BELEKA O MOLITVI OENAAdam Bittleston

Ako u potpunosti pronaemo nain upranjavanja molitve Oena moemo lako da osetimo da nam nijedna druga molitva nije potrebna. U njoj su sadrane sve dananje potrebe oveanstva i sve nade koje se odnose na budunost. Ali nismo uvek u stanju da je delotvorno upotrebimo. Mogue je pristupiti joj sa svom iskrenou, a da ipak naiemo na znatne tekoe. Mogue je isto tako upranjavati je godinama a onda otkriti da smo izgubili dodir sa njenim znaenjem.

Pre svega treba da imamo na umu da nam je rei molitve Oena darovao sam Hrist i da svaka od njih treba da se razume kao deo Njegovog jezika kao sastavni deo sadraja koji je On u svoje vreme saoptio oveanstvu i onoga to saoptava danas. Ako nam ijedna re molitve Oena izgleda beivotna, treba da je razumemo i osetimo iznova, dovodei je u vezu sa osnovnim ciljevima koje Hrist postavlja pred oveanstvo, jer mi imamo mogunost da nauimo koji su ovo ciljevi.

Moemo, na primer, da razmiljamo o tri bitne osobine koje ljudi mogu svesno da uvebavaju i razvijaju u sebi: o sposobnosti divljenja, saoseanja i postupanja iz savesti. Rudolf Steiner je naroito govorio o ovim kvalitetima kao o oruu za delotvorni rad Hristov na Zemlji i zaista kroz iskstvo se moe videti da oni to jesu.

Jedan mogui nain produbljivanja i obnavljanja nae veze sa Molitvom Gospodnjom (Oena) jeste razumevanje kako ispunjenje molbi koje se u njoj sadre zavisi od mere u kojoj se ova tri kvaliteta razviju u oveanstvu.

Ime Gospodnje se u ljudskim srcima moe slaviti samo kroz njihovu snagu divljenja. Ako u svetu preovlauje ona vrsta znanja koja proputa da pobudi dovoljno potovanja, tada e se Imenu Gospodnjem pridati previe uska i lina znaenja. Na prirodu i istoriju treba gledati na nain koji prodire kroz povrinu stvari do boanskog, stvaralakog delovanja. Samo kroz ovakvo delovanje se ovekov govor moe proistiti onako kako to podrazumeva Molitva Gospodnja.

Carstvo Boje e biti dostignuto kroz razvijanje istinskog uzajamnog saoseanja u koje je ukljuena i elja da se zatiti sloboda onog drugog. U svakoj, maloj ili velikoj zajednici kojoj moemo pripadati, postoji prilika da se zajedniki proivljava ovaj razvoj, kroz koji radost jednoga moe da postane svaija radost, a bol jednoga moe postati svaija bol, bez uplivavanja u pojedinanu privatnost. Danas kada smo duboko zainteresovani za drugu osobu, teko nam je da je ne usmeravamo u pravcu za koji mi mislimo da je za nju dobar; ali, u Hrianskim zajednicama moemo da se radujemo negovanju raspoloenja kroz koje e postati prirodno da se saeka da u svakom pojedincu sazri njegov sopstveni slobodno primljeni unutranji zakon u smislu opisanom u Besedi na Gori.

Istinske zajednice, povezane uzajamnim saoseanjem i podstaknute saoseanjem za potrebe sveta kao celine, mogu da ponu da ispunjavaju Volju Gospoda i na Nebu kao i na Zemlji. Vrhovno vostvo ovde predstavlja glas savesti, ne neto to proistie iz konvencija ili spoljnih uticaja, ve je to govor onog dela naeg bia koje je roeno ne od krvi, ne od volje mesa, ne od ovekove volje, ve od Boga. Oeva Volja je ispunjena kada se potuju i zadovoljavaju istinske potrebe svakog Bia za koje je On stvorio prostor u svetu.

U sledee tri molbe opisuju se oblasti u kojima se ovim velikim ciljevima moe sluiti u praksi. Kada se postupa iz savesti, sve vrste Hleba, sve sto hrani ovekovo bie, e biti pravedno podeljeno. Ne treba da se uzdamo u dravne vlade da bi se ovo ostvarilo; potrebna je briga svakog pojedinca i za njegovu neposrednu okolinu kao i za najudaljenije delove sveta. Moemo da primetimo kako se ovakva vrsta interesovanja postepeno prihvata kao prirodna u naem vremenu.

Kroz saoseanje moemo da se nadamo da emo se nauiti tekom umeu pratanja drugim ljudima i da emo se tako otvoriti ka primanju stvaralake snage opratanja koja, tokom naeg zemaljskog ivota, neprestano tee ka nama sa Neba.

Rei I ne dovedi nas u iskuenje se obino oseaju kao posebna tekoa u molitvi Oe na. Iskuenje je proveravanje naeg duhovnog cilja pod pritiskom naih elja i emocija. Mi zaista moemo biti proveravani ako previe verujemo naoj linoj snazi izdrljivosti, ili ako smo, dozvolivi eljama da nas savladaju, prinueni da iskusimo neto od one tame u koju bi nas one konano odvele. Snaga divljenja nas vodi u suprotnom pravcu, dalje od nasilja elja, pokazujui nam veliinu onoga to nam se ve sada daje, i ui nas strpljenju spram elja koje su jo neispunjene.

Ali, mogue je da ovek napravi sutinski drugaiji izbor. On moe da odbaci divljenje, saoseanje i savest i da dozvoli sebi da ga umesto toga obuzme volja sa unitavanjem. Neto od ove volje vreba gotovo u svakom oveku, obino dobro prerueno u npr. apatiju ili oajanje. To je zlo o kome govori poslednja molba. Potpuna unutranja sloboda je mogua samo onda kada vie ne postoji ni najmanja opasnost da e duu opsesti zlo. Ba kao to evanelja u liku Isusove majke opisuju novu Evu, u ijoj dui ne moe da nastane iskuenje, tako se u voljenom Ueniku opisuje ljudsko bie u ijem Ja nema mesta volji za izdajom ili poricanjem. On je doiveo smrt ljubomornog, (samo)potvrujueg, svakodnevnog sopstva i primio istinsko unutranje bie od samog Hrista. Izbavi nas od zla je molba da se ovaj proces iskupljenja koji se odvija u samom centru ovekovog bia nastavi sve dalje

itava Molitva Gospodnja se moe doiveti kao izlazak Sunca. Ali nije samo Zemlja ta koja prima Svetlost spolja; sama Zemlja poinje da zrai u sedmostrukom sjaju. Bilo koje pojedinane misli koje nam pomau da ostvarimo Molitvu treba na kraju da ieznu preplavljene ozdravljujuom nenom Svetlou u koju bivamo uvedeni. Ovde re mi moe da dobije svoje potpuno znaenje. Ona se prethodno upotrebljavala samo neprecizno i provizorno.

Zadatak je svakog meditativnog zadubljenja da nas pripremi za osloboenje od iluzije, radi ostvarenja ovde na Zemlji, one Nade koju opisuje sv. Pavle: Jer sad gledamo kao pomou ogledala u zagonetki, a onda emo licem u lice. Sada saznajem delimino, a onda u saznati potpuno, kao to sam i sam potpuno poznat. (Pavle, Prva poslanica Korinanima, 13-12, u prevodu E. arnia).

Jer Nebo, o kome Molitva Gospodnja govori, nije samo iznad i izvan svega to doivljavamo na Zemlji. Ono je takoe u svemu to poznajemo, kao slava Oeve Mudrosti koju on hoe da podeli sa nama.

_________Iz knjige Meditative prayers for today___________

Adam Bittleston (1911-1989) je bio svetenik Hrianske zajednice; radio je u Leeds-u, Londonu i Edinburgu; predavao u Emerson College-u u Sussex-u (Engleska).

Sa engleskog prevela Ivana ivkovi, u Subotici, marta 1999