VISOKA POSLOVNA ŠKOLA STRUKOVNIH STUDIJA ČAČAK

SEMINARSKI RAD

Predmet: FINANSIJSKA TRŽIŠTA I BERZANSKI MENADŽMENT

BERZE I BERZANSKO POSLOVANJE

Mentor: Student:Prof. dr Broj indeksa

Čačak, mart 2010. godina.

Sadržaj

I UVOD 2

1. BERZA - NASTANAK I POJAM 3

2. BERZANSKO POSLOVANJE 6

3.KONTROLA POSLOVANJA I PRESTANAK RADA BERZE I

BERZANSKI INDEKSI 12

3.1. Kontrola poslovanja 12

3.2. Prestanak berze 13

3.3. Berzanski indeksi 13

II ZAKLJUČAK 15

III LITERATURA 17

1

I UVOD

Procesi globalizacije, stalne i intenzivne promene u okruženju, nameću nove i sve veće

zahteve za prilagođavanjem zemalja koje teže da postanu deo svetskog tržišta. Promene na

globalnom nivou direktno se reflektuju na prilike na finansijskom tržištu. Bez dobro

organizovanog, institucionalno uređenog finansijskog tržišta ne može se

Finansijsko tržište je deo privrednog sistema koji omogućava uspostavljanje veza

između subjekata sa viškom i subjekata sa manjkom finansijskih sredstava. Ono je bilo koje

mesto gde dolazi do trgovanja, odnosno susretanja ponude i tražnje za različitim oblicima

finansijskih sredstava ili aktive.

Razvijenost i efikasnost finansijskog tržišta omogućava da se uspostavi ravnoteža

između štednje i investicija i da dođe do optimalne alokacije slobodnih finansijskih sredstava

koja će dovesti do toga da fmansijskim sredstvima raspolažu oni koji su stanju da plate najvišu

cenu i saglasno tome da ih najbolje upotrebe. Pored alokacije sredstava, na finansijskom

tržištu se obavlja i alokacija rizika. U najkraćem, fmansijski sistem predstavlja "mazivo"

privrednog sistema čija se neefikasnost značajno odražava na (ne)funkcionisanje privrede.

Berze prestavljaju finansijsko tržište na kojima se trguje.

Berza je samostalna i specifična institucija. Definiše se kao organizovani prostor u

fizičkom i poslovnom smislu na kojima se po strogo utvrđenim prlavilima trguje HOV,

novcem, devizama. Berze u promet ne unose svoje HOV niti same kupuju HOV. Predmet

trgovine ne mora biti na mestu na kome se trguje.

Berza je organizovano tržište za trgovinu valutama, akcijama, obveznicama i robom.

Trgovina se može odvijati samo ako se ispune određeni uslovi koje postavja berza.

Cene po kojima se trguje ne postavlja berza, već se one formiraju slobodno (uslovno

rečeno). Počeci berzanskog trgovanja vezani su za pojavu prvih tzv. hartija od

vrednosti. To su bila pisana dokumenta kojma se neko lice obavezalo da će svoju

obavezu izvršiti u određeno vreme u budućnosti. Kasnije, kada se ta obaveza prenela

na drugo lice, pre dospeća roka, smatra se da je prvi berzanski posao zaključen. Danas

– berze su tržišta sa ciljem da na brz, efikasan i jeftin način omoguće promet

berzanskog materijala – efektive i robe.

2

1. BERZA - NASTANAK I POJAM

Berza (exchange)1 je institucija finansijskog tržišta vezana za tačno određeno mesto na

kome se trguje standardizovanim tržišnim materijalom, utvrđenim pravilima trgovanja. Od

samog nastanka berza2 je vezivana za određeno mesto - stecište/sastajalište

trgovaca/posrednika (smatra se da je prva berza osnovana u Anversu 1460. godine, a zatim u

Londonu 1570. godine) koji su između sebe trgovali u određeno vreme i po pravilima koja su

utvrdili (koja su naknadno ,,pojačana” državnom regulativom u berzanskom poslovanju).

Početkom XVIII veka primat u međunarodnoj trgovini preuzima Holandija, a berza u

Amsterdamu postaje jedna od najznačajnijih, i na njoj su 1747. godine bile kotirane 44

različite hartije od vrednosti. Otprilike paralelno se formiraju berze i u drugim velikim

gradovima - Pariz 1726., London 1773. godina, ali je Amsterdamska berza tog doba ostala

zapamćena i po, za to vreme, rekordnom kreditu odobrenom u iznosu od 250 miliona guldena

i po kamatnoj stopi od 3,5 % godišnje.

Kasnije London preuzima primat i ostaje vodeća berza u svetu, sve do Prvog

svetskog rata, kada vodeću ulogu preuzima Njujork.

Danas u SAD postoji sedam finansijskih berzi – Njujork (NYSE), Američka berza sada

ujedinjena sa Nasdaq (AMEX), Čikago (Chicago Stock Exchange – CHX), Pacifička berza u

San Francisku i Los Andjelesu (Pacific Stock Exchange), Filadelfijska berza, koja je i

najstarija berza u SAD (Philadelphia Stock Exchange), Bostonska berza (Boston Stock

Exchange) i berza u Sinsinatiju (Cincinnati Stock Exchange).

Sam pojam berza vodi poreklo od jedne flamanske porodice koja je u Brižu imala

kafanu u kojoj su se ljudi okupljali i koji su pored usluga jela, pića i prenoćišta, obavljali i

trgovačke poslove. Ispred lokala, na ulaznim vratima bile su isklesane tri kese koje su

predstavljale simbol kuće, a kako je bilo reč o porodici Van der Beurse, stajala je oznaka “de

Beurse”. Taj pojam korišćen je kasnije od strane mletačkih trgovaca i postao je sinonim za

mesta za njihovo okupljanje. I danas se pod berzama podrazumevaju tačno određene zgrade u

1 Prvi pravi opis aktivnosti na berzama Zapadne Evrope dao je Španac Don Hoze de la Vega (Don Jose de la Vega) 1688. godine u svojoj knjizi “Confusion de Confusiones”. Berzu je opisao kao “ludu kuću” punu čudnih događaja, različitih aktivnosti i čak obilja sujeverja. Njegov opis vezan je više za berzanske spekulacije, nego za berzu kao mesto racionalne trgovine i formiranja realnih cena, ali taj pisani trag govori o izraženosti spekulativnih poslova od najranijih dana postojanja berze.2 termin berza etimološki potiče od latinske reči ,,bursa”, što znači kesa

3

kojima su one smeštene, ali se u novije vreme, sa razvojem računarskih mreža kojima se

povezuje više prostorno odvojenih berzi, i kojima se omogućuje da se sa jednog mesta trguje

sa svim drugim mestima (berzama) koje se nalaze u sistemu, smanjuje značaj određenog mesta

u pojmovnom definisanju berze.

Berza je deo finansijskog tržišta koje se uobičajeno deli na tržište novca (money

market) na kome se trguje različitim oblicima kratkoročne finansijske aktive (žiralni novac,

komercijalni zapisi, blagajnički zapisi, državni zapisi, bankarski akceptni nalozi, certifikati o

depozitu, menice, kratkoročni krediti itd.) i tržiše kapitala (capital market) na kome se trguje

dugoročnom finansijskom aktivom (pre svega obveznicama, akcijama i kreditnim

instrumentima). Tržište hartija od vrednosti (securities market) čini primarno tržiše hartija od

vrednosti (primary securities market) gde se vrši kupovina hartija od vrednosti iz “prve ruke”

(početna prodaja hartija emitenta investicionoj javnosti) i sekundarno tržište hartija od

vrednosti (secondary security market) gde se odvija kupovina iz “druge ruke” odnosno

kupoprodaja već emitovanih hartija od vrednosti.

Berza je službeni prostor na kome se vrši kupovina i prodaja određenih vrsta berzanske

robe. Naberzi su utvrđena pravila trgovanja, učesnici u trgovini i predmet trgovine. Predmet

berzanskog trgovanja mogu biti robe, usluge, novčana sredstva i HoV koje se nalaze na

listingu berze. Prema cilju berze mogu biti profitne i neprofitne a prema prirodi položaja na

javne, privatne i mešovite.U zavisnosti od predmeta berzanskog poslovanja, berze se mogu

podeliti na:

1) berze na kojima se trguje robama i uslugama-robne ili produktne berze i berze usluga

2) berze na kojima se trguje nacionalnim i deviznim sredstvima u novčanom obliku

3) berze na kojima se trguje HoV-berze HoV

Berza dugoročnih HoV (efekata) je organizovano regulisno sekundarno tržište HoV.

Na berzama se kupuju i prodaju HoV dugoročnog i kapitalnog karaktera čija prva prodaja se, u

principu, vrši neposredno ili na berzanskom tržištu kapitala. Za razliku od berzanskog tržišta,

na neberzanskom tržištu trguje se svim papirima, a to znači i emitovanim neregistrovanim

efektima. Učesnici na neberzanskom poslovanju su banke, dileri-trgovci koji ne kupuju i ne

prodaju za svoj račun i iz svog portfelja. Vanberzanska trgovina na tržištu kapitala odvija se

van službenog prostora berze, a to znači i u zgradi berze ali van prostora predviđenog za

4

berzansko poslovanje; preko šaltera bankemeđubankarsko tržište kapitala ; ili na bilo kom

drugom mestu. Razlikujemo tri modela berze3:

1) Engleski – organizovan je kao ad. Uticaj države na njih je beznačajan, banke i dr.

Finansijske organizacije ne mogu biti članovi berze. Broj članova je fiksan, a prijem novih

članova vrši se optiranjem. Berzom upravlja Savet berze ili Odbor guvernera čiji članovi

biraju predsednika. Članovi uprave berze ne smeju da se bave berzanskim poslovima, niti da

su istovremeno iz firme članice berze. Cilj poslovanja je stvaranje sopstvenog profita.

2) Francuski ili kontinentalni – osniva se zakonskim putem i radi pod neposrednom

kontrolom države. Broj članova berze nije fiksan. Berzom upravlja telo čije članove postavlja

država. Banke ne mogu biti članovi berze. Cilj poslovanja je stvaranje sopstvenog profita.

3) Mešoviti – mešavina 1) i 2) osniva je,upravlja i rukovodi država. Članovi su banke i

dr. Finansijske organizacije. Broj članova nije ograničen, a prijem novih članova vrše banke.

Cilj poslovanja je nije stvaranje sopstvenog profita jer se troškovi beze pokrivaju kotizacijom

banke. Učesnici na berzi su: kupci-investitori u HoV; posrednici-preduzeća čije su HoV na

listingu berze I posrednici (dileri i brokeri).Član berze može biti svaki subjekt koji je ispunio

propisane uslove.HoV koja može da se kotira na berzi takođe mora da ispuni propisane uslove.

Bez obzira na model berza ima;

-organe rukovođenja

-komisiju za registraciju emisije efekata kojim će se trgovati

-udruženje berzanskih brokera

-berzanska arbitraža i sud časti.

Na berzi se trguje dugoročnim HoV-efektima:akcijama,obveznicama i brojnim

specifičnim dugoročnim HoV. Cena dugoročnih HoV na berzi utvrđuje se slobodnoj javnoj

aukciji (licitaciji). Emisioni berzanski kurs-kada se HoV prodaje prvi put na berzi. Berzanski

kurs može ali i ne mora da bude jednak tržišnom kursu.Osnova za utvrđivanje berzanskog

kursa HoV su berzanske knjige u kojima se evidentira ukupna ponuda i tražnja za

HoV.Berzanski kurs može da se iskaže u procentima ili u nominalnoj ceni.Oblik formiranja i

iskazivanja kurseva efekata razlikuje se po zemljama i po vrednosnim papirima.

2. BERZANSKO POSLOVANJE

3 Kulić Mirko, Finansijska tržišta, Megatrend univerzitet, 2003, Beograd str 55

5

Pod berzanskim poslovanjem, podrazumeva se:4

1) registracija tržišnog materijala kojim se trguje na berzi;

2) utvrđivanje kamatnih stopa, kurseva, odnosno cena tržišnog materijala kojim se trguje na

berzi;

3) trgovina tržišnim materijalom;

4) izvršavanje obaveza učesnika na berzi po poslovima zaključenim na berzi;

5) javno objavljivanje podataka o poslovanju na berzi.

Na finansijskoj berzi se može trgovati:5

1) žiralnim novcem, menicom, čekom, devizama, kratkoročnim hartijama od vredosti, kao i

zlatom i drugim plemenitim metalima;

2) hartijama od vrednosti koje glase na stranu valutu;

3) kapitalom, akcijama i dugoročnim hartijama od vrednosti;

4) finansijskim derivatima.

Na robnoj berzi se može trgovati6:

1) robom;

2) finansijskim derivatima.

Berzanski poslovi mogu biti:7

1) promptni,kasa ili spot poslovi – promptni poslovi odvijaju se najkasnije 3 do 5 dana po

zaključenju kupoprodajnog ugovora.S obzirom na brzinu ovi poslovi su bez rizika.

2) terminski poslovi – izvršavaju se u dužem vremenskom periodu.Ako se obaveza izvršava

na tačno određeni dan,radi se o bezuslovnom terminskom poslu,a ako se izvršava unutar

dogovorenog vremenskog roka-uslovni term.pos. Kod 2) postoji rizik od smanjenja ili

povećanja kursa.Terminske špekulacije su špekulacije sa kursnim razlikama na berzi.

Hosisti kupuju (očekuju da će se kurs povećati pa da će povoljnije prodati),a Besisti

prodaju (očekuju da će pre izvršenja nabavljene HoV kurs biti niži da manje plate

potraživanje) terminsku HoV. Hedžing je zajednički izraz za kupovinu i prodaju

terminsko opcijskih finansijskih instrumenata:fjučers (ugovor između dva partnera da

4 Kulić Mirko, ,,Finansijska tržišta”, Megatrend univerzitet, 2003, Beograd, str. 185-186.5 Pitić, Goran, Petković Dragan, Erić Dejan i drugi, ,,Berzanski pojmovnik”, Beogradska berza, 1996, Beograd, str.86 Kulić Mirko, ,,Finansijska tržišta”, Megatrend univerzitet, 2003, Beograd, str. 2017 Života Ristić, “Tržište novca - teorija praksa’ Privredni pregled, 1990, Beograd, str. 74.

6

kupe/prodaju određenu količinu obveznica na tačno utvrđeni dan po ugovorenoj ceni.Pri

zaključenju ugovora plaća se samo određeni iznos marže kao garancija); opcije (jedan

partner iz ugovora može svoje pravo ostvariti svakog radnog dana do roka isteka

opcionog ugovora.Kupac plaća garanciju-premiju opcije); svop (ugovor o istovremenoj

promptnoj i terminskoj kupoprodaji).

Berzanska trgovina može se obavljati promptno i na termin. Pod promptnom

trgovinom podrazumeva se izvršavanje kupoprodajnih obaveza odmah, a najkasnije u roku od

pet dana, a pod terminskom trgovinom podrazumeva se izvršavanje kupoprodajnih obaveza u

roku dužem od pet dana.

Berzanska trgovina obuhvata sve ugovore o prodaji tržišnog materijala kojim se trguje

na berzi, zaključenih za berzanskim pultom između brokera berze, kao posrednika, i brokera

članova berze, kao kupca, odnosno prodavca, na način i pod uslovima utvrđenim pravilima i

drugim aktima berze. Regulisana vanberzanska trgovina obuhvata sve ugovore o prodaji koji

glase na tržišni materijal kojim se trguje ili ne trguje na berzi, koji su zaključeni van

berzanskog pulta između brokera članova berze, između nezavisnih brokera i između

nezavisnih brokera i brokera članova berze, na način i pod uslovima koji važe za berzansku

trgovinu.

Slobodna vanberzanska trgovina obuhvata sve ugovore o prodaji zaključene između

nezavisnih brokera, i između nezavisnih brokera i brokera članova berze, van uslova koji važe

za berzansku trgovinu. U slobodnoj vanberzanskoj trgovini mogu učestvovati i neregistrovani

slobodni brokeri koji nemaju dozvolu upravnog odbora berze za obavljanje berzanske

trgovine. Neregistrovani slobodni brokeri dužni su da obaveste berzu o svakom zaključenom

ugovoru o prodaji tržišnog materijala, radi evidentiranja. Način i uslovi trgovine, trgovački

standardi i trgovačka dokumenta, uslovi koji važe za regulisanu berzansku i vanberzansku

trgovinu, i za slobodnu vanberzansku trgovinu uređuju se berzanskim aktima i pravilnikom o

radu berze. Brokeri berze vode berzanski dnevnik, objavljuju berzansku cenu tržišnog

materijala i posreduju u zaključivanju ugovora o prodaji između brokera članova berze, za

berzankim pultom. Brokeri članova berze zaključuju ugovore o prodaji za račun člana berze,

međusobno za berzanskim pultom, a van berzanskog pulta - međusobno ili sa nezavisnim

brokerima. Brokeri članova berze u berzanskoj i regulisanoj vanberzanskoj trgovini dužni su

da istovremeno saopštavaju ponudu i tražnju za određenim tržišnim materijalom. Na zahtev

7

komesara berze, odnosno berzanskog kontrolora, brokeri članova berze dužni su da kupe ili

prodaju određeni tržišni materijal, radi održavanja stabilnosti kamatnih stopa, kursa, odnosno

drugih cena tržišnog materijala kojim se trguje na berzi. Berzanski kontrolor kontroliše rad i

ponašanje učesnika na berzi, a naročito izvršavanje njihovih obaveza i ovlašćenja. Berzanski

kontrolor ima pravo neposrednog uvida u brokerski dnevnik, nalog, zaključnice i druge

dokumente. Ako berzanski kontrolor oceni da je to potrebno, može izvršiti i naknadnu

kontrolu berzanskih naloga, zaključnica i drugih dokumenata u prostorijama člana berze na

berzi i poslovnom sedištu člana berze. Na berzama se trguje hartijama od vrednosti, devizama

i finansijskim derivatima (efektne berze, berze hartija od vrednosti — exchange), na drugima

robom - berzanskim proizvodima (produktne ili robne berze - comodity exchange), a na

trećima se trguje svim navedenim (mešovite berze).8 Predmet trgovanja na berzi mora da bude

tipiziran i standardizovan, kako bi bio zamenjiv, a time i trgovina sa njim jednostavna, čime se

ujedno postiže još jedna karakteristika berze, a to je da predmet trgovanja nije prisutan na

mestu na kome se sa njime trguje. Postoje i devizne berze (foreign exchange) kao

organizovano devizno tržište (na određenom mestu u određeno vreme i sa trgovinom prema

utvrđenim pravilima) na kojima se trguje devizama kao potraživanjima u stranim sredstvima

plaćanja (valutama), hartijama od vrednosti denominiranim u stranoj valuti i efektivnim

stranim novcem. Berze su, po vlasničkoj strukturi, najčešće akcionarska društva, s tim da

značajno mesto, pored akcionara, zauzimaju njeni članovi-posrednici koji zakupljuju mesta za

trgovanje u berzi. Organi koji predstavljaju akcionare su isti kao i kod svakog akcionarskog

društva, ali im je kod berze značaj daleko manji, pošto članovi berze imaju svoje posebne

organe koji uređuju trgovanje na berzi i određuju tržišni materijal kojim se trguje. Poverenje i

sigurnost su dva osnovna principa koji u sebi sadrže suštinu berzanskog načina trgovanja.

Parket (floor) je ograđen deo dvorane na berzi, kome pristup imaju samo ovlašćeni

berzanski posrednici (brokers), a ekskluzivnost pristupa određuju pravila svake berze posebno.

Brokeri su posrednici koji imaju dozvolu za pristup na berzi i koji su ovlašćeni da sklapaju

berzanske poslove kao kupci i kao prodavci, obavljajući to u svoje ime, ali za tuđ račun (tj. za

račun nalogodavca), zašta dobijaju proviziju (brokerau). Nalogodavac može na taj način ostati

nepoznat (to zavisi od pravila berze) i on snosi u potpunosti rizik (brokeri ne mogu davati

garancije za krajnji ishod posla). Brokeri na parketu (floor broker) su posrednici zaposleni kod

8 Života Ristić, “Tržište novca - teorija praksa’ Privredni pregled, 1990, Beograd, str. 96

8

firmi koje su članice berze i koji kao agenti izvršavaju naloge klijenata svoje firme, dok su

trgovci na parketu (floor trader) sami članovi berze i trguju za svoj račun (za razliku od

brokera koji rade za tuđi račun), a mogu poslovati kao market mejkeri (k1jučni trgovci na

organizovanim tržištima koji su uvek spremni da kupuju određenu aktivu u većim iznosima i

po cenama koje se javno kotiraju), odnosno mogu biti specijalizovani za određenu aktivu (zato

se market mejkeri na berzama u SAD nazivaju specijalisti). Posebna kategorija brzanskih

posrednika su dileri (dealer) koji trguju u svoje ime i za svoj račun i tako sami snose rizik

(posluju i kao registrovani ili ov1ašćeni trgovci).

Alternativni vid prometa akcija i obveznica umesto trgovine licem u lice, na parketu

berze, je tzv. ,, tržište preko šaltera” ili vanberzansko tržište (over the counter market — OTC)

koji potiče još iz 1870. godine (kada su prvi put prodavane akcije na šalterima banaka u SAD).

Danas ovo tržište u SAD predstavlja kompleksnu mrežu gde je veliki broj ovlašćenih

posrednika uključen u elektronski sistem, odnosno elektronsku komunikacionu mrežu, od

kojih je najopozanitji National Association of Securities Dealers Automated Quotations

(NASDAQ), osnovana 1971. godine (1992. godine osnovan je i NASDAQ International, kao

međunarodni kompjuterizovani sistem), u koji je učlanjeno preko 5.000 brokersko-dilerskih

firmi. Razmena u ovom sistemu se odvija izvan berze, sa akcijama kompanija koje nisu na

zvaničnom listingu akcija kompanija koje kotiraju na berzi (od toga i naziv tržište nekotiranih

hartija od vrednost i - unlisted securities market), odnosno ne kotiraju se na glavnom tržištu

berze (kao to je slučaj na Londonskoj berzi). Transakcije na berzi mogu biti promptne

(dnevne) i terminske. Promptne9 transakcije, ako to nije uređeno pravilima berze, uobičajeno

se izvšravaju u toku od 2 do 3 dana i uglavnom se obavalju telefonom ili preko kompjutera.

Terminski poslovi10 se zaključuju sa realizacijom u dužem vremenskom roku, a suština posla

se sastoji u predviđanju budućeg kretanja cena, što otvara prostor za špekulacije. Tako

prodavci očekuju da će cene padati i žele da unapred zaključe posao po tekućim višim cenama

(tzv. Medvedi — bears), dok kupci očekuju da će cene rasti, pa žele da zaključe posao po

sadašnjim nižim cenama (tzv. Bikovi — buls). Da bi terminski berzanski poslovi funkcionisali

u praksi, neophodno je postojanje određene institucije koju, po pravilu, predstavlja klirinška

kuća (clearing house) koja stoji između kupca i prodavca, u funkciji olakšavanja trgovine i

zaštite partnera. Po formi nastanka, klirinške kuće mogu biti organizacione celine same berze

9 Engl. prompt, spot, cash10 Engl. futures

9

ili odvojena pravna lica. Investitoru koji se na berzi interesuje za kotaciju (quotation) određene

hartije od vrednosti, navodi se najviša cene po kojoj su kupci zainteresovani da kupe i najniža

cena po kojoj su prodavci spremni da prodaju, s tim da kotacije nemaju karakter vrste ponude.

Kotacioni raspon11 je razlika između kupovne i prodajne cene u kotaciji i ona, zajedno sa

brokerskom provizijom, predstavlja transakcione troškove. Visokokvalitetne aktivne, tj.

likvidne hartije od vrednosti, imaju manji kotacioni raspon. Najveća berza hartija od vrednosti

u SAD (osnovana 1792. godine) se nalazi u Njujorku (Wall Street, Manhattan) tzv. Njujorška

berza (New York Stock Exchange — NYSE) i naziva se ,,velika tabla” (big board) i na njoj se

kotiraju akcije velikih preduzeća sa dugom poslovnom tradicijom, s tim da se broj kotiranih

akcija kreće oko 1.600 (prosečan dnevni promet premašuje 200 miliona akcija), a trguje se i sa

oko 2.200 različitih vrsta obveznica. Druga po važnosti nacionalna berza u SAD (tzv. ,,mala

tabla” — little board) je Američka berza (American Stock Exchange — AMEX) na kojoj se

trguje manje kvalitetnim hartijama od vrednosti (manjih i mladih emitenata) u odnosu na

NYSE.

Tabela 1 Učešće u strukturi vlasništva

Izvor: Krasulja D., Finansijska efektivnost i finansiranje investicija  (Analiza

kapitalistickog preduzeca), Naucna knjiga, Beograd, 1977.

Dvadesetog aprila 2005. godine objavljeno je spajanje New York Stock Exchange

(NYSE) i elektonske mreže sa sučeljavanje ponude i tražnje ,,Archipelag” (Archipelago

Exchange - ArcaEx koja pripada Archipelago Holdings) u poslu vrednom oko 4 milijarde

dolara. Nova kompanija će poslovati pod nazivom NYSE Grupa (NYSE Group Inc.) i postaće

praktično najveće tržište hartija od vrednosti i derivata (spajanje je realizovano u IV kvartalu

11 Engl. bid-ask spread, bid-offer spread)

10

2005. godine i I kvartalu 2006. godine)12. Ulaskom u elektronsko trgovanje NYSE je proširio

svoju ponudu sa mogućnošću trgovine finansijskim derivatima, ali i pristup akcijama koje su

na listinzima najvećeg konkurenta — NASDAQ elektronske berze. Vreme trgovine na NYSE

se povećaloi sa sadašnjih 6 sati i 30 minuta (od 9.00 ujutro do 15,30 poslepodne) na 16 sati.

Prva posledica ovog posla je povećanje cene sedišta (boksa) sa 1,8 miliona USD na 2,4

miliona USD (NYSE trenutno ima 312 članova). Produžavanjem perioda trgovanja NYSE je

preuzela dosta investitora koji su poslovali preko drugih berzi u svetu, a konkurencija među

kompanijama koje su na listinzima NYSE je veća. Inače, vrednost akcija ,,Arhipelaga” je

nakon objavljivanja ove vesti skočila za 55%. Na listingu NYSE bile su 31.3.2005. godine

2.774 kompanije, a ukupna tržišna kapitalizacija svih listiranih hartija od vrednosti iznosila je

36.300 milijardi USD (vrednost tržišne kapitalizacije akcija 20.000 milijardi USD uključuju i

6.900 milijardi USD akcija 459 kompanija koje nisu iz SAD). U toku 2005. godine prosečno

se dnevno trgovalo sa 1,63 milijardu akcija, odnosno prosečna dnevna vrednost prometa

iznosila je u ovom periodu 56 milijardi USD. S druge strane, ArcaExje prva potpuno otvorena

u potpunosti automatizovana elektronska berza u SAD, na kojoj se trguje akcijama preko 8000

kompanija. Prema prethodnim podacima za 2004. godinu NYSE je imala ukupni prihod od

1.076 miliona USD, operativni profit 37 miliona USD, neto profit 25 miliona USD, ukupan

broj zaposlenih 1.577 i prihod po zaposlenom 682.000 USD, dok je ,,Arhipelag” imao ukupan

prihod 343 miliona USD, operativni profit 76 miliona USD, neto profit 46 miliona USD,

ukupan broj zaposlenih 234 i prihod po zaposlenom 1.468.000 USD.

Glavna finansijska berza u V. Britaniji je Londonska berza (London Stock Exchange),

osnovana 1802. godine, koja inkorporira dva tržišta — glavno tržište (main market) i drugo na

kome trguje nekotiranim hartijama od vrednosti (unlisted securities market — USM). Tokijska

berza (Tokyo Stock Exchange) je najznačajnija finansijska berza u Japanu na kojoj kotiraju

akcije 1597 velikih kompanija (od kojih 119 inostranih). Oko 50% prometa odvija se

posredstvom četiri velike brokersko-dilerske firme. Među veće berze u svetu spadaju još

Pariska berza, Franfurtska berza, Amsterdamska berza, Honkongška berza itd.

Grafikon 1 Pregled jedine kompanije na svetskim berzama koja je u proteklih 25

godina uvek imala profit i delila dividendu

12 Kulić Mirko, Finansijska tržišta, Megatrend univerzitet, 2003, Beograd, str. 112.

11

Izvor: http://www.nber.org/papers/w12862.pdf

Centralna bamka i država intervenišu na berzi na strani ponude i tražnje radi

održavanja stabilnosti i eliminisanja špekulativnih kretanja kod kamatnih stopa, kursa,

odnosno drugih cena tržišnog materijala kojim se trguje na berzi.

3. KONTROLA POSLOVANJA I PRESTANAK RADA BERZE I

BERZANSKI INDEKSI

3.1. Kontrola poslovanja

Nadležni organ u državi imenuje komesara na berzi koji prisustvuje berzanskoj

trgovini. Komesar ima pravo da prisustvuje sastancima svih organa berze i da ukazuje na

uočene propuste i nepravilnosti u primeni zakona i akata berze. Komesar je dužan da

preduzima mere za otklanjanje uočenih nepravilnosti. Ako je poslovanje berze suprotno

zakonu, statutu i pravilima berze ili ako kretanje cena tržišnog materijala ugrožava stabilnost

berze, komesar može da obustavi berzansku tgovinu i da o tome odmah obavesti organ koji je

izdao dozvolu za rad toj berzi. Organ kojeg je komesar obavestio o obustavi berzanske

trgovine dužan je da odmah izvrši kontrolu poslovanja berze i preduzme mere u skladu s ovim

12

zakonom. Kontrolom se utvrđuje sprovođenje zakona, drugih propisa i akata berze. U

obavljanju kontrole organ kojeg je komesar obavestio ima pravo uvida u poslovne knjige i

drugu dokumentaciju berze. Ako se kontrolom utvrdi da je berza postupila suprotno zakonu i

aktima berze, organ koji je izdao dozvolu za rad berze može preduzeti sledeće mere:13

1) naložiti da berza u propisanom roku svoje poslovanje uskladi sa zakonom i aktima berze;

2) privremeno obustaviti rad berze ako oceni da dalje poslovanje berze ugrožava interese

učesnika u radu berze, narušava ravnotežu na tržištu ili ugrožava funkcionisanje berze.

3.2. Prestanak berze

Berza prestaje da radi:14

1. ako skupština berze odluči o prestanku berze;

2. ako se broj akcionara smanji ispod zakonom propisanog broja, a berza u roku od tri

meseca ne ispuni zakonom propisane uslove u pogledu broja akcionara;

3. ako organ koji je doneo rešenje o izdavanju dozvole za osnivanje i dozvole za rad

berze utvrdi da je rešenje dato na osnovu neistinitih podataka;

4. ako se kontrolom poslovanja berze utvrde nepravilnosti u radu zbog kojih je organ koji

je izdao dozvolu za rad berze oduzeo izdatu dozvolu.

U navedenim slučajevima pokreće se postupak likvidacije berze, odnosno stečaj, u

skladu sa saveznim zakonom. Iz stečajne mase izmiruju se prvo obaveze berze, a ostatak

pripada akcionarima srazmerno njihovom učešću u imovini berze.

3.3. Berzanski indeksi

Berzanski indeks (stock exchange index) predstavljaju, u principu, prosek cena hartija

od vrednosti izražen u odnosu na neku ranije utvrđenu bazičnu tržišnu vrednost. Postoje tri

glavna faktora po kojima se berzanski indeksi razlikuju međusobno: po brojčanoj

zastupljenosti akcija koje indeks predstavlja, po relativnoj ,,težini” (ponderu) koja se daje

akcijama i po korišćenoj metodi uprosečavanja. Najpoznatiji je Dau Dons Indeks (Dow Jones

Index — DJI) koji pokazuje kretanje cena akcija na Njujorškoj berzi (izračunava se još do

13 Komazec S, Ristić Ž, Savić J, Vukša S, Monetarna ekonomija i bankarski menadžment, Čačak, 2006, str. 8714 Isto str 103

13

1897. godine) koji se najčešće iskazuje kao Dau Dons industrijski prosek (Dow Jones

Industrial Average — DJIA) baziran na 30 akcija vodećih kompanija u industriji i drugim

sektorima privrede. Poznata rejting agencija Standard & Poor’s izračunava indeks većeg i

reprezentativnijeg broja akcija (500 akcija) poznat kao Standard & Poor prosek (Standard &

Poor’s Average, S&P 500).Glavni berzanski indeks među većim brojem indeksa sa Londonske

berze je Fajnenel Tajms berzanski indeks 100 akcija čija pojedinačna kapitalizacija prelazi 1

milijardu GBP (Financial Times — Stock Exchange 100 Share Index, FT-SE ili FOOTSIE).

Inače, svaka berza ima svoj referentni berzanski indeks, kao što je NYSE indeks (Njujorška

berza), TOPIX indeks (Tokijska berza), DAX indeks (Frankfurtska berza) iii CAC indeks

(Pariska berza). Kako reaguju berzanski indeksi može se videti na primeru promene njihove

vrednosti posle bombaškog napada u Londonu 7.7.2005. godine i oporavka 8.7.2005. godine

(uz zakasnelu reakciju Nikkei-a).

Tabela 2 Primer promena indeksa na svetskim berzama

Izvor: http://www.nber.org/papers/w12862.pdfI I ZAKLJUČAK

14

Berza je institucija finansijskog tržišta, na kojoj se organizovano trguje finansijskim

instrumentima - hartijama od vrednosti ili robom. Osnovno određenje berze je da je to mesto

na kome se trguje, ali standardizovanom robom i po unapred utvrđenim pravilima. Sve ono što

se odnosi na berzu, najčešće se objašnjava i poredi sa pijacom. Berza je organizovano tržište

kapitala. Definicija berze sadrži tri osnovna elementa: mestona kome se trguje, predmet

trgovanja i način trgovanja. Mesto trgovanja, razvijalo se od pijace, do globalne elektronske

mreže. Na samom početku  berza se često poistovećivala sa pijacom,  a osnovno pravilo je

glasilo uvek na istom mestu i u isto vreme. Razvoj kompjuterske tehnologije uslovio je zamenu

navedenog pravila novim koje sledi berzansku trgovinu: stalno i svuda. Berza može biti

organizovana kao:

aukciono – nalozi klijenata za kupovinu i prodaju se grupišu i izvršavaju uz formiranje

jedinstvene cene. Aukcija može biti usmena ili pismena, a njen rezultat je kurs

instrumenta. Kurs je fiksiran, a na kraju radnog dana se utvrđuje prosečan dnevni kurs

za pojedini instrument ako je bilo više aukcija u toku dana.

kontinuirano trgovanje – izvršavanje naloga obavlja se tokom čitavog radnog dana

berze. Cene se stalno menjaju, odražavajući naloge koji pristižu. Fizička prisutnost

učesnika nije potrebna – učesnici su povezani i centralni kompjuter automatski

upoređuje naloge i formir kurs. To navodi na zaključak da je moderna berza zapravo

kompjuterska i komunikaciona mreža.

Akcije, obveznice, varanti za kupovinu akcija ili obveznica, depozitne potvrde,

finansijski derivati -  fjučersi, opcije - sve su to hartije od vrednosti u čijoj se osnovi nalazi

neka realna imovina – kapital preduzeća, obrtna sredstva, ušteđevina građana ili roba u

skladištu. Sve je to nečija imovina. Svojom imovinom svako može raspolagati slobodno,

prodati je i/ili kupiti, kao što na pijaci onaj ko ima višak robe prodaje onome ko želi da je

kupi. Slično se dešava i na tržištu kapitala, susreću se tražnja i ponuda kapitala, svako ko je

zainteresovan može da izvrši kupovinu odnosno prodaju. Na berzi trguju članovi berze,

brokersko - dilerske kuće. Ovlašćeni brokeri primaju naloge od investitora i ispostavljaju ih na

berzi. Svi oni koji poseduju, ili žele da poseduju hartije od vrednosti zovu se investitori.

Veoma često se zovu i akcionari ili vlasnici obveznica ili uopšte vlasnici hartija. Oni koji po

nalozima investitora prodaju i kupuju hartije od vrednosti nazivaju se brokeri. Samo brokeri,

koji su članovi berze, mogu da trguju preko berze. Važno je da berza postoji zato što

15

razvijenost tržišta kapitala mnogo govori o ekonomiji države, o preduzećima koja u toj državi

postoje, o ekonomskoj moći privrede i stanovništva. Berza pokušava da na istom mestu

objedini ponudu i tražnju za hartijama od vrednosti i da omogući najrealnije utvrđivanje

njihove cene, ali istovremeno i da zaštiti pojedinačne investitore. Na berzi se pomno prati

trgovanje, poštovanje pravila, uočavaju se eventualni propusti, vrši se nadzor i sa velikom

pažnjom prate se dešavanja na tržištu. Što je tržište razvijenije, više se trguje, realnije se

utvrđuju cene, posredstvom brokerskih kuća – članova berzi preduzeća dobijaju informacije o

potencijalnim investitorima, trude se da ih boljim radom više zainteresuju i time se ostvaruje

boljitak za pojedinačnog učesnika i za društvo u celini.

I I I LITERATURA

16

1. Filipović, V., Kostić, M., Marketing menadžment, FON, 2002

2. Kulić Mirko, Finansijska tržišta, Megatrend univerzitet, 2003, Beograd

3. Komazec S, Ristić Ž, Savić J, Vukša S, Monetarna ekonomija i bankarski

menadžment, VPŠ, Čačak, 2006

4. Komazec S, Ristić Ž, Savić J, Vukša S, Berze i berzansko poslovanje, VPŠ, Čačak,

2006

5. Srdić M, Menadžment osiguranja i hartije od vrednosti, VPŠ, Čačak, 2006

6. Zakon o tržištu hartija od vrednosti i drugih finansijskih instrumenata

7. Zakon o berzama, berzanskom poslovanju i berzanskim posrednicima

8. http://www.ekonomist.co.yu/magazin/tem1.htm (preuzeto dana 22.03.2010.g)

9. www .belex.co.yu (preuzeto dana 22.03.2010. g)

17