bela kwiga o srpskom pitawu · k’o na pijaci, ve} redom jedan po jedan! prvi je utr~ao baorn...
TRANSCRIPT
dr Vladan \or|evi}i dr Eduard Daj~
BELA KWIGA OSRPSKOM PITAWU
(Nastavak “PLAVE KWIGE”)
Nau~no-popularno-politi~ka drama u dva ~ina
8 Vladan \or|evi} i Eduard Daj~
Dr VLADAN \. \OR\EVI] (1844-1930), ro|en u Beogradu,lekar (spec. hirurg), dr`avnik i politi~ar (predsednik kr. vlade,min. inostranih dela, min. privrede, preds. Beogradske op{ti-ne...), ratnik (pukovnik, na~elnik saniteta u dva rata...), isto-ri~ar (Evropa i Balkan, Evropa i Rumunija, Evropa i Crna Go-
ra...), istori~ar medicine (Istorija srpskog vojnog saniteta...),kwi`evnik (vlasnik i urednik ,,Otaybine’’, romani: Car Du{an,
Golgota – silazak sa prestola...), dramski pisac, osniva~ srpskogCrvenog krsta, Srpskog lekarskog dru{tva... jedna od najrasko-{nijih li~nosti srpske istorije 19. veka.
Dr EDUARD A. DAJ^ (1948 –), lekar (spec. anest. i rean.),istori~ar (prirodnih) nauka, dramski pisac, ro|en je u Beogradu ukome je i sve {kole zavr{io. Drame: Sedmorica (vojskovo|a)
protiv Tebe, Antigona na Kolhidi, Plava kwiga o srpskom pi-
tawu (sa dr Vladanom \or|evi}em), Bela kwiga o srpskom pi-
tawu (tako|e sa Vladanom), Postanak kontinenata i okeana,Satirske igre Sonestiana, Belerofont... Epopeje: Herojski hak-
sabiblon (8.500 stihova), Herojski dodekabiblon (7.500 stihova)...prevodi i rekonstrukcije: Homerova Odiseja (12.500 stihova), Ev-ripidova Ipsipila (1.800 stihova), Kazantzakisova ve`banka... is-torija nauke: Erazistrat sa Samosa – anti~ki Harvej, Alkmeon
iz Krotona – otac nau~ne medicine...
Scena: Ispred galerije “Cvijeta Zuzori}” na Kalemegdanu
LICA
Bela kwiga o srpskom pitawu 9
dr Vladan \OR\EVI]dr Eduard DAJ^
BELA KWIGA O SRPSKOM PITAWU(Nastavak „PLAVE KWIGE’’)
Nau~no-popularno-politi~ka drama u dva ~ina
I (1909) ^IN
BARON NOP^A
Dr ALEKSDANDAR \.KOSTI]
MILUTIN MILANKOVI]
ALFRED VEGENER
STOJAN NOVAKOVI]
UREDNIK ,,RADNI^KIHNOVINA’’
UREDNIK ,,POLITIKE’’
II (1999) ^IN
ALEKSANDAR II MRKOWI]
MILO[ OBRENOVI] VI
Dr ACOVI]
Dr A[KOVI]
VOJ. VOJA
M. KAPOR
Dr JEROTI]
MILAN OD LU@ICE
UREDNIK ,,S.L.I.N.-a’’(slobodnih informativnihnovina)
UREDNIK ,,POLITIKE’’
UVODNA NAPOMENA
Bela kwiga o srpskom pitawu je nastavak Plave..., i u wojse prvi ~in odnosi na problem aneksije Bosne i Herce-govine 1908, a drugi ~in na problem okupacije Kosova iMetohije 1999. Aneksiji B. i H. je predhodila austrijskaokupacija posle Berlinskog kongresa 1879, a formalni ra-zlog te okupacije bio je "poboq{awe `ivota wenog stanov-ni{tva" (vidi Die Serbische frage od Vladana \or|evi}a,izdawe Deutscheberlags anstalt, Stuttgart und Leipzig, 1909.) dakle"humanitarni razlog" kao i 1999. Posle okupacije B. i H.sledila je aneksija, a da li ta analogija ima istorijskogpokri}a pokaza}e budu}nost ("A kad se pri~a o budu}nosti ipacovi se cerekaju na tavanu" glasi japanska poslovica),uostalom vide}emo {to bi rekli slepci. Namera ove dramenije, dakle, u politi~ko-istorijskom prorokovawu ve} uprikazivawu karaktera qudskih u istorijskim zbivawimajer "sve se mewa samo karakteri ostaju" znano je svim dram-skim piscima. I samo iz tog razloga mogu se sa podjednakimu`ivawem gledati (i ~itati)kako najdrevnije tako i naj-novije drame.
U Beogradu, juna 1999. dr Eduard DAJ^
10 Vladan \or|evi} i Eduard Daj~
DR VLADAN \OR\EVI] – DR EDUARD DAJ^
I ^IN
Ispred galerije “Cvijeta Zuzori}” na Kalemegdanu. Dr Vladan i wegovpomo}nik, dr Daj~, sa notesom
DR VLADAN: Uspeh drame Plava kwiga o ... bio je ve}i no {tosmo o~ekovali. Eto sada o~ekujemo predsednikaSrpske vlade, urednika “Politike”, pa ~ak i ure-dnika “Radni~kih novina” da nam, {to se ka`e “do|una noge”, i da ih intervjui{emo.
POMO]NIK: Do{li su neki mladi nau~nici koji bi `eleli darazgovaraju sa vama. ^ekaju ovde od praskozorja –red bi bio da ih primite.
DR VLADAN: Nemoj ti meni o redu govoriti. Red je da prvorazgovaram sa predsednikom Srpske vlade gospo-dinom Milovanovi}em. Potom sa urednikom najve}enovinske ku}e na Balkanu i Bliskom istoku, inaposletku sa urednikom “Radni~kih novina”. Akobudemo imali slobodnog vremena primi}emo i temlade nau~nike, jer, kako ~esto govori \ur|ijanskibogoslov Yuga{vili “budu}nost pripada omladininauke”. A ko su ti mladi}i?
POMO]NIK: In`ewer Milutin Milankovi} i va{ mladi kolegaAleksandar \. Kosti} sa svojim gostima izAustrije – dr Alfredom Vegenerom, klimatologomi baronom Nop~om paleontologom.
DR VLADAN: ^uo sam o wima. Mo`da i ne bi bilo lo{e da ~ujemoi mi{qewe austrijskih nau~nika o aneksiji Bosnei Hercegovine. Pozovi ih da do|u ali ne svi |uturek’o na pijaci, ve} redom jedan po jedan!
Prvi je utr~ao Baorn Nop~a, obu~en u arnautsku no{wu sa dubokimjaha~kim ~izmama i husarskom kapom na glavi.
POMO]NIK: Dozvolite da vam predstavim barona Nop~u, slavnogpaleontologa i arnautologa.
Bela kwiga o srpskom pitawu 11
BARON NOP^A: Moje po{tovawe gospodine. Zadovoqstvo mi je {tosam upoznao glavnog i odg. urednika "Otaybine" kojije svojom Plavom kwigom o srpskom pitawu po-krenuo evropske duhove.
DR VLADAN: Zadovoqstvo je moje, gospodine Barone. Va{e ot-kri}e patagonijskog pra-sko~imi{a je evropskeduhove pokrenulo ja~e no Plava kwiga. Eto i Isi-dora Dunkan igra pra-sko~imi{a u baletskojpredstavi Sko~imi{ev san.
BARON NOP^A: Naravna stvar, po{to je re~ o pravom nau~nomotkri}u, a ne o ~a~kawu one okamenotine prapticeu Britanskom muzeju. Nije mi jasno kako su samojednom srpskom filosofu Englezi dozvolili takone{to.
DR VLADAN: Doktor Petronijevi} je univerzalni duh te poputAristola se uz filosofiju bavi i prirodwa~kimradom.
BARON NOP^A: Dosta o wemu. @eleo bih vas zamoliti za jednuuslugu.
DR VLADAN: Da, izvol’te!
BARON NOP^A: Poznato je da sam ja, posle konzula Hana i vas kojiste dokazali da je repatost kod Arnauta ~e{}a negou drugih naroda, najve}i poznavalac Arnautluka.Dakle, dok konzul Han u svom delu Albanskestudije i vi u va{em Arnauti i velike siletvrdite da Arnauti imaju samo dve vrste repova:kratki kozji i dugi kowski, ja sam utvrdio da imajui tre}u vrstu repa, kao i to da je taj tip repatostimnogo ~e{}i od prethodna dva oblika.
DR VLADAN: Izvanredno zanimqivo otkri}e! A kakva je ta tre}avrsta repa?
BARON NOP^A: To je beli ze~ji repi}, beo kao arnautsko ke~e ipapino kap~e. Nosioci takvog repa su veoma po-{tovani me|u drugim repatim Arnautima.
DR VLADAN: Zanimqivo, a za{to?
BARON NOP^A: Zato {to ga ne moraju dizati i pomerati privr{ewu velike nu`de. Eto i moj sekretar Bajazitima takav beli repi} kojim dra`esno mrda...
12 Vladan \or|evi} i Eduard Daj~
DR VLADAN: (Naka{qava se kao gorski lav ne bi li ga prekinuo)Kh, kh!! Hm, hm!! Nego gospodine barone {ta stehteli re}i o srpskom pitawu.
BARON NOP^A: Srpsko bi pitawe bilo lako re{eno kad bi se prewega razre{ilo arnautsko pitawe.
DR VLADAN: Slu{am.
BARON NOP^A: Arnautskog pitawa bi nestalo kad bih ja bio odstrane velikih sila progla{en za vladaju}eg knezaAlbanije.
DR VLADAN: Ali ja nemam uticaja na odluke velikih sila. One suse, koliko ja znam, odlu~ile za princa od Vida.
BARON NOP^A: To je lakrdija{ ve}i od onog grofa od Spoleta kojise pijan i nag uvijao u stol~ak i vikao da je kraqHrvata. Ja samo tra`im da iskoristite va{ uticaj ida {apnete moju `equ ekselenciji predsednikusrpske kraqevske Vlade gospodinu profesoruMilovanovi}u.
DR VLADAN: Ima}u to na umu, gospodine barone. Dovi|ewa.
Baron Nop~a lupi petama i iza|e, a odmah se pojavi dr Aleksandar \.Kosti}.
DR KOSTI]: ^uvajte se gospodine onoga barona – to je opasaninvertirac!
DR VLADAN: To je po novoj terminologiji profesora AvgustaForela iz Bazela oznaka za homoseksualce, zar ne?
DR KOSTI]: Pratite najnovija dostignu}a iz seksologije, ba{lepo. Na{ se narod sramoti da razgovara o polnompitawu, a upravo je to pitawe osnovno pitawe ~ove-~anstva. I tek kad se ono re{i mogu}e je re{avati iona mawa, sporedna pitawa koja proizilaze iz wega.
DR VLADAN: Vi, dakle, verovatno smatrate da bez re{ewa pol-nog pitawa nema ni re{ewa srpskog pitawa?
DR KOSTI]: Tako nekako. Ne mislim, dakle, da je polno pitawepotrebno u celini re{iti da bi se re{ilo i srpskopitawe kao jedan deo wegov, po{to je kona~nore{ewe polnog pitawa veoma te{ko posti}i, ali bii delimi~no re{ewe polnog pitawa olak{alore{ewe srpskog.
Bela kwiga o srpskom pitawu 13
DR VLADAN: Kako to mislite?
DR KOSTI]: Glavni uzroci i posledice rata su polne prirode:polno nemo}ni starci ne bi li se odr`ali na vla-sti {aqu mladi}e u rat i do`ivqavaju sladostra-{}e obilaze}i boji{ta posle bitke. Rat je uzrokkakogenije, negativnog odabirawa jer u wemu ginemlad, hrabar, po{ten i patrioti~an deo polulacijedokle one kukavi~ke huqe ne idu u rat te ostaju u`ivotu. Eto to vam je kakogenija – gubitak najboqegdela stanovni{tva. A kada dodamo k tome porastprostitucije, alkoholizma i veneri~nih bolesti,koje nu`no prate rat, ne mo`emo se vi{e ~uditimoralnom i biolo{kom padu naroda u toku i poslerata.
DR VLADAN: Ja sam u~estvovao u dva rata sa Turskom i u jednomsa Bugarskom i nisam stekao takvo mi{qewe. Ali,dosta o tome. Kako vi mislite da re{ite srpskopitawe?
DR KOSTI]: G. profesor @ivojin \or|evi} smatra da se umo`danim }elijicama Erentalovim krije sr` srp-skog problema, dok ja mislim da je problem u}elijicama polnih `lezda wegovih – Wihov je radsvakako poreme}en te je on polno poreme}enali~nost te kao takva mrzi Srbe jer je srbofo-bi~nost prvi simptom koji se javqa kod polnonemo}nih ili poreme}enih qudi.
DR VLADAN: Zavist spram srpske mu{kosti i mu`evnosti, dakle,smatrate uzrokom srpskog pitawa.
DR KOSTI]: Tako je, Srbi su narod polno mo}an koji ne brenujenikog. Pla{i se on svojih vladara ali straneprezire ili nipoda{tava – to Evropa ne trpi!Smatram da }e op{ti pad mu{kosti, dakle obqubnesposobnosti, i mu`evosti, dakle vanpolnogmu`evnog pona{awa, u Evropi dovesti do dolaskana vlast opasnih tiranija i to posebno u centralnoji isto~noj Evropi.
DR VLADAN: A zbog ~ega bi Engleska i Francuska bile zaobi-|ene?
14 Vladan \or|evi} i Eduard Daj~
DR KOSTI]: Engleska je prepuna invertiraca te joj mu{kost imu`evnost nisu potrebni uop{te, a galski je petaoodavno postao koko{ka – Francuzi sasvim dobrofunkcioni{u nemu`evno ve} vi{e vekova i ni{taim ne fali.
DR VLADAN: Dakle, re{ewe srpskog pitawa je...?
DR KOSTI]: Kastrirawe Erentala, grafa Tise, Konrada Hecen-dorfa i nadvojvode Ferdinanda!
DR VLADAN: Zar i nadvojvode?
DR KOSTI]: Ma to je za wegovo dobro – evnusi vode mirniji`ivot, bez opasnosti.
DR VLADAN: Ama kako evnuh da nasledi krunu?
DR KOSTI]: Ali gospodine ne bira se on za papu ve} nasle|ujecara i niko ne}e proveravati ispuwenost wegovihmo{nica.
DR VLADAN: A ko }e izvr{iti taj hirur{ki zahvat? To nijenimalo lak poduhvat.
DR KOSTI]: Svi oni odlaze u Karlove Vari, a u pari hamamasva{ta se mo`e desiti.
DR VLADAN: Eto nove nade za re{ewe srpskog pitawa. Hvalakolega i dovi|ewa!
Ode dr A. \. Kosti}, a pojavi se Mulutin Milankovi}.
DR VLADAN: Vi ste, gospodine Milankovi}u, poznati kako uozbiqnim nau~nim krugovima, tako i u obi~nomnarodu, po razmatrawu klime na Marsu, i po burikoju ste izazvali tim otkri}em: Hamali – Li~ani sesva|aju sa Hamalima – Arnautima oko prioritetaotkri}a marsovske klime. Li~ani tvrde da je toprvi otkrio Nikola Tesla dok Arnauti isti~u da jepravi pronalaza~ Leka Duka|in odn. da je u wegovomzakoniku jasno opisana klima na Marsu. Li~kiHamali onda oponiraju argumentom da je Nikolatesla otkrio struju, magnete i Nijagarine vodopade,te je za wega otkri}e marsovske klime bio ma~ijika{aq. Hamali – Arnauti me|utim, neoborivimdokazima pobijaju te tvrdwe jer jasno ukazuju na 8.~lan zakonika Leke Duka|ina u kome pi{e da su
Bela kwiga o srpskom pitawu 15
oni, Arnauti, pali u Duka|in, Metohiju, pravo saMarsa jo{ pre no {to je Keops izgradio svojupiramidu. Va{e je otkri}e zadalo ozbiqan udarac ijednima i drugima. Ali posle po~etne fazezbuwenosti koja uvek prati velika nau~na otkri}adolazi faza pribranosti te li~ki Hamali sadaisti~u da ste vi brat od tetke Nikole Tesle, dokarnautski Hamali tvrde da ste po `enskoj linijipotomak Drite Duka|in, Lekine sestri~ine. [ta vivelite na to?
M. MILANKOVI]: Uzburkati nau~ne rasprave u obi~nom narodu, aposebno me|u Hamalima san je svakog nau~nika. Jasada, me|utim, nisam opsednut marsovskom klimomve} sam se posvetio izu~avawu ledenog doba.
DR VLADAN: Da, gospodine, nastavite, gorim od nestrpqewa kaoda ~itam neku uzbudqivu pri~u ser Artura KonanaDojla.
M. MILANKOVI]: Klima na svim planetama, danas i Marsu i Zemqi umnogome zavisi od stepena osun~anosti, a ova semewa u toku mnogih eona ba{ kao {to se mewapolo`aj magnetnog poqa i nagnutosti zemqine ose.Poznavaju}i, dakle, zakone nebeske mehanike,utvrdio sam da ledena doba nastaju u periodima kadasu leta bila nedovoqno topla te se ledeni pokriva~nije dovoqno otapao, dakle, ledena kalota jedebqala iz godine u godinu uzrokuju}i takonastanak ledenih doba.
DR VLADAN: Ledena doba, zna~i, nisu nastala zato {to su zimebivale hladnije ve} {to leta nisu bila dovoqnotopla?
M. MILANKOVI]: Upravo tako! I u tome ja sagledavam re{ewe srp-skog pitawa!
DR VLADAN: (Nestrpqivo)Da, da!
M. MILANKOVI]: Nastupaju}e ledeno doba }e prvo zahvatiti Alpe, tesamim tim Austriju pre Srbije. Dok se oni budumrzli u nas }e bujati tropska vegetacija – aplanta`e ananasa i banana zameni}e {qivike ivinograde. Oblasti pod srpskom vla{}u bi}e toplei plodne, a one pod Habsburzima ledene i neplodne.
16 Vladan \or|evi} i Eduard Daj~
Svi }e `udeti da stupe pod skitar Petra I
Mrkowi}a ne bi li i wih ogrejalo sunce!
DR VLADAN: Ovo su odli~ne vesti, sa verom, dakle mo`emogledati na budu}nost Srbije – bi}emo tropski raj!
M. MILANKOVI]: Svakako, vreme odn. klima radi za na{u stvar, aprotiv na{ih vekovnih neprijateqa!
DR VLADAN: Hvala vam, gospodine, sada spokojno mogu gledati ubudu}nost. Dovi|ewa!
I tek {to se Milankovi} udaqio pojavi se g. Alfred Vegener.
DR VLADAN: ^ast mi je {to sam upoznao nadu austrijske geo-logije i klimatologije. ^ujem da se spremate najednu veliku ekspediciju na Grenland.
A. VEGENER: To je danska ekspedicija koju predvodi profesorKoh iz Kopenhagena. Ciq nam je da prepe{a~imoGrenland polaze}i od isto~ne obale wegove doBafinovog zaliva. Ja }u pri tome meriti debqinuledenog prekriva~a i ako utvrdim da se on pove}avau osi istok-zapad time }u dokazati da se Grenlandjo{ uvek odvaja od severoamerikanskog kopna.
DR VLADAN: A kakve to reperkusije ima na aneksiju Bosne iHercegovine i srpsko pitawe u celini?
A. VEGENER: Ogromne, gospodine, ogromne. Ako se kre}e Gren-land kre}e se i Balkansko poluostrvo te }e se tako,po neumitnim geolo{kim zakonima, Srbija saBosnom i Hercegovinom kona~no otcepiti odHabzbur{ke monarhije i po~eti svoj samostalni`ivot.
DR VLADAN: Vi ste gospodine ipak podanik wegovog carskogveli~anstva Franca Josefa. Kako vi, sa tog gle-di{ta, dakle, vidite srpsko pitawe?
A. VEGENER: I g. Milutin Milankovi} je podanik Frawe Josifate mu ne smeta da se raduje, te {to ne bih i ja deliowegovu radost.
DR VLADAN: Zahvaqujem g. Vegeneru!
POMO]NIK: Eno ga ministar kraqevske vlade g. Stojan Nova-kovi} sa nekom pove}om aktn-ta{nom ispod mi{ke!
DR VLADAN: G. Novakovi}u, oprostite mi na radoznalosti ali danisu u va{oj aktn-ta{ni neki sredwovekovnirukopisi toliko bitni za srpsko pitawe?
Bela kwiga o srpskom pitawu 17
ST. NOVAKOVI]: Ne, u woj su ostaci bureka i ogrisci jabuke koju samjeo u toku zasedawa vlade.
DR VLADAN: Da mi date obave{tewa o jednoj krupnoj stvari. Jabih `eleo da znam u ~emu se upravo sastoji veli~inavlade kojoj vi imate ~ast biti predsednik. Je liwena veli~ina u tome {to je uspela da od Evropedobije obe}awe nekih ekonomskih kompenzacija kojebi Austrija imala da dade Srbiji?
ST. NOVAKOVI]: Ne, gospodine, zadatak ove vlade nije se sastojaotoliko u tome da se bosansko pitawe dovede dopravilnog re{ewa, ve} je wen zadatak bio kudikamokrupniji i zna~ajniji. Vlada je taj veliki zadatakre{ila sa punim uspehom i na taj na~in postiglane{to {to se mo`e smatrati kao ostvarewe na{egnacionalnog ideala, kao najve}a tekovina na{egplemena otkako se ono naselilo na Balkanskopoluostrvo.
DR VLADAN: Molim vas, gospodine ministre, ja bih `eleo znatikakva je to kolosalna tekovina, za koju na{ narodima da zahvali va{oj vladi?
ST. NOVAKOVI]: To je veliki srpski dr`avni program koji je ve}gotov i koji }e uskoro biti objavqen na sve ~etiristrane sveta. Sve pogre{ke u na{oj dosada{wojpolitici poticale su otuda {to mi nismo imalidr`avnog programa. Sad je taj program sastavqen iveli~anstven brod Srbije dobio je svoj kompas.
DR VLADAN: Ja vas molim da mi ka`ete ko je sastavio tajzna~ajni program?
ST. NOVAKOVI]: To je tzv. Trojestojanski program tj. sastavila su gatri Stojana: ja, Ribarac i Proti}. Naravno, mi smoprethodno konsultovali sve sjajne predstavnikesrpske nauke, politike i `urnalistike.
DR VLADAN: Je li taj program pretresan na ministarskimsednicama, jesu li svi ~lanovi vlade slo`ni u svimta~kama toga programa?
ST. NOVAKOVI]: Taj program je pretresan na vi{e ministarskihsednica, od kojih su neke bile veoma burne, {to jesasvim prirodno jer se re{avalo o jednoj sud-bonosnoj stvari.
18 Vladan \or|evi} i Eduard Daj~
DR VLADAN: Mene veoma zanima, gosp. ministre kako su tekle tesednice. Da li mi mo`ete o tome {to kazati?
ST. NOVAKOVI]: Drage voqe, za{to da ne, gospodine. Na prvimsednicama pretresano je pitawe o imenu programa.Ribarac je predlagao da se nazove "Program srpskeveli~ine", a Pa{i} da se nazove "Program sprskesloge i jedinstva". Posle du`e debate, u kojoj suuzeli u~e{}a svi ministri i koja je trajalanekoliko sednica, vlada je veli~inom glasovare{ila da usvoji predlog Stojana Proti}a i da seprogram nazove "Velikim srpskim dr`avnimprogramom".
DR VLADAN: Kako su tekle druge sednice?
ST. NOVAKOVI]: Kad je svr{ena debata o imenu programa uzeta je upretres wegova gramati~ka strana. Tom je prilikomdo{lo do o{trog sukoba izme|u mene i QubeStojanovi}a. Ja sam zastupao mi{qewe daposledi~ne re~enice ne treba odvajati zapetom, dokje Stojanovi}, me|utim bio mi{qewa da je ta zapetaveoma potrebna i da bi weno izostavqawe veomakobno uticalo na tok na{e budu}e politike.Povodom toga razvila se burna i duga~ka debata oupotrebi zapete, debata koja je trajala vi{e sednicai u kojoj su osobita u~e{}a uzeli pored nas dvojicefilologa, jo{ i Pa{i}, Ribarac i |eneral@ivkovi}.
DR VLADAN: Kako se svr{ila ta debata g. ministre?
ST. NOVAKOVI]: Po{to su samostalski ministri za tu zapetu ve-zivali svoj daqi ostanak u kabinetu, vladin jepolo`aj bio toliko uzdrman, da je wen pad izgledaoneizbe`an. Ali je Pa{i} ubrzo prona{aospasonosnu formulu kojom je situacija re{ena. Onje predlo`io da se neke posledi~ne re~enice odvojezapetom, a druge da ostanu bez zapete, te da se takozadovoqe obe strane. Vlada je usvojila taj sre}an igenijalan kompromis.
DR VLADAN: [ta je daqe bilo, g. ministre?
Bela kwiga o srpskom pitawu 19
ST. NOVAKOVI]: Kad se svr{ilo sa gramatikom, pre{lo se na sti-listiku. Tom je prilikom opet izazvao buru drugisamostalski ministar, Ja{a Prodanovi}, svojimpredlogom da se u program unesu neke alegorije,metafore i metonimije.
DR VLADAN: Kakvo su dr`awe pojedini ministri zauzeli prematom pitawu?
ST. NOVAKOVI]: Protiv predloga vatreno je bio ustao general@ivkovi}, koji je dosta razlo`no dokazivao da tefigure ne odgovaraju vojni~kom duhu na{eg naroda.
DR VLADAN: Na ~ije je gledi{te vlada stala, na Prodanovi}evoili @ivkovi}evo?
ST. NOVAKOVI]: Vlada je najpre usvojila Prodanovi}ev predlog, a@ivkovi}u je priznala da se u literalnim obli-cima razume onoliko koliko se Ja{a razume upravilima ratne slu`be.
DR VLADAN: Oprostite na digresiji, ali da li je vlada upoznatada je gosp. Prodanovi} dobio vi{egodi{weblagodeanije Kolar~eve zadu`bine za projekat ro-mana ^udovi{te ple{i ne`no na moju muziku, akoji kao da je u zemqu propao?
ST. NOVAKOVI]: Nisam sa time upoznat, gospodine.
POMO]NIK: Oprostite mi {to se me{am, ali gospodine doktoreblagodeanije je dobio ne Ja{a ve} MiletaProdanovi}, a zadu`bina nije bila Kolar~eva ve}Peki}eva.
DR VLADAN: A tako! Dobro, vratimo se na sednice. Jesu li iostale bile tako ozbiqne kao ova?
ST. NOVAKOVI]: Bile su ozbiqnije i zna~ajnije. Ali najzna~ajnija jeizvesno bila ona, na kojoj je Ribarac slu~ajno do{aona sre}nu i genijalnu ideju: da se u dr`avni grbumesto dvoglavog orla – "Dikefalosa" unese"Trikefalos" – troglavi orao!
DR VLADAN: Kako je Ribarac pro{ao sa tim predlogom?
ST. NOVAKOVI]: Povodom toga opet se razvila `iva debata u kojoj suu~estvovali svi ministri. Protiv tre}e orlovskeglave naro~ito je bio Stojan Proti}, koji se zapotvrdu svoga mi{qewa pozivao na Marksa,Engelsa, Lotara, Buhera, Darvina i Hekela. U od-
20 Vladan \or|evi} i Eduard Daj~
branu "Trikefalosa" vatreno i strasno je govorio|eneral @ivkovi}, koji je tom prilikom mobi-lizovao sve svoje ogromno znawe iz taktike istrategije. Odmah je nastalo interesantno hrvaweizme|u Proti}a i @ivkovi}a: govornici suprelazili ~as na teren sociologije, ~as na terenvojnih nauka, a ponekad i na teren literarnekritike i ~iste filosofije.
DR VLADAN: Kako je najposle re{ena ta stvar?
ST. NOVAKOVI]: Po{to je ve}ina ministara usvojila gledi{te|enerala @ivkovi}a, re{eno je da se Ribar~evpredlog usvoji sa napomenom da Stojan Ribarac usvom `ivotu ni{ta pametnije nije bio izmislio.
DR VLADAN: Molim, gospodine ministre da li je bila jo{ kojatako zna~ajna sednica?
ST. NOVAKOVI]: Od drugih sednica osobiti spomen zaslu`uje posvome ogromnome zna~aju ona sednica na kojoj jepretresano pitawe na kojoj }e se hartiji program{tampati. Posle du`e debate, u kojoj su u~estvova-li svi ministri, re{eno je da se program {tampa nahartiji "Karnego".
DR VLADAN: Kako su pro{le ostale sednice, g. ministre?
ST. NOVAKOVI]: Ostale sednice nisu bile toliko zanimqive, jer susve ta~ke programa usvojene bez debate.
DR VLADAN: Vi ste mi, gospodine ministre, mnogo kazali izistorije tog programa, ali po{to je taj program ve}definitivno usvojen, ja bih vas molio da mi ka`etekakva je wegova sadr`ina?
ST. NOVAKOVI]: Po tom programu Srbija ne}e ostati u ovim gra-nicama. Ona }e se po wemu prostirati od Soluna doSent Andreje ili, kako bi rekao episkop `i~kiSava, "od mora do mora, pa do Karpatskih gora".
DR VLADAN: Gde }e po tom programu biti prestonica Srbije?
ST. NOVAKOVI]: Mi smo za prestonicu Srbije odredili Sarajevo, gde}e biti i sedi{te srpskog parlamenta.
DR VLADAN: Dakle, po va{em mi{qewu izgleda, gospodineministre, da je spremqeno sve {to treba pa da unajkra}em roku u|emo u Veliku Srbiju.
Bela kwiga o srpskom pitawu 21
ST. NOVAKOVI]: Naravno, gospodine. Mi ~ak spremamo nacrt buyetaza Veliku Srbiju. Taj je posao bio poveren StojanuProti}u i on nas je izvestio da }e u buyetu bitivelikog deficita. Vlada je buyet ozbiqno uzela upretres, pa je najzad uspela da u buyetu VelikeSrbije vaspostavi potpunu ravnote`u.
DR VLADAN: Ho}e li u buyetu Velike Srbije biti kakvihosobitih novina?
ST. NOVAKOVI]: Ho}e, Srbija }e imati i svoje kolonije. U tom ciquvlada se obratila poznatom geografu na{em g.Jovanu Cviji}u s molbom da joj ka`e gde jo{ imapredela koji nisu osvojeni.
DR VLADAN: I {ta je odgovorio g. Cviji}?
ST. NOVAKOVI]: Po{to je dobro prou~io svetsku kartu Cviji} jesaop{tio vladi da Srbija lako i s malo naporamo`e zauzeti mnoge predele u Sahari.
DR VLADAN: Po tome izgleda da }e Srbija imati svoju flotu,gospodine ministre?
ST. NOVAKOVI]: Naravno da }e imati. Mi smo ve} poru~ili nastrani veliki broj krstarica i oklopwa~a, od kojih}e neke odmah biti poslate u kitajske vode. Vlada jere{ila da za srpsku flotu otkupi la|u doktoraNe{i}a, pa je opunomo}ila g. Milovanovi}a, kao~oveka ve{ta i okrtena, da o tome povede pregovoresa doktorom Ne{i}em.
DR VLADAN: Je li vlada spremila i sve ostalo {to joj treba?
ST. NOVAKOVI]: Jeste, ~ak je gotov i poslovnik za Veliko-srpskiparlament. Taj je poslovnik u naslonu na straneautore izradio poznati na{ pravnik g. SlobodanJovanovi}.
DR VLADAN: [ta sad vlada radi?
ST. NOVAKOVI]: Ona sada utvr|uje dnevni red za prvu sednicuVeliko-srpskog parlamenta, za sednicu na kojoj }ePetar Mrkowi} biti progla{en za cara svih Srba.
DR VLADAN: Ali molim vas, gospodine ministre, kako }e va{program primiti Evropa, ho}e li ona pristati daSrbija postane velika sila?
22 Vladan \or|evi} i Eduard Daj~
ST. NOVAKOVI]: Nas se to uop{te ne ti~e, gospodine. Mi }emo na{veliki program poslati svim velikim silama, a oneneka se odrede kako najvi{e vole.
DR VLADAN: Ali ako se Evropa odupre, gospodine ministre, {tada se radi tada?
ST. NOVAKOVI]: To }e biti lako: mi }emo svoju flotu poslati uSredozemno i Balti~ko more, a kad Evropa to vidi,ona }e morati da ku{uje.
DR VLADAN: Po{to nemamo admirala, ko }e biti glavni ko-mandant flote u ratu izme|u nas i Evrope?
ST. NOVAKOVI]: Dok ne odnegujemo admirale, na{om }e flotomkomandovati najratoborniji ~ovek u Srbiji protaMilan \uri} sa sabqom u jednoj i krstom u drugojruci.
DR VLADAN: Zahvaqujem, gospodine ministre.(Obra}aju}i se Pomo}niku)Donesi salep, bozu, gazozu, egipatsku, tursku i gr~kubaklavu da se okrepimo pre no {to do|e urednik"Radni~kih novina".(I daqe se obra}aju}i Pomo}niku)Desilo se, dakle, ono {to u Srbiji niko nijeo~ekivao: Evropska se socijalna demokratija li-stom izjasnila za aneksiju Bosne i Hercegovine.Ona tu aneksiju smatra kao ~in koji srpski narodtreba da primi mirno i bez ikakvog otpora. Mi uSrbiji koji smo navikli da socijalnu demokratijusmatramo kao slobodoumnu stranku, bili smo veomapora`eni faktom da je ta stranka stala na branikinteresa jedne od naju`asnijih i najodvratnijihreakcionarnih sila u Evropi. "Radni~ke novine" supoku{ale da odbrane to i takvo dr`awe evropskesocijalne demokratije, ali u tome nisu uspele. Tajneuspeh "Radni~kih novina" neki wihovi prijateqiobja{wavaju time {to su marksisti oko toga listaprinu|eni da govore novinarski, da govore masi,koja nije u stawu da razume nau~ni marksisti~kijezik. Kad bi srpski narod bio na vi{em stupwukulture, kad bi on bio u stawu da razume nau~ne ap-strakcije i konstrukcije, onda bi na{i marksistisrpsko pitawe mogli raspravqati u svetlosti
Bela kwiga o srpskom pitawu 23
nau~nog marksizma, a tada bi im bez po muke po{loza rukom da odbiju sve kriti~ke strele napereneprotiv evropske socijalne demoktarije.
Prilazi hitro urednik "Radni~kih novina".
UREDNIK R.N.: Zdravo! Ja sam srpski Karlo Kaucki. ^ujem da vaszanima da sagledate srpsko pitawe pod prizmomnau~nog marksizma?
DR VLADAN: Upravo tako, izvolite gospodine!
UREDNIK R.N.: Po Marksu, vrednost jednog predmeta zavisi odkoli~ine rada potrebnog za wegovu proizvodwu.[to se vi{e rada potro{i na produkciju jednogpredmeta utoliko je wegova vrednost ve}a i obr-nuto.
DR VLADAN: Ali, molim vas, gospodine, ja ho}u da ~ujem va{emi{qewe o srpskom pitawu, a vi mi govorite osasvim devetoj stvari – o Marksovim pogledima navrednost.
UREDNIK R.N.: Molim vas, imajte malo strpqewa. Srpsko je pi-tawe jedno dru{tveno pitawe, a osnovno pitawedru{tvene nauke jeste problem vrednosti. Dakle,dopustite da nastavim svoja razlagawa.(Uzme vazduh i nastavi propovedni~kim glasom)Za{to, na primer, jedan kilogram {e}era vredivi{e od kilograma krompira? Neko bi mogao po-misliti da to dolazi otuda {to je {e}er sla|i odkrompira. Me|utim, to je kolosalna zabluda:ukoliko bi se u proizvodwu krompira ulagaloonoliko truda koliko se ula`e u proizvodwu{e}era, krompir bi bio sladak kao {e}er.
DR VLADAN: Molim vas, gospodine uredni~e, meni taj primer neizgleda dovoqno jasan i ubedqiv. Ja dr`im da nipod kakvim uslovima krompir ne mo`e postatisladak kao {e}er.
UREDNIK R.N.: Zaista gospodine, ja sam izabrao jedan te`ak pri-mer, ali sad }u vam navesti drugi primer koji jemnogo lak{i i o~igledniji.
DR VLADAN: Molim, gospodine uredni~e, da ~ujem taj drugiprimer.
24 Vladan \or|evi} i Eduard Daj~
UREDNIK R.N.: Sirove rotkve uvek su jevtinije nego rotkve stru-gane, i kad bi bilo ta~no ono {to misle bur`oaskinau~ari, onda bi strugana rotkva morala biti sla|aod sirove rotkve. Me|utim, to je skroz pogre{no:rotkva je uvek quta, pa bila sirova ili strugana.
DR VLADAN: Molim vas, ni to mi ne izgleda dovoqno ubedqivo.Ne bi li ste me mogli uveriti kako na drugi na~in?
UREDNIK R.N.: Dobro, ako vas kao teorijski primeri ne moguuveriti ni krompir ni rotkva, onda do istinemo`ete lako do}i na ovaj eksperimentalni na~in:oti|ite pre podne na Veliku pijacu i razgovarajtesa par piqara, pa }e vam oni odmah kazati da se svipredmeti – pasuq, krompir, keleraba, {argarepa –prodaju po srazmeri koja je odre|ena koli~inompotro{enog qudskog rada.
DR VLADAN: Molim vas, g. uredni~e kako se zove ta teorija kojuvi zastupate? Je li Marks wen prvi osniva~?
UREDNIK R.N.: To je tzv. teorija vrednosti koju su osnovali Smit iRikardo, koji se smatraju kao duhovni oci na{egvelikog u~iteqa, Karla Marksa. Ali su Smit iRikardo bili prevideli jednu krupnu stvar – oni suprevideli da postoji ne{to {to se stalno prodajeispod svoje vrednosti: ta stvar je qudsko telo, ilita~nije re~eno, qudska snaga. Kapitalista nikadaradniku ne pla}a celu vrednost wegove snage, ve} muuvek jedan deo zakine. Taj zakinuti deo zove se"vi{ak vrednosti". Nema~ki se to ka`e "mervert",ruski "pribavo~naja cenost", a bugarski "prinadenastojnost".
DR VLADAN: Je li vi{ak vrednosti stvara samo ~ovek ili gamogu stvarati i druge `ivotiwe?
UREDNIK R.N.: Mada po Darvinu sve `ivotiwe imaju zajedni~koporeklo ipak je ~ovek jedina `ivotiwa koja stvaravi{ak vredsnoti. U proizvodwi se upotrebqavaju idruge `ivotiwe npr. kamila u Arabiji, lama naKordiqerima, ali i magarac, me|utim, na wima sene mo`e nikad ste}i, a na magarcu vrlo ~esto gubi,{to uostalom dolazi i otuda {to je magarac velikibaksuz.
Bela kwiga o srpskom pitawu 25
DR VLADAN: Ali kakvu ulogu vi{ak vrednosti igra u na{em`ivotu? Da li je on sa gledi{ta kulture ne{todobro ili r|avo?
UREDNIK R.N.: Pod znakom vi{ka vrednosti stoji celokupna sa-vremena civilizacija, on je diktator savremenogkulturnog ~ove~anstva. On je najve}i zlikovacna{eg vremena.
DR VLADAN: Ali, molim vas, kako sad u svetlosti va{e teorijeizgleda srpsko pitawe?
UREDNIK R.N.: Kad je aneksija Bosne i Hercegovine postalasvr{enim ~inom, na{a je {tampa bila nadala silnudreku protiv Frawe Josifa, protiv Erentala,protiv Forga~a. Me|utim, oni su samo sluge jednogkudikamo opasnijeg zlikovca, a taj zlikovac nijeniko drugi nego glavom i bradom vi{ak vrednostikoji i na Zapadu ~ini tolika ~uda i pokore. [tamislite, g. doktore, mo`e li se narod u Bosni iHercegovini u ovom momentu osloboditi toggroznog zlikovca?(Zastade, gledaju}i upitno i prodorno tenastavi, strpqivim glasom)Da bi se na to pitawe moglo odgovoriti treba znatida su, po Marksu, svi dru{tveni pojavi determi-nisani ekonomskim uzrocima. Ekonomija je osno-vica dru{tva, ona je temeq na kome je podignutacelokupna dru{tvena zgrada. Ta se dru{tvena zgra-da nema~ki zove "iberbau", a ruski i bugarski "nad-strojka". "Uzroke dru{tvenim pojavama treba tra-`iti ne u qudskim glavama, ne u filosofiji, ve} uekonomiji dane epohe", veli Engels.
DR VLADAN: Molim vas, kako se zove ta teorija?
UREDNIK R.N.: To je, gospodine doktore, gledi{te istorijskogmaterijalizma koje su, prvi put u istoriji na{eplanete, formulisali Marks i Engels. Sa toggledi{ta duhovni `ivot dru{tva ili dru{tvenaideologija slu`i samo kao dekoracija materijalnog`ivota wegova, odn. wegove ekonomije. Ako bih hteoda ceo istorijski materijalizam iska`em u jednojkratkoj figuri, rekao bih: ekonomija je {nicla, aideologija garnirung.
26 Vladan \or|evi} i Eduard Daj~
DR VLADAN: Ali {ta vi upravo razumete pod ekonomijom?
UREDNIK R.N.: Pod ekonomijom, po teoriji istorijskog materi-jalizma, treba razumeti tehniku: svi su dru{tvenipojavi odre|eni kvalitetom tehnike, kvalitetomoru|a za proizvodwu, kao {to su to pokazaliKaucki, Mering, Lafarg i dr, kvalitetomprodukcionih snaga mogu da se objasne i najfinijemanifestacije qudskog duha, Kantova filosofija,npr. pojavu Kantove filosofije izazvala jeprimena ma{ina u istoriji.
DR VLADAN: Ali Kant nije mrdao iz Keningsberga i nije nikadakoristio ma{ine?
UREDNIK R.N.: Objasni}u vam, gospodine. Pri prelasku iz manu-fakturnog perioda u ma{inski morala je pasti istara Lajbnic-Volfova filosofija...
DR VLADAN: Lajbnic se zapravo prezivao Qubi} – on je biolu`i~ki Srbin.
UREDNIK R.N.: To nije va`no – nije on kao Srbin bio nazadan ve}manufakturna proizvodwa. Dakle, da nastavim, namesto Lajbnic-Volfove filosofije je do{laKantova filosofija koja odgovara parnoj ma{ini.
DR VLADAN: Ali parnu ma{inu nije prona{ao Vat ve} Heron,Grk iz Aleksandrije, dve hiqade godina pre wega!
UREDNIK R.N.: I to nije va`no, jer se u praksi Heronova ma{inanije Bog zna kako pokazala.
DR VLADAN: Ako Kantova filosofija potpuno odgovara parnojma{ini, kome delu odgovara npr. Kantov "ka-tegori~ki imperativ"?
UREDNIK R.N.: Parnom kazanu.
DR VLADAN: Molim vas, navedite mi neki jasniji primer za tuvezu izme|u tehnike i qudskog duha.
UREDNIK R.N.: Uticaj tehnike na qudski duh odn. duhovni `ivotqudski, ja sam kao U`i~anin najlep{e opazio uU`icu prilikom ustanove elektri~nog osvetqewa:pod uticajem elektrike U`i~ani su u duhovnompogledu ubrzo postali sasvim drugi narod.
DR VLADAN: A {ta se mo`e sa tog gledi{ta kazati za na{narod?
Bela kwiga o srpskom pitawu 27
UREDNIK R.N.: Na{ je narod, mora se priznati, veoma glup, aliotkuda ta wegova glupavost? Mnogi misle da todolazi otuda [to mi nemamo dovoqno {kola, me|u-tim, to je pogre{no: uzroci narodne glupavostile`e duboko u tehnici srpske proizvodwe. Ta jeglupavost uslovqena kvalitetom proizvo|a~kihsredstava.
DR VLADAN: Ali na koje se od na{ih proizvo|a~kih sredstavamo`e baciti najve}a krivica za na{u narodnuglupost?
UREDNIK R.N.: Jedno od glavnih srpskih sredstava za proizvodwujeste budak, a ima li i{ta na svetu glupqe odbudaka? Dok god narod bude radio budakom, on moraostati glup, pa ma koliko {kole pose}ivao: dok jebudaka, nema prosvete!
DR VLADAN: [ta se sa toga gledi{ta mo`e kazati za bosanskopitawe?
UREDNIK R.N.: Na{ narod u Bosni i Hercegovini ne mo`e nikoraka i}i napred, u politi~kom pogledu, sve dotledok se u proizvodwi bude koristio tako glupim ireakcionarnim oru|ima kao {to su budak, stupa i}uskija.
DR VLADAN: Mo`ete li vi jo{ kakvim argumentima potkrepitisvoje mi{qewe da se narod u Bosni i Hercegoviniovog monmenta ne mo`e osloboditi?
28 Vladan \or|evi} i Eduard Daj~
UREDNIK R.N.: To se da utvrditi pomo}u Hegelove dijalektike kojasa~iwava jedan od bitnih elemenata nau~nogmarksizma. Po Hegelu, svaka se stvar razvija u viduspirale, svaka pojava prolazi kroz tri faze, odkojih je tre}a uvek potpuno sli~na sa prvom. Te sefaze zovu: teza, antiteza i sinteza, ili pozicija,opozicija i kompozicija, ili afirmacija, negacijai negacija negacije, ili...
DR VLADAN: Aman gospodine, dovoqno, ali da li biste hteli dato objasnite kakvim primerom?
UREDNIK R.N.: Vrlo rado, eto npr. kad sedim, to je teza, pozicijaili afirmacija; kad ustanem, to je antiteza, opo-zicija ili negacija; a kad opet sednem to je sinteza,kompozicija ili negacija negacije.
DR VLADAN: Molim za jo{ jedan primer.
UREDNIK R.N.: Sa zadovoqstvom doktore, drago mi je {to ste seudubili u dijalektiku. Dakle, kad se taj dija-lekti~ki zakon poznat pod imenom "zakona triho-tomije" ili "Hegelove trijade", primeni na qudskirazvitak onda se dolazi do jednog zna~ajnog iinteresantnog zakqu~ka. ^ovek je nekada biomajmun: to je bila teza wegovog razvitka; ~ovekdanas nije majmun: to je antiteza wegovog razvitka; apo{to se tre}a faza uvek poklapa sa prvom, onda~ovek opet mora postati majmun – to }e biti sintezawegovog razvitka!
DR VLADAN: Kako se mo`e taj "zakon trihotomije" primeniti naaneksiju Bosne i Hercegovine?
UREDNIK R.N.: Sasvim lako, gospodine: Turska aneksija Bosne iHercegovine predstavqa tezu u wihovom razvitku,austrijska okupacija tih dveju pokrajina pred-stavqa wihovu antitezu, a austrijska aneksijapredstavqa sintezu u wihovom razvitku.
DR VLADAN: Prema tome Austrija je izvr{ila aneksiju sasvim uduhu Hegelove dijalektike?
UREDNIK R.N.: (Uzviknu)Tako je. Zato protiv austrijske aneksije ne trebaustajati: ona je jedna prirodna pojava kao {to se izpunoglavca razvija `aba.
DR VLADAN: Je li to sve {to vi kao predstavnik nau~nogmarksizma mo`ete kazati o srpskom pitawu?
Bela kwiga o srpskom pitawu 29
UREDNIK R.N.: Ja bih vam o tome mogao jo{ dugo govoriti,(dr Vladan pravi u`asnut izraz lica)ali mesto toga(dr Vladan s olak{awem huknu)ja bih vam preporu~io da pa`qivo pro~itate naj-novije nau~no delo Dragi{e Lap~evi}a, koje se sad srukopisa prevodi na sve evropske jezike. To }e deloi na pitawe o aneksiji baciti toliko svetlosti da}e ono, dakle pitawe aneksije B. i H, biti odmahskinuto sa dnevnog reda, onako isto kao {to jepojavom prvog Darvinovog teorijskog dela, dakle"Postanak fela", bilo skinuto sa dnevnog redapitawe o postanku biqnih i `ivotiwskih vrsta.
DR VLADAN: A kako }e se zvati to Lap~evi}evo delo?
UREDNIK R.N: To epohalno delo nosi}e naslov: "O koncentracijikapitala u oblasti u`i~ke industrije katrana –odgovor Eduardu Bern{tajnu, uz saradwu i sapredgovorom @ivojina S. Nikoli}a, travara i~uvenog poznavaoca Zlatibora" U toj kwizi, koja }ebiti jedan od najkrupnijih priloga nau~noj teorijimarksizma, Lap~evi} je namazao katranom svekriti~are marksizma i lu~om osvetlio ceo mra~nii tajanstveni mehanizam savremenogkapitalisti~kog dru{tva.
DR VLADAN: Hvala gospodine uredni~e.
Urednik "Radni~kih novina" odlazi, a dr Vladan seda na fotequ istavqa termofor na glavu. Pauza.
DR VLADAN: (Obra}aju}i se Pomo}niku)Jo{ od progla{ewa aneksije pa za sve vreme trajawakrize beogradskim je ulicama {etao, mnogoponosnije nego ranije, poznati Ne{a Bum-Bum igromko uzvikivao: "Pobeda je na{a, pobeda je na{a!"Mnogi su u to sumwali, ali su doga|aji pokazali dasu Ne{ine re~i proro~ke: Srbija je odr`ala pobedunad Austrijom. Tako sjajnu i veli~anstvenu pobedukakva se ne pamti u istoriji na{eg naroda. Po{tose sve krupnije politi~ke tekovine jednog narodaobi~no vezuju za ovu ili onu li~nost koja je za tutekovinu imala najvi{e zasluga, to je izvesnomoralo biti i sa ovom najnovijom i najve}omtekovinom na{eg plemena. I zbiqa od velikog
30 Vladan \or|evi} i Eduard Daj~
interesa je znati ko su oni qudi me|u nama koji sunajvi{e pomogli da Austriji sateramo veru u~uturu. Ja sam o tome pitawu dugo i napregnutorazmi{qao, ali nisam mogao do}i ni do kakvihrezultata. Sigurno zbog toga {to ja u svoje vremenisam dobro uo~io neke krupnije momente u na{emslavnom pohodu protiv neprijateqa sa Zapada.@ele}i da u tom pitawu po{to-poto iza|em na~istinu, re{im se da o tome razgovaram sa jednim odna{ih najmerodavnijih autoriteta, poznatimkwi`evnikom, publicistom i dr`avnikom, @iv.Da~i}em, sekretarom Univerziteta, sekretarom"Dru{tva za narodnu odbranu", blagajnikom "Fondasiroma{nih studenata", izdava~em "Narodnihnovina", korektorom Srpske kwi`evne zadruge,korektorom "Ratnika" i mnogih drugih listova,piscem "Zanoveti" i "Poqskog cve}a", vlasnikomkwi`are "Vuk Karayi}" i predstavnikom jo{ nekihzanimawaca koja mu skupa donose lepu mese~nurenticu od dve hiqade dinara. Taj je ~ovek Fi-ladelfija za politi~ke stvari, to vam je `iviLarusov re~nik, otkako je iskrsla aneksija Bosne,wegova je sekretarska kancelarija na Univerzitetupostala pravi informacioni biro za sva pitawana{e spoqne politike, pa sam stoga i ja pohitao dase informi{em o tome kako je i za{to Srbijapobedila. Gle, evo wega!
UREDNIK"POLITIKE":
Evo mene, eto vas – pobedismo Austriju! Dakle, viste hteli sa mnom da razgovarate o svr{etku na{eherojske borbe sa Austrijom?
DR VLADAN: Jest! Danas je celom svetu jasno da je Austrija uborbi sa nama pretrpela fijasko koji je kudikamogori i stra{niji od poraza {to ga je Persija bilado`ivela na Termopilima, Srbija na Kosovu, iRusija u Manyuriji. Mene veoma interesuje pitawekome od Srba ima najvi{e da se zahvali za tu velikupobedu na{u, pobedu kojom je Kosovo osve}eno. Jadr`im da }ete vi mo}i da i o tome date potpunoobja{wewe.
Bela kwiga o srpskom pitawu 31
UR. "POLITIKE": Na prvi pogled izgleda da najvi{e zasluga imagospodin @ivorad Jovanovi}, pardon, gospodinMilovanovi}. I u neku ruku je tako: G. Jovanovi},pardon, Milovanovi} je zbiqa te`ak diplomata,te`ak telom al’ jo{ te`i duhom. Treba samo s tim~ovekom jednom da razgovarate pa odmah da se uve-rite da takvog diplomatu nema ni Kina, ta najve}acarevina na svetu. Wegove diplomatske sposobnostisu bile poznate i ranije, ali je g. Jovanovi}, pardonMilovanovi} tek u ovoj krizi ispoqio svuveli~inu svoga kolosalnog diplomatskog talenta.
DR VLADAN: Ama ~uo sam da je taj ~ovek i veliki patriota i da jeza svoj narod podneo ogromne materijalne `rtve.
UR. "POLITIKE": To je istina, sav onaj ogromni novac – preko ~etirimiliona – {to ga je dobio kao miraz uz `enu, g.Milovanovi} je potro{io na ~isto patriotskeciqeve. On je dr`avni ~inovnik, ali se svoje plateodrekao i sa svojom porodicom `ivi ~isto{taranski tako da wegov godi{wi buyet rashoda zasvakodnevne neposredne potrebe iznosi samopedeset hiqada dinara.
DR VLADAN: ^uo sam da govore qudi da je g. Milovanovi} kaopoliti~ar veoma ~ista, svetla i uzvi{ena ka-raktera.
UR. "POLITIKE": I to je istina. U mnogobrojnim kompromisima {toje Radikalna stranka imala sa Obrenovi}adinastijom svi su se radikalni prvaci srozali upoliti~ko blato, ali jedini koji je ostao ~ist kaozlato bio je g. Milovanovi}, {to se lepo vidi izwegovih pisama na|enih u arhivi kraqaAleksandra.
DR VLADAN: Ali, molim vas, ko su oni drugi qudi koji za na{upobedu imaju da podele sa Milovanovi}em?
UR. "POLITIKE": Pored Milovanovi}a velikih zasluga imaju qudikoji su u~estvovali u velikoj diplomatskojekspediciji {to ju je na{a vlada povodom aneksijebila priredila. Ta je ekspedicija zaista bila jednadirqiva i veli~anstvena manifestacija na{enacionalne svesti. Predstavite sebi kako je to biodivan i sve~an prizor: na{i prvi qudi obu~eni ubunde nabavqane o dr`avnom tro{ku sa yepovima
32 Vladan \or|evi} i Eduard Daj~
nabijenim banknotama iz dr`avne kase, putuju uvelike evropske varo{i brzim vozom, prvomklasom, odsedaju u hotelima prvog reda, pona{aju sekao baroni, kelnerima daju basnoslovne bak{i{e, auve~e idu u operu ili pozori{te te u`ivaju u lepimpeva~icama ili glumicama.
DR VLADAN: Mene interesuje ko je od tih na{ih izaslanika imaonajvi{e uspeha.
UR. "POLITIKE": Od sviju na{ih mnogobrojnih izaslanika najus-pe{niji je bio upravo onaj najmudriji, najozbiqnijii najrodoqubiviji od na{ih starijih dr`avnika,gosp. Ben Akiba. Da Ben Akiba nije i{ao u Tursku,Srbija bi ostala bez naoru`awa. Ben Akibi se imazahvaliti {to je Turska propustila na{e topove!
DR VLADAN: A ko je od tih izaslanika Srbiju najvi{e ko{tao?
UR. "POLITIKE": Vladan \or|evi}! Toga je ~oveka bilo veoma te{kohraniti jer mu je stomak jedna kolosalna kujna. On jetoliko pro`drqiv da je u stawu da o jednom obrokupojede pola ~abra kavurme.
DR VLADAN: Neverovatno! Nisam verovao da srpski narod imatakve kapacitete. Dakle da zakqu~imo: sva zaslugaza na{ uspeh pripada na prvom mestu g.Milovanovi}u, pa onda onim ~asnim mu`evima kojisu u~estvovali u onom velelepnom i grandioznomdiplomatskom pohodu protiv Evrope.
UR. "POLITIKE": A ne, ti qudi imaju samo jedan mawi deo zasluge zataj uspeh, ali ti qudi ne bi mogli ni{ta u~initi daspoqa{wom politikom Srbije za sve vreme krizenije rukovodila jedna grupa mladih politi~ara kojisu na dana{wu politi~ku situaciju uticali kud ikamo vi{e nego Erental, Izvoqski, Bilov, Titoni,Klemansko i Grej.
DR VLADAN: Govorite, molim vas, ko su ti zaslu`ni qudi!
Bela kwiga o srpskom pitawu 33
UR. "POLITIKE": Ti su qudi: Stanoje Stanojevi}, Aleksandar Beli}zvani [andor Vajs, Milan ]ur~in i VladislavRibnikar.
DR VLADAN: Ja sam ~uo za te qude, ali nisam mogao ni sawati dasu to tako krupni dr`avnici.
UR. "POLITIKE": O, takvih dr`avnika evropski kontinent nijenikada video. Bilo ih je nekada u Engleskoj, alisada takvih ni tamo nema.
DR VLADAN: Recite mi, molim vas, kad su se, i gde, ti qudi prviput pojavili kao politi~ari.
UR. "POLITIKE": Oni su se pojavili krajem 19. stole}a u jednom posrpstvo kriti~nom momentu kada srpstvo be{eostalo bez i jednog velikog ~oveka, bez i jednezvezde vodiqe. Eto, upravo tada zasijala je napoliti~kom nebu ta sjajna plejada.
DR VLADAN: Meni se ~ini da ti qudi nisu poreklom iz Srbije.
UR. "POLITIKE": Da, oni nisu Srbijanci, oni su Pre~ani, ali suSrbiju izabrali kao najzgodniji teren za svojpredani i neumorni rad na oslobo|ewu celokupnogsrpstva.
DR VLADAN: Ali, molim vas, kako se moglo desiti to da su tivelikani na{oj publici potpuno nepoznati?
UR. "POLITIKE": To je zbog toga {to su svi oni skromni qudi koji nevole reklamu, {to i jeste osobina velikih qudi.
DR VLADAN: A {ta su do sada ti qudi u~inili za svoju zemqu?Meni ni{ta nije poznato.
UR. "POLITIKE": Kad su do{li u Srbiju, prvo {to im je palo u o~ibilo je `alosno stawe na{e nauke. Oni su odmahnapregli svoje mo}ne sile da na{em naroduobezbede dostojno mesto u nau~nom forumu Evrope.
DR VLADAN: [ta je u tom pogledu u~inio Stanoje Stanojevi}?
UR. "POLITIKE": Napisao je nekoliko slavnih istorijskih rasprava,koje su isto onako duboke i o{troumne kao i wegovi~lanci u "Politici". Ako bih hteo da o tom ~ovekukao istori~aru dam najkra}i sud, ja bih rekao: to jesrpski Bekl! On je do sada postigao mnogo, ali, akoi od sada bude radio sa toliko uspeha kao do sada,srpski }e Bekl u najkra}em roku dosti}i na{eg
34 Vladan \or|evi} i Eduard Daj~
najdubqeg i najslavnijeg istori~ara – PantuSre}kovi}a.
DR VLADAN: A {ta mislite o Aleksandru Beli}u?
UR. "POLITIKE": Ah, taj je toliko u~en da mu se ne mo`e pri}i. On jenapisao jedno monumentalno delo pod naslovom"Dijalekti u isto~noj Srbiji". Interesantno je daon skoro nikako nije bio u isto~noj Srbiji, ali seupravo u tome ogleda wegova genijalnost: on jedijalekte u isto~noj Srbiji prou~avao kod svogprofesora Branta u centru Rusije, u Moskvi.
DR VLADAN: A ima li kakvih nau~nih zasluga Vladislav Rib-nikar?
UR. "POLITIKE": Ribnikar je dao samo jednu, ali genijalnu nau~nustvar. To je wegov ~lanak o Ni~eu koji je {tampanpre nekoliko godina u "Delu". O Ni~eu su pisalimnogi, posebno filosofi, Ril, Hefding, Ajsler,Petronijevi}, ali najboqe {to je o wemu napisanou svetskoj literaturi je taj Ribnikarev ~lanak kojije napisan na osnovu podataka pocrpenih iz nema~ke{tampe i koji }e uskoro u francuskom prevodu bitipublikovan u "Revi filozofik".
DR VLADAN: Jesu li ti qudi s toliko uspeha radili i na drugimpoqima narodnog `ivota?
UR. "POLITIKE": Kad su nauku u Srbiji uzdigli na najvi{i stupaw, naonaj stupaw na kome se ona nalazi u zapadnojEvropi, re{ili su da i moral podignu na tu istuvisinu, pa su u tom ciqu pokrenuli "Politiku",list koji ~ini ~ast srpskom imenu i obrazu."Politika" je dosad najvi{e i najuspe{nije radilana uzdizawu polnog morala, naro~ito kod mladih`enskiwa. Kad ~ita{ "Politiku" uvek te obuzimato divno i uzvi{eno ose}awe {to ga dobija{ kad senalazi{ u prisustvu kakve razgoli}ene kokete.
DR VLADAN: Ah, {ta to govorite gospodine! "Politika" svojimpisawem udara u najvi{e ~ulne `ice, a to nijenimalo patriotski posao, time se ne slu`i srpskomrodu.
Bela kwiga o srpskom pitawu 35
UR. "POLITIKE": E tu se ba{ varate gospodine, upravo time "Po-litika" slu`i jednom veoma krupnom zadatku: onastvara voqu za produ`ewe roda.
DR VLADAN: Jest, u neku ruku tako je. Ali mene sada interesuje{ta su ti qudi postigli na politi~kom poqu.
UR. "POLITIKE": Dugo vreme su oni politiku vodili sasvim umereno,u granicama u~tivosti salonskog vaspitawa, i~ekali su samo zgodan trenutak pa da zasu~u rukavei otpo~nu terati punom parom. Taj je trenutaknajposle nastupio: to je bila aneksija Bosne iHercegovine.
DR VLADAN: [ojke su bile za to da Srbija odmah objavi ratAustriji?
UR. "POLITIKE": A ne! Odmah sutradan po aneksiji, oni su u ured-ni{tvu "Politike" dr`ali jednu konferenciju nakojoj su re{ili da Srbija nikako ne ulazi u rat i dase na spre~avawu rata revnosno radi jer to ne bibilo dobro ni s gledi{ta li~nih interesa ovegrupe. Ali ipak je u isto vreme re{eno da se u"Politici" pi{e za rat, pa se tako i postupalo spouzdanom nadom i dubokim uverewem da do ratane}e do}i. Dakle, tajno su bili i radili protivrata, a javno su pisali za rat – eto u tome je wihovadr`avni~ka mudrost!
DR VLADAN: Je li ta grupa u~estvovala u diplomatskoj ekspe-diciji?
UR. "POLITIKE": Naravna stvar. Vladinom pozivu oni su se odmahodazvali, ali je najvi{e voqe i samopo`rtvovawaza taj posao pokazao Aleksandar Beli}, ~ovek kojitoliko prezire materijalna dobra i `ivi samo zanauku i srpstvo. Vlada je Beli}u bila poverilajednu misiju u Petrogradu i ponudila mu na imeputnog tro{ka dve hiqade dinara. Beli} na to nijepristao, ve} je tra`io jo{ hiqadu dinara za bundu,na {ta je vlada posle izvesnog zatezawa i pristala.Kada se dobro "fatirao" nov~anicama, trebalo mu jeda ne{to nau~i iz istorije Bosne i Hercegovine, paje zbog toga iz bilbiloteke istorijskog seminarauzeo oko dvadeset raznih dela da ih uz putprelistava. Ali ba{ kada se spremao da po|e,
36 Vladan \or|evi} i Eduard Daj~
novine donesu glas da se u Rusiji pojavila kolera.Beli} je sad bio do{ao pred nezgodnu dilemu: ili daide u Rusiju pa da eventualno propadne ili daostane u Srbiji pa da vrati uzetih tri hiqadedinara. Posle premi{qawa i savetovawa saprijateqima, Beli} najzad otputuje s velikimstrahom za sebe, ali sa punim uverewem da sebe`rtvuje za svoj mili narod, za koji Beli} `ivi, a zakoji je uvek gotov, ako je potrebno, i da umre,naravno za skromnu nagradu.
DR VLADAN: A jesu li oni uvek bili u saglasnosti sa vladom iNarodnom skup{tinom?
UR. "POLITIKE": Nisu. Me|u wima i Radikalima bila se pojavila upo~etku jedna krupna diferencijacija. Radikali suna po~etku stali na gledi{te da se kompenzacijetra`e u novopazarskom Sanyaku. [ojke su odlu~noustale protiv toga zastupaju}i mi{qewe dakompenzacije treba tra`iti u Bosni iHercegovini. Radikali su se odupirali, ali kad[ojke izjavi{e da vi{e ne}e raditi na oslobo|ewusrpstva, Radikali popusti{e i prikloni{e se.
DR VLADAN: Kako su se ti qudi borili protiv Austrije?
UR. "POLITIKE": Oni su protiv Austrije vodili strahovit rat ustupcima "Politike". Kad god bi u "Politici"iza{ao kakav o{triji ~lanak Frawa bi morao dapadne na le|a, a vi{e puta se de{avalo da zbog tih~lanaka dobije nervnu groznicu. Koliko su"Politikini" ~lanci dejstvovali na Austiju, vidise i po molitvi koju sad austrijski car izgovarasvako ve~e kad ide da spava, a koja glasi: "sa~uvaj meBo`e |avola, zle `ene i ~lanaka VladislavaRibnikara!"
DR VLADAN: Kako su se ti politi~ari dr`ali prema Rusiji?
UR. "POLITIKE": Nije im se dopadala politika Izvoqskog, pa subili doneli re{ewe da ga obore. To nekako doku~iovda{wi ruski poslanik i o tome telegrafskiizvesti svoju vladu. Zbog toga otpo~nu pregovoriizme|u wih i Rusije, pregovori koji su svr{enisre}no po Rusiju i Izoqskog: strahuju}i daobarawem Izvoqskog jadnu Rusiju ne bace u nove
Bela kwiga o srpskom pitawu 37
neprilike, politi~ari oko "Politike" popuste iIzvoqskom po{aqu depe{u: "Mo`ete ostati!"
DR VLADAN: Kako je ta grupa uticala na raspolo`ewe Evropeprema nama?
UR. "POLITIKE": Evropa je u po~etku bila protiv nas, bila je gotovada nas `rtvuje. Ali odjedanput se pojavi u stupcima"Politike" sada ve} slavno pismo StanojaStanojevi}a upu}eno zagreba~kom profesoru Ferdi[i{i}u. To je pismo palo u Evropi kao grom izvedra neba: to je priznao i Eduard Grej koji je udowem domu otvoreno izjavio da je u Evropi nastaopreokret u korist Srbije zbog pisma {to ga je, veli,"Stanoje Stanojevi} uputio Ferdi [i{i}u".
DR VLADAN: Taj uspeh je sigurno morao veoma opiti sve velikepoliti~are oko "Politike"?
UR. "POLITIKE": Ooo, wihovoj radosti tada nije bilo kraja. Kad jevest o tome stigla u redakciju "Politike" odmah jetelefonom pozvan Stanoje Stanojevi}. Kad jeStanoje ulazio u redakciju, Ribnikar ga do~ekare~ima: "Bravo, bre, Stanoje, ti si postao slavan~ovek: o tebi govori ser Eduard Grej u dowem domu!"^im je primio ~estitawa u redakciji, Stanojeodjuri kao bez du{e da o tome velikom uspehu svomeizvesti svoje bli`e i daqe srodnike.
DR VLADAN: Kako su ti qudi primili svr{etak ove krize?
UR. "POLITIKE": Odmah je odr`ana jedna konferencija za {tampu nakojoj je Ribnikar referisao o srpskoj pobedi. Nakraju referata Ribnikar izjavi: "Krajwi rezultatcelokupnog na{eg {estomese~nog rada naoslobo|ewu srpstva jeste pedeset hiqda dinara~iste dobiti od ’Politike’." Na to se zahori izsviju grla: "@iveo Erental!"
DR VLADAN: Je li vam poznato {ta ti politi~ari misle daqe darade?
UR. "POLITIKE": Wima se desio jedan krupan maler: wihov mo}niprotektor \or|e svrgnut je sa polo`aja presto-lonaslednika. Povodom toga oni su odr`ali opetjednu konferenciju za {tampu na kojoj su kon-statovali da je padom prestolonaslednikovim srp-stvo pretrpelo jedan strahovit udar. Tom jeprilikom Ribnikar prestolonaslednika nazvao
38 Vladan \or|evi} i Eduard Daj~
"personifikacijom narodnog otpora", a Stanojerekao da je to novi Karlo HII.
DR VLADAN: Jesu li oni preduzimali ne{to protiv abdikacije?
UR. "POLITIKE": Dabogme da jesu! Oni su izjavili: “Ako \or|a nevratite na wegov stari polo`aj mi napu{tamoSrbiju!” Tada ih je tako re}i ceo narod stao molitii kumiti da ostanu. A i Kraq ih je prekliwaogovore}i: “Za{to da me ostavite u moje stare dane,kud }u ja bez vas, siwi kukavac!” Ne{to iz svoje`arke qubavi prema narodu, a ne{to iz obziraprema kraqevoj starosti, oni su re{ili da ostanu uSrbiji i da odmah osnuju novu stranku koja }e sezvati "Nacionalna liga" i u koju }e Stanoje unetisvoju skromnost, Ribnikar svoju inteligenciju,Beli} svoj srbizam, a ]ur~in svoj demokratizam.
DR VLADAN: Vi rekoste da ste o tim politi~arima pisali u"Tribuni", ali oni izgleda zaslu`uju da se o wimapi{u ~itave kwige.
UR. "POLITIKE": Ja ve} spremam na francuskom pove}u kwigu u kojoj}u objaviti taj zaista krupan pronalazak svoj.
DR VLADAN: Sa nestrpqewem o~ekujem pojavu te kwige. Vi steu~inili za srpstvo i civilizaciju onoliko kolikoje u~ino i na{ mladi nau~nik Nedeqko Divac kojije prona{ao novu vrstu stenica.
KRAJ PRVOG ^INA
Bela kwiga o srpskom pitawu 39
DR EDUARD DAJ^
II ^IN
Scena: Ispred galerije "Cvijeta Zuzori}" na Kelemgdanu.
DR VLADAN: Posle drame P. K. o S. P. primili smo mnogoprotestnih pisama. Svi vi|eniji Srbi koji nisupomenuti u woj `alili su se prigovaraju}i na{emizboru. Biti pomenut u na{oj drami postade zaSrbe pitawe ~asti i presti`a, pokaziva}e to, veleoni, svojim unucima, kao da je to gota – almanahplemstva. Zato sada smo u obavezi da na~iwenupogre{ku ispravimo. Ko }e prvi do}i?
POMO]NIK(DR DAJ^):
Dvojica vladara istovremeno zatra`i{e audijen-ciju: wegova kwa`evska visost knez Milo{ iknez-pretendent Aleksandar II Mrkowi}. Koga prvoda primimo?
DR VLADAN: Ko pre devojci – wemu devojka. Mi u takvim okol-nostima ne}emo zauzimati nikakav stav jer nam seto posle mo`e obiti o glavu. ^ujem neko trupkawe,kao kad mladi nosorog juri `enku – ko to prodire?
POMO]NIK: Izgleda, kolega da je Aca Debos bio br`i – eto namnaslednog kneza – pretendenta!
DR VLADAN: Va{a svetlosti kwa`e Aleksandre, dobro do{li!
KWAZALEKSANDAR:
Gospodine doktore, do{ao sam da protestujem po-vodom imenovawa namesni{tva na ~elu sa gospodi-nom Medakovi}em – po tom pitawu uop{te nisambio konsultovan!
DR VLADAN: Va{a svetlosti, i za mene je to bilo iznena|ewe.Ali {ta je – tu je, vi{e se ni{ta ne mo`e u~initi,takva je bila narodna voqa.
KWAZALEKSANDAR:
Kakva voqa? Niko narod nije konsultovao! To stese vi dogovorili sa g. Medakovi}em, na brzinu, na{trafti!
DR VLADAN: [trafta u knez Mihajlovoj je na{a Agora, na{ Fo-rum! Tamo smo imenovali namesni{tvo i tamo }emoizglasati vladara!
40 Vladan \or|evi} i Eduard Daj~
KWAZALEKSANDAR:
Ta ne}e vaqda ono nejako dete, moj sin~i} Petarpostati kraq Srba pre mene, to remeti dinasti~kired! Uostalom ja sam glava kraqevskog domaMrkowi}a!
DR VLADAN: Va{a svetlosti, to i nije tako va`no – vi }eteimati fakti~ku vlast kao kraq-otac i komandantaktivne vojske.
KWAZ ACA: Ali vojska }e se zakleti Petru na odanost?
DR VLADAN: I to nije va`no – zaklela se onomad ona na odanostAleksandru Obrenovi}u V pa ga je ipak ubila k’obesno ku~e.
KWAZ ACA: (Zapla{eno)Ta ne}e vaqda opet u~initi isto?
DR VLADAN: Sa vojskom se nikad ne zna. Ali, ako joj pove}ateplate, razdelite dekoracije i stalno nosite uni-forme raznih rodova – bi}e vam odana.
KWAZ ACA: (Odahnu sa olak{awem)Uf, sad mi je lak{e! Dakle, gospodine doktore, ilita~nije gospodine namesni~e, komanda nad aktivnomvojskom obezbedi}e mi vlast?
DR VLADAN: Svakako, va{a svetlosti, budite bez brige.
KWAZ ACA: Onda dovi|ewa! Odoh do Topole da pripremamnarod za moj povratak i skuvam slatko od vi{awa –ono mi je najmilije.
DR VLADAN: Divi|ewa va{a svetlosti!
Tek {to Aca Debos zama~e za }o{ak pojavi se izborni kwaz Milo{Obrenovi} VI.
DR VLADAN: Dobrodo{li va{a svetlosti. Primite najdubqeizraze moje podani~ke odanosti!
POMO]NIK: I moje, i moje! Ja sam najodaniji sluga va{e svet-losti!
DR VLADAN: ]ut’ bre ti! Kako sme{ da se obra}a{ wegovojsvetlosti bez dopu{tewa!
KWAZ MILO[: Neka, neka, pustite dete da mi se raduje! Ja, ionako,ne obra}am pa`wu ni na izlive odanosti, ni nagrimase mr`we – samo prema delima procewujemqude!
Bela kwiga o srpskom pitawu 41
DR VLADAN: (Obra}aju}i se Pomo}niku)Otr~ite kolega i pitajte kwaza – pretendenta zawegovo mi{qewe o srpskom pitawu dok ja raz-govaram sa pravim vladaju}im knezom.
POMO]NIK: Razumem, kolega.(I otr~a)
DR VLADAN: Morao sam to u~initi da bismo o delikatnimdr`avnim pitawima razgovarali "tet-a-tet", va{asvetlosti.
KWAZ MILO[: Shvatio sam to odmah – vidi se da ste dr`avnikobrenovi}evske Srbije, narodne dinastije, a ne onihtu|inskih slugu!
DR VLADAN: Tako je, ja Mrkowi}e nisam brenovao, niti wihovupolitiku odobravao. Eto, onaj wihov vo`d: podi`enarod na oru`je, bori{e se deset godina za spassrpstva, izgubi rat i pobe`e u Rusiju! Sramota,velika sramota!
KWAZ MILO[: More dobro mu narod presudi, i kum mu glavuotfikari sekir~etom – tako ne{to uvek ~eka bun-yije i ratne hu{ka~e – sekir~e, nema {ta!
DR VLADAN: Nismo mi civilizovana Jevropa te da koristimogarote, giqotine, gasne komore. Elektri~nu sto-licu i da ho}emo ne mo`emo koristiti jer elek-trike nemamo.
KWAZ MILO[: Imanova}u vas za predsednika op{tine beogradskepa }ete opet uvesti elektriku i pro{iritiVladanovac.
DR VLADAN: Blagodarim kwa`e! Za po~etak turi}u elektri~nefewere na par va`nijih mesta u gradu: jedan ispredkafane "Ruski car", "Gr~ka kraqica" i hotela"Moskva", a dva ispred kne`evog spomenika i"Pobednika" na Kalemegdanu – to }e za po~etak,biti dovoqno. Gra|ani }e biti u obavezi da se no}ukre}u sa petrolejkama ili idu i haps. Nema potrebeda se Srbi mnogo kre}u.
KWAZ MILO[: E, tu ste u pravu, nakretali su se dovoqno po-sledwih trideset godina: od 1970. do 1990. jurcali supe~albarski po Jevropi, a od 1991. do 1999. k’o muvebez glave po Jugoslaviji. Ama dosta kretawa, bre!Stalno neke seobe Srbaqa, a niko ne zna zbog ~ega?
42 Vladan \or|evi} i Eduard Daj~
DR VLADAN: Ta~no kwa`e! Nijedan nau~nik, ra~unaju}i tu ina{e i strane auktoritete ne mo`e dati pouzdanodgovor na to pitawe. Ipak, postoji vi{e teorijakoje poku{avaju da rasvetle tu misteriju.
KWAZ MILO[: Pri~ajte mi o tome, doktore, gorim od nestrpqewada ih ~ujem!
DR VLADAN: Tibintensko-getingenska {kola tvrdi da je tokretawe Srbaqa uzrokovano ranijim kretawimaproizi{lim od velike seobe naroda od petog vekaposle Hrista dok Hajdelber{ka {kola tvrdi da jeto dokaz "Valen teorije" kretawa "Indogermana",kako oni ozna~avaju narode kavkaske rase.
KWAZ MILO[: To je neverovatna glupost – ne kre}e se na{ narodprema nekim nema~kim teorijama ve} prema svom}efu – ho}e mu se, i {lus!
DR VLADAN: Profesori Slobodan Jovanovi} i Neboj{a Popovsmatraju da narod nema slobodnu voqu ve} da se tiprocesi odvijaju po nekim slepim i neumitnimdru{tvenim zakonima koji va`e posebno za Srbe –"Lex specialis Serbica"!
KWAZ MILO[: Ma kakav leks specijalis, molim vas, to su glu-posti! To je izmi{qotina onog ~ibuk-efendijeRatka. To je zakon samo za budale, nikakav dru{t-veni zakon, pa, majku mu, i ja sam, vaqda, nekipravnik!
DR VLADAN: Tre}a je, trenutno vladaju}a ornitolo{ka teorija.Wen je osniva~ prof. @ika \or|evi}, koji seobesmrtio monografijom o pauku koscu iz Timo~kekrajine, a wen je obnoviteq profesor Tuci}, koji jeDarvinu i Hekelu prvi dokazao istinistost teorijerazvitka tvrde}i za sebe da je izgubqeni beo~ugizme|u Pitekantroposa i Australopitekosaafrikanosa – elem, ovi u~ewaci tvrde da su srpskakretawa periodi~na kao u ptica, ali da temigracije nisu na jesen i na prole}e svake godine,ve} da u toku jednog poluvekovnog intervalamirovawa postoji jedan desetogodi{wi intervalmigrirawa, i to naizmeni~no u pravcu sever-jug iistok-zapad u skladu sa zakonima nebeske mehanikekoje je rastuma~io profesor Milutin Milankovi}.
Bela kwiga o srpskom pitawu 43
KWAZ MILO[: Dakle ptice, zvezde i ledena doba uti~u na takretawa! Uh, sada mi je lak{e, a ja sam poverovaola`nim nau~nicima da je u pitawu qudski odn.vladarski faktor.
DR VLADAN: To su gluposti, kwa`e! Nema tu ni~eg qudskog ve}nequdskog, astro-ornitolo{kog faktora. Alipostoji jo{ jedna teorija koja ubrzano zadobijapristalice.
KWAZ MILO[: Aha, a koja je to teorija?
DR VLADAN: Elektromagnetna Maksvelova teorija koju su po-stavili na{ Nikola Tesla i onaj Talijan Galvani.
KWAZ MILO[: I ja sam o tome ~uo: Srbi se kao Galvanijev `abqibatak pokre}u kad neko u wih udene {tapi}e odbakra i cinka! [to bi narod rek’o: "Mrtva `aba nafedere ska~e!"
DR VLADAN: Vidim kwa`e da pratite nauku. A sada vas pitamkona~no za va{e mi{qewe o srpskom problemu.Kada }e Srbi prestati da se kre}u?
KWAZ MILO[: Srpski je problem prakti~ki ve} re{en: nema vi{ecinka i olova sa Kosova, i kada damo i bakar izBora ne}e vi{e biti ni elektroda za pokretawe`abqih bataka, niti olova za yebanu, te, samim tim,niti nekakvih kretawa. A po{to }e petroleja bitisamo za petrolejke, ali ne i za vozila, to }e jo{vi{e utvrditi sedala~ki zemqoradni~ki na~in`ivota koji je i onako karakteristi~an za na{narod.
DR VLADAN: Veseli me {to to ~ujem, kwa`e. Blagodarim vam zamudre dogovore.
KWAZ MILO[: @iveli i dovi|ewa!
Tek {to ode kwaz Milo{ vrati se Pomo}nik pra}en gospodinom ar-hitektom Dragomirom Acovi}em {efom kancelarije dvorskih deko-racija, predsednikom Srpskog heraldi~kog dru{tva igeneolo{ko-plemi}kog zbora "Car Du{an – Silni".
DR VLADAN: Don Dragomiro, ako se ne varam! Drago mi je {to seponovo sre}emo!
44 Vladan \or|evi} i Eduard Daj~
DR ACOVI]: Zadovoqstvo je moje, g. doktore! Posledwi put smorazgovarali u Atinama 1892. dok ste vi tamo bilikraqevski poslanik, na dvorskom balu kada steprincu Konstantinu namestili uganutu nogu. Vremeleti, k’o da to ju~e be{e!
DR VLADAN: Ah, da, vreme leti ali mor`evi ostaju isti {to birekli Eskimi. Dakle, don Dragomiro {ta na{monarh misli o srpskom problemu, po{to verujem daje vas kao predsednika kraqevskog saveta, ve}a ikancelarije za dekoracije i zna~ke, ovlastio dadate odgovor?
DR ACOVI]: Nego {ta, vladar ima neograni~eno poverewe umene. Ja sam podanik kome se najvi{e veruje.
DR VLADAN: Ipak, me|u vernim podanicima wegovog kwa`evskogviso~anstva vlada uverewe da su najpoverqivijikraqevi qudi wegovi li~ni lekari dr Laza Doki} idr Budimir Pavlovi}?
DR ACOVI]: Ma hajte, molim vas! Dr Doki} je izgubio kraqevskopoverewe kada je postao ~lan redakcije "Rad"-a ~ijije vlasnik i urednik g. Pera Todorovi}, a drPavlovi} je bacio sumwu na svoj monarhizam odkako su ga socijalisti i radikali izglasali za~lana "Medicinske akademije" a on nije dodaoispred toga "kraqevska" kako su svi odani na{ojstvari o~ekivali. To jo{ nismo odbolovali!
DR VLADAN: Ipak, dr Pavlovi} je dugogodi{wi predsednikDru{tva srpske slovesnosti "Ora{ac" koji gajidinasti~ke tradicije Mrkowi}a, a velika je iizdava~ka aktivnost tog dru{tva.
DR ACOVI]: Celokupna izdawa tog dru{tva su dve bro{ure ijedna slikovnica o kraqici Mariji, pa prota Jor-dan iz Uba je vi{e kwiga o kraqu napisao!
DR VLADAN: Ali dr Pavlovi} je i upravnik na Balkanu iBliskom i Dalekom istoku jedinog Muzeja srpskemedicine. Tamo ima veoma vrednih eksponata koje g.Pavlovi} pomno ~uva!
DR ACOVI]: Dozvolite da vam, najzad, prenesem kraqevsku po-ruku!
Bela kwiga o srpskom pitawu 45
DR VLADAN: Ah, da! Razgovoru nikad kraja – izvol’te!
DR ACOVI]: (Sve~anim glasom, ne{to poput g. Matije Be}ko-vi}a, ali za oktavu ni`e)“Mi, srpski kwaz u egzilu, svom vernom naroduporu~ujemo da }e se srpski problem razre{itionoga ~asa kada dinastija Mrkowi}-Bragansa stupina svoj tron. Mi se odri~emo kraqevske vlasti uime na{eg sina Petra III Mrkowi}a koji }e vladatiujediwenim kraqevstvom Srbije, Portugala,Brazilije, Angole, Mozambika i Isto~nog Timora –u na{em carstvu sunce nikad zalaziti ne}e!”
DR VLADAN: Ali {ta }emo sa okupacijom Kosova i Metohije? Dali i taj draguq ostaje na kraqevskoj kruni?
DR ACOVI]: “Odredili smo grofa Zorana Aran|elovi}a za kra-qevskog lorda – protektora Stare Srbije iMa}edonije i i dali smo mu dekoraciju Kara|or|evezvezde VII stepena i izvi|a~ku zna~ku!”
DR VLADAN: Je li to sve {to je rekla wegova svetlost?
DR ACOVI]: To je sve, i to je vi{e nego dovoqno da srpski narodsa verom, nadom i prepun qubavi gleda u budu}nost.
DR A[KOVI]: (Nose}i svoj poster u prirodnoj veli~ini, iznenadabanu i viknu)Sramota, lopovi! Toga sam se ja prvi setio. Svi suzaboravili na kraqevinu, ukqu~uju}ikneza-pretendenta koji je, kad mu je otac onomadumro, rekao da je wegova jedina `eqa da bude dobarengleski oficir, a ne sprski kraq!
DR VLADAN: Vi ste veliki dr`avnik i narodni tribun. Nastrani vlada uverewe da bi Srbija pod va{omvladavinom procvetala kao Atina u doba Perikla.
DR A[KOVI]: Tako je! Bio bi to procvat kulture: ~itale bi sesamo moje kwige, u pozori{tima i kinematogra-fima gledala moja dela, preko radiofona izvu~nika po selima slu{ali moji govori, a telalibi vazda tr~karali {irom zemqe prenose}i mojeblagovesti.
DR VLADAN: A kako biste re{ili problem okupacije Kosova iMetohije?
46 Vladan \or|evi} i Eduard Daj~
DR A[KOVI]: Kakva okupacija, molim vas? Tamo su mirotvornetrupe na{ih vekovnih saveznika Amerike, En-gleske, Francuske i bratske Rusije. Sve su tohri{}anske sile – na{e za{titnice!
DR VLADAN: Ali molim vas, gospodine, tamo su i Nema~ke iTalijanske okupacione trupe. A Boga mi izgleda dase ~ak i Turski nizami vra}aju u kosovski vilajet!
DR A[KOVI]: Nisu to isti Nemci i Talijani – to su potpuno noviqudi. Novi qudi za novi milenijum.
DR VLADAN: Meni se, gospodine, ~ini da se vratilo ono vremekad su konzuli zapadnih sila drmali Balkanom, aarnautske bande pla{ile hri{}ansku raju.
DR A[KOVI]: To se vama samo ~ini, to je samo povr{ni utisak.Sve }e stvari do}i na svoje mesto kada nastupi mojavladavina, Mene svi po{tuju i cene te }e se menisve te strane sile pokoravati.
DR VLADAN: Pri~a se da }e basnoslovne sume novca po~eti dapristi`u u na{u zemqu ~im vi stupite na vlast.
DR A[KOVI]: Naravna stvar. Preko svojih qudi u dijasporiisposlovao sam da se tre}ina zlatnih poluga izFort Noksa i dva rudnika zlata iz Johanezburgaprebace u Srbiju: poluge }emo turiti u Rimskibunar beogradske tvr|ave, a rudnike }emo turiti naTa{majdan.
DR VLADAN: Pri~a se da }ete va{u rezidenciju smestiti uzgradu Vojnog muzeja na Kalemegdanu?
DR A[KOVI]: Ta~no. Tako }u ono zlato dr`ati pod prismotrom.
DR VLADAN: Dakle sa puno optimizma mo`emo gledati na bu-du}nost Srbije i srpskog naroda.
DR A[KOVI]: Dabogme. Samo da me ovaj glupi narod kona~noizabere za predsednika.
Rekav{i to dr A{kovi}, nose}i svoj poster u prirodnoj veli~ininapu{ta scenu. ^im se udaqio dr Vladanu pri|e vojvoda Voja.
DR VLADAN: Dobro nam do{li vojvoda!
VOJVODA VOJA: Boqe vas na{li gospodine doktore!
Bela kwiga o srpskom pitawu 47
DR VLADAN: Va{ nedavni put u Rusku carevinu uzbudio jeEvropu. Govorka se da }e savez Srbija – Kirgizija –Tunguzija poremetiti ra~une zapadnih impe-rijalisti~kih sila.
VOJVODA VOJA: Nego {ta! Ima da strepe kukavci: obnovi}u projekttrojestojanskog programa u potpunosti, znate onaj:troglavi orao, Sarajevo glavni grad i mo}na flotaod koje strepi Evropa.
DR VLADAN: A ko }e biti admiral te na{e flote?
VOJVODA VOJA: Flotom }u li~no komandovati kao veliki vojvodasrpski.
DR VLADAN: Ali sada imamo mnogo {kolovanih admirala, pre-puna ih je Boka Kotorska.
VOJVODA VOJA: More pre bih imenovao onog delfina Jocu izKotora nego one napirlitane admirale, ali ubi{ega ribari.
DR VLADAN: Oprostite mi na primedbi vojvoda, ali vi nematestru~nih kvalifikacija za tu du`nost – nistezavr{ili ni pomorsku akademiju niti vojne {koleza to zvawe.
VOJVODA VOJA: Nije ni @eqko Simi} imao nikakve kvalifikacijeza predsednika Vaterpolo saveza Jugoslavije i zaupravnika Narodnog pozori{ta pa opet je samogsebe imenovao za ta zvawa i {ta mu fali.
DR VLADAN: Wemu ne fali ni{ta, ali je zato na{a vaterpoloreprezentacija zauzela tek osmo mesto na olim-pijadi, a na{ nacionalni teatar pao na najni`egrane.
VOJVODA VOJA: Nisam ja, gospodine doktore, maneken kao @eqkoSimi} i wegov prethodnik Neboj{a Bradi} – ja samozbiqan, temeqit ~ovek koji sve daje za srpstvo, asrpstvo ni za {ta!
DR VLADAN: Ah, sada mi je ve} lak{e. Nego, vojvoda, kako vimo`ete re{iti srpski problem i ovu okupacijuKosova i Metohije?
48 Vladan \or|evi} i Eduard Daj~
VOJVODA VOJA: Srpski }e se problem razre{iti ujediwewem srp-skih zemaqa od Jadranskog do Ohotskog mora, kakoto re~e onaj prota: "Od mora do mora pa doKarpatskih gora".
DR VLADAN: Ali zaboraviste, molim vas, srpsku Kam~atku,Kurile, Aqasku i Aleute!
VOJVODA VOJA: Nisam zaboravio ni jednu drevnu srpsku zemqu:Kam~atka i Kurili su deo Rusije te samim tim iSrbije, a Aqasku i Aleute }emo otkupiti odAmerikanaca za sto ~abrica kraqeva~kog kajmaka.
DR VLADAN: [ta ako se Amerika tome usprotivi?
VOJVODA VOJA: Onda }emo zatra`iti i Severnu Kaliforniju kojaje tako|e bila ruska odn. srpska.
DR VLADAN: Ali ako oni taj na{ razumni predlog odbiju?
VOJVODA VOJA: Onda }u zamoliti Mili}a od Ma~ve da baci novoprokletstvi na wu i jadna im majka!
DR VLADAN: A {ta ako to Mili}evo prokletstvo omane kao onopro{lo?
VOJVODA VOJA: Ama doktore vi samo baksuzirate – to ne sme da radipravi Srbin.
DR VLADAN: Ipak, pretpostavqam da u svojoj osionosti Ame-rikanci odbiju na{ predlog.
VOJVODA VOJA: Onda }emo ih kona~no uni{titi: posla}emo im stohiqada kopija romana i filma "No`" moga kumaVuka i to oni ne}e izdr`ati – na kolenima }emoliti za milost!
DR VLADAN: Zar nisu @enevskom konvencijom zabraweni dum-dum meci i roman "No`"? To je flagrantno kr{eweratnog prava.
VOJVODA VOJA: Zabrawene su i kasetne bombe, bombardovawe bol-nica i ubijawe civila, ali zapadne sile nisu tobrenovale.
DR VLADAN: Mi Srbi nismo varvari k’o {to su oni i ja vasmolim da film i roman "No`" koristite samo kaoposledwe sredstvo.
VOJVODA VOJA: To vam obe}avam, gospodine doktore.
Bela kwiga o srpskom pitawu 49
I tek {to vojvoda Voja odma~e prima~e se Moma Kapor.
DR VLADAN: Vas, gospodine Kapor qudi {irom sveta vole ipo{tuju i stoga ste nosilac mnogih uzvi{enihzvawa: senator ste Republike Srpske, po~asnidoktor Univerziteta u Virovi|anu (autonomnejevrejske Republike u Sibiru na reci Usuri), ata-man kubanskih Kozaka, po~asni vladika Kurilskogarhipelaga...
M. KAPOR: Ali {ta je to prema zvawima Dragomira Acovi}a;on je predsednik Kraqevskog ve}a, Srpskog he-raldi~kog dru{tva, vitez je Malte{kog i Jeru-salimskog krsta, vitez Hristovog groba, podvezicei kupatila, po~asni sin velikog majstoraAmazonske lo`e slobodnih zidara i povrh svegatoga ima sto u kafani "Trandafilovi}" i salveteduginih boja sa grifon-grbom!
DR VLADAN: Ostao sam bez re~i, gospodine Kapor. Dakle, kakobiste vi re{ili srpsko pitawe i okupaciju Kosovai Metohije?
M. KAPOR: Srpsko }e se pitawe re{iti ako se i meni dodelesva ta Acovi}eva zvawa i povrh toga mesto u Ake-demiji nauka. Onda }e moj uticaj na planeti bititoliko veliki da }e re{ewe srpskog pitawa bitima~ji ka{aq.
DR VLADAN: Me|u akademicima vlada uverewe da ste vi "laki"pisac. Vele da su va{e "Ane" i "Une" literatura zanezrele devojke.
M. KAPOR: Ama ko su ti pa da to govore. Ja sam prodao stotinehiqada svojih kwiga dok su kwige onog MijePavlovi}a ostale netaknute kad je kafeyija Sta}aopqa~kao K. P. Z. Beograda na Obili}evom vencu.Nikad taj, ne Sta}a ve} Mija, nije nijednu kwiguprodao ve} su se uvek mu~ili da je utrape seoskimbibliotekama. Uostalom ko bi ~itao "Nebo upe}ini", "Mesec u nu`niku" i sli~ne pesmegospodina doktora.
DR VLADAN: Nisam bio upoznat sa ~iwenicom da je taj slavnipesnik ujedno i moj kolega.
50 Vladan \or|evi} i Eduard Daj~
M. KAPOR: Ama to vi{e nije otmen poziv kao onomad kada stevi bili lekar u Francusko-Pruskom ratu. Ipakneki se lekari svojim kwi`evnim radom isti~u –eto, npr. dr Vladeta Jeroti} koji nam sepribli`ava.
Dr Vladan se srda~no rukuje sa dr Jeroti}em.
DR VLADAN: Eto kolega mi ba{ pri~amo o vama. G. Kapor jeuverewa da bi va{e prisustvo u Akademiji naukaumesto npr. Mijinog mnogo doprinelo re{ewusrpskog problema.
DR JEROTI]: Tako je, potpuno ste u pravu! ^lan sam duhovneAkademije u Raqi kragujeva~koj i profesor Bo-goslovskih fakulteta u Beogradu i Beloti}u kodUba, ali nisam u Akademiji nauka – sramota!
DR VLADAN: Ako se ne varam Bogoslovski fakultet u Beloti}uje osnovao gospodin arhitekta Predrag Risti}zvani Pe|a Isus koji stoluje u obli`wemmanastiru Kaona.
DR JEROTI]: To nije ta~no. Upravo sam ja osnovao i taj fakulteti manastir u Kaoni. Tamo pre no {to sam se pojavionije bilo pravoslavqa ni za lek.
DR VLADAN: Ali meni je gospodin Risti} rekao da je manastirKaona podigla sestra Milo{a Obili}a, a da je ontamo podigao krstionicu u kojoj ste vi kr{teniodmah posle penzionisawa. Pri~ao mi je da ste murekli da vam se objavio Arhangel Gavrilo i da stetada ugledav{i taborsku svetlost odlu~ili danapustite posao popularizatora psihoanalize ipsihoseksologije i da prigrlite slatkopravoslavqe. Tada vas je, Pe|a veli, otac Milutinoprao od grehova, a potom on, Pe|a, krstio u vodamakaonskog Jordana, kako on naziva onaj kanal sa`abama i lokvawima.
DR JEROTI]: To nije ta~no! Ja sam i pre {to sam penzionisan kaolekar psihijatar i pisac psihoanaliti~ar oti{ao~ak tri puta u crkvu: jednom me je otac jo{ pre onograta vodio na Vrbicu u seosku crkvu, drugi put sambio u grobqanskoj kapeli posle litije u kojoj samnosio veliku zastavu sa sv. \or|em i upravo pre
Bela kwiga o srpskom pitawu 51
penzionisawa sam navratio do sv. Petke naKalemegdanu da nama`em o~i jer babe vele da topoma`e.
DR VLADAN: Ubedqiva argumentacija kolega – vidi se da stevrstan polemi~ar i pored toga {to govorite uw-kavim glasom. Ali da ne smetnemo sa uma na{uglavnu temu: kako biste vi razre{ili srpski prob-lem i okupaciju Kosova i Metohije?
DR JEROTI]: Na{ nacionalni rad mora i}i u dva pravca: me|u[iptarima treba {iriti psihoanalizu i sekso-logiju, a me|u Srbima pravoslavqe i dela Do-stojevskog – to }e prvima pomutiti razum, a drugimaosloboditi duhovne snage.
DR VLADAN: Samo, pla{im se, da ne bude obrnuto.
DR JEROTI]: Nemojte brinuti kolega, ja sam autoritet u timoblastima. Samo me vi primite u Akademiju nauka idodelite mi deo buyeta i problem }e biti re{en.
DR VLADAN: More imaju [iptari po desetoro bra~ne dece i bezpsihoanalize i seksologije, a uz te nauke ima}e i podesetak vanbra~nih.
DR JEROTI]: Ne berite brigu kolega, moja psihoanaliza }e ihtotalno i kolosalno zbuniti i unezveriti te }eprionuti wima svojstvenom invertirstvu dok }eSrbi prigrliv{i moje pravoslavqe pucati odpolne mo}i i sa blago~estivim Srpkiwama }eso~initi mnogo malih Srp~i}a koji }e nam po-vratiti Kosovo.
DR VLADAN: Hvala vam kolega {to mi povratiste veru u bu-du}nost na{eg naroda i dr`ave.
^im je oti{ao dr Jeroti} Vladan huknu i re~e pomo}niku.
DR VLADAN: Donesi mi salep i bozu da osve`im grlo i raz-bistrim um posle ovog urodivog.
POMO]NIK: Predvideo sam razvoj situacije te sam doneo pokanticu. Ali po{to se, koliko odavde vidim, pri-mi~e Milan od Lu`ice uzmite preventivno i jedanBajerov "Aspirin".
52 Vladan \or|evi} i Eduard Daj~
DR VLADAN: (Brzo guta "Aspirin" uz velike gutqaje boze isalepa, naizmeni~no)Milo mi je {to vidim slavnog pesnika i filosofaMilana Mladenovi}a od Lu`ice.
MILAN OD L.: ^ast je moja gospodine doktore.
DR VLADAN: Vi ste uz dr A{kovi}a, vojvodu Voju i [e}eroskognajve}a nada Srbije.
MILAN OD L.: Tako je! Ali moram vas ispraviti – najve}e nade smoja i g. [e}eroski jer je vreme pregazilo ovu prvudvojicu.
DR VLADAN: Gospoda dr A{kovi} i voj. Voja ipak predvodnici sumo}nih stranaka sa po barem milion glasa~a.
MILAN OD L.: To je samo privid – moja Konzervativna stranka imadodu{e sedam ~lanova i ne{to mawe glasa~a, alizar nisu i sedmorica hrabrih krenuli na Tebu?
DR VLADAN: Jesu Boga mi i svi izginu{e osim jednog.
MILAN OD L.: Nisam ja to tako bukvalno mislio. @eleo sam dasamo istaknem zna~aj odlu~nosti i vizionarstva uostvarivawu dr`avnosti i narodnih ideala.
DR VLADAN: Vi ste vlasnik i urednik jedne od najve}ih izda-va~kih ku}a na Balkanu i Levantu, ~uvenog "Sfa-iros"-a. Nadqudske su mo}i potrebne da se ruko-vodi, u isti mah, i tako sna`nom politi~komstrankom i tako silnom izdava~kom ku}om. Kako toposti`ete?
MILAN OD L.: Upravo dadoste odgovor: Ja sam nat~ovek. Zaradistorijske istine mora na{a politi~ka javnostznati da su i dr A{kovi} i voj. Voja iskoristilimoju politi~ku snagu da bi sebe nametnuli. Dok samja bio kao jedini pravi politi~ki emigrant –disident, na robiji ta dvojica su me redovnopose}ivali, donosili mi cigare i zapisivali napapiri}ima moje politi~ke i kwi`evne misli, kojesu kasnije pohranili i objavqivali kao svoje. Skuposu, lopovi, naplatili te cigare!
DR VLADAN: Kako biste, dakle, re{ili srpsko pitawe i okupa-ciju Kosova i Metohije?
Bela kwiga o srpskom pitawu 53
MILAN OD L.: Srpski je problem, kao problem univerzalija, ~istofilosofsko pitawe, dakle ne{to {to se re{itimo`e samo filosofijom. Da budem odre|eniji on semo`e re{iti samo na elea}anski na~in, zenonovskidakle. Elem, kao {to Ahil nikada ne mo`e sti}ikorwa~u, jer }e ona ~im je on dostigne uvek ne{toodma}i, isto tako i Srbi ne mogu re{iti srpskiproblem, ~im se pribli`e re{ewu strane silenaprave novi pomak odn. zakomplikuju problem tere{ewe opet Srbima izmakne. Evo vam primera:Srbi u Rambujeu razre{e problem Kosova iMetohije, ali zapadne sile uslove razre{ewe ve}re{enog problema okupacijom celokupne Srbije.Mi smo, naravno, takvo re{ewe odbili i u{li u ratsa zapadnim silama, u rat koji se kompromisnozavr{io: okupiran je samo deo Srbije, dakle Kosovoi Metohija i problem zenonovski uslo`wen, dakle,udaqen od re{ewa. Sada zapad ~eka novu prilikukoju }e iskoristiti da iskomplikuje srpski prob-lem kada se ovaj bude, ipak, pribli`io re{ewu. Dali }e te komplikacije biti na Sanyaku ili uVojvodini ostaje da vidimo.
DR VLADAN: Ali {ta mi, na{ narod i dr`ava mo`emo konkretnou~initi da bismo taj problem iz filosofske sferedoveli do prakti~no politi~ke?
MILAN OD L.: Ne vidim boqe re{ewe od onog koje je onomadpredlo`io Brana Petronijevi}: osnivawe Entro-pisti~ke stranke koja }e poku{ati da generatorimatoplote toliko pove}a entropiju i da tako zaustaviproblem, makar u ovom stadijumu te da sa~ekamopovoqnije istorijske okolnosti za razre{ewesrpskog problema. U tom ciqu spreman sam i zanajve}u `rtvu: svoju }u Konzervativnu strankupreimenovati u Entropisti~ku i zapo~etipoliti~ku agitaciju za osnivawe Srpskog pokretaentropije, S. P. E, u koji }u ukqu~iti i mojepoliti~ke sinove dr A{kovi}a i voj. Voju. Prvigenerator toplote podi}i}emo na Ravnoj Goripored spomenika |enerala Dra`e, a drugi u ku}icve}a kraj groba onog srbo`dera da se i on malokuva u vatrama pakla.
54 Vladan \or|evi} i Eduard Daj~
DR VLADAN: Zahvaqujem vam gospodine od Lu`ice na briqant-nom projektu re{ewa srpskog problema.
^im Milan od L. ode dr Vladan glasno huknu, stavi termofor na glavu isede na fotequ. Mala pauza.
DR VLADAN: (Obra}aju}i se Pomo}niku)Desilo se, dakle, ono {to u Srbiji niko nijeo~ekivao: evropska se socijalna demokratija listomizjasnila za rat protiv Srbije i za okupacijuKosova i Metohije. Ona tu okupaciju smatra kao ~inkoji srpski narod treba da primi mirno i bezikakvog otpora. Mi u Srbiji koji smo navikli dasocijalnu demokratiju smatramo kao slobodoumnustranku veoma smo pora`eni faktom da je tastranka stala na branik interesa jedne odnaju`asnijih i najodvratnijih reakcionarnih sila usvetu, Severnoantlanti~kog pakta. Oni koji su sepredstavqali za najslobodoumnije, tzv.{ezdesetosma{ki nara{taj, koji je u sebisjediwavao sve grupe sa dru{tvene ivice, dakle,invertirce, lezbejke, sifra`etkiwe, lumpeninte-ligenciju, propale studente, pokajnice prostitutke,aktivne prostitutke i prostitutke – pederaste,policijske dou{nike, la`ne pesnike i slikare,biv{e popove i propovednike, za{titnike biqaka,`ivotiwa i minerala, zna~i sav olo{ i dru{tveni{qam, dakle, upravo ova {arena, `ivopisna bratijapod zastavom duginih boja dospela je na kormilovlada najmo}nijih dr`ava sveta i najsilnijihorganizacija. I ba{ kao {to su zadrtisocijal-demokrati i komunci urlali "daqe ruke odRusije" kada je "militaristi~ka i do zuba naoru`anafinska soldateska napala moroqubivu sovjetskuuniju", isto su se sada ~uli jednoglasni pokli~isocijal-demokratsko-{ezdestosma{ke bagre:"militaristi~ka i do zuba naoru`ana srpskasoldateska napala je miroqubiviSevernoatlanti~ki pakt i trebi nemo}ne Hrvate,Turke, Arnaute, unijate, prezveterijance, baptiste,jehovine svedoke, invertirce i nezavisne`urnaliste".
Bela kwiga o srpskom pitawu 55
POMO]NIK: Onaj urednik "Slobodnih informativnih novina"samo {to nije stigao.
DR VLADAN: "Slobodne informativne novine" su poku{avale daodbrane to i takvo dr`awe evropske socijalnedemokratije, govore}i da je to "napredan stav". Aliu tome nisu uspele: one nas nikako nisu mogleubediti da je socijalna demokratija u sukobu izme|usrpskog naroda i severnoatlanti~kog pakta trebalada stane na stranu ovog posledweg. Taj neuspeh"Slobodnih informativnih novina" neki wihoviprijateqi obja{wavaju time {to sumarksisti-{ezdesetosma{i oko tog listaprinu|eni da govore novinarski, da govore masi,koja nije u stawu da razumemarksisti~ko-{ezdestosma{ki jezik. Kad bi srpskinarod bio na najvi{em stepenu kulture, kad bi onbio u stawu da razume nau~ne apstrakcije i moder-nisti~ke konstrukcije, onda bi marksisti-{ezde-setosma{i srpsko pitawe mogli raspravqati usvetlosti nau~nog marksizma i kreativnog {ez-desetosma{tva, a tada bi im bez po muke po{lo zarukom da odbiju sve kriti~ke strele napereneprotiv wih odn. protiv evropske socijalne de-mokratije.
POMO]NIK: Evo ga sti`e.
DR VLADAN: Gospodine uredni~e, {ta vi mislite o okupacijiKosova i Metohije?
UR. "S.L.I.N"-a:1 Okupacija Kosova i Metohije od strane prija-teqskih severonoamerikanskih i evropskih silanije zapravo uop{te okupacija.
DR VLADAN: Ali zaboga gospodine oni tamo smesti{e 50.000 dozuba naoru`anih soldata, ubijaju Srbe kao muveteraju}i ih na novu seobu!
UR. "S.L.I.N"-a: To su samo uzgredne `rtve i to ne prijateqskihsila ve} velikosrpske propagande vlade StojanaNovakovi}a i srpske soldateske!
56 Vladan \or|evi} i Eduard Daj~
1 Urednik "Slobodnih informativnih novina" – skra}eno Ur. “S.L.I.N.”-a
DR VLADAN: Ali srpska soldateska je napustila Kosovo i Me-tohiju, a vlada gospodina Milovanovi}a nema amaba{ nikakvog upliva na tamo{wa zbivawa.
UR. "S.L.I.N"-a: Upravo je zato i bio neophodan ulazak prijateqskihsila da bi popunili tu bezbednosnu i pravnuprazninu.
DR VLADAN: Pa mi smo silom naterani da napustimo Kosovo iMetohiju, danono}nim bombardovawima ku}a,ambara, poqskih nu`nika, bolnica, {kola, obda-ni{ta, zabavi{ta, zatvora, ludnica i svih ostalihnepomi~nih objekata, ukqu~uju}i fabrike obu}e,cigareta, {erpi, okvira za nao~are, pekara,poslasti~arnica i da ne nabrajam jo{!
UR. "S.L.I.N"-a: Zastanite deder. Sve to nije ba{ toliko va`no.Ono {to je va`no je to da je sve to bilo nu`no davlada Milovanovi}eva uvidi zna~aj saradwe saEvropom i svetom i da omogu}i demokratizaciju iprogres makar jednom mawem delu svoje teritorije.
DR VLADAN: To je dakle bilo sve radi na{eg dobra?
UR. "S.L.I.N"-a: Naravno! Kada vidimo kako Kosovo i Metohijacvetaju pu}i}emo od zavisti te }emo po`eleti da imse prisajedinimo.
DR VLADAN: Zar se slon mo`e prisajediniti zecu?
UR. "S.L.I.N"-a: Moli}emo mi wih, ali nas oni ne}e hteti – to jedijalekti~ka sinteza.
DR VLADAN: Kako to?
UR. "S.L.I.N"-a: Pa obja{wavao sam ja ovo isto pre devedeset godina,jo{ onomad povodom aneksije Bosne i Hercegovine:Turska okupacija Bosne i Hercegovine predstavqatezu u wihovom razvitku, austrijska okupacija tihdveju pokrajina antitezu, a austrijska aneksijapredstavqa sintezu u wihovom razvitku. Isto takosrpska okupacija Kosova i Metohije je teza,evropsko-amerikanska okupacija je antiteza, aevro-amerikanska aneksija je sinteza. Da li vam jeto najzad jasno: to je nezaustavqiv dijalekti~kiproces! Ne mo`e Srbija biti klip u to~kunezaustavqive istorije i progresa!
Bela kwiga o srpskom pitawu 57
DR VLADAN: Ali nismo mi okupirali 1912. Staru Srbiju iMa|edoniju ve} smo ih oslobodili turskog jarma isrpski narod povratili matici!
UR. "S.L.I.N"-a: E, tu ste upali u klopku! Zbog ~ega onda sada Ma-}edonci poma`u Evro-Aamerikancite u okupacijiKosova i Metohije? Za{to su oni ve} deset godina,ili ta~nije, ve} pedeset godina van “matice”?
DR VLADAN: To je delo onog austrijskog agenta Tite.
UR. "S.L.I.N"-a: Ma kakav Tita, kakvi bakra~i! To je tako|e plodneumitnog dijalekti~kog razvitka: srpska okupaci-ja Ma}edonije je teza, Titina nezavisnost u okvirufederacije ju`noslovenske predstavqa antitezu, aKirina nezavisnost u okviru ~okalistanskefederacije je sinteza u wihovom razvitku.
DR VLADAN: Ali kako re{iti srpsko pitawe?
UR. "S.L.I.N"-a: Srpsko }e se pitawe lako re{iti ako Srbi najzadrazumeju dijalektiku i prestanu da se odupiruneumitnom dru{tvenom napretku. [to pre shvate totim }e mawe bolna biti istorija po wih. Dakle,srpska nezavisna dr`ava je teza, okupirana srpskadr`ava je antiteza, a slobodna Srbija u okviruujediwenih evropejskih dr`ava je antiteza udru{tvenom razvitku!
DR VLADAN: Nadam se da ne}u `iveti jo{ devedeset godina da sveto vidim.
Dr Vladan stavi termofor na glavu i sede na fotequ. Pauza.
DR VLADAN: Pokvari mi raspolo`ewe onaj zlosutnik sa onimsintezama i dijalekti~kim obrtima. Kao da nam nijedovoqno muke, a on nagove{tava nove.
POMO]NIK: Razvedrite se gospodine doktore, vidim u daqinionog debeloglavog, sa repi}em, urednika "Po-litike". Eno ga na ulazu Zoolo{kog vrta.
DR VLADAN: Bogu hvala on }e nam ulep{ati dan. Taj hayija saper~inom, ili kako bi Englezi rekli "Poni teil"stvara atmosferu optimizma koju mo`e samo velikilaskavac i licemer stvoriti – zato su, mladi~ove~e, potrebni i laskavci, i licemeri, i ulizice,i uvlaka~i, i sva ta dvorska kamarila. Bez wih nefunkcioni{e ni dr`ava, ne opstaje porodica, bezwih bi svet utonuo u sivilo! Kako mo`e bezlicemerne vaspitanosti opstati gra|anska
58 Vladan \or|evi} i Eduard Daj~
porodica. Nisu to la`i {to supru`nici pri~ajujedno drugom, to su obziri, to su dobri gra|anskiobi~aji, bez wih porodica ne mo`e opstati. Istotako ni dr`ava ne mo`e opstati bez listova kao{to je "Politika". Svaki gra|anin koji pro~itaizujtra "Politiku" mo`e posle spokojno zapo~etisvoj radni dan i izvr{avati svoje dru{tveneobaveze. Bacawe tzv. “istine” u lice jekarakteristika nekontrolisanog alkoholi~arskogstawa, a ne pristojne gra|anske jutarwe {tampe.Zato je "Politika" nepobitan dokaz da ozbiqnogra|ansko dru{tvo postoji u Srbiji ve} ~itavostole}e.
UREDNIK“POLITIKE”:
^uo sam va{e posledwe re~i gospodine. Veoma sampolaskan.
DR VLADAN: Vi ste, gospodine uredni~e, od prvog dana “tro-mese~nog rata” i potowe okupacije Kosova i Me-tohije stalno preko va{eg lista nagove{tavali:“Pobeda je na{a! Pobeda je na{a!” Mnogi su u tosumwali, ali su doga|aji pokazali da su va{e re~ibile proro~ne: Srbija je odr`ala pobedu nad sever-noamerikansko-evropskim silama, tako sjajnu iveli~anstvenu kakva se ne pamti u istoriji na{egnaroda. Nikada ve}e sile nije bilo u istoriji inikada sramniji poraz toj sili nije nanesen. Koja jetajna na{eg uspeha? Za{to smo pobedili?
UR. "POLITIKE": Mi smo bili osu|eni na uspeh, ba{ kao {to jeEvroamerika bila osu|ena na poraz ne onog ~asakada nas je napala ve} onog trena kada je pomislilada nas napadne.
DR VLADAN: Upravo tako. Danas je celom svetu jasno da jeEvroamerika u borbi sa nama pretrpela fijaskokoji je kud i kamo gori i stra{niji od poraza {to gaje Persija bila do`ivela na Termopilima, Srbijana Kosovu i Rusija u Manyuriji. Mene veomainteresuje pitawe kome od Sarba ima najvi{e da sezahvali za tu pobedu na{u, pobedu kojom je Kosovoosve}eno. Ja dr`im da }e te vi mo}i da mi o tomedate potpuno obave{tewe.
UR. "POLITIKE": Pa ja sam o tome ve} pisao u “Tajmsu”. Jeste li~itali taj ~lanak moj?
Bela kwiga o srpskom pitawu 59
DR VLADAN: Nisam jer ne znam engleski. ^itao sam samo nekekratke izvode iz tog ~lanka koje su doneli nekinema~ki, francuski i ruski listovi, ali na osnovutih izvoda nisam bio u stawu da saznam ono zbog~ega sam kod vas do{ao. Dakle da ponovim pitawe,ko je od javnih radnika najzaslu`niji za na{upobedu? Ko je najvi{e dopprineo da svet sporizme|u Evroamerike i Srbije re{i u na{u korist?
UR. "POLITIKE": Mnogi smatraju da najve}a zasluga pripada gospodinu@ivoradu, {efu diplomatije, drugi pak isti~uneprocewive zasluge |enerala Hojdani}a, ali seipak svi sla`u da je upravo “Politika”najzaslu`nija za ovu istorijsku pobedu. [teta {to ne~itate englesku {tampu – ona bruji o tome!
DR VLADAN: Predla`em da skupite sve te ~lanke iz strane {tam-pe koji su pravilno ocenili istorijske zasluge“Politike”, odmah prevedete na srpski jezik i dana~inite jednu podebelu kwigu koja }e budu}imgeneracijama biti putokaz {ta treba u~initi uistorijskim trenutcima. Bi}e to jedan “vademekum”,farmakopeja prakti~ne politike.
UR. "POLITIKE": Ta ideja vam je `enijalna! Zahvaqujem vam na po-dr{ci i `elim veliki uspeh pozori{nom komaduPlavo-bela kwiga o srpskom pitawu! Ali, hteo bihvas sada ja, za promenu ne{to pitati: gde se dedeCrvena kwiga, ta ona dopuwuje trobojku.
DR VLADAN: Crvena kwiga je nestala! Izgleda da je jedna stranaagentura otela ve}i deo tira`a, ali na putu smo daprona|emo preostale primerke i zbog toga negubimo nadu da }e i ona jednog dana bqesnuti podsvetlima pozornice. Dovi|ewa gospodine.(A potom obra}aju}i se Pomo}niku)Gde je ovde u blizini najboqa kavurma?
POMO]NIK: U “Suvoboru” gospodine doktore, u “Suvoboru”.
KRAJ
60 Vladan \or|evi} i Eduard Daj~