UNIVERZITET SINGIDUNUM

FAKULTET ZA FINANSIJSKI MENADŽMENT I OSIGURANJE

Smer:

FINANSIJSKI MENADŽMENT

Diplomski rad:

Berzanski indeksi Beogradske berze i regionalni indeksi

Profesor: Dr Zoran Jeremić

Student: Aleksandar Arežina III-2/2005

Decembar 2007

Uvod

U ovom radu predmet istraživanja su indeksi Beogradske berze, regionalni

indeksi, njihova struktura, prednost i složenost.

Beogradsku berzu kao i regionalne berze, karakterišu stalne i često nagle

promene u berzanskim indeksima. Te promene su uglavnom uslovljene tranzicionom

tržišnom privredom, političkom (ne)stabilnošću i ciljevima centralnih banaka. Naravno, sve

te promene se odražavaju i na društvo u celini.

Berzanski indeksi su najopštiji pokazatelji na osnovu kojih se može videti kako

se ”kretalo” tržište, tj. odnos ponude i tražnje akcija tog dana. Oni nam pokazuju kakva je

konjunktura, odnosno privredna aktivnost firmi koje se kotiraju na berzi u nekom periodu.

Ukoliko su cene akcija drastično skočile (usled pozitivne konjunkture) to će dovesti do

pozitivnih efekata na berzanski indeks (on će rasti) i obrnuto. Izračunavaju stavljanjem u

odnos proseka cena određenog broja akcija u datom trenutku sa prosekom cena istih akcija

iz nekog prethodnog trenutka.

Metoda koju ćemo prvenstveno primenjivati da bismo došli do valjanog naučnog

saznjanja je analiza sadržaja dokumenata uz osnove analitičko – sintetičke metode.

5

Berzanski indeksi Beogradske berze su BELEXline, Belex15 i SRX, dok su

indikatori BELEXsentiment, FIT, FIS i FIB.

BELEXline

Krajem 2004. godine je konstruisan prvi berzanski indeks Belexfm, koji reprezentuje stanje

celokupnog tržišta i uključuje u sebi sve HoV sa slobodnog berzanskog tržišta, mada se tada

na listingu Beogradske berze nije nalazila ni jedna listirana hartija.

Kasnije, tj. 3. maja 2007., berzanski indeks BELEXfm zamenjen sa BELEXline. To je

urađeno iz razloga, jer se BELEXfm izračunavao na osnovu kretanja cena svih hartija sa

kojima je zaključena najmanje jedna transakcija, dok BELEXline predstavlja kretanje cena

100 hartija od vrednosti kojima se najčešće trguje.

BELEXline se može definisati kao opšti indeks akcija Beogradske berze. Nakon novog

uvođenja, svakodnevna kretanja cena akcija na Beogradskoj berzi su realnija i preciznije

predstavljena. Osnovna namera je da se indeksom predstave one akcije kojima se trguje na

redovnoj osnovi, odnosno da se indeksira realna tržišna kapitalizacija.

Bazni broj izdavalaca čije se hartije nalaze u indeksnoj korpi je 100, a revizija hartija koje

ulaze u BELEXline se vršiti kvartalno, na osnovu kriterijuma koje je propisala Berza.

BELEXline je cenovni indeks, tj. prati promene cena akcija kojima se trguje na

Beogradskoj berzi, a koje su prethodno zadovoljile kriterijum za uključivanje u indeksnu

korpu. Dizajniran je tako da najbliže moguće opisuje ukupna tržišna kretanja. Od velikog je

značaja kao analitička altatka za portfolio menadžere, profesionalne analitičare, stručnu

javnost, investitore i sve druge koji proučavaju dinamiku kretanja cena na srpskom tržištu.

U daljem tekstu prikazaćemo: podatke BELEXline.

6

1. Podaci

1.1. Istorijski od 30.09.2004. do 10.08.2007. Navedene promena su: istorijski max (03.05.2007) je bio 5.007,34 a istorijski min  (30.09.2004) je bio 1.235,40 što čini promenu na godišnjem nivou od 1.218,18. Grafikon1.

1.2. Godišnji od decembra 2006. do decembra 2007. Iz navedenog se vidi da je

godišnji max (03.05.2007) 5.007,34 a godišnji min (24.08.2006) 1.000,00

indeksnih poena. Grafikon2

1 Beogradska Berza, internet, 07.12.2007., www.belex.co.yu

2 Beogradska Berza, 10.08.2007., www.belex.co.yu

7

1.3. Za poslednja tri meseca u periodu od 08.09.- 08.12.2007. Najvisa vrednost bila

4.503,61 (10.09.2007), a najniža vrednost od 3.721,80 (04.12.2007). Grafikon3.

1.4. Za decembar za period od 08.11.-08.12.2007 najvisa vrednost je bila 4.174,91

(08.11.2007), a najniža vrednost od 3.721,80 (04.12.2007). Grafikon4

Iz navedenih grafikona se vidi da je dati period bio izrazito negativan, naročito posednjih tri

meseca. BELEXline je zabeležio pad vrednosti od 3,05% 20. novembra, zatim beleži blagi

oporavak, da bi zaključno sa 22. novembrom zabeležio najveći pad od čak 9,4%. U periodu

od 23. do 27. novembra je imao manje oscilacije, da bi se sa prvom nedeljom decembra

počeo polako da se oporavlja.

2. Indeksna korpa BELEXline

3 Beogradska Berza, 10.08.2007., www.belex.co.yu

4 Beogradska Berza, 07.12.2007., www.belex.co.yu

8

U indeksnoj korpi BELEXline učestvuje 11 banaka. Maksimalnih 10% učešća u ovom

indeksu imaju AIK i Komercijalna banka, dok sve banke zajedno na BELEXline utiču sa

38,16%, što je značajno. Tabela5.

Emitent Simbol Količina FFc Procenat

AIK banka a.d. Niš AIKB 7.031.478 1,00 10,00 %

Komercijalna banka a.d. Beograd KMBN 848.312 1,00 10,00 %

Energoprojekt holding a.d. Beograd ENHL 8.760.529 1,00 4,26 %

Messer Tehnogas a.d. Beograd TGAS 1.036.658 1,00 3,72 %

Soja protein a.d. Bečej SJPT 1.078.000 1,00 3,71 %

Agrobanka a.d. Beograd AGBN 718.748 1,00 3,60 %

Coca Cola HBC-Srbija a.d. Beograd CCHS 3.551.262 1,00 3,45 %

Imlek a.d. Beograd IMLK 8.739.400 1,00 3,20 %

Dijamant a.d. Zrenjanin DJMN 328.802 1,00 3,05 %

Sintelon a.d. Bačka Palanka SNTLM 1.452.687 1,00 3,04 %

Univerzal banka a.d. Beograd UNBN 473.198 1,00 3,00 %

Metals banka a.d. Novi Sad MTBN 325.925 1,00 2,54 %

Jubmes banka a.d. Beograd JMBN 123.541 1,00 2,28 %

Banka Poštanska štedionica a.d. Beograd PSBN 264.550 1,00 2,18 %

Čačanska banka a.d. Čačak CCNB 133.456 1,00 2,07 %

Privredna banka a.d. Beograd PRBN 2.319.024 1,00 1,89 %

Zorka Pharma a.d. Šabac ZOPH 5.493.117 1,00 1,73 %

Velefarm a.d. Beograd VLFR 1.399.646 1,00 1,59 %

Bambi Banat a.d. Beograd BMBI 429.665 1,00 1,54 %

Crvenka fabrika šećera a.d. Crvenka CRFS 609.348 1,00 1,28 %

Putevi a.d. Užice PUUE 982.241 1,00 1,18 %

NLB LHB banka a.d. Beograd LHBN 103.216 1,00 1,08 %

BB Minaqua a.d. Novi Sad BBMN 145.256 1,00 1,00 %

Vital a.d. Vrbas VITL 763.937 1,00 0,91 %

Globos osiguranje a.d. Beograd GLOS 921.254 1,00 0,90 %

Energoprojekt Visokogradnja a.d. Beograd EPVI 3.016.793 1,00 0,90 %

Telefonija a.d. Beograd TLFN 442.795 1,00 0,89 %

Fidelinka a.d. Subotica FIDL 1.341.574 1,00 0,86 %

Centroproizvod a.d. Beograd CNTP 2.906.608 1,00 0,85 %

Galenika Fitofarmacija a.d. Zemun FITO 440.000 1,00 0,84 %

Metalac a.d. Gornji Milanovac MTLC 1.020.000 1,00 0,82 %

Carnex a.d. Vrbas CRNX 1.632.306 1,00 0,78 %

5 Beogradska Berza, 08.12.2007., www.belex.co.yu

9

TE - TO a.d. Senta TETO 400.414 1,00 0,72 %

Politika a.d. Beograd PLTK 5.804.166 1,00 0,71 %

Jaffa fabrika biskvita a.d. Crvenka JAFA 117.301 1,00 0,67 %

Sunce a.d. Sombor SNCE 142.720 1,00 0,63 %

Lasta a.d. Beograd LSTA 1.530.960 1,00 0,60 %

Credy banka a.d. Kragujevac CYBN 130.009 1,00 0,60 %

Alfa plam a.d. Vranje ALFA 131.083 1,00 0,57 %

Tigar a.d. Pirot TIGR 1.718.460 1,00 0,56 %

Novosadski sajam a.d. Novi Sad NSSJ 629.880 1,00 0,54 %

Banini a.d. Kikinda BNNI 53.729 1,00 0,53 %

Dunav osiguranje a.d. Beograd DNOS 259.179 1,00 0,52 %

Veterinarski zavod Subotica a.d. Subotica VZAS 1.360.324 1,00 0,52 %

Simpo a.d. Vranje SMPO 1.059.700 1,00 0,51 %

Impol Seval a.d. Sevojno IMPL 942.287 1,00 0,51 %

Luka Dunav a.d. Pančevo LKDN 182.641 1,00 0,49 %

Napred GP a.d. N. Beograd NPRD 373.258 1,00 0,46 %

Energoprojekt Niskogradnja a.d. Beograd EPNS 1.493.131 1,00 0,45 %

Voda Vrnjci a.d. Vrnjačka Banja VDAV 114.787 1,00 0,43 %

Veterinarski zavod Zemun a.d. Zemun VETZ 197.988 1,00 0,43 %

BIP a.d. Beograd BIPB 9.106.059 1,00 0,43 %

Novosadska mlekara a.d. Novi Sad MLNS 1.299.763 1,00 0,41 %

Progres a.d. Beograd PRGS 5.392.750 1,00 0,41 %

Jedinstvo Sevojno a.d. Sevojno JESV 278.054 1,00 0,40 %

Alas holding a.d. Novi Sad ZONE 1.030.605 1,00 0,39 %

Valjaonica bakra Sevojno a.d. Sevojno VBSE 543.948 1,00 0,38 %

Umka a.d. Umka UMKA 69.105 1,00 0,38 %

Goša FOM a.d. Smederevska Palanka GFOM 1.085.676 1,00 0,37 %

Novi Dom a.d. Beograd NVDM 1.895.028 1,00 0,34 %

Utva silosi a.d. Kovin UTSI 186.979 1,00 0,32 %

Ikarbus a.d. Zemun IKRB 381.512 1,00 0,31 %

Planinka a.d. Kuršumlija PLNN 55.743 1,00 0,30 %

Centrotextil a.d. Beograd CNTX 1.418.631 1,00 0,28 %

Kopaonik a.d. Beograd KOPB 147.473 1,00 0,28 %

Sremput a.d. Ruma SPRU 216.812 1,00 0,27 %

Rudnik a.d. Rudnik RUDN 162.614 1,00 0,26 %

Albus a.d. Novi Sad ALBS 451.986 1,00 0,26 %

Jugohemija a.d. Beograd JGHM 242.116 1,00 0,23 %

Vršački vinogradi a.d. Vršac VRVI 369.628 1,00 0,22 %

Medela a.d. Vrbas MDLA 63.578 1,00 0,22 %

Univerzal - holding a.d. Beograd UNVR 236.188 1,00 0,21 %

10

Ravnica a.d. Bajmok RVNC 1.148.195 1,00 0,21 %

Planum GP a.d. Beograd PLNM 414.110 1,00 0,20 %

Granit Peščar a.d. Ljig GRPE 129.103 1,00 0,18 %

PZP Požarevac a.d. Požarevac PZPP 131.446 1,00 0,17 %

Putevi a.d. Požega PUPO 369.376 1,00 0,17 %

Bačka a.d. Sivac BCKA 475.724 1,00 0,16 %

Luka Leget a.d. Sremska Mitrovica LKLG 220.221 1,00 0,16 %

Beograd a.d. Beograd BGBGM 495.500 1,00 0,16 %

Pupin Telecom a.d. Zemun PTLK 1.012.555 1,00 0,16 %

Radijator a.d. Zrenjanin RDJZ 354.106 1,00 0,16 %

Energomontaža a.d. Beograd EGMN 49.877 1,00 0,16 %

Iritel a.d. Beograd IRTL 145.052 1,00 0,15 %

Srbolek a.d. Beograd SRBL 955.074 1,00 0,15 %

Informatika a.d. Beograd INFM 117.126 1,00 0,15 %

Minel elektrooprema i postrojenja a.d. Beograd MEOP 453.071 1,00 0,14 %

Agrobačka a.d. Bačka Topola AGBC 80.799 1,00 0,13 %

Paraćinka a.d. Paraćin PARP 145.803 1,00 0,12 %

Goša montaža a.d. Velika Plana GMON 235.178 1,00 0,12 %

Agrocoop a.d. Novi Sad AGRC 151.099 1,00 0,11 %

Lepenka a.d. Novi Kneževac LPNK 1.182.014 1,00 0,11 %

Niskogradnja a.d. Niš NSKN 103.481 1,00 0,10 %

Montinvest a.d. Beograd MOIN 23.890 1,00 0,10 %

Telefonkabl a.d. Beograd TLKB 32.300 1,00 0,10 %

Ratko Mitrović a.d. Beograd RMBG 644.807 1,00 0,10 %

Agroseme a.d. Kikinda AGSK 208.934 1,00 0,09 %

Pobeda holding a.d. Petrovaradin POBH 1.980.035 1,00 0,08 %

Zavarivač a.d. Vranje ZVRV 77.268 1,00 0,07 %

Navip a.d. Zemun NAVP 256.898 1,00 0,07 %

Akcije koje su uključene u indeksnu korbu BELEXline su najtrgovanije akcije na

Beogradskoj berzi. Ona se sastoji od običnih akcija sa pravom glasa kojima se trguje na

Beogradskoj berzi, pri čemu se izbor hartija zasniva na sledećim pokazateljima:

- „frekventnost u otkrivanju cene (cilj indeksa je da predstavi kretanje cena akcija

kojima se trguje na najmanje 10% od ukupno zakazanih trgovanja u prethodnom

kvaratalu) i

11

- tržišna kapitalizacija hartije (cilj indeksa je da predstavi kretanja što većeg

procenta ukupne tržišne kapitalizacije akcija na Beogradskoj berzi).“6

Trenutno 100 izdavalaca čini indeksnu korpu BELEXline, s’tim što je predviđeno da

indeksna korpa ima najmanje 70, a najviše 150 izdavalaca.

Kakav če konačan sastav indeksne korpe biti, zavisi od Indeksnog komiteta i tržišnih

uslova, ali će težiti formiranju reprezentativnog uzorka.

Indeksni komitet donosi odluku o isključivanju akcija izdavaoca iz indeksne korpe

isključivo u datumima revizije u situacijama kada:

- izdavalac prestane da ispunjava uslove predviđene ovom metodologijom,

- izdavalac podnese zahtev za isključenje sa berzanskog, odnosno vanberzanskog

tržišta,

- je pokrenut postupak stečaja ili likvidacije izdavaoca.

Da bi indeksna korpa bila reprezentativna, vrši se njena revizija. Ukoliko je datum

revizije, odnosno datum primene revizije neradana dan, aktivnosti koje se na osnovu ove

metodologije sprovode na navedene dane, vrše se prethodnog radnog dana. Tabela7.

Kvartal Datum revizije indeksne korpe

I 31. Mart

II 30. Jun

III 30. Septembar

IV 31. Decembar

Reviziji indeksne korpe pristupa se nakon završetka svih trgovanja zakazanih na dan

revizije i to nakon izračunavanja vrednosti indeksa. Prilikom svake revizije indeksne

korpe, preduzimaju se sledeći koraci:

- „Vrši se analiza svih hartija koje su u prethodnom kvaratalu imala najmanje 10%

berzanskih sastanaka sa zaključenim transakcijama;

6 Beogradska Berza, internet, 10.08.2007., www.belex.co.yu

7 Beogradska Berza, internet, 10.08.2007., www.belex.co.yu

12

- Indentifikuju se sva povećanja i smanjenja broja akcija i vrši korekcija broja

akcija izdavaoca koji su uključeni u indeks. korpu;

- Formira se nova rang lista prema veličini ukupne trž. kap.;

- Indeksni komitet donosi konačnu odluku o sastavu indeksne korpe;

- Utvrđuje se broj akcija sa kojim određeni izdavalac učestvuje u indeksnoj korpi;

- Vrši se prilagođavanje delioca na dan koji prethodi implementaciji revizije

indeksne korpe.

Nakon donošenja odluke o promeni indeksne korpe Berza javno objavljuje:

- Sastav indeksne korpe,

- Spisak akcija izdavaoca uključenih u indeksnu korpu,

- Spisak akcija izdavaoca isključenih iz indeksne korpe,

- Obrazloženje iz kojeg razloga su pojedine akcije uključene, odnosno isključene

iz indeksne korpe ukoliko odluka nije zasnovana na kvantitativnim razlozima,

- Efektivan datum stupanja na snagu nove indeksne korpe“8.

Da bi nova indeksna korpa bila primenjena, vrši se prilagođavanje delioca radi očuvanja

kontinuiteta vrednosti indeksa. Na ovaj način neutralizuju se promene u tržišnoj

kapitalizaciji koje su nastale usled korporativnih aktivnosti izdavaoca.

Ukoliko se ukaže potreba za vanrednom revizijom indeksne korpe, postupak je identičan

postupku redovne revizije indeksne korpe. Vandredne revizije vrše se samo u

slučajevima značajnih promena karakteristika indeksnih komponenti. Postupak vanredne

revizije se sprovodi po završetku trgovačkog dana, dok promene stupaju na snagu i

primenjuju se narednog trgovačkog dana.

Izračunavanje i objavljivanje indeksa BELEXline vrši se svakog radnog dana Berze,

po isteku svih zakazanih trgovanja za taj dan. U slučaju da je trgovanje pojedinačnom

hartijom uključenom u indeksnu korpu obustavljeno na određeni dan ili u određenom

periodu, indeks se izračunava na bazi poslednje cene date hartije sa poslednjeg

trgovačkog radnog dana koji je prethodio obustavi njenog trgovanja.

8 Isto.

13

Cena akcija koja se koristi za izračunavanje indeksa BELEXline je preovalađujuća,

odnosno cena na zatvaranju koja je formirana u trgovanju akcijama koje čine indeksnu

korpu.

2.1. Formula indeksa

„Indeks BELEXline se izračunava upotrebom Lasprejerove formule:

Prilikom revizije indeksne korpe delilac se izračunava na sledeći način:

Gde je:

BELEXline(t) – vrednost indeksa selektovanih hartija u trenutku t, zaokružena na

dve decimale;

n - broj izdavalaca čije akcije se nalaze u indeksnoj korpi - selektovane hartije su

nepromenjive do momenta revizije;

i - brojač, koji uzima vrednosti od 1 do n i predstavlja određenog izdavaoca čije su

akcije u indeksnoj

korpi;

C(i,t) – cena akcija izdavaoca i, u trenutku t, koja se uzima u realnom vremenu iz

sistema za

trgovanje;

K(i,t) – količina akcija izdavaoca i, u trenutku t;

d(t) – vrednost delioca u trenutku t.

A(i) – prilagođavajući faktor izdavaoca i (ponder);

14

U cilju izbegavanja odstupanja vrednosti indeksa od realnih vrednosti, vrši se

prilagođavanje delioca usled promene indeksne korpe, kao i usled promene unutar

komponenti indeksne korpe. Prilagođavanje delioca se vrši na taj način, da ukoliko

sledećeg radnog dana ne dođe do promene cena akcija koje su uključene u

indeksnu korpu, vrednost indeksa ostane ista.

Ograničavanje težine uticaja. U cilju sprečavanja da neka od akcija pojedinačnog

izdavaoca ima dominantno učešće tj. težinu u indeksnoj korpi, vrši se

ograničavanje broja akcija sa kojom određeni izdavalac može da učestvuje u

indeksnoj korpi. To ograničenje iznosi 10% od ukupne tržišne kapitalizacije

indeksa. Takođe, postoji i ograničenje težine uticaja sektora na 40% od ukupnog

broja izdavalaca čije su hartije uključene u sastav indeksne korpe.

Ograničavanje se vrši samo na dan redovne ili vanredne revizije indeksne korpe i

nepromenjiv je do sledeće revizije indeksne korpe.“ 9

Objavljivanje i publikacija indeksa. „Vrednost BELEXline-a objavljuje se u

sledećoj formi, na kraju dana:

- vrednost BELEXline (T) u formatu n.nnn,nn;

- relativna promena u odnosu na prethodnu vrednost indeksa,

- u formatu (+/-) n,nn %;

- apsolutna promena vrednosti indeksa.

Beogradska berza izračunava i publikuje sledeće vrednosti uz indeks:

- ukupna vrednost trgovanja svih komponenti indeksa,

- istorijska najviša vrednost indeksa,

- istorijska najniža vrednost indeksa,

- promena od početka meseca,

- promena od početka godine,

- najviša vrednost indeksa u poslednjih godinu dana,

- najniža vrednost indeksa u poslednjih godinu dana,

- grafički prikaz vrednosti indeksa i vrednosti prometa,

- učešće stranih investitora u trgovanju indeksnim komponentama.

9 Isto.

15

BELEXline se objavljivjuje na internet stranici Beogradske berze, na BELEX.info

servisu, Tikeru Beogradske berze, kao i u svim izveštajima koje Berza objavljuje. “10

BELEX 15

BELEX15 predstavlja indeks najlikvidnijih srpskih akcija. Počeo je da se objavljuje od

oktobra 2005 godine. Po osobini je investibilnog karaktera, ali to se međutim nemože reći.

Da bi bio investibilan u njegovoj korpi bi trebalo da se nalaze samo listirane kompanije, a ne

samo tri koliko su do sada listirane.

Sastoji se od akcija kojima se trguje metodom kontinuiranog trgovanja, a težina komponenti

u indeksu je ograničena na maksimalnih 20% u odnosu na ukupnu tržišnu kapitalizaciju

indeksa.

Osnovna namena ovog indeksa je merenje promena cena najlikvidnijih akcija kojima se

trguje metodom kontinuiranog trgovanja. Predstavlja analitički alat koji koristite analitičari,

investitori, portfolio menadžeri i drugi. Za razliku od drugih indeksa, BELEX15 je

ponderisan isključivo tržišnom kapitalizacijom koja se nalazi u slobodnom prometu.

U daljem tekstu prikazaćemo podatke za BELEX15.

1. Podaci

1.1. Istorijski. Iz navedenog grafikona se vidi da je istorijski max (03.05.2007) 3.335,20 a istorijski min (04.10.2005) 1000 indeksnih poena. Grafikon11.

10 Beogradska Berza, internet, 11.08.2007., www.belex.co.yu

11 Beogradska Berza, internet, 08.12.2007., www.belex.co.yu

16

1.2. Godišnji u periodu od 08.12.2006. do 08.12.2007. Što se tiče godišnjih promena

godišnji max  (03.05.2007) je bio 3.335,20 a godišnji min  (28.08.2006) je bio

1.235,40 što čini promenu na godišnjem nivou od 1.218,18. Grafikon12.

1.3. Tri meseca u periodu od 08.08.2006 do 08.12.2007. Što se tiče godišnjih promena

godišnji max  (03.05.2007) je bio 3.335,20 a godišnji min  (28.08.2006) je bio

1.235,40 što čini promenu na godišnjem nivou od 1.218,18. Grafikon13.

12 Beogradska Berza, internet, 08.12.2007., www.belex.co.yu

13 Beogradska Berza, internet, 08.12.2007., www.belex.co.yu

17

1.4. Podaci za mesec decembar 2007. Iz navedenog grafikona se vidi da je za mesec

decembar najvisa vrednost bila 2.910,94 (09.08.2007.), a najniža vrednost od

2.853,83 (29.08.2007.). Grafikon14.

Iz navedenih tabela se vidi da je kretanje indeksa BELEX15 bilo negativno od

oktobra ove godine. Na početku oktobra je zabeležen pad od 0,69%, da bi taj pad

sredinom oktobra iznosio 2,66%. Početkom novembra je nastavljen negativan trend

u kretanju indeksa BELEX15 kada je zabelezen pad od 7,52%. Zatim je došlo do

rasta indeksa od 3,87%, da bi sredinom novembra pao za 2,72%. Kraj novembra je

bio najnegativniji za Beogradsku berzu, pa i za BELEX15, iz razloga jer su se

investitori povukli zbog političkih dešavanja u našoj zemlji, kao i zbog pada

regionalnih berzi. Sve to je imalo za posledicu vraćanje indeksa Belex15 na

martovski nivo, odnosno indeks je pao za čak 12,73%.14 Beogradska Berza, internet, 08.12.2007., www.belex.co.yu

18

Promena političke klime ka pozitivnom, početkom decembra, rezultovala je i

rastom indeksa BELEX15 od 1,24 %.

2. Indeksna korpa BELEX15.

U indeksnu korpu BELEX15 ulazi 15 kompanija, s’tim da bankarski sektor ima značajno

učešće od oko 68%. U ovom indeksu zastupljene su 7 banaka. Prednjači AIK banka sa

maksimalno dozvoljenih 20% učešća u formiranju ovog indeksa, a prate je Komercijalna

banka, Agrobanka, Univerzal banka i Metals banka. Jedina nebankarska kompanija koja

ozbiljnije učestvuje u formiranju indeksa je Energoprojekt sa 12,87%, što nas dovodi do

podatka da ovaj beogradski holding zajedno sa pomenutih sedam banaka formira skoro

80,49% indeksa najlikvidnijih akcija na Beogradskoj berzi. Tabela15.

Emitent Simbol Količina FFc Procenat

AIK banka a.d. Niš AIKB 7.031.478 0,66 20,00 %

Komercijalna banka a.d. Beograd KMBN 848.312 0,35 15,97 %

Energoprojekt holding a.d. Beograd ENHL 8.760.529 1,00 12,87 %

Agrobanka a.d. Beograd AGBN 718.748 0,80 8,70 %

Soja protein a.d. Bečej SJPT 1.078.000 0,69 7,73 %

Univerzal banka a.d. Beograd UNBN 473.198 0,85 7,72 %

Metals banka a.d. Novi Sad MTBN 325.925 0,85 6,51 %

Privredna banka a.d. Beograd PRBN 2.319.024 0,81 4,60 %

Jubmes banka a.d. Beograd JMBN 123.541 0,60 4,12 %

Metalac a.d. Gornji Milanovac MTLC 1.020.000 0,95 2,37 %

Messer Tehnogas a.d. Beograd TGAS 1.036.658 0,18 2,03 %

Telefonija a.d. Beograd TLFN 442.795 0,73 1,97 %

Imlek a.d. Beograd IMLK 8.739.400 0,19 1,88 %

Bambi Banat a.d. Beograd BMBI 429.665 0,40 1,84 %

Tigar a.d. Pirot TIGR 1.718.460 1,00 1,69 %

2.1. Sastav i kriterijumi indeksne korpe

15 Beogradska Berza, 08.12.2007., internet, www.belex.co.yu.

19

Da bi se neka akcija nalazila u indeksnoj korpi, ona mora da ispunjava pravilo 80 i

da se tom hartijom trguje metodom kontinuiranog trgovanja.

Pravilo 80 podrazumeva akcije (kontinuiranog trgovanja) koje su imale minimum

80% trgovanja tokom svakog pojedinačnog kvartala (prethodna dva sukcesivna

kvartala), na kojima su zaključene transakcije. Akcije koje su ispunile kriterijum,

vrši se formiranje liste akcija, prema neponderisanoj free float tržišnoj

kapitalizaciji. „Indeksna korpa može imati najmanje 7, a najviše 15 komponenti u

zavisnosti od broja akcija koje su ispunile pravilo 80“16 i odluke Indeksnog

komiteteta.

Kriterijumi za isključenje iz indeksne korpe su sledeći:

- Ako je neispunjeno Pravilo 80,

- Ukoliko je izdavalac podneo zahtev za isključenje sa berzanskog, odnosno

vanberzanskog tržišta,

- Ukoliko je okrenut stečaj ili likvidacija određenog izdavaoca.

Odluku o isključenju predmetne akcije iz indeksne korpe donosi Indeksni komitet.

2.2. Revizija indeksne korpe

Da bi neka akcija bila uključena u indeksnu korpu, to može biti samo u datumima

revizije. „Revizija indeksne korpe se vrši kvartalno, i to trećeg petka u mesecu koji

prethodi datumu implementacije revizije.“17

Kvartal Datum revizije indeksne korpe

I 31. mart

II 30. jun

III 30. septembar

IV 31. decembar

Ukoliko je datum revizije, odnosno datum primene revizije neradan dan, ista se

vrši prethodnog radnog dana. Takođe, pored redovne postoji i vanredna revizija.

16 Dr Zoran Jeremić, Praktikum za finansijska tržišta, Univerzitet Singidunum, FFMO, Beograd, str. 162.

17 Dr Zoran Jeremić, FFMO, Praktikum za finansijska tržišta, univerzitet Singidunum, Beograd, str. 163.

20

2.2.1. Postupci prilikom revizije indeksne korpe

Revizija indeksne korpe obavlja se nakon završetka svih trgovanja na berzi

koja su bila zakazana za taj dan. Prilikom svake revizije indeksne korpe,

postupci su sledeći:

- „Utvrđuje se novi free float faktor FFc,

- Indentifikuju se sva povećanja i smanjenja broja akcija koja su bila manja

od 5%, i vrši korekcija broja akcija izdavaoca koji su uključeni u

indeksnu korpu,

- Formira se nova rang lista prema veličini free float tržišne kapitalizacije,

- Utvrđuje se broj akcija sa kojim određeni izdavalac učestvuje u indeksnoj

korpi,

- Vrši se prilagođavanje delioca na dan koji prethodi implementaciji

revizije indeksne korpe.“18

2.2.2. Vanredne revizije indeksne korpe

Vandredne revizije se obavljaju samo kada postoje bitne promene karakteristika

indeksa. Postupak vanredne revizije indeksne korpe vrši se u dva slučaja, i to:

- Ukoliko nastanu promene (veće od 5%) u broju akcija izdavaoca u

odnosu na ukupan broj emitovanih akcija,

- Ukoliko dođe od promene FFc-a za više od 10%

- Ukoliko se dogodi da je izdavalac podneo zahtev za isključenje sa tržišta,

ako je pokrenut stečaj ili likvidacija nad određenim izdavaocem, ako je

došlo do spajanja ili razdvajanja izdavaoca, itd.

3. Metodologija izračunavanja indeksa BELEX15

Metodologija za izračunavanja indeksa BELEX15 predstavlja usklađivanje karakteristika

ovog indeksa sa karakteristikama investibilnih indeksa razvijenih finansijskih tržišta.

3.1. Principi izračunavanja

18 Isto, str. 163-164.

21

„Kalkulacija i objavljivanje indeksa BELEX15 vrši se svakog radnog dana Berze u

realnom vremenu, od trenutka kada je ispunjen uslov za njegovo izračunavanje i

publikovanje, pa do formiranja cena na zatvaranju.

Cena akcija koja se koristi za izračunavanje indeksa BELEX15 je svaka cena akcija

koja je formirana u trgovanju akcijama koje čine indeksnu korpu, izuzev cena koje

su ostvarene u blok transakcijama. Prva vrednost indeksa BELEX15 u danu,

utvrđuje se u realnom vremenu u trenutka kada najmanje 30% akcija koje čine

indeksnu korpu ostvari prvu transakciju u danu (cena na otvaranju). Ukoliko se do

utvrđivanja cena na zatvaranju više od 70% akcija koje čine indeksnu korpu ne

otvori (ne zaključi nijednu transakciju), indeks BELEX15 se ne izračunava u

realnom vremenu, već se utvrđuje vrednost indeksa prema cenama na zatvaranju

akcija koje čine indeksnu korpu, bez obzira koliko indeksnih komponenti je

ostvarilo transakcije u predmetnom danu.“19

3.1.1. Definisanje cene akcija

Cena akcija koja se koristi za izračunavanje indeksa BELEX15 je „svaka cena

akcija koja je formirana u trgovanju akcijama koje čine indeksnu korpu, izuzev

cena koje su ostvarene u blok transakcijama, od trenutka kada su se stekli uslovi za

njegovo izračunavanje i publikovanje.“20

Postoje nekoliko različitih cena akcija koje se koriste prilikom izračunavanja

indeksa, i to:

„Indikativna cena – cena na zatvaranju, postignuta na prethodnom trgovanju

predmetnomhartijom od vrednosti.

Cena na otvaranju – cena po kojoj je zaključena prva transakcija predmetnom

hartijom od vrednosti.

Cena na zatvaranju – predstavlja cenu koja se izračunava na bazi alogritma koji

propisuje Direktor Berze.“21

Ako prilikom trgovanja na Berzi kada se vrši kalkulacija indeksa nije bilo

trgovanja akcijama, cena akcija na zatvaranju je indikativna cena akcije.

19 Dr Zoran Jeremić, FFMO, Praktikum za finansijska tržišta, univerzitet Singidunum, Beograd, str. 157.

20 Isto, str. 159.

21 Isto, str. 159.

22

3.1.2. Formula indeksa

„Indeks BELEX15 se izračunava upotrebom Lasprejerove formule:

Prilikom revizije indeksne korpe delilac se izračunava na sledeći način:

Gde je:

BELEX15(t) – vrednost indeksa selektovanih hartija kojima se trguje metodom

kontinuiranog trgovanja u trenutku t, zaokružena na dve decimale;

n - broj izdavalaca čije akcije se nalaze u indeksnoj korpi - selektovane hartije su

nepromenjive do momenta revizije;

i - brojač, koji uzima vrednosti od 1 do 15 i predstavlja određenog izdavaoca čije

su akcije u indeksnoj korpi;

23

C(i,t) – cena akcija izdavaoca i, u trenutku t, koja se uzima u realnom vremenu iz

sistema za trgovanje;

K(i,t) – količina akcija izdavaoca i, u trenutku t;

d(t) – vrednost delioca u trenutku t;

FFc(i,t) - free float faktor izdavaoca i, u trenutku t;

A(i) – prilagođavajući faktor izdavaoca i (ponder);“22

U cilju izbegavanja odstupanja vrednosti indeksa od realnih vrednosti, vrši se

prilagođavanje delioca usled promene indeksne korpe, kao i usled promene

unutar komponenti indeksne korpe.

3.2. Ograničavanje težine uticaja

3.2.1. Ograničavanje težine uticaja kompanije ima za cilj da akcije pojedine

kompanije nemaju dominantno učešće u indeksnoj korpi, odnosno više od

20% učešća u indeksnoj korpi.

3.2.2. Ograničavanje težine uticaja sektora se odnosi na sprečavanje da neki od

industrijskih sektora ima dominantno učešće u sastavu indeksne korpe. U

tom smislu, nijedan industrijski sektor ne može biti zastupljen sa više od

50% izdavalaca u sastavu indeksne korpe. Međutim, već duže vreme,

bankarski sektor je zastupljen sa oko 70%, verovatno uz dozvolu Indeksnog

komiteta.

Broj akcija koje učestvuju u indeksnoj korpi je nepromenjiv do naredne revizije

indeksne korpe.

Bazni period je 01.10.2005. godine od 1000 indeksnih poena i 14 izdavalaca koji su se

nalazili u indeksnoj korpi.

„Bazna vrednost ponderisane free-float tržišne kapitalizacije: 33.087.213.173 dinara

(tržišna kapitalizacija na dan baznog datuma, nakon zatvaranja tržišta)“ 23

22 Beogradska Berza, 08.12.2007., internet, www.belex.co.yu.

23 Beogradska Berza, internet, 10.08.2007., www.belex.co.yu

24

4. Indeksni komitet Beogradske berze

„Članovi indeksnog komiteta Beogradske berze su izabrani odlukom direktora berze, sa

neograničenim mandatom. Oni mogu biti izabrani od strane zaposlenih na Berzi,

predstavnika naučnih institucija, predstavnika institucija koje su korisnici licenci na

indekse Berze kao i drugih eksperata koji mogu unaprediti procese donošenja odluka u

pogledu indeksne politike Beogradske berze. Indeksni komitet može pozivati na sastanke

i treća lica i koristiti njihove savetodavne usluge, ali je neposredna nadležnost i

odgovornost isključivo na članovima Indeksnog komiteta.“24

5. Objavljivanje i publikacija indeksa

Vrednost BELEX15-a izračunava se i objavljuje u realnom vremenu. On ima svoje

vrednosti na otvaranju, najvišu i najnižu dnevnu vrednost, vrednost na zatvaranju, kao i

apsolutnu i relativnu promenu u odnosu na vrednost na zatvaranju prethodnog dana.

BELEX15 se objavljuje na internet stranici Beogradske berze, stručnim časopisima i

internet stranicama koje se bave ovim pitanjima.

24 Beogradska Berza, internet, 10.08.2007., www.belex.co.yu

25

BELEXsentiment

Od 2005. godine konstruisan je indikator BELEXsentiment, koji prikazuje očekivanja

tržišnih učesnika, u pogledu razvoja trenda tržišnih kretanja na Beogradskoj berzi u

narednom mesecu.

Cilj BELEXsentiment-a je da da izvesne smernice ostatku investicione javnosti u pogledu

njihovih očekivanja o budućim kretanjima na tržištu.

BELEXsentiment se dobija na bazi glasova od strane tri grupe glasača i to:

- najaktivnijih članova Berze (najmanje 7 glasova),

- naučnih institucija (najmanje 3 glasa) i

- internet glasovi.

„Proces kvalifikacije članova za glasanje se vrši na osnovu podataka iz četiri nedelje koje

prethode nedelji glasanja, a prema sledećim koracima:

- Generiše se izveštaj sa vrednostima trgovanja akcijama za svakog člana Berze,

- Generiše se broj dana trgovanja akcijama za datog člana Berze i ukupan broj

trgovačkih dana u t-1,

- Izračunava se ponderisana vrednost trgovanja za svakog člana prema sledećoj

formuli:

gde je:

PVi – Ponderisana vrednost trgovanja svakog člana

Vi – Vrednost trgovanja svakog člana

di – Broj dana trgovanja svakog člana u toku meseca

D – Ukupan broj trgovačkih dana u toku meseca

26

- Izračunava se učešće svakog člana u ukupnoj vrednosti prometa.

gde je:

Ui – Učešće člana u ukupnom prometu

n – Ukupan broj članova“25

1. Podaci za decembar 2007. Grafikon26

25 Beogradska Berza, internet, 12.08.2007., www.belex.co.yu

26 Beogradska Berza, internet, 12.08.2007., www.belex.co.yu

27

BELEXsentiment je za decembar 2007. godine iznosi 86,43 poena i po prvi put se od

početka objavljivanja, dva meseca uzastopno nalazi u crvenoj zoni. Međutim, dalji pad

vrednosti ovog pokazatelja je prekinut, zabeleživši manji rast vrednosti u odnosu na

prethodni mesec. Kako će biti kretanje tržišnih pokazatelja zavisi i od političkih dešavanja

koja će se tokom narednih meseci još više aktuelizovati.

2. Učesnici u glasanju za decembar 2007

- „Fima International a.d. Beograd

- Raiffeisenbank a.d. Beograd

- Prospera securities a.d. Beograd

- Citadel securities a.d. Beograd

- Platforma a.d. Beograd

- Komercijalna banka a.d. Beograd

28

- Tandem financial a.d. Novi Sad

- Centar za slobodno tržište

- Fakultet organizacionih nauka Univerziteta u Beogradu

- Fakultet za menadžment Univerziteta BK, Beograd

- Internet glasovi.“27

Indikatori učešća stranih investitora u prometu na Beogradskoj berzi28

27 Beogradska Berza, internet, 11.12.2007., www.belex.co.yu

28 Beogradska Berza, internet, 08.11.2007., www.belex.co.yu

Mesec FITnov.06 46,94%dec.06 35,05%jan. 07 40,87%feb. 07 40,79%mar.07 42,14%apr.07 38,25%maj 07 36,22%jun 07 39,13%jul 07 36,75%avg 07 41,24%sep 07 36,85%oct 07 38,01%

29

SRX – indeks srpskih akcija

Počev od srede, 07.03.2007., Bečka i Beogradska berza će zajedno rade na polju berzanskih

indeksa. Indeks srpskih akcija SRX29, pratiti kretanje vrednosti osam najvećih i

najlikvidnijih akcija na Beogradskoj berzi.

SRX predstavljaće pokazatelj trenda kretanja cena odabranih akcija, a biće formiran u RSD

EUR i USD. To je i cenovni indeks ponderisan tržišnom kapitalizacijom i strukturiran od

akcija kojima se najviše trgovalo na Beogradskoj berzi.

Indeks srpskih akcija (SRX) biće računat za Komercijalnu banku, AIK banku, Agrobanku,

Metalsbanku, Univerzal banku, Energoprojekt Holding, Privrednu banku i Soja protein a

preuzimaće ga berzanski operateri Rojters i Blumberg i prosleđivati svojim korisnicima.29 eKapija, 19.11.2007., internet, www.ekapija.com/website/sr/page/97895. Direktorka Beogradske berze, gospođa Gordana Dostanić i predsednik Bečke berze, gospodin Michael Buhl u Beogradu su potpisali sporazum o kreiranju i korišćenju indeksa.

Mesec FIS nov.06 50,73%dec.06 38,36%jan. 07 43,67%feb. 07 47,56%mar.07 40,89%apr.07 39,26%maj 07 37,82%jun 07 47,27%jul 07 40,56%avg 07 45,96%sep 07 40,42%oct 07 39,47%

Mesec FIB nov.06 14,28%dec.06 5,16%jan. 07 6,79%feb. 07 3,42%mar.07 23,05%apr.07 21,28%maj 07 19,13%jun 07 18,00%jul 07 7,92%avg 07 14,59%sep 07 7,89%oct 07 8,49%

30

SRX indeks je kreiran tako da se njime može trgovati na drugim tržištima i berzama, pa je

realno očekivati da poraste ne samo likvidnost Beogradske berze nego i celokupno tržište

kapitala Srbije.

Kao i svi indeksi Bečke berze, SRX je kreiran kao indeks kojim se može trgovati i koji može

koristiti kao osnova za strukturisane proizvode i derivate. Uključujući SRX, Bečka berza

danas izračunava i objavljuje ukupno 22 indeksa30, od kojih se 16 odnosi na istočnu i

jugoistočnu Evropu. Bečka berza, takođe, uživa međunarodni renome za svoje indekse, jer

80% svih struktuiranih proizvoda u svetu se zasniva na indeksima za istočnu i jugoistočnu

Evropu Bečke berze.

1. Osnovne karakteristike

Indeks se izračunava u sledećim valutama - RSD, EUR, USD. Distribuira se u realnom

vremenu od strane Bečke berze (Wiener Börse AG) i dizajniran je kao indeks kojim se

može trgovati i koji se može koristiti kao osnova za standardizovane finansijske derivate

(fjučersi i opcije) kao i za strukturirane proizvode.

SRX se izračunava od ponedeljka do petka, odnosno svakog dana kada je na

Beogradskoj berzi otvoreno trgovanje. U slučaju da je u Austriji neradan dan na berzi, a

da je trgovanje na Beogradskoj berzi otvoreno, indeks se izračunava.

Izračunavanje i distribucija se obavlja prema sledećem rasporedu:

Samo cene koje su formirane u trgovanju na Beogradskoj berzi ( prenosiće se putem

Reuters) su relevantne za izračunavanje SRX. Blok trgovanje ili izračunate cene neće biti

uzete u obzir. Indeks se ne prilagođava za isplaćene dividende.

Efektivni free float kompanija se priliagođava najbližim free float faktorima:

30 Wiener Börse AG, 02.09.2007, internet, www.indices.cc/cms/6

Index Vreme izračunavanja

SRX RSD 10:00 – 13:00 CET

SRX EUR 09:00 – 15:00 CET

31

0,25 – 0,5 – 0,75 – 1.

Faktori reprezentacije mogu imati vrednost između 0,01 i 1,00 u cilju smanjenja uticaja

pojedinačne akcije u indeksnoj korpi na maksimalnih 25% vrednosti indeksa.

Nove vrednosti indeksa se aktiviraju novim cenama akcija koje čine indeksnu korpu

(ažuriraju se u realnom vremenu) ili novim kursom EUR/RSD kao i USA/RSD (srednja

vrednost raspona cena najbolje ponude i tražnje (bid/ask spread) koji se ažurira na svaka

dva minuta).

Polugodišnja revizija broja akcija koje čine indeksnu korpu (mart/septembar).

O promenama u kompoziciji indeksa odlučuje Indeksni komitet na kvartalnoj osnovi.

Sve odluke vezane za indeks donosi Indeksni komitet na kvartalnim sastancima.

Skraćen naziv Potpun naziv Bloomberg Reuters RIC ISINPočetna vrednost

Početni datum

SRX RSD Serbian Traded Index in RSD SRXL .SRXL AT0000A02WV1 1.000 8 Jan. 2007

SRX EUR Serbian Traded Index in EUR SRXEUR .SRXEUR AT0000A02WW9 1.000 8 Jan. 2007

SRX USD Serbian Traded Index in USD SRXUSD .SRXUSD AT0000A03HA4 1.000 8 Jan. 2007

2. Struktura SRX ( cene na dan, 11.08.2007.)31

Naziv hartije od vrenosti

ISIN Broj akcija RF FFCena u

RSDKapitalizacija u

RSDKapitalizacija u

EURUčešće u indeksu

Komercijalna Banka RSKOBBE33594 848.312 0,88 0,50 115.000 97.555.880.000 549.048.186 25,04%

AIK Banka RSAIKBE79302 7.031.478 1 0,50 10.890 76.572.795.420 489.721.127 22,33%

Agrobanka RSAGROE02462 718.748 1 0,75 26.800 19.262.446.400 224.492.617 8,43%

Metals Banka RSMETBE05070 325.925 1 1 48.550 15.823.658.750 202.400.342 9,23%

Univerzal Banka RSUBBAE14618 473.198 1 0,75 43.000 20.347.514.000 195.198.715 8,90%

Energoprojekt Holding RSHOLDE58279 8.760.529 1 0,75 3.000 26.281.587.000 252.125.739 11,50 %

Privredna Banka RSPBBBE10945 2.391.024 1 0,75 4.700 11.237.812.800 107.807.107 4,92%

31 Wiener Börse AG, 02.09.2007., internet, www.indices.cc/cgi-bin/indizes.pl?index=SRE&lang=6

32

Soja Protein RSSOJAE94156 1.078.000 1 0,5 20.500 22.099.000.000 77.416.112 9,67%

289.180.694.370 2.193.091.760 100 %

RF = Reprezentativni faktor, FF = Free float factor

3. Podaci32

3.1. Za mesec avgust 2007.

3.2. Za period od šest meseci

32 Wiener Börse AG, 02.09.2007., internet, http://kurse.wienerborse.at/teledata_php/prices/ dispatch_single_view.php?TYPE=I&ID_NOTATION=17120514&LANG=en&ACTION=1

33

3.3. Istorijski

4. Metodolodija

4.1. Obrazac za izračunavanje – SRX RSD

34

SRXt = Vrednost SRX u vremenu t

SRXt-1 = Vrednost SRX u vremenu t-1

Pi,t = Cena i – te akcije u vremenu t u dinarima

Pi,t-1 = Cena i – te akcije u vremenu t – 1 u dinarima

Qi,t-1 = Broj hartija izdavaoca koje su emitovane u vremenu t - 1

Fi = Float faktor i – te akcije

Ri = Reprezentativni faktor i – te akcije

N = Broj akcija sadržanih u SRX

4.2. Obrazac za izračunavanje – SRX EUR

SRXt = Vrednost SRX u vremenu t

SRXt-1 = Vrednost SRX u vremenu t – 1

EUR/RSD = Srednja vrednost kupovnog i prodajnog kursa evra prema dinaru u

vreme t, odnosno t-1

Pi,t = Cena i – te akcije u vremenu t u dinarima

Pi,t-1 = Cena i – te akcije u vremenu t – 1 u srpskim dinarima

Qi,t-1 = Broj hartija izdavaoca koje su emitovane u vremenu t - 1

Fi = Float faktor i – te akcije

Ri = Reprezentativni faktor i – te akcije

35

N = Broj akcija sadržanih u SRX

Izračunavanje SRX u USD se obavlja analognom primenom ovog obrasca.

Berzanski indeksi Republike Srpske

U berzanske indekse Banjalučke berze ubrajamo: BIRS, FIRS i ERS10.

BIRS

BIRS predstavlja berzanski indeks Banjalučke berze i pokazuje ukupno kretanje cena akcija

na tržištu Banjalučke berze.

1. Podaci

1.1. Dnevni podaci na dan 02.10.2007 vrednost BIRS je iznosilo 3.255,67 sa promenom

od -0,88, odnosno sa promenom od -0,03%. Grafikon.33

33 Banjalučka berza, 13.11.2007, internet, http://www.blberza.com/v2/IndeksGraf.aspx?idInfo=1

36

1.2. 365

Najveća vrednost u poslednjih 365 dana je 5.218,18 a najmanja vrednost u

poslednjih 365 dana je 2.339,95. Grafikon34

34 Banjalučka berza, 13.11.2007., internet, http://www.blberza.com/v2/IndeksGraf.aspx?idInfo=1

37

2. Prema vrsti indeksa je:

- cenovni indeks (ne uključuje dividende);

- težinski indeks (tržišna kapitalizacija);

- maksimalno učešće jednog emitenta 20%.

U BIRS mogu biti uključene akcije od 5 do 25 emitenata35. Broj emitenata čije akcije

ulaze u sastav BIRS-a, zavisi od broja emitenata na berzanskoj kotaciji i broja emitenata

koji ispunjavaju uslove za sastav BIRS-a. U sastav BIRS-a mogu da ulaze akcije

emitenata koji ispunjavaju opšte uslove i kriterikume za uključivanje akcija u BIRS,

izuzev akcija investicionih fondova.

Prema tipu indeksa BIRS je težinski indeks, što znači da je učešće pojedinih akcija u

BIRS-u određeno tržišnom kapitalizacijom tog segmenta. Maksimalno učešće pojedinog

emitenta u BIRS-a-u na dan formiranja i revizije je ograničeno na 20%. BIRS je cenovni

indeks i ne uključuje isplatu dividende u novcu. Promena broja akcija emitenata iz

BIRS-a zahteva vanrednu reviziju BIRS-a.

35 Banjalučka berza, 02.10.2007., internet, www.blberza.com/berzanova/dokumenti/indeksi/pocetni% 20sastav

%20BIRS-a.pdf

38

3. Objavljivanje i računanje BIRS

Vrednost BIRS-a se objavljuje preko berzanskog sistema trgovanja (BST) Banjalučke

berze, preko internet strenice Banjalučke berze (www.blberza.com), uz objavljivanje

kursne liste u pisanim i elektronskim medijima i kroz druga saopštenja za javnost.

BIRS36 se računa u realnom vremenu, odmah nakon sklapanja poslova, u berzanskom

sistemu trgovanja. Vrednost BIRS-a se računa na dva decimalna mesta, a pored

vrednosti objavljuje se iznos za koji se BIRS promenio.

BIRS se računa od 01.05.2004. godine uz početnu vrednost od 1.000,00. Nakon revizije

BIRS-a u kojoj je došlo do promene sastava BIRS-a, vrednost BIRS-a sa novim

sastavom se počinje računati do prvog narednog dana trgovanja do dana revizije BIRS-a.

Nakon izvršenih vanrednih i redovnih revizija BIRS-a Komisija za formiranje i reviziju

BIRS-a obaveštava članove i javnost o reviziji BIRS-a najkasnije narednog dana od dana

revizije.

Metodologija za formiranje, računjanje i reviziju berzanskog indeksa Republike Srpske

stupa na snagu 01.02.2006. godine, a do tada važi metodologija koja je usvojena

03.05.2004. godine.

4. Metodologija BIRS-a37

BIRS se izračunava po sledećoj formuli:

36 Banjalučka berza, 02.10.2007., internet,, www.blberza.com/berzanova/dokumenti/indeksi/BIRS.pdf

37 Internet, 02.10.2007., www.blberza.com/berzanova/dokumenti/indeksi/BIRS.pdf

39

Gde je:

i = 1,..., n;

n = broj emitenata u BIRS-u;

t = dan trgovanja;

R = dan formiranja ili revizije;

T = trenutak pre početka računjanja BIRS-a po novom sastavu;

pi,t = cena akcije emitenata i na dan t;

pi,0 = bazna cena akcije emitenata i (cena na dan formiranja/revizije BIRS-a);

qi,R = prilagođeni broj akcija emitenata i; pri računjanju tržišne kapitalizacije uzima

se prilagođeni broj akcija zbog prilagođavanja učešća akcija u sastavu BIRS-a;

CT = korekcioni faktor za osiguranje kontinuiteta BIRS-a.

Vrednost BIRS-a se može prikazati i na sledeći način:

5. Revizija BIRS

Reviziju BIRS-a38 u skladu sa „Metodologijom za formiranje, računjanje i reviziju

berzanskog indeksa Republike Srpske“, vrši Komisija za formiranje i reviziju BIRS-a,

38 Internet, 02.10.2007., www.blberza.com/berzanova/indeksPortal.aspx?idInfo=1

40

koju bira Upravni odbor banjalučke berze i koju mogu da čine zaposleni, brokeri,

istaknuti stručnjaci i drugi. Redovne revizije su 15. maj i 15. novembar.

Datum revizije: Uključene akcije Isključene akcije

I redovna revizija15.11.2004.

Metal Gradiška Boska RK Banja Luka Vitaminka Banja Luka

HPAL-R-A Hotel Palas ALPR-R-A Alpro Vlasenica -

II redovna revizija 15.05.2005.

Birač Zvornik Srpske Pošte Banja Luka

Trgoprodaja Prijedor Veleprehrana Banja Luka

III redovna revizija 15.11.2005. - -

I vanredna revizija 17.04.2006. - -

IV redovna revizija 15.05.2006. - -

V redovna revizija 15.11.2006.

ZTC Banja Vrućica ad TeslićŽeljeznice RS ad Doboj 

Srpske Pošte Banja Luka Boska RK Banja Luka

II vanredna revizija 29.12.2006.

Hidroelektrane na Trebisnjici Trebinje,Hidroelektrane na Drini Višegrad,Hidroelektrane na Vrbasu M.Grad,R i TE Gacko,R i TE Ugljevik,Elektrokrajina Banja Luka,Elektro Bijeljina,Elektro Doboj,Elektrodistribucja Pale,Elektrohercegovina Trebinje,Rafinerija nafte Bosanski Brod,Jelsingrad livnica celika Banja Luka,Kosig Dunav Osiguranje Banja Luka

-

Šesta redovna revizija15.05.2007. - -

5.1. Vanredne revizija se može obavljati ukojiko dođe do:

- isključenja akcija, koje ulaze u sastav BIRS-a;

- stečaja ili likvidacije emitenta čije su akcije u sastavu BIRS-a;

- povećaja ili smanjenja broja akcija emitenta koji ulazi u sastav BIRS-a;

Vanredna revizija se može vršiti i u drugim slučajevima kada Komisija za

formiranje i reviziju BIRS-a oceni da je neophodno da se vrši revizija.

FIRS

41

FIRS predstavlja indeks investicionih fondova Republike Srpske. Početak računanja FIRS-a

je 01.08.2004. godine, a bazna vrednost je iznosila 1.000,00 indeksnih poena.

1. Podaci

1.1. Dnevni podaci na dan 02.10.2007 vrednost FIRS je iznosio 8.752,16 sa promenom

od -21,89, odnosno sa promenom od -0.25%. Grafikon39.

1.2. 365

39 Banjalučka berza, 13.11.2007., internet, http://www.blberza.com/v2/IndeksGraf.aspx?idInfo=2

42

Najveća vrednost u poslednjih 365 dana je 12.681,38 a najmanja vrednost u

poslednjih 365 dana je 4.642,07. Grafikon40

2. Prema vrsti indeksa je:

- cenovni indeks (ne uključuje dividende);

- težinski indeks (tržišna kapitalizacija);

- uključene akcije investicionih fondova.

3. Redovne revizije su 15. maj i 15. novembar.41

ERS10

40 Banjalučka berza, 13.11.2007., internet, www.blberza.com/v2/IndeksGraf.aspx?idInfo=2

41 Banjalučka berza, 02.10.2007., internet, www.blberza.com/berzanova/indeksPortal.aspx?idInfo=2

43

ERS10 predstavlja indeks preduzeća Elektroprivrede Republike Srpske. Početak računanja

je 01.01.2006. godine

1. Podaci

1.1. Dnevni podaci na dan 02.10.2007 vrednost ERS10 je iznosio 3.948,25 sa

promenom od -29,98, odnosno sa promenom od -0,77%. Najveća vrednost u

poslednjih 365 dana je 6.898,98 a najmanja vrednost u poslednjih 365 dana je

2.990,45. Grafikon42

1.2. 365

42 Banjalučka berza, 13.11.2007., internet, http://www.blberza.com/v2/IndeksGraf.aspx?idInfo=3

44

Najveća vrednost u poslednjih 365 dana je 6.898,98 a najmanja vrednost u

poslednjih 365 dana je 2.890,00. Grafikon43.

2. Prema vrsti indeksa je:44

- cenovni indeks (ne uključuje dividende);

- težinski indeks (tržišna kapitalizacija);

- uključene akcije investicionih fondova.

3. Redovne revizije su 15. maj i 15. novembar.

43 Banjalučka berza, 13.11.2007., internet, http://www.blberza.com/v2/IndeksGraf.aspx?idInfo=3

44 Banjalučka berza, internet, 02.10.2007., www.blberza.com/berzanova/indeksPortal.aspx?idInfo=3

45

Berzanski indeksi Republike Hrvatske

CROBEX i CROBIS

CROBEX

CROBEX je službeni indeks Zagrebačke berze koji je počeo da se obavljuje od 1.

septembra 1997. godine. Bazni datum je 1. jula 1997. godine, a bazna vrednost 1.000.

CROBEX je indeks meren na osnovi free float tržišne kapitalizacije, pri čemu je težina

pojedine akcije ograničena na 20%. Ukoliko se nekom od akcija koje sačinjavaju

CROBEX nije trgovalo predmetnog dana, uzima se poslednja cena.

1. Podaci

1.1. Za oktobar 2007.

Vrednost CROBEX-a je iznosio 5.213,60 sa promenom od 1,70%. Grafikon45.

98,5 5.400

97,8 4.900

45 Zagrebačka berza, 13.11.2007., internet, www.zse.hr/default.aspx?id=179

46

1.2. Istorijski

Najveća vrednost u poslednjih 365 dana je 6.898,98 a najmanja vrednost u

poslednjih 365 dana je 3.079,58. Grafikon46.

102 5.600

101 5.000

100 4.400

99 3.800

98 3.200

97 2.600

96 2.000

2. Metodologija

Računa se kontinuirano tokom trgovine koristeći poslednje cene.

2.1. Prilagođavanje baze indeksa

Kako bi se osigurala vremenska uporedivost indeksa, baza indeksa se prilagođava

prilikom uključivanja novih akcija u indeks, odnosno isključivanja postojećih

akcija, kao i zbog promene broja izdanih akcija koje ulaze u sastav indeksa. Do

prilagođavanja baze indeksa dolazi nakon završetka trgovine na dan T, a pre

računanja indeksa na dan T+1 prema sledećoj formuli:

46 Zagrebačka berza, 13.11.2007., www.zse.hr/default.aspx?id=180

47

3. Sastav CROBEX-a

Trenutno CROBEX sačinjavaju akcije 30 izdavalaca.47

R.br. Simbol IzdavalacFree float

faktorBroj akcja u CROBEX-u

1 ADPL-R-A AD Plastik  d.d. 65,0% 1.910.811

2 ADRS-P-A Adris grupa d.d. 100,0% 6.784.100

3 ARNT-R-A Arenaturist  d.d. 40,0% 873.000

4 ATPL-R-A Atlantska plovidba d.d. 75,0% 1.021.695

5 BD62-R-A Badel 1862 d.d. 75,0% 564.080

6 BLSC-R-A Belišće d.d. 65,0% 756.803

7 CROS-R-A Croatia osiguranje d.d. 25,0% 76.900

8 DLKV-R-A Dalekovod 50,0% 1.146.906

9 ERNT-R-A Ericsson Nikola Tesla  d.d. 50,0% 665.825

10 HDEL-R-A Hidroelektra niskogradnja d.d. 40,0% 249.552

11 HUPZ-R-A HUP Zagreb d.d. 40,0% 205.333

12 IGH-R-A Institut građevinarstva Hrvatske d.d. 90,0% 142.722

13 INA-R-A INA - Industrija nafte d.d. 17,0% 1.700.000

14 INGR-R-A INGRA d.d. 60,0% 30.000

15 JDPL-R-A Jadroplov d.d. 30,0% 491.002

16 KOEI-R-A Končar elektroindustrija d.d. 40,0% 1.028.848

17 KORF-R-A Dom holding d.d. 45,0% 3.651.012

18 LKRI-R-A Luka Rijeka d.d. 25,0% 752.958

19 MGMA-R-A Magma d.d. 35,0% 1.705.956

20 PBZ-R-A Privredna banka Zagreb d.d. 3,0% 572.243

21 PODR-R-A Podravka prehrambena industrija d.d. 65,0% 3.523.002

22 PTKM-R-A Petrokemija  d.d. 40,0% 1.336.447

23 RIVP-R-A Riviera Poreč d.d. 25,0% 913.379

24 SNBA-R-A Slatinska banka d.d. 85,0% 781.126

25 THNK-R-A Tehnika d.d. 70,0% 132.622

26 TNPL-R-A Tankerska plovidba  d.d. 18,0% 112.749

27 ULPL-R-A Uljanik Plovidba d.d. 70,0% 189.000

28 VDKT-R-A Viadukt  d.d. 80,0% 276.656

29 VIRO-R-A Viro tvornica šećera d.d. 35,0% 485.333

30 ZABA-R-A Zagrebačka banka d.d. 4,0% 134.088

         

    Bazna tržišna kapitalizacija   22.913.828.956

    Faktor prilagođavanja baze   0,3203274

47 Zagrebačka berza, 13.11.2007., www.zse.hr/UserDocsImages/reports/zse-m-2007-10.pdf

48

4. Uslovi za uključenje

Akcije trebaju zadovoljiti sljedeće uslove kako bi bile uključene u CROBEX:

- trgovanje u više od 90% ukupnog broja trgovinskih dana u posmatranom

periodu;

- free float tržišna kapitalizacija među prvih 20% akcija poređanih prema free float

tržišnoj kapitalizaciji na zadnji dan promatranog perioda;

- promet veći od 0,5% ukupnog prometa akcija u posmatranom periodu.

4.1. Free float

U free float ne ulaze:

- akcije na računima osoba koji prelaze 5% ukupnog broja predmetnog

izdanja,

- akcije u vlasništvu izdavaoca.

Akcije na zbirnim tekućim računima uvek su uključene u free float. Za akcije

kojima je free float manji od 20%, free float faktor se određuje na način da se free

float zaokruži na prvi veći celi broj. Za akcije kojima free float prelazi 20%, free

float faktor se određuje na način da se free float zaokruži na prvi veći celi broj.

5. Revizija

Revizija indeksa obavlja se po završetku trgovine, svakog trećeg petka u mesecu martu i

septembru, a primjenjuje se od sledećeg trgovinskog dana.

U slučaju vanrednih događaja koji mogu uticati na realnost i verodostojnost indeksa

CROBEX a u razdoblju između dve redovne revizije, Komisija za indeks može izvršiti

vanrednu reviziju CROBEX-a, na način da se nekoj akciji u indexu smanji težina ili da se

ta akcija isključi iz indeksa. Pod vanrednim događajem podrazumevaju se:

- vanredni korporativni događaji (npr. stečaj ili likvidacija društva, povećanje ili

smanjenje osnovnog kapitala društva, preuzimanja društva, spajanje i pripajanje

društva),

- ukidanje uvrštenja određenog vrednosnog papira,

- dugotrajna suspenzija trgovine određenim vrednosnim papirom,

49

- ostale okolnosti vezane uz izdavaoca ili vrednosni papiri koji mogu uticati na

realnost i verodostojnost indeksa CROBEX.

Vanrednu reviziju je moguća u u slučaju uključenja nove akcije u indeks, ukoliko te

akcije prema podacima o trgovanju u prvih 30 kalendarskih dana od dana uvrštenja

zadovolji sledeće kriterijume:

- trgovanje u 100% ukupnog broja trgovinskih dana u promatranom razdoblju;

- free float tržišna kapitalizacija među prvih 15% deonica poređanih prema free

float tržišnoj kapitalizaciji na poslednji dan posmatranog razdoblja;

- promet deonicom veći od 0,75% ukupnog prometa deonicama u promatranom

periodu.

50

CROBIS

CROBIS je službeni obveznički indeks Zagrebačke berze koji je počeo da se objavljuje od

1. oktobra 2002. godine. Kao bazni datum utvrđen je 30. septembar 2002. godine, a bazna

vrednost postavljena je na 100 bodova. CROBIS je cenovni indeks ponderisan tržišnom

kapitalizacijom, pri čemu ponder pojedine obveznice u indeksu ne može prieći 35%.

1. Podaci

1.1. Za oktobar 2007.

Vrednost CROBIS -a je iznosio 97,95 sa promenom od -0,60%. Grafikon.48

98,5 100

97,8 0

1.2. 365

Najveća vrednost u poslednjih 365 dana je 101,94 a najmanja vrednost u poslednjih

365 dana je 98,10. Grafikon.49

102 90

101 75

100 60

99 45

48 Zagrebačka berza, 13.11.2007., www.zse.hr/default.aspx?id=179

49 Zagrebačka berza, 13.11.2007., www.zse.hr/default.aspx?id=180

51

98 30

97 15

96 0

2. Metodologija

Indeks se računa na kraju svakog trgovinskog dana na način da se koristi prosečna

dnevna cena ponderisana količinom za sve obveznice koje se nalaze u indeksu, bilo da je

trgovanje izvršeno putem trgovinskog sistema MOST ili se radi o prijavljenim

transakcijama Berzi. U slučaju da sa nekom od obveznica koja je uključena u indeks nije

bilo transakcija, za izračunavanje indeksa se uzima prosečna dnevna cena od prethodnog

dana, odnosno od poslednjeg dana kada se obveznicom trgovalo.

2.1. Formula

3. Sastav indeksa CROBIS

U sastav indeksa CROBIS ulazi 9 obveznica. Grafikon.50

50 Zagrebačka berza, 13.11.2007., www.zse.hr/UserDocsImages/reports/zse-m-2007-10.pdf

52

Obveznica Nominalni iznos Dospeće Kamata

RHMF-O-08CA 200.000.000 EUR 14.12.2008. 6,875%

RHMF-O-103A 3.000.000.000 HRK 08.03.2010. 6,750%

RHMF-O-125A 500.000.000 EUR 23.05.2012. 6,875%

RHMF-O-137A 4.000.000.000 HRK 11.07.2013. 4.500%

RHMF-O-142A 650.000.000 EUR 10.02.2014. 5,500%

RHMF-O-157A 350.000.000 EUR 14.07.2015. 4,250%

RHMF-O-15CA 5.500.000.000 HRK 15.12.2015. 5.250%

RHMF-O-172A 5.500.000.000 HRK 08.02.2017. 4,750%

RHMF-O-19BA 200.000.000 EUR 29.11.2019. 5,375%

4. Uslovi za uključenje obveznica

U indeks se uključuju državne obveznice i obveznice državnih agencija koje su uvrštene

na Zagrebačku berzu uz sledeće uslove:

- nominalna vrednost izdanja veća ili jednaka 75 mil €,

- dospijeće obveznica veće od 18 meseci,

- obveznice imaju fiksnu kamatnu stopu, uz isplatu glavnice jednom, po dospeću.

5. Revizija indeksa

Revizija indeksa obavlja se svaka 3 meseca i to poslednji petak u mesecu veljači,

svibnju, kolovozu i studenom. Prilikom revizije u indeks se uključuju nove obveznice

koje zadovoljavaju uslove za uključivanje i izbacuju one obveznice kojima će dospijeće

u sledećem tromesečju biti manje od godinu dana. U posebnim slučajevima, Komisija za

indeks može donesti odluku o vanrednoj reviziji.

53

Berzanski indeksi Republike Slovenije

U berzanske indekse Ljubljanske berze ubrajamo: SBI 20, SBI TOP, PIX i BIO

SBI 20

SBI 20 predstavlja indeks Ljubljanske berze i pokazuje ukupno kretanje cena akcija na

tržištu Ljubljanske berze. Počeo je da se računa od 31.12.1993 kada je indeks iznosio 1.000

indeksnih poena. To je cenovni indeks, koji prati promene u ceni (u evrima) onih akcija koje

su uključene u taj indeks.

1. Podaci

1.1. Za oktobar 2007 vrednost SBI 20 je iznosila 12.085,10 a najniza vrednost je bila

11,244.42 indeksnih poena što je smanjenje od -3,10%. Grafikon.51

51 Ljubljanska berza, 21.11.2007., internet, www.ljse.si/cgi-bin/jve.cgi?sid=Nw4xjsAClJfnqzTN&doc= 2137&date1=01.10.2007&date2=31.10.2007&IndexCode=SBI20&SecurityId=AB06&x=27&y=10

54

1.2. 365

Najveća vrednost u poslednjih 365 dana je 12.110,33 a najmanja vrednost u

poslednjih 365 dana je 5.998,40. Grafikon.52

2. Prema vrsti indeksa je:

- cenovni indeks (ne uključuje dividende),

- težinski indeks (tržišna kapitalizacija),

- maksimalno učešće jednog emitenta je 15%.

52 Ljubljanska berza, 21.11.2007., internet, www.ljse.si/cgibin/jve.cgi?sid=Nw4xjsAClJfnqzTN &doc=2137&date1=01.10.2006&date2=31.10.2007&IndexCode=SBI20&SecurityId=MR1R&x=40&y=8

55

3. Struktura SBI 20. Grafikon.53

Izdavaoc SimbolBroj akcija u

indeksu u %

Učešće u

indeksu u %

Osnovna cena

u EUR

PETROL, d.d., Ljubljana PETG 912.561 15,90% 120,41

KRKA, d. d., Novo mesto KRKG 7.564.402 15,59% 16,25

TELEKOM SLOVENIJE, d.d. TLSG 1.806.046 13,39% 292,70

SAVA, d.d., Kranj SAVA 1.027.457 11,34% 83,57

MERCATOR, d.d., Ljubljana MELR 1.368.377 7,83% 24,46

LUKA KOPER, d.d., Koper LKPG 4.138.622 6,90% 12,50

GORENJE, d.d., Velenje GRVG 7.943.079 6,16% 10,23

PIVOVARNA LAŠKO, d.d., Laško PILR 3.795.295 6,01% 27,19

MERKUR, d.d., Naklo MER 440.004 3,28% 94,79

INTEREUROPA, d.d., Koper IEKG 4.747.177 3,24% 21,69

HELIOS, DOMŽALE, d.d., Domžale HDOG 115.888 3,06% 795,68

ISTRABENZ, d.d., Koper ITBG 1.441.797 2,87% 14,61

AERODROM LJUBLJANA, d.d., Brnik-aerodrom AELG 957.172 2,35% 47,93

LESNINA, d.d., Ljubljana MILG 30.487 1,05% 1.751,61

ŽITO, d.d., Ljubljana ZTOG 185.313 1,04% 213,00

Sastav SBI20 je ponderisana free-float tržišnom kapitalizacijom. Individualna akcija

moze učestvovati u indeksu maksimalno sa 15% učešća u indeksu. To ograničenje je

neophodno iz razloga da bi Slovenačko tržište bilo manje koncentrisano i da ne bi došlo

do prelivanju akcija ili sektora, što bi kao krajnji rezultat imalo slabije performance

indeksa.

4. Kriterijum za uključenje u indeks

Kriterijumi koje akcije treba da ispunjavaju da bi bila svrstana u indeks SBI20 se odnose

na to, da su te akcije cenovno najveće i najtrgovanije akcije na Ljubljanskoj berzi.

Akcije su klasifikovane u indeks na osnovu tri kriterijuma:

4.1. Free-float tržišna kapitalizacija (ponder 0,5)

Free-float tržišna kapitalizacija je najvažniji faktor za uključivanje akcija u indeks

SBI20. Za reprezentativnost indeksa je neophodno, da obuhvata najveće moguće

akcije tržišne kapitalizacije. Samo na taj način indeks je kredibilan da prati

performanse tržišta, što je i njegova primarna uloga. Kriterijum free-float tržišna 53 Ljubljanska berza, 21.11.2007., internet, www.ljse.si/cgibin/jve.cgi?doc=2071&sid=xAC1lCZCDM1L4N7C

56

kapitalizacija, dozvoljava da samo određene akcije da budu uključene u indeks

koje omogućavaju vlasničku disperziju portfolio investiranja. Ukupni podaci

tržišne kapitalizacije individualnog izdavaoca je napravljen oduzimanjem, tj. od

ukupnog broja emitovanih akcija i akcija koje su u vlasništvu:

- individualnih akcionara čiji udeo prelazi 5% vlasničke strukture,

- menadžmenta upravnih odbora čiji udeo zajedno prelazi 5%,

- menadžmenta superrevizije čiji udeo zajedno prelazi 5%,

- akcije koje su u vlasništvu Vlade, opštinske ili gradske uprave i državnih

fondova, ako njihov udeo ispunjava 1% i

- sve akcije koje su u vlasništvu kompanija čiji udeo zajedno prelazi 5%.

Bez obzira na prethodna učešća, određene akcije nisu uključene u tržišnu

kapitalizaciju a u vlasništvu su:

- otvorenih investicionih fondova i

- penzionih fondova.

4.2. Prosečna apsolutna vrednost prometa (ponder 0,25)

Za godišnje revizije, uzima se prosečna dnevna vrednost prometa

individualne akcije, bez blok trgovanja, u prethodnoj godini pre

revizije. Za polugodišnju peviziju, se međutim, uzima promet

individualne akcije u poslednjih 6 meseci pre revizije, takođe bez

blok trgovajnja.

4.3.Prosečan broj dnevnih trgovanja (ponder 0,25)

Za godišnju reviziju, uzima se prosečan broj dnevnih transakcija

individualnih akcija, bez blok trgovanja, prethodne godine pre

revizije. Pri šestomesečnoj reviziji uzima se prosečan broj dnevnih

transakcija individualnih akcija u poslednjih 6 meseci pre revizije.

5. Metodologija

57

U osnovi, indeks SBI 20 se izračunava kao količnik između trenutne i bazne

kapitalizacije indeksa, pomnožen sa korektivnim faktorom.

Bazna kapitalizacija je definisana kao suma kapitalizacije individualnih akcija u trenutku

njihovog uključivanja u indeks. Korektivni factor ima za cilj da eliminiše nagle interne

promene u indeksu, kao i nagle eksterne promene na vrednost indeksa (npr.

dokapitalizcija izdavaoca akcije), tako da se izjednači vrednost indeksa na dan revizije.

6. Revizija SBI 20

Revizija se izvodi dva puta godišnje:

- godišnja 1. matra i

- polugodišnja 1 septembra.

Prema reviziji54, akcija moze biti uključena u indeks samo ako je rangirana sa 10 ili niže.

Sa druge strane, akcija može biti izbačena iz indeksa ukoliko je rangirana na 20 ili više

prema zahtevanim kriterijumima za uključenje u indeks.

Pored toga, postoji i specijalna revizija indeksa, podsticana neuobičajenim događajima i

okolnostima. Specijalna revizija se javlja u slučaju kada se:

- određena akcija ukloni sa listinga; 

- pokrene stečaj ili likvidacija izdavaoca akcije,

- promeni broj HoV izdavaoca,

- prekine sa trgovanjem HoV izdavaoca,

- spajanje i akvizicije od strane izdavaoca,

- podele kompanije,

- promene HoV u drugi segment trgovanja,

- novolistirane HoV na zvaničnom tržištu.

Revizija indeksa omogućuje da u bilo koje vreme indeks SBI 20 obuhvata samo

najreprezentativnije akcije Ljubljanske berze. Sa druge strane, frekventnost promene

kompozicije indeksa je svedena na minimum, što ima za rezultat značajno niže troškove

za indeksni capital i bolje šanse za praćenje indeksa.

54 Ljubljanska berza, 21.11.2007., internet, www.ljse.si/cgi-bin/jve.cgi?doc=728&sid=pGL640QtGJno2BaP

58

SBITOP

SBITOP predstavlja blue chip indeks ljubljanske berze. Počeo je da se računa od

31.03.2006. godine.

1. Podaci

1.1. Za oktobar 2007 vrednost SBITOP je iznosila 2.626,00 a najniza vrednost je bila

2.985,38 indeksnih poena. Grafikon.55

55 Ljubljanska berza, 18.11.2007., internet, www.ljse.si/cgibin/jve.cgi?sid=Nw4xjsAClJfnqzTN&doc= 2137&date1=01.10.2007&date2=31.10.2007&IndexCode=SBITOP&SecurityId=ACLG&x=28&y=5

59

1.2. 365

Najveća vrednost u poslednjih 365 dana je 2.674,69 a najmanja vrednost u poslednjih

365 dana je 1.249,88. Grafikon.56

2. Prema vrsti indeksa je:

- cenovni indeks (ne uključuje dividende) i

- težinski indeks (tržišna kapitalizacija).

3. Sastav indeksa

5 do 10 akcija koje su uključene u indeks SBI20, s tim da pojedina akcija ima maksimalo

učešće od 30 %. Grafikon.57

56 Internet, 18.11.2007., www.ljse.si/cgi-bin/jve.cgi?sid=Nw4xjsAClJfnqzTN&doc=2137&date1=

01.10.2006&date2=31.10.2007&IndexCode=SBITOP&SecurityId=MR1R&x=25&y=857 Ljubljanska berza, 18.11.2007., internet, www.ljse.si/cgi-bin/jve.cgi?doc=2071&IndexCode=SBITOP

60

Izdavaoc SimbolBroj akcija u

indeksu u %

Učešće u

indeksu u %

Osnovna cena

u EUR

KRKA, d. d., Novo mesto KRKG 17.287.332 30,90% 16,25

PETROL, d.d., Ljubljana PETG 1.226.063 18,49% 120,41

TELEKOM SLOVENIJE, d.d. TLSG 1.806.046 11,73% 292,70

SAVA, d.d., Kranj SAVA 1.027.457 9,95% 238,29

MERCATOR, d.d., Ljubljana MELR 1.368.377 6,86% 24,46

LUKA KOPER, d.d., Koper LKPG 4.138.622 5,86% 61,67

PIVOVARNA LAŠKO, d.d., Laško PILR 3.795.295 5,53% 27,19

GORENJE, d.d., Velenje GRVG 7.943.079 5,21% 10,23

INTEREUROPA, d.d., Koper IEKG 4.747.177 2,95% 26,98

PIX

PIX predtavlja indeks investicionih fondova. Počeo je da se računa od 31.12.1998. godine.

1. Podaci

1.1. Za oktobar 2007. vrednost PIX je iznosilo 7.018,72 a najniza vrednost je bila

6.876,39 indeksnih poena. Grafikon.58

58 Ljubljanska berza, 21.11.2007., internet, www.ljse.si/cgi-bin/jve.cgi?doc=2071&IndexCode=PIX

61

1.2. 365

Najveća vrednost u poslednjih 365 dana je 7.097,54 a najmanja vrednost u

poslednjih 365 dana je 3.389,89. Grafikon.59

2. Prema vrsti indeksa je:

- cenovni indeks (ne uključuje dividende)

- težinski indeks (tržišna kapitalizacija).

3. Sastav indeksa. Grafikon.60

59 Ljubljanska berza, 21.11.2007., internet, www.ljse.si/cgibin/jve.cgi?sid=Nw4xjsAClJfnqzTN&doc= 2137&date1=01.10.2006&date2= 31.10.2007&IndexCode=PIX&SecurityId=MR1R&x=50&y=6

60 Ljubljanska berza, 21.11.2007., internet, www.ljse.si/cgi-bin/jve.cgi?doc=2071&IndexCode=PIX

62

Izdavaoc SimbolBroj akcija u

indeksu u %

Učešće u

indeksu u %

Osnovna cena

u EUR

KRONA SENIOR ID, d.d., Ljubljana SNOG 4.524.688 16,62% 7,00

Maksima, delniška ID, d.d. MAIR 3.329.883 15,81% 7,27

INFOND ID, d.d., Maribor IFIR 3.715.992 15,06% 7,39

ZVON ENA ID, d.d. ZVIR 2.277.577 14,50% 10,53

NFD 1 DELNIŠKI INVESTICIJSKI SKLAD d.d. NF1N 17.592.493 14,40% 0,15

KD ID, delniška ID, d.d. KDIR 3.144.658 13,48% 2,69

INFOND ID 1, d.d., Maribor IFDR 4.956.471 10,15% 5,14

BIO

BIO predtavlja indeks obveznica. Počeo je da se računa od 30.06.1995. godine a startna

vrednost je iznosila 100 indeksnih poena.

1. Podaci

63

1.1. Za oktobar 2007. vrednost BIO je iznosilo 116,70 a najniza vrednost je bila

114,58 indeksnih poena. Grafikon.61

1.2. 365

Najveća vrednost u poslednjih 365 dana je 120,18 a najmanja vrednost u poslednjih

365 dana je 58,44. Grafikon.62

2. Prema vrsti indeksa je:

- cenovni indeks ponderisan prometom.

61 Internet, 21.11.2007., www.ljse.si/cgi-bin/jve.cgi?doc=2071&IndexCode=BIO

62 Internet, 21.11.2007., www.ljse.si/cgi-bin/jve.cgi?sid=Nw4xjsAClJfnqzTN&doc=2137&date1=

01.10.2006&date2=31.10.2007&IndexCode=BIO&SecurityId=MR1R&x=41&y=9

64

3. Struktura BIO. Grafikon.63

Izdavaoc SimbolUčešće u

indeksu u %

Osnovna cena

u EUR

SLOVENSKA ODŠKODNINSKA DRUŽBA, d.d., Ljubljana SOS2E 50,56% 50,56%

REPUBLIKA SLOVENIJA RS39 40,83% 40,83%

REPUBLIKA SLOVENIJA RS58 8,61% 8,61%

Zaključak

63 Ljubljanska berza, 21.11.2007., internet, http://www.ljse.si/cgibin/jve.cgi?sid=pGL640QtGJno2BaP&doc =2137&date1=01.10.2007&date2= 31.10.2007&IndexCode=SBI20&SecurityId=MR1R&x=54&y=11

65

Beogradska i berze u okruženju, naročito Banjalučka, Makedonska i berze u Crnoj Gori,

ostvarile su, u poslednjih godinu dana, dramatičan rast i razvoj mereno povećanjem indeksa

i broja transakcija, kao i obimom prometa. Pravi bum domaća berza doživljavala je od

početka godine do prvih dana maja, kad je indeks najlikvidnijih akcija, BELEX 15, uvećao

vrednost za 97 odsto, dok je BELEXline, takođe u istom periodu zabeležio najvišu vrednost

ikada zabeleživši od 89 odsto. Tako se, na primer, u periodu kada je Beogradska berza imala

najveći i najbrži rast, isto događalo i na berzama u Crnoj Gori, Makedoniji, Bosni i

Hercegovini. Crnogorski indeks NEX20 je od januara do početka maja uvećao vrednost čak

za 165 odsto, bosanski SASE i BIFX uvećali su vrednost više od 80 odsto, dok je

Makedonski MBI10 u istom periodu porastao za 111 odsto.

Ovako brz rast tržišta uslovljen je očekivanjem dobrih poslovnih rezultata kompanija, isplata

dividendi, preuzimanja, korišćenja prava preče kupovine kod dokapitalizacija, sve većeg

uključivanja malih investitora u trgovanje i pojava novih velikih institucionalnih investitora.

Delimično je rast bio podstaknut očekivanjima brze zarade, što je podsticalo tražnju na

berzi.

Ove godine početak uobičajene sezonske korekcije berzanskih kretanja i pokazatelja gotovo

da se poklopio sa startom skupštinske debate i kratkotrajnim izborom Tome Nikolića za

predsednika najvišeg zakonodavnog tela u zemlji, što je određene analitičare navelo na to da,

pad indeksa protumače tom činjenicom. To bi međutim značilo, da naše tržište ulazi u krug

razvijenijih, čim je reagovalo na promene u skupštini. Ali naše tržište kapitala je bilo

potpuno indiferentno, pa je čak i enormno povećano, u drugoj polovini prošle godine, kad su

prekinuti pregovori sa EU. Cene i promet nisu smanjeni, ni u vreme nestabilnosti prethodne

vlade. Nije bilo ni negativne reakcije nakon objavljivanja izbornih rezultata. Tržište je, čak,

enormno raslo tokom tromesečnog perioda takozvane tehničke vlade. Ipak, po formiranju

nove Vlade, cene akcija su počele da padaju, dok su vrednosti indeksa BELEX15 i

BELEXline pale za 15% i 12%, respektivno. Od juna 2007. godine, prilike na tržištu su bile

prilično stabilne, uz izvesna manja odstupanja.

Nedavni trendovi index-a bili su praćeni značajnim padom prometa. Najviša prosečna

dnevna vrednost prometa (14 miliona evra) zabeležena je u aprilu ove godine. U septembru,

trgovačka vrednost akcja kotiranih kompanija pala je na 4,8 miliona evra. Ukupan promet

66

akcijama dostigao je 1,43 milijarde evra u periodu od januara do septembra, što je 36 osto

više u poređenju sa čitavom 2006. godinom. Udeo stranih investitora u vrednosti prometa

pao je sa prosečnih 51 odsto u 2006. godini na 43 odsto u 2007. godini. Osim toga, kriza na

globalnom finansijskom tržištu, prouzrokovano padom hipotekarnih kredita u Americi,

ostavila je posledice i na naše tržište kapitala. Za Srbiju je to značilo smanjenu aktivnost

glavnih aktera zbog zabrinutosti za druga tržišta. Ta smanjena aktivnost se dogodila i kada je

Hrvatski Telekom emitovao akcije, a i sada kada je trenutak rešavanja političkih pitanja.

Uz sve to, zajedničko istraživanje Ljubljanskog univerziteta i Evropske banke za obnovu i

razvoj procenilo da je srpsko tržište kapitala jedno od pet najperspektivnijih za ulaganje, kao

i na to da se strpljenje najčešće isplati.

Literatura

67

1. Dr Zoran Jeremić, Praktikum za finansijska tržišta, Univerzitet Singidunum, FFMO,

Beograd, 2006.

2. Dr Zoran Jeremić, Finansijska tržišta, Univerzitet Singidunum, FFMO, Beograd,

2003.

3. Mirko Kulić, Finansijska tržišta, Megatrend univerzitet, Beograd, 2007.

4. Vesna Bogojević Arsić, Tržište hartija od vrednosti, Fakultet organizacionih nauka,

Beograd, 2006.

5. Internet:

- Beogradska berza, www.belex.co.yu

- Zagrebačka berza, www.zse.hr

- Ljubljanska berza, www.ljse.si

- Banjalučka berza, www.blberza.com

- Montenegroberza a.d. Podgorica, www.montenegroberza.com

- Makedonska berza Skoplje, www.mse.org.mk

- Bečka berza – indeksi, www.indices.cc/cms/6

- Sinteza Investment Group ad, www.sinteza.net

- Ilirika Investment Beograd ad, www.ilirika.co.yu

- M&V Investments Beograd, www.mvi.co.yu

- Privredna banka Zagreb Invest, www.pbzinvest.hr

- Publikum Holding Slovenija, www.publikum.si/en/home

- Internet forum, www.economy.co.yu/diskusije/

- Internet portal, www.investicioni-fondovi.com

68