autogeno zavarivanje

8/17/2019 autogeno zavarivanje

1/26

1. UVOD

Prvu primjenu zavarivanje je našlo tek u 20. stoljeću pronalaskom autogenog i električnog zavarivanja,

mada su neke metode bile poznate i statrim narodima. Samo zavarivanje je na mnogim mjestima zamijenilo

spajanje metala zakivanjem, jer je postupak sam po sebi bio mnogo brži, konstrukcije mnogo lakse, spoj

kvalitetniji i ekonomičniji postupak. e!u prvima postupak zavarivanja iskoristili su "ijemci izgradnjom

tzv. #žepni$ krstarica. %ni su uštedjeli na težini uslijed eliminiranja glavica zakovica i preklapanja limova,

te na debljini lima, a to su iskoristili za pojačanje oklopa i naoružanja &njima je mirovnim ugovorom nakon

drugog svjetskog rata zabranjena gradnja brodova veći$ od '0000 tona(. )a vrijeme drugog svjetskog rata

*merikanci su u svojim brodogradilištima izgradili +000000 tona brodova i to tipizirani$--ibert/--i--ictor/--. 1o je bilo omogućeno samo širokom primjenom zavarivanja tako da je brod iz doka

izlazio za 2 do 23 dana, potpuno završen.

1


2/26

2. OSNOVNI POJMOVI U ZAVARIVANJU

)avarivanje je proces izrade nerazdvojivog spoja uspostavljanjem me!uatomski$ veza izme!u dijelova

koji se zavaruju, pri kome se pojedinačno ili kombinovano koristi toplotna i me$anička energija, a po

potrebi i dodatni materijal. Postupci zavarivanja, koji se najčešće koriste u praksi, zasnovani su nalokalnom zagrijevanju materijala iznad temperature topljenja, kada zavareni spoj nastaje očvršćavanjem

&npr. elektrolučno zavarivanje(, ili na lokalnom zagrijevanju materijala do temperature topljenja, kada

zavareni spoj nastaje uz dodatno djelovanje pritiska &npr. elektrootporno zavarivanje(. )avarivanjem je

moguće spajanje metala sa metalom, nemetala sa nemetalom i metala sa nemetalom, ali se u praktičnom

smislu podrazumijeva spajanje metala sa metalom. Pod zavarenim spojem se podrazumijeva

konstruktivna cjelina, sl. ', koju čine osnovni metal &'( i metal šava, ili skraćeno šav, kod koga se

razlikuju lice šava &2(, naličje šava &(, korijen šava &( i ivica šava &4(, sl. '.a. 5od postupaka zavarivanja

topljenjem šav nastaje očvršćavanjem istopljenog osnovnog i dodatnog metala ili samo osnovnog metala.

#io osnovnog metala, koji se topi u procesu zavarivanja i ulazi u sastav metala šava, zove se uvar &+(, čija

je granica obilježena sa &6(, sl. '.a, a dubina sa &7(, sl. '.b. )ona uticaja toplote &)81(, označena sa &3( na

sl. '.a, je onaj dio osnovnog metala, koji je pod uticajem zagrijavanja i $la!enja pretrpio izvjesne

strukturne promjene, ali ispod temperature topljenja. "a sl. '. prikazane su i osnovne dimenzije šava9

širina &''(, debljina &'2( i nadvišenje &'0(, i to za slučaj sučeonog, sl. '.b, i ugaonog spoja, sl. '.c, kao i za

navareni sloj, sl. '.d, kod koga je bitna i njegova debljina &'(.

2


3/26

Prije zavarivanja potrebno je pripremiti ivice osnovnog metala, čime se dobija žlijeb za zavarivanje, čiji su

osnovni pojmovi de:inisani standardom, sl. 2. "ajčešće korišćeni žljebovi i izgledi odgovarajući$ šavova

su dati u tab. '.Pripremljeni žlijeb u procesu zavarivanja topljenjem može da se ispuni u jednom ili uviše

prolaza, ili u više slojeva, sl. , što prvenstveno zavisi od debljine osnovnog materijala. Zavar predstavlja

dio metala šava, nastao u jednom prolazu ili sloju, sl. .

3


4/26

Prema obliku lica šava razlikuju se ravni, udubljeni i ispupčeni šavovi, sl. , a prema kontinuitetu šavovi se

dele na neprekidne, sl. +a i isprekidane, sl. +b, koji mogu da budu simetrični, sl. +c, ili nesimetrični, sl. +d.

4


5/26

)avisno od me!usobnog položaja dijelova koji se zavaruju, osnovne vrste zavareni$ spojeva su sučeoni,

preklopni, ivični, 1 spoj, sl. 6, a u zavisnosti od položaja, zavarivanje može da bude u $orizontalnom,$orizontalno;vertikalnom, vertikalnom i nadglavnom položaju, sl. 3. Položaji zavarivanja koji nisu

$orizontalni, zovu se prinudni.

5


6/26

Pod tehnologijom zavarivanja podrazumjeva se skup operacija koje je potrebno izvesti da bi se napravio

zavareni spoj &izbor osnovnog i dodatnog materijala, priprema osnovnog materijala, izbor postupka <

parametara zavarivanja(. Pod tehniom zavarivanja podrazumjevaju se načini izvo!enja pojedini$

operacija &npr. te$nika zavarivanja unapred ili unazad(.

6


7/26

7


8/26

!. POS"UP#I ZAVARIVANJA

#anas se smatra da je 74 postupaka zavarivanja osvojeno i primijenjeno u praksi, uključujući lemljenje,

kao što je de:inisano u standardu


9/26

4. APARATURA ZA ZAVARIVANJE

*paraturu za gasno zavarivanje čine boce za kiseonik i acetilen, redukcioni ventili, dovodnacrijeva,

gorionik sa promjenljivom mlaznicom i pomoćni alat. Aoce za te$ničke gasove spadaju u posude pod pritiskom i podležu odgovarajućem standardu. Aoce za kiseonik su zapremine )* l , u koje je moguće

uskladištiti + Nm! &6 normalni$ metara kubni$( na pritisku od $,* bara i temperaturi 20B?. *ko se

pretpostavi da se kiseonik u ovim uslovima ponaša kao idealni gas, moguće je na osnovu pritiska u boci

izračunati količinu preostalog gasa u boci &npr. ako je pritisak u boci '20 bara, količina preostalog

kiseonika je '20C0D400 l (. -ieoni/a bo0a je obojena 1lavo ili ima plavu traka na 2E visine. o0a za

a0etilen je obojena bijelo, ili ima bijelu traku na 2E visine. *cetilen u boci se rastvara u acetonu, jer je

sam acetilen kao nezasićeni ugljovodonik vrlo eksplozivan na povišenom pritisku. %sim toga, boca se

pret$odno puni poroznom masom &najčešće drveni ćumur ili mešavina uglja i in:uzorijske zemlje( u koju

se uliva aceton, a zatim rastvara acetilen. 1ako dobijena smeša može da se podvrgne pritisku od $, bara

Aocama za acetilen i kiseonik smije da rukuje samo stručno osposobljeno lice, tj. lice koje posjeduje

uvjerenje za rukovanje bocama. >reške pri rukovanju bocama sa te$ničkim gasovima pod pritiskom su

najčešće uzrok nesreće sa veoma teškim posljedicama.

Stoga treba poštovati sledeće preporuke9

F Gedovno treba kontrolisati da li iz boce ističe gas premazivanjem sapunicom, a ne vatrom.

F *ko ventil boce popušta i posle pritezanja, takvu bocu treba odstraniti iz upotrebe < skloniti je od vatre,

elektromotora i drugi$ izvora toplote i varničenja.

F Svaku popravku ventila, otklanjanje bilo kog kvara i remont prepustiti ovlašćenim licima. Prilikom rada

sa bocama, one moraju da budu u vertikalnom položaju ili pod nagibom od +B, čime se sprečava isticanje

acetona.

F )aostali pritisak u boci u zavisnosti od okolne temperature treba da bude 0,+ bara &tH0B?(, ' bar

&0HtH+B?(, 2 bara '$,3t32,B#( ili bara &2+HtH+B?(, da ne bi gubici acetona iz boce prekomerno porasli.&na navedenim pritiscima boca se smatra prazna(.

F entil na boci acetilena smije da se otvara samo pomoću specijalnog ključa.

F *ko su boce bile na temperaturi ispod '0B?, moraju da se unesu dva sata prije upotrebe u prostoriju gde

je normalna temperatura.

F Aoce ne smiju da se pregriju, jer se pritisak značajno povećava.

9


10/26

F entile kod boca treba otvarati polako da bi se izbjegli udarci gasova pod pritiskom u

priključne ure!aje.

F 1reba obratiti naročitu pažnju da se bocom za kiseonik ne rukuje masnim rukama, rukavicama ili alatom

&u prisustvu kiseonika mast se zapaljuje(. 5ako je radni pritisak znatno niži od pritiska u boci, boce je

neop$odno snabdjeti redukcionim ventilima za kiseonik i za acetilen, sl. 7. %ba redukciona ventila imaju

po dva manometra, jedan za pritisak u boci, drugi za radni pritisak. Princip rada redukcioni$ ventila je isti,

a jedina konstruktivna razlika je u načinu vezivanja za bocu ; kod kiseonika vezivanje je preko navrtke, a

kod acetilena preko uzengije ; što isključuje mogućnost pogrešnog vezivanja. %sim toga, razlika je i u

opsegu mjerenja 4 o5 ieonia manometri 6 5o !** bara &pritisak u boci(, odnosno '6 bara &radni

pritisak(, a o5 a0etilena 5o )* bara, odnosno 2,+ bara radni pritisak. Posebnu pažnju treba obratiti na

rukovanje redukcionim ventilom za kiseonik. 5ako dodir kiseonika sa mašću, uljem ili nekom sličnom

materijom može da izazove eksplozivno paljenje, zabranjeno je rukovanje redukcionim ventilom za

kiseonik masnim ili prljavim rukavicama. %sim toga za ovaj ventil je arateriti/na 1ojava zale7ivanjausljed razlike pritisaka na ulasku i izlasku i odgovarajućeg pada temperature. #a bi se ovo spriječilo treba

koristiti što čistiji kiseonik, ugraditi grijač prije ventila ili koristiti ventil sa dvostepenom redukcijom

pritiska

%sim redukcioni$ ventila koriste se i tzv. suvi ventili, koji se postavljaju izme!u redukcioni$ ventila i

gorionika, sl. '0. Princip rada suvog ventila je sledeći9 kroz gumeno crevo dotiče gas u cijevni nastavak &2(

10


11/26


12/26

).$Primjena 1ot61a

%snovna prednost gasnog zavarivanja je mogućnost kontrole koju zavarivač ima nad brzinom unošenja

toplote, temperaturom u zoni zavarivanja i oksidacijom metala šava. %sim toga, oblik i veličina šava mogu bolje da se kontrolišu, jer se dodatni metal uvodi nezavisno od izvora toplote. 8 prednosti postupka se

ubrajaju i niska cijena opreme, njena pokretljivost i relativno jednostavno rukovanje. S druge strane,

količina i koncentracija toplote je manja nego kod ostali$ postupaka zavarivanja, pa je za gasno zavarivanje

karakteristično duže vrijeme zagrijavanja i $la!enja, usljed čega su strukturne promjene u )81 &zoni

uticaja toplote( izraženije i nepovoljnije. S$odno tome, ovaj postupak je pogodan jedino za zavarivanje

tanki$ limova i cijevi, posebno manjeg prečnika, kao i za nji$ovo reparaturno zavarivanje. Plamen gasa se

tako!e koristi za rezanje, lemljenje, navarivanje, predgrijavanje, termičku obradu i jednostavnije operacije

oblikovanja, kao što su savijanje < ispravljanje.

)avisno od odnosa acetilena i kiseonika, razlikuju se re566j68i &manjak kiseonika(, ne6tralni &potpuno

sagorijevanje( i oi5i968i 1lamen &višak kiseonika(.


13/26

Stoga je veoma važno održavanje propisanog rastojanja izme!u jezgra i površine radnog komada &I+

mm(, jer inače nastaju sledeće greške9

; ako je jezgro suviše blizu rastopljenog metala dobija se oksidirani tvrdi slojJ

; ako je jezgro suviše udaljeno, provarivanje je otežano, a pojava gasni$ mje$urova česta.

Ne6tralan 1lamen se koristi za zavarivanje čelika, bakra, nikla i njegovi$ legura, bronze i olova.

Re566j68i 1lamen se primjenjuje kada se traži porast ugljenika u zavaru kao npr. kod zavarivanja sivog

liva, kao i za zavarivanje aluminijuma i njegovi$ legura, legura magnezijuma i navarivanja tvrdim

legurama. Oi5i968i 1lamen se izbjegava, jer reakcija kiseonika ima veoma štetno djelovanje na svojstva

legura, sem kod zavarivanja mesinga gde se višak kiseonika koristi da bi se spriječilo isparavanje cinka.

1emperatura plamena sa viškom kiseonika je viša od ostali$ vrsta plamena zbog reakcije sagorijevanjametala ili prisutni$ elemenata, pa se oksidišući plamen ponekad koristi da bi se povećala produktivnost

zavarivanja čelika, zbog čega u metalu šava po pravilu nastaju greške tipa oksida.

Prema brzini isticanja razlikuju se meki plamen &+0I40 mEs( i tvrdi plamen &'20I'40 mEs(, zavisno od

pritiska i protoka gasova. eki plamen je nestabilan i osetljiv na pojavu povratnog plamena, a koristi se za

zavarivanje visokolegirani$ čelika, lakotopljivi$ metala &Pb, )n( i za lemljenje.

13


14/26

1vrdi plamen je teško kontrolisati, a česta je pojava izduvavanja rastopljenog metala iz metalne kupke.

Stoga se u praksi najčešće koristi plamen sa brzinama isticanja 40I'20 mEs.

-ieoni omogućava sagorevanje gorivi$ gasova, a nalazi se u vazdu$u &2'K zapreminskog udjela(. "a

'+B? i atmos:erskom pritisku gustina kiseonika iznosi ', kgEm, molarna masa 2 gEmol, a u tečno stanje

prelazi na ;'4B?. 8 gasovitom stanju kiseonik nema boju i miris, nije zapaljiv i eksplozivan. e!utim,

pošto u njegovom prisustvu neke materije postaju zapaljive, rukovanje kiseonikom mora da bude oprezno.

5iseonik se najčešće proizvodi :rakcionom destilacijom tečnog vazdu$a. 1e$nički kiseonik je čistoće 77,2

do 77,4K, a nečistoće su azot, argon i voda. Listoća kiseonika je bitna za njegovo korišćenje. 5iseonik se

prenosi i čuva u čeličnim bocama pod pritiskom '+0;200 bar.

A0etilen je gorivi gas bez boje, karakterističnog mirisa, neotrovan i rastvorljiv u vodi u odnosu '9' i u

acetonu u odnosu '92+, na sobnoj temperaturi i atmos:erskom pritisku. Gastvorljivost acetilena u acetonu

raste sa porastom pritiska, a opada sa porastom temperature.*cetilen je vrlo eksplozivan u prisustvukiseonika ili vazdu$a. *cetilen se transportuje < čuva u čeličnim bocama pod pritiskom '+ bar, a u slučaju

velike potrošnje racionalnije je koristiti razvijače acetilena. )a dobijanje acetilena se koriste još i postupci

pirolize ugljovodonika i delimičnog sagorijevanja metana u kiseoniku.

).2 ;o5atni materijali i to1itelji

#odatni materijali se isporučuju u obliku žica i šipki. 8 slučaju zavarivanja niskougljenični$ i

niskolegirani$ čelika dodatni materijal je u obliku šipki dužine '000 mm ili koturova žice mase 0 kg,standardni$ prečnika9 2J 2,+J ,2+J J +J 6, mm. %znaka dodatnog materijala se sastoji iz dva dela9 opšteg

&slovo P( i dopunskog &slovo %, ), M ili ci:re od ' do 6( sa značenjem datim u tab. 7. Nice su prevučene

tankim slojem bakra radi zaštite od korozije. 8 tab. '0. date su oznake, sastav, me$anička svojstva i

primena žice za zavarivanje čelika proizvod :abrike Pora(.

14


15/26

5. TEHNOLOGIJA GASNOG ZAVARIVANJA

Propisivanje te$nologije gasnog zavarivanja uključuje izbor i nagib gorionika, izbor žice za zavarivanje,

kao i izbor te$nike i parametara zavarivanja &veličina mlaznice, prečnik žice, brzina zavarivanja, potrošnja

acetilena, kiseonika i žice za zavarivanje(. eličina i jačina gorionika se bira na osnovu vrste i debljineosnovnog materijala. Oačina gorionika meri se protokom acetilena &lE$(. Položaj gorionika značajno utiče na

stepen iskorišćenja toplote plamena, kao i na zaštitu rastopa.


16/26

8 zavisnosti od kretanja gorionika i žice postoje dvije tehnie ganog zavarivanja< 6na1rije5 i 6naza5

&u smislu me!usobnog položaja žice i gorionika(, sl. '. %ve dvije te$nike se zovu još i ulijevo i udesno,

što je odgovarajući naziv samo ako se gorionik drži u desnoj ruci. 1e$nika zavarivanja unaprijed se sastoji

u sljedećem, sl. 'a9

Plamen je usmjeren prema ivicama osnovnog metala &žlijeba(.

Nica se drži ispred plamena, njen vr$ je blizu mjesta zavarivanja, povremeno se uranja u metalnu kupku i

treba da bude u zaštiti plamena.

"ačin vo!enje i nagibi žice i gorionika zavise od položaja zavarivanja i debljine osnovnog metala. 8

slučaju sučeonog Q


17/26

unaprijed je jednostavnije za rad, regulacija metalne kupke je lakša i dobijaju se lijepi i glatki zavari, dok je

kod zavarivanja unazad bolje iskorišćenje toplote i bolja zaštita metalne kupke. )avarivanje unaprijed je

sporije, a utrošak acetilena sa povećanjem debljine znatno brže raste nego kod zavarivanja unazad. *ko se

materijali veće debljine zavaruju te$nikom unapred teško se postiže jednoličan korjen zavara &obično se

javljaju prokapljine(, a tako!e je povećana mogućnost pojave uključaka oksida. Stoga je primjena te$nike

zavarivanja unaprijed ograničena na debljine do + mm, a za veće debljine se koristi te$nike zavarivanja

unazad, jer njene prednosti tada dolaze do izražaja. S druge strane ako se ima u vidu činjenica da se gasni

postupak praktično ne koristi za komade veće debljine, jasno je da se te$nika zavarivanja unazad

primenjuje veoma rijetko, npr. u nekim varijantama zavarivanja cijevi.

,.$ Izbor 1arametara zavarivanja

Smjernice za izbor osnovni$ parametara za te$nike zavarivanja čelika unaprijed &$orizontalan položaj,

ugaoni i sučeoni spoj, uključujući varijantu bez dodatnog metala( i za te$niku zavarivanja čelika unazad su

date u tab. ''. Podaci o potrošnji gasova i žice < vremenu zavarivanja su dati u odnosu na ' m šava.

17


18/26

18


19/26

19


20/26

20


21/26

21


22/26

22


23/26

23


24/26

24


25/26

+. ZA-=JU>A-

Plinsko zavarivanje ili zavarivanje plinskim plamenom spada u grupu zavarivanja taljenjem, gdjese

osnovni materijal topi toplinom plamena, koji nastaje izgaranjem gorivog plina

&acetilen, propan, butan,vodik ( s čistim kisikom ili kisikom iz zraka. "ajtopliji plamen daje izgaranje

acetilena s čistim kisikom &temperatura je '60 R?(, uz osloba!anje ugljikovog dioksida &?%2( i vodene

pare &@2%(. Plinsko zavarivanje se izvodi s dodatnim materijalom, ali ponekad i bez njega. 1o je jedan od

najstariji$ načina zavarivanja i najsvestraniji$ postupaka zavarivanja, ali u zadnje vrijeme je sve manje

zastupljen. 8glavnom se danas koristi za zavarivanje čelični$ cijevi i cijevi od sivog lijeva, a koristi se i za

popravke. %prema relativno nije skupa, plamen je više raspršen od električnog luka, uzrokujućisporije $la!enje, koje vodi većim zaostalim naprezanjima i de:ormacijama. Sličan postupak je plinsko

rezanje, uz dodatno dovo!enje čistog kisika. 5isik;acetilen plamen ima vrlo veliku industrijsku primjenu

kod tvrdog lemljenja, toplinskog rezanjai lokani$ toplinski$ obrada.

%prema za plinsko zavarivanje sastoji se iz boce acetilena, boce kisika,redukcijski$ ventila, cijevi za

zavarivanje, plamenika i dodatnog materijala. )avarivanje plinskim plamenom koristi se za

zavarivanječelika, sivog lijeva, bakra, aluminija i nji$ovi$ legura. Postupak zavarivanja je jednostavan,

oprema je:tina, ali je brzina zavarivanja mala, dok upaljivost i eksplozivnost rada povećava opasnost pri

radu.

25

https://hr.wikipedia.org/wiki/Zavarivanjehttps://hr.wikipedia.org/wiki/Zavarivanjehttps://hr.wikipedia.org/wiki/Materijalhttps://hr.wikipedia.org/wiki/Materijalhttps://hr.wikipedia.org/wiki/Materijalhttps://hr.wikipedia.org/wiki/Plamenhttps://hr.wikipedia.org/wiki/Acetilenhttps://hr.wikipedia.org/wiki/Propanhttps://hr.wikipedia.org/wiki/Propanhttps://hr.wikipedia.org/wiki/Butan_(plin)https://hr.wikipedia.org/wiki/Vodikhttps://hr.wikipedia.org/wiki/Kisikhttps://hr.wikipedia.org/wiki/Zrakhttps://hr.wikipedia.org/wiki/Zrakhttps://hr.wikipedia.org/wiki/Celzijev_stupanjhttps://hr.wikipedia.org/wiki/Vodena_parahttps://hr.wikipedia.org/wiki/Vodena_parahttps://hr.wikipedia.org/wiki/Vodena_parahttps://hr.wikipedia.org/wiki/%C4%8Celikhttps://hr.wikipedia.org/wiki/Cijevhttps://hr.wikipedia.org/wiki/Sivi_lijevhttps://hr.wikipedia.org/wiki/Sivi_lijevhttps://hr.wikipedia.org/wiki/Elektri%C4%8Dni_lukhttps://hr.wikipedia.org/wiki/Elektri%C4%8Dni_lukhttps://hr.wikipedia.org/wiki/Hla%C4%91enjehttps://hr.wikipedia.org/wiki/Naprezanjehttps://hr.wikipedia.org/wiki/Tvrdo_lemljenjehttps://hr.wikipedia.org/wiki/Tvrdo_lemljenjehttps://hr.wikipedia.org/wiki/Rezanjehttps://hr.wikipedia.org/wiki/Toplinska_obradahttps://hr.wikipedia.org/wiki/Acetilenhttps://hr.wikipedia.org/wiki/Kisikhttps://hr.wikipedia.org/wiki/Kisikhttps://hr.wikipedia.org/wiki/Tla%C4%8Dni_ventilhttps://hr.wikipedia.org/wiki/Plamenikhttps://hr.wikipedia.org/wiki/%C4%8Celikhttps://hr.wikipedia.org/wiki/Sivi_lijevhttps://hr.wikipedia.org/wiki/Sivi_lijevhttps://hr.wikipedia.org/wiki/Bakar_(element)https://hr.wikipedia.org/wiki/Aluminijhttps://hr.wikipedia.org/wiki/Aluminijhttps://hr.wikipedia.org/wiki/Legurahttps://hr.wikipedia.org/wiki/Brzinahttps://hr.wikipedia.org/wiki/Eksplozijahttps://hr.wikipedia.org/wiki/Za%C5%A1tita_na_raduhttps://hr.wikipedia.org/wiki/Za%C5%A1tita_na_raduhttps://hr.wikipedia.org/wiki/Materijalhttps://hr.wikipedia.org/wiki/Plamenhttps://hr.wikipedia.org/wiki/Acetilenhttps://hr.wikipedia.org/wiki/Propanhttps://hr.wikipedia.org/wiki/Butan_(plin)https://hr.wikipedia.org/wiki/Vodikhttps://hr.wikipedia.org/wiki/Kisikhttps://hr.wikipedia.org/wiki/Zrakhttps://hr.wikipedia.org/wiki/Celzijev_stupanjhttps://hr.wikipedia.org/wiki/Vodena_parahttps://hr.wikipedia.org/wiki/Vodena_parahttps://hr.wikipedia.org/wiki/%C4%8Celikhttps://hr.wikipedia.org/wiki/Cijevhttps://hr.wikipedia.org/wiki/Sivi_lijevhttps://hr.wikipedia.org/wiki/Elektri%C4%8Dni_lukhttps://hr.wikipedia.org/wiki/Hla%C4%91enjehttps://hr.wikipedia.org/wiki/Naprezanjehttps://hr.wikipedia.org/wiki/Tvrdo_lemljenjehttps://hr.wikipedia.org/wiki/Rezanjehttps://hr.wikipedia.org/wiki/Toplinska_obradahttps://hr.wikipedia.org/wiki/Acetilenhttps://hr.wikipedia.org/wiki/Kisikhttps://hr.wikipedia.org/wiki/Tla%C4%8Dni_ventilhttps://hr.wikipedia.org/wiki/Plamenikhttps://hr.wikipedia.org/wiki/%C4%8Celikhttps://hr.wikipedia.org/wiki/Sivi_lijevhttps://hr.wikipedia.org/wiki/Bakar_(element)https://hr.wikipedia.org/wiki/Aluminijhttps://hr.wikipedia.org/wiki/Legurahttps://hr.wikipedia.org/wiki/Brzinahttps://hr.wikipedia.org/wiki/Eksplozijahttps://hr.wikipedia.org/wiki/Za%C5%A1tita_na_raduhttps://hr.wikipedia.org/wiki/Za%C5%A1tita_na_raduhttps://hr.wikipedia.org/wiki/Zavarivanje


26/26

?. =I"&RA"URA

1. Aleksa Blagojević ...............................ZAVARIVANJ! "#las$%Ba&jal'ka!1990. go(.

2. Aleksa Blagojević!)*e+ ,a-ić ...........................................ZAVARIVANJ! /JNJ !IJ,JNJ! /osa+! 1991. go(.

3. a(i& Zaliić .......................................ZAVARIVANJ I R)NI,),I! a+ajevo! 1998. go(.

4. Zo+&ik sa *e'&a+o(&ogsavjeova&ja ....................................... ,),I ZAVARIVANJA!a+ajevo! *a+ 1989. go(.

5. Aleksa&(a+ e(*ak ...........................ZAVARIVA:I ZB)RNI:!I;(a&je &a ! Beog+a( 2002. go(.

autogeno zavarivanje

Documents