1. UVOD

I posle izuzetnih tehnikih usavravanja u zavarivanju, reparaturno zavarivanje ostaje nedovoljno tana nauna i tehnoloka oblast. Nasuprot proizvodnom zavarivanju, reparaturno zavarivanje je obino komplikovanije zbog vie nepoznatih i teko reivih trenutnih faktora. Sa poveanom potrebom i napredovanjem u odravanju i opravci nuklearnih elektrana, podvodnih konstrukcija, svemirskih stanica i satelita, kao i klasinih konstrukcija, sistematski prilaz reparaturnom zavarivanju je postao izuzetno vaan.Reparaturno zavarivanje se koristi pri odravanju i opravkama. To su razliite operacije, ali sa mnogo slinosti. Obe zahtevaju dobro poznavanje zavarivanja i materijala. Odravanje se sprovodi tokom planskih prekida ili zastoja. Dobro preventivno odravanje je preduslov za rad opreme u eksploataciji bez veih otkaza, ili za osveenje opreme u predvienom roku. Opravka ili korektivno odravanje ukljuuju opravku delova, slomljenih, pohabanih ili nepogodnih za neprekidni rad.Oprema se ponekad moe zavariti bez rastavljanja. Oteeni delovi se moraju skinuti sa opreme da bi se zavarili ako rezervni deo nije dostupan ili ako je u pitanju vea opravka. Na osnovu ocene oteenog dela, on moe biti opravljen na licu mesta ili u specijalizovanom servisnom centru. esto su cena i vreme osnovni uticajni faktori za odluku o odravanju ili opravci, uz kriterijume funkcije i sigrunosti.esto se od reparaturnog zavarivanja trai da se oprema vrati u funkciju u odreenom vremenu; dugo je vreme potrebno za kupovinu odlivaka ili otkovaka, za termiku obradu i za zavrnu mainsku obradu delova za zamenu. Kod stare i istroene opreme moe se zahtevati rekonstrukcija dela, za koju je potrebno vreme, ali je zamena dela uvek izvodljiva. U nekim sluajevima stare opreme vlasnik moe dati prednost istovremenoj pripremi rezervnog dela i osposobljavanju starog originalnog dela. To je opravdano kada popravljeni deo ne ispujava oekivanja ili otkae u pogonu, da bi deo za zamenu bio spreman. Zavarivanje se moe primeniti i pri opravci dela i pri izradi rezervnog dela, ako se trai u osnovnoj proizvodnji.Planovi preventivnog odravanja uslovljavaju detaljnu analizu zavarivanja. Sa druge strane, mnogi poslovi reparature pri korektivnom odravanju zahtevaju da se odmah utvrdi relativno jednostavno zavarivanje, koje moe da se izvede i bez detaljne analize. Tipini primeri za to su tvrdo navarivanje razliite opreme i reparaturno zavarivanje vrata automobila ili branika, koje se izvodi u autolimarskoj radionici. Po pravilu su u tom sluaju poznati sastav i fizike osobine osnovnog materijala. To pojednostavljuje izbor procesa zavarivanja ili termikog nabrizgavanja za opravku.Reparaturno zavarivanje sloenije opreme, koja ima velike odlivke ili otkovke, a da ranije, pri izradi nisu postojali zahtevi za izradu zavarivanjem, esto uslovljava detaljnu analizu greke i dobru inenjersku odluku. Takva se oprema nalazi u industrijskim kompleksima kao to su proizvodnja energije, dizel motora, valjaonice, fabrike hartije, linije za galvanizaciju i livnice. Vlasnici velike i stare opreme nemaju obavezno potrebna uputstva za rad i odravanje, i zbog toga detaljna anliza materijala i konstrukcije je obavezna. Neke industrije, sa druge strane, mogu imati hronoloke podatke iz eksploatacije opreme, potrebne za opravku, to e ubrzati izradu planova za opravku.Planiranje je bitno pre pristupanja bilo kojoj operaciji reparaturnog zavarivanja ili preventivnog odravanja. U mnogo sluajeva, veliki broj faktora mora da se razmotri pri odluivanju i planiranju najpodesnijeg postupka reparaturnog zavarivanja. Kada se prikupe potrebni podaci moe da se isplanira najpodesniji nain opravke sa poveanom verovatnoom uspeha. Sistematski pristup pomae da se obezbedi analiza svih faktora, to je bitna prednost. Dva takva pristupa su planska lista provere i model odluuvanja za reparaturno zavarivanje, koji proiruje stavke za proveru i razmatra meudejstvo razliitih faktora u "stablu odluivanja".

1.1 Planska lista provere za reparaturno zavarivanje

Sistematski pregled ili lista provere analize pri planiranju reparaturnog zavarivanja je data u tab. 4.9.1.Takva ocena korak po korak moe da pomogne u odluci za najbolji redosled akcija, pri emu korisnik nakon razmatranja prihvata ili odbacuje svaku stavku sa liste. Takvu listu provere treba da koristi osoblje u reparaturnom zavarivanju u specijalizovanom servisnom centru, u radionici ili u najveim pogonima hemijske ili energetske proizvodnje.Ko god da odluuje o reparaturnom zavarivanju, zavariva, poslovoa, tehniar, inenjer ili vlasnik, treba da analizira iskustvo kadrova dok prati listu prevere. U mnogim opravkama lista provere moe biti osnovno i esto jedino sredstvo za osiguranje dobrog i uspenog reparaturnog zavarivanja.

2.0 Model odluivanja za reparaturno zavarivanje

Model odluivanja za planske aktivnosti pri reparaturnom zavarivanju predvia prikaz toka koristei logiku kompjuterskog programiranja, sa povratnim korakom koji pokazuje kada jedan aspekt procesa utie na drugi.Kada se koriste simboli da se opie proces meudejstva u odluivanju grafiki prikaz se esto zove stablo odluivanja. Ovo stablo odluivanja predstavlja koristan proces rasuivanja kada neko odluuje i planira korake potrebne za uspeno reparaturno zavarivanje. To omoguuje poslovoi, inenjeru ili zavarivau brzi pregled podataka koji su mu potrebni. Tada se moe doneti odluka da li je reparaturno zavarivanje mogue i dobiti podaci i koraci koji ih povezuju. Stablo odluivanja se moe smatrati poetkom reparaturnog zavarivanja.

2.1 Utvrivanje potrebe reparaturnog zavarivanja

Za uspenu opravku prvi je korak da se sakupe specifini i tani podaci. Vano je znati tanu veliinu i poloaj greke, mesto gde treba izvesti opravku i raspoloivu opremu za zavarivanje. Podaci o komponenti koja treba da se opravi, kao to su broj modela, serijski broj i naziv dela i identifikacioni broj su od pomoi. Fotografije i skice su dragocene u definisanju dobrog postupka opravke. Vano je da se pohabano podruje ili podruje loma briljivo analizira radi odluke kako sprovesti opravku na najbolji nain. Iskusni zavarivai mogu dati dragocene podatke za uspenu opravku. Njihov iskustvo im esto omoguava da predvide probleme koji inae ne bi bili razmotreni u toku planiranja.

Slika 1. Stablo odluivanja reparaturnog zavarivanja

Greka koju treba popraviti potie iz izrade dela ili iz eksploatacije. Priroda ove dve vrste greaka se razlikuje i utie na plan opravke. Greke izrade potiu iz proizvodnje dela zavarivanjem i ukljuuju poroznost, ukljuke troske ili podsecanje, nespojena mesta, neprovar i kristalizacijske prsline. Opravka zavarivanjem podrazumeva skidanje oteenog podruja i zamenu zdravim metalom. Ovaj postupak opravke moe biti vrlo jednostavan i samo zahteva da se nanese dodatni metal ava da ispravi isecanje.

Opravka dubljih greaka, kao to je lamelarno upanje moe da ukljui dublje kopanje materijala i ponovno zavarivanje ili jednostavnu popunu. Ako postoje prsline, uslovi moraju da se promene da ubudue ne bi dolo do slinih greaka.Eksploatacijski lomovi nastaju od prslina, uglavnom izazvanih preoptereenjem (esto na mestima postojeeg diskontinuiteta iz proizvodnje), zamorom, krtim lomom, ili naponskom korozijom. Primer eksploatacijskog otkaza je prslina u posudi koja se prostire kroz zid posude sa unutranje strane. Habanje svake vrste, abrazija, kavitacija ili korozija zbog strujanja moraju takoe da se razmotre u optem poslu opravke. Zamorna prslina se moe uzeti i kao otputanje napona u najoptereenijem podruju. Ona se nee iriti jer je zaostali napon manji od napona teenja. Zamorna prslina se esto ostavlja u zateenom stanju. U drugim sluajevima, zamorna prslina se prati u periodinim pregledima i opravlja blagovremeno. Krti lom se relativno retko javlja u poreenju sa zamornom prslinom. On je mnogo spektakularniji i moe izazvati katastrofu. Opravka moe da se sastoji u skidanju podruja sa prslinom i ponovnog zavarivanja, od zavarivanja pri izradi nove sekcije, njenog pasovanja i zavarivanja na objektu.

2.2 Odreivanje prirode greke

Potpuna istorija eksploatacije pohabanog ili slomljenog dela je vana za utvrivanje osnovnog razloga greke. Polazna je taka utvrivanje kada, gde i kako je dolo do loma. Razgovor sa operatorom sa pitanjima o istoriji eksploatacije dela, ukljuujui duinu eksploatacije i druge lomove. Treba pripremiti skice sa dimenzijama i fotografije radi potpunosti izvetaja.Ispitivanja bez razaranja i razaranjem su od pomoi u utvrivanju prirode i uzroka otkaza.Ispitivanja bez razaranja (IBR). Ispitavanje pohabane ili prelomljene povrine prvo vizuelnim pregledom i drugim metodama IBR pomae u odreivanju prirode i obima otkaza. Vizuelni pregled se moe dopuiti video snimanjem koristei uveanje na kompjuteru, i makrografskom analizom .IBR metode ukljuuju ispitivanje penetrirajuim tenostima (PT), magnetnim esticama (MP), radiografiju (RT), ispitivanje ultrazvukom (UZ) i vihornim strujama (EC). Ispitivanje razaranjem. Ispitivanje razaranjem se koristi iz vie razloga.1.Da se ispita povrina greke kao to je prslina isecanjem dela materijala na obe strane uzorkom u vidu amca.2. Skida se strugotina buenjem da bi se analizirao materijal.

Kada je u pitanju zavarljivost, uzorci materijala iz strukture koja se opravlja se zavaruju, ako ih ima. Zatim se ovi uzorci ispituju razaranjem metodama za ispitivanje zavarljivosti.Utvrivanje osnovnih razloga otkaza. Osnovni razlozi otkaza moraju da se utvrde da bi se ocenilo da li e planirana opravka zavarivanjem biti dobra. Opravka zavarivanjem postojee konstrukcije korienjem iste debljine istog materijala moe dovesti do ponavljanja istog otkaza te komponente. Merenje tvrdoe moe pomoi u oceni pribline zatezne vrstoe osnovnog metala i metala ava.

2.3 Donoenje odluke o reparaturnom zavarivanju

Pitanje da li je odluka o reparaturnom zavarivanju pravo reenje nasuprot zameni novim delom povezuje u oceni faktore ranije potrebne u identifikaciji materijal i izvedenom ispitivanju greaka. Moe se utvrditi da je opravka ili nadogradnja previe skupa ili da dobra opravka nije izvodljiva. Odnos vrstoe zavarenog spoja i ugraenog osnovnog materijala moe biti veoma vaan u tom razmatranju.Posebnu panju zahteva uticaj ponovljenih opravki. Zavisno od prirode radne atmosfere, neodgovorna zavarena konstrukcija moe biti opravljena i vie puta bez tetnih posledica. U nekim sluajevima nepoznavanje uticaja ponovljenih opravki na osobine materijala uslovljava ogranienje broja opravki. Prema propisima i uslovima organizacija za standardizaciju broj opravki moe biti ogranien. Ameriki institut za naftu (American Petroleum Institute), npr. ograniava broj opravki na dve u istom podruju cevi ili cevovoda, ili na kritinim ofor konstrukcijama. Vlasnik mora da donese konanu odluku da li e se otkazi u budue bolje izbei reparaturnim zavarivanjem ili zamenom dela.

2.4 Odreivanje zavarljivosti osnovnog metala

Izbor procesa za reparaturno zavarivanje zavisi od vie uticaja, kao to je obim potrebne opravke. Razvoj prenosnih izvora struje i pomone opreme za zavarivanje omoguio je korienje veine procesa na terenu kao i u radionici. Ipak, saglasnost opreme u radionici i na terenu mora da se razmotri. Ostali faktori koji utiu na izbor procesa za radionicu i za teren su predgrevanje i termika obrada posle zavarivanja, ekonominost i sigurnost, npr. ventilacija i sistem odvoenja gasova, rukovanje otrovnim materijama, gasovi u bocama, rezervoari goriva, uljovodi i elektrini kablovi. Obavezni su periodini pregledi i odravanje opreme.

2.5 Izbor dodatnog materijala

Hemijski sastav i mehanike osobine elektroda moraju biti odreeni u sledeoj fazi planiranja dobrog postupkaa odravanja i opravke. Uzrok loma moe uticati na izbor elektrode za opravku. Dobro je pravillo da se koristi elektroda iste korozione otpornosti i zatezne vrstoe kao i osnovni materijala kada se zahteva zavareni spoj iste vrstoe. Do loma dolazi po pravilu u delovimma koji su najvie optereeni i ukrueni, to je uslovljeno njihovom funkcijom i oblikom. Zbog toga, metal ava mora da bude plastian da bi mogao da prihvati skupljanje metala ava. Poveanje poprenog preseka na mestu greke moe smanjiti napon na tom mestu.Odravanje i opravka odlivaka zahtevaju da se razmotre specijalni dodatni materijali. Runo elektroluno zavarivanje je najee korieni proces za opravku odlivaka. Razliite elektrode se mogu nabaviti, mnoge namenjene za specifine uslove. Korisnici mogu nai posebne elektrode za sivi, beli i nodularni liv. Neke su elektrode pogodne za odlivke koji se mainsski obrauju pre putanja u eksploataciju. Druge su za odlivke tankih zidova. Neke garantuju minimalnu poroznost a neke imaju u oblozi dodatke za ienje.

2.6 Skupljanje i krivljenje

Sledee pitanje u planiranju procesa opravke se odnosi na prihvatljivost bilo kakvog skupljanja illi krivljenja. To moe da se srauna u fazi planiranja ili da se razmatra u toku reparaturnog zavarivanja. Preveliko skupljanje ili krivljenje moraju da se analiziraju i ree pre nastavka rada. Preventivne mere treba razmotriti i reenja uneti u proces zavarivanja.Skupljanje pri zavarivanju znai smanjenje zapremine kada rastopljeno kupatilo poe da ovrava. Druge vrste skupljanja se javljaju u vrstom stanju. Iako su ovi uslovi neizbeni, oni mogu da se minimiziraju, i u mnogo sluajeva da se meusobno ponitavaju. Osnovno razumevanje ponaanja metala pri zagrevanju i hlaenju kada je deformacija ometena i inenjerska obuenost mogu pomoi da se skupljanje i krivljenje dre pod kontrolom i dadoprinese uspenom reparaturnom zavarivanju.Uvrivanjem dela u stege i pripojno zavarivanje tee da smanje uticaj skupljanja. U nekim granicama poveanje broja prolaza metala ava u runom reparaturnom zavarivanju smanjie deformacije spoja tokom zavarivanja, a time i skupljanje. Prvi prolaz u spoju dri delove u poloaju da se smanji skupljanje pri narednim prolazima. Meutim, ova ideja treba da se uravnotei sa moguim krivljenjem zbog poveanog broja prolaza.Zavarivanje u ravnom ili horizontalnom poloaju, koje doputa veu brzinu zavarivanja, tei da smanji skupljanje. Predgrevanje radi smanjenja temperaturnog gradijenta pri zagrevanju i hlaenju takoe smanjuje skupljanje. Pogodan nivo predgrevanja zavisi od debljine materijala i ekvivalenta ugljenika.Krivljenje je stalno ili privremeno odstupanje od eljenog oblika. Zavarivanje izaziva krivljenje zbog napona koji se javljaju u materijalu zbog lokalizovanog nespreenog termikog irenja i skupljanja. Mogue je u izvesnim uslovima zadrati te napone i u neiskrivljenom spoju. Da li e do krivljenja doi ili ne zavisi od veliine napona od zavarivanja, raspodele napona u spoju i vrstoe delova izloenih tom naponu. Tri vrste krivljenja su ugaona distorzija (krivljenje), uzduno povijanje i izvijanje.

Ugaona distorzija je promena meusobnog poloaja delova u zoni zavarivanja. Pet se mera moepreduzeti da se smanji ugaona distorzija:1. Koristiti minimalnu koliinu metala ava potrebnu da se dobije eljena vrstoa spoja.2. Naneti metal ava u najmanjem moguem broju prolaza.3. Izbegavati profil spoja sa uskim korenom i irokim licem.4. Uravnoteiti koliinu metala ava oko neutralne ose spoja.5. Postaviti delove pod uglom suprotnim od onog koji se oekuje pri zavarivanju.

Uzduna distrozija ili povijanje dugakih elemenata je posledica napona skupljanja koji se razvijaju na nekom rastojanju od neutralne ose elementa. Kada je av nejednake veliine mora biti postavljen na nejednakom rastojanju od neutralne ose, a av koji se nalazi na veem rastojanju mora biti manje veliine. Povijanje elemenata u luk suprotan onom koji se oekuje pri zavarivanju je praktina mogunost. Vrua strana postaje konano kraa strana. Tehnika povratnog koraka moe takoe pomoi smanjenju distrozije.Metal u vidu traka se esto izvija pri zavarivanju, dok se debele ploe ne izvijaju. Izvijanje je posledica nesposobnosti bono nepoduprte trake metala da se suprotstavi naponu pritiska. Redosled nanoenja prolaza moe smanjiti izvijanje odravanjem ovih napona minimalnim u podruju ava.

2.7 Odreivanje standard za zavarivanje

Postupak reparaturnog zavarivanja mora biti usklaen sa primenljivim standardima, oni moraju biti utvreni i uneti u plan opravke kao bitan korak u postupku odluivanja. Korienje uputstava iz utvrenih standarda osigurava da je zavareni prozvod siguran i pouzdan i da je osoblje u zavarivanju na pravi nain zatieno od tetnih dejstava po zdravlje i sigurnost.Standardi obuhvataju propise, specifikacije, preporuke, klasifikacije, postupke i uputstva. Oni opisuju tehnike zahteve za materijale, procese, proizvode, sistem ili usluge. Oni takoe oznaavaju postupke, metode, opremu ili ispitivanja da se utvrdi da su zahtevi ispunjeni.Objavljeni standardi postaju obavezni kada ih unese u spisak dravni organ ili ako su uli u ugovornu dokumentaciju. Mnogi standardi i ugovori sadre i neobavezne delove ili dodatke koji mogu da se koriste kao literaturna uputstva ili preporuke prema nahoenju korisnika.

3. Definisanje postupka opravke

Namena je postupka reparaturnog zavarivanja da utvrdi sve promenljive potrebne da se izvede popravka. Postupak zavarivanja se sastoji od tehnikih detalja, obino specificiranih u postupku zavarivanja i drugih dodatnih detalja, koji obuhvataju postavljanje, podeavanje i drugu materiju koja utie na ukupnu opravku. Obuhvaeni su podaci o zavarivanju kao poloaj zavarivanja, veliina ugaonog ava, debljina metala za sueono zavarivanje, i veliina i klasifikacije elektroda. Zahtevi za predgrevanje, pogrevanje i termiku obradu posle zavarivanja i ienje moraju biti razmotreni. Jaina i napon struje i redosled prolaza moraju biti oznaeni. Za automatske procese treba dati brzinu zavarivanja.

Sadraj postupka zavisi od izabranog procesa zavarivanja. Na primer, zahtev za malu snagu izvora za runo elektroluno (E) zavarivanje i zavarivanje u zatiti gasom netopljivom elektrodom (TIG) e se postii 250 amperskim pretvaraem naizmenine i jednosmerne struje. Ova vrsta izvora se koristi u manjim zavarivakim radionicama i za opravku. Sistem obuhvata izvor struje, elektrode, kablove, uzemljenje i kljeta. Za TIG proces opravke potrebni su jedinica visoke frekvencije, TIG gorionik, zatitni gas, regulator i mera protoka. Priprema volframove elektrode je izuzetno vana za stabilnost luka da bi iskljuilo unoenje volframa i dobio zdrav metal ava. Sistem za hlaenje cirkulacijom vode je potreban vodom hlaeni gorionik. Ovakav TIG sistem daje zdrav visoko kvalitetan av. ienje posle zavarivanje nije uvek potrebno. Oprema za TIG zavarivanje je specijalna iskupa.Oprema mora biti postavljena u skladu sa instrukcijama proizvoaa. Izvori struje i prikljuci moraju biti usklaeni sa odgovarajuim pravilima i propisima, koje je usvojila industrija zavarivanja. Sve posude za gas pod visokim pritiskom moraju biti postavljene uspravno na siguran nain. Svi prikljuci moraju da zaptivaju. Gubitak elektrinog spoja moe da izazove varnienje na prikljuku, zbog ega se dobija av slabog kvaliteta, a postoji opasnost od poara. Razlabavljeni prikljuci za gas i vodu dovode do poroznosti i rizini su u pogledu sigurnosti.Zavarivanje u zatiti topljivom elektrodom MIG/MAG i njegova znaajna varijanta, pulsirajue zavarivanje, pruaju dalje mogunosti zavarivau pri opravci. MIG/MAG proces koristi jednosmernu struju, poluautomatsko ili automatsko dodavanje ice, gorionik za zavarivanje i dovod zatitnog gasa. Vrsta zatitnog gasa zavisi od osnovnog materijala. Na tritu se mogu nai razni odgovarajui gasovi, pa izbor gasa mora da bude briljiv.MAG procesom se dobija vrst, visoko kvalitetan av velikom brzinom elektrodne ice. Kako se sredstva za ienje i praak ne koriste, minimalno je ienje posle zavarivanja. Zavarivanje punjenom icom je slino MAG procesu, sem to ica punjena prakom popunjava metal ava.Izvoenje reparaturnog zavarivanja na terenu trai drugaije razmiljanje u teim uslovima nego u radionici. Korienjem agregata kao izvora struje, E, TIG i MAG proces se lako ostvaruju i na terenu.

Zahtevi za postavljenje delova. Vaan, ali esto previen detalj procesa opravke je postavljanje delova. Propisnopostavljanje delova, uvrivanje i pripajanje, kada je mogue, doprinose uspenoj opravci.Postavljanje se moe obezbediti primenom draa i stega, ija je namena da olakaju montau i ravnanje delova. Stege se koriste sa tri glavne namene: montaa, precizno podeavanje i primena robota. Ureaji za lako odgovorno uvrenje se mogu dodati stegama pri obimnoj prozvodnji, ili podeljivim stegama, koje se mogu lako prilagoditi za manje obimnu proizvodnju. Delovi se moraju delimimo ili potpuno zavariti u stegama. Ako je deo pripojno zavaren i zatim izvaen iz stege pre zavarivanja, takva se stega naziva kljeta za podeavanje.Pripojni spojevi se moraju izvesti u dovoljnom broju i pogodnom odnosu da dre sklop na mestu pri normalnom rukovanju. Oni moraju biti istog kvaliteta kao i specificirani zavareni spojevi, pa njihovo uklanjanje radi nastavka zavarivanja ava nije potrebno. Pomoma oprema za zavarivanje, kao to su okretaljke, pozicioneri, glave i skele pomau zavarivau da ostvari optimalne uslove za rad.Kada se TIG proces koristi za pripajanje pri zavarivanju cevi sa dodatnim materijalom, preporuuje se uski pripoj, koji nee sa spoljne strane da probije do unutranjog zida. Pripajanje ploa treba da provari itavu debljinu ploe kada se koristi E i TIG proces. U pripajanju TIG procesom pripoj treba ispitati paljivo; prsline u krateru, troska i teki oksidi treba da se uklone pre konanog zavarivanja. Obezbeenje dobre ivice na oba kraja pripoja je vano jer olakava zdravu vezu narednih prolaza.

Termiki zahtevi. Nisko legirani elici visoke vrstoe i termiki obraeni elici uslovljavaju posebne termike zahteve. Predgrevanje je potrebno da se sprei pojava prslina i da se odre eljene mehanike osobine. Sem toga, predgrevanje je poeljno za debele preseke srednje ili nisko ugljeninih elika da bi se obezbedio dobar spoj. Termika obada posle zavarivanja se koristi za otputanje napona. Predgrevanje podrazumeva povienje temperature osnovnog metala iznad temperature okoline pre poetka zavarivanja. Pei za predgrevanje su najbolje reenje jer obezbeuju ravnomerno zagrevanje. ee se koristi runi gorionik sa prirodnim gasom u meavini sa vazduhom pod pritiskom. Ovaj postupka je ist i daje vru plamen. Elektrini grejai ili privremene pei se vie koriste na terenu. Moe se predgrevati itav deo ili, ako je deo veliki ili zavarivanje ogranieno na neko podruje, samo lokalno podruje se moe zagrevati na zahtevanu temperaturu.

Zahtevana temperatura predgrevanja zavisi od sastava osnovnog materijala, krutosti komponente i procesa zavarivanja. Predgrevanje se moe primeniti da se sprei pojava prslina, da se smanji tvrdoa zone uticaja toplote, da se smanje zaostali naponi i da se smanji krivljenje. Pedrgrevanjem se omekavaju zakaljene zone, smanjuju naponi skupljanja i poboljaava udarna ilavost osnovnog materijala.Pogrevanje se koristi za kontrolu brzine hlaenja osnovnog metala i lake izdvajanje vodonika. Sledee termike obrade posle zavarivanja su razvijene da se dobiju eljene osobine materijala:1. Termika obrada otputanja napona - zagrevanje na pogodnu temperaturu ispod kritine temperaturemetala, dovoljno dugo dranje na toj temperaturi da se smanje zaostali naponi i onda sporo hlaenje.2. arenje - pojam koji oznaava zagrevanje i dranje na pogodnoj temperaturi, sa hlaenjem u pei ili sporim hlaenjem pogodnom brzinom da bi omekao materijal i da se istovremeno postignu eljene promene osobina ili mikrostrukture.3. Normalizacija - zagrevanje eleznih legura do pogodne temperaturre iznad podruja transformacije i hlaenje na vazdugu do temperature znatno ispod podruja transformacije. Materijal moe da se koristi u normalizovanom ili normalizovanom i otputenom stanju.4. Kaljenje - poveanje tvrdoe pogodnim postupkom, koji obino ukljuuje zagrevanje i hlaenje. Primeri obnavljanja delova za rad obuhvataju termiku obradu laserom, indukcijom ili cementacijom.5. Poboljanje - (austenitizacija, kaljenje i otputanje) - brzo hlaenje sa temperature austenitizacije, praeno ponovnim zagrevanjem okaljenog elika do neke temperature ispod eutektoidne, da bi se smanjila tvrdoa i poveala ilavost.6. Normalizacija i otputanje - ponovno zagrevanje normalizovanog metala sa istom namenom smanjenjatvrdoe i poveanja ilavosti.7. Austenitno otputanje (austempering) - termika obrada eleznih legura u kojoj se deo kali sa temperature austenitizacije brzinom dovoljnom da se izbegne obrazovanje ferita ili perlita i onda dri na temperaturi neposredno iznad temperature martenzitne transformacije dok se sav materijal ne prevede u beinit.8. Martenzitno otputanje (martempering) - postupak kaljenja u kome se austenitizovan elezni deo kali u pogodnom medijumu na temperaturi na kojoj se zavrava austenitno martenzitna transformacija dok se ona ne postigne u itavom delu, i onda hladi na vazduhu. Obradu esto, ali ne uvek, prati otputanje.9. Rastvorno kaljenje - zagrevanje legure na pogodnu temeperaturu, dranje na toj temepraturi dok jedan ili vie konstituenata ne ue u vrsti rastvor, onda brzo hlaenje da bi se konstituenti zadrali u rastvoru. Obrada rastvornim arenjem i starenjem se koristi za kaljenje taloenjem ojaalih materijala kao to je nerajui elik 17- 4 i neke legura bakra i aluminijuma.

4. Kvalifikacija i priprema zavarivaa

Za uspeno reparaturno zavarivanje vrlo je vana obuka zavarivaa, tehnika i za izvoenje operacije. Da bi se dostiglo tehniko umee, ispitivanje kvalifikacije zavarivaa se esto zahteva dravnim propisima, specifikacijama i drugim pravilima. Ova ispitivanja pokazuju sposobnost ispitane osobe da proizvede prihvatljivo zdrav zavareni spoja procesom, materijalom i postupkom na koje se ispitivanje odnosi. Kvalifikacijom zavarivaa se ne moe predvideti kako e pojedinac uraditi odreeni posao. Osoblje nadzora mora utvrditi da li predvieni zavariva poseduje znanje i obuenost za odreeni posao i mora izvesti odgovarajua prilagoavanja.U nekim sluajevima se trai dodatna obuka, npr. kada je pristup avu ogranien. U drugim, dodatni podaci o reparaturnom zavarivanju mogu biti potrebni i preneti zavarivau. U nekim sluajevima se moe pripremiti uzorak sa grekom da bi se ocenila sposobnost zavarivaa i mogunost opravke.

Nadzorni organ treba da oceni da li su kratka uputstva bolja od detaljnih, koja u nekim sluajevima mogu da stvore utisak prinude kod zavarivaa. Fizika kondicija bez napetosti kao to su nepovoljni poloaj i zahtev uestalog predgrevanja takoe mogu da utiu na kvalitet reparaturnog zavarivanja zavarivaa. Odluku o ljudskom faktoru, kao to su dati u primerima, treba razmotriti i potrebnu obuku, promenu rada ili podatke obezbediti pre nego to se nastavi sa planiranim reparaturnim zavarivanjem.

4.1 Priprema podruja sa grekom

Veoma je vano u postupku reparaturnog zavarivanja ienje podruja loma ili habanja od masnoa, boje, vlage, prljavtine, re, zaseka i bilo ega drugog to moe biti tetno. Vodonik nepovoljno deluje na osobine nanetog ava. Kada se rastopljeni metal ava hladi i ovrava, vodonik se potiskuje iz rastopa i biva zarobljen u ovrslom metalu ava. On se sakuplja na granicama zrna i na diskontinuitetima bilo koje vrste, gde stvara visok pritiska. Ovaj pritisak i naponi mogu usloviti stvaranje vrlo malih prslina u metalu ava, koje mogu da se razviju u vee prsline.Vodonik postepeno odlazi tokom vremena iz vrstog metala.Zaseci (ogrebotine) mogu da ometu zavarivaki luk da prodre do zdravog materijala. Takva mesta moraju da se lebe ugljenom elektrodom ("arker" - arc-air postupak) ili bruenjem da se sprei zarobljavanje tetnih materija. Posle ljebljenja preporuuje se skidanje sloja od 1,5 mm mehanikim sredstvima da bi se otklonio naugljenisani sloj pre ponovnog zavarivanja. Neki postupci ienja delova su ienje parom, izduvavanje peska i sagorevanje ulja i masti gorionikom ili u pei.Plamen ne sme biti skoncentrisan suvie dugo na jedno podruje; plamen treba da se prenosi uzdu i popreko po delu. Posle toga treba ostatke oistiti istom elinom etkom. Oieno podruje oko preloma ili habanja treba da bude dovoljno veliko tako da prljavtina ne moe da dopre u podruje opravke. Dobra priprema oteene povrine za reparaturno zavarivanje zavisi od veliine greke, da li ona ide kroz debljinu dela, i od drugih faktora koji mogu biti razliiti kod raznih delova.

5. Izvoenje reparaturnog zavarivanja

Reparaturno zavarivanje treba da se izvede u skladu sa svim ranijim odlukama u pogledu materijala, standarda, ljudskog faktora, procesa i postupaka.

KontrolaProces vizuelne kontrole poinje sa poetkom zavarivanja, traje tokom vieprolaznog zavarivanja i im se zavarivanje zavri. Prvo treba vizuelno proveriti stavke kao to su izgled ava, vellina i obim zavarivanja. Merenjem treba utvrditi tanost dimenzija, stepen krivljenja i veliinu povrinskih diskontinuiteta. Sledei povrinski diskontiniuteti se mogu lako otkriti vizuelnim pregledom i odbaciti ako su van standardom propisanih granica: prsline, podsecanje, preleplivanje, povrinska poroznost ili troska, odstupanje od oblika ava i hrapavost povrine ava.Za otkrivanje i tanu ocenu povrinskih diskontinuiteta povrina ava mora biti oiena od troske i oksida. Operacija ienja mora da se izvede paljivo da se izbegne maskiranje bilo kog diskontinuiteta pri pregledu. Na primer, ako se troska skida udarcima ekia, otisak ekia moe zakloniti malu prslinu. Mlaz same moe, slino, da sabije povrinu ili da utisne meki talog na povrini i da sakrije diskontinuitet.Tanost dimenzija zavarnog spoja se meri prikladnim metodama. Prihvatljivost veliine i konture ava se odreuje prikladnim merkama za av. Veliina ugaonog ava u spoju elemenata pod pravim uglom, ili blizu njega, je odreena prema duini podnoja ava. Merkom se odreuje da li je podnoje ava u doputenim granicama i da li je nanet av udubljen ili ispupen. Posebne merke su potrebne za otre uglove.Za sueoni spoj nadvienje treba da je u saglasnosti sa specificiranim zahtevima. Izgled povrine ava mora da odgovara primenjenim standardima. Industrijski standardi mogu dopustiti ogranieno podsecanje, manju veliinu i poroznost, dok prsline, nespojena mesta i nepopujeni krateri nisu prihvatljivi.Treba obratiti panju kada se sudi o kvalitetu zavarenog spoja samo na osnovu izgleda. Prihvatljiv izgled povrine ne garantuje da je av dobro izveden i nije pouzdan znak podpovrinskog integriteta spoja. Meutim dobar postupak vizuelne kontrole tokom proizvodnje moe da povea pouzdanost proizvoda u odnosu na kontrolu koja se obavlja posle zavrene proivodnje.

5.1 Uspe nost reparaturnog zavarivanja i popravke

Uspenost reparaturnog zavarivanja se odreuje postupcima vizuelne i drugih dgovarajuih kontrola. Uspeno reparaturno zavarivanje se zavrava konanim ienjem i zatitom pre nego to se deo vrati u eksploataciju.Popravke moraju da se prihvate kada reparaturno zavarivanje nije uspeno i one poinju sa definisanjem problema. One ukljuuju ponovnu ocenu pripreme zavarivaa i prikladnosti postupka opravke, ukljuujui postupak postavljanja, termike obrade i drugih postupaka u specifikaciji. Kada je problem utvren, prosto se treba vratiti na stablo odluivanja reparaturnog zavarivanja u odgovarajuoj taki i nastaviti rad redosledom od te take u procesu reparaturnog zavarivanja. Iskustvo steeno u prvom pokuaju i analiza njegovog neuspeha daju vie uvida u proces odluivanja u narednoj fazi, to obeava uspeno sledee reparaturno zavarivanje.

5.2 Zatita dijelova i vraanje u eksploataciju.

Potreban obim ienja i zatite u velikoj meri zavisi od primenjenog procesa. Na primer, E zavarivanje trai vei obim ienja posle zavaraivanja nego TIG ili MAG proces.Detaljno ienje posle zavarivanja se trai za svaki proces u kome ima troske. Troska moe biti korodirajua, to je sluaj sa obloenim elektrodama za nerajui elik. Nerajui elik je slab provodnik toplote i lako deformacijski ojaava. Ove osobine treba uzeti u obzir pri mainskoj obradi i bruenju.Ra ili kora posle termike obrade se mogu skinuti mlazom pare ili oduvavanjem pre bojenja. ienje izmeu prolaza vieprolaznog postupka moe da smanji obim ienja posle zavarivanja.Kada se zavri postupak odravanja ili opravke, izvodi se zavrna kontrola i slede operacije skidanjem strugotine. One mogu biti jednostavne, kao bruenje povrine ava da osnovnog metala. Nekad su mnogo sloenije operacije mainske obrade potrebne da bi se dobile prvobitne dimenzije sa odgovarajuim sklopom i tolerancijama.Konano, zatita se moe izvesti bojenjem ili na neki drugi nain. Poslednji korak u zatiti je pakovanje dela ili njegova montaa da bi se vratio vlasniku na skladitenje ako je potrebno.

Sadraj

1.Uvod....................................................................................................................1,2 1.1 Planska lista provjere za reperaturno zavarivanje..........................................................22. Model odluivanja za reperaturno zavarivanje...............................................32.1 Utvivanje potrebe reperaturnog zavarivanja.............................................................3-52.2 Odreivanje prirode greke............................................................................................52.3 Donoenje odluke o reparaturnom zavarivanju..........................................................5-62.4 Odreivanje zavarljivosti osnovnog materijala.............................................................62.5 Izbor dodatnog materijala..............................................................................................62.6 Skupljanje i krivljenje.................................................................................................6-72.7 Odreivanje standarda za zavarianje.............................................................................73. Definisanje postupka opravke.......................................................................8-104.Kvalifikacija i priprema zavarivaa.................................................................114.1 Priprema podruja sa grekom.....................................................................................115.Izvoenje reparaturnog zavarivanja................................................................125.1 Uspjenost reparaturnog zavarivanja i popravke.........................................................125.2 Zatita dijelova i vraanje u eksploataciju...................................................................13

12