u lo-gor u Smederevskoj Palanci„na prevaspitavanje“. Iz logo-ra beì 1944. u Kosmajskipartizanski odred. Posle oslo-bo|enja postaje advokatskipripravnik. Dolazi 1948. –„godina sukoba sa Informbi-room“. Da bi izbegao repre-sivni policijski ma~, preplivavaDunav i skloni{te nalazi u Ru-muniji.

Po~inje mukotrpan ìvotpoliti~kog emigranta u komeon svoju ravnoteù pronalaziu radu sa knjièvnim perom.

82

Pi{e pesme i poeme, pripo-vetke i romane u kojima slikaìvot obi~nih Bana}ana (nala-zi suprugu me|u Srbima uRumunskom Banatu), ali iprati srpske seobe tokom ve-kova, sledi dugu nit srpskoghoda po istorijskim mukama.Prevodi sa rumunskog i ru-skog na srpski. Radi u izdava-{tvu, sastavlja ovde prve srp-ske bukvare i ~itanke za srp-ske mali{ane u Rumuniji. Po-maè mnogim ovda{njim Sr-bima koji se la}aju knjièvnogzanata, ~esto im nesebi~noprepevava nezgrapno sro~enestihove, „delje“ ~itave glavenjihovih prvih romana. Tako jei zasluìo da ga zovu „na{ do-bri ~ika Fe|a“. Jedne godineSavez rumunskih pisaca do-deljuje mu svoju uglednu go-di{nju nagradu. Tako je i zva-ni~no postao autoritet.

êsto je pohodio jedan, unas malo znani, trajni belegsrpske vojni~ke slave. Re~ je opiramidi, spomen-kosturniciu Medìdiji, koju je kralj Alek-sandar Kara|or|evi} podigao1926. u znak zahvalnosti pre-ma vi{e od 4.000 srpskih voj-nika i oficira koji su poloìlisvoje ìvote tokom krvavih bi-taka vo|enih u leto 1916. natlu rumunske Dobrudè. To jespomenik posve}en pripadni-

cima Prve srpske dobrovolja~-ke divizije, osnovane u prole-}e 1916. u ruskoj Odesi. Njojje borbenu zastavu uru~io li~-no veliki srpski premijer Niko-la Pa{i}.

Venac ambasade SCGRadi osiguranja stru~nog

komandnog kadra, za tu divi-ziju je sa Solunskog fronta bi-la upu}ena grupa od oko 200srpskih oficira. Me|u njima sena{ao i kapetan prve klase Vo-jislav Feliks, ro|eni stric poto-njeg pisca Milorada Feliksa.Stric je pao smr}u hrabrih uborbama u Dobrudì i postmortem odlikovan Kara|or-|evom zvezdom, a njegov si-novac je pohodio tu`no me-sto gde se ~uvaju njegove se-ni. Svojim skromnim snaga-ma stalno je insistirao da setaj spomenik na{e vojni~keslave restaurira i spase od zu-ba vremena.

Srpskom rasejanju nigdekraja. Njegovom hroni~aru,Slavku Vesni}u – kraj je do-{ao. Vredi da se njegovo imepomene. Sahrana je danasobavljena u Bukure{tu. Poredmnogih drugih venaca bio je ionaj koji je na odar poloìlaAmbasada SCG u rumunskojprestonici.

83

Dragane, ovaj ~lanak je objavljen 4. januara 2005.Ovim sam ispunio svoju obavezu da ti po{aljem elek-

tronsku verziju teksta, predvi|enog za na{u knjigu. Potvrdiprijem...

Milan mi je javio telefonom da se jedno godi{te novi-na Pod zastavom internacionalizma nalazi kod Desimi-ra Jevti}a, koje mu je on poklonio sa posvetom, dok jeJevti} u periodu od 1990. do 1999. bio ambasador Save-zne Republike Jugoslavije u Rumuniji. Jevti} se bavi p~e-larenjem. U Opari}u ima ku}u, tamo slika, p~ele rade zanjega na poljima Lev~a, a tu se nalazi i mala biblioteka ukojoj je i godi{te lista koje sam pomenuo.

Odlazim u Leva~ po novine i koristim priliku da sni-mim pri~u kako je Jevti} upoznao Petrovi}a. Skinuti tekstsnimljen u Opari}u, {aljem Petrovi}u da ga pro~ita.

Dragane, Slab sam na ra~unaru. Namu~io sam se sa tekstom iz-

jave Desimira Jevti}a. Stilizovao sam je i poku{ao da uba-cim u ’sef’, ali sam to tako uradio da se tekst izgubio. Ti ka-`e{ da si ga primio. Mislim da nije ono {to treba da bude.Sada, naknadno, prekucavam tekst kako bih Ti ga poslaou elektronskoj formi.

Idem danas ponovo u Arhiv rumunskog CK. Tamo me~ekaju kopije prona|enih stranica koje se odnose na rademigranata na radio-stanici. Vide}e{, to su prava doku-menta, istina {tura.

Naleteo sam i na jedan podatak o onoj Vidi Nedi}, okojoj sam napisao onu pri~u. Organi bezbednosti su znalida se ja ne{to muvam kod nje i da nas dvoje imamo ’intim-ne odnose’. O tome ni ja nisam znao.

Navedena dokumenta su bili izve{taji rumunskog CK ru-kovodstvu Informbiroa, i pisana su na ruskom jeziku koji sekoristio u zvani~noj prepisci. U arhivu CKRKP, kancelarija do-sije 129/1950 godina, strana 19. Evo {ta sam tamo na{ao:

84

Odnosi sa organima dràvne vlasti.Kolektiv (partijskih instruktora) stupa u dodir sa

organima dràvne vlasti – Upravom dràvne bezbed-nosti u trenutku kada dobije dosije do{av{eg emi-granta. Uprava dràvne bezbednosti poklanja ozbiljnupa`nju ispitivanju dosijea emigranata, ali su oni pone-kad nedovoljno dobro prou~eni i sadrè izvesne pro-tivre~nosti (na primer Dosije Desni~ki). Ti se nedosta-

ci obja{njavaju time {to se me|u onima koji vr{e is-tragu me|u jugoslovenskim emigrantima nalaze slu-`benici kao {to su @aji} ili Nedi}, ~iji je politi~ki nivoveoma nizak, i koji su donedavno bili obi~ni prevodio-ci. Vida Nedi}* je nepodoban element za taj posao ne

85

* „Ovo sam sada prvi put saznao. Vidi se da su dou{nici bilivi{e nego revnosni. Ja sa Vidom nisam imao „intimne odnose“.Bar ja to ta~no znam. Do „sudara“ je trebalo da do|e ba{ one no}ikada je ona bila uhap{ena. Upravo o tome sam pisao u pri~i objav-ljenoj u Politici 11. novembra 2007. godine.“ (Milan Petrovi})

Svi dokumenti iz vremena Informbiroa pisani su na ruskom jeziku i slati u Moskvu

samo zbog svoje neobu~enosti, nego i zato {to je onajo{ nedavno bila u intimnim odnosima sa nekim odemigranata – Pauljevi}em, Petrovi}em itd.“

[ta je rekao Desimir Jevti}

Krajem devedesetih postao sam ambasador, jo{ uvekvelike Jugoslavije, u Rumuniji. U to vreme, na neki na~in,Rumunija se dugo nije smatrala va`nim susedom. Posebnosmo mi u Srbiji nekako zaboravljali istoriju na{ih odnosa sanjom.

Na{av{i se u toj situaciji i poku{avaju}i da ne{to ura-dim, prvo je bilo da na neki na~in organizujem susret sa Sr-bima. I to sa Srbima starosedeocima u Bukure{tu. Kaù daih po popisu ima oko hiljadu. I Srbima informbirovcima.Kad kaèm mom prvom saradniku Sretenu Aleksi}u i sa-vetniku da mi ih prikupi, da napravimo jedan prijem, da po-zovemo sve Srbe, a posebno informbirovce, on veli: Kako}u ja to, pa ja sam njih jurio! On je iz prethodnog vremena,iz vremena Opojevi}a. Imao je nekada „drugi zadatak“. Ka-èm mu: Kako zna{ i ume{, ali u svakom slu~aju to morabrzo da se organizuje.

Ti ljudi su prvi put u{li u tu jugoslovensku ambasaduotkad ìve u Bukure{tu. Oni su ranije morali da zaobilazeulicu gde je ambasada. I to, i jedni i drugi. Jedni, zna~i ru-munski Srbi – zbog toga {to im to zabranjuje rumunskavlast, a Srbi informbirovci – zbog toga {to im je to bilo opa-sno mesto u Bukure{tu, zbog toga {to smetaju jugosloven-skoj vlasti. Iako tada, {to se kaè, nisu bile neke dinami~nerepresije, ali ostali su tragovi kako to kod nas ostane, i tra-je ta podozrivost prema njima.

Imao sam utisak da su se, kad su dolazili u ambasadu,uzdràvali da ne poljube prag na ambasadi. Takva je to at-mosfera bila te{ka. Nekako smo to prevazi{li. Ali, ja sam tadupoznao nekoliko zna~ajnih ljudi iz Bukure{ta, ina~e infor-

86

mbirovaca. Jedan je bio Milan Petrovi}, drugi je bio Mom~i-lo Luburi} i jo{ neki drugi. Tako sam tad napravio prvi kon-takt sa Milanom Petrovi}em, i nekako taj prvi kontakt mi jepokazao da tu postoji èlja da se napravi ne{to zajedni~ki.Naravno, posle toga, kontakti se nastavljaju, posebno sa Mi-lanom, i mi mnogo toga organizujemo ve} tada.

Recimo, u Dru{tvu rumunsko-srpskog prijateljstva –preko njega idu sve akcije, i one oko pomo}i, oko saradnjeumetnika, oko zbrinjavanja dece izbeglica u Rumuniji. Ve}je to vreme raspadanja Jugoslavije...

Tamo postoji mesto gde je bio dvor Mi{e Anastasijevi}ai ogromna crkva oslikana naj~uvenijim rumunskim slika-rem iz tog vremena, Tatareskuom. U crkvi je grob Mi{eAnastasijevi}a.

Ta je crkva bila naru{ena posle zemljotresa. I ja pitamMilana gde je ta crkva. I tu crkvu mi obnavljamo angaòva-njem Srba, Dru{tva rumunsko-srpskog prijateljstva, Srbaprivrednika.

U to vreme, recimo, predsednik Rumunije Jon Ilijeskuotvoreno kaè da Rumunija ima samo dva istinska prijate-lja – Crno more i Srbiju. Ja sam, zahvaljuju}i tom udruè-nju i angaòvanju preko tih na{ih ljudi, imao stalni pristupteleviziji, novinama i radiju.

Ovo govorim upravo zbog toga {to mislim da bih malotoga uradio kao ambasador da se nisam oslonio pre svegana te informbirovce iz Bukure{ta, ne samo na Milana negoi na druge.

Ti ljudi, to je ipak bio deo elite, koji je pobegao u onovreme, ti ljudi su mnogo pomogli i na{oj nacionalnoj man-jini. Srpska manjina govori jednim arhai~nim, starim jezi-kom. Izolovana u to vreme, manjina je sve vi{e i{la ka ne-kom odvajanju od srpskog jezika. Ti informbirovci su done-li moderniji, noviji jezik i uticali da, rekao bih, i intelektualnideo Srba u Rumuniji modernizuje svoj jezik. Zna~i, i u kul-turi su radili mnogo, mo`da nesvesno. Uvek je postojala iz-vesna odvojenost izme|u rumunskih Srba i Srba informbi-

87

rovaca, zaziranje koje je drukano sa obe strane i jedne idruge dràve.

Negde ’92. godine dolaze u Bukure{t knjièvnici iz Srbi-je – Matija Be}kovi}, Lule Isakovi}, Stevan Rai~kovi} i Dra-goslav Mihailovi}. Kod mene u rezidenciji boravili su neko-liko dana. Tu je ambasador, tu su rumunski knjièvnici, tusu srpski, i, sad, ~lan krunskog saveta, Matija Be}kovi}, di-è zdravicu kralju. U to vreme ja, naravno, kao dobar do-ma}in, ne bunim se protiv toga, ali to je tako bilo. A Drago-slav, meni vrlo simpati~an, kaè, skoro {apu}e: „Ambasa-dore, dajte pomognite ovim informbirovcima, ima ih ov-de“. Odgovorih mu: „Obra}am Vam se kao akademiku. Pa,oni su mi desna ruka. Oni meni pomaù, ne ja njima“. Jer,stvarno je tako bilo. Naravno, recimo, taj Luburi} koji nijemnogo pomagao, ali je zna~ajno bilo {to kod njega, na nje-govom privatnom univerzitetu, predaje predsednik vladeRumunije. Mogao sam i ja da ne{to uradim.

Zahvaljuju}i tim ljudima, mi smo do kraja imali dobreodnose i u prvom i u drugom mandatu predsednika Ilije-skua. Recimo, Ilijesku gubi na izborima posle pet godina.Nije vi{e predsednik. Ja kaèm Milanu: ho}u da poklonimIlijeskuu jednu moju sliku. Milan mi organizuje ve~eru usvojoj ku}i. To se zna {ta zna~i kad je ~ovek pao sa vlasti, ati, ambasador, ide{ na privatnu ve~eru sa njim. Naravno,o~ekuju}i da to bude 45 minuta, mi tri sata ostajemo kodMilana. Ti odnosi i ta prohodnost koju su Milan i informbi-rovci imali, meni je mnogo pomogla.

Milan mi pi{e kratko, uglavnom o tome kako napredu-ju na{i poslovi:

Idem u arhiv CK rumunske kom. partije... Kopam,rijem, mo`da }e se ne{to prona}i... Sve najbolje...

88

Nepoèljni radio

ôvek iz Danske ugasi kompjuter, a kako je imao obi~ajda beleì na ceduljicama podsetnik za sutra{nji dan, zapisanaznaku: Kaì Petrovi}u da mi se javi direktno i daj mu mojmejl.“

Pi{e mi Milan:

Danas sam ceo dan bio na putu u Karpatima, u Sinaji.Vrh planina bio je pod snegom, oko ku}e sun~ano i lepo. Uvozu sam prona{ao klju~ za pisanje onog dela knjige koji simi sugerisao. Po~injem sa pisanjem. Usput, kada sam bo-lje razmislio o onome kako ti {iri{ temu, video sam da semoram vratiti na neke dosjee u kojima sam, recimo, videoTitov originalni telegram, pismo generala Pere Popivode,potpise Toljatija, Toreza, Suslova, Judina, George GeorgijuDeza, pa i âu{eskua. Traì}u naknadno da mi se kopiraju.

89

Ovaj prikaz knjige Titov{tina Kajice Milanova, objavljen 1953.godine u Pertu, Australija, najbolje govori o tome kako je srpskaemigracija na Zapadu videla prilike u Jugoslaviji. Prikaz je objavljenu ~asopisu Poruke, koji je u Londonu ure|ivao dr Slobodan Jova-novi}, a deo prikaza u dodatku uzet je iz knjige Raskol u eteru,Dragoslav Simi}, Beograd, 2006.

Bi}e tu i moj dnevnik iz onih vremena sa ceduljica.Po~inje tako {to opisujem svoje prve dane u Rumuniji.

Pismo i prilog o „doma}em radiju“ poslao sam i uBukure{t i u Kopenhagen.

Kako je izgledao doma}i radioS druge strane, iz Jugoslavije tog vremena, navodim se-

}anje Pljevljaka Vojkana Bojovi}a o „nepo`eljnom radiju“:

„Otac je dugo godina zabranjivao da radio u|e una{u ku}u. ’Koliko je samo glava on odneo i za vremei posle rata’, — govorio je otac. Ipak jednog leta kupi-li smo i mi radio marke ’Tesla’… Pored mnogih drugihstanica slu{ali smo i ’Glas Amerike’. ’Ovde Grga Zlato-per’. E, velika je Amerika! Prvo je bilo, ~ije je nebo, to-ga i zemlja, a posle, ~iji mediji toga i vlast. Pevalo se:’Ameriko zemljo sveta, o`eni nam kralja Petra… ’ Aotac nas je opominjao i po stoti put nam pri~ao {ta jesve bilo sa onima {to su slu{ali London i Moskvu. Maj-ka je boja`ljivo otvarala i zatvarala prozor, navla~ila za-vjese i govorila: ’I duvar ima u{i…!’ “*

90

* D. Simi}, Raskol u Eteru, 2006.

Istorija na ceduljicama

Dnevnik(Avgust 1948 – avgust 1949)

17. avgust 1948.

Ve} dva dana sam u hotelu „Union“, u samom centruBukure{ta. Sam sam u sobi na prvom spratu. Hrana mise donosi iz obli`njeg hotela „Atene palas“ (danas „Hil-ton“ – prim. M. P.) u zape~a}enim posudama. Sam naru-~ujem {ta ho}u da jedem narednog dana.

Re~eno mi je da se ne udaljavam od hotela, da izbe-gavam svaki kontakt i da se izdajem za Rusa, jer vladamruskim jezikom. Postoji mogu}nost da budem napadnut i~ak kidnapovan. Dat mi je d`eparac. Rumunski novac sezove lej.

19. avgust 1948.Vodim bele{ke na papir~i}ima koje }u, valjda, uspeti

nekako da sa~uvam. Potpuno sam usamljen. Ne razu-mem ni re~ rumunskog. Neki ~udan jezik. Me{avina fran-cuskog, italijanskog i {panskog. Bar tako mi zvu~i. Kupiomoskovsku Pravdu. U jednoj knji`ari na{ao [olohovljevTihi Don na ruskom. Sa njim }u ubijati ve~eri. Pustio sambr~i}e i donekle promenio izgled.

2. septembar 1948.Ve~eras se u hotelskom holu, u kojem sedim i slu{am

muziku preko radija, pojavila ve}a grupa Rumuna razli-~itog uzrasta. Koliko sam shvatio, oni su, kao izraziti levi-

91

~ari, proterani iz Francuske nakon {to je general De Gol izvlade izbacio Morisa Toreza i druge komunisti~ke mini-stre. Pitali me ne{to na rumunskom i francuskom, alisam izbegao da odgovorim.

5. septembar 1948.„Francuska grupa“ je opet u hotelskom holu. Bu~no

diskutuju. Ni{ta ih ne razumem. Oko nas se vrzmalo jed-no ma~e koje je jurio de~ki} od jedno 2–3 godine. Majkaga stalno opominje da me ne uznemirava. Gospo|a mi seizvinjava. Odgovaram na ruskom da je ne razumem. Onane zna ruski, ja ne znam rumunski i francuski. Pitam je:

– Sprehen Sie Deutch? – O, da, malo, malo.I ja znam malo, onoliko koliko mi je ostalo u glavi iz

vremena okupacije. Ali, to je dovoljno da se ne{to razu-memo. Gospo|a je de~ji lekar. Bila je u makijima (francu-ski partizani), a sada je proterana iz Pariza. Mu` joj jeFrancuz i ostao je „kod ku}e“.

7. septembar 1948.Rumunski Francuzi stra{no galamljivi. Pred ve~e opet

smo se na{li na okupu u hotelskom holu. Na nema~komrazgovarao sa gospo|om doktor. Zove se Marija Banu,ima 35 godina.

– Ve} sam tako stara – sme{ka se. Ja ka`em da sam Rus, Andrej. Imam ovde neki po-

sao. Ona to prenosi ostalim kamaradima iz grupe.Jedan od njih je slikar i sav je ushi}en {to po prvi put

u `ivotu ima priliku da vidi i upozna jednog „pravog kom-somolca“. Doktorka mi prevodi njegove re~i i ja neopre-zno dajem pristanak da mu poziram. Ho}e da napravimoj portret. I onako nema {ta da radi.

92

8. septembar 1948.Pre podne sam se sa gospo|om doktor Banu i njenim

sin~i}em pro{etao po obli`njem parku (Centralni gradskipark „î{midìu“ – prim. autor). Usput smo kupili dnevnikUniversul („Svet“) i doktorka mi je obja{njavala rumun-sku azbuku. Nau~io sam prve rumunske re~i. Rekao samjoj da nisam Rus, ve} Jugosloven, da sam „ratni oficir“, asada politi~ki emigrant. Bila je krajnje iznena|ena.

– Pa, koliko ste to godina imali kad ste postali oficir? – Samo devetnaest! – Zehr jung!Zamolio sam je da o tome ne govori drugima. Po~ela

je da me pita o politi~koj situaciji u zemlji.Posle ru~ka i popodnevnog sna pozirao sam onom

sme{nom slikaru sa nakrivljenom francuskom kapom.Radio je sa ugljenom. Mislim da mi je dobro pogodio lik.

10. septembar 1948.Dolazili rumunski drugovi koji vode

ra~una o meni. U civilu su, ali verujemda su iz Ministarstva unutra{njih po-slova. Pitaju me kako se ose}am. Sveje kao u redu, samo ja ho}u u SSSR.Kaèm im da èlim da nastavim {kolo-vanje u Moskvi. U redu, u redu, vide-}emo. Obe}avaju da }e da prenesumoju èlju.

15. septembar 1948.Ho}u u Moskvu! To kaèm drugovima Rumunima ko-

ji me ponovo obilaze. Sleù ramenima. Kao: to od nas nezavisi. Odvedite me onda u ruski konzulat – kaèm im jadovoljno nervozno... Vide}emo, vide}emo... Skre}em impa`nju da uskoro po~inje nova univerzitetska godina. [te-ta je da propustim upis...

93

Gospo|a Banu i sin Pjer

25. septembar 1948.Rumuni me voze kolima u sovjetski konzulat. Popunio

sam neke formulare. Oti{ao sam i da se fotografi{em zapaso{. Re~eno mi je da postoje sve {anse da uskoro ot-putujem za Moskvu.

1. oktobar 1948.S nestrpljenjem o~ekujem da

mi se saop{ti da mi je dozvoljenodlazak u Rusiju. Rumunski Fran-cuzi i sa njima dr Banu su pre ne-ki dan napustili hotel „Union“.Opet sam skoro sam u holu u ko-jem se stalno smenjuju svakojakitipovi. Shvatam da je ovaj hotel urukama MUP-a i da slu`i za sme-{taj „kadrova“ u prolazu.

15. novembar 1948.Do{la moja „rumunska veza“. Vele:– Pakujte se! Selimo Vas. Pitam ih: – Kuda? Idem za Moskvu!?– Ma, jok, nema od toga ni{ta. Uzimam svoje prnje – dve ko{ulje, brija~, ~etkicu za

zube i dve ruske knjige. Sedamo u kola. Put kratak. Dola-zim u neku zgradu, tako|e u centru Bukure{ta, gde seve} nalazi oko 25–30 Jugoslovena, emigranata. Instruk-tor CK partije, drug Bondi, biv{i {panski borac, obja{nja-va mi na ruskom da je stvoren „emigrantski kolektiv“ ukoji sam uklju~en i ja.

94

Hotel „Union“ u Bukure{tu

16. novembar 1948.Emigrantski kolektiv. Bra}a Marku{evi iz Banata, „Slo-

venac“, Joca Barjaktarevi}, Vanja Dobra{inovi}... Pre to-ga su pro{li kroz rumunske zatvore i bili na ispitivanjima...U vi{e soba stanujemo svi zajedno. Tu se i hranimo. Hra-na se donosi. O tome brigu vodi tovari{ Volo|a, Rus iz ru-munske dunavske delte. Ne dozvoljava nam se izlazak naulicu. U poluzatvoru smo. Puno diskutujemo, prepiremose. [ah se igra do besvesti. Mojim dolaskom osnovan jekruòk za u~enje ruskog jezika. Vodim ga ja...

30. novembar 1948.Emigrantski kolektiv ìvi izolovano u samom centru

prestonice. Danas Rumuni slave prvu godi{njicu republi-kanskog ure|enja. Pre godinu dana abdicirao je kralj Mi-hajlo Hoencolern i Rumunija je progla{ena za republiku.Odràva se velika parada koja prolazi ba{ pokraj ku}e ukojoj mi boravimo. Paradu gledamo kroz zatvorene pro-zore i iza zavesa. Ali, neki su nas „revolucionarni“ gra|aniprimetili i pomislili su da smo mi „burùji“ koji se kriju i neèle da slave veliki nacionalni dan. Neki od njih su poku-{ali da presko~e ogradu i prodru u zgradu. Na{e se obez-be|enje sukobilo sa njima. Do{lo je do gu{anja i ~ak po-tezanja oru`ja. Za minut-dva stiglo je vi{e interventnih po-licijskih kola.

Nama je preba~eno da se „nedozvoljivo igramo“, danije trebalo da „izazivamo“ ma koga i da smo tako moglida „dekonspiri{emo kolektiv“.

10. mart 1949.Jo{ uvek smo u „kolektivu“, koji se stalno popunjava.

Sada je ovde nas oko 45. Instruktor CK partije, tovari{Bondi, dolazi redovno do nas i drì sednice. Pojavila seideja da emigranti pokrenu svoj list koji }e se rasturati u

95

Jugoslaviji. To nam se u~inilo ~udnim. Niko se od nas ni-je bavio pisanjem i novinarstvom. Nau~i}ete, re~eno namje. Ima}emo specijalne te~ajeve iz novinarstva i ure|iva-nja {tampe. Umesto dosade u poluzatvoru – dobijamoneki cilj koji se rado prihvata.

15. april 1949.U kolektiv dolazi drug Silviju Brukan, biv{i komunisti~-

ki ilegalac, pomo}nik glavnog urednika rumunskog par-tijskog lista Skanteja (Iskra – prim. autor) i po~inje serijupredavanja, prakti~ni kurs iz novinarstva. Sve se prevodisa rumunskog. Po~elo je u~enje. Dani su postali intere-santniji.

20. april 1949.Saznajemo da u Moskvi po~inje da izlazi list jugoslo-

venskih emigranata. I mi se kolektivno obra}amo CK ru-munske partije sa pismom da se i nama omogu}i izdava-nje na{eg antititovskog lista. Dobijamo uverenje da }ena{a „molba“ biti uva`ena.

3 maj 1949.Odr`ano „savetovanje“ oko pokretanja lista. Glavnu

re~ vodi Du{ko Novakov. Me|u govornicima bio sam i ja.Pre toga, meni je ve} bilo saop{teno da sam uzet u obzirza rad u redakciji.

10. maj 1949.Ve} danima radimo na pripremanju prvog broja lista

koji }e se zvati Pod zastavom internacionalizma. Meni jedato u zadatak da radim kao prevodilac i korektor. Idem iu {tampariju. Radim rame uz rame sa rumunskim slovo-slaga~ima koji ne znaju ni re~ srpski. Ispravljaju}i jednugre{ku ~ine se dve nove. List se {tampa na flispapiru, tan-kom kao cigarpapir. Rastura}e se ilegalno u zemlji i ako

96

neko bude uhva}en sa listom, moè lako da ga proguta.Jer kad se sav sklopi ima veli~inu kocke {e}era. Takonam je obja{njeno.

25. maj 1949.U Ulici Popa Soare dobili smo na raspolaganje celu

jednu ku}u koja je pretvorena u redakciju. Tu su pisa}ema{ine, telefoni. Kolektiv se rastura, a emigranti prelaze ulepe i opremljene stanove u kojima ìve po manjim gru-pama. Ja stanujem u zelenoj ~etvrti „Kotro~enj“ u Ulicidoktor Lister. Zajedno sa starim Crnogorcem Vlahovi-}em, biv{im oficirima âbarkapom i Pavi}evi}em, i sa pi-lotom Milutinom Obradovi}em.

U redakciji prevodim sa ruskog, i to uglavnom ~lankeobjavljene u organu Infrombiroa „Za trajni mir, za narod-nu demokratiju“. êsto do kasno u no} bavim se korek-turom u {tampariji. Dobio sam jo{ jedno zaduènje: daure|ujem rubriku „Iz zemalja narodne demokratije“.

5. avgust 1949.Nekoliko dana sam sakupljao podatke i sastavio ~la-

nak o pobedama kineske revolucije. To je bila aktuelnasvetska tema. Kineski komunisti se jo{ nisu jasno izjasni-li na ~ijoj su strani – na Staljinovoj ili na Titovoj. MaoCedung je }utao. Predao sam poduì ~lanak glavnomuredniku Du{ku Novakovu. Pro~itao ga je i dao za {tam-pu. Ali, prebacio mi je {to nisam nazna~io odakle je pre-uzet i preveden. Rekao sam mu da sam to ja sam napi-sao. Pogledao me je onako preko nao~ara i uzeo rukopisponovo da ~ita. Po~eo je da ga prepravlja i skra}uje, daga stilizuje. Zavr{io je time {to mi je rekao: Potpi{i ga. Toje bio prvi ~lanak sa mojim potpisom.

97

98

Pred samo {tampanje ove knjige iz Ekonometra je stigao drugi~lanak MIlana Petrovi}a o Kini iz rumunskog ugla. Iz navedenog

primera uo~ava se kako je Petrovi} piso o Kini 1949. godine a kakodanas. Taj njegov prvi ~lanak objavljen je u listu Pod zastavom inetr-

nacionalizma 15. avgista 1949. godine

Oktobar 1949 – april 1951.

15. oktobar 1949.U redakciji lista sam avanzovan. Pored rubrike „Ze-

mlje narodne demokratije“, dato mi je da ure|ujem i onestupce u kojima se govori o SSSR-u i njegovim iskustvi-ma. Daju mi se i tekstovi drugih autora da ih stilizujem.Ovo mi pru`a povod da se sa zahvalno{}u setim svogstrogog profesora srpskog jezika Miti}a, koji mi je preda-vao dok sam bio |ak beogradske realke i kod koga samna pismenim zadacima redovno „zara|ivao“ visoke ~e-tvorke i petice.

23. januar 1950.Pozvao me \oka (\or|e Vrcelj – prim. M. P.) kao novi

glavni urednik i predlo`io da napi{em jedan komentar naspoljnopoliti~ke teme. Rekao sam mu da to do sada ni-sam radio i da se na mene svaljuju mnogi poslovi u re-dakciji, dok drugi manje rade.

– Postao sam Marica za sve – rekao sam \oki, sa ko-jim sam u odli~nim li~nim odnosima, iako je on dostaohol.

Napisao sam tekst „Novi Trumanov gaulajter za Jugo-slaviju“ i dao naslov.

10. april 1950.Na ~elu „jugoslovenske revolucionarne politi~ke emi-

gracije“ na evropskom istoku nalazi se „Koordinacionicentar“ u Moskvi. Na njegovom ~elu je general Pero Popi-voda. Nas, emigrante u Rumuniji, zastupa Du{ko Nova-kov, koji je i otputovao u SSSR. Direktive za rad dobijamoiz ovog centra.

99

20. maj 1950.Ne{to razmi{ljam: boravak u Rumuniji se otegao. U

prvo vreme sam mislio da }e se sve brzo svr{iti i da }e Ti-to pasti. Stvari se, izgleda, komplikuju. îtav dan sam uposlu. U listu imam mnoga zaduènja. Kad izlazi nov brojradim vi{e u {tampariji. Zanimaju me poslovi oko tehno-redakture. Poku{ao sam da otkucam nekoliko redova nanovom linotipu. Dali mi da popijem mleko kako bih su-zbio posledice isparenja olova. Mika (Milutin Obradovi} –prim. autor) me upoznao sa Temi{varkom Desom Niko-li}, koja studira knjièvnost. Bili smo u operi.

10. jun 1950.U emigrantskom klubu okupljamo se posle podne.

Ping pong, {ah, dolaze nam razni predava~i. Sino} je bioi jedan koncert. Za nas je pevala Arta Floresku, koja vaìza najboljeg rumunskog soprana. Dobio sam zadatak dajoj uru~im buket cve}a. Govorio sam sa njom. Zna ruski.

20. jun 1950.Zadnjih meseci upoznao sam nekoliko rumunskih Sr-

ba, uglavnom iz Temi{vara i okoline. Raspop Gena Petrovje spiker na Radio Bukure{tu. Mirko @ivkovi} i Pera Todo-rov rade u CK partije. Ve} nekoliko puta video sam ViduNedi}, koja je oficir dràvne bezbednosti. Zgodna cura, alise mnogo izvija, pravi pazar.

12. septembar 1950.Grupa emigranata poslata u rumunski Banat da agi-

tuje me|u rumunskim Srbima. Govorio sam na skupu se-ljaka sela Sokolovac, mesta{ca koje se nalazi na Neri, krajsame granice.

Megafoni su bili usmereni prema jugoslovenskoj teri-toriji. Govorio sam o patnjama jugoslovenskih ljudi podTitovim reìmom. Izgleda da sam bio uverljiv jer su neke

101

102

Faksimil pisma Pere Popivode od 3. aprila 1951. godine u vezi saizla`enjem lista Pod zastavom internacionalizma

ène plakale, tako mi se ~inilo. Bilo je to prvi put u momìvota da se nekome na ovakav na~in obra}am na javnomskupu.

10. novembar 1950.Pozvan sam u CK partije. Saop{tava mi se da postoji

namera da me iz lista prebace na rad u radiostanici „Slo-bodna Jugoslavija“. Pitam se za mi{ljenje. Znam da onapostoji u Bukure{tu. Znam i ko radi na njoj, ali se o tomene sme razgovarati. Rekao sam da nemam ni{ta protivako se misli da odgovaram visokim zahtevima koji se po-stavljaju. Rekao sam da sam ~uo da su neki emigranti da-vali „probne radove“, ali da nisu pro{li. Re~eno mi je da{to se mene ti~e takve „stru~ne provere“ nisu potrebne.Upozoren sam da je razgovor strogo konfidencijalan i dao njemu ne smem da kaèm ni{ta ni svom {efu, glavnomuredniku.

18. novembar 1950.Oènio sam se uprkos tome {to se emigrantska partij-

ska organizacija protivila ènidbama i udajama „revoluci-onara“. Rumunsku kr{tenicu nabavio mi je instruktor CKIsidor Beksa. Istoga dana kada i ja ènio se i [ele Andre-ji}. Povr{ni drug Beksa je pobrkao njegovu i moju kr{te-nicu. Kada je mati~ar po~eo da proziva mladence, meneje spojio sa [eletovom izabranicom, koja je bila ve} uosmom mesecu trudno}e. Nastade graja i sveop{tismeh. Mati~ar se brzo sna|e i ~ak mi u {ali re~e: „Uzmi-te, ova je mlada ve} zrela“.

[ampanjac, kola~i}i, malo cve}a i... natrag u redakci-ju, na posao.

25. novembar 1950.Kolima sam odveden u sedi{te radio-stanice „Slo-

bodna Jugoslavija“. Ono se nalazi na sasvim povu~e-

103

nom mestu, u jednoj vili na obali jezera Herestrau, kojezapljuskuje najluksuzniju bukure{tansku gradsku ~etvrt„Primavara“.

Lidija Lazaresku je saop{tila glavnom uredniku Uro{uTominu da sam postavljen za njegovog pomo}nika i da}u voditi sekretarijat redakcije. Naravno, sastavlja}u emi-sije, pisati komentare, govoriti na mikrofonu.

26. novembar 1950.Prvi dan rada na radio-stanici „Slobodna Jugoslavija“.

Pokazana mi je tehnika. Imamo dva studija. Aparaturu zazapisivanje programa i njihovo preno{enje do predajnikaopsluùju rumunski inènjeri i tehni~ari. Pro~itao sampropise. Vrlo su strogi. Na posao se nikada ne dolazi pe-{ke, ve} na{im kolima. Ona nas prihvataju kod ku}e i po-sle „krivudavog vozikanja po gradu“ dovode na stanicu. Otome {ta i gde radim – nikome ni zbora. Ni majci ro|enoj,ni supruzi ven~anoj! Radno vreme – neograni~eno. Radise koliko je potrebno, ali po smenama. Za platu nisam pi-tao, bilo me stid.

20. mart 1951.Sa suprugom stanujemo kod njene bake, poreklom iz

stare ruske aristokratske porodice. Op{timo uglavnom naruskom. Baki je drago {to ima zeta koji govori ruski. Sanama su u stanu i dve tetke moje supruge. Sku~eni smo.Odlu}ili smo da potraìmo poseban stan. Supruga radi ujednoj klinici kao asistentkinja.

15. april 1951.Selimo se u jedan dvosobni stan u Ulici dr Branza, po-

kraj same Botani~ke ba{te. Stan nam je ustupio jedanbakin porodi~ni prijatelj. Supruga vidi kako svakog jutrapo mene dolaze kola. Ni{ta me ne pita. Ve} je navikla dao mom poslu ni{ta ne govorimo. Kada sam radio u listu,

104

znala je i za redakciju i za {tampariju, pa ~ak i {ta pi{em.Sada je dezorijentisana. Neki put, ako zajedno izlazimo izku}e, moj {ofer predlaè da i nju odvezemo usput na po-sao. Ja kategori~no odbijam. Znam da }e to saop{titisvojim pretpostavljenima.

Maj 1951. – oktobar 1952.

11. maj 1951.Uve~e, umoran od posla, vra}am se ku}i gde nalazim

Kot (supruga, pravo ime Elisabeta – prim. autora) svuuplakanu. Kaè mi da je zbog mene doìvela veliku bruku.Na javnom sastanku revolucionarne omladinske organi-zacije (UTM – ogranka kompartije – prim. autora), odbilinjen zahtev za prijem, po{to je njen mu` stranac, Jugo-sloven. A ona nije znala da im kaè ~ime se ja bavim i gderadim. Pla~e, krupne suze lije:

– êtrdeset devete izbacili su me sa Medicinskog fa-kulteta zbog toga {to mi je otac bio pukovnik u kraljevskojvojsci, a sada me ne primaju zbog tebe.

Ja, ogor~en, psujem na sav glas. – Majku im, tamo njinu...

12. maj 1951.Pre posla oti{ao u Me|unarodno odeljenje CK partije.

Poàlio sam se drugarici Lidiji (Lidija Lazaresku – instruktorCK koja je odgovarala za „Slobodnu Jugoslaviju“ – prim.autora) da mi proganjaju suprugu na radnom mestu, iakosam ja ~lan partije i radim tamo gde radim. Dobio samuverenje da }e se sve „srediti“. Lidija se ~ak smejala.

17. maj 1951.Do{ao ku}i i na{ao Kot nasmejanu. Danas odràn hit-

ni vanredni sastanak omladinske organizacije u klinici u

105

kojoj radi. Primili je za ~lana organizacije. Priznali gre{ku iizvinili se. Tek sada se koleginice stra{no interesuju kosam ja i {ta „gospodin suprug“ radi. Ranije se interesova-lo samo „budno“ rukovodstvo...

25. jun 1951.Pokraj Bukure{ta, u jednom starom dvorcu usred ne-

ke {ume, odràva se tajno dvodnevno „me|unarodno sa-vetovanje“, u stvari mini-kongres antititovskih „revolucio-narnih emigranata“ iz Isto~ne Evrope. Svoje omanje dele-gacije poslale su emigrantske grupe iz Albanije, Bugar-ske, êhoslova~ke, Poljske, Ma|arske, Rumunije i SSSR-a. Radio-stanica „Slobodna Jugoslavija“, kao „zajedni~kiorgan“ ima svoju posebnu delegaciju. Sa~injavaju je glav-ni urednik Uro{ Tomin i ja, kao njegov pomo}nik. Tretira-ju nas kao da spadamo u „emigrantsku elitu“.

Pri biranju predsedni{tva skupa do{lo do nesporazu-ma. Izgleda da sam ja dopustio gaf. Bez ikakvog konsul-tovanja sa drugim u~esnicima savetovanja digao samspontano ruku i u predsedni{tvo predloìo Radonju Golu-bovi}a, koga sam li~no znao jo{ od jeseni 1946, kadasam na putu vozom iz Beograda za Moskvu jedan dan bo-ravio u Bukure{tu. Tada je mene i moje kolege sa Vojneakademije primio Radonja, koji je bio na{ ambasador uRumuniji. Kada sam se digao sa svojim predlogom ~uosam upadicu: „Petrovi}u, kud tr~i{ pred rudu!“.

Uz izvesno kome{anje, Golubovi} je izabran u predsed-ni{tvo. Tek posle toga saznajem da se na njega „u Moskvine gleda ba{ najbolje“. Bio je u sukobu sa generalom Pe-rom Popivodom oko primata u rukovo|enju emigracijom.

Uro{ Tomin podneo izve{taj o radu radio-stanice „Slo-bodna Jugoslavija“.

Pero Popivoda izabran za predsednika Koordinacio-nog centra jugoslovenske politi~ke emigracije, sa sedi-

106

{tem u Moskvi. Njemu je podre|ena i na{a stanica i odnjega dobijamo smernice za rad.

19. avgust 1951.Trenutno „Slobodna Jugoslavija“ emituje tri polu~a-

sovna programa dnevno. U 14.00 i u 16.30 ~asova nakratkotalasnoj du`ini od 31,02 metra, i u 20.00 ~asova pojugoslovenskom vremenu (sat kasnije od rumunskog) na49.00 metara. Radimo u dve smene. Uro{ i ja pokrivamoobe. Sve se prethodno snima. Neki materijali se ponavlja-ju. Imamo problema sa Brankom (Branko Beri} – prim.autora) koji ~ita monotono i jednoli~no. Takav je po priro-di. Kada je ranije, kao spikerka, radila i Zlata Mili}, ispada-lo je bolje. Ali, ona je udaljena sa stanice zajedno sa Du-{kom Novakovim.

18. mart 1952.Saop{tio sam „drugovima“ da mi je supruga pred po-

ro|ajem, a da meni jo{ nije re{eno stambeno pitanje. @i-vim stalno u nekoj neizvesnosti. Dodeljuje mi se trosobnistan u relativnoj blizini radio-stanice. Kamen mi pao sasrca. Kot i ja po~injemo da sre|ujemo novo prebivali{te.Od „partije“ sam dobio skroman name{taj, tzv. „narodni“,sav od {perplo~a. Nama je vi{e nego dobro...

3. maj 1952.Rodio mi se sin! Dajem mu ime Srbislav. Hteo sam

Jugoslav. Ali, to na rumunskom zna~i Jugosloven, i bilobi nezgodno. Po rumunskom obi~aju `ena dodaje jo{ jed-no ime – Vladimir.

Bravo, sine, dobro nam do{ao!

21. maj 1952.U redakciji ozbiljna pometnja. Nedi}evo (Vitomir Ne-

di}, biv{i dopisnik Tanjuga iz Berlina – prim. autora) po-

107

na{anje svima dojadilo. Postao je alkoholi~ar. Stalno seopija. Na posao dolazi o{amu}ene glave. Stalno kasni i~esto fali sa posla. Remeti nam ~itav rad. Svi tekstovi tre-ba da pro|u kroz njegove ruke. On ih delje i stilizuje, jernajbolje zna jezik. Svima nam je drag, ali ovako vi{e neide. Doneta odluka da bude udaljen sa stanice.

5. septembar 1952.Zbog Nedi}a, koji je progla{en za krajnje nesigurnog

~oveka, re{eno da se radio-stanica preseli na drugo, nje-mu nepoznato mesto. Nova zgrada je kudikamo ve}a.Imamo prostranije studije i vi{e kancelarija. Sigurnije je isa ta~ke gledi{ta bezbednosti. Ulaz nam je iz podzemlja,tako da se spolja ne vidi ko ulazi. Celo uredni{tvo smo sa-mi preselili tokom jedne jedine no}i, a tehni~ari su ve} bi-li ugradili nove ure|aje i proveli kablove. Elegantna vila senalazi u luksuznom delu grada. Te{ko da iko mo`e dapretpostavi {ta se u njoj radi.

15. oktobar 1952.„Slobodna Jugoslavija“ uvodi emisije na makedon-

skom i slovena~kom jeziku. Iz Moskve doputovala Sloven-ka Marica, koja }e biti spikerka, a iz Trsta (preko Bugar-ske) stigao Milo{ Kodri~, Slovenac, koji je pro{ao kroz hi-tlerovske logore smrti. On je urednik i, naravno, spiker.

Za vo|enje makedonske emisije iz lista Pod zastavominternacionalizma prekomandovan Zoran Mitrovi}, Srbinsa „ju`ne pruge“ koji vlada makedonskim. Iz Poljske jedoveden jedan pravi Makedonac, a iz Bugarske „lepoLen~e“, izvanredna spikerka sa toplim glasom, koja pri ~i-tanju nikada ne gre{i.

Pored ostalih du`nosti koje sam ve} imao, dobijam izadu`enje da odgovaram za programe na srpskohrvat-skom. Kao poja~anje za ove programe, iz Bugarske su

108

upu}eni ve} iskusni spikeri sa Radio Sofije – bra~ni parRada i Rade Jefti}.

25. oktobar 1952.Redakcija „Slobodne Jugoslavije“ postala je veoma

brojna. Komplikuju se i me|uljudski odnosi. Osnovanapartijska organizacija RKP. Izabran sam za njenog sekre-tara. Opet politi~ki komesar kao i u ratu. Sve prolazi pre-ko mene – i kada Rada Jefti} ima te{ko}a oko trudno}e,i kada dolazi Kodri~eva porodica iz Sofije, i kada se nekospore~ka...

Uveli smo i pono}no diktiranje tekstova letaka, mani-festa i celih ~lanaka za eventualno umno`avanje u zemlji.Njih diktiraju [piro Be{evi} i \oka Marku{ev. Posao im jedosadan.

Slovenci i Makedonci prevode tekstove sa srpskog idodaju im poneku svoju specifiku. Op{te planove progra-ma pravimo Uro{ i ja. U novim uslovima pro{irena nam jei muzi~ka fonoteka. Imamo sada i pesme na slovena~-kom i makedonskom.

109

^etiri ~lana redakcije: Branko Beri}, Milo{ Kodri~, Uro{ Tomin iMilan Petrovi}

Avgust 1953. – oktobar 1954.

15. avgust 1953.Prvi talasi promena posle Staljinove smrti dopiru i do

nas. Pero Popivoda do{ao iz Moskve i saop{tio da je Ko-ordinacioni centar jugoslovenskih revolucionarnih emi-granata prerastao u „Savez jugoslovenskih patriota“, kojipredvodi tako|e on. @eli se {irenje „klasne baze“ na{e ak-cije. Tako „Slobodna Jugoslavija“ postaje organ „Savezajugoslovenskih patriota“. A to, pored ostalog, nalaè ipromenu {pice na{ih programa. Emisije po~injemo Inter-nacionalom, a sada treba da prona|emo neku „op{teju-goslovensku“ melodiju.

19. avgust 1953.Uro{ (Tomin – prim. autora) po ceo dan vrti na mag-

netofonu u svojoj kancelariji razne revolucionarne, antifa-{isti~ke pesme iz vremena rata i posle njega. Traì ne{to{to ne podse}a na Tita, {to nije ni srpsko, ni hrvatsko, {tonije tu|e, ve} sa na{eg podneblja. Kaè mi da je o~ajan,da ne moè da smisli novu {picu. A rok isti~e. Svi disku-tujemo oko toga. Padaju svakojaki predlozi...

10. novembar 1953.Aparat redakcije se ponovo {iri. Prido{li nam „va`ni“

ljudi iz rumunske emigracije: Sloba (Slobodan Kova~evi},ekonomista, nosilac Partizanske spomenice 1941. –prim. autora), Voja (Vojislav Kojovi}, ekonomista, lideremigrantske grupe u Rumuniji – prim. autora), Ko~a(Konstantin Gruji}, ekonomista – prim. autora), \oka(\or|e Vrcelj, ekonomista, bio glavni urednik lista Podzastavom internacionalizma – prim. autora). Autoritetipo~eli odmah da se gloè. Kao sekretar partijske organi-zacije moram da sti{avam strasti. Najteè mi je sa To{om(Todorovi}, biv{i pomo}nik ministra finansija Srbije) kojise sve ne{to buni. U su{tini, ne voli da mu neko drugi na-

110

re|uje {ta da radi. Ne}e da mu se „popuje“. A, u uredni~-ke poslove se ba{ ne razume. Odlu~eno da se on vrati uBugarsku.

25. novembar 1953.Neprijatan doga|aj: kroz celu redakciju odjeknuo pu-

canj. Svi smo se uznemirili. Oruàni napad?! Odjek pucnjado{ao iz podzemne garaè. Ubrzo se sve razja{njava. Je-dan na{ ~uvar, policajac, pokazivao svoj pi{tolj koji je upra-vo o~istio. Pi{tolj slu~ajno opalio. Zrno pogodilo i na mestuubilo na{eg {ofera Dragomira, oca dvoje male dece. Hitnoistraìvanje na licu mesta. Sve krajnje nezgodno...

10. mart 1954.U redakciji, pored emigranata, rade i dve Srpkinje iz

rumunskog Banata – Vida i Danica. One su nam daktilo-grafkinje i sekretarice. Poslu{ne i korektne devojke. Neznam kako se desilo, ali je pre neki dan do{lo do zbrke saplatnim spiskovima. Vida i Danica se, kao rumunske slu-`benice, nalaze na posebnom platnom spisku u koji glav-ni urednik Tomin i ja, kao njegov pomo}nik, nismo imalinikakvog uvida. Ju~e, gre{kom, u na{e ruke dospe i nji-hov platni spisak. Na ogromno iznena|enje, konstatovalismo da na{e daktilografkinje imaju tri puta ve}e plate ne-go mi, njihovi pretpostavljeni. Da ne govorimo o ostalim~lanovima redakcije. To nas je duboko uvredilo, bukvalnorevoltiralo. Naravno, odmah smo protestovali, iako namje krajnje nezgodno da govorimo o platama. Jer, mi smorevolucionari. Obratili smo se drugarici Gizeli Vo{, kojavodi Me|unarodno odeljenje CK, kao i drugarici Lidiji La-zaresku, koja se direktno, po kadrovskoj liniji, bavi nama.

11. mart 1954.Oko na{ih plata izbio skandal. Rumuni se na{li u ne-

zgodnoj situaciji. Dato nam je slede}e obja{njenje: „Vidite,

111

vi po va{oj du`nosti zaista za-sluùjete visoke plate. Ali, mismo se bojali da }e vas one po-kvariti i da }e otupeti va{ revo-lucionarni duh. ûvali smo vasod isku{enja ìvota“.

Sve lepo i krasno, a ja ve}imam dvoje dece i jedva krpimkraj s krajem.

Saop{teno nam je da namse od 15. marta plate utrostru-~avaju.

20. oktobar 1954.Oko podne, nenajavljeno u

stanicu stigli instruktori CK ru-munske partije, drugarice LidijaLazaresku i Olga Doj~, maltene

sa {ampanjcem. Olga govori srpski. – Drugovi, pobeda! Do{lo do izmirenja sa Beogra-

dom. Stanica prestaje da radi...Mi svi gledamo unezvereni. Kao da se grom sru~io na

nas. Ne verujemo u{ima. Ni{ta nismo naslu}ivali. Nikonas nije ni{ta pitao. Zar je mogu}e tako ne{to?!

Dobijamo obave{tenje da o tome postoji odluka Izvr-{nog komiteta Saveza jugoslovenskih patriota, ~iji smomi organ... Pokunjeni smo do krajnosti...

Uprava poslovima CK Rumunske radni~ke partije

Br. 1499/195419. X 1954.

Rukovodstvu grupe „Saveza jugoslovenskih patriota uN. R. Rumuniji“

112

Pismo Pere Popivode o prestankurada radio stanice

U prilogu vam {aljemo Saop{tenje Izvr{nog komitetaSaveza jugoslovenskih patriota.

S drugarskim pozdravom,Predsednik Izvr{nog komiteta Saveza jugoslovenskih

patriota/svojeru~no/ P. Popivoda*

28. IX 1954.

SAOP[TENJEIzvr{nog komiteta Saveza jugoslovenskih patriotaU odnosima izme|u Jugoslavije, Sovjetskog Saveza i

zemalja narodne demokratije do{lo je, u poslednje vreme,do promena u smislu normalizacije i pobolj{anja tih odno-sa. Normalizacija odnosa izme|u Jugoslavije, SovjetskogSaveza i drugih zemalja demokratskog tabora odgovara `i-votnim interesima, u prvom redu jugoslovenskih naroda, iu isto vreme je zna~ajan doprinos stvari mira i me|unarod-nog popu{tanja.

Svesni smo da }e svi jugoslovenski patrioti toplo po-zdraviti i podr`ati svaki prakti~ni korak putem ponovnoguspostavljanja prijateljstva i uzajamnog razumevanja izme-|u naroda Jugoslavije, Sovjetskog Saveza i svih ostalih ze-malja tabora mira, demokratije i socijalizma.

Izvr{ni komitet i svi ~lanovi Saveza jugoslovenskih patrio-ta dosledno su, tokom ~itavog postojanja Saveza, sprovodililiniju borbe za mir i me|unarodnu bezbednost, borili se zatrajne prijateljske veze i saradnju na{e zemlje sa bratskim na-rodima Sovjetskog Saveza i zemalja narodne demokratije.

Nastoje}i da sa svih ta~aka gledi{ta pomogne uklanja-nju svih prepreka i te{ko}a sa puta pobolj{anja odnosa na-

113

* Arhiv CK RKPFond: CC al PCR – relatii externeDosar: 28/1954Fila: 29

{e otad`bine sa zemljama socijalisti~kog tabora, usposta-vljanju prijateljskih veza izme|u naroda Jugoslavije, Sovjet-skog Saveza i zemalja narodne demokratije, Izvr{ni komitetSaveza jugoslovenskih patriota je odlu~io da obustavi radSaveza jugoslovenskih patriota i da ukine svoje organe –list „Za socijalisti~ku Jugoslaviju“ i radio-stanicu „SlobodnaJugoslavija“.

Saop{tavaju}i o ovoj odluci, Izvr{ni komitet vas moli daje prenesete svim jugoslovenskim patriotima – ~lanovimasaveza – i poziva sve ~lanove va{e grupe da se pridru`e sta-novi{tu Izvr{nog komiteta i da donesu odgovaraju}e odlu-ke o daljem radu va{e grupe i njenog lista.

S drugarskim pozdravom,Predsednik Izvr{nog komiteta Saveza jugoslovenskih

patriota/svojeru~no/ P. Popivoda

^lanovi Izvr{nog komiteta:/svojeru~no/ I. Petranovi}

/svojeru~no/ I. Uzunov/svojeru~no/ \. Roganovi}

/svojeru~no/ I. Kos.*

Prvi i jedini susret sa ^au{eskuomjun 1955.

Opozvan sam sa terena, gde u gradu \ur|u radim naosnivanju rejonskog nedeljnog lista, koji }e se zvati Luptanoastra („Na{a borba“). Ovde, u dunavskoj luci, koja senalazi naspram bugarskog Rusea (Ru{~uka), me|u profe-sorima gimnazije i u~iteljima biram i obu~avam budu}elokalne novinarske kadrove.

114

* Arhiv CK RKP (Bukure{t) Fond: CC al PCR – relatii externeDosar: 28/1954, Fila: 30.

Na{ oblasni komitet partijedobio je zadatak da podrì organi-zovanje velikog mitinga u Bukure-{tu u ~ast Nikite Hru{~ova. Odr-àva se na prostranom trgu Vikto-rija. Do{li smo rano pre podne.Dodeljena mi je jedna deonica od50 m. Treba da odràvam liniju ired.

Posle nekoliko sati, ljudi po~e-li da se dosa|uju, da se {etaju, dase okupljaju po grupicama. Odneke linije nema ni{ta. Ja ih razu-mem. Sunce pe~e li pe~e.

Odjednom na trg ule}e jedandìp. Iz njega izlazi neki drug saka~ketom na glavi i po~e da vi~ena nas {to ne drìmo liniju. âkpo~e da nas grubo psuje i {alje u

p. m. Ja mu odgovorih istom merom. Uz psovku izrazimnezadovoljstvo {to nas toliko sati drè dàba na suncu.Nastao tajac. Tip se zbunjeno okrete i ode. Oni oko me-ne objasnili mi da je to bio organizacioni sekretar CK Ni-kolae âu{esku.

[ta me briga. Zar se tako razgovara s ljudima?!

115

„Kroz dunavske luke – Beo-grad“*

* ^lanak Milana Petrovi}a objavljen 25. maja 1956. u rumun-skom listu Lupta noastra (Na{a borba), organu rejonskog komite-ta RKP – \ur|u, koji je on osnovao, kao {ef odeljenja za {tampuoblasnog komiteta partije. ^lanak nosi naslov „Kroz dunavske luke– Beograd“. Propra}en je dvema fotografijama – Terazije i Kale-megdan. Pisan je u vidu reportaè i bez politi~kih aluzija... To se de-{avalo posle zbliàvanja Hru{~ov–Tito.

Maj – jun 1956.

21. maj 1956.Upravo sam se vratio sa terena gde sam i „proslavio“

31. ro|endan. Kako vreme leti! Decu nisam video vi{e oddvadeset dana. Naglo rastu. Umoran sam. I dalje radimna kolektivizaciji rumunske poljoprivrede. Ujedno, spre-mam ispite za fakultet. Muka ìva. Kuburim sa rumunskim.Sreo sam se sa Brani{teanuom (glavni urednik lista Stea-gul ro{u – Crvena zastava – organa bukure{tanskog obla-snog komiteta partije – prim. autora) i rekao mu da je sapokretnom {tamparijom sve u redu. Odli~no radi i postièèljeni efekat. Sa Stojkom i drugima iz novinarske ekipe

dobro se slaèm. Iz dana u dan obilazimo sela dunavskenizije. Kotrljamo se pra{njavim putevima. Seljaci nas do-bro primaju. Istina, kulaci nam bu{e gume. @itelji se uve-~e okupljaju ispred op{tine i ìvo ~itaju i komentari{u ~lan-ke posve}ene isklju~ivo njihovom selu. Potvr|uje se pravil-nost moje inicijative o stvaranju „pokretne redakcije“

116

Redakcija na kamionu

22. maj 1956.Iz CK me hitno ne{to zvala Lidija Lazaresku. Treba da

idem do nje sa Kojovi}em. [ta im bi? [ta ho}e od nas ka-da su nas sasvim napustili?

23. maj 1956.Buran razgovor u Me|unarodnom odeljenju CK. Gizela

Vo{ ({ef me|unarodnog odeljenja CK RKP) i Lidija saop-{tavaju nam ~udovi{ne stvari. U Bukure{t dolazi Tito. Pro-ces izmirenja sa njim je u punom jeku. Ali, re~eno nam je,Tito je uslovio svoj dolazak u Rumuniju izru~ivanjem svihjugoslovenskih politi~kih emigranata beogradskim vlasti-ma. Rumuni su to, navodno, odbili jer ocenjuju da bi jedantakav potez te{ko odjeknuo u svetu, posebno onom komu-nisti~kom i u „socijalisti~kom taboru“. Beograd je onda za-traìo da budemo „samo privremeno uhap{eni“, kako nikood nas ne bi ugrozio Titovu bezbednost. Gizela nam saop-{tava da „CK traì na{e mi{ljenje“ o svemu tome.

Krajnje iznena|eni, nas dvojica smo rekli da o nekomhap{enju, da ne govorimo o izru~enju, ne moè biti ni go-vora. âk ni o nekom fiktivnom. To bi bio ~ist zlo~in. Bu-ni}emo se da sve zabruji. Ali, mi, emigranti, ni u kom slu-~aju ne èlimo da spre~avamo ili miniramo pobolj{anjeodnosa sa Jugoslavijom.

Razmi{ljaju}i o raznim varijantama re{avanja nastalesituacije, ja sam, onako ovla{, pomenuo kompromisnumogu}nost da mi, emigranti, jednostavno napustimoBukure{t na izvesno vreme i odemo, recimo, „na odmor“.

Ta im se ideja dopala i odmah je obave{ten generalnisekretar partije George Georgiju De`. On se sloìo sanjom. Obe}ani su nam najbolji uslovi za „odmor“.

Uz to, dodao sam: „Idemo sa suprugama i decom ka-ko bi sve izgledalo najnormalnije“. I to je prihva}eno. CK}e snositi sve tro{kove boravka.

117

Dogovorili smo se tako|e da se cela organizacija od-laska i boravka prepusti nama. S tim da mi odgovaramoi za „sveukupno pona{anje“, tj. da sve pro|e bez „nepo-srednog nadzora bezbednjaka“. Taj bi nas nadzor dubokouvredio.

24. maj 1956.Rekao sam Kot (supruga M. Petrovi}a – prim. autora)

{ta nas ~eka. Po~ela je da pla~e. Ona ne}e da ide sa de-com. Za{to da i decu izlaèmo opasnosti. Uverio sam je

da }e sve biti u redu i da imam punopoverenja u data obe}anja rukovod-stva partije. Javila se na posao, ali jojje odbijen zahtev da ba{ sada ide naodsustvo koje je davno planirano zasve u njenoj poliklinici. Telefoniraosam u CK i rekao Lidiji da Kot ne pu-{taju na neplanirano odsustvo. Za po-la sata sve je re{eno. Direktiva CK!

Kojovi} i ja smo ponovo pozvani uCK. Re~eno nam je da je za „~etrnaestdrugova iz rukovodstva emigracije“obezbe|en hotel „Kota 1400“ u kar-patskoj vazdu{noj banji Sinaja, nedale-ko od kraljevskog dvorca Pele{, dok}e „ostali“ oti}i u Konstancu, na obaliCrnog mora. Za put nam se stavljajuna raspolaganje automobili i „ovo“.Pruèna nam je hrpa koverata raznihdebljina. U njima se nalazio novac zana{ „dèparac“.

Upitao sam Lidiju:– Za{to je njihova debljina razli~ita?– Pa, shodno platama svakog od vas.

118

Faksimil dokumenta o sed-nici Politbiroa CK RKP po-sve}enoj „nekim problemi-ma u vezi sa posetom pred-

sednika FNRJ J. B. Tita“

Taj mi se odgovor nije svideo. – Lidija, za{to nas odvajate, zar na{a sudbina nije isto-

vetna?Drugarica Lidija je odmah ukapirala. U jedan mah po-

cepala je sve koverte i pare dale meni u ruke. – Ti }e{ ih podeliti svima podjednako. Tako sam, u neku ruku, postao odgovoran za „sinaj-

sko izgnanstvo“.

25. maj 1956.Oti{li smo kolima do Sinaje. Oko 130 km od

Bukure{ta. Hotel izvanredan. Ime mu govori o visini nakojoj se nalazi. Kot bira trokrevetnu sobu iz koje se vidi `i-vopisna Dolina Prahove. Ina~e, hotel je vi{e nego prazan.U njemu smo zatekli samo ~lanice rumunske `enske ma-~evala~ke reprezentacije, koja se nalazila na „visinskim“pripremama za Olimpijadu u Melburnu. Prvi ih je primetiokico{ Ko~a (Konstantin Gruji}). Do{li su i drugi emigran-ti. Ve}i deo bez supruga. Zajedni~ki ru~ak „u nevolji“ bioje neobi~no veseo. [alili smo se, pri~ali viceve i smehompoku{ali da prikrijemo od samih nas ogromno optere}e-nje pod kojim smo bili.

Posle popodnevnog slatkog sna, okupili smo se u ho-lu. Na veliko iznena|enje konstatujemo da se hotel naglopuni svakojakim „gostima“. Kao neki lovci, alpinisti, ve-seli izletnici. Njih dvojica su ~ak sa udicama.

O~ima smo jedan drugome davali znake. Odmahnam je bilo jasno da su sve to najobi~niji agenti, do{li danas nadziru i prate na svakom koraku.

Za zajedni~kom ve~erom – prvo ad hok savetovanje.Zaklju~ak: sutra se delimo u tri grupe i kre}emo u plani-ne. Naravno, u razli~itim pravcima. Da vidimo {ta }e sedesiti, ho}e li „gosti“ krenuti za nama.

119

26. maj 1956.Odmah posle doru~ka oti{li smo u kuglanu. Igramo u

kola~e koji }e nam biti posluèni za ru~ak. Ko izgubi –pla}a kola~ima. Debeli Voja (Kojovi}) najvi{e se buni ka-da izgubi. Na{u igru prati i nekoliko znatièljnika.

Odlazimo da se malo pro{etamo po planini. Delimose u tri grupe. Prvu predvodi Sloba (Slobodan Kova~evi},nosilac partizanske Spomenice iz 1941 – prim. autora),drugu – Aca (Aleksandar Opojevlji}, biv{i partizanski ma-jor), a tre}u – ja. Odmah konstatujemo da svaka grupadobija svoj „rep“. Prate nas! Duboko smo uvre|eni i uz-nemireni. CK i G. G. De` prekr{ili su dato obe}anje.

Posle ve~ere, okupljamo se tajno u jednoj od soba.Bez prisustva supruga i dece. Savetovanje. [ta da radi-mo? Vidimo da smo u blokadi. Donosi se odluka: Uro{(Tomin Uro{, biv{i glavni urednik „Slobodne Jugoslavije“)i Milan (Petrovi}) probi}e se po mraku, pre svanu}a do è-lezni~ke stanice Pojana Capuluj (pre Sinaje, u pravcu Bra-{ova), uze}e voz za Bukure{t i u CK uloìti „energi~ni pro-test“: ako svi agenti ne budu povu~eni iz hotela, mi vi{ene odgovaramo za postupke emigranata!

27. maj 1956.Jo{ pre svanu}a Uro{ i ja smo se neprimetno izvukli iz

hotela preko sporednog izlaza. Kot sam upozorio da sene buni i ne pla{i, da nikome ne kaè da sam napustiohotel. Oko osam sati uhvatili smo voz za Bukure{t i ve} udvanaest bili u CK. Kada nas je videla Lidija, umalo nijepala u nesvest. Odmah je javila i Gizela.

– Jeste li poludeli? – bile su njene prve re~i. – Poludeli ne poludeli, ali za{to vi niste ispo{tovali da-

tu re~?! Za{to ste za nama poslali tolike agente?! Nastade prepirka. Tito stiè sutra u Bukure{t, a mi

smo toliko neodgovorni!

120

Sve je odmah raportirano generalnom sekretaru par-tije, Georgu Georgiju Deù. Od njega stiè cedulja kojanam se ~ita:

„Saop{tite drugovima da ja o tome nisam obave-{ten. Dogovor }e biti ispo{tovan. Razgovara}emo posle-podne.“

U sedi{tu CK sedeli smo sve do osamnaest ~asova.êkali smo susret sa Deòm. Me|utim, do njega nije do-{lo. Ocenjujemo da je za Deà bilo krajnje nezgodno dase uo~i samog Titovog dolaska sastaje sa emigrantima.O tome bi se, sigurno, saznalo. Re~eno nam je da se vra-timo u Sinaju i da }e agenti biti povu~eni. Ponu|en namje automobil za povratak. To smo odbili, jer nismo htelino}u da putujemo.

Bojali smo se. No} je tamna.

28. maj 1956.Bilo je ve} podne kada smo stigli u karpatski hotel.

Podnosimo izve{taj i saznajemo da su „Kotu 1400“ jo{ si-no} napustili svi lovci, alpinisti i pecaro{i. De` je, zna~i,nasapunio organe bezbednosti. Pitanje je da li se obru~blokade samo pro{irio. Nama je jasno da su agenti osta-li dole u Sinaji i da motre na nas iz daljine ili preko hotel-skog osoblja.

Tito stigao u Bukure{t. Pompezan do~ek, ali sve izgle-da hladnjikavo. Poseta traje nekoliko dana. Odavde ide zaMoskvu, gde }e ostati ne{to duè, ~ak dve-tri nedelje. Sa-znajemo da se vra}a tako|e kroz Rumuniju. Da bismo iz-begli ponovno slanje na „odsustvo“, i nezgodna pitanjaradnih kolega, odlu~ujemo da ostanemo u planinama svedo zavr{etka njegovog drugog zadràvanja u Rumuniji.Ovde nam je zaista dobro. Kot se slaè sa mnom.

121

23. jun 1956.Tito ponovo u Bukure{tu posle skoro tronedeljnog

boravka u SSSR-u, gde je sa Hru{~ovom „sre|ivao“ stva-ri. Mi se ve} navikli na hotelske uslove. Ni{ta nam ne fali,niko nas ne dira. Kot i deci prija – ìve kao bubrezi u loju.

Ali, ja sam kao u loncu pod pritiskom. Sa Acom i ne-kim drugima ozbiljno sam se spore~kao oko „rashodova-nja budèta“. Prvi se pobunio Sloba. On uop{te ne pije al-koholna pi}a, ali je principijelno postavio pitanje olakogtro{enja „grdnih partijskih para“ za viski, kampari i skupo-cena strana vina.

– Ma, ljudi, ba{ nema smisla da naru~ujete ta skupapi}a. Sve to pla}a jadni rumunski proletarijat. Uzmite se upamet.

Njemu je odgovoreno da ne „popuje“. Podrào sam starog partizana.

122

Na pole|ini slike pi{e: „êtiri izgnanika – Ko~a Gruji}, Uro{ Tomin,Srbislav Petrovi} (de~ak, sin Milana Petrovi}a) i Milan Petrovi}. Sina-

ja, juna 1956.“

Zaklju~eno je: ko ho}e da pije, neka pla}a iz svog dèpa.Puno diskutujemo o politi~koj situaciji i na{oj budu}-

nosti. Uglavnom se ne slaèmo sa Hru{~ovom koji se to-liko ulaguje Titu i |onom ide na celo Staljinovo nasle|e.

26. jun 1956.Jo{ uvek sam u Karpatima. Tito zavr{io trodnevnu

„zvani~nu“ posetu Rumuniji. Ceo doga|aj pomno prati-mo preko radija. Izgleda da su se Broz i De` dobro razu-meli. Koliko znam, De` je i ranije bio naklonjen Titu, od-nosno i on gun|a na Ruse. Ali, onako po rumunski, tihoi bez razmetanja. Kroz dan-dva nameravamo da se vrati-mo ku}i, tj. u Bukure{t. Preplanuli smo svi. Sve je u redu.

27. jun 1956.Drugu George Georgiu De`, prvom sekretaru CK

Rumunske radni~ke partijeBukure{tNapu{taju}i Va{u gostoljubivu zemlju, upu}ujem Va-

ma, Centralnom komitetu Rumunske radni~ke partije isvim radnim ljudima Rumunije, iskrenu zahvalnost na

123

Faksimil Titovog telegrama G. G. Deù

prijemu i pa`nji i tople pozdrave u ime svih ~lanova na-{e delegacije i u svoje li~no ime. Stop. Razvoj na{ih uza-jamnih odnosa poslednjih godina, a naro~ito od Beo-gradske deklaracije pokazao je da razvijanje prijateljstvai saradnje izme|u na{ih zemalja odgovara interesima iosje}anjima na{ih naroda, koji su prije svega zaintere-sovani da u miru ostvare svoj ekonomski progres i iz-grade socijalizam. Radujem se {to se rezultati na{ih sa-da{njih razgovora podudaraju sa tim te`njama na{ih na-roda. Uvjeren sam da }e dalje razvijanje kontakata i sa-radnje doprinijeti ne samo otklanjanju posljedica te{kihporeme}aja iz nedavne pro{losti, nego }e omogu}iti i ja-~anje prijateljstva i daljeg razumijevanja izme|u narodana{ih dviju socijalisti~kih zemalja. Josip Broz Tito.*

Milan mi pi{e sa `eljom da mi objasni neke stvari ve-zane za njegovu novinarsku karijeru:

„Jednog oktobra 1990. do{ao sam u Beograd, poredostalog, i u nameri da po prvi put u doma}oj {tampi obja-vim jedan tekst zami{ljen u Bukure{tu. Zapravo, hteo samda se uklju~im u javnu diskusiju pokrenutu u Borbi o ulozi„ibeovaca“, o kojima je po~elo ne{to slobodnije da se raz-govara.

Tako sam na preporuku mog predratnog dor}olskogpajta{a Nikole Tati}a stigao do Mihajla Ra{i}a, koji je tadabio pomo}nik glavnog urednika Novosti. Sastali smo se ubifeu na 12. spratu zgrade „Borbe“. Pro}askali smo uz vi-njak i ja sam mu dao ~lanak. Bila je to subota, 19. oktobar.Rekao je da }e pogledati i da }e mi u ponedeljak dati od-govor. Onako ovla{ nabacio sam da bi mi neki honorar~i}dobro do{ao.

Kada smo se u ponedeljak 21. oktobra ponovo sreli,Ra{i} me je sasvim iznenadio. Objavi}e, veli, ~lanak, ali mi-

124

* Rumunski dr`avni arhiv, Fond CC al PCR – relatii externe, do-sar 45/1956, fila 21-22.

sli da je suva {teta da se ideje iz njega ne iskoriste bolje. Onmisli da se iz njega „moè da napravi dobar feljton“.

– Kolega Petrovi}u, ja ure|ujem feljtone u Novostima.U petak treba da mi krene nov feljton. Imate tri dana da minapi{ete prvih 5 nastavaka (po 2–3 {lajfne), s tim da kadakrenemo, dopi{ete ostalo 13–15 nastavaka.

– Ne znam da li sam ja vi~an tome.– Moète, moète, uveren sam u to.– Ali, rok je tako mali. Vrati}u se u Bukure{t i tamo na-

pisati, pa kad se ponovo pojavi mogu}nost, vi objavite. Ta-mo imam i dokumentaciju.

– Voz dotle ode! Hajde da kujemo dok je vru}e.I tako me Ra{i} ubedi da hitno sednem i da pi{em. Da-

ta mi je na raspolaganje jedna vredna i smerna mlada dak-tilografkinja Nena. Tri dana i tri no}i, kao u nekom bunilu,prise}ao sam se raznih svojih dogodov{tina i stavljao ih napapir. Ono {to preko no}i napi{em, sutra pre podne dikti-ram Neni. Ve} u sredu, 24. oktobra predao sam ceo ruko-pis, svih 15 nastavaka. Ra{i} je rekao: „O. K“.

U petak, 26. oktobra po~ela je da izlazi moja pri~a. Biosam ponosan na samog sebe. Jo{ nisam verovao o~ima dami se to de{ava. Moj tekst sa mojom slikom u beogradskoj{tampi! Posle pedeset i kusur godina izop{tenosti! Bila je tomoja neo~ekivana rehabilitacija! Bez ustupaka, bez posipa-nja pepelom po glavi! Sam u sebi sam govorio: „Ovo je kraj~itave pro{losti. Brajko moj, demokratija je ipak demokra-tija“!

Svako ve~e oko 22 sata odlazio sam na beogradsku è-lezni~ku stanicu i tamo kupovao sutra{nji broj Novosti. Ni-sam imao strpljenja da sa~ekam no} i da vidim kako izgle-da slede}i nastavak moje povesti. Sedmi nastavak feljtona(od 1. novembra 1990.) zavr{en je napomenom da }e seslede}i, osmi nastavak zvati „Tito i âu{esku pod istommaskom“. Me|utim, kada sam sutradan otvorio Novosti,video sam da je taj nastavak izostavljen i zamenjen drugim,koji je i{ao posle njega. Odmah sam se instinktivno uzne-

125

mirio. Naravno, oti{ao sam do redakcije Ve~ernjih novostida vidim o ~emu se radi.

I sam Ra{i} je bio u nedoumici. Po~elo je „interno“ is-tra`ivanje. Ispostavilo se da je „neko“ uni{tio ve} pripre-mljeni slog, pa ~ak i da je „~udno“ nestao i sam originalnitekst 8. nastavka u kojem se rumunski tiranin upore|uje sa„mar{alom“, od ~ije je smrti ve} bilo pro{lo deset godina.

Mene je cela stvar veoma uznemirila. Video sam da sene{to mu}ka. Ozloje|en, rekao sam Ra{i}u da tra`im pre-kid daljeg objavljivanja feljtona ako se osmi nastavak neobjavi onako kako sam ga ja zamislio.

Naravno, u Novostima je nastalo kome{anje i ve}anje.I oni sami su se na{li u nezavidnoj situaciji da se „neko“ ta-ko grubo me{a u njihove ure|iva~ke poslove. Meni je re~e-no: objavi}emo, samo nemamo vi{e va{ tekst. Sva sre}apo mene, Nena je kucala u dva primerka i ja sam imao ko-piju rukopisa. I danas je ~uvam.

Po redakcijskim kuloarima se {u{kalo o „Udbinim prsti-ma“ koji su jo{ ostali duga~ki. Preganjanja su trajala vi{edana. Ja nisam popu{tao i tekst o paraleli dvojice crvenihdiktatora pojavio se {est dana kasnije, 8. novembra.

126

Objavljeno kao reklama 1. avgusta 1950. godine u listu Pod zastavom internacionalizma

ôvek iz Danske / 2

Na ovom mestu ~ovek iz Danske prekide ~itanje ruko-pisa i otvori Internet stranicu u èlji da prona|e feljton Mi-lana Petrovi}a. Me|utim, nije na{ao ni{ta ~ak ni sli~noovoj pri~i. Zato otvori stranicu za pisanje na svom kom-pjuteru i unese sebi kao podsetnik: da po{aljem sinu.U~inilo mu se da ima nekih elemenata za film, i kao sva-ki poslovan ~ovek, u ovoj pri~i video je „novi biznis“. Ustvari, od ideja nikad ne treba beàti, ~ak ni ako se neostvare. Samo u „svetu ideja“, znao je to iz iskustva, krijese uspeh.

Onda otvori elektronsku adresu „sicke“ i zamoli onog~oveka koji mu je poslao celu pri~u „za poslovni bedeker“da mu dostavi feljton Milana Petrovi}a u celini. Jo{ je do-pisao i ovo:

„Dobio sam od one agencije VIA ovaj izve{taj o Du-navu. [aljem ti ga. Vidi, da li moè da u|e u tvoj tekst.“

Dan Dunava – 29. juniPo peti put obeleàva se 29. juni – me|unarodni dan

Dunava. U sredi{te se stavlja kako politi~ki, ekonomski idemografski zna~aj, tako i kulturni i religijski.

Posle Volge, Dunav je sa 2.845 kilometara najduà re-ka kontinenta, proti~e kroz 18 zemalja, kraj njegovih oba-la ìvi 82 miliona ljudi.

Dan Dunava uveden je kako bi se istakao njegova kul-turolo{ka religijska i istorijska dimenzija, oja~alo povezi-vanje ljudi kraj njegovih obala, o~uvao poseban ekolo{kisistem.

127

Vin~a i Lepenski vir kraj Dunava, vaè za kolevke civi-lizacije.

U nekim parohijskim crkvama – katoli~kim, prote-stantskim, pravoslavnim, danas }e se posle bogosluènjasluìti molitva zahvalnosti Gospodu za dar nebeski kakavje Dunav, kako bi bio sa~uvan na dobro ljudi i slavu Boga.

Carigradski i vaseljenski patrijarh Vartolomej, duhovnivo|a svetskog pravoslavlja, uprili~io je pre vi{e godiname|unarodni plove}i, na brodu, simpozijum radi za{titeove reke.

Na Dunavu ima desetine mostova koji spajaju ljude,jo{ stari Rimljani su ga premo{}avali. U bombardovanju1999. godine, razoreni ili o{te}eni su svi mostovi u Srbiji,sem tzv. pan~eva~kog, {to je stanovni{tvu ne samo znat-no oteàlo ìvot nego ga je posebno ljudski povredilo.

Uzdu` Dunava, od izvora, preko Ulma, Regensburga,Pasave (Pasau), Linca, Vijene (Be~a), Poùna (Bratisla-ve), Komorana, Estergoma, Budima i Pe{te, Moha~a,Apatina, Novoga Sada, Zemuna, Beograda, Smedereva,Kladova, Vidina, Loma, Galca, sve do u{}a, ima na dese-tine hramova i manastira svih hri{}anskih konfesija. Ve-}ina srpskih hramova u mestima na obali posve}ena jesvetome ocu Nikolaju, episkopu Mire Likijske, za{titnikubrodara.

Na izvoru Dunava, u Donaue{ingenu, Dru{tvo za srp-sko – nema~ku saradnju je 16. maja 1997. postavilo mer-mernu tablu sa stihovima Vaska Pope, na srpskom i ne-ma~kom, posve}enih Dunavu. Tablu je osvetio episkopsrednjeevropski Konstantin.

Na sredini toka Dunava, u Apatina, pre vi{e godinapodignut je pravoslavni hram posve}en svetim apostoli-ma, projektovan od arhitekte Pe|e Rist}a

128

Osve}enje vode na DunavuU Srpskoj pravoslavnoj crkvi, u Karlova~koj mitropoli-

ji, kao i izme|u dva svetska rata u Kraljevini Jugoslaviji,na Dunavu, u svim mestima na obali, na Bogojavljenje seobavljalo veliko vodoosve}enje.

Posebno je sve~ano bivalo u Novom Sadu. Pred krajsvete liturgije, koju je u sabornoj crkvi sluìo episkop no-vosadsko-ba~ki, pristizali su vernici iz ostalih novosadskihhramova sa sve{tenstvom i barjacima. Formirala se po-vorka, koja je bila ìvopisna. Na ~elu je no{en krst, pra}enmno{tvom barjaka. Za njima su sledili predstavnici raznihesnafa i udruènja sa svojim zastavama, vojna muzika,objedinjeni horovi. \aci obu~eni u stihare, raznih uzrasta,ali pore|ani u paru, nosili su ~irake i ripide. Svi novosad-ski sve{tenici bili su u ode`dama. Na kraju je i{ao arhije-rej pod „nebom“ ka|en od dva svoja jero|akona. Iza vla-dike i{li su predstavnici gradskih vojnih i civilnih vlasti.. Li-tija je bila posipana po obi~aju p{enicom, a imu}nije è-ne su, po se}anjima hroni~ara, bacale i bonbone, orahe ibademe. Dunavskom ulicom se izlazilo na reku, gde jesve bilo pripravljeno za vodoosve}enje. Muzika je intonira-la „Glas Gospodenj“, narod je pevao tropar „Vo Jordanje“,a molitvu sve{tenstva za silazak Svetoga Duha na vodereke ogla{avali su vojni topovi sa Petrovaradinske tvr|ave,a zvona svih novosadskih crkava su zvonila. I novosadskiJevreji uzimali u~e{}a u ovoj proslavi. Vladika je bacaokrst u Dunav i de~ak ili mladi} koji bi ga izvadio bivao jenagra|en, stekav{i i veliki ugled me|u svojim vr{njacima.Osve}enu vodu Dunava vernici su nosili ku}ama.

129

Informbiro kao sudbina*

U leto 1948. po~inje ova pri~a duga ~etrdeset godina.Za polemiku, koja je prethodila objavljivanju Rezoluci-

je Informbiroa, mi, vojni studenti u Moskvi saznali smo re-lativno kasno. Me|u nama su izbile burne diskusije.

Svi smo bili duè ili kra}e u ratu, mnogi su bili prvo-borci. Jo{ nas je proìmao slobodarski duh i bili smo na-viknuti da otvoreno iznosimo svoja mi{ljenja. Uostalom,juna 1948. bili smo pozvani da na partijskim sastancima„otvorimo“ du{u, onako „demokratski“ i da se izjasnimona marginama Rezolucije.

U tom trenutku svi smo bili optere}eni ideolo{kim na-bojem koji je bio dominantan u redovima onih koji su sesmatrali pobediocima u nat~ove~anskoj antifa{isti~kojborbi. Bez sumnje, tu je spadao i faktor velike privrèno-sti idejama socijalne pravde i oslobodila~koj misiji Sovjet-skog Saveza. Za obi~ne ljude, i ne samo za njih, tu dvojbinije bilo. Ko danas druga~ije prikazuje taj istorijski trenu-tak, taj nije iskren.

Ja sam bio primljen u KPJ u rano u prole}e 1945. nafrontu u Isto~noj Bosni. Taj prijem je obavljen tajno. Posle,sve vreme, tajno smo se okupljali i od ostalih oko nas kri-li da smo ~lanovi partije. I nakon rata partijske organizaci-je su se okupljale i radile konspirativno. Recimo, u Vojno-geodestkoj {koli, u kojoj sam i ja bio. To sam rekao javnou Moskvi u diskusiji na partijskom sastanku, na kome smoraspravljali o sadrìni Rezolucije i odgovora CK KPJ.

130

* Feljton objavljivan Ve~ernjim novostima od 26. oktobra do 9.novembra 1990. u 15 nastavaka

Bilo je tu svakojakih mi{ljenja, ali odmah se videlo dasu neki od starijih kolega, vi{ih oficira, bili unapred infor-misani i pripremljeni. U mojoj grupi bio sam najmla|i i pogodinama i po ~inu. Malo sam se mladala~ki ko~operioda i ja ne{to znam i nisam hteo da odstupim od svog mi-{ljenja da smo, eto, tu i tu „zaista mi gre{ili“.

Diskusije su se nastavile i posle sastanka. Nisam odstu-pao, dani su prolazili, a stvari su se zao{travale ~ak dotle dasu mi neki pripretili da }e me „}ebovati“ u na{em vojno-studenstkom domu. Jula 1948. povu~eni smo iz SSSR.Mali broj vojnih studenata odlu~io se da ostane tamo. Ve-}ina se vratila u Jugoslaviju. Naravno, po dolasku, svi smobili „intervjuisani“ u Politi~koj upravi armije. Sa mnom je„razgovarao“ narodni heroj, tada pukovnik Miloje Milojevi}.

Te razgovore pukovnik Miloje Milojevi} po~injao je iz-daleka. Stvar se sastojala u tome da mu „objasnim“ oda-kle mi takva mi{ljenja koja „{tr~e“, gde su koreni mog ne-poznavanja stvari, {ta sam ja, fakti~ki, mojim tvrdnjamahteo da kaèm.

Ja sam i dalje tvrdio da su moja zapaànja ta~na i {tatu ima tako stra{no. Sve bi se zavr{ilo time {to bi on upor-no od mene traìo da priznam da me je NKVD zavrbovao.

– Ma, reci, ~ove~e, ni{ta ti ne}e biti – ponavljao je on.– [ta da ti kaèm, kada to nije istina, bar {to se me-

ne ti~e.I onda je do{ao „te{ki“ argument:– ûo sam da si hteo da se oèni{ Ruskinjom, }erkom

nekog generala.– Da, i {ta s tim – odgovorio sam ja.Tada sam konstatovao da su se moje kolege ve} po-

starale da blagovremeno saop{te „va`ne“ detalje. Naime,da je ta mlada Ruskinja bila k}erka generala TimofejaKornejeva.

131

(Ne)uspe{na konverzacijaMnogo kasnije saznao sam da je i sam Miloje Milojevi}

„zglajznuo“, da je i on bio `rtva metoda koje su se prime-njivale, da je pao u nemilost i odba~en u stranu.

Zaista, ~udno je kako on nije shvatio da je jedan mla-di, visoki i crnomanjasti jugoslovenski oficir mogao sa-svim slu~ajno da sretne u „plavokosoj“ Moskvi jednu mla-du i lepu Ruskinju. A desilo se to nao~igled mojih kolega.I sada mi do|e da se slatko nasmejem kada se setim ne-kih svojih moskovskih „priklju~enija“, koje je zaista samìvot reìrao.

[ampanjac sa Bu|onijemU akademiji smo u~ili veoma marljivo. Trebalo je

mnogo da se prisetimo i obnovimo znanja koja su goto-vo izvetrila tokom rata i okupacije. Naro~ito se to ticalomatematike. Vaìo sam za jednog od odli~nih studenata,i kao takvog na{a vojna misija u Moskvi odredila me je dazastupam grupu sa Vojnoinènjerske akademije na veli-kom prijemu, koji je 22. decembra 1947. bio prire|en uprostorijama na{e ambasade povodom Dana armije.

Dobro sam ispeglao uniformu i ponosno oti{ao na pr-vi prijem u svom ìvotu. Tamo puno oficira. Me|u njima i@arko Broz. Nakon {to smo malo prezalogajili i popili ponekoliko ~a{ica, sakupili smo se u jednom od salona i po-~eli da pevamo partizanske pesme. Ubrzo su nam se pri-druìli i generali koji su studirali na akademiji „Frunze“.

Atmosfera prisna, kao iz „starih“ partizanskih dana. Jase uvalio u jednu fotelju. I kada su u salon u{li generaliArso Jovanovi} i Peko Dap~evi}, ustao sam da im ustu-pim mesto. Me|utim, Arso me jednim pokretom rukevrati natrag i sede na moje koleno, dok je Peko seo na ivi-cu fotelje. Svi su traìli od Peka da otpeva neku {pansku

132

borbenu pesmu. I on je zapevao, a mi smo prihvatili. Jed-nog trenutka neki kapetan – artiljerac preda mnom se po-hvalio da je bio u glavnom salonu i nazdravio ~a{om{ampanjca mar{alu Bu|oniju.

Kada je ~ovek razdragan i popije ~a{icu-dve, on ondapostaje veoma „hrabar“. Tako se i ja odlu~ih da odem inazdravim legendarnom Bu|oniju. Pozvao sam konoba-ra sa ~a{ama {ampanjca, pri{ao Bu|oniju i lupio potpe-ticama.

– Za va{e zdorovije, Semjon Mihailovi~!– Na zdorovije, malodoj ~elovjek. Vidim da si visok

kao neki Crnogorac. Zna{... i ja sam Crnogorac...A, on je bio malog rasta, de`mekast i sa krivim, konja-

ni~kim nogama.

Na odsustvo u RadujevacAvgustovskih dana 1948. kroz Beograd su po~ele da

kruè vesti o brojnim hap{enjima civila i vojnih lica, i to uvezi sa Rezolucijom IB. Zavladala je prava psihoza straha.Jer, tu i tamo, govorkalo se o velikom broju hap{enja.Ljudi su nestajali neo~ekivano sa radnih mesta i ku}a,bez traga. Ve} se ~ulo o bekstvima iz zemlje.

Strane radio-stanice javljale su o pogibiji Arse Jovano-vi}a na granici. General Pero Popivoda je avionom prele-teo u Rumuniju. Alarmantne glasine stizale su sa svihstrana.

Ja, koji sam ve} bio obeleèn, pitao sam se {ta da u~i-nim. Dilema je bila tako akutna da sam skoro izgubio sva-ku mo} rasu|ivanja. Nisam imao s kim da se posavetu-jem. Od roditelja i ostalih u ku}i krio sam {ta mi se desilo.

A odluku je trebalo brzo donositi. Najzad sam odlu~ioda potraìm izbavljenje bekstvom u SSSR preko Rumuni-je, odnosno da preplivam Dunav.

133

Kada smo stigli u Beograd iz Moskve, jula meseca, ve-}inu vojnih studenata smestili su u jednu zemunsku ka-sarnu. Ali, po{to sam ja bio iz Beograda, molio sam dame puste da boravim kod svojih roditelja, u Ruzveltovojulici br. 4. Pristali su na to, ali uz uslov da povedem jed-nog svog moskovskog kolegu. Bio je to potporu~nik La-za Arsi}, u koga su imali puno poverenja. Kasnije se ispo-stavilo da je on trebalo neprekidno da motri na mene.Ina~e, Laza je i u Moskvi poku{avao da me ubedi u „ne-pravilnost“ nekih mojih rasu|ivanja.

Nakon dve nedelje svi smo poslati na du`e odsustvo.Dali su nam dve plate. Ali, po{to smo bili vojna lica, valja-lo je da nam se izdaju i putne dozvole. Kada me je }ata uglavnoj vojnoj upravi pitao za mesto u koje }u da idem,rekao sam mu: „Maribor–Radujevac“. To su bile dve kraj-nje zapadne i isto~ne pograni~ne ta~ke. U stvari, Raduje-vac (na Dunavu) bio je moj cilj.

Mom kolegi Lazi rekao sam da ipak ostajem u Beo-gradu sa svojim starim dru{tvom, a njega sam savetovaoda ode da vidi svoje, ako se dobro se}am, kod Vranja iliPirota.

Bekstvo – iz dva poku{aja Devetog avgusta na Savskom pristani{tu u{ao sam u

brod koji je plovio kroz \erdap. Uzeo sam kajutu sa jed-nim krevetom, jer je do Kladova plovidba trajala celu no}.

Namera mi je bila da se tamo iskrcam izjutra i da krajobale, sakriven, sa~ekam ve~e, pa da onda neopa`enopreplivam Dunav, onako obu~en kao civil. Nadao sam seda me niko ne}e legitimisati. I zaista, dok sam bio na bro-du, stvari su se tako i odvijale.

U Kladovo smo stigli u prvim prepodnevnim ~asovi-ma. Nizvodno od pristani{ta, du` obale, vodio je neki put.

134

Krenuo sam njime i nakon jedno trista-~etiristo metaraskrenuo sam u kukuruzi{te.

Tu sam legao na zemlju i ~ekao...Negde oko podne sunce je pripeklo i ja, onako umo-

ran, zaspah. Ne znam koliko sam spavao, ali sam se izne-nada trgao, jer sam ~uo {u{tanje kukuruzovine. S putabe{e skrenula jedna seljanka ba{ tu, u kukuruzi{te. Be{ezadigla ~ak i suknju, ali me ugleda, ciknu i pobeè.

Ne znaju}i „pravila pona{anja“ na granici, ostao samna istom mestu. Tada nisam ni sanjao da svuda lokalni ì-valj sara|uje sa grani~arima. To je moglo da me ko{taglave, jer sam bukvalno kroz deset minuta video kako mise pribliàva grani~ar sa uperenom pu{kom.

Povratak u BeogradSve se de{avalo munjevito. Nisam uspeo ni da se dig-

nem na noge. Ostao sam sede}i na zemlji.– [ta ti radi{ ovde? – upitao me je strogo grani~ar.– Pa... ~ekam – rekoh neuverljivo.– [ta ~eka{?– Brod!– Kakav brod? – tekla su dalje pitanja iz kojih sam ose-

tio da grani~ar lo{e govori srpski. Bio je, po svemu sude-}i, ili Albanac ili Slovak.

Razmi{ljaju}i ranije o svim mogu}im varijantama bek-stva, predvideo sam i situaciju da, recimo, ne}u na}i me-sto gde da sa~ekam no}, pa sam to nameravao da u~i-nim ~ak i u pristani{noj zgradi, pod izgovorom da ~ekamda se brod, kojim sam i do{ao, vrati iz Radujevca. A ja,navodno, ho}u natrag u Beograd. Hteo sam toboè sa-mo da vidim \erdap.

Te varijante sam se sada i drào, suo~en sa grani~a-rem.

135

– Ko si? – upita osorno vojnik.– Zna{ {ta, sa mnom da govori{ na „vi“ – nastavim ja

dok mi se u glavi vrzmala ideja da, ako zatreba, zgrabimpu{ku iz vojnikovih ruku i dalje {ta bude, neka bude.

– Ko si, bre?– Pa, evo, vidi ti sam – odgovorio sam pruàju}i mu

vojnu objavu i oficirsku legitimaciju. Njegova pu{ka mi jebila nadohvat ruke. Nedostajao je samo jedan tren da seja odlu~im na ono {to bi bilo fatalno.

Me|utim, zbunjeni grani~ar pro~ita da sam oficir i na-glo promeni ton.

– Pa, druè potporu~ni~e, ovo je zabranjena zona. Idi-te u pristani{te i tamo ~ekajte.

Njegove re~i su sada sasvim druga~ije zvu~ale. Ja sedigoh, uzeh dokumenta i onako, pomalo prekorno, rekohmu:

– Sa nepoznatim licima uvek da govori{ u~tivo, da imkaè{ „vi“.

– Molim vas, druè potporu~ni~e, idite u pristani{te –dodade on sasvim skru{eno.

A, meni je srce bilo u petama.On krenu napred, zatim propusti mene, iza|osmo na

put i ja se uputih ka pristani{tu. Tamo, u kafanici, naru-~im celu fla{u vina i ne{to za jelo i, bogme, skoro se na-pih od jeda.

Kasno uve~e brod do|e, ja se ukrcah u njega i natragza Beograd, umoran, deprimiran. Po~eo sam da gubimveru u sebe.

Kod ku}e – otac, majka, sestre. Ja neobrijan, neugle-dan. Jedva sam se nekako opravdao {to tako izgledamposle puta.

More, ja }u opet put Kladova, samo druga~ije, razmi-{ljao sam u sebi. U tim trenucima osetio sam potrebu da

136

se nekom poverim. To sam i u~inio, rekav{i sve svojojmla|oj sestri Veri, uz obavezu da }uti i ni{ta nikome da negovori.

Za{to kod Kladova?Za{to sam se odlu~io da Dunav preplivam ba{ kod

Kladova? Zato {to se preko puta njega nalazi grad TurnSeverin. A, jedino u toj ta~ki `elezni~ka pruga dodirujeobalu Dunava i tamo se zaustavljaju vozovi. A, ja sam na-meravao da se kri{om ukrcam u neki od njih, pre|emRumuniju od zapada na istok, i domognem se SSSR.

Istina, znao sam da je tu Dunav te{ko preplivati, jer jevoda, nakon {to bi pro{la kroz ~uveni Sipski kanal (kojidanas vi{e ne postoji, po{to ga je prekrilo \erdapsko je-zero) veoma brza i uzburkana. Njena je brzina dostizala15 kilometara na sat.

Kada bi brodovi i {lepovi plovili Dunavom uzvodno,njih bi kroz Sipski kanal vukla specijalna lokomotiva.

Ali, ja sam se uzdao u svoj kraul.

Drugi put – po planuSutradan, 13. avgusta, bio sam opet na brodu. Sva u

suzama, na pristani{tu me ispratila sestra.Ovoga puta nisam se iskrcavao u Kladovu, ve} sam

nastavio sve do Radujevca. Namera mi je bila da u po-vratku, kada padne no}, sko~im sa broda i zaplivam karumunskoj obali, u zoni grada Turn Severina, to jest pre-ko puta Kladova.

Sve je i{lo „po planu“. U Radujevcu sam proveo neko-liko sati i krenuo potom uzvodno brodom, ka Beogradu.Tako sam i bio kupio kartu da ne bih bio sumnjiv.

Kada je po~eo da pada mrak, o~ekivao sam najpo-godniji trenutak.

137

Samo jedno magnovenje i bio sam u vodi. Pro{la jepono}, a ja sam u tamnoj avgustovskoj no}i bio sam na-sred {irokog Dunava. Dotle sam plivao kraul i najzad, kadsam ve} bio sav iscrpljen, dodirnuo sam muljevito dno.Bio sam u Rumuniji!

Bio je to 14. avgust 1948. Od tada se vodim kao po-liti~ki emigrant.

Pijani Rus pao s brodaIz Dunava sam iza{ao sav blatnjav od glave do pete.

Bilo je nemogu}e da se operem, jer bi u poku{aju da do-|em do vode, stalno upadao u mulj, skoro do pojasa.

Na stotinu metara od mesta gde sam isplivao videosam jedno vatri{te i oko njega neke ljude. Po{ao sam kanjima po{to sam u mislima do{ao da zaklju~ka da ovakavkakav sam, sav umazan, ne}u mo}i da odem do èlezni~-ke stanice i da kri{om usko~im u nekakav voz, kako bihpro{ao kroz ~itavu Rumuniju i domogao se SovjetskogSaveza.

Hteo sam u Sovjetski Savez iz vi{e razloga. Tamo samve} ìveo i poznavao mentalitet ljudi. Tamo su i mene po-znavali. Znao sam i jezik. A nadasve, èleo sam da nasta-vim {kolovanje. Ne}u kriti ako kaèm da je tamo bila imoja voljena devojka, koju nikada nisam zaboravljao.

O Rumuniji nisam skoro ni{ta znao, ~ak sam se i pi-tao na ~ijoj je strani, da me slu~ajno ne izru~e natrag uJugoslaviju.

Kada sam se pribliìo vatri, konstatovao sam da su to~uvari nekog velikog stovari{ta drvne gra|e. Pri{ao samim i po~eo vi{e gestovima da pitam da li mogu da se ma-lo ogrejem i isu{im.

Nisu nimalo bili iznena|eni. Jedan od njih, koji je ve-rovatno bio tokom rata na Isto~nom frontu, natucao jemalo ruski.

138

– A, Rus, popio votku i pao u vodu – re~e, misle}i dasam ja neki mornar sa sovjetskih brodova koji su tuda ~e-sto prolazili. Nije isklju~eno da je sli~no iskustvo ve}imao.

Odmah sam tu ideju prihvatio i svi su se slatko na-smejali kada im je bilo prevedeno na rumunski. Sa sebesam skinuo svu ode}u, pokrio se dobijenim }ebetom,gucnuo malo ponu|ene rakije i po~eo da se su{im.

^uvari stovari{ta su mi u nekom buretu oprali panta-lone, ko{ulju i drugo rublje i razapeli ih iznad vatre. Zasat-dva bio sam suv.

U praskozorje, kada sam ve} pomi{ljao kako da se is-kobeljam i dalje krenem, vatri je pri{ao rumunski grani-~ar. Moji prvi, zaista dobri doma}ini na rumunskoj zemlji,koje nikada ne}u mo}i da zaboravim, rekli su mu da samRus i da bi valjalo da me sprovede do kapetanije u TurnSeverinu. On je to prihvatio bez ikakvog dvoumljenja.[tavi{e, zbog jutarnje hladno}e, nabacio je na mene svo-ju za{titnu kabanicu i tako smo krenuli. On napred, sapu{kom o ramenu, a ja za njim. To je zna~ilo da me nesprovodi, ve} da smo i{li kao neki drugari.

Predao me je u karauli nekom podoficiru, a ovaj mezatim odveo u grad, u pograni~nu kasarnu.

Tu su stvari ve} po~ele da dobijaju neo~ekivane obrte.U sedam sati pojavio se komandant jedinice, kapetan

kome sam tako|e rekao da sam Rus. Po svemu sude}i,nije poverovao. Posle dobijenog ~aja i par~eta hleba samarmeladom, odveden sam u policiju. I tamo sam tvrdioda sam Rus.

Da bi mogao sa mnom da razgovara, {ef policije jepozvao jednog tuma~a, ina~e profesora u nekoj obli`njoj{koli. Po{to je on zaista bio Rus, odnosno ruskog porekla,nije mu bilo te{ko da ustanovi moj akcenat i dosta tvrdoizgovaranje ruskih re~i.

139

– Recite ko ste. Rus niste. Sigurno ste do{li s onu stra-nu Dunava – presudio je {ef policije.

– Da, Jugosloven sam, oficir. Morao sam da beìm.[ef policije mi je pruìo ruku i potap{ao me po ramenu.Po{to je utvr|en moj identitet, odveden sam u jednu

sobu da se odmorim. Kraj nje se nalazila prostorija za te-legrafistu. ûo sam kako otkucava stari telegrafski apa-rat. Jednog trenutka, sa ise~kom telegrafske trake, u mo-ju je sobu u{ao telegrafista i prstom pokazao na mene ina traku. To je zna~ilo da je u njoj re~ o meni.

I zaista, kasno popodne {ef policije mi je saop{tio da}u te ve~eri krenuti u Bukure{t.

Sutradan, 15. avgusta, bio sam u zgradi Ministarstvaunutra{njih poslova u Bukure{tu. Odveden sam kod po-mo}nika ministra, ~iji je sekretar znao ruski i sa mnom sedobro sporazumevao. On je prevodio moj razgovor saministrom, koji se, kako sam kasnije saznao, zvao @ijanui na{e sudbine (po{to je Zemlja zaista mala), ponovo }ese ukrstiti kroz manje od deset godina, ali u sasvim pro-menjenim ulogama.

Elem, ministar @ijanu je otvoreno rekao da su oni ume|uvremenu proverili moju izjavu da sam do jula mese-ca bio na {kolovanju u Sovjetskom Savezu i da je mojidentitet posve utvr|en, te da }u mo}i slobodno da sekre}em dok se ne odlu~i ~ime }u se baviti, kakav }e miposao na}i ili uputiti u Sovjetski Savez na produètak stu-dija.

Zatim je on svom sekretaru po~eo ne{to da diktira narumunskom. Od svih re~i razumeo sam samo „kravata“.

Ubrzo su me automobilom odveli do, u to vreme naj-ve}e bukure{tanske robne ku}e, gde su me obukli odglave do pete. Dobio sam i – kravatu.

140

Kroz par meseci odlu~eno je da me ne puste u Sovjet-ski Savez, ve} da treba da ostanem u Rumuniji, jer se usvim isto~noevropskim zemljama osnivaju antititovski no-vinski organi. Tako sam u{ao, ta~nije uveden u veliku po-liti~ku igru.

Do po~etka pedesetih godina radio sam u listu Podzastavom internacionalizma. Zatim, u radio-stanici„Slobodna Jugoslavija“, u kojoj sam ~ak bio zamenikglavnog urednika i odgovorni urednik emisija na srpsko-hrvatskom jeziku.

Moj li~ni `ivot bio je pun napetosti. Iako sam bezbrojputa pisao i slao telegrame u Moskvu, od moje nesu|enesupruge nisam dobijao nikakav odgovor. Konstatovaosam da su veze blokirane.

U prole}e 1947. u Sovjetskom Savezu je bio usvojenpoznati „Molotovljev zakon“, kojim se zabranjivalo stupa-nje u brak sa strancima. To je i mene pogodilo.

141

Dokument poti~e iz avgusta ili septembra 1949. godine i iz njega se vidi dase razmi{lja o uvo|enju specijalnih emisija za Jugoslaviju pod nazivom

ZA SOCIJALISTICKU JUGOSLAVIJU.Dokument je na ruskom jeziku, kao i svi partijski dokumenti iz tog vremena

pisani su na ruskom jeziku, bilo da su stizali iz Moskve u Rumuniju ili suslati u Moskvu.*

* Arhiv CKRKP / Sekcija za medjunarodne odnose / Dosijebr.12/1949, str. 59.

A, ìvot je traìo svoje. Isku{enja velegrada, u kojemsam sada ìveo, bila su velika. Radio sam mnogo. Me|u-tim, sama~ki ìvot koji sam vodio, nije mi bio po du{i. Ta-ko sam se ve} 1950. oènio jednom ìvahnom i zaistaljupkom Rumunkom.

Dopisivanje preko KanadeMoji u Jugoslaviji, dve godine nisu znali da li sam ìv.

Pisma i telegrami nisu i{li, jer granice su postale neprola-zne, kontrola svega {to bi poticalo od emigranata bila jeneprobojna.

Pa ipak, jednoga dana 1950. iz Kanade mi je stigaotelegram slede}e sadrìne: „êstitam. Veza uspostavlje-na. Sledi pismo“.

O ~emu se radilo? U Kanadi, kao i u drugim zemlja-ma, izlazili su iseljeni~ki listovi koji su zauzimali razne sta-vove u odnosu na Tita. Ja sam se obratio pismom ured-niku jednog antititovskog lista, mislim da se zvao Jedin-stvo i objasnio mu da su moje veze sa roditeljima i domo-vinom prekinute, te ga zamolio da ocu i majci saop{ti dasam ìv i zdrav i da mislim na njih.

Taj dobri ~ovek postao je za izvesno vreme moja jedi-na veza sa ve} ucveljenim roditeljima, koji su mi bili ~ak iparastos davali. On je bio neumoran u pronalaènju pu-teva da moja pisma stignu u Beograd.

142

Zaglavlje lista Jedinstvo koji je izlazio u Kanadi sa~uvao je majorNikola Kosi} u svojoj arhivi koja je posluìla kao izvor podataka za

knjigu Raskol u eteru Dragoslava Simi}a

Kada sam posle puno, puno godina prvi put ponovosreo majku, ona bi me pitala u kojim sam sve zemljamabio. I kada sam joj rekao da sam sve vreme ìveo samo uRumuniji, nije mogla da poveruje, jer su moja pisma sti-zala ne samo iz Kanade, ve} i iz Egipta, [vedske, pa ~ak idaleke Australije.

Svaka emigracija, pa i ova na{a u Rumuniji, bila je iz-vor svakojakih mu}kanja, prljavih podmetanja nogu, uho-|enja i cinkarenja vlastima, puna nadmetanja svakojakihstruja, agentura.

Novinarstvo ili diplomaNakon zatvaranja radio-stanice „Slobodna Jugoslavi-

ja“ preda mnom se pojavila velika dilema. îme dalje dase bavim?

Nisam imao visoko{kolske diplome, jer nijedne studi-je nisam zavr{io. Sve sam ih stalno prekidao, iz objektiv-nih razloga. I tako sam, po li~nom izboru, postao profesi-onalni partijski radnik. Istina, radio sam po „liniji“ {tam-pe, ~ak postao {ef odeljenja za {tampu pri bukure{tan-skom oblasnom komitetu KP.

Jednom prilikom, u prole}e 1957. bio sam u reonuKalara{ i proveravao rad uredni{tava zidnih novina i raz-glasnih stanica po selima, koje su tada bile u modi. Obi~-no bih razgovarao i sa rukovodiocima pojedinih zadruga idràvnih poljoprivrednih dobara.

Oti{ao sam kod direktora dobra. Na moje zaprepa-{}enje bio je to niko drugi do biv{i pomo}nik ministraunutra{njih poslova @ijanu, ~ovek koji me je primio i obu-kao u Bukure{tu, prvog dana moje emigracije. On je1952. zajedno sa „grupom Ana Pauker–Vasile Luka“ paou nemilost. Sada je radio na selu, usred bezvodne stepe.Verovatno da to {to su na tom dobru radili i robija{i, nijebila slu~ajnost.

143

Zbog sina „bandita“Jednoga dana 1950. u vreme kada sam ve} radio na

radio-stanici „Slobodna Jugoslavija“, telefonom su mepozvali da do|em u CK rumunske partije. Tamo su mi, uMe|unarodnom odeljenju, pokazali ise~ak iz jednog beo-gradskog lista (ako se ne varam bila je to Politika).

Ono {to sam pro~itao, izazvalo je u meni pravu burugneva i neverovatnu griù savesti.

U jednom kra}em napisu, objavljenom u rubrici „Izsudske dvorane“, govorilo se o tome kako je poslovo|ajedne beogradske bakalnice – Milovan Petrovi}, ina~e„otac bandita Milana Petrovi}a, informbirovca prebe-glog u Rumuniju“, prikrio izvesnu koli~inu {e}era da bisa~ekao pove}anje cena. Zato je osu|en na tri godinezatvora.

Jadni moj stari! U svojih gotovo sedamdeset godinaba~en je u Zabelu kod Poàrevca. Tada sam prvi put po-~eo da se kajem {to sam pobegao u tu|inu i mog dobrogoca, po{tenog i ~asnog starog beogradskog trgovca, ko-ji je veoma drào da svog ugleda, izloìo takvoj poruzi.

Kada sam mnogo kasnije, posle dugih 20 godina iz-gnanstva, 1968, u doba takozvane liberalizacije, prvi putponovo kro~io na tle Beograda, oti{ao sam pravo nao~ev grob i molio za opro{taj.

Po zadatku redakcije (Radio Bukure{ta) u kome sampo~eo da radim 1959. kao urednik emisije na srpskohr-vatskom jeziku, a i po mojoj izri~itoj èlji, godinama sampratio izgradnju \erdapske hidroelektrane I i II. I to, odsamog po~etka radova, pa do kraja. U Bukure{t bi se vra-}ao sa radio-reportaàma o tom velikom tehni~kom po-duhvatu.

A brana „\erdapa I“ podizana je upravo na mestu gdesam ja preplivao Dunav one avgustovske no}i 1948.

144

Dolazio bih tamo i dugo, dugo, sa ~e`njom gledaopreko puta, na jugoslovensku obalu. Navirala bi nostalgi-ja i ~esto bi mi kanula i po koja suza.

Kada je brana ve} bila podignuta i radovi se priblià-vali kraju, do{ao sam na pomisao da ostvarim radio-re-portaù, kojoj sam unapred odredio naslov: „Jednom no-gom u Rumuniji – drugom u Jugoslaviji“.

U tom cilju oti{ao sam na sredinu brane, tamo gde jesamo jedna bela linija ozna~avala granicu. Najpre sam namagnetofonu snimio razne izjave rumunskih radnika i in-ènjera, a potom pre{ao liniju i izme{ao se me|u jugoslo-venske graditelje.

Bio sam se preko nekih skela ~ak spustio sasvim blizuprelivnih otvora. Tamo sam, radi tonske ilustracije, snimioneverovatan huk dunavske vode. Na jugoslovenskoj stra-ni sam se zadrào ne{to vi{e od dva sata.

Kada sam obavio posao, vratio sam se na rumunskustranu. Samo {to sam kro~io preko bele linije, jedan gra-ni~ar, podoficir, sav izbezumljen, po~eo je da vi~e:

– Stani! Stani! – i uperio u mene ma{inku.– Odakle dolazi{? – upitao me je on strogo.– Pa, tu sam bio – odgovorio sam sasvim bezazleno.– [ta traì{ ovde? Dokumenta!Na mom radnom nalogu imao sam sva potrebna

odobrenja rumunskih pograni~nih vlasti. Ali, on to ni{tanije fermao. Pozvao je jednog vojnika da me ~uva i nare-dio da se ne mi~em ni koraka. Bio sam zadràn!

ûo sam kako on, preko obli`njeg telefona „na ~egr-taljku“, saop{tava pretpostavljenima kako je zadrào jed-no lice koje je poku{alo da iz Jugoslavije pre|e u Rumu-niju bez paso{a.

Na{ao sam se u ~udu. Nisam mogao da shvatim {tase de{ava.

145

U zlo doba, nakon oko sat-sat i po, preko brane je do-jurio vojni dìp. Iz njega je isko~ilo nekoliko vojnika sa jed-nim majorom na ~elu. Svi radnici, i sa jedne i sa drugestrane linije, posmatrali su tu scenu sa velikom znatiè-ljom. Major je bio veoma ljubazan. Nakon {to sam mu re-kao {ta mi se desilo, uhvatio me je pod ruku i u par re~iobjasnio zagonetku.

Dok sam ja bio na jugoslovenskoj strani, a to je traja-lo, kako rekoh, oko dva sata, izvr{ena je smena straè. Namesto onog grani~ara kome sam bio pokazao svoje ured-ne isprave, do{la je nova patrola. A, prethodna je bila za-boravila da me „preda“ slede}oj smeni.

Tako sam ja, skoro na istom mestu, posle mnogih go-dina, doìveo nov „ilegalan“ prelazak jugoslovensko-ru-muske granice. Naravno, to nisam smeo da pomenem usvojoj reportaì koju je emitovao Radio Bukure{t.

Premijerova majkaNapokon sam zatraìo da me po{alju na visoke poli-

ti~ke studije. I, oblasni partijski komitet se saglasio.Tako sam dospeo u Akademiju visokih politi~kih nau-

ka i diplomirao 1959. U Radio Bukure{tu dvadeset petgodina glavni urednik mi je bila [panjolka Hortensija Ro-man, mati kasnije rumunskog premijera Petra Romana,koga sam upoznao jo{ dok je bio sasvim mlad.

Sa svojom „{efovicom“, koja je usmeravala emisije na~etrnaest jezika, najpre sam se èstoko ko{kao, ali se po-tom prisno sprijateljio iz razumljivih „slobodoumnih“ emi-grantskih razloga, a i zbog toga {to smo zajedno „duvaliu istu tikvu“ – protiv âu{eskua.

Vi{e nisam „izdajnik“Kasnije, upisao sam se vanredno na Filozofski fakultet

Univerziteta u Bukure{tu i diplomirao februara 1962.

146

Upravo na dan kada sam, nakon celih ~etrnaest godina,ponovo ugledao svoju majku.

Posle vi{emese~nog poni`avanja, moljakanja i suzakod Rankovi}a, i pretnji da }e se demonstrativno obesiti,be{e moja Zorka doputovala u rumunski glavni grad svaprepla{ena.

Odri~em se amnestijeOko 1965. na moju ku}nu adresu stigao je jedan zva-

ni~ni jugoslovenski dokument, kojim se izve{tavam dame je predsednik SFRJ amnestirao, {to je zna~ilo da je samene skinuta optu`ba za izdaju. To me je duboko pogo-dilo, jer ja sebe nikada nisam ni smatrao izdajicom. Dasam dopustio da me uhapse i eventualno bace na Goliotok, da sam tamo „revidirao“ ili umro, onda ne bih bioizdajica. Zaista ~udovi{no!

Odlu~io sam da se odreknem amnestije. Primljeni do-kument vratio sam na adresu jugoslovenske ambasade uBukure{tu i na njemu svojeru~no napisao:

„Ne znam koga }e narod amnestirati. Mene ili vas.“A, to je zna~ilo da sam ponovo sam sebi potpisao no-

vu presudu.Moj dobri i nerazdvojni prijatelj, Srbin iz Hercegovine,

Slobodan Kova~evi}, radio je u svojstvu nau~nog istra`i-va~a na Institutu za svetsku ekonomiju. Negde sredinomsedamdesetih godina predo~io mi je studiozno obra|enepodatke, iz kojih se videlo srljanje sovjetske privrede upravi ponor, da ekonomski sistem onakav kakav je, prskausled neefikasnosti i da ga valja menjati.

Po~etak Elenine ereSaznanja su se gomilala. Sporadi~no, ali uspeo sam

da nabavim jugoslovenske listove, ~itao sam i izme|u re-

147

dova. Redovno sam pratio sovjetsku {tampu, prou~avaosve biltene rumunske novinske agencije Adèrpres, ~ak ione strogo poverljive, namenjene uèm krugu. Jer, radiosam neposredno na vo|enju propagande. Dolazio sam udodir sa jugoslovenskim novinarima, po{to sam ~estobio zaduìvan da im pomaèm da ostvare televizijske i ra-dio reportaè.

Na radiju, gde se od svih novinara traìlo da svakoja-ko veli~aju âu{eskua (tada je u partijskom i dràvnomvrhu ve} po~ela da kao prava zla kob hara i njegova su-pruga Elena), postalo je uàsno zagu{ljivo. Ja, koji samve} bio „vakcinisan“ od svakojakih „ljubi~ica belih“, ni-sam nikako mogao da smislim sebe u ulozi onoga koji }esvakodnevno, ali ba{ svakodnevno, da kadi i izgovara sla-vopojke, da do besvesti ponavlja banalne slogane u slavuvelikog ktitora, velikog neimara, velikog teoreti~ara,velikog dràvnika, velikog diplomate, velikog u~iteljamladih, velikog mislioca, velikog patroiote, velikogborca za stvar mira, velikog prijatelja porobljenih naro-da itd. To je bilo zaista ogavno i nesnosno.

Na stru~nim sednicama dizao sam se i, naravno, ezo-povskim jezikom govorio o slabostima na{e propagande,o njenoj kontraproduktivnosti, o potrebi da promenimostil, tematiku i argumentaciju, jer tako ne{to malo ko mo-è da svari, a pogotovu slu{aoci u inostranstvu. Oni upu-}eni, moje kolege, znali su {ta sam mislio. Ali, ni{ta nijemoglo da se uradi.

Sa mojom glavnom {efovicom Hortensijom Roman,dolazio sam do jednodu{nog mi{ljenja o te{kim posledi-cama âu{eskuovog kulta li~nosti i totalitarne stege u ko-joj se gu{ilo sve – i privreda, i kultura, i nauka.

Nisam vi{e hteo da odgovaram za ure|ivanje progra-ma na srspkohrvatskom jeziku i odlu~io sam da dam

148

ostavku. U to vreme, sli~ne stvari su ve} tretirane kao ot-por zvani~noj politici. Usudio sam se da tu nameru ostva-rim, jer je ~ovek, koji je u rukovodstvu Rumunske radio-te-levizije neposredno odgovarao za programe za inostran-stvo, bio niko drugi do moj biv{i profesor Silviju Brukan.

Obratio sam mu se direktno i otvoreno rekao o ~emuse radi. Naravno, shvatio me je, jer je uskoro i on, iz istihrazloga, podneo ostavku na poloàj potpredsednika Ru-munske radio-televizije. Ve} tada sam sa njim bio na istimantitotalitarnim pozicijama. Od tada smo se pozdravljalikao dobri prijatelji.

Na radiju sam ostao kao obi~an urednik. Teme o koji-ma sam pisao i govorio birao sam uglavnom sam. Pre-tvorio sam se u tzv. slobodnog strelca, izbegavaju}i nasve mogu}e na~ine da se uklju~im u interpretatore bur-nih i histeri~nih slavopojki o genijalnom ktitoru, zlatnojepohi, sigurnom napredovanju ka komunizmu.

Na neki na~in, bio sam prava „bela vrana“. Trpeli sume ipak dosta dugo. To sam jedno vreme obja{njavaoblagonaklono{}u Hortensije Roman, a i time {to im je,verovatno, bilo nezgodno da se obra~unaju sa jednim ~o-vekom, istina rumunskim dràvljaninom, ali jugosloven-skog porekla.

Golim rukama na diktatoraDecembra 1989. sasvim mladi profesor univerziteta,

doktor tehni~kih nauka, Petre Roman, na ~elu svojih stu-denata, golim rukama se suprotstavio do zuba naoruà-nim ~uvarima ~au{izma, popeo na tenk i u{ao u istorijukao prvi premijer posle pobede revolucije. To uop{te nijebilo slu~ajno.

Njegov gnev i saznanje o antinarodnom, antidemo-kratskom zlo~ina~kom delovanju „ukalupljenih“ mozgo-

149

va, kristalizovali su se godinama u zaista pogodnoj at-mosferi jedne duboko napredne porodice, u kojoj je stal-no vladao duh intelektualnog prodiranja u ono {to je jo{nepoznato.

Dvadeset {estog decembra 1989, na svega ~etiri da-na nakon svrgavanja odioznog diktatorskog para i baca-nja u vazduh ~itavog nazovi „komunisti~kog“ poretka, po-setio sam Hortensiju Roman u njenom veoma skrom-nom stanu.

Sedela je u jednoj velikoj fotelji i stalno kr{ila ruke po-navljaju}i:

– Nisam ga videla svih ovih dana. Bojim se za mogdobrog de~ka. A, zna{ kakvo je vreme bilo kada sam Pe-tra rodila ovde, u Bukure{tu, 1946!

Telefon bi se oglasio s vremena na vreme. Nekolikoputa sam ja podizao slu{alicu i ~uo pretnje, psovke.

Ona, mati ve} u poodmaklim godinama, bolesna, ne-mo}na, gledala bi u mene i vi{e {aputala:

– Petrovi}u, ja imam puno poverenje u tebe.Takva je tih dana bila napetost. Desnica se prenula i

po{la na sve. A na ulicama su jo{ odjekivali pucnji. Jasam tog decembarskog prepodneva 1989. sedeo sa us-treptalo{}u, kraj `ene koja je 1936–38. branila republi-kansku [paniju, bila li~na prijateljica legendarne DoloresIbaruri i kasnije, tokom antihitlerovskog rata, preko radi-ja, kao spikerka i urednica, iz Moskve u svet upu}ivala po-zive na okupljanje svih antifa{ista. Bila je temperamentna,inteligentna, govorila je mnogo jezike.

Ne}u silom u penzijuU me|uvremenu, moj sin je pobegao iz Rumunije jer

se nije slagao sa postoje}im re`imom. Iskoristio je dobi-jeni paso{ za Jugoslaviju i otputovao na zapad.

150

Ubrzo sam dobio nalog da se javim kadrovskom ode-ljenju radio-televizije. To sam i uradio. Iako jo{ nisam bionapunio zakonom predvi|eni penzioni uzrast, od mene sezahtevalo da li~no napi{em „molbu“ za penzionisanje. Pi-tao sam za razlog.

– Eto, vidite li, va{ sin je u~inio to {to je u~inio.Drugim re~ima, postao sam „nepodoban“.U Rumuniji je zadnjih 10–12 godina uvedeno kao

obavezna praksa da oni koji imaju nekog iz bliske rodbinena Zapadu, ne mogu da rade u {tampi, na radio-televizi-ji, u spoljnoj trgovini, a pogotovu ne u vojsci, u slu`bamabezbednosti, diplomatiji i partijskom aparatu. Kadrovskapitanja su bila isklju~ivo u delokrugu Elene âu{esku, aona je bila neumoljiva u sprovo|enju linije ~i{}enja.

I posle ube|ivanja da postupim „blagorazumno“ i danapi{em molbu, ja sam ipak to odbio.

– Ako vama ovde ne odgovaram, i}i }u i ulice da ~i-stim – rekao sam – ali ne}u pre vremena u penziju. Na tomi zakon daje pravo.

Oni koji su sa mnom razgovarali, imali su pripremlje-nu varijantu i za takav moj odgovor. Na licu mesta su mipro~itali odluku rukovodstva da mi se od tog trenutka za-branjuje pojavljivanje pred mikrofonom, oduzima pravopotpisa (programa i radiofonskih materijala), autorskopravo, i samo ostavlja lektorski posao, to jest, stilizacijaprevoda na srpskohrvatski jezik.

îme se ta meko}a moè objasniti?Verovatno time {to je u to vreme (1986) âu{esku jo{

uvek mnogo polagao na odnose sa Jugoslavijom. Ra~u-nao je da mu je to jedini „ventil“ u slu~aju nekih ozbiljni-jih komplikacija sa SSSR i drugim ~lanicama Var{avskogugovora, jer se on sa njima stalno ne{to natezao.

Za njegove ljude u kadrovskom aparatu ja nisam bio„ibeovac“. Taj pojam, i sve {to je bilo vezano za njega,

151

davno je i{~ezao iz opticaja. Ja sam za njih bio „Srbin“,kako oni ovde nazivaju sve Jugoslovene. I postupali suprema meni malo u rukavicama. To sam ja znao.

A osim toga, do pravog roka za moje penzionisanje bi-lo je preostalo jo{ svega sedam meseci.

Od trenutka kada se saznalo za moju „degradaciju“,kolege iz uredni{tva emisija za inostranstvo, uz sasvimmale izuzetke, ispoljavale su prema meni zaista dirljivusolidarnost. Naravno, sve je ~injeno veoma diskretno, jersu budne o~i dou{nika Sekuritatee motrile na svaki ko-rak. I moj, i njihov.

Obra~un sa {estoricomU jesen 1987. do{lo je do velikih radni~kih demon-

stracija u poznatom rumunskom industrijskom centruBra{ovu. Preduzete su represalije. Uhap{eno je na stotineljudi. Kasnije su oni bili rasuti po celoj Rumuniji. Jedinikoji se u zemlji javno oglasio u odbranu radnika i koji jeupozorio âu{eskua na sve posledice daljeg vo|enja de-spotske politike i izgladnjivanja i iznurivanja narodnih ma-sa, bio je Silviju Brukan.

Njegove izjave objavljene su {irom sveta, a on stavljenu ku}ni pritvor. I{ao bi u {etnju samo u pratnji agenata.

Jednom prilikom, ba{ oko Nove godine, sreo sam gana ulici. I{ao je suprotnim trotoarom. Zbog toga sam pre-{ao kolovoz i pri{ao mu. Bio je iznena|en. Zagrlili smo se.êstitao sam mu Novu godinu i poèleo puno zdravlja.O~i su mu bile crvene, premorene.

– Ho}ete li sve izdràti? – pitao sam ga.– Mora se kad se nema kud – osmehnuo se pomalo

{eretski. Takav je uvek bio. I najozbiljnije bi stvari tretiraosa poluironijom.

– Pu{taju vas u {etnju?

152

– Pa, dosta sam sedeo tamo kod njih – odgovorio mije sa malim osmehom. Shvatio sam da je bio i zatvaran.

Nekoliko puta je bacio pogled, prvo u levu, zatim i nadesnu stranu, kao da je nekog traìo, i pruìo mi je ruku.

Taj kra}i razgovor bio je dovoljan da me svega nakonnekoliko stotina metara zaustave dva naoruàna milicaj-ca, koji su preko toki-vokija od agenata dobili nalog dame legitimi{u. Posle toga, sva moja korespondencija, svitelefonski razgovori, kretanja, bili su podvrgnuti jo{ stro-òj kontroli.

Situacija se u Rumuniji sve vi{e zao{travala. „[uster inau~nica“, kako su ovde posprdno nazivali diktatorskipar, bili su gluvi na sve signale. Svima je bilo jasno da sr-ljaju u propast, da su im dani fakti~ki izbrojani. Ali, kad }eto do}i, te{ko je ko mogao ta~no da zna, posebno zbogtoga {to su raspolagali ogromnim represivnim aparatomi bili spremni na sve kako bi se odràli na vlasti.

Me|utim, nezadovoljstvo je bilo sveop{te. Nisam sreoba{ nijednog ~oveka – od onih u gornjim e{alonima vla-sti, pa do najobi~nijih radnih ljudi – koji ne bi dubokoosu|ivao ~itavo stanje i ne bi proklinjao „kondukatorula“(vo|u).

U me|uvremenu, preko inostranih mas-medija, ob-znanjeno je ~uveno „Pismo {estorice“, upu}eno âu{e-skuu. Njegovi autori su otvoreno apelovali na zdravomi-sle}e ljude, na Partiju u celini, da deluju tako kako bi senapustila politika koja je dovela Rumuniju na rub propa-sti. Bio je to, u stvari, nedvosmisleni poziv na obaranjeâu{eskua.

Pismo su potpisali biv{i generalni sekretari komparti-je Konstantin Prvulesku i George Apostol, biv{i ~lan po-litbiroa Aleksandru Brladeanu, biv{i ministar inostranihposlova Korneliju Manesku, general u penziji Ra~anu i

153

Silviju Brukan. Oni od njih koji su dotle bili slobodni, sta-vljeni su u strogu ku}ni pritvor, zatvarani u zloglasni zatvoru ulici Kalea Rahovej br. 39, a potom proterani u unutrra-{njost zemlje.

Fakti~ki, preduzete su sve mere za njihovu najstroùizolaciju, kako se „zaraza“ ne bi {irila, a posebno da sespre~i njihov kontakt sa stranim novinarima.

Recimo, Silviju Brukan je bio proteran u ju`ni gradi}Zimni~u, na obali Dunava. Tamo se leti obi~no beleìtemperatura od preko 40 stepeni. On, kao i drugi prog-nanici, nije imao ni najosnovnije uslove za ìvot. Ra~una-lo se na njihovo iscrpljivanje. Ovo tim pre {to su svi bili upoodmaklim godinama.

U prole}e 1989. prof. Brukan je iz Zimni~e preba~en ubukure{tansko prigradsko naselje Damaroaja. Jednogadan kada je on prolazio kroz Bukure{t u pratnji agenata,kako bi posvr{avao neke li~ne administrativne poslove,moji su se koraci ponovo ukrstili sa njegovim. Stanovalismo u istoj ~etvrti.

Na ulici Kalea Dorobancilor, iz jedne gomile ljudi kojisu ~ekali na autobuskoj stanici, on me je oslovio. Toplosmo se pozdravili, a on se nekako kiselo osmehivao. Iz-gledao je sasvim lo{e. Uspeo je da mi kaè samo slede}e:

– Ho}e da me uni{te. Prebacili su me u Damaroaju. Uku}i nemam ni struje, ni vode, niti ~ime da vatru palim.Valja da se o tome zna.

U tom trenutku nam je pri{ao neki ~ovek i razdvojionas. Produìo sam ka svojoj ulici i do{ao ku}i.

Slu~aj je hteo da sam samo par dana pre toga razgo-varao sa davna{njim prijateljem porodice moje supruge,lekarom ftiziologom Georgom Teodoruom, koji mi je sa-op{tio da leti za Pariz na duè vreme i ako imam {ta daporu~im ili po{aljem sinu, da mu se javim.

154

Posle neo~ekivanog susreta sa Brukanom i razmi{lja-ju}i o onome {to mi je rekao, prisetio sam se tog razgo-vora i do{ao na ideju da zamolim doktora, koji se nikadanije bavio politikom, da on prenese poruku o Brukano-vom novom poloàju, da je anonimno preda nekom fran-cuskom listu, a ako sam za to nema „tri ~iste“ da stvarprepusti mome sinu.

Doktor prenosi porukuDoktor, ina~e {urak velike rumunske glumice S. T.*

(ne{to kao {to je Mira Stupica u Jugoslaviji), saslu{ao meje dosta za~u|eno, s velikom rezervom, ali je obe}ao da}e mi „u~initi“ tu uslugu.

Samo {to je doktor bio odleteo za Pariz, istog dana,popodne, dva oficira Sekuritatee, u civilu, „digli“ su meod ku}e i jednim crnim automobilom prebacili u KaleaRahovej broj 39.

Tamo sam podvrgnut vi{e~asovnom unakrsnom ispi-tivanju. Cilj je bio da se iz mene izvu~e sve {to znam o S.Brukanu i da kaèm {ta me za njega vezuje. Posebno suhteli da saznaju sadrìnu mog zadnjeg razgovora sa njim,koji su, naravno, agenti revnosno prijavili.

„Vadio“ sam se na taj na~in {to sam govorio da je onmoj biv{i profesor, da ja njemu mnogo dugujem, da je onbio moj visokopretpostavljeni i da ja ne mogu sebi da do-zvolim da mu se ne javim na ulici u~tivo i sa du`nim po-{tovanjem.

U smiraj dana izveli su me na ulicu i pustili ku}i, na-ravno, nakon {to sam bio prinu|en da napi{em odgova-raju}u izjavu na vi{e stranica.

155

* Glumica koju pominje Milan Petrovi} je Irina Rakiceanu. Ka-ko mi je u jednom pismu naveo, po{to je u Rumuniji u vremepisanja feljtona sve bilo u previranju, nije èleo da velikoj glumici nabilo koji na~in na{kodi, pa je izmislio inicijale. (Prim. autora)

Iz desetine i desetine postavljenih pitanja zaklju~iosam da nisu znali za moj susret sa doktorom G. Teodoru-om. On je, zna~i, odneo poruku!

I zaista, nekoliko dana nakon mog privo|enja u buku-re{tansku „Glavnja~u“, u zapadnoj {tampi (o isto~noj nijeni moglo biti govora) pojavila se vest o Brukanovom pre-bacivanju na novo mesto i o uàsnim uslovima u kojimaje u primitivnoj seoskoj ku}ici prinu|en da biti{e.

Sve je formulisano upravo onako kako sam ja preneomom prijatelju doktoru.

Kako javiti „Zapadu“U me|uvremenu, sastao sam se sa jednim drugim

svojim starim znancem, ina~e poznatim rumunskim pu-blicistom, koji je tako|e bio na „vezi“ sa Takeom (stariBrukanov nadimak) i sa jo{ jednim drugim potpisnikom„pisma {estorice“ - biv{im generalnim sekretarom Geor-gom Apostolom.

Njegovo ime, iz razumljivih razloga, ne}u pominjative} }u samo dodati da je kao student, jo{ pre rata, po-stao komunista, da je 1940. kra}e vreme bio u zatvoru ito u istoj }eliji sa Nikolae âu{eskuom i da je tamo budu-}eg „kondulatorula“ podu~avao aritmetici i gramatici.Kada bi se, nekada, sastajao sa njim i suprugom Elenom,govorio je sa njima na ti.

Naravno, sada je i taj moj prijatelj bio njihov zagriènii ube|eni politi~ki protivnik. Oti{ao sam do njega da gaupozorim na ono {ta mi se desilo, kako bi preduzeo svemere da se sa~uva. Naravno, u ~etiri oka pretresli smo inajnovija zbivanja, a posebno razgovarali o poloàju na-{eg zajedni~kog prijatelja S. Brukanua.

Zajedno smo do{li do zaklju~ka da njemu i drugovimapo pismu samo „zapadni pritisak“ (Istok se nije me{ao)

156

moè ne{to pomo}i i spre~iti âu{eskua da se sa njimazverski obra~una.

– Trebalo je nekako u~initi da se javi na Zapad o Takeo-vom prebacivanju u Damaroaju – rezimirao je moj prijatelj.

Na to sam ja, onako neoprezno i iz naivnog ponosa,odgovorio da sam to ve} u~inio i detaljno mu izneo kako.Nisam ni sanjao da sam tog trenutka sam sebi zakuvao~orbu koju }u uskoro morati da kusam vrelu.

„Prijateljsko“ potkazivanjeNije pro{lo ni pet dana (bilo je to krajem maja 1989), a

na mojim ku}nim vratima pojavila su se dvojica u civilu.Pokazali su mu legitimaciju oficira Sekuritatee i naredili dase obu~em, uzmem li~nu kartu i da po|em sa njima.

Opet su me obi~nim automobilom Da~ija, sa civilnimoznakama, odveli u njihovu „Glavnja~u“. Na straàrev pri-tisak dugmeta, otvorila se masivna gvozdena kapija. De-ùrni oficir u uniformi uzeo mi je li~nu kartu, zaveo u ne-ku knjigu i potom sproveo u jednu omanju prostoriju saoskudnim name{tajem (dva stola i jedna lampa uperenau o~i onoga koga ispituju), sve ofarbano u crno.

Za nama je u{lo jedno, za mene novo lice, civil od oko50–55 godina, po svemu sude}i u ~inu pukovnika ili ge-nerala. Bio je veoma bledolik, sa podo~njacima, {to jeodavalo znake umora.

Vi{e nisam bio oslovljavan sa „druè“, ve} sa „gospo-dine“. To mi je palo odmah u o~i i jo{ vi{e me zabrinulo.Jer, onako ljudski, treba priznati da nikada i nikome nijebilo svejedno kada bi policija stavila na njega svoje ruke.

Iznu|ene izjave– Gospodine, te{ko nas laète! Toliko ste godina jeli

rumunski hleb, uìvali gostoprimstvo rumunskog naroda

157

u za nas najteìm trenucima, a sada rovarite protiv njega.Kaìte s kim ste se sastajali ovih dana... Sve znamo, ne-mojte da petljate – vikao je glavni islednik.

Odmah mi je bilo jasno da se i ovde, kao i u {tampi iu celoj propagandi, âu{esku izjedna~ava sa rumunskimnarodom.

Po~eo sam zaista da „petljam“. Negirao sam optu`be.Da bi me zapla{ili, po~eli su da mi ~itaju paragrafe kri-

vi~nog zakonika, koji za ono za {to su me teretili predvi|akazne zatvora od 13 do 15 godina. A ako ne budem go-vorio i ne budem iskren, dobi}u i vi{e.

Branio sam se, krivudao, ali onda je do{la „bomba“:tog i tog dana u toliko i toliko sati bili ste kod tog i tog.[ta ste njemu rekli?

Opet sam negirao.– Zar vas nije sramota, tako ozbiljan ~ovek a tako

ogavno laète – brecnuo se na mene „glavni“.U tom trenutku on je presavio jedan tabak hartije i pr-

stom mi pokazao odre|ene redove.Izdaja!!!Ako me tada {log nije udario, ne}e nikada. Prepoznao

sam rukopis mog prijatelja, koji je pisao da sam bio kodnjega, da sam mu rekao da sam uputio poruku na Zapado Brukanovom preme{tanju i o te{kim uslovima u kojimamora da ìvi.

– Va{ dobri prijatelj je pametniji od vas. Evo sada, onsam dolazi kod nas sa novim detaljima.

Pokazana su mi jo{ dva ùta koverta. Prepoznao samrukopis.

Posle toga, satima su plju{tala pitanja. Dvojica isledni-ka su vodila nekakve pribele{ke, ja sam se „vadio“ i, na-ravno, sve vi{e upetljavao.

Na kraju trebalo je sve da stavim na hartiju. Kada bihformulisao re~enice koje su meni odgovarale, traìli su da

158

ih pre`vrljam i napi{em onako kako su oni bili pribeleìlitokom celog usmenog ispitivanja. Kod svake takve „po-pravke“, morao sam da se potpi{em. Moja izjava je fakti~-ki bila njihova.

Ekonomski pritisciSve se to na isti na~in ponovilo jo{ dva puta. Odvodi-

li su me od ku}e, satima saslu{avali i pretili, traìli da po-novo pi{em izjave. Pretili su mi da }e me osuditi na robi-ju, da }e uni{titi i mene i celu moju porodicu.

Svaki put kad su me odvodili, mislio sam da }e me,kona~no, i uhapsiti. Me|utim, to se nije desilo.

Znao sam za staru policijsku praksu da se onaj kogaprate pusti da se slobodno kre}e kako bi otkrili njegoveveze. Znao sam, me|utim, i to da su takvi otvoreno afir-misani disidenti kao Dojna Kornea ili Mir~a Dinesku, i po-red svojih o{trih istupanja protiv âu{eskua, bili u stvarina slobodi. Istina, pod budnim policijskim nadzorom.

Usled sve otvorenijih gun|anja gra|ana protiv nesno-snog stanja, a posebno zbog nesta{ice hrane i nezagreja-nih stanova, masa njih su bili privo|eni u Sekuritateu, i nanjih se vr{io pritisak. Da su ih sve hapsili, po zatvorima nebi bilo mesta. A, âu{esku nije bio stvorio koncentracio-ne logore. To je istina.

Osim toga, on je na sve mogu}e na~ine poku{avaoda ubedi zapadnjake da on po{tuje prava i slobode ~ove-ka i da bi izbegao optu`be, koje bi se oslanjale na ~injeni-ce, on bi pribegavao drugim metodama represalija, kojesu, valja priznati, davale rezultate.

Te metode su se sastojale u svakojakim, u su{tini eko-nomskim pritiscima.

Menjao bi ministre i slao ih na sporedne du`nosti, uprovinciju. Ukidao pojedina radna mesta i ljudi bi ostajali

159

na ulici. Takva mera se primenjivala i prema ~lanovimaporodica. A kadrovici ne bi smeli da prime na posao niko-ga kome bi u radnoj knjiìci bila odre|ena oznaka. Even-tualno zapo{ljavanje vodilo bi ka rudnicima ili kao nekva-lifikovanih radnika. Naravno, varijacije na tu temu su bilemnogobrojne.

Nave{}u samo dve za koje sam li~no znao.

Kinesko mu~enjeMoj poznanik Virdìl Radulijan, ina~e profesor univer-

ziteta, bio je na visokim du`nostima – najpre prvi ~ovekPionirske organizacije, zatim pomo}nik ministra prosvetei na koncu direktor Instituta za psiholo{ka i pedago{ka is-traìvanja. Kada je isfabrikovana poznata „transcenden-talna afera“, on je izba~en iz partije. Institut (ceo!) bio jeukinut, a njegov direktor, to jest V. Radulijan, poslat prekoberze rada da radi kao... duvandìja u kiosku.

Posle revolucije on je rehabilitovan. Povereno mu jerukovodstvo rumunskog Instituta za UNICEF. Sada, po-~etkom oktobra, nalazio se u pratnji predsednika Jona Ili-jeskua koji je u~estvovao na specijalnom zasedanju OUNu Njujorku posve}enom za{titi deteta.

Jedan drugi moj poznanik, visokoobrazovani intelek-tualac, doktor psihologije G. ôfu radio je na istom Insti-tutu za psiholo{ka i pedago{ka istraìvanja i on je pao unemilost i progla{en za politi~ki nepodobnog. Kada je in-stitut zatvoren, bio je poslat da radi u jednoj fabrici obu}ei ko`ne galanterije. Mesecima je lepio kai{eve za ru~ne sa-tove i to u jednoj, po zdravlje sasvim {tetnoj prostoriji. Bioje o~ajan. Ali, hleb je morao da zara|uje kako bi opstao.

Neko bi rekao da to li~i na kineski metod prevaspita-vanja, primenjivan u doba kulturne revolucije. Mo`da, aliu Rumuniji je taj metod kori{}en sa ciljem da se ostali za-stra{e, a ne da neko bude „prevaspitan“.

160

U situaciji u kojoj sam se na{ao, nisam se toliko bojaoza sebe i svoju suprugu (mi smo ve} bili penzioneri), koli-ko za svoju k}er koja je, kao jedna od istaknutijih rumun-skih violinistkinja, bila koncert-majstor simfonijskog orke-stra bukure{tanske filharmonije „\or|e Enesku“. Za njubi svako izbacivanje sa tog radnog mesta zna~ilo i krajumetni~ke karijere.

A, meni su pretili da }e uni{titi i mene i celu porodicu.Bio sam o~ajan. Nada mnom je visio Damaklov ma~. Pi-tao sam se {ta da radim. Da beìm? Kuda? Ko bi mi mo-gao pomo}i? Ali, {ta }e biti sa suprugom, sa k}erkom?

Spas od {efa kabinetaPosle danono}nog razmi{ljanja i nakon {to sam na

provalu upozorio {urnjaju mog prijatelja doktora, koji jejo{ bio u Francuskoj, obratio sam se za savet i eventual-nu pomo} jednom drugom dobrom i prisnom prijateljujo{ iz mladih dana. Imao sam u njega puno poverenja.

Radilo se o ~oveku koji se vi{e puta pominje u knjizigenerala J. Pa~epe „Crveni horizonti“. Zapravo, to je jedi-na li~nost iz orbite rumunskih vrhova o kojoj prebegli ge-neral-obave{tajac pi{e pozitivno, ~ak sa izvesnom dozomushi}enja, nazivaju}i ga „profesorom“.

Taj moj prijatelj – Konstantin Manja – bio je vi{e od 25godina li~ni sekretar, a potom {ef kabineta Nikolae âu-{eskua, do njegovih zadnjih trenutaka.

Svako ko iole zna {ta je zna~ila ta du`nost u sistemuapsolutne li~ne vlasti i do apsurda dovedene centralizaci-je, moè sebi da predstavi kakve je sve veze on imao i ko-je je ljude poznavao.

Znali smo se jo{ od 1953. Bio mi je prvi i najbliì su-sed. Bili smo mladi, obojica sa po dvoje male dece i jedvasastavljali kraj s krajem. êsto smo, tih godina, delili hleb

161

i ogrev. Deca su nam odrasla u istom dvori{tu i potomdrugovala sve vreme.

U to doba obojica smo studirali (on istoriju, ja filosofi-ju) i radili. Bio je veoma skroman, retko po{ten, radan,veoma bistre glave i po du{i dobar, kao i ve}ina Molda-vljana.

Njegova se ìvotna staza stalno pela uvis, a moje subogaze i{le ve} opisanom mukotrpnom krivuljom. No, tonam nije smetalo da se godinama i godinama, sa supru-gama i decom pose}ujemo, da negujemo iskreno prija-teljstvo.

Zato sam se odlu~io da se ba{ njemu obratim za kraj-nju pomo} i poku{am da spre~im neèljenu evolucijustvari, koja je mogla da bude kobna.

Razmi{ljaju}i o tom potezu, prisetio sam se kako smoza vreme okupacije iz gestapovskog zatvora u Poàrevcuvadili mog starijeg brata Miodraga, tada seoskog u~itelja,koji je bio uhap{en kao partizanska veza na terenu. To sesmatralo ne~im nemogu}im, pa ipak su moji roditelji us-peli da ga izvade putem podmi}ivanja. Jer, ljudskim na-dama, a i slabostima, nema granica.

Kada sam Konstantinu Manji, tokom jedne {etnje(uvek smo izbegavali da razgovaramo u njegovoj ku}i ko-ja je bila „nafilovana“ svakojakim mikrofonima) saop{tio{ta mi se dogodilo, jedino {to mi je odgovorio bilo je:„[to mi to odmah nisi rekao“. Ostao je zami{ljen. Posletoga vi{e ga ni{ta nisam pitao, niti kasnije urgirao. êkaosam...

Jula 1989. u Beogradu je preminula moja voljena se-stra Vera. Pitao sam da li }e mi, u mojoj situaciji, hitnodati paso{ da odem na njenu sahranu.

Posle vi{e~asovnog moljakanja i dokazivanja u paso-{kom odeljenju u ulici Jorga, za~udo, dobio sam na vre-me putne isprave sa vizom.

162

To je bio znak da me je Sekuritatea ostavila po strani,jer me pu{ta iz Rumunije. A ina~e, ~itav mesec i ne{to vi-{e dana pre toga nisu me uznemiravali.

Zna~i, moj dobri – i valja re}i hrabri – prijatelj K. Ma-nja je povukao neki samo njemu znani kon~i}.

Svega par meseci docnije, decembra 1989. posle po-bede revolucije, sazna}u svu istinu. Pored ostalog i to koje glavni „cinkaro{“ u vezi sa delovanjem „grupe {estori-ce“, sa kojima je u kontaktu bio i ~ovek koji je neposred-no mene izdao.

Septembra te iste, za mene crne 1989. godine, opetveliki gubitak u beogradskom delu moje familije. Umiremoj stariji brat Miodrag. Od nas petoro bra}e i sestara,ostali smo sada samo nas troje.

Sav tuàn i pretuàn opet moljakam za paso{, koji se,po tada{njoj praksi, uvek po povratku sa putovanja u ino-stranstvo, pod pretnjom globe i drugih mera, ve} drugogdana morao vra}ati paso{kom odeljenju.

Opet crninom obavijena povorka na beogradskomNovom groblju. Lagani, tupi koraci uz pogrebnu muziku.Uz misli o bratu u glavi mi se vrzmaju te{ke dileme.

[ta u~initi? Idu li za mojim petama? Ho}e li „pritisnu-ti“ mog prijatelja doktora, koji treba da se vrati iz Francu-ske, ili mu bolje re}i da emigrira? Kud }e ~ovek u sedam-desetoj godini ìvota?! Kako }e se sve ovo zavr{iti?

U to vreme, u isto~noj Evropi sve se talasa. Po~injuveliki politi~ki uragani. Padaju prevazi|eni i kratkovidi to-talitarni reìmi u Nema~koj Demokratskoj Republici, ê-hoslova~koj, Bugarskoj. Radi efekat „domino“. Svi se pi-taju je li na redu Rumunija!

I tada izbijaju temi{varski doga|aji. Sav svet se zgraà-va po~injenim pokoljem. Je li kucnuo ~as?

Dvadeset prvog decembra u centru Bukure{ta vojska,u punoj ratnoj opremi, sa tenkovima i bornim kolima,

163

prepre~uje put demonstrantima koji skandiraju: „Doleâu{esku!“, „Dole zlo~inac!“, „@os ~izmarul {i savanta!“(„Dole {uster i nau~nica!“, koja je, uzgred budi re~eno, bi-la polupismena).

U prve ve~ernje sate odlazim metroom do Univerzitet-skog trga i pridruùjem se demonstrantima, uglavnomomladincima.

Glavni bulevar su prepre~ili gusti strojevi vojnika pod{lemovima i sa {titovima. Uspevam samo dva-tri minutada viknem „Dole!“, ali me zahvata stra{na drhtavica, tragstare anksiozne neuroze i, da ne bih pao, povla~im se upodzemnu èleznicu.

Jadni matori nije uzeo sa sobom pilule za umirenje, aho}e da demonstrira! U mislima sam se sebi podsmevao,iako mi ni izdaleka nije bilo do smeha.

Vra}am se ku}i, a kroz jedan sat odjeknuli su plotuni.ûo sam ih, jer sam zajedno sa suprugom iza{ao u dvo-ri{te. Upravo tamo, na Univerzitetskom trgu, prolivena jenevina mladala~ka krv.

Izjutra tog 22. decembra iz svih industrijskih zona pre-stonice ka centru se kre}u neprekidne kolone radnika.âu{eskuu je odzvonilo! On beì helikopterom sa krovazgrade CK partije.

Vest se munjevito pronela. U samoj blizini ku}e u ko-joj stanujem ìveo je i disident-pesnik Mir~a Dinesku. Vi-deo sam trenutak kada su agenti, posve izbezumljeni, na-pustili svoje straàrsko mesto ispred njegovog stana. Napedeset metara od tog mesta obrazovana je prva demon-stracija, kojoj sam ja prisustvovao. Tamo je govorio Mir~aDinesku, koji se zatim sa velikom masom ljudi uputio uobli`nju zgradu Televizije. On se posle pojavio na ekrani-ma uzdiù}i prste u znaku slova V.

A, ja sam odmah oti{ao u Radio Bukure{t, gde samzajedno sa omladincima, u pravoj euforiji, prodro u zgra-

164

du i na{ao se u mojoj biv{oj redakciji ve} u 14 ~asovaistorijskog dana, kada sam po~eo da pi{em uvod za emi-siju na srpskohrvatskom jeziku.

– Dobro ve~e, po{tovani slu{aoci. Evo dugo o~ekiva-ne vesti iz Bukure{ta: ^au{esku je oboren! Do{ao je krajmukama rumunskog naroda. Pala je jedna stra{na dikta-tura. Iako je bila toliko svirepa i jaka, ipak je pala pod re-volucionarnim zanosom mladih – bile su prve re~enicekoje sam nameravao li~no da izgovorim na mikrofonuRadio Bukure{ta, u 18 ~asova po jugoslovenskom vre-menu.

Me|utim, moj uvod ne}e krenuti u etar, jer ~itav svetprati u`ivo odvijanje revolucije preko Slobodne rumunsketelevizije. Ostali kablovi su bili isklju~eni.

Usred danono}ne pucnjave sa svih strana, 23, 24. i25. decembra, samoinicijativno postajem vodi~ i prevodi-lac pristiglim jugoslovenskim novinarima, koje sam sreona ulicama likuju}eg Bukure{ta (iz Borbe, sa Radio Beo-grada, TV Beograd itd.), dajem im prve pouzdane infor-macije o vo|ama revolucije, obja{njavam raspored do-ma}ih politi~kih snaga, takti~ke i strate{ke poteze koji suse ve} povla~ili na ovda{njoj politi~koj sceni. Naravno,koliko je to meni bilo poznato.

165

Razlaz

Godine 1950. i 1960. bile su za nas, Jugoslovene uemigraciji na istoku Evrope, veoma uzbudljive.

Zamislite, recimo, situaciju kada po~etkom {ezdesetihgodina u moju ku}u do|e poznati jugoslovenski politi~kiemigrant Aleksandar Opojevi}, sa kojim sam drugovaodugi niz godina, i sasvim ozbiljno predloì, pred svojom imojom suprugom da „pre|emo“ u Kinu, jer se tamo pre-bacio centar antititovskog pokreta. U to vreme, Opojevi}je pose}ivao i albansku ambasadu u Bukure{tu i tamotraìo politi~ke inspiracije.

Morao sam se duboko zamisliti, jer se takve odluke nemogu doneti na pre~ac. Po~eo sam da se pitam: je li mo-gu}e da se preko Albanaca i Kineza, ~ija je stvarnost jo{duboko ukorenjena u ostatke feudalizma, danas do|e dopravilnih saznanja o intimnim, dubinskim kretanjima namodernom evropskom politi~kom tlu, u svetu onih kojise opredeljuju za ideje socijalizma u njegovoj kolevci naStarom kontinentu?

I tako je do{lo do mog kona~nog razlaza sa A. Opoje-vi}em i sa onima koji su mislili kao i on.

Sli~nosti i razlikeNaravno, u dubini du{e mi je ào {to je on tako tragi~-

no zavr{io – kada su Vlada Dap~evi}a i njega kidnapovaliu bukure{tanskom hotelu „Dorobanc“, sredinom sedam-desetih godina. Bio je to zaista „uspe{an“ ishod jednogod dogovora dvojice sabra}e-diktatora, Broza i âu{e-skua.

166

Mnogi se pitaju {ta je to {to je vezivalo dvojicu apsolu-tista, totalitarista i diktatora? Nema sumnje da su oni ima-li zajedni~ke ideolo{ke korene, a tako|e istovetne nagon-ske èlje da bespogovorno vladaju drugima. Bilo je i razli-ka me|u njima, ali su te razlike manje zna~ajne. Ko je bo-lje upu}en u njihovu vi{egodi{nju „prisnu“ saradnju zna dasu s vremena na vreme izbijale o{tre nesuglasice, nastaleusled svakojakih }udi i li~nih ambicija svakog od njih.

Ali, ono {to ih je vezivalo u naj{irem smislu bilo je na-stojanje da na svom antisovjetizmu zarade zapadnu bla-gonaklonost, koja bi se izrazila u finansijskoj i drugoj po-dr{ci. I Amerikanci su im tu strate{ku podr{ku {tedro da-vali. To se uklapalo u njihov plan. Sada se ti Amerikanci,pa i drugi na Zapadu, svakojako pravdaju, bar {to se â-u{eskua ti~e, ali ~injenica je da su znali {ta oni u svojimzemljama rade i nisu se bunili. Jer im je to odgovaralo.

Nama je bilo jasno da je âu{esku zavideo svomkompanjonu Titu, da je ~ak imao i izvestan kompleks.Kopirao ga je u mnogo ~emu, a posebno u nastojanjimada ima {to vi{e luksuznih rezidencija, fastuoznosti, para-de, a posebno {to vi{e unikatnih lova~kih trofeja, name-{tenih kapitalaca. Me|utim, Broz je pro{ao evropsku {ko-lu i bio rafiniraniji, dok je âu{esku bio sasvim nekultu-ran, neotesan, mada ne glup.

I jedan i drugi smenjivali su kao od {ale svoje saradni-ke i ministre. Dràli su sve konce u svojim rukama i sa ne-kim maltene sadizmom poigravali se sa sudbinama njimapodre|enih ljudi. Jedan je vladao skoro 35 godina, a dru-gi – 25. „Socijalizam“ im je bio zajedni~ka maska. I to sa-mo maska.

U svakom slu~aju, jedno komparativno istraìvanje natu temu bilo bi veoma interesantno. Naravno, traìlo bikudikamo {iri prostor od ovog feljtonskog okvira.

167

Hvala na poverenjuVe} od prvih trenutaka pobede revolucije mislio sam

na mog prijatelja K. Manju, koji me je nekoliko mesecipre toga spasao kandì Sekuritatee.

On se u trenutku âu{eskuovog bekstva nalazio u sa-mom epicentru zbivanja, u zgradi CK. Bio sam veoma za-brinut za njega. Da nije, mo`da, ve} mrtav ili uhap{en?

Tek 22. decembra, negde oko 17 sati saznajem da jeìv i zdrav, da je izrazio punu podr{ku revoluciji, ali da gavalja za{tititi od opasnosti koje su vrebale, po{to }e namsva njegova saznanja biti preko potrebna.

Valja ga sa~uvati od terorista, koji bi imali razloga daga ubiju, ali i od mladih revolucionara, koji ga ne pozna-ju i brzopleto podiù oru`je i pucaju ulevo i udesno.

Sa njim sam odraàvao stalni kontakt. Glavni kurir jebila moja k}er. Ona se kroz pucnjavu, bez straha, provla-~ila do njegovog skloni{ta na sasvim drugom kraju grada.

Nakon nekoliko dana zaklju~eno je da ga valja preba-citi u {tab revolucije, da onima koji upravljaju neposred-nim operacijama stavi na raspolaganje njemu poznatedragocene podatke, pre svega {ifre. Jer, bio je zaista pra-va enciklopedija.

U centru revolucijeTako sam se na{ao u {tabu revolucije, u palati „Vikto-

rija“, okruènoj tenkovima i bornim kolima. Unutra je klju~alo kao u ko{nici. Po svim hodnicima

vojnici pod {lemovima, naoruàni civili sa trobojnicamaoko rukava. Po nekada{njim kancelarijama Ministarstvainostranih poslova, po tepisima, u foteljama ili na stolovi-ma, spavaju za{titnici revolucije nakon no}ne smene.

Dolaze i odlaze li~nosti koje su se tih dana smenjivalena televizijskim ekranima. Oni koji ulaze u zgradu pretre-

168

saju se detaljno. ûju se razni jezici, jer su novinari nava-lili iz celog sveta.

Zaista, centar jedne prave, autenti~ne revolucije!U glavi mi se pojavljuju slike iz knjige Dòna Rida „De-

set dan koji su potresli svet“. Naravno, upore|enje je sa-svim uslovno: razmere, stanje, usmerenost, politi~ke bo-je protagonista, ciljevi – bili su druga~iji. Pa ipak, u su{ti-ni, to mu je ne{to sli~no bilo.

U sebi sam nosio neki neizrecivi ljudski ponos {to sveto mogu neposredno da posmatram, da budem ìvi sve-dok. Da, takvi se trenuci zaista samo jednom doìvljavaju!

Tada sam se – posle tolikih peripetija – ponovo sreosa Silviju Brukanom, sada ve} jednim od vo|a Fronta na-cionalnog spasa.

Tek nekoliko dana je pro{lo od op{te opijenosti, kojudonosi toliko èljeni i o~ekivani revolucionarni trijumf.

Zagrlili smo se i tako zagrljeni ostali vi{e sekundi.– Kako je gospodine profesore?– Dobro. Velika gu`va! – i opet se pojavio poznati Bru-

kanov osmeh.Rekao sam mu za mog prijatelja. Znao ga je. I nakon

{to se posavetovao sa drugim liderima, oficiri za vezu do-bili su nare|enje da se pod sigurnom za{titom K. Manjaprebaci u [tab revolucije.

Najzad u penzijiSutradan, rano izjutra, u pratnji do zuba naoruànih

padobranaca, sa dìpom iznad kojeg se vijorio steg revo-lucije – trobojnica sa ise~enim krugom – K. Manja je pre-ba~en u [tab. Sve vreme bio sam uz njega.

Idu}i kroz hodnike mnogi ljudi su ga prepoznavali. Po-zdravljali su se sa njim. Jer, taj skromni ~ovek je pomo-gao ne samo meni, nego i mnogim drugima, od kojih su

169

se neki sada nalazili me|u rukovodiocima revolucije. I po-red sve aparentnosti, on je bio duboko ube|en u svu {tet-nost sulude politike svog neposrednog {efa.

Vi{e godina savetovao sam mu da se povu~e, da ode~ak u penziju. On bi mi rezignirano odgovarao da je ve}uzaludno poku{avao i da to „sada vi{e nije mogu}e, jer seodavde odlazi samo nogama napred ili pravo u zatvor“.Imao je uvek u vidu te{ke posledice po ~lanove njegoveporodice.

Iz kola, u koje se uhvatio pre dvadeset pet i ne{to go-dina (kada je sve izgledalo sasvim druga~ije), nije mu ni-kada bilo dopu{teno da iza|e, ~ak ni posle te{ke operaci-je na ki~mi.

Takva su bila pravila igre jednog paranoi~ara i njego-ve neverovatno zle ène, koja se nalazila u osnovi mnogihìvotnih tragedija ljudi na raznim stupnjevima rumunskehijerarhije.

Ovo tvrdim sasvim pouzdano, jer sam li~no poznavaobrojne `rtve te dijaboli~ne igre.

Ko su ibeovci?Zadnjih decembarskih dana 1989. u Glavnom {tabu

rumunske revolucije mladih bilo mi je ponu|eno da se re-aktiviram i vratim na Radio Bukure{t.

– Dobro izgleda{. Jo{ moè{ da gura{ – re~eno mi je.– Hvala na komplimentu i poverenju – odgovorio

sam. – Od toga nema ni{ta. Meni je ve} 65 godina...

* * *Eto, ispri~ah kako su se zavr{ile peripetije jednog od

hiljade i hiljade „ibeovaca“, u ovom slu~aju u Rumuniji,zemlji koja je imala jedan od najtotalitarnijih reìma na is-toku Evrope.

170

Sve ovo {to sam napisao o svojoj odiseji, koja je traja-la 42 godine, i jo{ traje, jer druge mi nema, ni u kom slu-~aju ne bih hteo da izgleda kao da pevam „informbirovacsam, tim se di~im“, ili da li~i na neko posipanje pepelompo glavi. Ne, sto puta – ne!

I na kraju, jo{ ne{to. Neko mo`e pomisliti i re}i da jesve lepo {to se lepo i zavr{ava.

Zaista, tako bi i bilo da se imena nas, ibeovaca i dan-danji ne provla~e kroz razne „crne spiskove“ kompetent-nih jugoslovenskih organa, ~iji su „Gajgerovi broja~i“, ponekoj ~udnoj inerciji, veoma osetljivi ba{ na ibeovce.

Rekao bi ~ovek da je to anahrono i sme{no. Posle Go-log otoka i tolikih drugih odioznih stvari, zar nekoga da-nas, ipak, nije, u najmanju ruku, sramota?

Zaista krupna pitanja. Ne znam kome ih valja postavi-ti. Sudbini? Sebi? Onima koji su organizovali i vr{ili ne~u-vene ~istke na ovim prostorima, u ne tako davnopro{lomvremenu? Ili nekim drugim? Mo`da istoriji, koja se stalnoi neumitno pi{e?

171

Votka za Dobricu ]osi}a

To da mi se potpis pojavio u na{oj „doma}oj“ {tampi.za mene je bio neverovatan doga|aj posle politi~ke odise-je doìvljene nakon 1948.

Kroz izvesno vreme ponovo sam se obreo u Beogra-du. U kafani Grme~ upoznao sam se sa Bo{kom Jak{i-}em. On mi je tada predloìo da se iz Bukure{ta javljam iza Politiku. Bio sam moralno obavezan Novostima i Bor-bi, koje su me bukvalno rehabilitovale sa politi~ke ta~kegledi{ta. Nije dolazilo u obzir da pi{em i za njihovog glav-nog konkurenta.

Priznajem: moj ponos je zagolicalo interesovanje Poli-tike za moj novinarski rad. U du{i sam bio nekako gord.Kao stari, predratni Beogra|anin, ja sam iz Politike, kojuje ~itao moj otac, nau~io prva slova srpske }irilice. Ona jeza mene bila i ostala pojam. Ali, {to ne ide – ne ide.

I onda se de{ava ne{to {to mi, ne znam po koji put,pokazuje kako se sudbina poigrava sa mnom. Jugoslavi-ja se raspada. Beograd je u gr~u. Srbija se na{la u svet-skim makazama. Zapad joj okre}e le|a. Kroji joj se te{kaizolacija. Na{i politi~ari skoro u panici traè svakojake iz-laze iz nastale neugodne situacije. Tako na politi~ku sce-nu stupa Dobrica ]osi}, koji postaje predsednik Jugosla-vije, priklje{tene me|unarodnim bojkotom.

U to vreme, te 1992. radio sam punom parom. Dani-ma sam dònjao u sedi{tima rumunskog predsedni{tva ivlade ne bi li iz prve ruke saznavao va`nije novosti. I{aosam na sve mogu}e konferencije za {tampu.

Jedne nedelje (tada se konferisalo i nedeljom) po-zvan sam u rumunski MIP, pri kojem sam bio zvani~no

172

akreditovan. Rumuni su sa Grcima potpisivali neki spo-razum. Posle potpisa i prigodnih govora, svi prisutni suponu|eni {ampanjcem i neizostavnim pi{kotama. Tada-{njeg {efa rumunske diplomatije Teodora Mele{kanuave} sam dobro znao. I, naravno, kucnuli smo se. Poè-leo sam mu nove uspe{ne poteze. Na to mi, njegovaekscelencija, re~e:

– Gospodine Petrovi}u, vidimo se opet za nedelju da-na. Bi}e jo{ jedan balkanski susret.

I pri tome mi dobronamerno namignu, kao nekom za-vereniku, veruju}i da ja, stari i dobro obave{teni novinar-ski lisac, sigurno znam o ~emu se radi.

Ostao sam u nedoumici. Pri{ao sam ministrovomport-parolu, uvek ljubaznoj gospo|i Simoni Nikulesku, sakojom sam bio u odli~nim kolegijalnim odnosima.

– [ta, zar ti ne zna{ da dolazi ]osi}!?Tog trenutka kao da me je malj udario u glavu. ]osi}

probija bre{u! To }e biti njegov prvi izlazak preko granicekao predsednika zemlje. Rumuni nam pomaù! Izleteosam iz MIP-a kao metak, razmi{ljaju}i kako da {to preobavestim redakcije o ovoj va`noj novosti. U to vremesvoje sam izve{taje slao teleksom sa dràvne po{te. Me-|utim, nedeljom po{te ne rade. Mogao sam da pribeg-nem telefonu. Me|utim, sa stenografima uvek ima svako-jakih komplikacija – gre{e u imenima ljudi i mesta. U gla-vi mi sinu: pa, kolega Dragan Markovi}, dopisnik Tanjugaima u ku}i svoj teleks. Idem da i njega obavestim i da sanjegovog aparata po{aljem izve{taje.

Dragan je bio krajnje iznena|en mojom pojavom. Br-zo smo se dogovorili. Najpre }u ja da po{aljem izve{tajesvojim listovima, a on }e posle mene s obzirom da od Ta-njuga odmah prihvataju sve radio i tv stanice, pa }e na-mah Srbija da zabruji.

173

I tako ja napi{em i „pustim“ informaciju za Novosti.Zatim napi{em za Borbu drugu verziju informacije. Po{a-ljem je i to propratimo sa jo{ ~a{icom-dve votke koja svelak{e klizi. U to i Dragan po{alje Tanjugu svoj izve{taj.

Mi se dobro zagrejasmo uz puno komentara o va-`nosti ]osi}evog dolaska u Bukure{t i poslu koji nastek ~eka.

Ni sam ne znam kako, ali mi kroz glavu proleti pomi-sao da sro~im kra}i izve{taj i za Politiku. Doga|aj je zai-sta izuzetan, a ja sam prvi o njemu saznao. I tako, uz Dra-ganov podsticaj, po prvi put napi{em ne{to i za Politiku.Veselo pustimo tekst kroz teleks.

Fla{a votke je bila dokraj~ena. Nekako sam se doko-beljao do ku}e i mirno, zadovoljno, prospavao no}.

Sutradan, u ponedeljak, oko 10 sati izjutra, zazvrji mojtelefon. Iz Beograda mi se nervozno javlja tada{nji glavniurednik Borbe Manojlo Vukoti}. Vi~e, psuje. Kaè mi viso-kim tonom da sam „nedopustivo zario Borbi no` u le|a“.U prvi mah ne razumem o ~emu se radi. Tek kroz minut-dva shvatam da mi se prigovara da sam „samo“ Politiciposlao vest o predstoje}em ]osi}evom putu u Bukure{t.

Kroz par minuta zvoni mi i glavni urednik Novosti Bra-jovi}. I on na mene drvlje i kamenje.

Ja se branim i saop{tavam im uz ~asnu re~ da samprvo njima javio. Imam za to sve dokaze, crno na belo. Nepomaè. Vi~u, psuju kao ko~ija{i.

Javim Draganu {ta mi se desilo. On brzo proveri pre-ko svojih redakcijskih kanala i ja tek tada shvatim {ta sezbilo. Deùrni urednici u Borbi i Novostima nisu pa`ljivopregledali izve{taje pristigle u nedelju, tako da se mojtekst na{ao u korpi za otpatke. Jedino je Politika na svo-joj prvoj stranici, u zaglavlju, objavila moj tekst i proprati-la ga krupnim ]osi}evim fotosom.

174

Ozloje|en, duboko uvre|en nepravednim optu`bamasedam iste ve~eri u voz za Beograd. Odlazim u Borbu iNovosti sa dokazima. Kolege iz spoljnih sekcija mi dajuza pravo. Izme|u Vukoti}a, Brajovi}a i mene padaju te{kere~i. Sav ljut, prosto izbezumljen, odlazim ùstro u Make-donsku ulicu i pitam da li jo{ vaì ponuda da radim za Po-litiku. „Vaì, kako da ne.“

Sve se de{ava brzopotezno. Dajem ostavke u Borbi iNovostima i prelazim u Politiku za koju pi{em evo ve} {e-snaest godina.

Naravno, kada je predsednik Jugoslavije Dobrica ]o-si} doputovao u Bukure{t, ja sam pratio tu va`nu dràv-ni~ku posetu i javljao o njoj. Sreo sam se sa njim, ruko-vao. Isto onako kako mi se to desilo i sa Milanom Pani-}em, Slobodanom Milo{evi}em, Vojislavom Ko{tunicom,Borisom Tadi}em. Naravno, kao obi~an Srbin, ali u svoj-stvu dopisnika beogradske {tampe.

175

ôvek iz Danske / 3

ôvek iz Danske otvori dosje „Petrovi}“ i posla tele-gram ove sadrìne piscu teksta o druga~ijem bedekeru zaturiste koji plove njegovim brodovima Dunavom:

„Govore}i o relativnosti haosa u kojem ìvimo – eto,re{ih da sko~im na desetak dana do Brazila na otvaranjevelike retrospektivne izlo`be na{eg prijatelja slikara – HoseVaskonkeloza, a koja se otvara u gradu Brazilija narednogponedeljka. Kaè da }e biti prisutan i predsednik Lula.

Tako ja i èna – odosmo sutra uve~e za Ju`nu Ameri-ku, a posle }emo da sko~imo do Amazona (prezentacijajednog broda za 2009. – plovi tamo{njim dùnglama).

Eh, da mi je neka godina manje – ko zna {ta bih svejo{ postigao.

ûjem se jutros sa mojim te~om Timotijem iz Kragu-jevca, pa slu~ajno dodirnusmo neke materijalne teme.(Kaèm mu ja u zezanju: te~o, sve mi manji profiti isli~no). A on }e:

– Mikailo, moj otac Toza umeo je da kaè: sine kadasve izgubi{ – e, onda si na svome!

Primio sam priloènu verziju za knjigu (pretpostavljamposlednju).

Da bi u~estvovali u sponzoriranju, mora{ navesti tro-{kove koje o~ekuje{ da pokrijem. Zna~i, nema po~etkabilo kakvog pla}anja, na tzv. par~e, ve} po planiranoj nov-~anoj kontribuciji.

Ime QUALITY TOURS Copenhagen, kao sponzora,mora se pojaviti na stranicama budu}e knjige, jer ~ime bise dokazivala veza knjiga–sponzor.

176

Jedino pitanje ostaje da li }e se primeniti za nas uobi-~ajena forma (ovo bi bila {esta publikacija u kolekciji), ato }e re}i da na prvoj strani stoji jasno:

QUALITY TOURS presents:„Free Jugoslavia – between UDBA and KGB“ (Zaneo sam se na engleskom, ali shvata{ poruku.)Ili }e sponzorstvo biti ispisano sitnijim slovima na

predzadnjoj strani.Odluku o tome }u doneti nakon ~itanja rukopisa i sa-

gledavanja realnih knji`evnih vrednosti poduhvata, kvali-teta dokumentaristi~kog kazivanja i politi~kih poruka kojese {alju.

(Ja stara komunjara pa da finansiram `ivot jednogIbeovca, pa da li si ti normalan?!)”

177

Medaljoni

Staljin i Radio JugoslavijaPrelistavao sam knjige u svojoj biblioteci, poku{avaju-

}i da do|em do odgovora o nekom drugom politi~komtragu, ne samo Milana Petrovi}a, iz vremena kada se emi-tuje program radija „Slobodna Jugoslavija“ iz Bukure{ta.Na{ao sam knjigu Vedrine, dr Dragoljuba Jovanovi}a(1895–1977). Ovaj Piro}anac, prvi Jugosloven doktor na-uka na Sorboni, ideolog zemljoradni~ke levice, generalnisekretar Narodne selja~ke stranke, sekretar Narodnogfronta Jugoslavije posle II svetskog rata, univerzitetskiprofesor, antimonarhista, ube|eni Jugosloven, hap{en uKraljevini Jugoslaviji, uhap{en je po drugi put zbog proti-vljenja komunisti~kom reìmu kao narodni poslanik1947. zbog tvrdnje da je budu}nost zemlje u vi{eparti-jskom sistemu i trì{noj ekonomiji. Tokom izdràvanja ka-zne u Sremskoj Mitrovici, napisao je najve}i deo Vedri-na*. Na strani 90. o Staljinu, kao savremenik, zapisao je:

„Pred smrt Lenjin je preporu~io Centralnom komi-tetu da Staljina ne uzima za generalnog sekretara. Znaoje ili slutio da }e kruti Staljin dopu{tati pa i nare|ivatida se razvija kult njegove li~nosti, da }e uzimati vidneznake svemo}i. Staljin je bio svirep i nemilosrdan u ve-}oj meri nego Lenjin. Komunisti~koj ideologiji nije do-dao ni{ta, ali je bolj{evi~ke metode borbe i vladanja

178

* Vidi Sabrana dela Dragoljuba Jovanovi}a, „Politi~keuspomene u 12 knjiga“, Slu`beni glasnik, Beograd 2008.

usavr{io do sadizma. Umeo je, me|utim, da bude sta-loèn kad je odmeravao plus i minus pri re{avaju sloè-nih dràvnih i politi~kih pitanja. Znao je da donosi sme-le i sudbonosne odluke, da vr{i nagle zaokrete. Nisu gavezivali nikakvi obziri, obaveze ili skrupule. Glavna oso-bina mu je bila volja, a najupadljivija crta - lukavost isurovost.“

Milanova napomena stigla neposredno pred {tam-panje knjige:

VA@NO! VA@NO! Hteo bih da ti skrenem pa`nju na jednu stvar o kojoj,

koliko vidim, ne govori{. Radi se o onoj informaciji iz Tanju-govog Crvenog biltena, „Radio Jugoslavija“, kao stanicakoja je propagirala politiku Komunisti~ke partije Jugoslavi-je, po~ela je da emituje program u Beogradu na petnaestjezika, me|u kojima su bile i emisije na rumunskom. Nai-me, bio je to odgovor na osnivanje nekoliko radio stanicana Istoku, u zemljama socijalisti~kog lagera, a posebnobukure{tanskog radija „Slobodna Jugoslavija.

Drugim re~ima, u eteru se odvijao pravi regionalni ratizme|u „dve Jugoslavije“ – one u Bukure{tu i ove u Beo-gradu. To je ~injenica koja se nipo{to ne sme izostaviti!

179

Dva kapetana

Dragane, Vidi i ovu pri~u koja mi je naknadno pala napamet ~itaju}i one delove na{eg rukopisa, ta~nije „mejlopi-sa“ u kojima se pominju Dunav i ljudi koji su svoju sudbinuvezali za njega. Re~ je o jednoj krajnje zanimljivoj li~nostikoja ìvi u Bukure{tu i koju ~esto sre}em.

Zove se Mom~ilo Luburi} i na{e je gore list. U~estvo-vao je u NOP-u u Srbiji, u ilegali. U vreme Informbiroa,1948. opredelio se protiv Tita. I on je bio prinu|en daprepliva Dunav i da se skloni u Rumuniju. Me|utim, ovdeje bio svrstan u „sumnjive“, nepouzdane, jer se u emigra-ciji be{e pojavio i njegov najstariji brat Rade, sa ènomZorom, tako|e „sumnjivom“. Jedan od bra}e Luburi}a,Srba, bio je zaglavio na Golom otoku. Kao „sumnjiva li-ca“, ovo je oznaka Sekuritatee, njih dvojica i snaha na{lisu se u zatvoru u Bukure{tu. Radila su se svakojaka „pa-kovanja“ i dostavljanja. Posle toga nisu „kori{}eni u poli-ti~ke svrhe“, ali nisu bili primljeni u redove Rumunske ko-munisti~ke partije. Na Mom~ila Luburi}a se tada politi~kii kadrovski stalno popreko gledalo. U tim uslovima on sebacio na zavr{avanje studija prava. Diplomirao je i ostaoda radi kao asistent na fakultetu. Zatim je doktorirao i do-gurao ~ak do titule redovnog profesora. On je zaista veo-ma sposoban ~ovek.

Posle anti~au{eskuovske revolucije decembra 1989.M. Luburi} osniva u Bukure{tu Privatni hri{}anski univer-zitet „Dimitrije Kantemir“ i postaje njegov prvi rektor, akasnije i predsednik. Tu doìvljava punu afirmaciju, jer jenjegov univerzitet postao jedan od najtraènijih u zemlji.

180

Na tom univerzitetu, koji ima svoje filijale u vi{e velikih ru-munskih gradova, predaju poznati stru~njaci, me|u koji-ma i biv{i premijeri i ministri. Luburi} se ~esto vi|a sa li-derima raznih politi~kih stranaka, ~lanovi parlamenta tra-è od njega stru~ne savete. Izabran je za predsednikaUdruènja privatnih univerziteta. Re~ju, postao je veomaugledna li~nost. Na primer, bio je jedan od ~lanova dele-gacije koju je predvodio „otac rumunske revolucije“,predsednik Jon Ilijesku prilikom posete Beogradu janua-ra 2004.

Mom~ilo Luburi} je nosilac jednog od najvi{ih rumun-skih dràvnih odlikovanja, koje mu daje „pravo“ da se nje-gova sahrana proglasi za nacionalnu. Dakle, bi}e vojni~-kih plotuna. Kada mu to kaèm, zajedno se slatko smeje-mo. Jedan je od ovde retkih necrkvenih li~nosti na ~ije jegrudi nedavno blaènopo~iv{i patrijarh Teoktist oka~ionajvi{e odli~je Rumunske pravoslavne crkve – Patrijar{ij-ski krst.

Luburi} i ja se 40 i vi{e godina nismo druìli, jer smopripadali razli~itim emigrantskim strujama. Ali, pod staredane, sve se to izbrisalo. I sada se stalno sre}emo, dobrismo drugari. ]askamo ~esto, dogovaramo se, idemo ukafi}e i pijuckamo ~aj ili kafu. Spona nam je Srbija na{a,srpski jezik, pa i zajedni~ka emigrantska sudbina.

Jo{ da dodam da prof. Luburi}a neki ovde porede sajednim drugim istaknutim Srbinom, koji je ìveo i tvorio uBukure{tu – sa kapetan Mi{om Anastasijevi}em. Pri tomese misli na {iroke veze sa vrhovima rumunskog dru{tva,na uticaj i ugled u njemu. Obojica su podigli svoje zadu-`bine ovde, kapetan Mi{a po selima rumunske Dunavskenizije, a profa Luburi} je utemeljio jednu crkvu u okvirusvog univerziteta. Istina, razdvaja ih veli~ina imetka. Ka-petan Mi{a je u svoje vreme bio progla{avan za pravogevropskog Rot{ilda.

181

Pazi Dragane, kakva igra slu~aja! Upravo ju~e sam,kao ~lan delegacije rukovodstva Lige rumunsko-srpskogprijateljstva, bio u selu Kleànj, na jedno 40 km jugoza-padno od Bukure{ta. Tamo se nalazi jedna od zadu`binakapetan Mi{e, velelepna crkva posve}ena arhangelimaMihajlu i Gavrilu. Proslavljala se crkvena slava (8. novem-bra po novom kalendaru). Ponovo sam se poklonio seni-ma na{eg sunarodnika, znamenitog rodoljuba i dobro-tvora. U crkvi sam se spustio u kriptu i ponovo, kroz ma-leni stakleni otvor, video njegovo dobro o~uvano balsa-movano telo. Glava, nos i crni brkovi – kao da je ìv.

Zna se da je on, „ìtelj beogradski i zemljedràc vla-{ki“, ro|en u Pore~u, kraj samog Dunava 1803. godine,pre smrti u Bukure{tu januara 1885. ostavio zave{tanjeda ga sahrane u crkvi-zadu`bini na njegovom velikomimanju u Kleànju. To zave{tanje je i ispo{tovano.

Pazi Dragane, i ~itav ìvot Mi{e Anastasijevi}a je biovezan za Dunav!!!

Dunav i flota kapetan Mi{inih barì, kojima je on {iromEvrope prevozio so dobijanu po vla{kim solanama u nje-govom vlasni{tvu, doneli su mu ono ogromno bogatstvoi slavu.

182

Kapetan Mi{a iz rumunskog ugla

Mi{a Anastasijevi} kao model poslovnosti i altruizma usrpsko-rumunskim odnosima

Od na{eg dopisnikaBukure{t, 7. maja (2003)

183

Princ koji to nije bio,ostao je u se}anju Rumunakao „serbski knjaèvski princ“.Takvo je predanje ostalo da ì-vi i dan-danas me|u ìteljimasela Kleànj, u Vla{koj dolini,na jedno 40 kilometara jugo-zapadno od Bukure{ta, koje jenekada, kao spahiluk, pripa-dalo Mi{i Anastasijevi}u. Bioje to jedan od devet velikihspahiluka koje je Kapetan Mi-{a, za preko pola miliona du-kata, tokom godina kupio uVla{koj. Tu je on sagradio i ve-liku crkvu posve}enu Svetomarhangelu Mihajlu, kao svojuglavnu zadu`binu i kao una-pred odre|eno mesto svogupokojenja.

Spolja, iznad glavnog ulazau crkvu, po nalogu njenog kti-tora, u mermeru su, na srp-skom i rumunskom jeziku,uklesane re~i: „U slavu svete

edinosu{ne i nerazdelime troji-ce, oca, sina i svajtoga duha,sozdan ovaj hram Boìji odknjaèvskoga, srpskog majoraMi{e Anastasijevi}a, ìtelja beo-gradskog i zemljedr{ca u Kle-ànju, posve}en svetom arhan-|elu Mihailu u vreme vladavineknjaza Aleksandra 1861“.

U toj crkvi nalazi se kriptakoja ~uva njegovo balsamo-vano telo. Unutar crkve sa~u-van je jedinstven kapetan-Mi-{in portret koji je naslikao ~u-veni rumunski majstor ki~iceGeorge Tataresku. Kraj crkveje spomenik sa kapetan-Mi{i-nim poprsjem, a ne{to daljenaziru se ostaci prve rumun-ske zanatske {kole, koju je ka-petan Mi{a podigao za obra-zovanje seoske dece. Njima jebio namenio i specijalni inter-nat, jer su deca dolazila i izudaljenih sela.

@itelj beogradski, zemljodràc vla{ki

O mnogo ~emu je razmi-{ljao kapetan Mi{a, kome do-tle ste~eno blago nije zaslepi-lo ni um ni dobrotu.

Smatra se da je Mi{a Ana-stasijevi} bio, u ono vreme,

jedan od najbogatijih ljudi uEvropi. U svojim rukama dr-ào je monopol u trgovini so-lju, kao i monopol u dunav-skoj plovidbi, raspolagao je~itavom komercijalnom impe-rijom. Dunavski kapetan kojije najpre bio u~itelj, pa cari-nik, pa obi~an trgova~ki put-nik i ko zna {ta jo{, svojim iz-vanrednim ume}em postao jevlasnik solana u Vla{koj i Ma-|arskoj, imao je celu flotu naSavi i Dunavu (preko 70 la|a)i tako, u stvari, osnovao prvumultinacionalnu kompanijuna ovim prostorima.

Gde god bi kupio neko ve-liko imanje, on bi tamo podi-zao konak i, naravno, crkvu.Ovih dana Liga rumunsko-srpskog prijateljstva i SavezSrba u Rumuniji grozni~avose pripremaju da dostojnoproslave 200 godina proteklih

od ro|enja ~uvenogkapetana Mi{e, kojije dobar deo svogìvota proveo u Ru-muniji u koju je do-lazio ne samo po-slovno, ve} i ondakada je morao dase sklanja iz Srbijezbog obrenovi}ev-sko-kara|or|evskihmena. Tako ga je

smrt zatekla u Bukure{tu, naSavindan 1885. godine u nje-govoj velikoj ku}i u samomcentru rumunske prestonice.

Centralni deo proslaveobavi}e se 17. maja u seluBrin~enj, tako|e u Vla{koj ni-ziji, koje je nekada bilo vlasni-{tvo Mi{e Anastasijevi}a. I tuje veliki srpski rodoljub podi-gao Crkvu Svetog Luke, kojije bio njegova krsna slava. To-ga dana bi}e otkriven bronza-ni spomenik kapetan Mi{i, uprirodnoj veli~ini. Delo je radpoznatog bukure{tanskog aka-demskog vajara Save Stojano-va, ro|enog u srpskom selu

184

Senmartonu, u rumunskomBanatu. Tom doga|aju prisu-stvova}e va`ne delegacije izBeograda i Bukure{ta u koji-ma }e se nalaziti ministri i na-u~nici, univerzitetski poslenicii predstavnici Srpske i Ru-munske pravoslavne crkve.

Pukim slu~ajem, ovaj }eizve{taj iz Bukure{ta iza}i u„Politici“ 8. maja, na dan kada}e novi srpski premijer Zoran@ivkovi} do}i u posetu Buku-re{tu na poziv svog rumun-skog kolege Adrijana Nasta-sea. Dva premijera razmatra-}e razna pitanja srpsko-ru-munskih odnosa. Ne}e im bi-ti naodmet da se prisete pro-{losti tih odnosa. Mo`da }e imse u podsvesti na}i i vremekada je te odnose davno ne-govao, i to veoma uspe{no,Mipa Anastasijevi}. Ovo pi{e-mo samo da bismo ih eventu-alno podsetili na davna{njena{e zajedni~ke modele.

Kapetan Mi{a je veomaefikasno poslovao sa svojimrumunskim partnerima i to,kako se nekada govorilo, naop{tu polzu. Iako su tada tr-gova~ki tereti jedva mileli dru-movima, uz volovsku vu~u,iako su tada dunavske barèplovile bez ikakvih navigacio-nih sredstava, srspsko-ru-munska trgovina se ìvo odvi-

jala. I svi su imali polzu, to jestdobit, korist, profit. A danas, ipored svih ultramodernih pre-voznih i komunikacijskih sred-stava, srpsko-rumunska trgo-vina jenjava, gotovo je na nu-li. Sporazum o slobodnoj tr-govini izme|u na{e dve su-sedne i prijateljske zemlje jeve} mesecima „uglavljen“, alise niko ne gura da ga potpi{ei oslobodi ruke na{im i ru-munskim preduzetnicima. Tubi mogao da pomogne duhsrpskoga knjaèvskog princa.

Volovska kola i elektronikaIako znamo da ni premije-

ru @ivkovi}u, kao ni njegovomrumunskom sabesedniku Na-staseu nije do sitnica, da oniimaju kudikamo pre~a i va`ni-ja posla, mo`da bi, ipak, {efsrpske vlade mogao da nadjetrenutak pa da {apne svomrumunskom prijatelju da ovajkaè ne{to svojim ~inovnici-ma da udovolje èlji ~elnikaLige rumunsko-srpskog prija-teljstva i Saveza Srba u Rumu-niji, koji su od bukure{tan-skog gradona~elnika traìli daim dozvoli da na jednoj zgra-di, u blizini rumunske Narod-ne banke, gde se nekada na-lazila ku}a Mi{e Anastasijevi-}a, u kojoj je on i preminuo,postave bronzanu spomen-

185

plo~u. Ona je ve} izlivena igodinama ~ekaju}i traènudozvolu ~uva se u kapetan-Mi{inoj kripti u Kleànju.

Ovim povodom èlimo danaglasimo jo{ samo dve idejekoje su se kristalisale me|uSrbima koji ìve u Rumuniji.Ovde se u redovima srpskekolonije, kao i me|u rumun-skim Srbima, ne jednom po-stavilo pitanje o~uvanja kle-ànjskog spomenika istorijskevrednosti u njegovom auten-ti~nom stanju. Zna se za nekeranije neuspele poku{aje is-taknutih srpskih nau~nika ijavnih radnika (primerice,prof. Pavla Popovi}a, rektoraBU u periodu 1924–1927, ili~uvenog matemati~ara Mihai-

la Petrovi}a Alasa i geografaJelenka Mihajlovi}a 1937) dase kapetan-Mi{ini posmrtniostaci prenesu u otad`binu.Sli~an zahtev da se „ota~astvooduì“ svom velikom sinu po-stavlja se i danas. Nedavno gaje formulisao poznati beo-gradski nau~ni radnik VasoMilin~evi}.

Dilema je – {ta je zaistabolje i istorijski odgovornije:ostaviti kapetan-Mi{u da mir-no i dalje po~iva tamo gde jesahranjen po njegovom izri~i-tom, li~nom zave{tanju, ili gaseliti u ota~astvo. Neki ugled-ni ovda{nji Srbi – pisci, profe-sori, novinari, sve{tenici – ve-ruju da valja po{tovati posled-nju volju preminulog.

186

P. S. Dragane, mogu ti re}i da je spomen-plo~a kapetanMi{i postavljena na traènom mestu. Nju je li~no 2005. ot-krio predsednik Srbije Boris Tadi} prilikom svoje zvani~neposete Bukure{tu. Poku{a}u da u na{oj ambasadi ovde na-bavim fotos o tom doga|aju. Posla}u ti ga... A trgovinskiodnosi izme|u Srbije i Rumunije su danas daleko odmakliod navedene nule. âk su veoma razvijeni...

Revolucija zaista jede svoju decu

Dobio sam od Milana i ovaj tekst posle datuma koji jeupisan kao vreme {tampanja njegovog ~lanka. Uvrstiosam ga u knjigu jer mi se u~inilo da treba i ovo objavitiba{ zato {to je u vezi sa svim sli~nim doga|ajima koji suse posle pada komunizma de{avali skoro u svim balkan-skim zemljama.

Tragom vesti

Osu|eni generali krivi za pokolj u Temi{varu 1989.

Od na{eg dopisnikaBukure{t, 16. oktobra 2008.

187

Posle vi{e od 10 godina,koliko je trajao „sudski procesrevolucije“, ju~e je rumunskiVrhovni kasacioni sud odba-cio `albe generala ViktoraStankuleskua i Mihaja Kicaka idefinitivno potvrdio presudebrojnih prethodnih instancikojima su njih dvojica bili pro-gla{eni za krivce i osu|eni narobiju od po 15 godina. I tozbog „izuzetno te{kih zlo~ina“,tj. usmr}ivanja preko 70 lica iranjavanja vi{e njih tokom re-

volucionarnih zbivanja u Te-mi{varu decembra 1989.

Ukratko o onome {to se ta-da zbilo: posle izbijanja nemirau Temi{varu 16. decembra1989. diktator ^au{esku {aljetamo dva svoja „poverljiva“ ge-nerala da vojnom silom ugu{epobunu. Navodno, shodno op-tu`bi koja je prihva}ena, gene-rali Stankulesku i Kicak su izda-li nare|enje pot~injenim voj-nim jedinicama, da pucaju ucivile. Odatle i zlo~in.

Ali, stvari se komplikuju ti-me {to su ta dva generala, aposebno Stankulesku, potomodigrala klju~ne uloge u zbaci-vanju samog diktatora. Posletemi{varskih zbivanja ( 16–20.decembar) general Stankule-sku se kao na~elnik general-{taba vra}a u Bukure{t. Dono-

si odluku da se ne povinujeâu{eskuu. Stavlja ve{ta~kijednu svoju nogu u gips i pro-gla{ava se za nesposobnog,odnosno izbegava da izvr{avanare|enja „vrhovnog koman-danta“. I vi{e od toga, poslesamoubistva ministra vojske,generala Milea 22. decembra,Stankulesku preuzima koman-du u svoje ruke i nare|uje voj-sci da ne puca u demonstran-te i da se vrati u kasarne.

Ve} u podne istoga danarevolucija trijumfuje u Buku-re{tu. General Stankulesku

organizuje „bekstvo“ diktator-skog para helikopterom. Na-mera mu je bila da diktatoraspre~i da organizuje otpor re-voluciji.

Diktator je ubrzo uhva}eni u gradu Trgovi{tu se organi-zuje brzopotezno su|enje nadnjim. Su|enje je organizovaoniko drugi do general Stanku-lesku. On se li~no nalazio u„sudnici“. Poznati su snimcikada âu{esku prstom ukazu-je na njega i govori o „velikimizdajnicima“. Kao {to se znadiktator i njegova suprugaElena su tada streljani. Gene-ral Stankulesku se bavi i sa-hranom posmrtnih ostatakasupru`nika âu{esku. Bilo jeto 25. i 26. decembra 1989.Stankulesku ubrzo postajeministar vojske u prvoj postre-volucionarnoj vladi.

Iz svega ovoga kasnije iz-bijaju krupne dileme. Jednaod njih je hroni~na. Jede liuvek revolucija svoju decu?

Ju~e po podne u Bukure-{tu se desila medijska senza-cija. Pred uperenim tv kame-rama, tj. „uìvo“ generali suuhap{eni i preba~eni u zatvor.Par minuta pre toga generaluStankuleskuu je uspelo daodrì konferenciju za novina-re. Tom prilikom dao je nizeksplozivnih izjava, od kojih

188

}emo navesti samo dve.Prva je: „Li~no sam voj-

nom silom promenio (âu{e-skuov) reìm. Imao sam vlastnad sistemom, kojem samdao razre{ene ruke, i sada à-lim {to stvari nisu ispale ona-ko kako sam tada zami{ljao...@eleo bih da imam taj sistemponovo u svojim rukama, aliovoga puta ne bih ispu{taovlast. ûvao bih je sve dok ci-vilno dru{tvo ne bi bilo zreloda je primi“, a druga – „i ume-sto da me izvedu pred stre-lja~ki vod da me ubiju kao ~a-snog generala, sudije su meposlale me|u robija{e“ , izja-vio je general Stankulesku,nagla{avaju}i da ga nije strah,kao {to nikada i nije znao zastrah.

General Kicak (ina~e biv{iministar unutra{njih poslova)ima 86 godina, a generalStankulesku – 80. Trenutnosu sme{teni u zatvorsku bolni-cu radi „medicinskih ispitiva-nja stanja zdravlja“.

Oba „generala u penziji“smatraju da su nevini, odba-

cuju optu`be i tvrde da je „sveto ~ista politi~ka pri~a“. Stan-kulesku je godinama nagla{a-vao da se „mnogi“ boje praveistine o doga|ajima iz decem-bra 1989. On tvrdi da u ino-stranstvu ~uva niz originalnihdokumenata i kaseti snimlje-nih decembra 1989. koji }ebiti obnarodovani posle nje-gove smrti.

Osuda i hap{enje dvojicegenerala izazvali su ovde veo-ma opre~na mi{ljenja. Porodi-ce ljudi ubijenih u Temi{varudecembra 1989. i razne ne-vladine organizacije koje sezalaù za „isterivanje istine orevoluciji“ izraàvaju zadovolj-stvo {to su „bar neki krivcinajzad ka`njeni“. Drugi, pak,misle da se sa „istorijom revo-lucije i dalje igraju dobro smi-{ljene politi~ke igre“.

Valja imati na umu da jetrenutno u punom jeku èsto-ka predizborna kampanja.Krajem novembra (30) bira senov parlament koji treba daodlu~i u ~ijim }e se rukamana}i nova vlada.

189

ôvek iz Danske / 4

Pro{lo je ve} nekoliko meseci kad se iznenada opetpojavio onaj ~ovek iz Danske sa jednim ljutitim pi-smom koje je uputio predlaga~u onog bedekera za tu-riste. Tekst je glasio:

Da li ~e to biti politi~ki ili turisti~ki bedeker jo{ neznam, ali slu{aj:

I mi ovde u Kopnehagenu imamo neke finansijske vla-sti i ni{ta ne moè „na re~“. ’Ajde da ti crtam tekst, koji je,by the way, trebalo ti da pripremi{ po mom izri~itom na-logu i preporuci…

Ali, kad ne}e breg Muhamedu, onda }e Muhamedbregu, {to bi rekli bra}a Muslimani…

Elem, napismeno sada, {to ti je u Rankeovoj pre ne-kog vremena re~eno usmeno:

Mora{ da po{alje{ meil otprilike slede}e sadrìne, raz-ume se, na engleskom:

Att / QUALITY TOURS Copenhagen, M. Curcic / Pre-sident

Dragi gospodine ]ur~i}u,Kao sto smo ve} razmatrali i dogovorili se, u serijalu

knjiga pod nazivom QUALITY TOURS predstavlja, QUA-LITY TOURS }e podràti kao sponzor atraktivnu publika-ciju koja se zove ..... Publikacija }e biti {tampana u no-vembru 2008. ovde u Beogradu.

Pored odgovaraju}eg reklamiranja i spominjanja QU-ALITY TOURS-a kao sponzora projekta, moète o~ekiva-ti 50 primeraka koje Va{a kompanija moè poslati kao

190

Boì}ni ili neki drugi tip poklona na{im ljudima u Skandi-naviji.

Molim Vas pogledajte priloène fakture za koje vas lju-bazno molimo da ih platite {to je pre mogu}e na bankov-ni ra~un izdava~a.

Hvala i puno pozdrava.S po{tovanjem, pisac

Kada sve ovo dobijem, onda }u u~initi zavr{ne pri-medbe (ako ih uop{te budem imao), i time }e diskusijabiti zavr{ena.. I da se onda u napomeni fakture kaè da jeto “…participation in printing of the book“ Za{to „partici-pation“? Pa, zato {to }e knjiga, pretpostavljam, ko{tati vi-{e nego ova hiljadarka. U potpisu Izdava~ + Bank acc.itd…

Budi brz, jer sam non-stop na putovanjima, a recimonaredna 3–4 dana sam u kancelariji ovde u CPH.

Regards, Mihajlo CurcicQuality ToursCopenhagenDenmark

191

Odli~ni odnosi Bukure{ta i Beograda

Danas je petak 24. oktobar, a jutros oko 8 sati odMilana je stigla ova telefonska poruka iz Bukure{ta:

„Kroz jedan sat polazim u Beograd. Pratim premijeraRumunije. Politika objavila intervju. Vidimo se u 14.30 is-pred Predsedni{tva Srbije. Pazi sa leve strane je ulaz za no-vinare!“

Drugi SMS stiè ne{to kasnije:

„U avionu sam, poleteli smo za Beograd. Posle pola triidemo na Sur~in, pa natrag za Bukure{t. Nosim ti sliku iz1939. snimljenu na beogradskom Sajmu kada sam kaoatrakcija skakao iz padobrana. Da}u ti je, a ti je pokaì go-spodinu Darku Tati}u ~iji je otac arhitekta Rajko projekto-vao Sajam.“

Rumunski stav povodom nepriznavanja nezavisnostiKosova nije se promenio, kaè u intervjuu „Politici“

premijer Kalin Popesku Tari~anu.

Od na{eg dopisnika

192

Bukure{t, 23. oktobar –„Rumunsko-srpski bilateralniodnosi su odli~ni“, tvrdi ru-munski premijer Kalin Pope-sku Tari~anu, koji }e, na pozivsvog srpskog kolege MirkaCvetkovi}a, u~initi 24. oktobrazvani~nu posetu Beogradu.Pre odlaska za na{u prestoni-cu, {ef rumunske vlade dao jeekskluzivni intervju Politici“.

I pored konstatacije da jena liniji Beograd–Bukure{tsve manje-vi{e u redu, premi-jer Tari~anu smatra da su po-trebni novi impulsi.

„Drago mi je {to mi sepruìla prilika za novu posetuBeogradu. @eleo sam da jeostvarim kako bih dopunio pa-letu politi~kog dijaloga izme|una{e dve dràve na visokom

nivou. Moje prisustvo u Beo-gradu potvr|uje sada{nji sta-dijum odli~nih bilateralnih od-nosa. Ali, osim dinamike poli-ti~kog dijaloga, èlimo da za-jedno sa srpskim premijeromMirkom Cvetkovi}em damonov snaàn impuls rumunsko-srpskoj privrednoj saradnji.Smatram da nam ekonomskisektor pruà {iroke mogu}no-sti za saradnju i da on raspola-è jo{ nedovoljno kori{}enimmogu}nostima.“

Bukure{tanski lider isti~eda „Rumunija ~vrsto podràva

evropske perspektive Srbije“.Po njegovim re~ima ta se po-dr{ka nije ograni~avala samona zvani~ne retori~ke izjave uBriselu ili prilikom bilateralnihdijaloga sa evropskim partne-rima, ve} se Rumunija nalazilame|u dràvama ~lanicama EUkoje stalno nagla{avaju da po-dràvanje proevropskih snagane}e ostati bez pozitivnih re-zultata. „Mere koje su predu-zele nove beogradske vlasti

potvrdile su tu stvar i mi izra-àvamo zadovoljstvo zbog od-lu~ne i odgovorne re{enostikabineta sa premijerom Cvet-kovi}em na ~elu, da nastavisa kretanjem putem evropskeintegracije“, izjavio je premijerTari~anu.

Kao {to je poznato, Rumu-nija se nalazi uo~i novih op{tihizbora (30. novembra). Iakozvani~no predizborna kampa-nja jo{ nije po~ela, vidi se da}e ona biti veoma èstoka.Premijer, koji je ujedno i lidervladaju}e Nacional-liberalne

stranke (PNL), upitan je kakogleda na predstoje}e izbore.

„Nisam zabrinut zbog {ansiPNL-a da ostane na vlasti. Libe-ralne mere koje smo doneli to-kom poslednje ~etiri godine do-vele su do najve}eg ekonom-skog rasta u istoriji moderne Ru-munije. Prose~ni ekonomskirast u razdoblju od 2005. do2007. iznosio je {est odsto, a uprvom polugo|u 2008. zabele-èno je ~ak 8,8 odsto.“

193

Propusnica koju je Milan Petrovi} dobio uBeogradu 24. oktobra 2008. da prati

susret rumunskog premijera Tari~anua sapredsednikom Tadi}em i premijerom

Cvetkovi}em.

Premijer nagla{ava da jenjegova stranka pre ~etiri go-dine obe}ala Rumunima boljiìvot. Svoje obe}anje je ispu-nila. Penzije su pove}ane u re-alnim terminima za 94 odsto,a u nominalnim – za 143 od-sto. Prose~ne bruto mese~neplate iznosile su 2004. dvestaevra, dok sada dostiù 470evra. „Verujem da }e na pred-stoje}im izborima na{i ljudi topravilno oceniti.“

Naravno, tokom intervjuanije moglo da bude zaobi|e-no pitanje Kosova i Metohije,po kojem se Rumunija do-sledno isti~e u horu me|una-rodne zajednice.

„Na{ stav u pogledu ne-priznavanja Kosova nije sepromenio. Pozitivan glas kojije Rumunija dala u korist srp-ske rezolucije na zasedanjuGeneralne skup{tine OUN,kojom se traì mi{ljenje Me-|unarodnog suda pravde uvezi sa zakonito{}u progla{e-nja nezavisnosti Kosova, jestelogi~na posledica na{eg stavao ovom pitanju“, izjavio je pre-mijer Kalin Popesku Tari~anu.

Inènjer u fotelji premijeraPredsednik rumunske vla-

de i lider vladaju}e desnocen-tristi~ke nacionalno-liberalnestranke Kalin Popesku ro|en je

u Bukure{tu 1952. od oca Ru-muna i majke Grkinje. @eniose tri puta i ima dvoje dece.

Godine 1975. diplomiraoje hidrotehniku. Jedno vremeradio je kao inènjer. Posle de-cembarske revolucije iz 1989.baca se na politiku i biznis. Je-dan je od osniva~a, odnosnoobnavlja~a istorijske Liberalnestranke. Godine 1990. osnivaprvu privatnu radio stanicuRadio Kontakt. Bavi se i uvo-zom automobila. Bio je ~lanvi{e saziva rumunskog parla-menta. Godine 1996–1997.~lan je vlade sa portfeljom mi-nistra privrede.

Decembra 2004. posle iz-borne pobede „narandàste“koalicije Pravda i istina, kojusu sa~injavale predsednikuBaseskuu bliske Demokratskastranka i Nacionalno-liberalnastranka, Tari~anuu se povera-va premijerska fotelja i onobrazuje kabinet Tari~anu (1).Po~etkom 2007. dolazi doraspada koalicije i ministri odstrane Demokratske strankeprinu|eni su da napuste vla-du. Tada se obrazuje nova,manjinska vlada – Tari~anu(2) u koju, pored liberala, ula-ze samo jo{ predstavnici ma-|arske etni~ke stranke. Ta sevlada u parlamentu oslanja nasvega 20 odsto poslanika.

194

Kolege iz „srpske“

Bukure{t, 29. oktobra 2008.Dragane, pre neki dan telefonom mi se javio pomo}-

nik direktora Radio Beograda, gospodin Rado{ Gli{i}. Re-kao mi je da je dobio poziv da 1. novembra 2008. prisu-stvuje velikim sve~anostima koje se u Bukure{tu organi-zuju povodom 80 godina od osnivanja rumunskog radija.Tom prilikom bi}e potpisan sporazum o saradnji izme|uRadio Beograda i Radio Bukure{ta.

Ovom sam se ve{}u veoma obradovao, jer sam i japozvan da uzmem u~e{}a u celom nizu priredbi.

.... U jesen 1957, ~im sam diplomirao na Novinar-skom fakultetu Visoke politi~ke {kole, zaposlio sam se naRadio Bukure{tu. Ta~nije, u redakciji njegovih programaza inostranstvo. Emitovalo se na 16 jezika, me|u kojima ina srpskohrvatskom.

Srbi su me primili sa skoro otvorenim nepoverenjem iomalova`avanjem. „Gle, ~ova do{ao da radi na radiju, apojma nema sa ~ime se on „jede“. Svi su (njih 12) po~elida me „drugarski“ podu~avaju. „Kada se u studiju upalizeleno svetlo – nema {u{kanja i mrdanja. Sve se ~uje“. Teovo se radi ovako, te ono onako. Kada bi me slali „na te-ren“ da snimim reporta`u, uvek bi samnom i{ao neko odnjih da mi obja{njava „postupke“. U tome se naro~ito is-ticala bucmasta Jovanka Gerasim, mlada Srpkinja iz ru-munskog Banata, i sama nedou~ena u zanatu, a naro~i-to u pogledu znanja jezika. Ona je nezgrapno ispoljavalasvoju prepotentnost u odnosu na moje „neiskustvo“. „Pa-

195

zite, Milane, nemojte nikada pritiskati na ovo dugme. Sve}ete izbrisati!“.

Ja sam poslu{no radio i }utao. Posle izvesnog vreme-na kolege iz „srpske“ su zaklju~ili da se ja „stra{no brzo idobro snalazim“ pred mikrofonom, da sam neobi~no la-ko usvojio „radiofonski jezik“. Ponekad bi se otvoreno ~u-dili kako se ja razumem u mikrofonske nijanse, u snima-nje kompleksnih emisija i monta`u radioreporta`a.

A kada sam bukvalno kroz tri meseca bio postavljenza odgovornog urednika programa na srpskohrvatskom ikada sam, kao novi „{ef“ tek onako nabacio da sam pretoga 4 godine radio na radiostanici „Slobodna Jugoslavi-ja“, moje su se kolege po~ele da hvataju za glavu i da seizvinjavaju {to su se usudili da me toliko podu~avaju kaonekakvog {egrta.

196

„Mali, ho}e{ sliku?“

Bukure{t, 30. oktobar 2008.

Dragane, da te podsetim, drìm se obe}anja datogpo~etkom ovog sun~anog oktobra u Beogradu pod gu-stim kro{njama debelih lipa.

U kafi}u uz krigle piva, nas trojica – ti, gospodin DarkoTati}, ~iji je otac bio jedan od projektanata starog sajmi{tana novobeogradskoj obali Save, i ja, }askali smo i pregle-dali Tati}evu knjigu o starom sajmi{tu, prepunu dragoce-nih fotografija, preko koje se on i drugi ~lanovi udruènja zaobnovu starog sajmi{ta zalaù za njegovu obnovu.

Siguran sam da si zapazio kako je on bukvalno posko-~io kad sam pomenuo da sam, pre rata, vi{e puta bio nasajmu i da sam, ~ak, skakao sa padobranom sa ~uvene sa-jamske kule. I, povrh toga, da sam sa~uvao fotografiju otom mom de~a~kom „podvigu“.

– Petrovi}u dragi, molim vas po{aljite mi nekako kopijute Va{e slike – ponovio je nekoliko puta gospodin Tati}.

Obe}ao sam mu i evo sada ti {aljem tu fotografiju, ko-ju je, u stvari, sa~uvala moja majka Zorka i iz Beograda do-nela mi u Bukure{t.

Naravno, sledi i dodatno obja{njenje.

Sajamski padobranacKao {to sam u svoje vreme li~no napisao na pole|ini

fotografije, to se desilo 23. oktobra 1939. Dakle, posle iz-bijanja Drugog svetskog rata (1. septembra 1939)

Ako se dobro se}am, to je bilo tre}e odràvanje saj-ma. Bio sam i na prva dva. Kao beogradske „klince“ inte-resovalo nas je da vidimo nove automobile, svakojake

197

ma{ine i aparate, radio-prijemnike, a posebno da idemood {tanda do {tanda i da sakupljamo raznobojne pro-spekte. Dr`ali smo ih pod mi{kom i nosili ku}i da se po-hvalimo. Bio je to na{ prvi izlet u svet. Se}am se da suNema~ka i Italija imali najve}e i najrasko{nije paviljone.

Tog oktobra 1939. na sajam, ~ije su ulaznice bile bes-platne, do{ao sam sa ~etiri godine starijim bratom Mio-dragom, koji je poha|ao beogradsku u~iteljsku {kolu.Glavna atrakcija su bili skokovi padobranom sa sajamske

198

Potpis sa pole|ine fotografije:Slikano na Sajmu 23. oktobra 1939.

godine prilikom skoka sa kule.Milan~e

kule visoke preko 70 metara. Mno{tvo se divilo onima kojise usude da ska~u.

– Ma, i ja to mogu – rekao sam bratu koji je po~eo dase smeje.

– ]uti bre, Milan~e, ti bi se usrao od straha.– Ne bih. Daj mi dinar da platim skok.Brat zavu~e ruku u dèp i izvadi dinar. Bio je uveren da

se ja ne}u usuditi da se popnem na kulu, a kamoli daodande sko~im.

Kada sam se popeo na vrh metalne kule bio je to di-van prizor. Poda mnom je bilo ~itavo sajmi{te, tu je bila iobala Save, a preko puta pristani{te, Brankov most, Kale-megdan, Saborna crkva. Ja sam sav drhtao od uzbu|e-nja i straha. ôvek, koji je opsluìvao skaka~e, znao je ka-ko da ih osokoli. Meni je govorio: „Ne boj se. @ica je jakai sigurna. Samo 10–15 metara si u slobodnom padu, aposle sve ide glatko“.

Kada je na mene do{ao red, zavezao sam padobran-ske kop~e, zatvorio o~i, i sko~io...

Posle tog skoka ja sam i na sebe i na druge gledaodruga~ijim o~ima. Poloìo sam ispit mladala~ke hrabrostii dobio opkladu od 10 srebrnih kraljevskih dinara. Nikomi nije bio ravan...

Imao sam tada 14 godina i bio u tre}em odeljenju IVrazreda beogradske „Realke“. Na glavi sam imao ka~ketsa oznakama gimnazije u golf-pantalonama koje su se ta-da nosile.

Pri prizemljenju jedan profesionalni fotograf mi je do-viknuo: „Mali, ho}e{ sliku?“.

Eto, Dragane, tu ti sliku i {aljem. Predaj je, molim te,gospodinu Tati}u...

Mislim da mi je posle tog skoka, deset godina kasnije,bilo lak{e da sko~im sa broda i preplivam Dunav.

199

200

Kada je bilo sigurno da }emo knjigu {tampati, trebalo je opremiti raz-nim dokumentima i fotografijama. Milana Petrovi}a slikao sam dva putau jednom danu, po~etkom februara 2008. u Beogradu. Prva fotografijaobjavljena je na koricama, a ovu sam na~inio pola sata kasnije ispred

zgrade Radio Beograda. Na satu se vidi vreme. U gornjem uglu je MilanPetrovi}, snimljen u Moskvi 1947. godine.

Dopisnik u nevolji

NIN, 26. april 2007.

Nakon {to je u Srbiji zabeleèna serija napada na no-vinare, i dugogodi{njeg dopisnika „Politike“ iz Bukure{taMilana Petrovi}a zadesile su neprijatnosti. Anonimni pozi-vi u toku no}i i }utanja preko telefona pretvorili su se uotvorene pretnje.

„Po~elo je pre mesec i po dana. Nisam èleo ni{ta dagovorim dok se nisam zaista uverio o ~emu se radi. Pre-tili su da }e me pretu}i; mada nisu rekli konkretno zbog~ega“, kaè za NIN Milan Petrovi}.

Petrovi} veruje da pretnje imaju veze sa njegovim tek-stom koji je objavio u Politici 20. marta, povodom kupo-vine RTB Bor od strane rumunske kompanije „Kuprom“,a koji su ve} sutradan nosili u Boru u~esnici demonstra-cija protiv ove prodaje.

„Skrenuo sam pa`nju da ta kompanija nema bonitet.U Rumuniji nisu mogli da kupe dva rudnika. Uspeo samda uhvatim jedan broj mobilnog telefona koji je zvao, alikako mi kaù, kartica lako moè da se kupi, pa posle po-ziva da se baci. Znam da se novinarima u Srbiji de{avajui mnogo gore stvari, ali ja sam ipak strani dopisnik.“

Aktiviralo se i srpsko Ministarstvo spoljnih poslova ko-je je uputilo zvani~nu notu rumunskoj vladi sa zahtevomda se Petrovi}u garantuju bezbednosni uslovi za neome-tan rad. I ministar Dra{kovi} je li~no nazvao Petrovi}a damu pruì podr{ku.

201

„Nadam se da }e ovaj potez uroditi plodom, da }e dame ostave na miru. To su boljke nove demokratije. Svi bivoleli da se o njima pi{e kako oni ho}e“, kaè Petrovi}.

Udruènje novinara osudilo pretnje

dopisniku Politike iz Bukure{ta

27. april 2007Beograd – Udruènje novinara Srbije i Udruènje pro-

fesionalnih novinara Rumunije za oblast Kara{-Severinosudili su pretnje smr}u dopisniku Politike iz Bukure{taMilanu Petrovi}u. Kako se navodi u saop{tenju UNS, ru-munska policija treba {to pre da otkrije ko je iza vi{ene-deljnih pretnji i uznemiravanja Petrovi}a. Pretnje dopisni-ku Politike po~ele su posle njegovih tekstova o boniteturumunske firme Kuprom koja je najpre kupila, a potom iodustala od preuzimanja RTB Bor.

202

Darko Ribnikar

Istorija i li~na subina

Milana Petrovi}a upoznao sam posredno, kao kole-gu, u Parizu i Njujorku, kroz njegove zanimljive, znala~kipisane izve{taje koje je, kao dopisnik, slao za Politiku izBukure{ta. Po povratku u Beograd pre osam godina sadugogodi{njeg obavljanja du`nosti stalnog dopisnika izinostranstva upoznao sam ga i li~no da bih uìvao u sva-kom, makar i kra}em, poslovnom susretu sa ovom zani-mljivom, {armantnom i civilizovanom osobom. Se}amse da sam prilikom posete rumunskog predsednika llije-skua Beogradu, kao direktor i glavni urednik Politike udecembru 2003. godine, primio visoko rumunsko odli-kovanje zbog {irenja srpsko-rumunskog prijateljstva, aorden se na{ao i na grudima Milana Petrovi}a. Srda~nosam mu ~estitao, on je taj orden zaista zasluìo svojimpoluvekovnim medijskim povezivanjem Beograda i Bu-kure{ta, iskreno veruju}i u ispravnost svoje misije. Viso-ko moralan, ~astan i po{ten ~ovek, kao novinar branio jesvoja ideolo{ka uverenja i kad se suo~avao sa najteìmisku{enjima. Razo~arenja je do~ekivao uspravne ki~me,sa~uvav{i istovremeno de~a~ki naivnu veru u ljude, kao iìvotnim iskustvom ste~enu sposobnost da pod udarci-ma sudbine ostane ~vrsto na nogama, s optimizmomgledaju}i u budu}nost.

Uzbudljiva ìvotna pri~a Milana Petrovi}a zabeleèna jena papiru zahvaljuju}i profesionalnoj sposobnosti novina-ra Dragoslava Simi}a da „nanju{i temu“, kome valja za-hvaliti {to je nastala knjiga koja se bavi malo poznatim

203

emigrantskim radiom „Slobodna Jugoslavija“. Ovaj radioemitovao je svoj program iz Bukure{ta od 1949. do 1954.godine, a njegov novinar i urednik bio je upravo Milan Pe-trovi}.

Dvojica autora – Dragoslav Simi} i Milan Petrovi}, pri-padnici razli~itih generacija, politi~kih shvatanja i {kolanovinarstva, prona{li su se pravim ~udom i izrodili novo~udo – knjigu koja se ~ita kao triler a istovremeno je iautobiografija, istorijski ud`benik o vremenu Informbiroa,drama na{e emigracije na Istoku, ali i predivna pri~a oDunavu kao sudbini, pri~a o prijateljstvu, izdaji, ljudskojsurovosti i bezobzirnosti, vremenu „u kojem je, za~udo,bilo mesta i za malo romantike“.

Koliko god je razma`eni i zahtevni dana{nji ~italac,malo ili mnogo, upu}en u vremena sukoba „izme|u Titai Staljina“ i koliko god verovao da ga ta zbivanja iz minu-log milenijuma ne interesuju, treba da se potrudi da ovuknjigu uzme u ruke – mo}i }e iz nje pone{to da nau~i, dase vedro ili gorko nasmeje, za~udi, razljuti ili postidi.Knjiga daje i podosta razloga za ozbiljna promi{ljanja onedoku~ivosti ~ovekove potrebe da se navija~ki oprede-ljuje za ili protiv ne~eg {to su{tinski uti~e na njegov `ivot

I zato, preporu~ujem: ~itajte zajedni~ko delo Drago-slava Simi}a i Milana Petrovi}a! Obogati}ete svoje znanje,duh i svima nama poljuljanu veru u ~oveka.

U Beogradu, 25. 11. 2008.

204

Ljubodrag Dimi}

Slobodna Jugoslavija izme|u Volge i Dunava

(Iz recenzije)

Memoari nikada nisu istorija ve} pi{~ev doìvljaj pro-{losti, suo~avanje sa doga|ajima u kojima je u~estvovao,ljudima koje je sretao i vremenom koje je proìveo. Takoje i sa se}anjima Milana Petrovi}a, ~oveka kome je emi-gracija bila ìvotna sudbina, komunisti~ke ideje va`nije oddomovine, staljinizam „bliì“ od titoizma, radio „SlobodnaJugoslavija“ medijski prostor „od Dunava do Volge“, stu-dij filozofije i ùrnalizma na~in da od propagandiste po-stane ugledni novinar, prevodilac, ~ovek {irokih znanja ikulture. Njegova se}anja su vaàn izvor za istori~are. Pod-jednako su va`ni i dokumenti koji mozai~no i autenti~nosvedo~e o delatnosti informbirovske radio stanice „Slo-bodna Jugoslavija“. Praznine su vidne, ali se celina nazi-re. Budu}i istraìva~i }e ih popuniti. U ovom trenutku va-`nije od onoga ~ega nema jeste onaj deo „slike o pro{lo-sti“ koju saznajemo, koju nam se}anja svedoka istorije ot-krivaju, koju su nam putem istorijskih izvora ostavili u na-sle|e oni koji su tu „sliku“ sa jasnom propagandnom na-merom stvarali. I istorijski izvor i tvorac tog izvora podjed-nako zanimaju istori~are. Naravno, i vreme u kome je iz-vor nastao, a tvorac formiran. Istori~ar je uvek na oprezu,zar ne?

U~ili su nas da istorija uvek odslikava mesto u vreme-nu onoga ko o njoj svedo~i, a slika pro{losti nu`no saì-

205

ma ceo korpus ube|enja i stavova o dru{tvu u kome ìvi-mo. Se}anja, otuda, neminovno sadrè pro{lost i sada-{njost svedoka istorije. Istorijski izvori, opet, svojim sadr-àjima svedo~e o vremenu u kome su nastali, a na{a tu-ma~enja izvornog materijala, posredno „prenose“ mno-{tvo informacija o nama samima i o trenutku u kome ihanaliziramo. „Izvori“, kako istori~ari vole da kaù, svako-me „druga~ije ùbore“. Taj „ùbor“ valja dobro poslu{ati!

„Autorski pe~at“ Dragoslava Simi}a u se}anju MilanaPetrovi}a i „rasporedu“ dokumenata je nesumnjiv. Doì-vljava se kao prepoznatljiv „rukopis“ reditelja nekog uzbu-dljivog dokumentarnog filma ili televizijske emisije. „Rezo-vi“, „rakursi“, „kadrovi“, „nasnimavanja“ i sli~no, u „doì-vljaj pro{losti“ glavnog junaka ove ìvotne pri~e unose no-vu dimenziju. Unose dramaturgiju. To je dokumentaristi~-ka proza, literatura, umetnost. U njoj postoji „~vrsto je-zgro“ istorijskih ~injenica i {iroko i zavodljivo polje tuma-~enja pro{losti. Gotovo postmodernisti~ko. Komunikacijauspostavljena izme|u svedoka istorije, arhivskih dokume-nata i Dragoslava Simi}a, pet decenija nakon doga|aja okojima knjiga govori, bez „prepreka“ je. Kako li bi to izgle-dalo 50-ih, 60-ih, 70-ih...? [ta bi ko mogao da kaè, ~e-ga da se seti, koliko toga da zapi{e i po{alje po{tom, naj-zad da objavi? Da li bi, uop{te, bilo ~injenica i onog bla-gotvornog „trenja“ me|u njima? Podjednako i onih koji bisa njima uspostavili dijalog. Ostaje zapitanost.

Istorija je nauka. Ona ima svoj nau~ni metod, svojaznanja crpe iz istorijskih izvora, po{tuje empirijsku tradici-ju koja glorifikuje „kult ~injenica“, ali je danas, daleko oddoìvljaja pro{losti kao „sirove gra|e“. Istori~aru je, pod-jednako kao i umetniku, dozvoljeno da na pro{lost gledakao na vi{i oblik imaginacije i promi{ljanja, s tim {to onnema pravo da u svojim interpretacijama prekora~uje

206

okvire nau~nosti. Otuda spoj se}anja, arhivskih dokume-nata i imaginacije, koje nudi ovaj rukopis, smatram vred-nim pa`nje istori~ara. Konzumiranje „sloboda“ koje su pi-scu dozvoljene, istori~arima su podsticajne. Knjiga kojupotpisuju Dragoslav Simi} i Milan Petrovi}, istovremenoje i instruktivni „putokaz“ od koga mora krenuti svako na-redno istraìvanje teme kakva je „Slobodna Jugoslavija“,i vaàn izvor kome struka mora pristupiti kriti~ki. Interpre-tacija je, kako kaè veliki britanski istori~ar Edvard Kar,„ìvotni sok istorije“. Ova knjiga ima tog „ìvotnog soka“.îtaoci }e ga „cediti“ za neku svoju istoriju posleratnihvremena, socijalizma, ideolo{kih sukoba, poloàja „ma-log ~oveka“ u „velikom vremenu“.

(Autor je profesor na Katedri za istoriju Jugoslavije,Filozofski fakultet, Beograd)

U Beogradu, 9. 12. 2008.

207

L i c a

Dr Ljubodrag Dimi}Dragi Dragane. Tekst sam pro~citao sa najve}im zadovoljstvom.Traì dalje imena i, eventualno, ìve aktere. U pitanju je bitan seg-met ne samo istorije jednog radija i jedne ideje ve} na{e nacional-ne istorije, na{ih rasejanja, ideolo{kih podela, istorije uverenja kojaljude udaljuje, dele ili zbliàvaju.

Vesna Bjelica ]ur~i}Dragane. Prosledicu Mihajlu ovaj mail, pa }e Vas kontaktirati, alisvako Mihajlovo prepu{tanje ovakvog posla nekom drugom, dono-si sa sobom u zavr{nici veliku enigmu zvanu kona~no potpisivanjeprojekta i ra~una, pa sam ja tako prepustila ipak vama dvojici, kaostarim, dobrim drugarima, neposrednu saradnju po pitanju Va{eknjige o kojoj smo pri~ali.

Dragoslav Simi}Miko, da li ti ~ita{ moje mailove?

Mihajlo ]ur~i}Dragoslave, naravno da ~itam, ne brini, jednostavno usred smo ve-likog posla zamene broda na Dunavu (bankrot postoje}e shipkompoanije od koje smo uzeli zakup), pa logi~no nemam vremenatrenutno niza{ta.(Nekoliko nedelja kasnije) Simi}u: Daj mi koji dan da se koncen-tri{em i na ovaj tvoj/na{ projekat. Prijatelji smo jo{ od „pre rata“, ato nije malo.Zna~i, ti ima{ pravo na razne bonuse, ima{ pravo da traì{ odre|e-ne servise, usluge, da traì{ mecenarstvo recimo i da isto dobije{itd…

208

Tvoja èna me je slu~ajno ili sa namerom, (to ne}emo nikada sa-znati), spojila sa lep{om polovinom, jer kobni susret se odigraodavne 1977. u va{oj ku}i.Regards,Mihajlo ]ur~ci}, Kopenhagen

Vesna Bjelica ]ur~i}Dragane, ne znam da li Vam je Mika odgovarao skoro, ali mi smotrenutno u Brazilu, ta~nije u Salvadoru (Latinoameri~kom Rimu)na obalama Bahie. Trudimo se da se malo odmorimo od brodova,telefona i svakodnevnih obaveza. Ljudi se ovde bore za goli opsta-nak, a toliko bogatstvo oko njih. Danas idemo u stari grad na svet-kovinu koja se ve} vekovima svakog utorka ritualno odràva – sve-{tenici iz gradskih samostana i crkvi dele hranu gladnima. Povodprili~no banalan za ~oveka iz razvijenog sveta, reklamiran kao turi-sti~ki highlight, ali u meni unapred pobu|uje gnev i tugu... Na-dam se samo da svi pogledamo unazad kada napravimo neki ko-rak vi{e u ìvotu. Puno pozdrava, Vesna.

Radojka Nikoli} (glavni urednik mese~nika Ekonometar)Dragi Milane,Ne samo zbog tebe, ve} zato {to sam na po~etku svoje karijere,davne 1976. godine, radila na Radio Beogradu de~ju emisiju „Su-botom u 2“, zajedno sa divnim ~ovekom i velikim pesnikom Draga-nom Luki}em. Ra~unajte na spozorstvo. Javi mi kako da to realizu-jemo.Srda~an pozdrav, Radojka

Dr Mom~ilo Luburi} (osniva~ i vlasnik privatnog univerziteta u Bu-kure{tu. Prvi pomen ovog imena u jednom Milanovom pismu.Dok sam ovo pisao telefonirao mi je profesor Luburi} . Rekao sammu za na{ posao, zatim da smo bili kod ambasadora Makoveja ikako je on o njemu lepo govorio. Ambasador Makovej je bio njegovstudent. Luburi} je izrazio èlju kad do|e u Beograd da ga poseti.

209

Dragoslav Simi}Po{tovani gospodine Ambasadore. U dodatku je skica korica zamoju i Milanovu knjigu. U knjizi je data i kratka pri~ica „DraèsniKGB, javi se.“ Ako Vas to zanima kao tuma~enje naslova, rado }uVam je poslati. Vama svako dobro èlim.

Jon Makovej (ambasor Republike Rumunije u Beogradu)Po{tovani gospodine Simi}u, Veliko mi je bilo zadovoljstvo {to smose upoznali, kao i zbog toga {to ste mi prosledili deo Va{e knjige.Po dogovoru }emo se ~uti i videti odmah posle 1. novembra. Srda-~an pozdrav, .Macovei

Milan Petrovi}Dragane, pod naslovom „Kara|or|eva {nicla u Mamaja Bi~u“, ob-javljen je ovaj izve{taj u Ekonomketru. Molim te navedi samo pod-naslov ako ti treba.Bukure{t, jula 2008. Vlasnik restorana „Arena“ u rumunskom le-tovali{tu je Milorad Milo{evi}, ~ovek sa na{e „ju`ne pruge“, le-skova~ko-ni{ki ìtelj koji je godine proveo uz ro{tiljski dim i ovamodoneo srpske specijalitete.

Du{an ]asi} (jedno „strogo“ pismo upu}eno ]asi}u).Molim te rezervi{i vreme da krajem nedelje, kad Beba dostavi tekst,pre|e{ na prelom. Do}i }e i Milan iz Bukure{ta da kontroli{e unosdokumenata jer on ta~no zna gde {ta do|e. Done}e svoje teksto-ve iz Politike da ih skeniramo. Knjiga treba da bude {tampana do10. decembra pa te opet molim da ovo ima{ u vidu i rezervi{e{vreme. Vidimo se u ponedeljak.Pozdrav Dragan

Slobodanka Beba Morav~evi}Kad se nalazimo da uzmem prelom? Kompjuter mi je zaraèn viru-som i ne mogu da otvaram strane. To je razlog {to Vam nisam po-slala korekturu. Molim Vas ipak mi recite ko je onaj {armantni „go-spodin iz Danske“. To je vrlo interesantan deo teksta, Volela bih daga upoznam.

210

Dragoslav Simi}Bebo. Uneo sam nove momente u knjigu. To nije bitno pove}alobroj strana, ali je uticalo na kvalitet sadràja. Dakle, nisam ispra-vljao tvoju lekturu, samo sam uneo nove tekstove. Petrovi} mi jeslao ono {to sam dodatno traìo u }irilici. Te tekstove sam inkorpo-rirao, ali nemam program za prebacivanje u latinicu pa to uradi ti.Planiraj da se zajedno vidimo sa Petrovi}em po~etkom nedelje. Vasdvoje se ne poznajete. Moèmo da ru~amo zajedno.

Vera Rulji} (koordinator projekta UNS)Dragane, Upla}en je novac od gospo|e Nikoli} i od gospodina]ur~i}a. Nino sutra ne moè da Vas primi, a nije mi rekao kadamoè. Pozdrav, Vera

Nino Brajovi} (predsednik Udruènja novinara Srbije)Dragane. Imam obi~aj da kaèm kako je univerzalna novinarska la`tvrdnja da novinari ìve prose~no 47, 50 ili 55 godina. îni mi se daje to samo kuknjava nad sudbinom kojom uniàvamo svoju profe-siju, kao da ona uzima sve, a ne daje ni{ta. Od dolaska na ~eloUdruènja ozbiljno sam se zainteresovao za ovu neveselu temu.Jo{ 2003. godine po~eli smo sa formiranjem elektronske baze po-dataka koja nam je dala odgovore na mnoga, pa i ovo pitanje.Utvrdili smo da novinari u Srbiji ìve u proseku 67 godina. Po-znantsvo sa Milanom Petrovi}em je o~igledan demanti tvrdnje okratkom ìvotnom veku novinara. Milan ima 84 godine. U odli~nojje formi. Njegovo ime upamtio sam ~itaju}i Politiku. Ne znam za-{to, verovao sam, da pripada novom talasu mladih iseljenika iz Sr-bije. Zatim sam video njegovu fotografiju u novinama i shvatio daje re~ o ~oveku u zrelom dobu. Kada smo se u Beogradu upozna-li saznao sam da ima 84 godine. On je primer mladima koji èle dase bave novinarstvom i to pokazuje da na{ posao moè da bude iuìvanje.

Milan Petrovi}Onaj ~ovek iz Bukure{ta je Mi{o Simovi}, poslovna dobri~ina kojije odmah prisko~io u pomo} kada je saznao o ~emu se radi. Rekaomi je: „Ho}u, to je dragocen doprinos nau~nom prilazu istorije“.

211

A moj odani beogradski prijatelj Bata mi je rekao: „Milan~e, pa tatvoja pri~a ba{ nikoga ne interesuje – mislim danas!“, tek da vidi{kako ljudi razli~ito gledaju na na{u knjigu. Da ti kaèm i ovo. „MojBata“ je poznati likovni umetnik \or|e Gorbunov, ro|eniBeogra|anin. Druìmo se ciglo 80 godina. Zajedno smo bili stalnou istoj klupi u osnovnoj {koli „Kralja Petra“, pevali u de~ijem horuSaborne crkve, bili ~lanovi „Sokola“. Zatim, sedeli smo u istoj klupiu gimnaziji, u „realci“. Kao dobrovoljci zajedno smo oti{li upartizane, potom na Sremski front. Roditelji su nam bili prijatelji.Porodice nam se druè, deca su nerazdvojna. Danas, mi smo ìvispomenik starog Beograda koji se gubi... re~ju, stara beogradskagospoda koja izumiru

Dragoslav Simi} Vladi Petrovi}uDa li Va{ tekst iz ovog pisma mogu da navedem u knjizi.

From Srbislav Vladimir M. Petrovic: (Lausanne, [vajcarska)Cenjeni Dragane, moète da uradite to ako Vam ba{ odgovara!Vi imate „puls“ savremenih srpskih komunikacija u savremenojSrbiji, a ja pripadam „deci komunizma“, ro|en sam u izbegli-{tvu, a jo{ uvek sam Srbin iz rasejanja.Ovde imate izgubljene slike moga oca Milana pred sedi{tem drugeRadio stanice „Slobodna Jugoslavija“ u Bukure{tu. Jugoslovenskaantititovska leva politi~ka emigracija u Isto~noj Evropi. Nekada{njibolj{evik-otpadnik Milan M. Petrovi}. Sedi{te tajne radiostanice„Slobodna Jugoslavija“.

Vesna Bjelica ]ur~i}Veoma sam po~astvovana da sam makar i u dalekoj, posrednoj inarativnoj formi sau~esnik na izvo|enju ovog, iz vi{e razloga, zna-~ajnog dela. Jer, sudbina je kao i sam ìvot – ~udo, u kome, akosmo jo{ u stanju, i sami da iskreiramo pone{to, moèmo to slo-bodno nazvati – uspehom. Puno Vas pozdravljam, Vesna

212

Rastislav Durman (urednik medijskog ~asopisa „Link“)Kolega Simi}u, dogovoreno. U jednom od slede}ih brojeva odvoji-}emo stranu za Va{u knjigu Radio Slobodna Jugoslavija iz Buku-re{ta. Strana „hvata“ 6500 do 7000 karaktera teksta bez fotografi-ja – kvadratna fotografija na jednom stupcu (6x6 cm) „uzme“ oko600 karaktera. Najbolje da sami procenite odnos teksta i grafi~kogmaterijala koji plasirate. Pozdrav.

Sr|an Pe~eni~i} Ilustrator Politike, dao je nacrt korica za ovu knjigu. Umesto pismausmeno mi je preporu~io da gledam njegove ilustracije u novina-ma.

AleksandraLik na koricama je mlada Beogra|anka, koja je bila ogrnutajaknom sa oznakom KGB – modnim hitom sa po~etka 21. veka.Ona je privukla pa`nju Milana Petrovi}a. Podstaknut ovim susretomna ulici, on je napisao pri~icu „Dra`esni KGB – javi se“, po kojoj jeknjiga dobila ime.

213

Bele{ka o autorima

Dragoslav Simi}Dugogodi{nji urednik dokumentarnog programa RadioBeograda 2. Pokrenuo je autorsku ediciju dokumentarnih emisija u 100naslova „Knjige koje govore“ o ljudima i dogadjajima izpoliti~ke i kulturne istorije Jugoslavije i Srbije u XX veku.

Zapaène emisije:„Jugoslavija – kratak pregled 1918–1991“, „Srbi katolici“,„Goli Otok Milju{e Jovanovi}“, „Studentska 1968“, „Loà~ izAu{vica“, „Su|enje Draì Mihailovi}u“, „Beogradski krug“,„Zabranjene knjige Desimira To{i}a“, „Engleskinja uRu{nju“, „5 oktobar 2000“, „Guverner Avramovi}“ i druge.

Objavljene knjige:@enski logor na Golom Otoku, u koautorstvu sa Bo{komTrifunovi}em, 1990; Autobiografije uìvo od SlobodanaJovanovi}a do danas“, 2007 (knjiga i CD); Raskol u eteru,o sukobima u srpskoj crkvi u Americi prema fonodoku-mentaciji majora Nikole Kosi}a (Nagrada za publicistikuUNS za 2007. godinu).Dobitnik nagrade „Zlatni mikrofon“ RTS za 2007.

Milan Petrovi}U domenu novinarstva je neverovatan primer, ako ne i jedin-stven slu~aj, da postoji na{ novinar u srpskoj dijaspori naIstoku, koji se 60 godina bavi plodnim profesionalnim radomna srpskom jeziku. To je slu~aj sada{njeg dugogodi{njegdopisnika Politike iz Rumunije, Milana Petrovi}a, ro|enog uBeogradu 18. maja 1925. godine. (Op{irnije u knjizi.)

215

Sadràj

Milan Petrovi} u emisiji „Nevidljivi ljudi“, Radio Beograd 2, januar 2008. . . . . . . . . . . . . . . . . . 5Radio koji je pojelo vreme . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 7ôvek iz Danske / 1 . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 13Dunavski vali . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 14Dor}olac i lepotica u vojni~kim ~izmama . . . . . . . . . 18Indigo papir i tajni poslovi . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 25Sva|a koja je potresla svet . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 30O{trija slika doga|aja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 35Nevidljivi ljudi . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 51„Nevidljivi ljudi“ posreduju kod ~oveka iz Danske . . . 54Draèsni Beogradski KGB, javi se . . . . . . . . . . . . . . 56Govori da bih te video . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 59Radio kritika . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 70Jo{ nisam pisao knjigu . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 71Nepoèljni radio . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 89Istorija na ceduljicama . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 91ôvek iz Danske / 2 . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 127Informbiro kao sudbina . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 130Razlaz . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 166Votka za Dobricu ]osi}a . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 172ôvek iz Danske / 3 . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 176Medaljoni . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 178Dva kapetana . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 180

216

Kapetan Mi{a iz rumunskog ugla . . . . . . . . . . . . . . 183Revolucija zaista jede svoju decu . . . . . . . . . . . . . . 187^ovek iz Danske / 4 . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 190Odli~ni odnosi Bukure{ta i Beograda . . . . . . . . . . . 192Kolege iz „srpske“ . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 195„Mali, ho}e{ sliku?“ . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 197Dopisnik u nevolji . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 201

Istorija i li~na subina (Darko Ribnikar) . . . . . . . . . . 203Slobodna Jugoslavija izme|u Volge i Dunava (Ljubodrag Dimi}) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 205Lica . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 208Bele{ka o autorima . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 215

217

Dragoslav Simi}, Milan Petrovi}Dra`esni KGB – javi se

Radio „Slobodna Jugoslavija“ iz Bukure{ta izve{tava

Izdava~Udru`enje novinara Srbije

Za izdava~aNino Brajovi}

Lektura i korekturaSlobodanka Morav~evi}

PrelomDu{an ]asi}

Tira`500

[tampaZUHRA, Beograd

ISBN 978-86-81849-03-3

CIP – Katalogizacija u publikaciji

Narodna biblioteka Srbije, Beograd

821. 163. 41-94654. 191(=163. 4/ .6) (498)”1949/1954”

Simi}, Dragoslav, 1941–Dra`esni KGB – javi se : radio „Slobodna Jugoslavija“ iz Bukure{ta

izve{tava / Dragoslav Simi}, Milan Petrovi}. – Beograd : Udru`enje novinaraSrbije, 2009 (Beograd : Zuhra). – 219. str. : ilustr. ; 20 cm

Tira` 500. – Bele{ka o autorima: str. 215.

ISBN 978-86-81849-03-31. Petrovi}, Milan, 1925– Šautor]

COBISS.SR-ID 154452236

biblioteka @ivot medija

Documents