axisvm10 uputstvo

Uputstvo

AxisVM® Program za analizu i dimenzionisanje konstrukcija

Verzija 10

hiCAD d.o.o.

Uputstvo 3

Autorska prava © 1991-2010 Inter-CAD Kft, MaĊarska. Sva prava zadrţana. Nijedan deo ove publikacije ne moţe

da se reprodukuje, arhivira na sistem za podatke ili distribuira u bilo kom obliku i na bilo koji

elektronski i mehaniĉki naĉin, fotokopiranjem, snimanjem ili drugaĉije, u bilo koje svrhe.

Zaštitni znak AxisVM je registrovani zaštitni znak Inter-CAD Kft.

Svi ostali zaštitni znakovi su u posedu njihovih vlasnika.

Inter-CAD Kft. nije udruţen sa INTERCAD PTY. Ltd, Australija.

Ograniĉenja Sadrţaj prikazan u ovoj publikaciji ima samo ilustrativnu i obrazovnu svrhu i ne moţe da bude

jedina osnova za rešavanje bilo kog inţenjerskog problema u projektovanju. I pored nastojanja da se

obezbedi taĉnost podataka u ovom tekstu Inter-CAD Kft. ne moţe da prihvati obavezu i odgovornost

prema bilo kom pojedincu ili organizaciji za direktnu ili indirektnu štetu nastalu korišćenjem bilo

koje informacije u ovoj publikaciji.

Promene Inter-CAD Kft. zadrţava pravo na promene i poboljšanja ovog proizvoda u cilju dorade. Ova

publikacija daje opis karakteristika proizvoda u vreme nastanka publikacije i ne moţe da bude prikaz

aktuelnog stanja proizvoda u budućem periodu.

Verzija OVO JE PREVEDENA INTERNACIONALNA VERZIJA PROIZVODA KOJA MOŢDA NIJE

USKLAĐENA SA ODGOVARAJUĆIM STANDARDIMA U ZEMLJI PRIMENE I

DISTRIBUIRA SE SAMO U OVOM OBLIKU.

Ograniĉena

garancija

INTER-CAD KFT. NE DAJE NEPOSREDNU ILI POSREDNU GARANCIJU, UKLJUĈUJUĆI I

SVAKU POSREDNU POJEDINAĈNU GARANCIJU KOJA PROISTIĈE IZ PRIMENE OVOG

MATERIJALA.

INTER-CAD KFT. NE MOŢE NA BILO KOJI NAĈIN DA BUDE ODGOVORAN ZA POSEBNU,

POSREDNU, SLUĈAJNU ILI NAMERNU ŠTETU POVEZANU SA ILI NASTALU ZBOG

POSEDOVANJA I KORIŠĆENJA OVOG MATERIJALA. INTER-CAD KFT. PRIHVATA SAMO

ODGOVORNOST KOJA BEZ OBZIRA NA OKOLNOSTI NASTANKA NEĆE BITI VEĆA OD

CENE KOŠTANJA OVOG MATERIJALA.

Tehniĉka podrška

i servisi

U vezi sa problemima instaliranja i korišćenja AxisVM potrebno je da se prouĉi ovo Uputstvo, gde

se nalaze odgovori na većinu pitanja. U sluĉaju potrebe moţe da se kontaktira distributer softvera.

Prevod, struĉna

redakcija i prelom

Prof. dr Dušan Kovaĉević, dipl.inţ.graĊ.

Ţarko Janjić, dipl.inţ.graĊ, Konstrukt-CAD d.o.o. Novi Sad, e-mail: [email protected]

Izdavaĉ hiCAD, d.o.o. Novi Sad, Puškinova 17, e-mail: [email protected]

Uputstvo 5

SADRŢAJ:

SADRŢAJ: ............................................................................................................................................... 5

1. NOVOSTI U VERZIJI 10 .............................................................................................................. 11

2. KAKO SE KORISTI AXISVM ..................................................................................................... 13

2.1. HARDVERSKI ZAHTEVI ......................................................................................................................................... 14 2.2. INSTALACIJA ........................................................................................................................................................ 14 2.3. RAD U PROGRAMU AXISVM ................................................................................................................................ 17 2.4. AXISVM GRAFIĈKO RADNO OKRUŢENJE .............................................................................................................. 17 2.5. RUKOVANJE KURZOROM, TASTATUROM I MIŠEM ................................................................................................. 18 2.6. TASTATURNE PREĈICE ......................................................................................................................................... 20 2.7. BRZI MENI ............................................................................................................................................................ 21 2.8. DIJALOG BOKSOVI ................................................................................................................................................ 21 2.9. TABELE ................................................................................................................................................................ 21 2.10. IZRADA DOKUMENTACIJE ..................................................................................................................................... 26

2.10.1. Izveštaj ............................................................................................................................................................ 28 2.10.2. UreĊivanje ....................................................................................................................................................... 29 2.10.3. Crteţi ............................................................................................................................................................... 31 2.10.4. Galerija slika ................................................................................................................................................... 32 2.10.5. Meni ikona u izradi dokumentacije ................................................................................................................. 32 2.10.6. Meni ikona Galerije i Baze crteţa ................................................................................................................... 33 2.10.7. Obrada teksta ................................................................................................................................................... 33

2.11. NIVOI (SPRATOVI) ................................................................................................................................................ 34 2.12. OBRADA LEJERA .................................................................................................................................................. 34 2.13. BAZA CRTEŢA ...................................................................................................................................................... 34 2.14. SNIMANJE U BAZU CRTEŢA .................................................................................................................................. 34 2.15. MENI IKONA ......................................................................................................................................................... 35

2.15.1. Selektovanje .................................................................................................................................................... 36 2.15.2. Uvećenje, smanjenje (Zoom) .......................................................................................................................... 38 2.15.3. Pogledi ............................................................................................................................................................ 39 2.15.4. Ravni rada ....................................................................................................................................................... 40 2.15.5. Geometrijske transformacije objekata ............................................................................................................. 40

2.15.5.1. Translacija ............................................................................................................................................... 40 2.15.5.2. Rotacija ................................................................................................................................................... 42 2.15.5.3. Ogledalo-simetrija ................................................................................................................................... 42 2.15.5.4. Skaliranje................................................................................................................................................. 43

2.15.6. Prikaz modela .................................................................................................................................................. 43 2.15.7. VoĊice ............................................................................................................................................................. 45 2.15.8. Alati za geometriju .......................................................................................................................................... 46 2.15.9. Kotne linije, simboli i oznake.......................................................................................................................... 47

2.15.9.1. Ortogonalne kotne linije .......................................................................................................................... 47 2.15.9.2. Kose kotne linije...................................................................................................................................... 49 2.15.9.3. Kotiranje uglova ...................................................................................................................................... 50 2.15.9.4. Duţina kruţnog luka ............................................................................................................................... 51 2.15.9.5. Radijus luka (kruga) ................................................................................................................................ 51 2.15.9.6. Oznake nivoa i nagiba ............................................................................................................................. 51 2.15.9.7. Tekst polja ............................................................................................................................................... 52 2.15.9.8. Polja sa vrednostima rezultata i podacima o objektu............................................................................... 53 2.15.9.9. Oznake izolinija....................................................................................................................................... 55

2.15.10. Sklopovi .......................................................................................................................................................... 56 2.15.11. Preseci ............................................................................................................................................................. 58 2.15.12. Nalaţenje ......................................................................................................................................................... 60 2.15.13. Mogućnosti prikazivanja ................................................................................................................................. 60 2.15.14. Servisi.............................................................................................................................................................. 64

2.15.14.1. Raster i kurzor ......................................................................................................................................... 64 2.15.14.2. UreĊivanje ............................................................................................................................................... 65 2.15.14.3. Crtanje ..................................................................................................................................................... 66

2.15.15. Informacije o modelu ...................................................................................................................................... 66 2.16. BRZI PREKIDAĈI ................................................................................................................................................... 67 2.17. INFORMACIONI PANELI ......................................................................................................................................... 67

2.17.1. Info panel ........................................................................................................................................................ 67

6

2.17.2. Panel koordinata ............................................................................................................................................. 67 2.17.3. Panel boja ........................................................................................................................................................ 68 2.17.4. Panel podešavanja perspektive........................................................................................................................ 69

3. GLAVNI MENI .............................................................................................................................. 71

3.1. FAJL..................................................................................................................................................................... 71 3.1.1. Novi model ..................................................................................................................................................... 71 3.1.2. Uĉitavanje ....................................................................................................................................................... 72 3.1.3. Snimanje ......................................................................................................................................................... 72 3.1.4. Snimanje kao... ................................................................................................................................................ 72 3.1.5. Izvoz - Export ................................................................................................................................................. 73 3.1.6. Uvoz -import ................................................................................................................................................... 74 3.1.7. Tekla Structures – AxisVM veza .................................................................................................................... 76 3.1.8. Zaglavlje strane ............................................................................................................................................... 78 3.1.9. Podešavanje štampaĉa ..................................................................................................................................... 78 3.1.10. Štampanje ....................................................................................................................................................... 79 3.1.11. Štampanje iz fajla ............................................................................................................................................ 81 3.1.12. Baza modela .................................................................................................................................................... 81 3.1.13. Baza materijala ............................................................................................................................................... 82 3.1.14. Baza popreĉnih preseka .................................................................................................................................. 85

3.1.14.1. UreĊivaĉ popreĉnih preseka .................................................................................................................... 89 3.1.15. Izlaz................................................................................................................................................................. 94

3.2. UREĐIVANJE ........................................................................................................................................................ 95 3.2.1. Poništi ............................................................................................................................................................. 95 3.2.2. Ponovi ............................................................................................................................................................. 95 3.2.3. Selektuj sve ..................................................................................................................................................... 95 3.2.4. Kopiranje ........................................................................................................................................................ 95 3.2.5. Ubaci ............................................................................................................................................................... 95 3.2.6. Kopiraj / ubaci opcije ...................................................................................................................................... 96 3.2.7. Brisanje ........................................................................................................................................................... 97 3.2.8. Pregled tabela .................................................................................................................................................. 97 3.2.9. Izrada dokumentacije ...................................................................................................................................... 98 3.2.10. Snimanje crteţa i tabele rezultata analize ....................................................................................................... 98 3.2.11. Izveštaj o teţini... ............................................................................................................................................ 98 3.2.12. Spajanje delova strukture ................................................................................................................................ 98 3.2.13. Razdvajanje delova strukture .......................................................................................................................... 98 3.2.14. Konvertovanje površinskih opterećenja raspodeljenih na grede ..................................................................... 98 3.2.15. Konvertovanje automatskih referenci ............................................................................................................. 99

3.3. PODEŠAVANJA ..................................................................................................................................................... 99 3.3.1. Prikaz .............................................................................................................................................................. 99 3.3.2. Opcije .............................................................................................................................................................. 99 3.3.3. Obrada lejera ................................................................................................................................................. 100 3.3.4. Nivoi (spratovi) ............................................................................................................................................. 100 3.3.5. VoĊice ........................................................................................................................................................... 102 3.3.6. Standardi ....................................................................................................................................................... 102 3.3.7. Jedinice i formati .......................................................................................................................................... 102 3.3.8. Gravitacija ..................................................................................................................................................... 103 3.3.9. Podešavanja .................................................................................................................................................. 103 3.3.10. Jezik programa .............................................................................................................................................. 109 3.3.11. Jezik dokumentacije ...................................................................................................................................... 109 3.3.12. Trake alatki i ikona na podrazumevanu poziciju .......................................................................................... 109

3.4. POGLEDI ............................................................................................................................................................ 110 3.5. PROZORI I PANELI .............................................................................................................................................. 111

3.5.1. Editor karakteristika entiteta ......................................................................................................................... 111 3.5.2. Informacioni paneli ....................................................................................................................................... 112 3.5.3. Slika pozadine ............................................................................................................................................... 112 3.5.4. Podela prozora po horizontali ....................................................................................................................... 113 3.5.5. Podela prozora po vertikali ........................................................................................................................... 113 3.5.6. Zatvaranje prozora i panela ........................................................................................................................... 114 3.5.7. Baza crteţa .................................................................................................................................................... 114 3.5.8. Snimanje u Bazu crteţa ................................................................................................................................. 115

3.6. POMOĆ .............................................................................................................................................................. 115 3.6.1. Sadrţaj .......................................................................................................................................................... 115

Uputstvo 7

3.6.2. AxisVM na internetu ..................................................................................................................................... 115 3.6.3. AxisVM dopuna programa ............................................................................................................................ 115 3.6.4. O programu ................................................................................................................................................... 116 3.6.5. Informacije o verziji... ................................................................................................................................... 116

3.7. TABELA IKONA .................................................................................................................................................. 116 3.7.1. Novi model .................................................................................................................................................... 116 3.7.2. Uĉitavanje ..................................................................................................................................................... 116 3.7.3. Snimanje ........................................................................................................................................................ 116 3.7.4. Štampanje ...................................................................................................................................................... 116 3.7.5. Poništavanje .................................................................................................................................................. 117 3.7.6. Ponavljanje .................................................................................................................................................... 117 3.7.7. Obrada lejera ................................................................................................................................................. 117 3.7.8. Nivoi.............................................................................................................................................................. 117 3.7.9. Pregled tabela ................................................................................................................................................ 117 3.7.10. Izrada dokumentacije .................................................................................................................................... 117 3.7.11. Baza crteţa .................................................................................................................................................... 117 3.7.12. Snimanje u Bazu crteţa ................................................................................................................................. 117

4. PREPROCESOR .......................................................................................................................... 119

4.1. GEOMETRIJA ...................................................................................................................................................... 119 4.2. UREĐIVANJE GEOMETRIJE .................................................................................................................................. 120

4.2.1. Rad u više prozora ......................................................................................................................................... 120 4.3. KOORDINATNI SISTEM ........................................................................................................................................ 121

4.3.1. Pravougli koordinatni sistem ......................................................................................................................... 121 4.3.2. Polarne Koordinate ........................................................................................................................................ 121

4.4. PANEL KOORDINATA .......................................................................................................................................... 122 4.5. RASTER .............................................................................................................................................................. 122 4.6. KORAK KURZORA............................................................................................................................................... 122 4.7. ALATI ZA UREĐIVANJE ....................................................................................................................................... 123

4.7.1. Identifikacija kurzora .................................................................................................................................... 123 4.7.2. Numeriĉko unošenje koordinata .................................................................................................................... 124 4.7.3. Merenje odstojanja ........................................................................................................................................ 124 4.7.4. Vezano kretanje kurzora ................................................................................................................................ 124 4.7.5. Fiksiranje koordinata ..................................................................................................................................... 126 4.7.6. Automatsko presecanje ................................................................................................................................. 126

4.8. ALATI ZA GEOMETRIJSKO MODELIRANJE ............................................................................................................ 126 4.8.1. Ĉvor (taĉka) ................................................................................................................................................... 127 4.8.2. Linija ............................................................................................................................................................. 127 4.8.3. Kruţni luk ..................................................................................................................................................... 128 4.8.4. Horizontalna podela ...................................................................................................................................... 129 4.8.5. Vertikalna podela .......................................................................................................................................... 129 4.8.6. Ĉetvorougaona/trougaona podela .................................................................................................................. 129 4.8.7. Podela linija ................................................................................................................................................... 131 4.8.8. Taĉka preseka ................................................................................................................................................ 131 4.8.9. Brisanje ĉvora................................................................................................................................................ 131 4.8.10. Transverzala .................................................................................................................................................. 131 4.8.11. Presek modela sa ravni .................................................................................................................................. 131 4.8.12. Presek modela sa ravni i brisanje polovine preseĉenog dela ......................................................................... 131 4.8.13. Presek oblasti ................................................................................................................................................ 132 4.8.14. Provera geometrije ........................................................................................................................................ 132 4.8.15. Površina ......................................................................................................................................................... 132 4.8.16. Modifikacija .................................................................................................................................................. 133 4.8.17. Delete ............................................................................................................................................................ 133

4.9. KONAĈNI ELEMENTI ........................................................................................................................................... 134 4.9.1. Materijali ....................................................................................................................................................... 134 4.9.2. Popreĉni preseci (Baza profila) ..................................................................................................................... 135 4.9.3. Direktno crtanje elemenata ............................................................................................................................ 136 4.9.4. Oblast ............................................................................................................................................................ 137 4.9.5. Otvor ............................................................................................................................................................. 138 4.9.6. Operacije sa oblastima .................................................................................................................................. 138 4.9.7. Linijski konaĉni elementi .............................................................................................................................. 139 4.9.8. Površinski elementi ....................................................................................................................................... 146 4.9.9. Taĉkasti oslonac (oslonac ĉvora) .................................................................................................................. 149

8

4.9.10. Linijski oslonac ............................................................................................................................................. 151 4.9.11. Površinski oslonac ........................................................................................................................................ 153 4.9.12. Iviĉni zglob ................................................................................................................................................... 154 4.9.13. Kruto telo ...................................................................................................................................................... 154 4.9.14. Dijafragma .................................................................................................................................................... 154 4.9.15. Opruga .......................................................................................................................................................... 155 4.9.16. Kontaktni element ......................................................................................................................................... 156 4.9.17. Veza elementi ............................................................................................................................................... 157 4.9.18. Stepeni slobode ĉvorova modela ................................................................................................................... 159 4.9.19. Reference ...................................................................................................................................................... 161 4.9.20. Generisanje AxisVM modela iz arhitektonskog (ArchiCad) modela ............................................................ 164 4.9.21. Modifikacija .................................................................................................................................................. 167 4.9.22. Brisanje ......................................................................................................................................................... 167

4.10. OPTEREĆENJA .................................................................................................................................................... 167 4.10.1. Sluĉajevi opterećenja, grupe opterećenja ..................................................................................................... 167 4.10.2. Kombinacije opterećenja .............................................................................................................................. 171 4.10.3. Opterećenja u ĉvorovima modela ................................................................................................................. 172 4.10.4. Koncentrisano opterećenje na gredi .............................................................................................................. 173 4.10.5. Koncentrisano opterećenje u oblasti ............................................................................................................. 173 4.10.6. Raspodeljeno linijsko opterećenje na greda/rebro elementima ..................................................................... 174 4.10.7. Opterećenje po ivici ...................................................................................................................................... 175 4.10.8. Linijsko opterećenje na oblasti ..................................................................................................................... 176 4.10.9. Površinsko opterećenje ................................................................................................................................. 178 4.10.10. Površinsko opterećenja na oblasti ................................................................................................................. 179 4.10.11. Površinsko opterećenje raspodeljeno preko linijskih elemenata ................................................................... 182 4.10.12. Opterećenje od fluida .................................................................................................................................... 183 4.10.13. Sopstvena teţina ........................................................................................................................................... 183 4.10.14. Promena u duţini (Greška izrade elementa) ................................................................................................. 183 4.10.15. Zatezanje/pritisak .......................................................................................................................................... 183 4.10.16. Temperaturno opterećenje na linijkom elementu .......................................................................................... 184 4.10.17. Temperaturno opterećenje na površinskom elementu ................................................................................... 184 4.10.18. Pomeranje oslonaca ...................................................................................................................................... 185 4.10.19. Uticajna linija ................................................................................................................................................ 186 4.10.20. Seizmiĉko opterećenje .................................................................................................................................. 186

4.10.20.1. Seizmiĉki proraĉun prema Evrokodu 8 ................................................................................................. 188 4.10.21. Prethodno naprezanje .................................................................................................................................... 193 4.10.22. Pokretna opterećenja ..................................................................................................................................... 198

4.10.22.1. Pokretna opterećenja po linijskim elementima ..................................................................................... 199 4.10.22.2. Pokretna opterećenja na oblasti ............................................................................................................. 200

4.10.23. Dinamiĉka opterećenja (time-history analiza) .............................................................................................. 201 4.10.24. Mase u ĉvorovima ......................................................................................................................................... 202 4.10.25. Modifikacija .................................................................................................................................................. 203 4.10.26. Brisanje ......................................................................................................................................................... 203

4.11. MREŢA KONAĈNIH ELEMENATA (MKE) ............................................................................................................ 204 4.11.1. Generisanje MKE ......................................................................................................................................... 204

4.11.1.1. Mreţa linijskih konaĉnih elemenata...................................................................................................... 204 4.11.1.2. Generisanje mreţe konaĉnih elemenata nad oblasti .............................................................................. 204

4.11.2. Progušćivanje MKE ...................................................................................................................................... 206 4.11.3. Provera konaĉnih elemenata ......................................................................................................................... 207

5. ANALIZA...................................................................................................................................... 208

5.1. STATIĈKA ANALIZA ........................................................................................................................................... 209 5.2. ANALIZA SLOBODNIH VIBRACIJA ....................................................................................................................... 213 5.3. DINAMIĈKA ANALIZA ........................................................................................................................................ 215 5.4. ANALIZA STABILNOSTI ...................................................................................................................................... 216 5.5. KONAĈNI ELEMENTI .......................................................................................................................................... 217 5.6. ALGORITAM POSTUPKA ANALIZE ....................................................................................................................... 219 5.7. PORUKE O GREŠKAMA ....................................................................................................................................... 220

6. POSTPROCESOR ....................................................................................................................... 221

6.1. STATIĈKA ANALIZA ........................................................................................................................................... 221 6.1.1. Minimalne i maksimalne vrednosti ............................................................................................................... 225 6.1.2. Animacija ...................................................................................................................................................... 225

Uputstvo 9

6.1.3. Prikaz dijagrama nelinearne analize .............................................................................................................. 226 6.1.4. Tabelarni prikaz rezultata .............................................................................................................................. 226 6.1.5. Pomeranja ...................................................................................................................................................... 227 6.1.6. Sile u presecima štap i greda elemenata ........................................................................................................ 229 6.1.7. Sile u presecima rebro elemenata .................................................................................................................. 230 6.1.8. Sile u presecima površinskih konaĉnih elemenata ........................................................................................ 231 6.1.9. Sile u oslonaĉkim elementima ....................................................................................................................... 233 6.1.10. Unutrašnje sile veza (linija-linija) i iviĉni zglob elemenata .......................................................................... 234 6.1.11. Naponi u presecima štap/greda/rebro elemenata ........................................................................................... 234 6.1.12. Naponi u površinskim elementima ................................................................................................................ 236 6.1.13. Uticajne linije ................................................................................................................................................ 237 6.1.14. Neuravnoteţena opterećenja.......................................................................................................................... 238

6.2. ANALIZA SLOBODNIH VIBRACIJA ....................................................................................................................... 238 6.3. DINAMIĈKA ANALIZA......................................................................................................................................... 239 6.4. ANALIZA STABILNOSTI ....................................................................................................................................... 239 6.5. DIMENZIONISANJE ARMIRANO BETONSKIH ELEMENATA .................................................................................... 240

6.5.1. Armatura površinskih elemenata ................................................................................................................... 240 6.5.1.1. Proraĉun prema Evrokod 2 standardu ................................................................................................... 241

6.5.2. Usvojena armatura ........................................................................................................................................ 243 6.5.2.1. Armatura površinskih elemenata i oblasti ............................................................................................. 243 6.5.2.2. Armiranje nezavisno od mreţe konaĉnih elemenata ............................................................................. 244

6.5.3. Proraĉun širine prslina ................................................................................................................................... 245 6.5.4. Nelinearna analiza pomeranja AB ploĉa ....................................................................................................... 246 6.5.5. Proraĉun na smicanje ploĉe i ljuske .............................................................................................................. 246

6.5.5.1. Proraĉun prema Evrokod 2 standardu ................................................................................................... 247 6.5.6. Proraĉun armature stubova ............................................................................................................................ 247

6.5.6.1. Proraĉun prema Evrokod 2 standardu ................................................................................................... 252 6.5.7. Proraĉun armature greda ............................................................................................................................... 253

6.5.7.1. Proraĉun prema Evrokod 2 standardu ................................................................................................... 257 6.5.8. Analiza na proboj ploĉa ................................................................................................................................. 259

6.5.8.1. Analiza na proboj ploĉa prema Evrokod 2 standardu ............................................................................ 261 6.5.8.2. Analiza proboja ploĉa prema DIN 1045-1 standardu ........................................................................... 263

6.5.9. Dimenzionisanje temeljnih stopa .................................................................................................................. 264 6.6. DIMENZIONISANJE ELEMENATA ĈELIĈNIH KONSTRUKCIJA ................................................................................. 269

6.6.1. Dimenzionisanje ĉeliĉnih konstrukcija prema Evrokod 3 standardu ............................................................. 269 6.6.2. Proraĉun veza zavrtnjevima .......................................................................................................................... 274

6.7. DIMENZIONISANJE DRVENIH KONSTRUKCIJA...................................................................................................... 277

7. AXISVM VIEWER I VIEWER EXPERT ................................................................................. 285

8. AXISVM PROGRAMIRANJE ................................................................................................... 287

9. KREIRANJE MODELA „KORAK PO KORAK“ ................................................................... 289

9.1. MODEL REŠETKE U RAVNI .................................................................................................................................. 289 9.2. MODEL RAMA U RAVNI ...................................................................................................................................... 290 9.3. MODEL PLOĈE .................................................................................................................................................... 292 9.4. MODEL MEMBRANE ........................................................................................................................................... 294 9.5. ANALIZA SPEKTRA ODGOVORA .......................................................................................................................... 296

10. PRIMERI ...................................................................................................................................... 299

10.1. LINEARNA STATIĈKA ANALIZA ĈELIĈNOG OKVIRA U RAVNI............................................................................... 299 10.2. GEOMETRIJSKI NELINEARNA STATIĈKA ANALIZA ĈELIĈNOG OKVIRA U RAVNI ................................................... 300 10.3. ANALIZA STABILNOSTI ĈELIĈNOG OKVIRA U RAVNI ........................................................................................... 301 10.4. ANALIZA SLOBODNIH VIBRACIJA ĈELIĈNOG OKVIRA U RAVNI PO TEORIJI I REDA ............................................... 302 10.5. ANALIZA SLOBODNIH VIBRACIJA ĈELIĈNOG OKVIRA U RAVNI PO TEORIJI II REDA ............................................. 303 10.6. LINEARNA STATIĈKA ANALIZA AB KONZOLE .................................................................................................... 304 10.7. LINEARNA STATIĈKA ANALIZA SLOBODNO OSLONJENE AB PLOĈE .................................................................... 305 10.8. LINEARNA STATIĈKA ANALIZA UKLJEŠTENE AB PLOĈE ..................................................................................... 306

11. LITERATURA.............................................................................................................................. 307

BELEŠKE ............................................................................................................................................ 308

BELEŠKE ............................................................................................................................................ 309

BELEŠKE ............................................................................................................................................ 310

Uputstvo 11

1. Novosti u verziji 10

Opšte

Novi način prikaza modela za monitore visokih rezolucija

Arhitektonski renderovani prikaz 2.15.6 Prikaz modela

Izvoz SDNF fajlova 3.1.5 Izvoz - Export (Export)

Izvoz sklopova ili odabranih elemenata u AXS fajl

Nove opcije uvoza DXF fajlova (uvoz vidljivih lejera, kreiranje sklopova pomoću

informacija o lejerima)

3.1.6 Uvoz -import (Import)

Automatsko ažuriranje logičkih sklopova 2.15.10 Sklopovi

Definisanje nivoa (spratova) 3.3.4 Nivoi (spratovi)

IFC proširenja (poboljšan BREP i IFC BuildingElementProxy) 3.1.6 Uvoz -import (Import)

UreĎivanje

Uklanjanje čvorova preseka linija 4.8.9 Brisanje ĉvora

UreĎivanje spratova 3.3.4 Nivoi (spratovi)

Odvajanje od objekata 4.8.16 Modifikacija

Odsecanje više oblasti 4.8.11 Presek modela sa

ravni

Odsecanje objakata pomoću ravni 4.8.12 Presek modela sa

ravni i brisanje polovine

preseĉenog dela

Nove funkcije ureĎivanja na paleti ikona Geometrija (odvajanje, odsecanje,

tangentni luk)

4.8.16 Modifikacija

Novi preseci tačaka (tačka preseka dve linije, tačka podele izmeĎu dva čvora) 4.7.4 Vezano kretanje

kurzora

Strukturalne funkcije kopiraj i ubaci (izmenljive preko UreĎivanje / Opcije

kopiraj/ubaci)

3.2.6 Kopiraj / ubaci

Nove funkcije u COM serveru

Elementi

Baza podataka za drvene konstrukcije sa karakteristikama materijala prema

Evrokodu 5

6.7 Dimenzionisanje drvenih

konstrukcija

Definisanje rebro elemenata sa automatskim dodavanjem ekscentriciteta 4.9.7 Linijski konaĉni

elementi

Nelinearni veza elementi (samo zatezanje / samo pritisak) 4.9.17 Veza elementi

Opterećenja

„Pametno” obeležavanje linijskih opterećenja 4.10.6 Raspodeljeno linijsko

opterećenje na greda/rebro

elementima

Poligonalna ili lučna linijska opterećenja 4.10.8 Linijsko opterećenje

na oblasti

Poligonalna, lučna ili komleksna poligonalna površinska opterećenja 4.10.10 Površinsko

opterećenja na oblasti

Ivična opterećenja mogu se definisati na unutrašnjoj liniji oblasti 4.10.7 Opterećenje po ivici

Raspodela površinskih opterećenja na gredne ili rebro elemente je optimizovana za

više procesora ili procesore sa više jezgra u računaru

12

Analiza

Informcije o analizi mogu se pogledati u svakom trenutku preko dijaloga

Informacije o modelu

2.15.15 Informacije o

modelu

Novi „engine“ optimizovan za više procesora/jezgara može da bolje koristi

memoriju računara

5 Analiza

Dinamička analiza (modul DYN) 5.3 Dinamiĉka analiza

UreĎivanje funkcija inkremenata za nelinearnu analizu 5.1 Statiĉka analiza

Rezultati

Prikaz prosečnih vrednosti reakcija linijskih oslonaca 6.1.9 Sile u oslonaĉkim

elementima

Prikaz plastičnih zglobova na krajevima grednih elemenata 4.9.7 Linijski konaĉni

elementi

Nove tabele rezultata (greda, rebro, rešetka sile za različite slučajeve opterećenja)

Dimenzionisanje

Dimenzionisanje temeljnih stopa prema Evrokodu 7, proračun potrebne veličine

stope temelja i potrebne armature (modul RC4)

6.5.9 Dimenzionisanje

temeljnih stopa

Dimenzionisanje drvenih konstrukcija (elemenata) prema Evrokodu 5 (modul TD1) 6.7 Dimenzionisanje drvenih

konstrukcija

Dimenzionisanje čelika poprečnih preseka klase 4 prema Evrokodu 3 6.6.1 Dimenzionisanje

ĉeliĉnih konstrukcija prema

Evrokod 3

Uputstvo 13

2. Kako se koristi AxisVM

Dobrodošli u AxisVM!

AxisVM je program za statiĉku analizu, analizu slobodnih vibracija, analizu stabilnosti konstrukcija i

dinamiĉku analizu zasnovan na metodi konaĉnih elemenata. Razvijen za potrebe graĊevinskih

konstruktera AxisVM pruţa velike mogućnosti modeliranja konstrukcija uz primenu intuitivnog

grafiĉkog korisniĉkog interfejsa.

Preprocesor Za geometrijsko modeliranje na raspolaganju su razliĉiti alati za definisanje geometrije modela

(taĉke, linije i površi), alati za generisanje i progušćavanje mreţe konaĉnih elemenata, alati za

definisanje karakteristika konaĉnih elemenata (materijal i popreĉni presek), alati za definisanje

opterećenja, alati za uvoz/izvoz CAD geometrije u DXF formatu fajla kao i veza sa Graphisoftovim

ArchiCAD softverom za arhitektonsko projektovanje a u cilju direktnog kreiranja podloga za

definisanje modela preko IFC standarda.

U svakoj fazi kreiranja modela moguća je grafiĉka verifikacija aktuelnog stanja. Na raspolaganju je

poništi/ponovi (undo/redo) mogućnost kao i „on-line“ uputstvo.

Analiza Statiĉka analiza, analiza slobodnih vibracija, analiza stabilnosti i dinamiĉka analiza.

Postprocesor Postoje razliĉite mogućnosti prikaza rezultata analize. U pitanju su dijagrami deformisanog i

nedeformisanog oblika modela, dijagrami uticaja, izolinije i izopovršine uticaja, animacija

deformisanog oblika modela i razliĉiti tabelarni prikazi.

Mogućnosti vizuelizacije u AxisVM doprinose olakšanoj interpretaciji rezultata analize a postojanje

alata za numeriĉku obradu priprema rezultate analize za dalje proraĉune.

Projektna

dokumentacija

Dokumentacija je sastavni deo analize pri ĉemu grafiĉki korisniĉki interfejs olakšava postupak i

doprinosi visokom nivou kvaliteta izlaznog dokumenta. AxisVM omogućava štampanje dokumenata

koji sadrţe tekst i dijagrame koji prikazuju model konstrukcije i rezultate analize. Pored toga

AxisVM omogućava izvoz teksta i grafike u razliĉitim formatima fajlova (DXF, BMP, WMF, EMF,

AVI, TXT, HTML, DBF).

14

2.1. Hardverski zahtevi

U tabeli koja sledi navodi se minimalna/preporuĉena raĉunarska konfiguracija (hardverski resursi i

sistemsko okruţenje) koja omogućava normalan/komforan rad AxisVM-a.

Preporuĉena

konfigurcija

Minimalno 1 GB RAM

Najmanje 2 GB slobodnog prostora na hard disku

CD ureĊaj

XGA kolor monitor (minimalna rezolucija 1024x768, preporuĉena je1280x1024)

Windows 2000 / XP/ Vista / Windows 7 operativni sistem

Miš ili neki sliĉan ureĊaj

Windows kompatibilan laser ili inkjet printer

Pristup memoriji

raĉunara Korišćenje veće količine memorije je veoma vaţno jer se time proces analize značajno ubrzava.

Napredni pristup memoriji računara je moguć pod Professional ili Ultimate izdanjima

Windows Vista i Windows 7 operativnih sistema. Home Premium izdanje ne podrţava ovu

funkciju.

Ako raĉunar poseduje više od 4 GB RAM memorije, AxisVM10 ima mogućnost pristupa koliĉini

memorije većoj od 4 GB na 32-bitnim operativnim sistemima. Za mogućnost rada ove funkcije

neophodno da se „zakljuĉa“ page fajl u podešavanjima memorije:

pokretanjem Run komande iz Start menija i ukucavanjem gpedit.msc.

Klikom na OK pokreće se Windows aplikacija Group Policy. Sa leve strane pronaći: Computer

Configuration / Windows Settings / Security Settings / Local Policies / User Rights Assignment a

zatim Lock pages in memory na listi u desnom prozoru i pokrenuti je dvostrukim klikom miša. U

dijalogu Local Policy Setings klikom na Add dugme dodati korisnike ili grupe korisnika kojima je

potrebno dodeliti pristup memoriji preko 4 GB. Zatvoriti sve otvorene prozore klikom na Close.

User Account Control mora biti isključen:

Pod Vista operativnim sistemom: Pokrenuti MSCONFIG iz Run menija a zatim pronaći i kliknuti

na Disable UAC u Tools tabu. Nakon izvršenja komande zatvoriti komandni prozor. Zatvoriti

MSCONFIG i restartovati raĉunar.

Pod Windows 7 operativnim sistemom: Kliknuti na Start Menu / Control Panel / User Accounts.

Kliknuti na link Change User Account Control settings. Podesiti slajder na najniţu vrednost (Never

Notify). Da bi se izmene izvršile kliknuti na OK i restartovati raĉunar.

2.2. Instalacija

Zaštita

programa

Program je zaštićen hardverskim kljuĉem. Dostupna su dva tipa hardverskog kljuĉa: parallel port

(LPT) kljuĉevi i USB kljuĉevi.

Hardverski ključ priključiti tek nakon završene instalacije programa da ne bi došlo do nepravilne

instalacije drajvera za hardverske ključeve.

Drajveri koji su za pojedinaĉne raĉunare će biti automatski instalirani. U sluĉaju nemogućnosti

automatskog instaliranja drajvera instalacija se moţe pokrenuti i sa CD-a.

Pokrenuti Startup program i odabrati Reinstall driver .

Standardni

kljuĉevi

Prvo instalirati program a zatim prikljuĉiti hardverski kljuĉ na raĉunar.

Mreţni kljuĉevi Ukoliko korisnik poseduje mreţnu verziju programa potrebno je da se instalira mreţni kljuĉ. U

većini sluĉajeva AxisVM i kljuĉ se nalaze na razliĉitim raĉunarima ali da bi kljuĉ bio dostupan preko

mreţe Sentinel driver mora biti instaliran na oba raĉunara.

Verzija 10 AxisVM programa se dobija uz paralelni ili USB Sentinel Super Pro hardverski kljuĉ ali

korisnici koji nadograĊuju program sa starijih verzija mogu da koriste parallel port NetSentinel

hardverski kljuĉ.

a. Sentinel SuperPro hardverski ključ 1. Ubaciti AxisVM CD u CD-ROM ureĊaj na AxisVM serveru i startovti

[CD Drive]: \ Startup.exe. Odabrati Reinstall driver. Ovaj tip mreţnog kljuĉa zahteva

najmanje 7.1 verziju drajvera. CD sadrţi 7.4 verziju drajvera.

2. Prikljuĉiti hardverski kljuĉ na paralelni ili USB port na jednom od raĉunara. Raĉunar na koji

se instalira kljuĉ postaje AxisVM server.

Da bi AxisVM funkcionisao na bilo kom računaru u mreži na serveru mora biti pokrenut i raditi

SuperPro Server. Ako on prestane sa radom prestaju i svi pokrenuti AxisVM programi na drugim

računarima.

Uputstvo 15

b. NetSentinel hardverski ključ 1. Ubaciti AxisVM CD u CD-ROM drive na raĉunaru koji će se koristiti kao AxisVM server.

Startovati [CD Drive]: \ Sentinel \ English \ Driver\ setup.exe za instalaciju Sentinel

drajvera.

2. Prikljuĉiti hardverski kljuĉ na paralelni port na jednom od raĉunara. Raĉunar na koji se

instalira kljuĉ postaje AxisVM server.

3. Kopirati sadrţaj direktorijuma [CD Drive]: \ Sentinel \ English \ server \ Disk1 \ Win32 u

direktorijum na hard disk servera.

4. Startovati NSRVGX.EXE iz tog direktorijuma. Ovaj program na serveru kontroliše mreţni

kljuĉ i komunicira sa aplikacijama na mreţi.

Da bi AxisVM funkcionisao na bilo kom računaru u mreži na serveru mora biti startovan

NSRVGX. Ako NSRVGX prestane sa radom prestaju i svi pokrenuti AxisVM programi na drugim

računarima.

Instalacija

AxisVM radi pod operativnim sistemima Windows 2000 / XP / Vista / Windows 7.

Ubaciti AxisVM CD u CD drive. Startup program će se automatski startovati ako je ukljuĉena opcija

Autoplay. Ako opcija Autoplay nije ukljuĉena potrebno je kliknuti na Start dugme, odabrati Run....

Pokrenuti Startup.exe program sa AxisVM CD-a. Odabrati AxisVM 10 Setup i pratiti instrukcije.

Ako se instalacija ne pokrene ili se pojavi sledeća poruka na ekranu: AUTOEXEC.NT - The system

file is not suitable for running MS-DOS and Microsoft Windows applications,

verovatno nedostaje neki od Windows sistemskih fajlova.

Instalacija pod Windows Vista (Windows 7) operativnim sistemom:

Za instalaciju pod ovim sistemom su potrebni najnoviji Sentinel drajveri. Drajveri se mogu

preuzeti sa sledeće web adrese: www.axisvm.eu / Support- Service Pack for AxisVM 10

Nakon instalacije programa kliknuti desnim klikom miša na ikonicu programa AxisVM

Sa Quick Menu odabrati Properties

Odabrati Compatibility jeziĉak na dijalog prozoru koji se pojavio i kliknuti na Run as

administrator.

Podrazumevana pozicija programa i uglednih primera se nalazi na disku C: raĉunara i to u:

C:\Program Files\AxisVM10

i

C:\Program Files\AxisVM10\Examples

direktorijumima. Korisnik prilikom instalacije programa moţe odabrati i neku drugu putanju.

Instalacioni program formira AxisVM programsku grupu sa ikonom AxisVM.

Startovanje

AxisVM

Program se startuje dvoklikom na ikonu AxisVM ili klikom na Start→ Programs→AxisVM

direktorijum i klikom na AxisVM10 ikonu.

Nakon startovanja prikazuje se iskaĉući prozor (Pogledati... 3.6.4 O programu) a zatim poĉetni

ekran programa u kojem se moţe odabrati uĉitavanje prethodnog ili odabrati rad na novom modelu.

Prikazivanje poĉetnog iskaĉućeg prozora se moţe i iskljuĉiti. Za ukljuĉivanje ove opcije treba

kliknuti na Podešavanja\Osnovna podešavanja\Sigurnost podataka dijalog i odabrati Prikazati

početni ekran prilikom pokretanja programa.

16

Nadogradnja Preporuka je da se prilikom instalacije novih verzija odabere novi-drugi direktorijum kako bi

prethodne verzije uvek bile dostupne.

Konverzija

modela iz starijih

verzija programa

Modeli analizirani u prethodnim verzijama se prepoznaju i konvertuju automatski u aktuelnu.

Prilikom snimanja fajla podrazumevani format odnosno verzija je ona koja je poslednja korišćena.

Fajlovi se mogu snimati i u prethodnim verzijama programa (6, 7, 8, 9) ali tada se gube sve

informacije o modelu koje su specifiĉne za aktuelnu verziju.

Faze analize Glavni koraci u analizi modela programom AxisVM su:

Kreiranje modela (Preprocesor)

Analiza

Statiĉka

(linearna/nelinearna)

Analiza vibracija

(teorija I reda ili II

reda)

Dinamiĉka

(linearna/nelinearna)

Stabilnosti (izvijanja)

Analiza rezultata (Postprocesor)

Kapacitet

programa

Ograniĉenja veliĉine modela su praktiĉno odreĊena veliĉinom slobodnog prostora na hard disku

raĉunara.

Ograniĉenja AxisVM su sledeća:

Profesionalna verzija

Entitet Maksimalan broj

Ĉvorovi neograniĉen

Tipovi materijala neograniĉen

Elementi štap neograniĉen

greda neograniĉen

rebro neograniĉen

membrana neograniĉen

ploĉa neograniĉen

ljuska neograniĉen

oslonac neograniĉen

kontaktni element neograniĉen

dijafragma neograniĉen

opruga neograniĉen

kruto telo neograniĉen

element veze neograniĉen

Sluĉajevi opterećenja neograniĉen

Kombinacije opterećenja neograniĉen

Svojstveni oblici neograniĉen

Mala poslovna verzija

Entitet Maksimalan broj

Ĉvorovi neograniĉen

Tipovi materijala neograniĉen

Elementi samo štapovi 500

štap+greda+rebro * 250

rebro na ivici površinskih

elemenata

1000

bilo koja kombinacija

membrana, ploĉa ili ljuski

1500

oslonac neograniĉen

kontaktni element neograniĉen

dijafragma neograniĉen

opruga neograniĉen

kruto telo neograniĉen

element veze neograniĉen

Sluĉajevi opterećenja 99

Kombinacije opterećenja neograniĉen

Svojstveni oblici 99

* Ako u konstrukciji ima greda i/ili rebro elemenata

Uputstvo 17

2.3. Rad u programu AxisVM

Korak-po-korak primeri su dati u Poglavlju 9.

Videti primer 1 Poglavlja 9 sa šemom unosa korak-po-korak u 9.2 Model rama u ravni.

Formiranje modela u AxisVM obavlja se u tri glavna koraka:

Geometrija Prvi je formiranje geometrije konstrukcije (u 2D ili 3D).

Geometrija se moţe zadavati u programu AxisVM ili uvesti iz nekog CAD programa. TakoĊe,

elementi (stubovi, grede, zidovi, ploĉe) se mogu unositi i direktno.

Elementi Drugi korak je definisanje elemenata konstrukcije. Ako se prvo odabere unošenje geometrije mora se

zadati materijal i karakteristike svakog elementa kao i zadati podela elementa na segmente i

definisati konturni uslovi i/ili oslonci.

Opterećenja

Treći korak je definisanje opterećenja koja deluju na konstrukciju.

Krajnji rezultat je MKE model konstrukcije.

Kada je definisan model pristupa se analizi.

U Poglavlju 9 prikazani su primeri uraĊeni korak-po-korak:

1. Rešetka u ravni

2. Ravanska ramovska konstrukcija

3. Ploĉa

4. Konzola zadata kao površinski element

5. Seizmiĉka analiza metodom spektra odgovora

Potpuno razumevanje ovih jednostavnih modela omogućava kasnije lako formulisanje sloţenijih

modela.

Preporuĉuje se barem jedno išĉitavanje ovog Uputstva prilikom istraţivanja funkcija programa

AxisVM.

U Poglavlju 1 nalaze se redom navedene nove funkcije programa.

Poglavlje 2 sadrţi opšte informacije o programu AxisVM. U ostalim poglavljima data su objašnjenja

mogućnosti pre- i postprocesora, tj. strukture menija programa. Preporuĉuje se korišćenje ovog

Uputstva uz korišćenje programa AxisVM.

2.4. AxisVM grafičko radno okruţenje

U ovom poglavlju opisuje se grafiĉko radno okruţenje AxisVM. Poznavanje ovog dela programa

bitno doprinosi povećanju efikasnosti korišćenja programa u celini pa je poţeljno da se instrukcije

koje slede paţljivo proĉitaju.

AxisVM ekran Nakon startovanja programa AxisVM pojavljuje se ekran sliĉan prikazanom na slici:

Tekuća informacija “Kontekst

senzitivna informacija”

Info panel

Panel skale boja

Pomoćni panel

Kurzor

Pokretni meni ikona

Radna

površina

Izborna lista

Brzi prekidaĉi

Iskaĉući meni ikona

Koordinatni panel

Panel odabira

perspektive modela

Gornji niz menija

Naziv modela i lokacija

18

Kratak opis delova AxisVM ekrana:

Radna površina Površina ekrana za kreiranje modela.

Grafički kurzor Kurzor sluţi za crtanje, pozicioniranje, selektovanje entiteta, aktiviranje stavki u menijima i dijalog

boksovima. Oblik pointera (pokazivaĉa) se menja u zavisnosti od aktivnosti koja se obavlja.

Gornji niz menija Svaka stavka gornjeg niza menija ima svoju padajuću listu menija. Postavljanjem kurzora koji dobija

izgled pointera na gornji meni i klikom na levi taster miša na odreĊenu stavku pojavljuje se

pripadajući podmeni.

Aktivna ikona Aktivna ikona (pritisnuto dugme) oznaĉava aktivnost koja je u toku.

Meni ikona Ikone predstavljaju radni alat u grafiĉkom okruţenju. Ti alati su dostupni pri bilo kojoj fazi rada u

programu. Meni ikona i paneli se mogu prevlaĉiti i menjati njihova pozicija na ekranu.

Panel koordinata U koordinatnom panelu date su koordinate koje definišu poloţaj grafiĉkog kurzora. Unošenjem

numeriĉkih vrednosti zadaje se novi poloţaj kurzora.

Panel skale boja U panelu sa legendom boja (pojavljuje se samo u fazi postprocesiranja) definiše se naĉin

prikazivanja rezultata analize.

Info panel Info panel daje prikaz statusa modela i rezultata analize.

Poruka u vezi sa

aktuelnim stanjem

Na dnu ekrana je linija sa porukama i objašnjenjima koja se odnose na trenutnu aktivnost tj. aktuelno

stanje (tzv. kontekst senzitivne poruke).

Izborna lista Izborna lista daje mogućnost lake promene odreĊenih karakteristika selektovanih elemenata

konstrukcije i/ili opterećenja.

Pomoćni panel Pomoćni panel se pojavljuje pri promeni geometrije elemenata u zavisnosti od tipa elemenata koji se

pomeraju (taĉka, prava linija, luk…) Pogledati... 4.8.16 Modifikacija

Brzi prekidači U donjem desnom uglu se nalaze “brzi prekidaĉi” pomoću kojih se moţe direktno pristupiti

odreĊenim prekidaĉima (sklopovi, linije i ravni preseka, simboli, numerisanje, radne ravni itd.).

Model AxisVM koristi metodu konaĉnih elemenata za numeriĉko modeliranje ponašanja realne

konstrukcije za razliĉita dejstva.

Svakom modelu se dodeljuje naziv koji se koristi prilikom snimanja modela. Mogu se dodeliti samo

nazivi fajlova koje podrţava Windows. Model sadrţi sve podatke koji su korišćeni u programu

AxisVM. Podaci o modelu su snimljeni u dva fajla: ulazni podaci se nalaze u nazivfajla.axs a

rezultati analize u nazivfajla.axe fajlu.

AxisVM proverava da li fajlovi *.AXS and *.AXE pripadaju istom modelu.

2.5. Rukovanje kurzorom, tastaturom i mišem

Grafički kurzor

Pri pomeranju miša grafiĉki kurzor prati kretanje po ekranu. Za odabir entiteta, ikonica ili stavki iz

menija kurzor treba da se nadnese na njima i klikne levim dugmetom miša. Oblik kurzora se menja u

zavisnosti od aktivnosti koja se obavlja (Pogledati... 4.7.1 Identifikacija kurzora) i moţe imati jedan

od sledećih oblika:

Krst: Pointer (Info mod): Krst (zoom mod):

Dok je kurzor u Pointer (info modu) prilikom odabira nekog entiteta prikazuju se informacije o

entitetu u privremenom iskaĉućem prozoru (tekst polju).

Uputstvo 19

U zavisnosti od menija u kojem se nalazi kurzor prikazuju se karakteristike sledećih entiteta:

Aktivna ikona: Tekst polje:

Geometrija Koordinate ĉvora, duţina linije

Elementi Konaĉni element, referenca, stepen slobode, oslonac

Opterećenja Opterećenje elementa, masa u ĉvoru

Mreţa Parametri mreţe konaĉnih elemenata

Statika Pomeranja, sile u presecima, naponi, koliĉina armature, ordinate uticajnih

linija

Stabilnost Ordinate oblika izvijanja...

Analiza

vibracija

Ordinate tona slobodnih vibracija

Dinamika Pomeranja, brzina, ubrzanje, sile u presecima, naponi

AB konstrukcije Karakteristiĉni parametri armature

Čelične

konstrukcije

Vrednosti otpora i iskorišćenosti ĉelika

Drvene

konstrukcije

Faktori iskorišćenosti i vrednosti otpora

Tastatura Za pomeranje kurzora se moţe koristiti i tastatura:

[↑][↓][→][←],

Pomeranje kurzora u aktuelnoj ravni.

[Ctrl] +

[↑][↓][→][←],

Pomeranje kurzora u aktuelnoj ravni sa korakom koji je zadat opcijama iz menija "Podešavanja".

[Shift]+

[↑][↓][→][←],

Pomeranje kurzora u aktuelnoj ravni po liniji pod uglom n·Δα , zadato α ili α+n·90°.

[Home] [End] Pomeranje kurzora upravno na aktuelnu ravan.

[Ctrl]+

[Home], [End]

Pomeranje kurzora upravno na aktuelnu ravan veliĉinom koraka (povećan/smanjen) zadat opcijama

iz menija "Podešavanja".

[Esc] ili

desno dugme

Prekidanje komandi i/ili povratak na nivo menija više.

[Enter], [Space],

levo dugme

Komandni tasteri. Pogodni za izbor elemenata menija, za izvršavanje funkcija, izbora funkcija,

izbora elemenata ili pri izboru informacija.

[Alt] Prebacivanje "fokusa" sa površine za crtanje na oblast menija.

[Tab] Prebacivanje “fokusa” sa menija na meni.

[+] [-]

Brzo uvećanje/smanjenje i pan (pomeranje). Parametri zumiranja i pana su definisani trenutnom

pozicijom kurzora i parametrima uvećenja/smanjenja definisanim u Podešavanja/Postavke/. Centar

uvećanja/smanjenja je uvek aktuelna pozicija kurzora.

[Insert]

ili [Alt]+[Shift]

Postavlja relativni koordinatni poĉetak na aktuelnu poziciju kurzora.

toĉkić Kotrljanje napred za uvećanje.

Kotrljanje unazad za smanjenje.

Pritisak na toĉkić i pomeranje miša pomera grafiĉki deo ekrana.

Centar uvećanja/smanjenja je aktuelna pozicija kurzora.

Tastaturne preĉice Tastaturne preĉice za pristup ĉesto korišćenim komandama.

Pogledati…2.6 Tastaturne preĉice

desno dugme Ukljuĉuje brzi meni. Pogledati... 2.7 Brzi meni

20

2.6. Tastaturne prečice

Opšte tastaturne prečice

[Ctrl]+[W] Prikazivanje modela u maksimalnoj

razmeri [Alt] Glavni meni

[Ctrl]+ [1] X-Z pogled [+] Uvećanje

[Ctrl]+ [2] X-Y pogled [-] Smanjenje

[Ctrl]+ [3] Y-Z pogled [Ctrl]+ O] Uĉitavanje

[Ctrl]+ [4] Perspektiva [Ctrl]+ [S] Snimanje

[Ctrl]+ [P] Štampanje [Del] Brisanje izabranih entiteta/karakteristika

[Ctrl]+ [A] Selektovanje svega (dodaje sve entitete

na selektovanu listu) [Ctrl]+[D] Prekidaĉi

[Ctrl]+ [ [ ] Prethodni pogled [Ctrl]+[L] Oznake

[Ctrl]+ [ ] ] Naredni pogled [Ctrl]+[Y] Simboli

[Ctrl]+[Z] Poništi (Undo) [Ctrl]+[E] Obrće lokalni x pravac linijskog elementa

[Shift]+[Ctrl]+

[Z] Ponovi poništeno (Redo) [F1] Tekuća informacija

[Tab] Kretanje (prebacivanje fokusa) meĊu

prozorima radne površine [F7] Postavljanje nivoa (spratova)

[Ctrl]+[R] Osveţavanje crteţa (obnavljanje) [F8] Teţine

[Ctrl]+ [Q] Izlaz [F9] Snimanje slika u Galeriju

[Ctrl]+ [C] Kopiranje u clipboard [F10] Izrada dokumentacije

[Ctrl]+[V] Kopiranje sa clipboarda [F11] Rad sa lejerima

[F12] Pregled tabela

Tastaturne prečice u Tabelama

[Ctrl]+[L] Uĉitavanje iz baze podataka

[Alt]+[F4] Izlaz

[Ctrl]+[Insert] Novi red

[Ctrl]+[Del] Briše red

[Ctrl]+[A] Selektovanje svega

[F5] Skok na red

[Ctrl]+[D] Postavljanje podrazumevane, osnovne vrednosti formata

[Ctrl]+ [Alt]+[F] Podešavanje vrednosti formata kolone

[Ctrl]+[R] Podešavanje naĉina prikaza rezultata (kod tabela rezultata)

[Ctrl]+[G] Konstruisanje profila (kod tabela profila)

[Ctrl]+[M] Modifikacija profila (kod tabela profila)

[F1] Tekuća informacija

[F9] Dodaje tabelu u izveštaj

[F10] Izrada dokumentacije

Tastaturne prečice u Izradi dokumentacije

[Ctrl]+[T] Dodavanje teksta

[Ctrl]+ [Alt]+[B] Prelazak na novu stranu

[Ctrl]+[W] Izvoz u RTF fajl

[F3] Pregled izveštaja

[Ctrl]+[P] Štampanje

[Ctrl]+[Del] Brisanje

Uputstvo 21

2.7. Brzi meni

desno dugme Ako je pointer na radnoj površini klikom na desni taster poziva se brzi meni. Struktura brzog

menija zavisi od izabrane funkcije tj. konteksta.

Selekcija Geometrija / Elementi /

Opterećenja

Rezultati

2.8. Dijalog boksovi

Po izboru neke funkcije na ekranu se obiĉno pojavljuje dijalog boks. Ti dijalog boksovi se mogu

koristiti kao bilo koji drugi Windows dijalog boksovi.

Promena fonta dijalog boksa se moţe izvršiti u Podešavanja\Osnovna podešavanja\Fontovi i klikom

na oznaku primera fonta u Dijalog boksovima.

Pozicija svih dijalog boksova na ekranu se moţe menjati. Program snima i prilikom narednog

pokretanja pokazuje poslednju poziciju dijalog boksova na ekranu.

2.9. Tabele

[F12]

AxisVM koristi tabele za prikaz i unos razliĉitih numeriĉkih podataka. Rukovanje tabelama obavlja

se na isti naĉin nezavisno od njihovog sadrţaja. Pregled tabela aktivira se klikom na odgovarajuću

ikonu u gornjem redu ili pritiskom na funkcijski taster [F12].

Traţeni podaci biraju se u razgranatom prikazu na levoj strani dijalog boksa. Tabele sadrţe

parametre modela, rezultate analize i razne biblioteke (baze) podataka. Grananje liste zavisi od

aktuelne aktivnosti (unos podataka ili pregled rezultata).

U tabelama se pojavljuju podaci samo selektovanih entiteta (ako ih ima) ili aktivnih (na primer

prikazanih) sklopova.

Razgranati prikaz na levoj strani daje prikaz podataka o elemenatima/opterećenjima, tabelu rezultata

i bazu podataka po hijerarhijskom poretku i moţe se koristiti i za tabelarni prikaz modela.

22

Korišćenje

tabela

Tabela moţe da sadrţi više redova i/ili kolona koje mogu biti prikazane istovremeno. Kretanje i

selektovanje u tabeli se moţe izvesti pomoću tastature i/ili miša na sledeći naĉin:

[↑][↓][←][→] levo dugme

Kurzorskim tasterima fokus se premešta sa ćelije na ćeliju horizontalno i vertikalno (po redovima i

kolonama). Klikom na ćeliju moguće je menjati parametre.

[Home] Fokus se premešta na prvu ćeliju reda.

[End] Fokus se premešta na poslednju ćeliju reda.

[Ctrl]+[Home] Premešta fokus na prvu ćeliju prvog reda.

[Ctrl]+[End] Premešta fokus na poslednju ćeliju poslednjeg reda.

[Page Up] Prikazuje prethodnu stranu tabele.

[Page Down] Prikazuje narednu stranu tabele.

[Ctrl]+ [→] Prikazuje narednu (desnu) stranu tabele (kod tabela sa većim brojem kolona koje ne mogu da se vide

u celini).

[Ctrl]+ [←] Prikazuje prethodnu (levu) stranu tabele (kod tabela sa većim brojem kolona koje ne mogu da se vide

u celini).

[Enter] Završetak unošenja podataka u ćeliju i premeštanje na sledeću desnu ćeliju ili prvu ćeliju sledećeg

reda.

[Esc]

desno dugme

Prekid unosa podataka u ćeliju. Prethodni sadrţaj ćelije ostaje nepromenjen.

[Shift] Ćelija se selektuje kombinacijom [Shift]+[kurzorski taster] ili pomeranjem miša uz stalno pritisnuto

levo dugme. Red i kolona se selektuju klikom na odgovarajuće zaglavlje reda ili kolone. Tabela se

selektuje klikom na gornje levo polje. Ćelijama selektovane kolone moţe da se zada zajedniĉka

vrednost. (Pogledati... Zadavanje zajedničke vrednosti).

Meni fajl

Puna širina

Štampanje

Editor profila

Ubacivanje Kopiranje

Brisanje

Baza profila

Dodavanje

novog reda

Format

Dodavanje

u izveštaj

Uputstvo 23

Pregled baze

, [Ctrl]+ [L]

Iz Baze materijala i profila program u tabele uĉitava razliĉite materijale ili profile. Moguće je i

snimanje trenutnog sadrţaja tabele u Bazu.

Učitavanje iz

DBase fajla

U tabelu uĉitava DBase fajl: "naziv.dbf". Program proverava vrednosti polja DBase fajla i daje

poruku o greški ako format nije kompatibilan sa AxisVM.

Snimanje u DBase

fajl

Tabelu snima u "naziv.dbf" fajl. DBase nazive polja program formira na osnovu naziva kolona.

Polja su tekstualnog tipa.

Snimanje u HTML

fajl

Tabelu snima u fajl "naziv.htm". Ovako izvezen (eksportovan) fajl moţe da se uĉita u Microsoft

Word ili u aplikaciju za pregled Internet stranica (web browser). Moguće je, pri tome, da se neka

podešavanja kolona ne prenesu u HTML fajl.

Snimanje u TXT

fajl

Tabelu snima u tekstualni fajl "naziv.txt" (ASCII) koji moţe da se pregleda i najjednostavnijim

programima za obradu teksta (Notepad, na primer).

Snimanje u RTF

fajl

Tabelu snima u RTF fajl “naziv.rtf” koristeći template fajl u koji je u programu AxisVM. Ovakav

fajl moţe da se uĉita u Microsoft Word ili neku drugu aplikaciju koja moţe da uĉita ovaj format.

Pogledati... 2.10.1.Izveštaj

Nova tabela

profila

Formiranje nove tabele profila koju program smešta u fajl naziv.sec. Ovako formiranu tabelu

program ĉuva u Bazi profila.

U tabelu se moţe snimiti bilo koji oblik popreĉnog preseka. Tip profila odreĊuje poziciju u tabeli u

Bazi profila.

Karakteristike

tabele profila

Karakteristike korisniĉki definisane tabele se mogu menjati (naziv tabele, oblik popreĉnog preseka

itd.).

Brisanje tabele

profila

Korisniĉki definisana tabela se moţe i brisati.

Štampanje

, [Ctrl]+ [P]

Štampa sadrţaj tabele sa svim informcijama na odabranom štampaĉu ili u fajl sa odabranim

zaglavljem i unesenim komenatrima.

Izlaz

[Alt]+ [F4]

Izlaz iz tabele isto kao i pomoću Odustani dugmeta (eventualne izmene se ne snimaju).

UreĎivanje

Novi red

[Ctrl]+[Insert]

Dodavanje novog reda podataka u tabelu. Popunjavanje ćelija se obavlja odreĊenim redosledom (sa

leva na desno).

Brisanje redova

[Ctrl]+[Del]

Brisanje selektovanih redova. TakoĊe, moţe i preko iskaĉućeg menija.

24

Brisanje tekstura Omogućeno je samo ako su zadati materijali elemenata. Briše

teksturu selektovanih materijala. Moguće i preko iskaĉućeg menija.

Izbor tabele

[Ctrl]+ [A]

Selektuje celu tabelu. Isto radi i klik na gornju levu ćeliju.

Novi proizvoljni

poprečni presek

[Ctrl]+[G]

Startuje grafiĉki Editor popreĉnih preseka u kojem moţe da se konstruiše novi proizvoljni popreĉni

presek.

Modifikacija

proizvoljnog

poprečnog

preseka

[Ctrl]+[M]

Startuje Editor popreĉnih preseka zbog modifikacije postojećeg proizvoljnog popreĉnog preseka.

Automatsko

ažuriranje

poprečnih preseka

Ako je ukljuĉena ova funkcija promenom parametara u tabeli automatski se izvršava ponovni

proraĉun parametara geometrije i popreĉnog preseka.

Brisanje

nekorišćenih

poprečnih preseka

Nekorišćeni popreĉni preseci se brišu iz tabele.

Kopiranje

[Ctrl]+ [C]

Kopira selektovane ćelije u clipboard kao tabelu. Funkcija je dostupna i preko iskaĉućeg menija.

Ubacivanje

[Ctrl]+ [V]

Ubacivanje kopiranih ćelija tabele iz clipboarda, tj. zamena postojećeg sadrţaja ćelija. Kopiranje je

moguće samo ako sadrţaj ćelija koji se kopira po formatu odgovara ćelijama u koje se kopira.

Ako je za aktuelnu tabelu dozvoljeno dodavanje redova podaci iz clipboarda mogu da se dodaju na

kraj tabele, bez zamene postojećeg sadrţaja.

Zadavanje

zajedničke

vrednosti

Zadaje zajedniĉku vrednost selektovanim ćelijama kolone. Primer: u tabeli koordinata ĉvorova moţe

da se zada ista "Z" koordinata za sve ĉvorove modela tako da, na primer, model bude potpuno ravan

(u jednoj ravni). Komanda se moţe zadati i preko menija Pregled tabela / UreĎivanje / Zadavanje

zajedničke vrednosti.

Dostupno i preko iskaĉućeg menija

Skok

[F5]

Skaĉe (prelazi) na zadati red tabele.

Format

Tokom kreiranja

modela

Uključivanje/

isključivanje

kolona (Format

kolona)

[Ctrl]+ [Alt]+ [F]

Vidljivost odreĊenih kolona u tabeli se moţe birati (de)selektovanjem prekidaĉa ispred kolona.

U tabeli će biti onaj naĉin prikaza koji je podešen u Jedinice/Podešavanja dijalog prozoru.

(Pogledati...3.3.7 Jedinice i formati).

Sadrţaj ćelije je najĉešće numeriĉka vrednost. Kada se unose realni brojevi, mogu da se koriste

samo sledeći znaci:

+ - 0 1 2 3 4 5 6 7 8 9 0 E

i decimalni znak definisan u Start / Settings / Control Panel / Regional Settings / Number / Decimal

symbol.

Ako nije moguć unos negativnog broja, deaktiviran je taster sa znakom "-", a ako se traţi celobrojna

vrednost, deaktiviran je taster sa znakom "." i oznaka "E" za eksponencijalni format.

Podrazumevani

format

[Ctrl]+ [D]

Postavlja podrazumevni format za tabele (vidljivost kolona i decimalni prikaz).

Uputstvo 25

Poredak slučajeva

opterećenja...

Redosled prikaza sluĉajeva opterećenja se takoĊe moţe menjati.

Pogledati... 4.10.1 Sluĉajevi opterećenja, grupe opterećenja

Dodatni poprečni

preseci

Posle podele ili zadavanja mreţe konaĉnih elemenata greda ili rebro elemenata promenljivog

popreĉnog preseka AxisVM kreira dodatne popreĉne preseke (meĊupreseke) u svim taĉkama podele

elementa. Njihov prikaz na kraju liste popreĉnih preseka se ukljuĉuje/iskljuĉuje u meniju Format.

Podebljani prikaz

poprečnih preseka

korišćenih u

modelu

Posle komande Brisanje nekorišćenih poprečnih

preseka u modelu na listi ostaju samo podebljani

preseci

Ako je ukljuĉena komanda Brisanje nekorišćenih poprečnih preseka u modelu u tabeli će ostati samo

podebljani preseci.

Pri pregledu rezultata proraĉuna u meniju Format i paleti alatki se prikazuju nove funkcije.

Tokom pregleda

rezultata

Opcije prikaza

rezultata

[Ctrl]+[R]

Podešavanje prikaza ekstremnih vrednosti odnosno rezultata analize.

Pogledati... 6.1.4 Tabelarni prikaz rezultata

Rezultati

uključivanje/

isključivanje

[Ctrl]+[T]

Prikaz rezultata se moţe ukljuĉiti ili iskljuĉiti.

Ekstremi

uključivanje/

isključivanje

[Ctrl]+[E]

Prikaz ekstremnih vrednosti se moţe ukljuĉiti ili iskljuĉiti.

26

Filteri

[CTRL]+[Q]

Filteri omogućavaju odabir elemenata za prikaz u tabeli.

Dokumentacija

Tekući izveštaj Izbor odgovarajućeg izveštaja za dodavanje tabela. Pogledati...2.10 Izrada dokumentacije

Dodavanje tabele

u izveštaj

[F9]

Dodaje tekuću tabelu izabranom izveštaju. Ako selektovana lista razgranatog prikaza ima podliste

(na primer, Model ili Opterećenja) biće dodate sve tabele liste. Ako su prikazane samo ekstremne

vrednosti, sve tabele podliste prikazaće samo ekstremne vrednosti. Pogledati...2.10 Izrada

dokumentacije.

Izrada

dokumentacije

[F10]

Startuje AxisVM modul za izradu dokumentacije.

Pomoć

O tabeli Daje informacije o tabelama.

O pregledu tabela Daje informacije o mogućnostima operacija na tabelama.

U redu Izlazak iz pregleda tabela i snimanje promena.

Odustani Izlazak iz pregleda tabela bez snimanja promena.

U tabelama sa rezultatima se takoĎe prikazuju i ekstremi (mimimalne i maksimalne vrednosti) ako

je uključena opcija u dijalogu Prikaz rezultata. Podrazumevani je prikaz i pojedinačnih i

ekstremnih vrednosti.

2.10. Izrada dokumentacije

[F10]

Alat za izradu dokumentacije omogućuje kreiranje kompletne projektne dokumentacije koristeći

tabele, crteţe i slike kreirane u AxisVM kao i korisniĉki definisane tekstualne blokove. Izveštaj se

nalazi unutar model fajla (*.axs) i moguće je njegovo štampanje ili snimanje u Rich Text Format

(RTF) koji je moguće otvoriti i eventualno obraditi u nekim drugim tekstualnim programima (na

primer, u Microsoft Word programu).

Tabele izvezene iz alata za pregled tabela automatski se usklaĊuju sa eventualnim promenama

modela istog projekta.

Struktura izveštaja prikazana je u razgranatom obliku u levom delu prozora. Pojedinaĉni elementi

nekog izveštaja prikazani su u desnom delu prozora.

Uputstvo 27

Tabele U izveštaju koji sadrţi tabele moţe da se ukljuĉi/iskljuĉi prikazivanje naziva tabela, komentara,

napomena i zaglavlja kolona.

Tekst Ako je u levom delu prozora selektovana tekstualna stavka izveštaja u desnom delu pojavljuje se

tekst. Klik na Obrada teksta omogućava modifikaciju postojećeg tekstualnog dela izveštaja.

Slika, crteţ Ako je u levom delu prozora selektovana slika ili crteţ izveštaja u desnom delu pojavljuje se cela

slika, kojoj moţe da se podesi veliĉina, poravnanje i prateći tekst.

Baza crteţa Klikom na ikonicu Baza crteţa otvara se novi prozor u kojem je moguće pretraţivanje snimljenih

crteţa i odabrane ubaciti u tekući izveštaj. Za razliku od slika u Galeriji na ovim crteţima su moguće

izmene zahvaljujući informacijama koje su snimljene u njima. Na ovaj naĉin svi snimljeni crteţi se

automatski obnavljaju prilikom bilo kakve izmene modela (proraĉunske, geometrijske, itd. izmene).

Pogledati...3.5.7 Baza crteţa, 3.5.8 Snimanje u Bazu crteţa.

Galerija Klikom na ikonicu Galerija otvara se prozor u kojem je moguć pregled snimljenih slika (BMP, JPG,

WMF, EMF formata) koje se nalaze u direktorijumu Images_nazivmodela i dodavanje odabranih u

tekući izveštaj. Ovaj direktorijum se kreira automatski pri dodavanju slika u Galeriju kao

poddirektorijum izabranog direktorijuma za model.

Pogledati... 2.10.4 Galerija

28

Klikom na Podešavanja... moguća je izmena naslova, veliĉine, ravnanja, boja, rotacija ili skaliranje

slike.

U glavnom meniju klikom na UreĎivanje\ Snimanje crteža i tabele rezultata analize moguće je

snimanje trenutnog crteţa na ekranu ili tabele rezultata u modulu za dimenzionisanje.

Pogledati... 3.2.10 Snimanje crteţa i tabele rezultata analize

Klikom na ikonicu menija Galerija/Dodavanje slike u izveštaj moguće je ubaciti jednu ili više

odabranih slika klikom na strelicu ili prevlaĉenjem.

Pri štampi izveštaja alat Izrada dokumentacije automatski pravi sadrţaj tekućeg izveštaja i ubacuje

ga na poĉetak dokumenta. Izveštaj se kreira prema naslovima poglavlja u izveštaju tako da i

tekstualni blokovi i naslovi slika mogu biti u sadrţaju ako su ima dati naslovi i formatirani kao

naslovi u tekst editoru.

2.10.1. Izveštaj

Novi izveštaj

Kreiranje novog izveštaja sa nazivom od max. 32 karaktera.

Brisanje tekućeg

izveštaja

[Del], Ctrl]+[Del]

Briše tekući izveštaj tj. izveštaj koji sadrţi selektovanu stavku. Slike iz Galerije sadrţane u ovom

izveštaju se ne brišu.

Novi naziv Kreira novi naziv tekućeg izveštaja.

Snimi kao TXT Izveštaj se izvozi kao ASCII tekstualni fajl koji ne sadrţi crteţe ili slike.

Izvoz u RTF

Snima izveštaj kao naziv_izvestaja.rtf prema datom šablonu. Ako se RTF fajl snima van

direktorijuma fajla modela sve fajlovi slika u izveštaju se kopiraju u automatski kreiran

poddirektorijum Images_nazivmodela. To je neophodno jer u RTF dokumentu nisu slike već samo

veze sa fajlovima slika. Ako se RTF verzija izveštaja prenosi na drugi raĉunar obavezno je

prenošenje i odgovarajućeg Images_nazivmodela poddirektorijuma.

Izvoze (eksportuju) se svi atributi teksta osim boje.

Tabele se izvoze kao RTF tabele. Nazivi tabela se formatizuju prema tzv. Heading3 stilu. U Insert /

Index and Tables ili Insert / Reference / Index and Tables odabrati Table Of Contents i u

podešavanjima Formats u From template i Show levels podesiti na bar 3.

Uputstvo 29

RTF Opcije AxisVM snima izveštaje u RTF formatu koristeći šablon

(podrazumevani šablon se nalazi u direktorijumu

programa i ima naziv Template.rtf). Naravno, mogu se

kreirati i koristiti i drugi šabloni sa izabranom naslovnom

stranicom i definisanim zaglavljima i podnoţjima.

Preporuĉuje se paţljivo ĉitanje šablona pre izmena i

snimanja. Format crteţa u RTF fajlu se moţe podesiti

kao:

UgraĎeni WMF: Crteţi su ugraĊeni u fajl. Ova opcija znaĉajno unapreĊuje prenosivost fajla ali to

moţe povećati veliĉinu fajla.

Veza ka BMP, JPG: Ova opcija omogućava da sami RTF fajlovi budu male veliĉine zbog toga što

se slike ĉuvaju u posebnom direktorijumu, ali da bi se slike prikazivale poddirektorijum

Images_nazivmodela mora biti snimljen u istom direktorijumu u kojem se nalazi i RTF fajl.

Linije izmeĊu polja u tabeli se takoĊe mogu ukljuĉiti ili iskljuĉiti u prikazu.

Izgled izveštaja

[F3]

Prikazuje se izgled izveštaja za štampanje. Moţe da se podesi uvećanje od 10% do 500%, kao i

prikaz cele strane ili cele širine strane. Pomoću tastera [Home], [PgUp], [PgDown] i [End] se

pregleda prva, naredna, prethodna i poslednja strana izveštaja.

Štampanje

[Ctrl]+[P]

Podešavanje parametara štampanja i štampanje izveštaja sprovodi se istim opcijama kao i štampanje

tabela.

Izlaz Prekid izrade dokumentacije.

2.10.2. UreĎivanje

30

Neke opcije u ovom meniju dostupne su i iz menija koji se dobija klikom desnog tastera miša ĉiji je

pointer na nekoj stavki izveštaja.

Poništi Poništava poslednju komandu.

Ponovi Izvršava poništenu komandu.

Kreiranje

izveštaja

Komanda kreira strukturu izveštaja prema izabranim stavkama podešenim u meniju Filter gde se

ukljuĉuje/iskljuĉuje prikaz sluĉajeva opterećenja, rezultata, sklopova, elemenata, tipova opterećenja

kao i prikaz ekstremnih ili svih vrednosti rezultata u tabelama.

Podešavanja kreiranja izveštaja mogu se podesiti preko menija Podešavanja. Moţe se odabrati, na

primer, prikaz istih elemenata u okviru razliĉitih sklopova ili prikaz rezultata u okviru istog sluĉaja

opterećenja.

Ako se uveze arhitektonski model moguć je i odabir posebnih tabela rezultata za svaki tip

arhitektonskog elementa.

Broj nivoa grananja u izveštaju sa desne strane se moţe podesiti unutar menija podešavanje nivoa

grananja i moţe iznositi od 1 do 7.

Granajanje liste sa desne strane prikazuje izveštaj po kriterijumu podešenom sa leve strane. Svaka

stavka izveštaja se pojedinaĉno moţe ukljuĉiti ili iskljuĉiti. Kreirani izveštaj će sadrţati samo

odabrane stavke.

Filter prikazuje samo listu korisnički definisanih sklopova. Takozvani Logički sklopovi se ne

prikazuju u listi.

Filter

Podešavanja

Uputstvo 31

Dodavanje

direktorijuma

Dodaje novi direktorijum u listu sa desne strane ispod tekuće stavke.

Dodavanje teksta

u izveštaj

[Ctrl]+[T]

Startuje se modul za obradu teksta i kreira blok teksta kao deo izveštaja. Ovaj blok teksta se

pozicionira posle stavke izveštaja selektovane pre starta modula za obradu teksta.

Nova strana

[Ctrl]+[Alt]+[B]

Prelazak na novu stranu izveštaja posle selektovane stavke.

Promena

redosleda u

izveštaju

Premeštanje tj. promena redosleda stavki izveštaja.

Premeštanje u/

Kopiranje u

Premeštanje / kopiranje selektovane stavke iz jednog u drugi izveštaj.

Selekcija filtera

stavki

OdreĊuje koji je tip stavki iz izveštaja moguće selektovati (izveštaj, tabelu, crteţ, sliku, tekst, novu

stranicu, direktorijum).

Automatsko

selektovanje

stavki

direktorijuma

Po ukljuĉivanju ove opcije i selektovanja direktorijuma sve pripadajuće stavke će automatski biti

selektovane.

Deselektovanje

svega

Deselektuje sve stavke dokumentacije.

Selektovanje svih

stavki tekućeg

izveštaja

Selektuje sve stavke tekućeg izveštaja.

Brisanje

[Del], Ctrl]+[Del]

Brisanje selektovane stavke izveštaja (teksta, slike, oznake za novu stranu). Ako je selektovana

stavka liste – izveštaj, briše se taj izveštaj.

Brisanje svih

stavki izveštaja

Brisanje svih stavki izveštaja (teksta, slika, oznaka za novu stranu), ali ne i brisanje samog izveštaja.

2.10.3. Crteţi

Dodavanje crteža

u izveštaj

Dodaje odabrani crteţ(e) iz Baze crteţa u tekući izveštaj. Pozicija na koju će biti ubaĉena stavka u

izveštaj odreĊena je selektovanom stavkom u listi izveštaja. Isto se moţe postići i pomoću dugmeta

u meniju Baza crteţa.

Format crteža u

RTF fajlu...

Pogledati... 2.10.1 Izveštaj

32

2.10.4. Galerija slika

Dodaj slike u

izveštaj

Dodavanje selektovanih slika u tekući izveštaj.

Kopiraj slike u

Galeriju

Kopiranje slika (.BMP, .JPG) i Windows Metafajlova (.WMF, .EMF) u direktorijum

Images_nazivmodela.

Briši slike iz

Galerije

Brisanje selektovanih slika iz Galerije. Fajlovi se trajno brišu.

Brisanje

nekorišćenih slika

Brisanje slika koje se nekoriste u izveštajima.

Sortiraj po imenu

/tipu fajla/datumu

Sortiranje slika Galerije po nazivu fajla /po tipu fajla (.BMP, .EMF, .JPG, .WMF) ili po datumu

nastanka.

Obrnuti redosled Ako je ova opcija aktivirana redosled sortiranja je opadajući. Inaĉe je redosled sortiranja rastući.

2.10.5. Meni ikona u izradi dokumentacije

Novi izveštaj.


Dodaje novi izveštaj na osnovu podešavanja filtera.


Dodaje direktorijum ispod tekućeg ili tekuće stavke liste.

Pogledati... 2.10.2 UreĊivanje

[Ctrl]+[T]

Dodavanje formatizovanog bloka teksta posle selektovane stavke izveštaja.


[Ctrl]+[Alt]+[B]

Dodavanje oznake prelaska na novu stranu posle selektovane stavke izveštaja.


Odabir filtera.

Pogledati...2.10.2 UreĊivanje

[Del], Ctrl]+[Del]

Brisanje selektovane stavke izveštaja ili celog izveštaja.


[Ctrl]+[R]

Pregled izgleda izveštaja pre štampanja.


[Ctrl]+[W]

Eksport tekućeg izveštaja u RTF formatu.


[Ctrl]+[P]

Štampanje izveštaja


Uputstvo 33

[Ctrl]+[Z]

Poništi


[Shift]+[Ctrl]+[Z]

Ponovi poništeno


2.10.6. Meni ikona Galerije i Baze crteţa

Razliĉite opcije mogu da se brţe aktiviraju pomoću sledećih ikona:

Brisanje selektovanih slika ili crteţa iz Galerije/Baze crteţa.

Dodavanje selektovanih slika/crteţa u tekući izveštaj.

Mesto na koje će biti ubaĉeni je odreĊeno selektovanom stavkom u listi izveštaja.

Kopiranje selektovanih slika u Galeriju. Ova funkcija nije dostupna u Bazi crteţa.

2.10.7. Obrada teksta

Aktiviranje opcije Dodaj tekst izveštaju omogućava kreiranje blokova teksta korišćenjem

jednostavnog tekst editora sliĉnog Windows WordPad procesoru.

Fajl

Učitaj

[Ctrl]+[O]

Uĉitava tekst u RTF formatu u AxisVM editor teksta. Ako je fajl kreiran nekim drugim tekst

procesorom mogući su problemi sa kompatibilnošću formata (atributi teksta, tabele, Unicode

karakteri, formati pasusa i sl.) što za posledicu ima pojavu RTF kontrolnih kodova umesto

predviĊenog teksta.

Snimi

[Ctrl]+[S]

Snima tekst u RTF formatu.

IzaĎi Kraj obrade teksta.

UreĎivanje

Poništi / Ponovi

[Alt]+[BkSp] /

[Shift]+[Alt]+

[BkSp]

Poništava / ponavlja poslednju komandu.

Prebaci

[Ctrl]+[X]

Premešta selektovani blok teksta u clipboard.

Kopiraj

[Ctrl]+[C]

Kopira selektovani blok teksta u clipboard.

Ubaci

[Ctrl]+[V]

Dodaje sadrţaj clipboarda na tekuću poziciju tekst kurzora.

PronaĎi

[Ctrl]+[F]

Pronalazi neki tekst u dokumentu poĉevši od bilo koje pozicije. Moţe da se zada traţenje samo cele

reĉi i razlikovanje malih i velikih slova.

Traži dalje

[F3]

U sluĉaju pronalaţenja teksta dalja pretraga nastavlja se ovom funkcijom.

Selektuj sve

[Ctrl]+[A]

Selektovanje celog teksta.

34

Font

Podebljano

[Ctrl]+[B]

Primenjuje se format "podebljano" na selektovani tekst.

Kurziv

[Ctrl]+[I]

Primenjuje se format "kurziv" na selektovani tekst.

Podvučeno

[Ctrl]+[U]

Primenjuje se format "podvuĉeno" na selektovani tekst.

Boja

[Ctrl]+[Alt ]+[C]

Zadaje se boja selektovanog teksta.

Pasus

Levo ravnanje

[Ctrl]+[L]

Poravnava selektovani pasus uz levu marginu.

Centiranje

[Ctrl]+[E]

Centrira selektovani pasus u odnosu na margine.

Desno ravnanje

[Ctrl]+[R]

Poravnava selektovani pasus uz desnu marginu.

Tačke

[Ctrl]+[Alt]+[U]

Dodaje "taĉke" u prvi red selektovanog pasusa.

2.11. Nivoi (spratovi)

Pogledati... 3.3.4 Nivoi (spratovi)

2.12. Obrada lejera

Pogledati... 3.3.3 Obrada lejera

2.13. Baza crteţa

Pogledati... 3.5.7 Baza crteţa

2.14. Snimanje u Bazu crteţa

Pogledati... 3.5.8 Snimanje u Bazu crteţa

Uputstvo 35

2.15. Meni ikona

Selektovanje

Alati za uvećanje/smanjenje

Pogledi

Prikaz modela

Transformacija

Ravni rada

VoĊice

Alati za geometriju

Kotiranje/obeleţavanje

Sklopovi

Preseci

Nalaţenje

Podešavanje prikaza

simbola na ekranu

Podešavanja

Informacije o modelu

Ako se odaberu Ravni rada, ili neke od ikonica od Kotiranje do Informacije o modelu

otvara se novi prozor dok se kod ostalih prikazuje pripadajući iskaĉući meni ikonica.

Prvlačenje menija

ikona i iskačućeg

menija

Meni ikona sa leve strane se moţe prevući i postaviti na neku drugu poziciju na ekranu.

Prevlačenje menija ikona

Postavljanjem kurzora miša nad menijem ikona menja se njegov oblik (na pomeranje-pan). Meni

ikona se moţe prevući na bilo koju poziciju na ekranu. Zatvaranje pomerenog menija program vraća

sve na podrazumevanu poziciju.

Prevlačenje iskačućeg menija ikonica

Iskaĉući meniji ikonica se, takoĊe, mogu posebno prevlaĉiti i postavljati na bilo koju poziciju na

ekranu.

Podrazumevana pozicija menija se može postaviti preko Podešavanja\Meni na podrazumevanu

poziciju.

36

2.15.1. Selektovanje

Aktivira modul za selektovanje i prikazuje odgovarajući dijalog boks.

Ovaj dijalog boks koristi se za selektovanje grupe entiteta (ĉvorovi (taĉke), linije, konaĉni elementi i

opterećenja) na koje se zatim primenjuje neka operacija. Ako je aktiviran prekidaĉ Sklopovi (videti

detaljnije u 2.15.10 Sklopovi) selektovanje se odnosi samo na aktivne sklopove.

Moguće je slobodno menjanje pogleda (projekcije na razliĉite ravni ili perspektiva) zbog

jednostavnijeg i efikasnijeg selektovanja pojedinih entiteta. Selektovani entiteti prikazani su bojom

magenta (ljubičastom).

Selektovanje se završava ako se pritiskom na dugme U redu izaĊe iz dijaloga.

Metoda selekcije preko okvira za selekciju:

- prevlaĉenjem okvira sa leva na desno selektuju se samo elementi koji se nalaze potpuno unutar

okvira

- prevlaĉenjem sa desna na levo selektuju se svi elementi obuhvaćeni okvirom.

Dodavanje

Dodaje trenutno selektovane entitete grupi već izabranih.

Oduzimanje

Oduzima trenutno selektovane entitete iz grupe već izabranih.

Inverzija

Invertuje status trenutno selektovanog entiteta.

Selektuj sve

Primenjuje tekući kriterijum selektovanja (dodavanje, oduzimanje ili invertovanje) na sve elemente

koji su definisani u filteru.

Prethodni set

Obnavlja selektovanje prethodno selektovana grupe entiteta.

Odaabir sklopova

Odabir elemenata odabranog sklopa.

Filter

Filterom se definišu kriterijumi za selektovanje entiteta istih osobina. (štapovi iste duţine, istog

preseka i materijala, površi sa istim referencama, debljinama, itd.).

Metod

selektovanja

Omogućava selektovanje entiteta okvirom razliĉitog oblika (pravougaonik, kosi pravougaonik,

poligon, deo kruga ili deo kruţnog prstena), što je ilustrovano sledećim primerima:

Preseĉne linije

Oduzimanje od selektovanog

Selektuj sve

Dodavanje selektovanom

Metod selektovanja Inverzno

selektovanom

Sklopovi

Prethodni izbor

Kruţni prsten

Kosi pravougaonik

Deo kruga

Pravougaonik

Filteri

Poligon

Uputstvo 37

Tip okvira: Rezultat selektovanja:

Pravougaonik

Kosi

pravougaonik

Poligon

Deo kruga

Deo kružnog

prstena

Presečne linije

U redu Kraj selektovanja. Entiteti ostaju selektovani.

Odustani Prekid selektovanja. Nijedan entitet nije selektovan.

Ako se neki entitet ne vidi od drugog nije moguće selektovanje klikom na taster već se mora

promeniti pogled (projekcija u nekoj drugoj ravni ili perspektiva).

Selektovani ĉvorovi su u kvadratiću boje magenta. Ponekad je potrebno ponovo odabrati ĉvorove i

tada se pojavljuju u kvadratiću plave boje.

Korišćenje

kombinacija

[Tipka] +

Dodavanje entiteta već selektovanim: [Shift]+klik na levi taster

Oduzimanje od već selektovanih: [Ctrl]+klik na levi taster

Dvostruko selektovanje: [Alt]+klik na levi taster

38

2.15.2. Uvećenje, smanjenje (Zoom)

U ovom meniju su ikone alata za uvećanje, smanjenje, translaciju, rotaciju, prethodni pogled i pogled

ponovo.

Uvećanje

Prikazuje uvećano oblast koja je definisana dvema taĉkama

(dva suprotna ugla pravougaonika), tzv. zoom-oblast. Stepen

uvećanja dat je odnosom veliĉine zoom-oblasti i cele radne

površine. Ovo je zapravo povećanje razmere crteţa.

Smanjenje

Prikazuje smanjeno oblast koja je definisana dvema taĉkama

(dva suprotna ugla pravougaonika), tzv. zoom-oblast. Stepen

smanjenja dat je odnosom veliĉine zoom-oblasti i cele radne

površine. Radi se zapravo o smanjenju razmere crteţa.

Cela slika

Automatski podešava razmeru crteţa tako da je model prikazan u celini.

Pomeranje (pan)

Pomera crteţ modela da bi se videli entiteti koji nisu bili vidljivi zbog aktuelne razmere. Maksimalno

pomeranje odgovara dimenziji prozora. Nova pozicija radne površine moţe da se zada i usmerenim

vektorom, dvema taĉkama, koje se definišu klikom na levi taster .

Brzo prevlačenje:

Pomoću srednjeg dugmeta moguće je pomeranje crteţa bez komande Pomeranje.

1. Klik na ikonicu Pomeranje.

2. Prevlaĉenje crteţa modela na novu poziciju.

Ovaj oblik kurzora oznaĉava da je omogućeno pomeranje crteţa modela.

Rotacija

Klikom na ovu ikonicu omogućava se rotiranje objekta i pojavljuje se sledeća paleta ikona na

donjem delu ekrana pomoću koje biramo naĉin rotacije:

Slobodno rotiranje oko horizontalne ose ekrana i globalne Z ose.

Rotacija oko globalne Z ose.

Rotacija oko vertikalne ose ekrana.

Rotacija oko horizontalne ose ekrana.

Rotacija oko ose upravne na ravan ekrana.

Ovaj oblik kurzora oznaĉava da je omogućena rotacija modela.

Prethodni /

naredni pogled

- Prethodni pogled. Vraća prethodni pogled ili stanje pre zadavanja perspektive. Maksimalan

broj vraćanja je 50.

- Naredni pogled. Daje sledeći pogled, nakon operacije Prethodni pogled.

Uputstvo 39

2.15.3. Pogledi

Projekcija na X-Z ravan (pogled spreda).

Projekcija na X-Y ravan (pogled odozgo).

Projekcija na Y-Z ravan (pogled sa strane).

Perspektiva

Podešavanje pogleda perspektive. Odgovarajući pogled se moţe podesiti rotacijom modela oko tri

ose i zadavanjem odstojanja taĉke posmatranja. Preciznost podešavanja ugla rotacije iznosi do 0,1

stepen. Omogućeno je i dodeljivanje imena pogleda i njihovo snimanje. Klikom na odgovarajuću

ikonicu sa desne strane moguće je brisanje tekućeg pogleda perspektive.

Udaljenost tačke

posmatranja

Udaljenost taĉke posmatranja je rastojanje izmeĊu taĉke posmatranja i centra bloka modela.

Rotacija

Nakon klika na ovu ikonicu pojavljuje se paleta ikona opisana ranije

u Uvećenje/smanjene (Zoom) – Rotacija.

Pogledi/

perspektiva

Prikazuje tri pogleda (projekcije na svaku koordinatnu ravan) i perspektivu modela. Pogled se bira

klikom miša na odgovarajući meni ikonu.

Rotacija oko horizontalne ose

Rotacija oko vertikalne ose

Rotacija oko upravne ose

Perspektiva

Aksonometrija X-Z pogled

X-Y pogled

Z-Y pogled

Odstojanje taĉke posmatranja

Nova perspektiva Lista perspektiva

Brisanje tekuće perspektive

Rotacija (aktivira

paletu ikona rotacije)

40

2.15.4. Ravni rada

Ravni rada (korisniĉki definisan koordinatni sistem) olakšavaju crtanje u kosim ravnima. Na primer,

prozor u ravni krova. Kosa ravan krova se moţe definisati kao pomoćna ravan i u njoj zatim crtati u

dve dimenzije. U ravnima rada visinska koordinata je rastojanje duţ ose normalne na ravan.

Sve funkcije za crtanje i ureĎivanje su dostupne i u pomoćnim ravnima.

Ako se koristi više prozora na ekranu u svakom je moguće podesiti drugu pomoćnu ravan.

Globalne X-Y,

X-Z,

i Y-Z

ravni rada

Ove pomoćne ravni rada su paralelne sa globalnim

koordinatnim ravnima tako da se definišu samo pomoću

jedne koordinate. Njihova primena je korisna, recimo, pri

crtanju spratova zgrade.

Opšte ravni rada Ove pomoćne ravni rada se definišu taĉkom u prostoru

(poĉetkom) i dva vektora koji odreĊuju lokalne x i y ose.

Automatske ravni

rda

Ove pomoćne ravni rada “prate” lokalne koordinatne

sisteme konaĉnih elemenata: rešetka, greda, rebro ili

oblasti. Poĉetak je prva taĉka elementa a lokalne x i y ose

su paralelene lokalnim osama elementa.

Promenom lokalnog koordinatnog sistema konačnog

elementa menja se i pomoćna ravan rada. Brisanjem

konačnog elementa briše se i pomoćna ravan rda.

Klikom na padajući meni pomoćnih ravni rada iz liste se

bira ţeljena i postavlja za tekuću. Izbor pomoćnih ravni je

moguć i preko glavnog menija Pogledi/Ravni rada ili

klikom na ikonicu Ravni rada u meniju ikona.

Opcije prikaza Pomoćne ravni se mogu prikazati u globalnom koordinatnom sistemu ili u sopstvenom lokalnom.

Ĉekiranjem opcije Skrivanje elemenata koji nisu u pomoćnoj ravni prikazuju se samo elementi koji

se nalaze u tekućoj ravni, a opcijom Prikaz elemenata van pomoćne ravni sivom bojom elementi se

prikazuju na ekranu u sivoj boji.

Promena

parametara

pomoćnih ravni

Odabirom neke od pomoćnih ravni prikazuju se njeni parametri koje je moguće ureĊivati i nakon

klika na U redu potvrditi zadate izmene parametara.

Brisanje Briše korisniĉki definisane pomoćne ravni.

Pokupi >> Omogućava grafiĉko definisanje parametara pomoćnih ravni.

2.15.5. Geometrijske transformacije objekata

2.15.5.1. Translacija

Translacija

Ova opcija omogućava višestruko kopiranje ili

pomera selektovane geometrijske entitete ili

opterećenja translatorno. Potrebno je zadati

vektor translacije pomoću lokalnih koordinata

(dX, dY, dZ), kao i broj kopija (N).

Uputstvo 41

Načini translacije

Inkrementalno pravi N kopija selektovanih

entiteta na zadatom rastojanju dX, dY, dZ.

Raspodeljeno pravi N kopija selektovanih

entiteta raspodeljenih na zadatom rastojanju

dX, dY, dZ (rastojanje entiteta iznosi dX/N,

dY/N, dZ/N).

Raspodeljeno po duţini: pravi kopije

selektovanih entiteta na jednakom rastojanju d

u pravcu vektora translacije. Broj kopija zavisi

od toga koliko ih moţe stati na duţini

definisanoj vektorom translacije dX, dY, dZ.

Jedno za drugim: pravi jednu za drugom N kopija selektovanih entiteta na razliĉitim definisanim

rastojanjima (svako rastojanje se definiše posebno pomoću dX, dY, dZ koordinata).

Pomeranje: pomera selektovane entitete za definisano rastojanje pomoću dX, dY, dZ koordinata.

Linije koje presecaju selektovane entitete koji se pomeraju ostaju vezane u ĉvorovima. Vezane linije

menjaju samo poloţaj ĉvora u kome su vezani dok su ostali na istoj poziciji.

Odvajanje: pomera selektovane entitete za definisano rastojanje pomoću dX, dY, dZ koordinata.

Ĉvorovi linija koje presecaju selektovane entitete ostaju gde su i bili tj. ne pomeraju se.

Spajanje čvorova Ni jedan: Ĉvorovi se ne povezuju linijama.

Ponovo selektovani: Ako se drţi pritisnuta [Alt] tipka na tastaturi moguće je ponovo odabrati

odreĊene ĉvorove. Samo ponovo odabrani ĉvorovi će biti spojeni linijama.

Svi: Svi ĉvorovi koji se kopiraju će biti spojeni.

Prekidači

Opcije kopiranja Kopiranje elemenata: Omogućava i kopiranje konaĉnih elemenata dodeljenih geometrijskim

entitetima.

Kopiranje opterećenja: Omogućava i kopiranje opterećenja dodeljenih geometrijskim entitetima.

Opterećenja se mogu kopirati i posebno, bez konačnih elemenata.

Kopiranje masa u čvorovima: Omogućava i kopiranje masa u ĉvorovima dodeljenih geometrijskim

entitetima.

Kopiranje kotnih linija: Kotne linije će se kopirati samo ako su selektovani ĉvorovi kojima su

dodeljene.

Sa voĎicama Pomera i sve definisane voĊice (korisno prilikom pomeranja ĉitavog modela).

Sa DXF lejerima Sa ukljuĉenom ovom opcijom izvršiće se i transformacija uveţenih DXF lejera.

Samo vidljivi

lejeri

Ukljuĉivanjem ove opcije transformisaće se samo vidljivi lejeri na ekranu.

Koraci translacije Koraci translacije:

1. Klik na ikonicu Translacija

2. Selektovanje entiteta ili opterećenja

3. Klikom na U redu dugme u prozoru za selekciju (ili Odustani za prekid komande odabira

entiteta za translaciju)

4. Selektovanje ţeljenih opcija operacija i komandi u prozoru za translaciju

5. Klik na U redu dugme

6. Definisanje vektora translacije poĉetnom i krajnjom taĉkom

Koraci translacije mogu biti i u sledećem poretku : 2-3-1-4-5-6.

Ako u modelu postoji više istih elemenata koji se ponavljaju preporučuje se prvo definisanje tih

elemenata (uključujući definisanje konačnih elemenata, uslova oslanjanja ili konturnih uslova,

opterećenja, kotni linija..) a zatim kopiranje na pozicije gde još treba da se nalaze u modelu. Na

ovaj način se skraćuje vreme izrade modela.

Za definisanje vektora translacije može se koristiti i postojeća tačka na modelu. Ako se menja slučaj opterećenja tokom operacija translacije selektovana opterećenja se mogu

kopirati ili premestiti u neki drugi slučaj opterećenja.

42

2.15.5.2. Rotacija

Rotacija

Ova opcija omogućava višestruko kopiranje ili

pomeranje selektovanih geometrijskih entiteta

ili opterećenja rotiranjem. U X-Y, X-Z ili Y-Z

pogledima osa rotacije je normalna na ravan

pogleda dok u je u perspektivi osa rotacije uvek

Z osa.

Moguće je definisati razliĉite naĉine rotacije.

Koje parametre ćemo moći definisati zavisi od

izabranog naĉina rotacije: ugao rotacije α, broj

kopija (N) i dodatna visina translacije h duţ ose

rotacije (svaka kopija će biti pomerena po visini

za ovo rastojanje).

Nakon odabira geometrijskog entiteta i

definisanja naĉina i opcija rotacije, klikom na

taĉku centra rotacije (OX, OY, OZ), poĉetnu

taĉku luka rotacije i iscrtavanja ugla rotacije

izvršava se zadata naredba.

Naĉini rotacije Inkrementalno: pravi N kopija selektovanih entiteta po zadatom uglu rotacije.

Raspodeljeno: pravi N kopija selektovanih entiteta po ugao rotacije/N inkremenata.

Podeljeno po zadatom uglu: pravi kopije selektovanih entiteta raspodeljene po definisanom uglu

rotacije. Broj kopija zavisi od veliĉine definisanog ugla rotacije i veliĉine luka rotacije.

Jedno za drugim: pravi jednu za drugom N kopija selektovanih entiteta sa mogućnošću definisanja

razliĉitog ugla rotacije za svaku kopiju.

Pomeranje: pomera selektovane entitete po zadatom luku rotacije. Linije koje presecaju selektovane

entitete koji se pomeraju ostaju vezane u ĉvorovima. Vezane linije menjaju samo poloţaj ĉvora u

kome su vezani dok su ostali na istim pozicijama.

Odvajanje: pomera selektovane entitete po zadatom luku rotacije. Ĉvorovi linija koje presecaju

selektovane entitete ostaju gde su i bili tj. ne pomeraju se.

Ĉvorovi koji će

biti povezni

Pogledati...2.15.1 Selektovanje

Prekidaĉi Pogledati...2.15.1 Selektovanje

U pogledu perspektiva, centralna taĉka, poĉetna i krajnja taĉka mogu se zadati samo preko

postojećih ĉvorova ili nekih drugih 3D entiteta (na primer, ĉvor na postojećoj liniji) a ugao rotacije je

odreĊen preko globalnih X i Y koordinata.

2.15.5.3. Ogledalo-simetrija

Ogledalo

Ova opcija pravi kopije ili pomera selektovane

geometrijske entitete “u ogledalu”. Potrebno je

definisati dve taĉke ravni simetrije koja je uvek

paralelna globalnoj osi upravnoj na ravan

tekućeg pogleda.

Uputstvo 43

Naĉini izvršenja

komande ogledalo

Kopiranje: kopira selektovane entitete preko

zadate ravni “u ogledalu”.

Višestruko kopiranje: pravi više uzastopnih

kopija selektovanih entiteta oko razliĉitih ravni

“kao u ogledalu”.

Pomeranje pomera selektovane entitete u

odnosu na ravan “ogledala”. Linije koje

presecaju selektovane entitete koji se pomeraju

ostaju vezane u ĉvorovima. Vezane linije

menjaju samo poloţaj ĉvora u kome su vezani

dok ostali ostaju gde su i bili.

Odvajanje: pomera selektovane entitete u

odnosu na ravan “ogledala”. Ĉvorovi linija

koje presecaju selektovane entitete ostaju gde

su i bili tj. ne pomeraju se.

Ĉvorovi koji će

biti povezni

Pogledati... 2.15.1 Selektovanje

Prekidaĉi Pogledati... 2.15.1 Selektovanje

U pogledu perspektiva, Ogledalo je moguće samo u ravni paralelnoj globalnoj Z osi.

2.15.5.4. Skaliranje

Skaliranje

Pravi višestruke kopije, ili pomera selektovane geometrijske entitete skaliranjem u odnosu na zadati

centar. Potrebno je definisati centar skaliranja i poĉetnu i krajnju taĉku referentnog vektora.

Naĉini skaliranja: Inkrementalno: pravi N skaliranih kopija

selektovanih entiteta ponavljajući skaliranje N

puta.

Raspodeljeno: raspodeljuje N skaliranih kopija

selektovanih entiteta izmeĊu originalnog i

skaliranog poloţaja.

Jedno za drugim: pravi jednu za drugom

razliĉito skalirane kopije selektovanih entiteta.

Promena veličine: Izvršava promenu veliĉine

selektovanih entiteta.

Ĉvorovi koji će

biti povezni

Pogledati... 2.15.1 Selektovanje

Prekidaĉi Pogledati... 2.15.1 Selektovanje

2.15.6. Prikaz modela

Ţičani model:

Prikazane su samo ose linijskih elemenata i srednje taĉke površinskih elemenata.

Skrivene ivice:

Prikazan je ţiĉani model bez skrivenih ivica.

44

Renderovani model:

Linijski elementi prikazani su izabranim popreĉnim presecima, a površine

sopstvenom debljinom. Boja elemenata odgovara boji dodeljenoj izabranom

materijalu.

Koliko će elementi biti providni moţe se podesiti

u Pogled / Opcije renderovanja... Geometrija

odreĊuje tip elementa. Vertikalne linije se

smatraju stubovima, horizontalne gredama dok

se horizontalne oblati smatraju spratovima a

vertikalne zidovima.

Neprovidno Providno

Oblici

renderovanja

U progrmu su dostupna dva oblika renderovanja:

- Šematski model

Ukljuĉivanjem Prikaži kablove za prethodno napreznje prikazuje se realnija slika prethodno

napregnutih greda. Ovde se moţe podesiti i boja kablova.

- Arhitektonski model

Daje gotovo realnu sliku izgleda modela. Moguće je ukljuĉivanje/ iskljuĉivanje prikaza ivica

modela.

Šematski model Arhitektonski model

Tekstura. Renderovani model prikazuje teksturu dodeljenih materijala. Tekstura

materijala se moţe podesiti klikom na polje Tekstura u tabeli materijala ili u

Biblioteci materijala odabirom odreĊene teksture iz bogate biblioteke tekstura.

Ako se selektuje više materijala za dodelu teksture svima se dodeljuje ista.

Uputstvo 45

Razgranata struktura sa leve strane i horizontalna lista iznad slika tekstura prikazuje tip materijala

(cigla, beton, metal, kamen, drvo, itd.). Poslednji tip (slobodan izbor) sluţi za korisniĉki definisane

teksture. Teksture materijala se prikazuju kao male slike sa desne strane a izabrana u levom delu

prozora uokvirena debljim crnim ramom.

Iskaĉući meni

Desnim klikom na teksturu pojavljuje se iskaĉući meni sa sledećim

opcijama:

Brisanje teksture materijala

Dodavanje ili brisanje korisniĉki definisane teksture

Podešavanje rotiranja

Bez teksture Brisanje teksture tekućeg materijala.

Dodavanje

korisnički

definisane

teksture

24-bitne slike (JPG or BMP) mogu se konvertovati u teksture sledećih rezolucija: 64 x 64, 128 x 128

i 256 x 256 piksela. Ako slike nisu pravougaonog oblika prilikom kreiranja teksture će biti

konvertovane u pravougaoni.

Brisanje

korisnički

definisane

teksture

Iz Baze tekstura se mogu brisati samo korisniĉki definisane dok se teksture definisane u programu ne

mogu.

Podešavanje

rotiranja

Grafiĉki prikaz tekstura elemenata je prikazan u odnosu na njihov lokalni koordinatni sistem. To

ponekad moţe dati neţeljene rezultate (na primer izgled zidova od cigle moţe biti rotiran) tako da

rotacijom teksture moţemo postići ţeljeni efekat. Podrazumevano podešavanje tekstura je da nisu

rotirane. Moguća su dva naĉina rotiranja Rotiranje u levo i Rotiranje u desno za ugao od 90°.

2.15.7. VoĎice

VoĊice su korisne pri geometrijskom unosu modela. Definisanjem voĊica olakšavamo rad jer

moţemo definisati mesta preseka elemenata sa drugim elementima, rastojanja izmeĊu elemenata, itd.

Kurzor prepoznaje voĊice.

Pogledati... 4.7 Alati za ureĊivanje

46

VoĊice su prikazane na ekranu plavom isprekidanom

linijom. Prikaz voĊica moţe biti ukljuĉen ili iskljuĉen preko

menija Podešavanje izgleda (ili odgovarajuće ikonice) preko

opcije Prekidaĉi.

Postavljanje vertikalne voĊice u aktuelnu poziciju kurzora.

Postavljanje horizontalne voĊice u aktuelnu poziciju kurzora.

Postavljanje para vertikalne i horizontalne voĊice u aktuelnu poziciju kurzora.

Postavljanje voĊice pod uglom u aktuelnu poziciju kurzora.

Postavljanje para ortogonalnih voĊica pod uglom u aktuelnu poziciju kurzora.

U perspektivi se vide sve voĊice ali moţe da se postavi samo kosa. Pozicija voĊica se moţe menjati

prevlaĉenjem mišem na novu poziciju na ekranu a brišu se prevlaĉenjem van vidljivog dela ekrana.

VoĊice se mogu postaviti i preko zadavanja koordinata, numeriĉki. Klik na voĊicu ili biranje stavke

menija Podešavanja/VoĎice poziva dijalog za podešavanje voĊica:

a: ugao projekcije voĊice u ravni X-Y i X ose.

b: ugao voĊice i njene projekcije na X-Y ravan.

2.15.8. Alati za geometriju

Ikonice Alata za geometriju dozvoljavaju fiksiranje pravca ctranja linija.

Upravno Paralelno

a

b

voĊica

Bazna linija Bazna linija

Uputstvo 47

Upotreba funkcije: posle klika na ikonu ortogonalno ili paralelno selektuje se linija koja će biti

referentna ili se zadaju dve taĉke koje definišu pravac. Posle definisanja referentnog pravca u

sledećoj operaciji crtanja kurzor se kreće ili samo normalno ili samo paralelno tom pravcu.

Upravno na ravan

Upotreba funkcije: posle klika na ikonu Upravno na ravan selektuje se oblast koja će biti referentna

ravan tako da će se kurzor kretati upravno na tu ravan. Ravan se moţe definisati i klikom na tri

taĉke.

Upotreba prethodno navedenih ikona olakšava definisanje geometrije posebno kod zadavanja ravni

preseka.

Linija prema središnjoj tački

Zapoĉeti crtanje linije a zatim definisati poĉetnu i krajnju taĉku druge linije ĉija će središnja taĉka

odrediti pravac zapoĉete linije.

Sredina ugla

Zapoĉeti crtanje linije a zatim kliknuti na dva kraka koja odreĊuju ugao i pravac polovine tog ugla će

odraditi pravac zapoĉete linije.

Presečna tačka

Zapoĉeti crtanje taĉke ili linije a zatim kliknuti na ikonicu i nakon toga obeleţiti dve linije ili njihove

poĉetne i krajnje taĉke. Taĉka ili poĉetna taĉka linije će biti kreirana na mestu zamišljenog preseka u

nastavku obeleţenih linija koje mogu biti i luĉnog oblika (ne moraju biti samo prave linije). U sluĉaju

krivih linija moţe biti više preseĉnih taĉaka i one će biti obeleţene kruţićima tako da se ţeljena taĉka

mora selektovati.

Tačka podele

Zapoĉeti crtanje taĉke ili linije i kliknuti na ikonicu a zatim odabrati dve taĉke. Definisati odnos

podele (prema odnosu duţina ili rastojanju) u novootvorenom panelu. Kreira se taĉka ili poĉetna

taĉka linije.

Podešavanje opcija

Funkcije ikonica Presečna tačka i Tačka podele se mogu podesiti ovom komandnom ikonicom.

Opcije podešavanja su: kreiranje nove taĉke ili pomeranje relativnog poĉetka postojeće taĉke u novu.

2.15.9. Kotne linije, simboli i oznake

Ova grupa funkcija omogućava pridruţivanje modelu: kotnih linija, oznaka za nivo i nagib i oznaka i

vrednosti rezultata. Klik na ikonicu poziva panel sa alatima za definisanje kotnih linija. Klik na levu

donju ikonu poziva dijalog za zadavanje parametara kotnih linija.

Prevlaĉenjem mišem moţe da se menja poloţaj kotnih linija i oznaka. Ako je kotna linija pridruţena

modelu njen poloţaj i veliĉina se automatski usklaĊuje sa promenom geometrije modela.

2.15.9.1. Ortogonalne kotne linije

Ortogonalne kotne linije ili nizovi kotnih linija paralelni X, Y i Z osama globalnog koordinatnog

sistema mogu da se pridruţe modelu na sledeći naĉin:

1. Klikom se odredi poĉetna i krajnja taĉka duţine koja se kotira ili se klikne na liniju koja se

kotira.

48

2. Pomeri se miš na ţeljenu poziciju kotne linije u odnosu na entitet koji se kotira (izuzetak: ako

segment nije paralelan nijednoj osi sistema i ako je prikazana perspektiva modela odreĊuje se

dX, dY ili dZ pravac).

3. Levim klikom se odredi konaĉni poloţaj kotne linije.

Nizovi kotnih linija definišu se klikom na taĉke ili na linije odgovarajućim redosledom. OdreĊivanje

ţeljene pozicije niza kotnih linija isto je kao i kod pojedinaĉne kotne linije. Niz kotnih linija

selektuje se klikom na bilo koju liniju niza uz pritisnut taster [Shift]. Tada niz kotnih linija moţe da

se pomera na novu poziciju. Pre promene poloţaja jedne linije niza potrebno je selektovati tu liniju

pravougaonim okvirom za selektovanje i promeiti joj poloţaj. Ta kotna linija više nije deo niza linija

i tretira se kao pojedinaĉna.

Automatska kotna

linija

Niz kotnih linija moţe da se definiše i

pomoću automatskih kotnih linija. Ako

je izabrana ova funkcija selektuje se

samo krajnja taĉka niza pod

pretpostavkom da meĊutaĉke nisu

generisane generatorom mreţe. Sve

meĊulinije generišu se automatski.

Primer automatske kotne linije

Pridruţene kotne linije uvek se pomeraju zajedno sa modelom i menjaju se ako se odgovarajuće

dimenzije modela promene.

Podešavanje ortogonalnih i kosih kotnih linija

Krajnje tačke

kotnih linija

Moţe da se bira 9 razliĉitih simbola za krajeve kotne linije.

Boja

Moguć je izbor boje kotne linije za svaku posebno. Boja zavisi od tekućeg lejera u kojem su

smeštene kotne linije, oznake kraja i tekst, ali moguće ih je menjati.

Veličine Mogu da se zadaju veliĉine elemenata kotne linije.

Tip kotne i

pomoćne linije

Definiše se tip i debljina kotne i pomoćne linije. Bira se neki predefinisani tip ili se uzima iz tekućeg

lejera. Pomoćne linije mogu da se iskljuĉe.

Položaj kote

Ovde se podešava orijentacija i poloţaj kote (uvek horizontalan, uvek vertikalan, automatski, prema

nagibu kotne linije) i na unutrašnju ili spoljašnu stranu kotne linije.

Podrazumevane

vrednosti

Vraćanje podrazumevanih (poĉetnih) vrednosti svih parametara.

Uputstvo 49

Primeniti fontove

na sve simbole

Primena istog fonta na sve simbole kota.

Snimiti kao

podrazumevane

vrednosti

Snimanje tekućih vrednosti svih parametara kao podrazumevanih.

Primeni na sve

kotne linije

Tekuće podešavanje moţe da se primeni na sve kotne linije zbog jednoobraznog izgleda.

Lejeri

Selektovanje, definisanje i podešavanje lejera u kojem su smeštene kotne linije. Ako ne postoji

nijedan lejer posle definisanja jedne kotne linije lejer se kreira automatski.


Podešavanje teksta

Tekst kote kotne linije moţe da se prikaţe na razliĉite naĉine.

Kota kotne linije Kota kotne linije moţe da bude sa tzv. prefiksom i sufiksom. Klik na dugme Jedinice i formati i

dugme ispod poziva dijalog za izbor formata i fonta broja kote kotne linije.

Prikaz jedinica

kote

Prikazuje jedinice kote.

Jedinice i

formati...

Trenutna podešavanja mogu se menjati klikom na dugme Jedinice i formati.

Prefiks

Prefiks je teskst pre kote na kotnoj liniji i moţe da se zada:

automatski dX, dY, dZ, dL u zavisnosti od pravca,

automatski DX, DY, DZ, DL u zavisnosti od pravca i

od strane korisnika.

Sufiks Sufiks se zadaje kao tekst koji sledi posle kote na kotnoj liniji.

2.15.9.2. Kose kotne linije

Zadaju se kose kotne linije ili nizovi kosih kotnih linija na modelu.

Ravan kotnih linija u odnosu na Z-osu

Ravan kotnih linija u odnosu na Y-osu

Ravan kotnih linija u odnosu na X-osu

50

Postupak definisanja je isti kao i kod ortogonalnih kotnih linija.

Pogledati...2.15.9.1 Ortogonalne kotne linije

Ravan kose kotne linije odreĊuje se automatski osim ako segment nije paralelan nijednoj osi sistema

i ako je prikazana perspektiva modela. Ravan kose kotne linije tada je odreĊena X, Y ili Z osom i

segmentom kose kotne linije.

Podešavanja kose kotne linije sliĉna su podešavanjima ortogonalne. (Pogledati...2.15.9.1

Ortogonalne kotne linije). Automatski prefiks je uvek dL ili DL.

Primer za pridruţenu ortogonalnu i kosu kotnu liniju:

Pre i posle opcije skaliranja

2.15.9.3. Kotiranje uglova

Kota ugla zadaje na sledeći naĉin:

1. Klikom se odredi poĉetna i krajnja taĉka ili linija prvog kraka ugla koji se kotira.

2. Klikom se odredi poĉetna i krajnja taĉka ili linija drugog kraka ugla koji se kotira.

3. Poloţaj i radijus kotne linije ugla odreĊeni su

pomeranjem miša (kotira se ugao, suplementni ili

komplementni ugao).

4. Klik odreĊuje konaĉnu poziciju kotne linije ugla.

Klik na dugme Jedinice i formati i dugme ispod poziva dijalog za izbor formata i fonta broja kote

kotne linije.

Uputstvo 51

2.15.9.4. Duţina kruţnog luka

Ovom komandom se kreira kotna linija duţine kruţnog luka.

Za duţinu (obim) punog kruga kliknuti na krug i mišem postaviti kotnu liniju na ţeljeno mesto.

Za dodeljivanje kotne linije kruţnom luku, kliknuti na luk i postaviti kotu na ţeljeno mesto. Ukoliko

se ţeli odrediti duţina dela kruţnog luka potrebno je kliknuti na na poĉetnu i krajnju taĉku duţine

luka koje treba kotirati a zatim na bilo koju taĉku izmeĊu te dve i prevući mišem kotnu liniju na

ţeljeno mesto.

3

2.15.9.5. Radijus luka (kruga)

Pomoću ove komande se kreira dimenzija radijusa kruţnog luka odnosno kruga.

Da bi se dodelio simbol kliknuti na bilo koju taĉku luka (kruga) i prevući simbol na ţeljeno mesto.

2.15.9.6. Oznake nivoa i nagiba

Pomoću ovih ikona kreiraju se oznake nivoa i nagiba entiteta modela. Klik na dugme Jedinice i

formati i dugme ispod poziva dijalog za izbor formata i fonta broja kote kotne linije.

Pogledati... 3.3.7 Jedinice i formati

Oznaka nivoa kreira se u pogledu odozgo (pogled u pravcu gravitacionog ubrzanja) klikom na

ţeljenu taĉku. (Promene u vezi gravitacije se mogu menjati u Podešavanja / Gravitacija dijalogu).

Pogledati... 3.3.8 Gravitacija

Oznaka nivoa kreira se u pogledu spreda, sa strane ili u perspektivi na sledeći naĉin:

1. Klik na taĉku koja se kotira;

2. Pomeranje miša u pravcu oznake nivoa i klik za

definisanje konaĉnog poloţaja oznake.

Podešavanje parametara oznaka nivoa i nagiba.

Nivo Podešavanja oznake nivoa (veliĉina, tip, format ispisa).

Nagib Podešavanja oznake nagiba (veliĉina, tip, format ispisa).

52

2.15.9.7. Tekst polja

Kreira i pridruţuje tekst polje (moţe biti i više

redova teksta) s podacima o modelu. Unutar

jednog tekst polja sva formatiranja teksta su

ista.

Tekst polje se kreira na sledeći naĉin:

1. Aktivira se tekst polje dugme i unese se tekst u liniju panela.

2. Klikom se odredi taĉka na koju se odnosi tekst.

3. Pomeranjem i klikom se odredi konaĉna pozicija tekst polja.

Podešavanja parametara tekst polja

Boja Podešavanje boje teksta, okvira i pomoćne linije. Boja moţe da se preuzme i iz lejera.

Tekst polje

Podešavanje okvira pomoćne linije, providnosti, poravnanja i odstojanja [d] pomoćne linije od taĉke

(pokazivaĉa).

Font Podešavanje oblika, tipa i veliĉine ispisa teksta.

Mogu se uĉitati i menjati podrazumevna podešavanja i takva primeniti na tekst boksove ili fontove

svih tekst polja ili samo odreĊenih.

Aktivni linkovi U tekst polja se mogu dodati i aktivni linkovi do bilo koje spoljašnje informacije o modelu na primer

do nekog fajla ili internet adrese (na primer, www.axisvm.eu) tako da klikom na tekst polje

pokreće aplikacija pridruţena datom fajlu ili linku. Za izmenu ovakvog teksta potrebno je prvo drţati

pritisnut taster [Shift] a zatim kliknuti na tekst polje.

Pozivanje fajla Link za pozivanje fajla se sastoji od karaktera -> i imena fajla. Na primer:

->C:\Naziv_Modela\Izveštaji\Detalji.doc

Ukoliko nije navedena puna putanja do fajla AxisVM otvara direktorijum gde se nalazi snimljen

trenutni model, tako da ako se model nalazi u C:\ Naziv_Modela moţe se uneti samo:

-> \Izveštaji\Detalji.doc Klik na tekst polje pokreće aplikaciju koja je dodeljena datom tipu fajla. Na ovaj naĉin moţemo

ubaciti slike, filmove, zvuke, Excel tabele ili neki drugi dokument u model.

URL Podrţani protokoli i formati: http://..., ftp://..., https://..., file://..., www. ...

Klik na teks polje pokreće podrazumevani internet pretraţivaĉ u kome se otvara internet stranica ili

fajl. Ako u tekst polju postoji više linkova, otvara se samo prvi.

Uputstvo 53

2.15.9.8. Polja sa vrednostima rezultata i podacima o objektu

Podaci o objektu

Karakteristike o elementu ili opterećenju pojavljuju se u tekst polju u zavisnosti od trenutne. Element

trake menija (Geometrija, Elementi ili Opterećenja). Podešavanja tekst polja o informacijama se

mogu podesiti u sledećem dijalogu:

Vrednosti

rezultata

Kada pointer miša doĊe u zonu ĉvora, meĊuĉvora, centra površi, itd. prikazuju se u malom boksu

vrednosti rezultata koje mogu automatski da uĊu i u tekst polje. Postupak je sliĉan postupku

kreiranja obiĉnog tekst polja.

Polje sa vrednostima rezultata neke veliĉine (pomeranja, sile u presecima, reakcije...) vidi se samo

ako je u meniju izabrano prikazivanje rezultata iste veliĉine (pomeranja, sile u presecima, reakcije...).

Na primer tekstualno polje sa vrednostima My se prikazuje samo ako je My izabran za trenutni

prikaz rezultata.

Opcije polja sa vrednostima rezultata se mogu podesiti u sledećem dijalogu:

54

Ovaj slučaj opterećenja

Polje sa vrednostima rezultata vidi se samo za sluĉaj opterećenja za koji je kreiran.

Svi slučajevi opterećenja

Polje sa vrednostima rezultata prikazuje vrednost koja se odnosi na tekući sluĉaj opterećenja.

Promenom sluĉaja opterećenja menjaju se i vrednosti polja.

Ova komponenta rezultata

Polje sa vrednostima rezultata vidi se samo ako je izabrano prikazivanje odgovarajuće

komponente rezultata.

Sve komponente rezultata

Polje sa vrednostima rezultata vidi se bez obzira na prikazivanje komponente odgovarajućeg

rezultata.

Mogućnosti prikaza u polju sa rezultatima:

Element: U polju je redni broj i vrsta elementa.

Komponenta: U polju je naziv komponente rezultata.

Slučaj: U polju je naziv sluĉaja opterećenja, kombinacije ili opis kritiĉne kombinacije

opterećenja.

Jedinica: U polju je merna jedinica.

Ispod dugmeta Koristi podrazumevano postoje tri prekidaĉa koja pomaţu pri definisanju polja teksta:

Primeni font u svim tekst poljima

Nakon klika na dugme U redu menjaju se samo fontovi u svim tekst poljima.

Snimiti kao podrazumevana podešavanja

Pojavljuje se novo tekst polje sa tekućim podešavanjima kao podrazumevanim.

Primeni parametre na sva tekst polja

Nakon klika na dugme U redu parametri svih tekst polja se postavljaju na tekuće.

Obrada lejera

[F11]

Omogućuje kreiranje novih ili izmenu postojećih lejera.

Ova funkcija se moţe pozvati i preko Podešavanja\Obrada lejera.


Uputstvo 55

2.15.9.9. Oznake izolinija

Postavlja seriju oznaka na izolinije na sledeći naĉin.

1. Klik na ikonicu Oznake izolinija

2. Uneti dve taĉke koje definišu deo linije

3. Oznake se postavljaju na mestu preseka segmenta i izolinije.

56

2.15.10. Sklopovi

Sklop je posebno izabrana grupa konstrukcionih elemenata.

Rad sa sklopovima olakšava pre- i post-procesiranje.

AxisVM omogućava prikazivanje jednog ili više sklopova

istovremeno. To su tzv. aktivni sklopovi. Ako je aktiviran

prekidaĉ Sklopovi sve komande će se odnositi samo na

entitete aktivnog sklopa.

Naziv aktivnog sklopa prikazano je u info panelu. Ako je

više sklopova aktivno pojavljuje se natpis "n sklopova", pri

ĉemu je "n" broj aktivnih sklopova.

Postoje dva tipa sklopova: korisniĉki definisani i logiĉki

sklopovi. Korisnički definisane sklopove kreira korisnik

selektovanjem ţeljenih elemenata. Logičke sklopove kreira

program automatski sortirajući elemente u kategorije po

razliĉitim kriterijumima (materijal, popreĉni presek,

debljina, vrsta elementa, spratnost, itd.).

OdreĊeni kreirani sklop se moţe prikazati klikom na njegov

naziv iz liste sklopova ili preko brzog menija u donjem

desnom uglu ekrana aktiviranjem ikonice Sklopovi.

Veliĉina razgranatog prikaza se moţe podesiti klikom na

broj sa desne strane panela. Maksimalni broj grana je 7.

Novi

Kreira korisniĉki definisan sklop (izborom entiteta modela).

Svakom novom sklopu se mora dodeliti naziv a zatim odabrati entiteti modela koji će da ĉine sklop

(ako je potrebno koristeći i dijalog boks Selektovanje).

Modifikacija

Modifikacija selektovanog korisniĉki definisanog sklopa. Kada se pojavi meni za selektovanje,

entiteti modela koji su u sklopu prikazani su kao selektovani pa su moguće izmene.

Brisanje

Briše korisniĉki definisane sklopove iz liste. Ovom komandom ne brišu se entiteti modela koji su

ĉinili sklop.

Uputstvo 57

Logičke operacije

sa sklopovima

Kreira novi sklop pomoću logiĉkih operacija (unija,

razlika, presek) korisniĉki definisanih sklopova

modela. Dvostrukim klikom iz liste sklopova biraju

se oni na koji se primenjuje operacija. Za odabir

celokupnog modela koristi se simbol %.

Na primer: % - Stubovi, kreira sklop koji sadrţi ceo

model bez sklopa Stubovi.

Klikom na dugme Kreiranje uz navoĊenje naziva

definiše se ovako nastao sklop. Ako se u nazivu

sklopa upotrebljavaju znaci operacija kao što su:

“+”, “-“, “i”, naziv se stavlja izmeĊu znakova navoda

(“”). Na primer: “sprat+12,00”.

Kreiranje novih

direktorijuma

Kreiranjem direktorijuma olakšava se sortiranje korisniĉki definisanih sklopova. Sklopovi se mogu

prebacivati i preurediti prevlaĉenjem na novu poziciju. Korišćenjem tastera [Ctrl] i [Shift] moguća

je višestruka selekcija na uobiĉajen naĉin.

Ukljuĉivanje/iskljuĉivanje direktorijuma, ukljuĉuju/iskljuĉuju se i sklopovi u njima.

Logički sklopovi

Ovom ikonicom se kreiraju logiĉki sklopovi.

Arhitektonski objekti su definisani njihovom

geometrijom. Verikalni konaĉni elementi

greda, rebro i štap se smatraju stubovima a

horizontlni gredama. Oblasti u horizontalnoj

ravni su ploĉe a u vertikalnoj zidovi. Ako se

kreiraju nivoi (spratovi) moguće je i kreiranje

sklopova po nivoima.

Prekidači za

prikaz

Prekidaĉi za prikaz funkcionišu na sledeći naĉin:

Sve

Ukljuĉuje ili iskljuĉuje prikaz svih sklopova sa liste.

Sklopovi

Ako je prekidaĉ ukljuĉen, prikazuju se samo sklopovi koji su ukljuĉeni u listi. Ako je prekidaĉ

iskljuĉen prikazuje se ceo model.

Logički sklopovi

Ukljuĉuje/iskljuĉuje prikaz logiĉkih sklopova.

Prilikom rada sa sklopovima podrazumevani je prikaz samo aktivnih sklopova u tabelama.

Automatsko osvežavanje

Ako se ukljuĉi, sklopovi se automatski ponovo iscrtavaju. Ako je iskljuĉen, ekran se osveţava

samo nakon klika na dugme U redu.

Osvežavanje svega

Ako je ukljuĉen, sklopovi će se prikazati u svim prozorima ako se radi u više prozora. Ako je

iskljuĉen, sklopovi se osveţavaju samo u aktivnom prozoru.

Prikaz neaktivnih sklopova sivom bojom

Ako je ukljuĉena ova opcija pored prikaza aktivnih sklopova prikazuje se i ceo model kao ţiĉani

sivom bojom radi lakšeg pregleda poloţaja sklopova u modelu.

58

2.15.11. Preseci

Linije, ravni i segmenti preseka koriste se za prikazivanje rezultata proraĉuna (pomeranja, sila,

napona itd.) kod površinskih konstrukcija (ploĉa, membrana, ljuski).

Ako su štap, rebro ili greda unutar aktivne ravni preseka a komponente rezultata postoje i na tim

elementima prikazuje se i taj dijagram sa rezultatatima.

Ovaj dijalog boks se koristi na sliĉan naĉin kao i dijalog boks Sklopovi.

Linije, ravni i segmenti preseka mogu da se ukljuĉe/iskljuĉe i klikom na brzi prekidaĉ Preseci.

Ako je prikaz rezultata postavljen na Preseke prikazuju se samo dijagrami linija, ravni i segmenata

preseka.

Da bi se smanjila sloţenost prikaza rezultata, pojedinaĉni preseci se mogu podesiti tako da se

prikazuju samo za odreĊene sluĉajeve opterećenja i /ili za odreĊene komponente rezultata. Preseci se

automatski sortiraju u tri grupe odnosno direktorijume u zavisnosti da li su linije, ravni ili segmenti.

Prebacivanje iz jedne u drugu grupu prevlačenjem nije omogućeno.

Grupa segmenti

preseka

Kreiranje grupe segmenti preseka omogućava lakši prikaz više preseka istovremeno.

Klikom na Nova grupa segmenta preseka iz liste, dodeljivanjem naziva grupe (naziv) i zadavanjem

Uputstvo 59

proizvoljnog broja segmenata kreiramo grupu. Pritiskom na [Esc] završava se definisanje grupe.

Poslednjem unetom segmentu pod brojem (xx) u definisanom direktorijumu dodeljuje se naziv_xx.

Kreiranje novih

direktorijuma

Kreiranje direktorijuma omogućava lakše sortiranje preseka unutar iste grupe jer je omogućeno

prevlaĉenje na novo mesto u grupi. Korišćenjem tastera [Ctrl] i [Shift] moguća je višestruka

selekcija na uobiĉajen naĉin.

Ukljuĉivanjem/iskljuĉivanjem prikaza direktorijuma menja se i prikaz preseka.

Novi segment

preseka

Segment se definiše pomoću dve taĉke na oblasti ili na više oblasti u istoj ravni.

Podešavanjem prekidaĉa bira se naĉin prikaza dijagrama rezultata. Širina oblasti segmenta leve i

desne strane moţe se birati pojedinaĉno.

Uobiĉajen prikaz dijagrama je upravno na ravan elementa ali ukljuĉivanjem opcije Prikaži dijagram

u ravni elementa dijagram se rotira. U dijalogu Mogućnosti prikaza, ovaj naĉin prikaza dijagrama (u

ravni elementa) moţe se ukljuĉiti/iskljuĉiti za sve segmente preseka.

Prikaz vrednosti rezultata

Prikaz osrednjenih vrednosti rezultata

Nova ravan

preseka

Definiše se klikom na dugme Nova ravan preseka i zadavanjem naziva preseka. Potom se selektuju

dve taĉke (ako je u pitanju pogled na neku ravan) ili tri taĉke (ako je u pitanju perspektiva) koje

definišu ravan preseka. Ravan preseka oznaĉena je pravougaonikom isprekidanim linijama. Moguće

je ukljuĉiti/iskljuĉiti prikazivanje ravni preseka.

Ravni preseka su korisne na primer ako se ţele

prikazati samo rezultati duţ neke linije kroz ceo

model odnosno konstrukciju.

Nova linija

preseka

Definiše se klikom na dugme Nova linija preseka i

zadavanjem naziva preseka. Potom se selektuju

rubovi koji definišu liniju preseka. Linija preseka

ne mora da bude kontinualna.

60

Aktivni preseci su samo oni koji su ukljuĉeni na listi.

Korišćenje prekidaĉa Osvežiavanje svega, Automatsko osvežavanje i dugmadi Novi, Modifikacija,

Brisanje koriste se sliĉno kao u dijalogu Sklopovi.

Pravac presečne linije nije u vezi sa prikazanim komponentama rezultata.

2.15.12. Nalaţenje

Nalazi entitet modela datog rednog broja, a kurzor se locira na dati entitet.

Ako je ukljuĉen prekidaĉ Odaberi element traţeni entitet će biti obeleţen (prikazan ljubiĉastom

bojom).

2.15.13. Mogućnosti prikazivanja

Simboli Omogućuje/onemogućuje prikaz simbola.

Grafički simboli Mreţa

Prikaz unutrašnjih linija mreţe konaĉnih elemenata. Ako je iskljuĉeno pojavljuju se samo spoljašnje linije elemenata.

Čvor Prikazivanje ĉvorova (mali crni kvadrati).

Centar površine

Prikazivanje centra (taĉke za izbor-selekciju) površinskih konaĉnih elemenata.

Boje: ploĉa=crvena, membrana=plava, ljuska=zelena

Uputstvo 61

Centar kruga

Prikazivanje centra kruga u obliku krstića.

Oblast

Oblast je obeleţena okvirnom linijom unutar konture.

Boja okvirne linije definiše tip konstrukcije i ista je kao površina koju odeĊuje:

ploĉa = crvena, membrana = plava, ljuska = zelena

Tačkasti oslonac

Prikazuje taĉkaste oslonce.

Taĉkasti oslonac je prikazan debelom linijom.

Boje: pomeranja=ţuta, rotacija= narandţasta.

Linijski oslonac

Prikazuje linijske oslonce.

Prikazan je kao debela linija u pravcu oslanjanja.

Boje: pomeranja=ţuta, rotacija= narandţasta.

Površinski oslonac

Prikazuje površinske oslonce.

Prikazani su kao svetlo braon mreţa.

Veza elementi

Prikazuje veza elemente.

Čvor-čvor veza elementi su prikazni punim zelenim linijama sa strelicom koja pokazuje

pravac veza elementa.

Linija-linija veza elementi su prikazani punim zelenim linijama sa strelicama koje

pokazuju pravac veze i isprekidanim zelenim linijama na krajnjim taĉkama linija i svakom

drugom izmeĊu dve krajnje veza-linije.

Kruto telo

Prikazuje kruto telo konaĉne elemente debelom crnom linijom.

Dijafragma

Prikazuje dijafragma konaĉne elemente sivim isprekidanim linijama.

Referenca

Prikaz referenci.

Prikaz: crveni vektor, krst ili trougao.

Oblik poprečnog presekaa

Prikazuje oblik popreĉnog preseka štap/greda/rebro konaĉnog elementa.

Popreĉni preseci koje je definisao korisnik prikazuju se kao pravougaonici koji opasuju

presek.

OslobaĎanje krajeva elemenata

Prikazuje oslobaĊanje krajeva elemenata i iviĉne zglobove elemenata.

OslobaĎanje krajeva elemenata:

Plavi krug: zglob / kotrljajuće leţište

Plavi krug + krst: polukruti zglob

Crveni krug: sferni zglob

Pun plavi krug: plastiĉni zglob

Ivični zglobovi:

Kruţići na ivicama elemenata.

Elementi konstrukcije

Prikazuje elemente konstrukcije.

Prikazuje narandţaste linije duţ elementa i broja elementa.

Parametri armiranja

Kod površinskih nosaĉa prikazuje parametre armiranja.

Armatura u oblasti

Prikazuje armaturu neke oblasti isprekidanim braon

linijama.

Prikazana je gornja i donja armatura u x i y pravcu.

Masa

Prikaz koncentrisanih masa u ĉvorovima.

Oznaĉavanje: dva crvena koncentriĉna kruga.

Centar mase sprata

62

Prikazuje centar mase svakog sprata. AxisVM konvertuje opterećenja, koja su uzeta u

obzir pri seizmiĉkom proraĉunu u mase, proraĉunava ih i postavlja na izraĉunato mesto.

Centar mase prikazan je crnim simbolom +s u crnom krugu i oznakom Gmi gde je i

oznaka sprata.

Centar krutosti sprata

Centar krutosti se odreĊuje u zavisnosti od popreĉnog preseka i broja zidova sprata metodom

koja se koristi kod proraĉuna krutosti tankih zavarenih popreĉnih preseka.

Prikazuje se centar krutosti spratova. AxisVM centar krutosti nalaţenjem popreĉnih

preseka zidova koristeći metodu kao i za proraĉun tankih zavarenih profila. Centar je

prikazam crvenim simbolom +s sa oznakom Si, gde je i oznaka nivoa.

Konture elemenata u 3D Prikazuje model sa ţiĉanom 3D konturom elemenata.

Lokalni sistemi Prikazuje ose lokalnih koordinatnih sistema konaĉnih elemenata.

Lokalni koordinatni sistem linijskog elementa

Lokalni koordinatni sistem površinskog elementa

Opterećenja Prikaz simbola opterećenja se moţe podesiti za svaki tip

posebno (koncentrisana, raspodeljena linijska,

raspodeljena površinska, temperaturna, sopstvena teţina,

pokretna opterećenja i ostala (promena duţine elementa,

prethodno naprezanje, pritisak, itd.)).

Za prikaz površinskih opterećenja raspodeljenih na

linijske elemente (videti sliku desno) ukljuĉiti Raspodela

opterećenja.

Za prikaz raspodeljenih površinskih opterećenja na grede

ukljuĉiti Raspodeljena opterećenja na grede.

Raspodeljena

opterećenja na

grede

Prikaz raspodeljenih opterećenja na grede.

Položaji pokretnih

opterećenja

Ako je ukljuĉena ova opcija svi poloţaji pokretnog opterećenja su prikazani sivom bojom. Ako je

iskljuĉena ova opcija prikazuje se samo tekući poloţaj pokretnog opterećenja u zavisnosti od sluĉaja.

Automatsko

osvežavanje

Ako je ukljuĉen ovaj prekidaĉ, svaka izmena će dovesti do ponovog iscrtavanja u aktivnom panelu.

Osvežavanje

svega

Izmene dovode do osveţavanja svih panela u radu sa više prozora.

Snimanje kao

podrazumevanog

Snima trenutna podešavanja prikaza simbola kao podrazumevana

Uputstvo 63

Oznake

Numeracija

Prikazuje redne brojeve ĉvorova, konaĉnih

elemenata, materijala, profila, referenci.

Ukljuĉivanjem Koristi numeraciju mreže

konačnih elemenata za linijske elemente gde je

izvršena podela, prikazuje numeraciju mreţe KE.

Karakteristike Ispisivanje naziva i parametara materijala, profila, duţina ili debljina elemenata, intenziteta

opterećenja i masa. Ukoliko je ukljuĉeno biće prikazane i Jedinice mera.

Stvarna armatura Prikazuje oznake i podešavanja izgleda za armaturu u gornjoj i donjoj zoni u x i y pravcu.

Prekidači

Paneli sa

informacijama Panel kordinata

Prikaz panela za koordinate kurzora.

Pogledati... 2.17.2 Panel koordinata.

64

Info panel

Prikaz info panela.

Pogledati...2.17.1 Info panel

Panel boja

Prikaz panela boja.

Pogledati...2.17.3 Panel boja

Prikaz Prikaz sklopova i voĊica se moţe ukljuĉiti ili iskljuĉiti.

Sklopovi

Omogućava/onemogućava prikaz sklopova.

VoĎice

Omogućava/onemogućava prikaz voĊica.

2.15.14. Servisi

Podešavanja rastera, kurzora, parametara editovanja, crtanja i izbora propisa za proraĉun.

2.15.14.1. Raster i kurzor

Raster

Raster se sastoji od mreţe taĉaka ili linija i

olakšava pozicioniranje kurzora. U zavisnosti od

izbora, mreţa moţe biti:

Tačkasta mreţa – ose su prikazane ţutim

krstićima a taĉke mreţe sivom bojom;

Mreţa linija – ose su prikazane ţutom a rasteri

sivom linijom.

Parametri rastera se mogu podesiti na sledeći naĉin:

Prikaz

Ukljuĉivanje/iskljuĉivanje prikazivanja mreţe.

ΔX, ΔY, ΔZ

Podešavanje koraka mreţe u sva tri pravca.

Tip

Izbor taĉkaste ili linijske mreţe.

Korak kurzora Podešava duţinu koraka pomeranja kurzora prilikom upravljanja tastaturom.

Parametri koraka kurzora se mogu podesiti na sledeći naĉin:

Vezano kretanje miša

Ograniĉava kretanje pointera miša, korakom kretanja kurzora pomoću dole navedenih

parametara

ΔX, ΔY, ΔZ

Pritiskom na kurzorske tastere, kurzor se pomera za podešen ΔX, ΔY, ΔZ korak u izabranom

pravcu.

Ctrl + “x”

Povećanje/smanjenje koraka kurzora za faktor "x". Ovo omogućava proizvoljnu preciznost

crtanja. Korak kurzora ne vaţi ako se kurzor pozicionira na liniju.

Ako je kretanje kurzora vezano, korak je veliĉine DX.

Korak kurzora se ignoriše ukoliko je njegov položaj na liniji koja nije paralelna globalnim

koordinatnim osama i tada se kurzor kreće duž linije.

Ukoliko je tolerancija ureĎivanja veća od koraka kurzora pratiće se nevidljiva mreža definisana

tolerancijom ureĎivanja.

Ako je kretanje kurzora vezano, korak je veliĉine DX.

Uputstvo 65

Pogledati...4.7.4 Vezano kretanje kurzora

Ako je raster mreže i korak kurzora podešen na istu vrednost pri postavljanju, čvorovi će biti na

tačkama mreže rastera.

2.15.14.2. UreĎivanje

Ugao vezanog

kretanja

Kretanje kurzora moţe biti slobodno i vezano.

Pritiskom na tipku [Shift] pri pomeranju kurzora

odreĊuje se pravac vezanog kretanja kuzora. Pri tome

je vezano kretanje zasnovano na dva tipa ugla (za

ostale naĉine vezanog kretnja kurzora Pogledati...

4.7.4 Vezano kretanje kurzora).

Automatski Automatski se izvršava niz funkcija ureĊivanja u zavisnosti od ukljuĉenih prekidaĉa.

Presecanje :

Ukoliko je Automatsko presecanje aktívno (ukljuĉuje se u meniju Podešavanja/Servis/UreĎivanje/

Automatski/Presecanje ) na preseku dve ukrštene linije automatski se generiše ĉvor, a broj linija se

povećava na ĉetiri. Ako su površinski elementi preseĉeni linijama nastaće novi sa karakteristikama

nasleĊenim od prvobitnih površinskih konaĉnih elemenata.

Upravljanje sklopovima :

Ukoliko je automatsko upravljanje sklopovima ukljuĉeno tada su pri prikazivanju sklopova

novostvoreni entiteti automatski prikljuĉeni u sve aktivne sklopove.

Osveţavanje :

Postavlja automatsko osveţavanje ekrana.

Tolerancija Dve taĉke na rastojanju koje je jednako ili manje od zadate tolerancije biće spojene, pri operaciji

Provera mreže. Toleancija se koristi i u kontroli duţina štapova i debljine površina.

Identifikacija

kurzora

Element ispod kurzora se identifikuje ako je rastojanje do kurzora

manje od podesivog rastojanja identifikacije kurzora. Jedinica mere

identifikacije rastojanja kurzora je piksel.

Ako je više elemenata unutar ovog rastojanja tolerancije, identifikuje se onaj koji je najbliţi kurzoru.

Pogledati... 4.7.1 Identifikacija kurzora

Tolerancija u

ravni

Taĉke oblasti i površina moraju biti u ravni. Svako odstupanje ĉvorova van ravni više od zadate

vrednosti tolerancije dovodi do njihovog brisanja. Tolerancija u ravni se moţe definisati na dva

naĉina:

Relativno [‰] u promilima najveće dimenzije poligona elementa;

Apsolutno [m] zadata vrednost.

Pomoćne

koordinate

Cilindriĉne ili sferne.

Pogledati... 4.3.2 Polarne Koordinate

66

2.15.14.3. Crtanje

Prikaz intenziteta

opterećenja

Podešavanje veliĉine prikaza simbola opterećenja.

Podešavanja se mogu izvršiti ako je omogućen

prekidaĉ Simboli/Grafički simboli/Opterećenja. Ove

vrednosti veliĉine prikaza ne utiĉu na vrednosti

opterećenja.

Sila

Prikaz veliĉine prikaza simbola za opterećenja

koncentrisnim silama.

Moment

Prikaz veliĉine prikaza simbola za opterećenja

koncentrisanim momentima.

Linijsko / površinsko opterećenje

Prikaz veliĉine prikaza simbola za linijska/

površinska opterećenja.

Granični ugao

konturne linije

Neće se prikazati zajedniĉki rub dva ili više susednih površinskih elemenata ukoliko je ugao izmeĊu

njihovih normala manji od ovde usvojene vrednosti.

Faktor povećenja

i smanjenja

Podešava se faktor povećanja/smanjenja (zoom faktor) tasterima [+] ili [-].

2.15.15. Informacije o modelu

Prikazuje glavne parametre modela.

Klikom na dugme Parametri analize prikazuju se odreĊeni parametri poslednje analize modela

(koliĉina memorije korištena za proraĉun, vreme proraĉuna, itd.). Informacije o analizi modela su

dostupne samo ako je model proraĉunat u verziji 10 programa AxisVM.

Prikazan rub

Neprikazan rub

Uputstvo 67

2.16. Brzi prekidači

Brzi prekidaĉi omogućuju trenutno ukljuĉivanje/iskljuĉivanje simbola na ekranu kao i upotrebu onih

alata koji se pri ureĊivanju ĉesto koriste. Ikonice se nalaze u donjem delu grafiĉkog ekrana.

Automatsko presecanje

Skokovito kretanje pointera

Nivoi (spratovi)

Sklopovi u razgranatoj listi

Prikaz sklopova selektovanih elemenata

Ravni rada

Preseci

Prikaz mreţe konaĉnih elemenata

Prikaz simbola opterećenja

Prikaz simbola i oznaka

Prikaz lokalnog sistema

Numeracija

Pozadinski lejer

Detekcija pozadinskog lejera

Neka od ovih podešavanja dostupna su i preko ikona Podešavanja, odnosno Servisi.

2.17. Informacioni paneli

Informacioni paneli se nalaze na prostoru za crtanje. Poloţaj panela nije fiksiran - moguće je

pomeranje po radnoj površini korišćenjem .

2.17.1. Info panel

Prikazuje informacije kao što su: aktivni sklop (sklopovi), tekući pogled, vrsta

analize, propis (standard) po kojem je izvršena analiza, tekući sluĉaj i

kombinacija opterećenja, greška rešenja, tekuća komponenta rezultata.

Za objašnjenje parametara E(U), E(P), E(W), E(EQ) videti 5 Analiza i 5.1

Statička analiza.

2.17.2. Panel koordinata

Pogledati... 4.4 Panel koordinata

68

2.17.3. Panel boja

Prikazuje legendu sa skalom boja koja ide uz prikaz rezultata proraĉuna (izolinije i izopovršine).

Klik u unutrašnjost prozora sa skalama boja poziva dijalog boks za podešavanje skale boja.

Broj boja u legendi (maksimalno 29) moţe da se podešava promenom veliĉine panela sa skalom

boja.

Podešavanje

panela boja

Granice Naĉini podešavanja granica intervala:

Min/max modela

Postavljanje donje i gornje granice intervala modela. MeĊuvrednosti se dobijaju interpolacijom.

Min/max sklopova Postavljanje donje i gornje granice intervala aktivnih sklopova. MeĊuvrednosti se dobijaju

interpolacijom.

Apsolutni max modela

IzmeĊu donje i gornje granice date veliĉine modela interpolacijom se odreĊuju meĊuvrednosti

boja. Za gornju i donju granica uzima se po apsolutnoj vrednosti najveća veliĉina modela.

Apsolutni max sklopova

IzmeĊu donje i gornje granice date veliĉine aktivnih sklopova interpolacijom se odreĊuju

meĊuvrednosti boja. Za gornju i donju granica uzima se po apsolutnoj vrednosti najveća veliĉina

aktivnih sklopova.

Korisnička postavka

Klik na element liste omogućava ureĊivanje vrednosti dodeljene boji u skali. Pri tome mogu da

se koriste i kurzorski tasteri. Pošto se pritisne OK vrednosti nivoa treba da monotono opadaju na

dole.

Automatska interpolcija Ako je ukljuĉena Automatska interpolacija tada se pri upisu neke nove vrednosti sve vrednosti

boja obnavljaju. Ukoliko je izmenjena gornja ili donja vrednost meĊuvrednosti se dobijaju

linearnom interpolacijom. Ukoliko se zada neka meĊuvrednost, program će primeniti bilinearnu

interpolaciju, vrednosti će se linearno menjati izmeĊu gornje i nove vrednosti, odnosno izmeĊu

nove i donje vrednosti i intervali mogu da se razlikuju.

Po vrednosti zadatog koraka

Vrednosti boja su odreĊene veliĉinom koraka . Pri upisu nove vrednosti ostale se preraĉunavaju

za veliĉinu definisanog korak. Prelaskom na drugi naĉin skala kreće od najniţe vrednosti

koristeći poslednju vrednost koraka.

Numeriĉke vrednosti skale boja mogu da se zapišu pomoću dugmeta Snimi kao... i da se koriste

naknadno.

Šrafiranje Šrafura vrednosti van definisanih se moţe podesiti da bude Neprovidna ili Providna.

Uputstvo 69

vrednosti koje su

van definisanih

Standardne vrednosti intervala se mogu podesiti i direktno iz brzog menija panela Skala boja, koji

moţemo pozvati klikom u oblast panela desnim tasterom miša.

Proračun

Pri prikazu vrednosti armature klikom na Definisanje i Proračun

pojavljuje se panel u kome je moguće u odnosu na preĉnik armature i

rastojanje izmeĊu šipki dobiti broj komada šipki armature.

Prilikom prikaza šeme stvarne količine armature AxisVM ne

dodeljuje boju numeričkim vrednostima, već samo ako se izabere

drugačiji raspored i veličina šipki. Moguće je izabrati da se

prikazuju sve šeme armiranja ili samo one u okviru aktivnih

(vidljivih) sklopova.

2.17.4. Panel podešavanja perspektive

Pogledati... 2.15.3 Pogledi

70

Ova strana je namerno ostavljena prazna.

Uputstvo 71

3. Glavni meni

3.1. Fajl

Stavke menija su detaljnije opisane u nastavku.

3.1.1. Novi model

Kreiranje novog modela konstrukcije. Ako tekući model nije snimljen pre poĉetka kreiranja novog,

pojavljuje se prozor sa pitanjem da li se ţeli snimiti tekući model.

U dijalog boksu se unosi naziv modela, bira standard po kojem će se vršiti analiza, biraju jedinice

mera, unosi zaglavlje projektne dokumentacije i bira postavka poĉetnog ekrana (pogled odozgo,

pogled sa strane ili perspektiva).

72

3.1.2. Učitavanje

[Ctrl]+

[O]

Uĉitava postojeći model u AxisVM. Ako tekući model nije snimljen, pre poĉetka uĉitavanja

pojavljuje se prozor sa pitanjem da li se ţeli snimiti tekući model.

Pojavljuje se standardni dijalog u koji se unosi naziv i lokacija postojećeg fajla.

AxisVM ulazne podatke o modelu snima u fajl sa ekstenzijom “.AXS” a rezultati su snimljeni u

fajlu sa ekstenzijom “.AXE”. Oba fajla sadrže jedinstveni identifikator koji se dodeljuje pri

svakom snimanju tako da je lako proveriti da li obe ekstenzije pripadaju istom modelu.

3.1.3. Snimanje

[Ctrl]+ [S]

Snimanje modela pod nazivom ispisanim na gornem delu AxisVM ekrana. Ako model nije snimljen

automatski pojavlje se Snimi kao... dijalog gde je potrebno dodeliti naziv fajlu. Komandu Snimi

kao... je korisno koristiti ako se ţele izvršiti izmene na modelu ali i saĉuvati originalni model.

Ako je aktivirana mogućnost Kreiraj rezervnu kopiju u Podešavanja/Osnovna podešavanja/

Integritet podataka/Automatsko snimanje kreiraće se kopija postojećeg fajla tog modela.

3.1.4. Snimanje kao...

Menja naziv modela i snima podatke aktuelnog modela pod novim nazivom. Ova komanda koristi se

pri zadavanju naziva modelu ili pri promeni modela, a sa ciljem da se zadrţi fajl sa originalnom

verzijom.

Konvertovanje

modela

Model formiran u starijim verzijama programa AxisVM konvertovaće se automatski pri prvom

uĉitavanju u noviju verziju AxisVM.

Komanda Fajl / Snimi kao / Format fajla omogućava snimanje modela u prethodnim verzijama

programa AxisVM.

Fajlovi modela u

aktuelnom

direktorijumu

Lokacija modela

Prikaz modela Informacije o

modelu

Uputstvo 73

3.1.5. Izvoz - Export

DXF fajl Geometriju (linije, ĉvorovi) aktuelnog modela zapisuje u fajl formata DXF nazivfajla.DXF za

moguću upotrebu u CAD programima. Geometrijske mere će biti oĉuvane.

Po izboru ove stavke menija pojavljuje se Export DXF dijalog boks gde mogu da se podese i jedinice

mera za model u izvezenom fajlu.

Za DXF izlazni fajl dostupna su tri razliĉita formata:

- AutoCAD 2000 DXF fajl

- AutoCAD R12 DXF fajl

- AutoCAD reinforcement design fajl.

Tekla Structures

fajl

Dostupna su dva formata fajlova:

Tekla (TS) Structures ASCII fajl (*.asc)

Snima geometriju modela u format fajla koji prepoznaje program Tekla Structures. Fajl sadrţi

koordinate ĉvorova i i j-krajeva, the karakteristike popreĉnih preseka i referentne taĉke štapnih ili

grednih elemenata.

Tekla (TS) DSTV fajl (*.stp)

Snima podatke štapnih ili grednih elemenata (krajnje taĉke, materijale, popreĉne preseke,

reference) kao standardni DSTV fajl. Ovaj format fajla podrţava više CAD softvera koji se bave

ĉeliĉnim konstrukcijama.

BoCad fajl Snima geometriju modela u fajl format koji moţe da se uĉita u BoCAD program. Fajl sadrţi

koordinate ĉvorova štapova, karakteristike popreĉnih preseka i referentnu taĉku za definiciju

poloţaja štapa odnosno grede u prostoru.

StatikPlan fajl Za programStatikPlan, AxisVM izvozi DXF file ukljuĉujući i konture armirane ploĉe sa raĉunskom

armaturom prikazanom preko izolinija i legendu sa rezultatima.

PianoCA fajl Generiše *.pia interfejs fajl za PianoCA. Sadrţi podatke, oslonce, opterećenja i rezultate proraĉuna

odabranog grednog elementa.

IFC 2x, 2x2, 2x3

fajl

Eksportuje IFC fajl opisujući arhitektonski model (zidovi, ploĉe, stubovi, grede). IFC fajl se moţe

uvesti u ArchiCAD, AutoDesk ADT, Revit, Nemetscheck Allplan, Tekla-Xsteel i druge

arhitektonsko-graĊevinske programe.

CADWork fajl Kreira DXF fajl koji se moţe koristiti u CADWork softveru za detalje armature.

Izvoze se samo selektovane oblasti.

Kako CADWork radi u 2D okruţenju, selektovane oblasti moraju biti u istoj ravni.

Svaka oblast u DXF fajlu pretvara se u lokalni X-Y koordinatni sistem, a Z koordinata predstavlja

raĉunski dobijenu koliĉinu armature.

SDNF 2.0, 3.0 fajl Snima model u SDNF (Steel Detailing Neutral Format) fajl koji mogu oĉitati programi za detalje

ĉelika (Advance Steel, SDS/2, Tekla Structures, PDMS).

AxisVM Viewer Snima model u formatu programa AxisVM Viewer (*.axv).

Videti… 7. AxisVM Viewer i Viewer Expert

74

AXS fajl Moguć je izvoz sledećih grupa

elemenata: cele konstrukcije, prikazanih

sklopova ili selektovanih elemenata.

Za odabir opcija izvoza sliĉnim kao

opcijama u Kopiraj (videti… 3.2.6

Kopiraj / ubaci ) kliknuti na dugme

Podešavanja u dijalogu Izvoz.

Izvoz izabranih

elemenata

Izvozi samo izabrane entitete u fajl nekog formata.

Jedinice

koordinata

U kojim će jedinicama biti izveţene koordinate moţe se ovde podesiti.

Podrazumevana jedinica je metar [m].

3.1.6. Uvoz -import

AutoCAD *.dxf

Uvozi mreţu geometrijskih entiteta iz DXF fajla AutoCAD-a u AxisVM. Lejeri uveţenog fajla su

uĉitani u modul za obradu lejera (Pogledati...3.3.3 Obrada lejera).

Lejeri se mogu ponovo uĉitati ukoliko doĊe do izmene uveţenog fajla što će korisnik i biti upitan

prikazanim dijagom u programu.

Selektovanje ove komande menija poziva dijalog boks Uvoz DXF.

Ukoliko se učitaju elipse sa aktivnom podelom mreže konačnih elemenata, konvertovaće se u

poligonalne linije, dok u suprotnom ostaju kao elipse.

Uvoz Modela

Parametri Jedinice

Zadaju se duţinske jedinice korištene u uveţenom DXF fajlu.

Maksimalni otklon kod kruţnog luka [m]:

Uvozom DXF fajla sa aktivnom mreţom konaĉnih elemenata elipse se konvertuju u poligone ĉiji

broj zavisi od vrednosti strele e.

Uputstvo 75

Provera geometrije

Pri uvozu DXF fajla kao aktivne mreţe, AxisVM spaja bliske ĉvorove ako je njihovo rastojanje

manje ili jednako od zadate veliĉine.

Koordinata novog ĉvora je srednja vrednost rastojanja koordinata ĉvorova koji se spajaju.

Zadatu veliĉinu tolerancije je potrebno postaviti relativno u zavisnosti od dimenzija modela.

Uvoz kao Uveţeni DXF fajl je moguće postaviti kao pozadinski lejer ili kao aktivnu mreţu.

Aktivna mreţa (čvorovi i linije)

Uveţenaa geometrija se smatra kao da je kreirana pomoću komandi u programu AxisVM.

DXF lejeri se mogu koristiti za kreiranje sklopova.

Pozadinski lejer

Uveţenaa geometrija se postavlja kao pozadinski (neaktivni) lejer. Na ovaj naĉin se pozadinski

entiteti mogu koristiti kao reference za novokreirane.

Načini Uvoza Moguće je odabrati dodavanje nove geometrije na postojeću ili prepisivanje nove preko postojeće.

Postavljanje

Moguće je odabrati ravni DXF lejera (X-Y, X-Z, ili Y-Z).

Pritiskom na dugme Postavljanje, DXF crteţ se locira na proizvoljno mesto koordinatnog sistema.

IFC 2.0, 2x i 2x2,

2x3 *.ifc fajl

Uvozi objekte iz arhitektonskih modela snimljenih kao IFC fajl. Uveţeni objekti mogu biti prikazani

kao 3D pozadinski lejeri ili mogu biti konvertovani kao izvorni model, dodavanjem materijala,

popreĉnih preseka itd. Postojeći arhitektonski modeli se uvek prepisuju novim.

Arhitektonski modeli mogu biti uveţeni iz sledećih programa: ArchiCAD, AutoDesk Architectural

Desktop, Revit Structure, Revit Building Nemetscheck Allplan, Bocad i Xsteel.

Uvoţenjem IFC fajlova dobija se statiĉki model (ako je dostupan) ili se arhitektonski objekti

prepisuju ili dodaju postojećim informacijama u AxisVM modelu.

Statički model Iz IFC verzije 2x3 moguće je izvesti detalje statiĉkog modela (ĉvorove, oblik, oslonce, opterećenja,

kombinacije opterećenja). Opcija Statički model je dostupna samo ako fajl sadrţi odgovarajuće

informacije. Ako je opisan samo arhitektonski model (stubovi, grede, zidovi, ploĉe, krov) automatski

se moţe kreirati statiĉki model u AxisVM nakon uvoza fajla.

Arhitektonski

model

Ova opcija moţe prepisati ili dodati informacije o arhitektonskom modelu u AxisVM model.

AxisVM moţe da oĉita stubove, grede, zidove, ploĉe i krovove.

Videti… 4.9.20 Generisanje AxisVM modela iz arhitektonskog (ArchiCad) modela

Kada se izveze fajl modela iz ADT (Architectural Desktop) potrebno je isključiti automatsko

ukrštanje zidova pre kreiranja IFC fajla.

AxisVM *.axs Uvozi model iz jednog AxisVM fajla i pridruţuje ga tekućem AxisVM fajlu.

Tokom pripajanja tekućem fajlu automatski se primenjuje komanda Provera geometrije (Pogledati...

4.8.14 Provera geometrije). Ako se karakteristike pripajanog i tekućeg elementa razlikuju,

zadrţavaju se karakteristike tekućeg. Grupe i kombinacije opterećenja, ako postoje, pripajaju se

tekućem modelu kao nove grupe i/ili kombinacije. Ako oba modela sadrţe isti sluĉaj opterećenja

dolazi do spajanja definisanih opeterećenja.

Sklopovi linija/ravni preseka istog naziva se spajaju, a ako su razliĉitog dodaju se postojećem.

Prilikom uvoza AxisVM fajla pojavljuje se sledeći

dijalog:

76

Klikom na dugme Postavi omogućava se postavljanje importovanog modela na proizvoljnu poziciju

na ekranu.

Stereo Lithography

*.stl fajl

Oĉitava trougaonu mreţu konaĉnih elemenata koja opisuje površine modela iz STL formata fajla.

Višestruki ĉvorovi i nepravilna trougaona mreţa se filtriraju (izbacuju) iz modela.

Bocad interface

*.sc1 fajl

Otvara fajl kreiran u softveru za ĉeliĉne konstrukcije Bocad (*.sc1) i uvozi geometriju i popreĉne

preseke grednih elemenata.

Glaser -isb cad-

*.geo fajl

Uvozi *.geo fajl iz Glaser -isb cad- opisujući gredne i površinske modele.

SDNF fajl

(Steel Detailing

Neutral Format)

Uvozi SDNF fajl koji sadrţi podatke iz softvera za detalje ĉeliĉnih konstrukcija.

3.1.7. Tekla Structures – AxisVM veza

Instalacija Veza meĊu ovim softverima je omogućena preko COM servera u AxisVM. Da bi ova veza

funkcionisala COM server se mora registrovati u operativnom sistemu (u Registry bazi) a zatim se

softver Tekla Structures mora "obavestiti" da je instaliran COM server.

AxisVM „setup“ automatski obavlja gore navedene operacije prijavljivanja COM severa i postavku

u Registry bazu a ako program Tekla Structures nije instaliran na raĉunaru drugi deo instalacije veze

meĊu programima se ne moţe izvršiti. Zbog toga se nakon instalacije Tekla Structures programa

mora ponoviti instalacija pomoću dva batch fajla iz AxisVM programskog direktorijuma:

!REGISTER_AXISVM.BAT

!REGISTER_TEKLA.BAT

Ako veza meĊu programima ne funkcioniše iz nekog razloga, preporuĉuje se ponavljanje postupka.

Povezivanje Nakon uspešne registracije model napravljen u programu Tekla Structures moţe se prebaciti u

AxisVM na sledeći naĉin: klikom u meniju Analiza na Analiza i dimenzionisanje modela... a zatim

klikom na dugme Karakteristike i postavljanjem procesora za analizu na AxisVM AD Engine.

Uputstvo 77

Ako se AxisVM AD Engine ne pojavi u padajućem meniju registracije nije uspela i mora se ponoviti

postupak instalacije veze programa.

Nakon odabira procesa analize prelazi se na dijalog Analiza i dimenzionisanje modela i klikom na

Pokreni pokreće se prenos modela u AxisVM. Status procesa prenosa prikazuje se na ekranu i ako je

uspešno izvršen klikom na U redu model se otvara u programu AxisVM.

Model u programu AxisVM:

U AxisVM se konvertuju i opterećenja i sluĉajevi opterećenja kreirani u programu Tekla Structures.

78

3.1.8. Zaglavlje strane

Moţe da se definiše proizvoljni tekst zaglavlja, u dva reda, koji će se pojaviti na svakoj strani

štampanog dokumenta, kao i proizvoljni komentar.

3.1.9. Podešavanje štampača

Omogućuje podešavanje parametara štampaĉa.

To je standardan Windows panel ĉija jeziĉka podešavanja odgovaraju jeziku instaliranom na

operativnom sistemu.

Uputstvo 79

3.1.10. Štampanje

[Ctrl]+

[P]

Omogućava štampanje modela zavisno od trenutnih podešavanja ekrana. Dozvoljava se podešavanje

štampaĉa i izgleda stranice.

Štampanje

crteţa

Pošalji u (izbor izlaznog ureĎaja)

Moguć je izlaz direktno na štampaĉ/ploter ili u grafiĉki fajl (DXF, BMP ili Windows Metafile

[WMF/EMF] format).

Štampač

Izbor tipa i parametara štampaĉa.

U sluĉaju Štampanje u fajl štampaće se u fajl sa ekstenzijom: naziv.prn.

Zadaje se broj primeraka. Dugme Podešavanje poziva standardni Windows dijalog boks za

podešavanje štampaĉa.

Razmera

Podešavanje razmere crteţa. Razmera ne moţe da se zada na perspektive, renderovane prikaze i

vizuelizacije kao i sluĉaju izvoza u Windows Metafile.

Margine (Štampaĉ/DXF)

Podešavanje margina. Na proveri štampe moguća je promena veliĉine margina pomoću miša.

Veličina bitmap slike (BMP, JPG)

Moguće je zadati meru bitmapa u pixelima, inĉima, mm ili cm, odnosno rezoluciju bitmapa u

dpi (broj taĉaka po inĉu).

Provera štampe

Ako je ukljuĉen prekidaĉ Pregled u malom prozoru je prikazan izgled štampanog dokumenta.

Kurzor se u ovom prozoru pretvara u šaku i pomeranjem miša uz pritisnut levi taster crteţ moţe

da se pomera, ali samo u slušaju izlaza na štampaĉ. Ovo pomeranje utiĉe samo na štampanu

sliku.

Informacije o trenutnom štampaĉu Podešavanje štampaĉa

Izbor izlaznog ureĊaja

80

Zaglavlje

Podešavanje datuma, primedbi i numeracije stranica koje se prikazuju na svakoj stranici

odštampanog dokumenta. Ako je iskljuĉen prekidaĉ za numeraciju stranica prikazuje se prazna

stranica u koju se mogu upisati proizvoljni brojevi stranica.

Orijentacija

Izbor vertikalnog ili horizontalnog poloţaja lista papira za štampanje.

Podešavanje boja

Moguć je izbor štampe u boji, u sivim nijansama ili „crno-belo“. Na „crno-belom“ štampaĉu

konvertovanje u sivu skalu obavlja drajver štampaĉa. U sluĉaju izbora sivih nijansi konverziju

izvršava program. Preporuĉuje se proba zbog postizanja odgovarajućeg kvaliteta štampe. Kod

„crno-bele“ štampe svi entiteti na crteţu će biti u crnoj boji.

Dimenzije hartije

Izbor formata hartije za štampanje.

Tipovi slova

Izbor tipa i veliĉine fontova koji se koriste.

Debljine pera (linija na crteţu)

Podešavanje debljine pera (u mm ili inĉima) pri štampanju.

Debele linije: za oslonce i krute elemente;

Srednje debele linije: za izolinije i linije preseka;

Tanke linije: za ostale delove crteţa.

Prozori koji se štampaju

Moguć je izbor štampe sadrţaja samo aktivnog ili svih prozora ako se radi u više prozora.

Štampanje u fajl U sluĉaju ovog izbora formira se print fajl naziv.prn koji moţe da se štampa naknadno.

Ako postoji print fajl naziv.prn pri štampanju u fajl sa istim nazivom, pojavi se dijalog boks sa

prekidaĉima: zamena i dopuna postojećeg fajla.

Štampanje u fajl moţe da se podesi i u standardnom Kontrolnom panelu Windowsa pod stavkom

Štampači, ako se za port štampaĉa izabere File. Tada nije moguća dopuna postojećeg print fajla novim

fajlom istog naziva.

Štampanje

tabela

Moguć je izbor štampe opsega strana tabele (sve/parne/neparne/aktuelne/ /selektovane) ili oblasti.

Na primer: ako se u polje upiše: 1,3,7-10,20-18 štampaće se stranice tabele: 1, 3, 7, 8, 9, 10, 20, 19 i

18.

Uputstvo 81

3.1.11. Štampanje iz fajla

*. prn kreirani fajl moţe se štampati preko sledećeg panela.

U okviru ovog dijalog boksa moguća je i štampa više print fajlova sa izborom redosleda mišem ili

kurzorskim tasterima.

3.1.12. Baza modela

Komandom Fajl/Baza modela omogućeni su pregled, informacije o modelu i manipulacija fajlovima

modela.

Fajlovi modela kreiranih programom AxisVM oznaĉeni su simbolom . Ako postoji i fajl sa

rezultatima analize oznaĉen je istim simbolom ali sa plavim trouglom u donjem desnom uglu .

Prikaz modela

Aktuelni direktorijum Aktuelni disk

82

Novi direktorijum

Formiranje novog direktorijuma u postojećem.

Kopiranje

Kopiranje izabranih fajlova iz startnog u odredišni direktorijum. Moţe se zahtevati i kopiranje

fajlova sa rezultatima.

Preimenovanje/Premeštanje

Preimenovanje ili pomeranje izabranih fajlova iz startnog u odredišni direktorijum

Brisanje

Brisanje izabranih fajlova. Moguće je izabrati brisanje obe datoteke modela ili samo brisanje

fajla sa rezultatima.

Učitavanje

Uĉitavanje fajla sa ulaznim podacima nekog modela.

Fajlovi modela kreiranih programom AxisVM oznaĉeni su simbolom . Ako postoji i fajl sa

rezultatima analize oznaĉen je istim simbolom ali sa plavim trouglom u donjem desnom uglu .

Prikaz modela

Prikaz aktuelnog ţiĉanog modela u pogledu od gore, sa strane, spreda ili perspektivi, sa

osnovnim informacijama o modelu.

Zatvaranje

Izlaz iz dijalog boksa baze modela.

3.1.13. Baza materijala

AxisVM sadrţi bazu definisanih konstrukcionih materijala i omogućava da se zada niz karakteristika

materijala za korišćenje u numeriĉkoj analizi. Svaki niz karakteristika istog materijala ima razliĉiti

naziv (na primer: MB30, MB40...).

Baza materijala se moţe otvoriti i prekledati i pomoću ikonice Pregled tabela i selektovanjem

Baze/Baza materijala. (Pogledati... 4.9.7 Linijski konaĉni elementi, 4.9.20 Generisanje AxisVM

modela iz arhitektonskog).

Pogledati detaljniji opis pregleda tabela u poglavlju 2.9.

Karakteristike

materijala

Ova baza sadrţi karakteristike materijala iz konstrukterske prakse na osnovu standarda Evrokod,

DIN-1045, DIN-1045-1, NEN, SIA-162, MSz i STAS. Korisnik moţe ove podatke da menja i

dopunjava po potrebi. Materijali iz ove baze mogu da se upotrebe uz bilo koji model.

Promene u bazi materijala ne utiču na prethodno kreirane modele koristeći modifikovane

materijale.

Uputstvo 83

Pri unosu novog materijala pojavljuje se sledeći dijalog boks:

Definisanje novog

materijala

[Ctrl+Ins], Promena

karakteristika

materijala

Definisanjem novog materijala pojavljuje se dijalog boks sa mogućnošću definisanja ili menjanja

svih karakteristika materijala. Polja sadrţe karakteristike materijala koje se mogu menjati nezavisno

od propisa koji su izabrani za analizu.

Ako su naziv novog i postojećeg materijala isti novom materijalu se automatski dodeljuje

naziv_indeks. Ako tekstura nije dodeljena materijalu klikom na kvadarat sa desne strane otvara se

baza materijala i omogućava izbor. Pogledati... 2.15.6 Prikaz modela

Karakteristike

materijala

U bazi se nalaze sledeće karakteristike materijala :

- Tip materijala: Ĉelik, beton, drvo, aluminijum, i drugi

- Nacionalni propis, standard o materijalu

- Naziv materijala

- Boja materijala za prikaz na ekranu

- Boja konture za prikaz na ekranu

- Tekstura

Parametri analize Moguće je definisanje materijala kao izotropnog ili ortotropnog. Opšti parametri:

Ex Young-ov modul elastiĉnosti u lokalnom x-pravcu

Ey Young-ov modul elastiĉnosti u lokalnom y-pravcu

Poisson-ov koeficijent

T Koeficijent termiĉke dilatacije

Zapreminska masa

U slučaju drvenih materijala:

je zapreminska masa graĊe pri vlaţnosti od 12%, a modul elestiĉnosti E je zasnovan na

rezultatima ispitivanja savijanjem. Vremenski efekti nisu uzeti u obzir.

84

Parametri

dimenzionisanja

Karakteristike parametara dimenzionisanja zavise od vrste materijala i izabranog nacionalnog

propisa.

EC,

DIN 1045-1,

SIA 26x,

Italijanski

ĉelik

yf Granica razvlaĉenja

uf Ĉvrstoća na zatezanje

*yf Granica razvlaĉenja (40mm <t< 100mm)

*uf Ĉvrstoća na zatezanje (40mm <t< 100mm)

NEN ĉelik

dyf Granica razvlaĉenja

ytf Ĉvrstoća na zatezanje

*ydf Granica razvlaĉenja (40mm <t< 100mm)

*ytf Granica razvlaĉenja (40mm <t< 100mm)

EC,

Italijanski

beton

ckf Karakteristiĉna vrednost pritisne ĉvrstoće (cilindar starosti

28 dana)

c Parcijalni koeficijent sigurnosti

αcc Koeficijent umanjenja pritisne ĉvrstoće

t Koeficijent teĉenja

DIN 1045-1 beton


28 dana)

cubeckf ,

Karakteristiĉna vrednost pritisne ĉvrstoće kocke


Koeficijent umanjenja pritisne ĉvrstoće


SIA 26x beton


28 dana)



NEN beton ckf ’ Karakteristiĉna vrednost pritisne ĉvrstoće (cilindar starosti

28 dana)

Koeficijent teĉenja

EC drvo

kmf , Karakteristiĉna ĉvrstoća na savijanje

ktf ,0, Karakteristiĉna ĉvrstoća na zatezanje paralelno sa vlaknima

ktf ,90, Karakteristiĉna ĉvrstoća na zatezanje upravno na vlakna

kcf ,0, Karakteristiĉna ĉvrstoća na pritisak paralelno sa vlaknima

ykcf ,,90 Karakteristiĉna ĉvrstoća na pritisak upravno na vlakna (y)

(za masivno i lepljeno lamelirano drvo

kczkcykc fff ,90,,90,,90 )

zkcf ,,90 Karakteristiĉna ĉvrstoća na pritisak upravno na vlakna (z)


)

ykvf ,, Karakteristiĉna ĉvrstoća na cepanje (y)


)

zkvf ,, Karakteristiĉna ĉvrstoća na cepanje (z)


kvzkvykv fff ,,,,, )

E0,mean Glavni Youngov modul elastiĉnosti paralelan vlaknima (x)

E90,mean Glavni Youngov modul elastiĉnosti upravan na vlakna (y)

E 0.05 5% moduo elastiĉnosti paralelan vlaknima (x)

Gmean Glavni moduo smicanja

M Parcijalni koeficijent za materijal

s Eksponent zavisnosti od veliĉine (za LVL materijale)

kczkcykc fff ,90,,90,,90

kczkcykc fff ,90,,90,,90

Uputstvo 85

3.1.14. Baza poprečnih preseka

AxisVM sadţi bazu ĉeliĉnih profila i betonskih popreĉnih preseka. Do ovih baza se dolazi pomoću

progama za pregled tabela. U bazi podataka se mogu naći ĉeliĉni profili raznih svetskih proizvoĊaĉa.

(Videti.. 2.9 Tabele).

Funkcija - Poništi - na modifikacijama baze podataka ne radi.

Kreiranje nove

baze

Nova tabela profila moţe da se kreira pomoću komande Fajl/Nova baza u Pregledu tabela. Potrebno

je da se zada naziv fajla, naziv tabele profila i tip profila. Fajlovi tipa *.sec biće smešteni u glavnom

AxisVM direktorijumu.

Svakom novom poreĉnom preseku se zadaje naziv i definišu sledeće karakteristike:

Naziv

Naĉin izrade Valjani, zavareni, hladno-oblikovani, drugo.

Oblik I (H, W), U, L, puni cevni, kruţni, pravougaoni, C, Z, S, J, T, kutijasti,

korisniĉki definisan.

Karakteristike

popreĉnih preseka

Prilikom kreiranja novog popreĉnog preseka u tabeli potrebno je popuniti sva polja.

Ax Površina popreĉnog preseka

A1(*)

Smiĉuća površina popreĉnog preseka (odgovara transverzalnoj sili Qy)

A2(*)

Smiĉuća površina popreĉnog preseka (odgovara transverzalnoj sili Qz)

r1, r2, r3 Radijusi ugaonih šavova

Ix Torzioni moment inercije (oko lokalne x ose)

Iy Moment inercije oko lokalne y ose (fleksioni)

Iz Moment inercije oko lokalne z ose (fleksioni)

Iyz Centrifugalni moment inercije

I1(*)

Glavni moment inercije (max)

I2(*)

Glavni moment inercije (min)

Iω Torzioni moment inercije (za dimenzionisanje ĉeliĉnih profila)

W1, el,t(*)

Otporni moment, gornji = I1 / e2_max

W1, el,b(*)

Otporni moment, gornji = I1 / e2_min

W2,el,t(*)


W2,el,b(*)


W1,pl(*)

Otporni moment plastiĉnosti

W2,pl(*)


i1(*)

Polupreĉnik inercije oko y lokalne ose

i2(*)

Polupreĉnik inercije oko z lokalne ose

b Dimenzija u lokalnom y pravcu (širina)

h Dimenzija u lokalnom z pravcu (visina)

yG Pozicija teţišta u pravcu lokalne y ose u odnosu na donji levi ugao pravougaonika koji

opasuje presek

zG Pozicija teţišta u pravcu lokalne z ose u odnosu na donji levi ugao pravougaonika koji

opasuje presek

ys,zs Poloţaj centra smiĉuće površine u lokalnom y i z pravcu u odnosu na centar mase

86

S.p. Taĉke proraĉunskih napona

(*) Ako su prva i druga glavna osa lokalne ose y i z, vrednosti sa (*) oznaĉavaju da se radi o

y i z osi.

Karakteristike

tabele

Uvoz/Izvoz

vrednosti

Kopiranje/

Ubacivanje

poprečnih preseka

Dodavanje/

Modifikacija /

Brisanje

poprečnih preseka

Karakteristike korisniĉki definisane baze mogu se menjati preko Fajl / Karakteristike tabele

poprečnih preseka u meniju Tabela, a brisati preko Fajl / Brisanje tabele poprečnih preseka.

Moguć je i import i eksport numeriĉkih vrednosti u bazu iz fajlova tipa dBaseIII preko Fajl / Uvoz

dBase fajla.

Karakteristike profila sa kompletnim grafiĉkim informacijama mogu se kopirati iz jedne tabele i

ubaciti u drugu. U drugu aplikaciju, preko clipboarda, mogu se preneti samo numeriĉki podaci o

profilima.

Novi profil moţe se dodati bilo kojoj tabeli profila iz menija UreĎivanje/Novi red ili kombinacijom

[Ctrl]+[Insert] ili preko odgovarajuće ikone posle ĉega se unose vrednosti parametara.

Novi profil moţe se definisati i korišćenjem UreĎivača profila iz menija UreĎivanje/Konstruisanje

profila ili kombinacijom [Ctrl]+[G].

Izmena profila, ako postoje grafiĉke informacije o profilu, moţe da se izvrši iz menija

UreĎivanje/Modifikacija profila, ili kombinacijom [Ctrl]+[M].

AxisVM pri promeni bilo koje dimenzije standardnog oblika automatski proraĉunava sve ostale

parametre popreĉnog preseka i obnavlja ispisane podatke.

Popreĉni presek se moţe obrisati pomoću ikonice za brisanje ili kombinacijom tastera [CTRL+Del].

Videti opis ureĊivaĉa popreĉnih preseka u poglavlju 3.1.14.1.

Baza poprečnih preseka sadrži vrednosti torzionog momenta inercije I koji se koristi u modulu

za dimenzionisanje čeličnih konstrukcija.

Karakteristične vrednosti poprečnih preseka u bazi preuzete su iz baze proizvoĎača profila i

preporučuje se njihova provera pre korišćenja.

Naredna tabela prikazuje oblik i referentni sistem popreĉnih preseka.

Karakteristike koje proizvoĊaĉ nije naveo su proraĉunate programom.

Uputstvo 87

Popreĉni preseci

Pri proraĉunu i prikazu karakteristika popreĉnog

preseka uzete su u obzir i debljine odnosno radijusi

ugaonih šavova (r1, r2, r3)

Objašnjenja radijusa, visine, širine, debljine zida i

preĉnika mogu se videti ispod na šematskim

dijagramima.

Ĉeliĉni popreĉni

preseci

Baza popreĉnih preseka sadrţi sledeće tipove popreĉnih preseka:

Hladno valjane I grede sa ravnim

flanšama

Hladno valjane I grede sa flanšama

ĉija debljina se smanjuje ka

krajevima

Hladno valjani T oblici Hladno valjani ugaonici

Hladno valjani U oblici sa ravnim

flanšama

Hladno valjani U oblici sa flanšama

ĉija debljina se smanjuje ka

krajevima

88

Hladno profilisane cevi Hladno profilisani i valjani kutijasti

profili (RHS)

Hladno profilisani J oblici Hladno profilisani ugaonici

Hladno profilisani U oblici Hladno profilisani C oblici

Hladno profilisani Z oblici Hladno profilisani S oblici

Hladno profilisani C oblici

(LINDAB)

Hladno profilisani Z oblici

(LINDAB)

Betonski popreĉni

preseci

U bazi podataka se nalaze najĉešće upotrebljavani popreĉni preseci od preseka 20x20cm do

80x80cm, sa koracima od 2cm i 5cm.

Uputstvo 89

3.1.14.1. UreĎivač poprečnih preseka

UreĎivač poprečnih preseka omogućava konstruisanje tankozidnih i punih preseka. Komponente

preseka mogu da budu pravougaonog, kruţnog, prstenastog i poligonalnog oblika, kao i elementi iz

baze koji se dodaju preseku koji se konstruiše. Za definisane komponente program odreĊuje

karakteristike popreĉnog preseka i glavne ose.

Komponente profila mogu da se pomeraju, kopiraju, rotiraju i simetriĉno kopiraju.

Pritiskom na dugme OK izlazi se iz UreĎivača poprečnih preseka uz snimanje datog preseka pod

zadatim nazivom.

UreĊivaĉ popreĉnik preseka se moţe pokrenuti i sa glavne trake menija preko dijaloga za linijske

elemente. Pogledati... 4.9.7 Linijski konaĉni elementi

UreĊivaĉ se moţe koristiti i prilikom definisanja preseka modela uveţenih preko IFC formata iz

arhitektonskog modela. Pogledati.... 4.9.20 Generisanje AxisVM modela iz arhitektonskog

(ArchiCad) modela.

Korišćenje

tastature i miša

Pogledati... 2.5 Rukovanje kurzorom, tastaturom i mišem

Traka alatki Najvaţnije funkcije dostupne su i preko trake alatki.

Štampa popreĉni presek. Pogledati...3.1.10 Štampanje.

Dodaje sliku popreĉnog preseka u Bazu crteža.

Pogledati...3.2.10 Snimanje crteţa i tabele rezultata analize

Poništava poslednju operaciju.

Ponavlja poništeno.

Kopira sliku popreĉnog preseka u clipboard.

Biblioteka

poprečnih preseka

Uĉitava popreĉni preseka iz baze popreĉnih preseka.

Import iz DXF

fajla

Konture tankozidnih zavarenih popreĉnih preseka mogu da se uvezu i iz DXF fajlova.

Tačke napona

Izbor taĉaka (maksimalno 8) u kojima se raĉunaju naponi. Podrazumeva se teţište preseka kao jedna

taĉka (ukupno 9. taĉaka). Ove taĉke pomeraju se zajedno sa presekom.

Naponi se izračunavaju samo za definisane tačke. Ako tačke nisu definisane od strane korisnika

program automatski računa napon samo za centralnu tačke (u težištu).

90

Meni ikona Funkcije za ureĊivanje su dostupne preko menija ikona sa leve strane aktivnog prozora. Funkcije su

iste kao i u glavnom meniju ikona.

Pogledati... 2.15 Meni ikona.

Tankozidi

zavareni profili

Centralna tačka Moţe se izabrati centralna taĉka za svaku komponentu popreĉnog preseka pomoću koje se moţe

editovati poloţaj komponenti u okviru celokupnog popreĉnog preseka.

Standardni oblici se mogu zadavati i parametarski. Moraju se definisati sledeći parametri:

Način izrade Dostupna su tri naĉina (vuĉeni, zavareni, hladno oblikovani).

Dimenzije Vrednosti zavise od naĉina izrade (visina, širina, debljina, radijus šava, preĉnik, itd.).

Rotiranje Omogućava zadavanje ugla rotacije reseka . Podrazumevana vrednost je 0.

I profili

Složeni I profili

Definisani su visinom, širinom i

debljinom noţice i rebra i radijusom

ugaonog šava.

Uputstvo 91

Asimetrični I

profili

Definisani su visinom, debljinom

noţice i rebra i dimenzijama gornje i

donje noţice.

Pljosnati profili

Definisani su širinom (b), debljinom

(v) i uglom (α), uz uslov da je b>v.

Cevasti profili

Definisani su spoljnim preĉnikom (d) i debljinom zida (v). Osa profila predstavlja konturu zatvorene

oblasti prikazane isprekidanom linijom.

Drugi oblici

, , ,

, ,

Definisani su visinom, širinom, debljinom i u sluĉaju vuĉenih ili zavarenih uglom krivine ili šava.

Dvostruki profili

, ,

Osnovni oblici dvostrukih popreĉnih preseka se mogu zadati parametarski (širina, visina, debljina

rebra i noţica) ili uĉitati iz baze profila.

Posebni parametri dvostrukih profila:

rastojanje profila: a

orijentacija : „jedan ka drugom“ ili „leĊima“ (u sluĉaju 2U profila)

Poligonalni oblici

Definisanje poligonalnih profila.

Pre definisanja poloţaja potrebno je izabrati

poloţaj centralne linije elementa:

1. sa leve strane elementa

2. kroz centar

3. sa desne strane

R parametar : radijus krivine (vuĉenja ili

šava).

92

Lučni oblici

Definišu se preĉnikom, centralnim uglom

i debljinom.

Promena debljine

zida

Debljina zida tankonzidnih profila se moţe menjati za svaki

posebno. Debljine zidova parametarski definisanih oblika se

menjaju preko parametara.

Brisanje Tipka [Del] poziva panel za selektovanje komponenti za brisanje. Po izlasku iz panela biće izbrisane

i taĉke napona.

Tačke napona Brisanje izabranih taĉki napona.

Tačka napona u težištu poprečnog preseka se ne može izbrisati.

Opcije Podešavanje dimenzija mreţe, koraka kurzora odnosno multiplikatora za uvećavanje ili smanjivanje.

Puni profili

Pravougaoni

Definisanje pravougaonika širinom (b), visinom (h) i uglom (α).

Kružni,

polukružni

,

Definišu se preĉnikom i uglom α.

I oblici

Definisanje "I" popreĉnog preseka parametrima a1, a2, a3, b1, b2, b3 i α. Neki parametri (a1, a3) i

(b1, b3) mogu da imaju nultu vrednost, pa se dobijaju "T", "U" i "L" preseci.

Uputstvo 93

Poligonalni

Zadavanje popreĉnog preseka poligonalnog oblika. Konstruisanje poligona se završava pritiskom na

tipku (Enter) ili pritiskom na desno dugme ili zatvaranjem poligona.

Ubacivanje

glavne

(centralne) tačke

Ubacivanje nove centralne taĉke na konturu popreĉnog preseka. Oblik popreĉnog preseka se moţe

menjati pomeranjem centralne taĉke mišem.

Puni

Pritisnuto dugme omogućava definisanje popreĉnog preseka a pritisnuto dugme Ošupljeni definisanje

otvora u preseku.

Ošupljeni

Aktiviranjem ovog prekidaĉa u puni popreĉni presek bilo kog oblika se moţe uneti otvor

pravougaonog, kruţnog i poligonalnog oblika.

Brisanje Tipka [Del] poziva panel za selektovanje komponenti za brisanje. Brisanjem komponenti brišu se i taĉke napona.

Poligon Brisanje izabranih komponenti.

Tačke napona Brisanje izabranih taĉki napona.

Tačka napona u težištu poprečnog preseka se ne može izbrisati.

Opcije Podešavanje dimenzija mreţe, koraka kurzora odnosno multiplikatora za uvećavanje ili smanjivanje.

Karakteristike

proraĉuna Program proračunva sledeće karakteristike poprečnog preseka:

AxisVM integracijom izraĉunava Ax, Iy, Iz, Iyz, a metodom konaĉnih elemenata Ay, Az, Ix, I, ρy,

ρz, ρyz, ρ1, ρ2, A1, A2

Ako se popreĉni presek sastoji iz dva ili više nezavisnih elemenata sledeće karakteristike preseka se

ne proraĉunavaju: Ay, Az, ρy, ρz, ρyz, ρ1, ρ2, A1, A2 .

Ax Površina popreĉnog preseka

Ay Smiĉuća površina popreĉnog preseka (odgovara transverzalnoj sili Qy)

Az Smiĉuća površina popreĉnog preseka (odgovara transverzalnoj sili Qz)

Ix Torzioni moment inercije (oko lokalne x ose)

Iy Moment inercije oko lokalne y ose (fleksioni)

Iz Moment inercije oko lokalne z ose (fleksioni)

Iyz Centrifugalni moment inercije

I1(*)

Glavni moment inercije (max)

I2(*)

Glavni moment inercije (min)

α Ugao izmeĊu prve glavne lokalne ose i y lokalne ose

Iω Torzioni moment inercije (za dimenzionisanje ĉeliĉnih profila)

ρy Faktor smicanja u lokalnom y pravcu

ρz Faktor smicanja u lokalnom z pravcu

ρyz Faktor smicanja za lokalna ukrštanja yz pravaca

ρ1 Faktor smicanja za glavni lokalni prvi pravac

ρ2 Faktor smicanja za glavni lokalni drugi pravac

A1(*)

Smiĉuća površina popreĉnog preseka (odgovara transverzalnoj sili Qy)

A2(*)

Smiĉuća površina popreĉnog preseka (odgovara transverzalnoj sili Qz)

W1, el,t(*)

Otporni moment, gornji = I1 / e2_max (videti dijagram ispod)

W1, el,b(*)


W2,el,t(*)


W2,el,b(*)


W1,pl(*)


W2,pl(*)


i1 Polupreĉnik inercije oko y lokalne ose

i2 Polupreĉnik inercije oko z lokalne ose

94

yG Pozicija teţišta u pravcu lokalne y ose u odnosu na donji levi ugao pravougaonika koji

opasuje presek

zG Pozicija teţišta u pravcu lokalne z ose u odnosu na donji levi ugao pravougaonika koji

opasuje presek

ys, zs Poloţaj centra smiĉuće površine u lokalnom y i z pravcu u odnosu na centar mase

Po Spoljašnji obim (konture punog preseka)

Pi Unutrašnji obim (otvora)

(*) Ako su prva i druga glavna osa lokalne ose y i z, vrednosti sa (*) oznaĉavaju da se radi o

y i z osi.

Glavni momenti

inercije

I1 2

2

122

xy

yxyxI

IIIII

I2 2

2

222

yz

zyzyI

IIIII

yx

xyn

nn

ntg

2)2(

9090 , relativno u odnosu na lokalnu y osu popreĉnog preseka.

Proraĉun

otpornog

momenta

elestiĉnosti

max_2

1,,1

e

IW gornjiel

min_2

1,,1

e

IW donjiel

max_1

2,,2

e

IW gornjiel

min_1

2,,2

e

IW donjiel

Smicanje Gredni elementi se raĉunaju ne uzimajući u obzir deformacije od smicanja ĉak iako su popreĉni

preseci zadati sa nekom vrednosti površine smicanja.

Za rebro elemente površine smicanja se uzimaju pri proraĉunu i moraju biti unete sa pozitivnom

vrednosti većom od nule ( 0yA i 0zA ).

Pri dimenzionisanju ĉeliĉnih konstrukcija površina smicanja se uzima u obzir prema izabranom

nacionalnom propisu a ne prema unetim vrednostima.

= faktor smicanja

gde je: y

xy

AA

z

xz

AA

3.1.15. Izlaz

[Ctrl]+ Q] Izlazi iz programa

Uputstvo 95

3.2. UreĎivanje

3.2.1. Poništi

[Ctrl]+[Z]

Poništava poslednju operaciju tj. vraća stanje pre poslednje komande. Broj poništavanja (maks. 99)

moţe da se definiše iz menija:

Podešavanja/Osnovna podešavanja/Sigurnost podataka/Poništi.

3.2.2. Ponovi

[Shift]+[Ctrl]+[Z]

Ponavlja poništenu operaciju tj. poništava komandu Poništi.

3.2.3. Selektuj sve

[Ctrl]+ [A] Pogledati... 2.15.1 Selektovanje

3.2.4. Kopiranje

[Ctrl]+ [C] Kopiranje sadrţaja aktivnog prozora na clipboard. Ako ništa nije selektovano kopiraju se aktivni

sklopovi, ako su ukljuĉeni. Ako ništa nije selektovano (a nema aktivnih sklopova) kopira se ceo

model.

Kopiranje se moţe i prekinuti.

3.2.5. Ubaci

[Ctrl]+ [V] Iz clipboarda kopira elemente u AxisVM.

96

3.2.6. Kopiraj / ubaci opcije

Opcije kopiranja

Selektovani elementi (i korisniĉki definisani sklopovi koji ih sadrţe) kao i njima pridruţeni oslonci,

opterećenja, kotne linije ili armatura se uvek kopiraju u clipboard.

Za podešavanje opcija kopiranja u

novo otvorenom panelu izvršiti

podešavanja: Selektovani oslonci/

Selektovana opterećenja/ Selektovane

kotne linije/ Selektovane oblasti

armiranja. U panelu se biraju opcije

kopiranja svih ili pripadajućih

sluĉajeva opterećenja, kombinacija

opterećenja, grupa opterećenja kao i

ukljuĉivanje opcije kopiranja aktivnog

ekrana kao crteţa.

Opcije ubacivanja

Slučajevi opterećenja:

Ubacivanje sluĉajeva opterećenja se

moţe podesiti sledećim opcijama:

Ubaci kao novi slučaj opterećenja:

sluĉajevi opterećenja iz clipboarda se

ubacuju kao novi. Ako je ukljuĉena

opcija Spoji slučajeve opterećenja

istog naziva u postojeće će biti dodati

iz clipboarda sluĉajevi istog naziva.

Ako se kopiranja i ubacivanja

obavljaju unutar istog modela

preporuĉuje se da ova opcija bude

ukljuĉena radi izbegavanja kreiranja

nepotrebnog broja sluĉajeva

opterećenja.

Pripajanje opterećenja iz svih slučajeva opterećenja u tekuće. Ukljuĉena ova opcija pripaja

opterećenja iz svih sluĉajeva opterećenja iz clipboarda u tekući sluĉaj opterećenja modela.

Sklopovi: U clipboard se kopiraju i korisniĉki definisani sklopovi selektovanih elemenata. Prva opcija ubacuje

elemente sklopova u sve sklopove modela, a druga ubacuje sklopove kakvi su bili u kopiranom

modelu.

Pozicije ubacivanja Omogućava izbor tri pozicije za ubacivanje iz clipboarda.

Ubacivanje na istu poziciju kopiranog modela: ubaĉeni elementi će se nalaziti na istim koordinatama

kao i u izvornom modelu.

Postavljanje u odnosu na relativni početak/ Postavljanje u odnosu na krajnju tačku strukture: Ako je

ukljuĉena neka od ovih opcija postavljanje ubaĉenih elemenata se definiše klikom levog dugmeta

miša. U prvom sluĉaju pozicija je relativni poĉetak izvornog modela a u drugom automatski

detektovana krajnja taĉka kopirane strukture.

Uputstvo 97

3.2.7. Brisanje

[Del]

Brisanje izabranih entiteta. Ukoliko nema izabranih entiteta otvara se panel za izbor, a zatim i

dijalog boks za brisanje.

Omogućava brisanje selektovanih geometrijskih entiteta.

Postupak:

1. Odabrati geometrijske entitete koji se brišu. Selektuju se ili pomoću panela za izbor ili

drţanjem tipke [Shift] i odabira entiteta levim klikom miša.

2. Nakon selekcije pritisnuti tipku [Del]. Ako entiteti nisu selektovani prethodno pojavljuje se

panel za selekciju i tada se mogu odabrati entiteti. Pogledati... 2.15.1 Selektovanje.

3. Omogućiti prekidaĉe entiteta koji se brišu.

4. Pritiskom na dugme U redu završava se postupak i zatvara dijalog.

Prekidaĉi u dijalogu su aktivni ili ne u zavisnosti od trenutne selekcije entiteta (geometrija, elementi,

opterećenja...).

Geometrija Omogućava selekciju geometrijskih entiteta za brisanje. Brišu se i pripadajući konaĉni elementi i

opterećenja selektovanih geometrijskih entiteta.

Elementi Omogućava selekciju konaĉnih elemenata za brisanje. Brisanje konaĉnih elemenata ne briše

geometrijske entitete ali se brišu pripadajuća opterećenja.

Reference Omogućava selekciju referenci za brisanje. Brišu se i svi elementi i opterećenja koji koriste

selektovane reference.

Mreţa Omogućava brisanje mreţe podele oblasti.

Dimenzionisanje

betonskih

konstrukcija

Omogućava brisanje parametara armiranja pridruţenog selektovanim elementima. Parametri

dimenzionisanja temelja se takoĊe brišu.

Dimenzionisanje

ĉeliĉnih / drvenih

konstrukcija

Omogućava brisanje parametara dimenzionisanja ĉeliĉnih/ drvenih konstrukcija pridruţenih

selektovanim entitetima.

Kotne linije, tekst Briše kotne linije, tekst boksove, itd. selektovanih entiteta.

3.2.8. Pregled tabela

[F12]

Pogledati... 2.9 Tabele

98

3.2.9. Izrada dokumentacije

[F10]

Pogledati... 2.10 Izrada dokumentacije

3.2.10. Snimanje crteţa i tabele rezultata analize

Dodavanje crteţa

u Galeriju [F9]

AxisVM omogućava snimanja: glavnog prozora, dijagrama pomeranja i unutrašnjih sila, rezultate

dimenzionisanja ĉeliĉnih konstrukcija, proraĉuna armature i dijagrame stubova i greda, itd. U sluĉaju

rada u više prozora moguće je snimanje svih ili samo aktivnog prozora.

Za snimanje dijagrama može poslužiti i Baza crteža. Dok Galerija sadrži slike, Baza crteža sadrži

crteže koji se ponovo iscrtavaju u zavisnosti od promene modela.

Pogledati... 2.13 Baza crteţa i 2.10.4 Galerija slika

Koji format fajla

koristiti?

Bitmap format (.BMP, .JPG) snima slike veliĉine u pixelima i to u *.JPG formatu, manje veliĉine

fajla i neznatnog gubitka kvaliteta ili *.BMP, bez gubitka kvaliteta slike ali rezultat je veća veliĉina

fajla.

Windows metafajlovi (.WMF, .EMF) sadrţe seriju podataka o crteţu tako da bez obzira na promenu

veliĉine kvalitet štampe ostaje isti. U renderovanom ili prikazu sa skrivenim ivicama ovaj format

moţe da snimi samo bitmapu tako da se ne moţe odrţati uvek isti kvalitet štampe i preporuĉuje se

direktna štampa ovih prikaza crteţa.

Crteţi se automatski snimaju u poddirektorijum Images_nazivmodela direktorijuma gde se nalazi

model. Ove slike crteţa se mogu ubaciti u izveštaj. Ne treba menjati naziv poddirektorijuma kao ni

premeštati ga na neko drugo mesto.

3.2.11. Izveštaj o teţini...

[F8]

Teţina celokupnog modela, selektovanih elemenata ili detalja se moţe pregledati tabelarno po

materijalima, popreĉnim presecima ili tipu površine modela.

3.2.12. Spajanje delova strukture

Spaja susedne elemente u jedan linijski dok ne naiĊe na taĉku prekida. Taĉka prekida je definisana

promenom lokalne x ili z ose, materijala, popreĉnog preseka ili ekscentriciteta, uslova oslobaĊanja

krajeva ili graniĉnih oblasti elementa. Linijski elementi moraju biti na istoj liniji ili luku (misli se na

geometriju).

3.2.13. Razdvajanje delova strukture

Razdvaja linijske elemente kreirane prethodnom komandom.

3.2.14. Konvertovanje površinskih opterećenja raspodeljenih na grede

Konvertuje selektovana površinska opterećenja raspodeljena na grede u pojedinaĉna raspodeljena

opterećenja na gredama.

Uputstvo 99

3.2.15. Konvertovanje automatskih referenci

Ova komanda menija konvertuje automatski kreiranje reference linijskih ili površinskih elemenata u

referentne vektore.

3.3. Podešavanja

3.3.1. Prikaz

Simboli Pogledati... 2.15.13. Mogućnosti prikazivanja

[Ctrl]+ [Y]

Oznake Pogledati... 2.15.13. Mogućnosti prikazivanja

[Ctrl]+ [L]

Prekidači Pogledati... 2.15.13. Mogućnosti prikazivanja

[Ctrl]+ [D]

3.3.2. Opcije

Pogledati... 2.15.14 Servisi

100

3.3.3. Obrada lejera

[F11]

Modul za obradu lejera omogućava rukovanje AxisVM, uvezenim DXF i ArchiCAD lejerima. Moţe

da se uveze samo jedan ArchiCAD lejer a više DXF lejera. Ako nije definisan nijedan AxisVM lejer

AxisVM automatski kreira novi lejer sa nazivom Dimenzije. Na levoj strani dijaloga ovog modula nalazi se prikaz postojećih lejera u obliku razgranate liste. Ako

se selektuje pojedinaĉni DXF lejer u poljima na desnoj mogu da se menjaju parametri (naziv, boja,

tip, debljina). Ako se selektuje glavna grana DXF lejera mogu da se menjaju parametri svih DXF

lejera istovremeno. Parametri AxisVM lejera ne mogu da se menjaju.

Primeni na sve: pritisak na dugme oznaĉava da zadati parametri vaţe za sve DXF lejere.

Vidljivost lejera ili DXF fajla moţe da se podesi klikom na simbol "sijalica" pored naziva lejera.

Novi AxisVM lejer Kreiranje novog AxisVM lejera sa zadavanjem naziva, boje, tipa linije i veliĉine.

Brisanje Brisanje lejera ili grupe selektovanjem i pritiskom na tipku [Del].

Brisanje praznih

AxisVM lejera

Briše sve AxisVM lejere koji ne sadrţe entitete.

Brisanje praznih

DXF lejera

Briše sve uveţene DXF lejere koji ne sadrţe entitete.

3.3.4. Nivoi (spratovi)

[Ctrl] + [R]

Olakšavaju pregled i ureĊivanje modela. Mogu se definisati pre unosa modela ili naknadno na

postojećoj konstrukciji.

Nivo je pomoćna ravan paralelna globalnoj X-Y ravni na zadatoj koordinati Z. Ako su nivoi uljuĉeni

kretanje mišem je uvek projekcija na ravan ĉak iako su elementi na razliĉitim Z koordinatama.

Uputstvo 101

Lista nivoa je sortirana po rastućoj Z koordinati automatski zadatih naziva nivoa.

Elementi koji imaju Z koordinatu veću ili jednaku koordinati nekog nivoa ali manju od sledećeg se

smatraju elementima tog nivoa. Tako da, na primer, ako stub ili zid prolazi kroz više nivoa a

definisan je kao jedan element prikazuju se samo na najniţem nivou i preporuka je da se izvrši

presecanje elemenata na svakom nivou da bi se prikazali na svim ostalim kroz koje prolaze.

Novi kreirani elementi se automatski pridruţuju pripadajućim nivoima.

Nivoi su logički sklopovi modela kreirani za potrebe lakšeg ureĎivanja tako da ne utiču na

rezultate analize.

Ako je potrebno uzeti u obzir efekte torzije u seizmičkoj analizi nivoi se moraju posebno definisati

u dijalogu seizmičkih parametara.

Rad sa nivoima se obavlja preko sledećeg dijaloga.

Isključivanje

nivoa

Ako je ukljuĉeno ovo dugme nivoi se ne

prikazuju. Prikazuje se samo cela konstrukcija

kao jedan aktivni sklop. Nivoi se, naravno,

mogu brisati ili dodavati i na ovakvom prikazu

modela.

Prikaz tekućeg

nivoa

Ako je ukljuĉeno ovo dugme i izabran aktivni

nivo dobija se prikaz na ekranu. Aktivni nivo

se moţe izabrati radio dugmetom ispred

naziva.

Lista izbora je nezavisna od prikaza tako da se

moţe izabrati više nivoa. Kombinacijom

tastera [CTRL]+klik miša dodaju se

pojedinaĉni elementi sa liste selekciji, a

kombinacijom [SHIFT]+klik miša oblast.

Brisanjem se uklanjaju selektovani nivoi ali ne

i aktivni nivo.

Samo jedan nivo može biti aktivan, ali je moguć prikaz i susednih nivoa (nivoa iznad ili ispod).

UreĎivanje se odnosi samo na aktivni nivo.

Pokupi

Klikom na ovu ikonicu prelazi se na aktivni prozor modela i omogućava odabir taĉke za Z

koordinatu. Funkcija se završava klikom na praznu oblast i Z koordinata se dodaje listi nivoa.

Unos novog nivoa Unosom Z koordinate u polje za ureĊivanje i klikom na dugme [+] dodaje novi nivo na listu.

Nalaženje

Ako postoji višespratna konstrukcija sa ploĉama moguće je pronaći i dodati Z koordinatu

horizontalnih površina listi nivoa jednim klikom. Nepotrebne nivoe je moguće naknadno izbrisati iz

liste

Nije moguća izmena pozicije nivoa. Potrebno je izbrisati nivo i definisati novi.

Brisanje

Briše selektovane nivoe a preostali se preimenuju i novopripadajući elementi se dodaju automatski.

Brisanje nivoa ne briše elemente.

Prikaz nivoa ispod

aktuelnog

Ako je pritisnuto ovo dugme prikazuje se i nivo ispod aktivnog.

Prikaz nivoa iznad

aktuelnog

Ako je pritisnuto ovo dugme prikazuje se i nivo iznad aktivnog.

Za prikaz više nivoa uključiti u dijalogu Sklopovi sa logičkim sklopovima uključiti nivoe koje želite

prikazati. Odabir novog aktivnog nivoa prevazilazi podešavanja sklopova.

102

Numerisanje

nivoa

Kontrola numeracije se vrši pomoću ovih dugmadi. Ako je levo dugme pritisnuto (Numerisanje

nivoa od dole) najniţi sprat se smatra kao nivo terena a ostali se numerišu pozitivnim vrednostima, a

ako je drugo pritisnuto (Auto numerisanje spratova) najbliţi nultom nivou se smatra nivoom terena.

Nivoima ispod dodaju se negativni, a iznad pozitivni brojevi.

3.3.5. VoĎice

[CTRL]+[G]

VoĊice

Pogledati... 2.15.7 VoĊice

3.3.6. Standardi

Ovde se odreĊuje standard (propisi) po kojem će se izvršavati

operacije zavisne od izabranog standarda.

Prelaskom na drugi standard od tekućeg, menja se naĉin

izbora merodavne kombinacije opterećenja, pa se brišu

parametri grupa opterećenja, ali ne i koeficijenti sigurnosti.

Brišu se i parametri seizmiĉke analize i sluĉajevi seizmiĉkih

opterećenja.

Pošto su karakteristike materijala i parametri armiranja u

razliĉitim standardima razliĉito definisani, preporuĉuje se, pri

prelasku na drugi standard, provera tih vrednosti.

Ako je ukljuĉen prekidaĉ Postavljanje trenutnih podešavanja

za podrazumevana novi model se kreira sa trenutnim

standardom-propisom.

3.3.7. Jedinice i formati

Ovde se podešavaju jedinica mera ( SI jedinice i/ili Imperijalne) i format njihovog ispisa (broj

decimalnih mesta ili eksponencijalni format). Sopstvene kombinacije podešavanja sa zadatim nazivom mogu da se snime i naknadno uĉitaju.

Uputstvo 103

3.3.8. Gravitacija

Ovde se zadaje pravac dejstva gravitacije i konstanta ubrzanja.

Podrazumevana vrednost pravca je "-Z", (gravitacija deluje u

negativnom smeru Z-ose) a konstante 9,810 m/s2.

3.3.9. Podešavanja

Sigurnost

podataka

Lista poslednje

otvaranih fajlova

Omogućava zadavanje veliĉine liste poslednje otvorenih fajlova AxisVM modela na kraju menija

Fajl, kao i podešavanje da li pri pokretanju programa otvara poslednji fajl modela ili ne. Poĉetni

iskaĉući prozor (Pogledati... 2.2 Instalacija) se pojavljuje pri startovanju programa ukoliko je

ukljuĉena opcija Prikaži početni iskačući prozor pri pokretanju.

Snimanje

Opcija automatskog snimanja

Da bi se saĉuvali podaci potrebno je ukljuĉiti opciju Automatsko snimanje u zadatom intervalu (1-99

minuta) jer je tada u sluĉaju nepropisnog prestanka rada programa iz bilo kojih razloga moguće

obnoviti fajl ponovnim pokretanjem programa i uĉitavanja fajla iz privremenog snimljenog kao

104

$nazivmodela.avm iz direktorijuma za privremeno snimanje fajlova (podrazumevani direktorijum

privremenih fajlova se nalazi u C: \ Documents and Settings\ username\ Local Setting \ Temp). Ovo

ne znaĉi da pri izlasku iz programa model ne treba snimiti.

Kreiranje sigurnosne kopije

Ako je aktivirana ova opcija AxisVM će kreirati sigurnosnu kopiju fajla sa ulaznim podacima

aktuelnog modela kao nazivmodela.~AX.

Snimanje rezultata

Aktiviranom ovom opcijom snimaju se i rezultati proraĉuna (naponi, anvelope, kritiĉne kombinacije,

rezultati dimenzionisanja,....) prilikom snimanja fajla modela.

Poništavanje Ovde se zadaje maksimalan broj poništavanja poslednje izvršene operacije (do 99).

Poništavanje

grupe

Aktiviranje opcije Poništi grupno omogućava da se ponište efekti kompleksnih operacija u jednom

koraku. Podaci poništavanja se mogu upisivati na hard disk (daje veću mogućnost broja

poništavanja i ponavljanja poništenog) ili u memoriju raĉunara (brţi rad ali manji broj ponavljanja).

Mrežni preiod

neaktivnosti

(time-out)

Ovde se zadaje period neaktivnosti mreţnog hardverskog kljuĉa na AxisVM serveru, posle ĉega se

iskljuĉuje AxisVM na datom raĉunaru (radnoj stanici).

Boje

Moţe da se izabere boja pozadine glavnog prozora programa (crna, tamnosiva, svetlosiva ili bela).

Boje ostalih entiteta biće usklaĊene sa izabranom bojom pozadine.

Fontovi

U ovom panelu podešava se tip i veliĉina fonta za oznake (slova i brojevi) koje se pojavljuju na

ekranu i u informacionim panelima. Klik na informaciono polje poziva novi dijalog boks za

podešavanje fonta.

Podrazumevana podešavanja se uvek mogu vratiti pritiskom na dugme sa desne strane.

Uputstvo 105

UreĎivanje

Ugao zatvaranja

kruga

Podešavanje ugla zatvaranja kruga. Pun krug se iscrtava ukoliko je centralni ugao manji od ove

vrednosti ili blizu 360° za vrednost manju od ove.

Linija projekcije

na ravan

Prikaz linije projekcije se moţe ukljuĉiti ili iskljuĉiti. Ova linija prikazuje rastojanje kurzora do

trenutne ravni rada.

Uključivanje logičkih sklopova prilikom učitavanja modela iz prethodnih verzija programa.

Ako je ukljuĉeno prilikom uĉitavanja modela iz starijih verzija programa kreiraju se logiĉki

sklopovi.

Automatsko postavljanje kurzora nad dijalog prozorima.

Ako je ukljuĉena ova opcija kurzor se automatski postavlja iznad U redu dugmeta dijalog prozora.

Kreiranje mreţe

konačnih

elemenata

Rad sa mrežom

konačnih

elemenata

Izbor naĉina kreiranja mreţe konaĉnih elemenata.

Automatsko uklanjanje i kreiranje mreže KE (konačnih elemenata)

Bilo kakva izmena nad oblasti briše mreţu konaĉnih elemenata. Nakon pokretanja modula za

analizu izbrisana mreţa se ponovo kreira u odnosu na parametre oblasti.

Očuvanje editabilne mreže KE

Mreţe KE se mogu ruĉno ureĊivati.

Podela mreže KE

Podjednaka veličina mreže KE

Mreţa se kreira prema korisniĉki definisanoj veliĉini elemenata bez obzira na oblik oblasti

(minimalan broj konaĉnih elemenata).

Prilagodljiva veličina mreže KE

Uzima u obzir oblik konture oblasti i prilagoĊava veliĉinu mreţe (progušćuje mreţu) na mestima

gde je to potrebno.

Podrazumevana

veličina

elemenata mreže

Ova vrednost je podrazumevana prilikom podešavanja vrednosti veliĉine mreţe konaĉnih elemenata.

106

Traka ikona

Prikaz trke Ako je ukljuĉena opcija Proširena horizontalna traka ikonice se prikazuju u redu a linije podele

oznaĉavaju razliĉite grupe funkcija.

Ako je ukljuĉena opcija Iskačuća traka razliĉite grupe funkcija se prikazuju jednom ikonom a

klikom na strelicu u uglu „iskaĉe“ traka sa funkcijama te grupe.

Pozicija palete

menija

Pozicija palete menija moţe biti:

Relativna

Na zadatom rastojanju (vertikalnom - dx i horizontalnom - dy) u pikselima od funkcije.

Prikaz na poslednjoj poziciji na ekranu Prikazuje paletu na istoj poziciji kao i prethodni put.

Prikaz

Dijagram

momenata

Postavljanje naĉina prikaza dijagrama momenata.

Rezolucija

kružnog luka

Kruţni lukovi (kruţnice) su prikazani poligonalnim linijama i rezolucija prikaza se moţe menjati.

Prikaz utiĉe samo na izgled na ekranu odnosno crteţu ali ne i na preciznost analize.

Stil prikaza

modela

Klasični stil prikaza se preporuĉuje na ekranima slabije rezolucije a AxisVM10 stil na većim

rezolucijama (prikazuje tanje linije, automatski ispunjava oblasti šrafurom, daje pregledan prikaz

površinskih opterećenja, itd...).

Prekidači Uključivanje 3D konture prilikom crtanja modela

Prilikom crtanja prikazuje 3D konturu objekata ĉak iako nije ukljuĉen renderovani prikaz

(Videti… 4.9.3 Direktno crtanje elemenata).

Prikaz linijskog opterećenja na svim povezanim elementima

Ako je ukljuĉen prikaz sklopova, prikazuje se samo opterećenje pripadajućeg elementa u sklopu

Uputstvo 107

(Videti… 2.15.10 Sklopovi) a ova opcija omogućava prikaz opterećenja iako nije dodeljeno

elementu aktivnog sklopa. Na primer zid i dve ploĉe gde je opterećenje zadato po ivici jedne ploĉe

a ukljuĉen je prikaz sklopa koji sadrţi zid i drugu ploĉu. Ako je ova opcija iskljuĉena u aktivnom

sklopu koji sadrţi zid i drugu ploĉu opterećenje neće biti prikazano.

Ova opcija je korisna pri proveri lokalnih komponenti opterećenja.

Analiza

U zavisnosti od veliĉine fiziĉke i virtualne memorije na poĉetku analize AxisVM deli sistem

jednaĉina na delove u blokove memorije i time povećava brzinu analize ali kao rezultat moţe znatno

usporiti druge aplikacije na raĉunaru.

Ovom opcijom se podešava veliĉina memorije koja se dodeljuje programu AxisVM pri analizi

modela.

Omogućavanje

proširenog

pristupa memoriji

(AWE)

Ova opcija omogućava povećanje koliĉine memorije pri analizi ukoliko je na raĉunaru instalirano

više od 4 GB memorije. Ako je ova opcija nedostupna znaĉi da veliĉina Page fajla nije zakljuĉana.

Pogledati detaljnije u... 2.1 Hardverski zahtevi

Korišćenje

jednog/više

jezgara procesora

Opcija Korišćenje više jezgara procesora omogućava analizu modela programa AxisVM na više

jezgara procesora raĉunara. Preporuĉuje se korišćenje procesora na HT-Hyperthread ili DualCore

tehnologiji.

Ovim se višestruko povećava brzina proraĉuna koja zavisi i od veliĉine modela i dostupne memorije

raĉunara. Linearna analiza se moţe povećati i do 1.5 put, a analiza vibracija i do 4 puta.

Direktorijum za

privremene

fajlove tokom

analize

Definiše direktorijum za privremeno snimanje fajlova tokom analize.

Odabrati bilo koju od sledećih opcija :

Direktorijum modela

Sistemski privremeni direktorijum

Korisnički definisan

Kreiranje tzv. log fajla analize

Ukljuĉivanjem ove opcije tehniĉki podaci analize modela se snimaju u tekstualni

nazivmodela_msg.txt.

108

Izveštaj

Jezik izveštaja U zavisnosti od konfiguracije programa moţe se birati neki od sledećih jezika: engleski, nemaĉki,

francuski, italijanski, španski, nemaĉki, holandski, maĊarski, ruski, portugalski, rumunski i srpski

jezik.

Izgled tabela Ukljuĉenom opcijom Dozvoliti više kolona, uzane tabele izveštaja se štampaju u više kolona jedna

do druge tako da se moţe smanjiti koliĉina papira štampe. Moguće je definisati i Minimalni broj

redova po koloni tako da se moţe izbeći prelazak kolona na drugu stranicu kod kratkih kolona.

Bafer štampača U sluĉaju da izveštaj sadrţi mnogo slika i crteţa moguće je da se zauzme velika koliĉina memorije i

tako stvore problemi pri štampi pa se preporuĉuje podešavanje bafera štampaĉa na hard disk.

Štampanje numeracije stranica iako su isključena zaglavlja

Ukljuĉivanje ove opcije omogućava štampanje numeracije stranica iako su iskljuĉena zaglavlja u

dijalogu za štampu.

Automatska promena naziva stavki pri promeni jezika izveštaja

Ukljuĉivanjem ove opcije AxisVM automatski prevodi nazive stavki pri promeni jezika izveštaja.

Aţuriranje

programa

Pretraga dopune

programa

AxisVM redovno proverava dostupnost dopuna programa na internetu. Uĉestalost provere se moţe

podesiti klikom na radio dugme na jednu od ĉetiri ponuĊene opcije. Ukoliko se ukljuĉi opcija Nikada

pretraga se moţe pokrenuti od strane korisnika klikom na AxisVM provera dopune internetom.

Prikazuje se i datum poslednje provere. Ukoliko je konekcija preko proxi servera potrebno je

podesiti podešavanja proxy-a klikom na Podešavanja proxy-a.

Uputstvo 109

AxisVM

internet

ažuriranje

Klikom na ovo dugme pokreće se

AxisVM ĉarobnjak internet dopune koji

vodi korisnika kroz ceo postupak

preuzimanja i instaliranja dopune

programa.

3.3.10. Jezik programa

Ukoliko je i DM modul instaliran u programu moguće je

izabrati jezik programa (menija i dijaloga).

3.3.11. Jezik dokumentacije

Ukoliko je i DM modul inastliran u programu moguće je

izabrati jezik dokumentacije (nazivi crteţa, slika, tabela i

izveštaja).

3.3.12. Trake alatki i ikona na podrazumevanu poziciju

Pomereni meni ikona se vraća na poĉetnu poziciju na levoj strani ekrana. Sve iskaĉuće trake alatki

pomerene na neku poziciju na ekranu se vraćaju u Traku ikona alatki.

110

3.4. Pogledi

Pogled spreda

[Ctrl]+ [1] Pogledati... 2.15.3 Pogledi

Pogled odozgo


Pogled sa strane


Perspektiva

[Ctrl]+[4] Pogledati... 2.15.3 Pogledi

Podešavanje

perspektive Pogledati... 2.15.3 Pogledi

Ravni rada

Pogledati... 2.15.4 Ravni rada

Uvećanje

[Ctrl]+[/],[+]

Pogledati... 2.15.2 Uvećenje, smanjenje (Zoom)

Smanjenje

[Ctrl]+

[Shift]+[/],[-]


Cela slika

[Ctrl]+ [W]


Translacija


Rotacija


Prethodni pogled

Ctrl]+[


Uputstvo 111

Naredni pogled

[Ctrl]+]


Ţiĉani model

Pogledati... 2.15.6 Prikaz modela

Skrivene ivice Pogledati... 2.15.6 Prikaz modela

Renderovani

model


Tekstura Pogledati... 2.15.6 Prikaz modela

Oblici

renderovanja...


Popreĉni preseci

ţiĉanog modela

Prikaz punih zavarenih poreĉnih preseka preko srednjih ravni preseka.

Stvarni izgled

popreĉnih preseka

Prikaz stvarnih oblika popreĉnih preseka u renderovanom modelu.

Ţiĉani model za

vreme translacije

Ako je ukljuĉena ova opcija za vreme translacije prikazuje ţiĉani model.

Bez oznaka za

vreme ntranslacije

Ukljuĉivanjem ove opcije ne prikazuju se oznake za vreme translacije.

3.5. Prozori i paneli

3.5.1. Editor karakteristika entiteta

Pruţa najbrţi naĉin izmene karakteristika selektovanih entiteta (ĉvorova, elemenata i opterećenja).

Vrednosti tabela rezultata i dimenzionisanja se ne mogu menjati.

U nekim poljima su omogućene i matematiĉke operacije kao što su:

(, ), SIN, COS, TAN, EXP, LN, LOG10, LOG2, SINH, COSH, TANH, ARCSIN, ARCCOS, ARCTAN, ARCSINH,

ARCCOSH, ARCTANH, INT, ROUND, FRAC, SQR, SQRT, ABS, SGN.

Nakoliko preĉica:

++8 dodaje 8 trenutnoj vrednosti

- - 8 oduzima 8 od trenutnoj vrednesti

Negativne vrednosti brojeva moraju biti u zagradama.

Znak # menja trenutnu vrednost (na primer, #/3 deli vrednost sa 3). Prilikom unosa vrednosti

kordinata ĉvorova, vrednosti opterećenja, debljine površina mogu se odnositi na globalne X,Y,Z ili

na relativne x,y,z koordinate .

Promenljive Fx, Fy, Fz, Mx, My, Mz opterećenja u ĉvorovima se odnose na vrednosti sila ili

momenata, a raspodeljenih opterećenja na grednim elementim px1, py1, pz1, m1, px2, py2, pz2, m2

na vrednosti opterećenja. Nazivi promenljivih se ne mogu menjati.

Primer 1: Ako ţelite promeniti X vrednosti u Y pravcu raspodeljenog opterećenja vetra uneti

vrednosti „px1“ u polje pY1 a „px2“ u polje pY2 a zatim uneti vrednost 0 (nula) u polja pX1 i pX2.

Primer 2: Za skaliranje cele konstrukcije u X pravcu za 200%, prvo selektovati sve ĉvorove a zatim

kliknuti na poĉetnu liniju i uneti X*2 kao X.

112

Iskljuĉen/ukljuĉen znak pitanja (ne)prikazuje uputstva.

Karakteristike su prikazane u listi razgranate strukture.

Klik na simbole [+] ili [–] ispred naziva proširuje ili

skuplja listu.

Ako se dugme (...) prikaţe, karakteristike se mogu

menjati u posebnom dijalogu.

Ako se pojavi dugme (>>) u nastavku, moguće je

pokupiti i preneti karakteristike drugih elemenata

klikom.

Editor se moţe koristiti i za selektovanje i filtriranje

elemenata istih karakteristika.

Filtriranje

Selektovanje karakteristika i klikom na dugme Filtriranje moguće je odabrati elemente sa istim

karakteristikama.

Primer: Promena nekog popreĉnog preseka cele konstrukcije.

Selektovanjem karakteristika popreĉnog preseka rebro elemenata moguć je odabir svih rebro

elemenata istih karakteristika popreĉnog preseka i promene istih.

3.5.2. Informacioni paneli

Ukljuĉivanje/iskljuĉivanje prikazivanja panela: Info, Koordinate i Skala boja.

Pogledati... 2.17 Informacioni paneli

3.5.3. Slika pozadine

Moguće je odabrati sliku za pozadinu AxisVM prozora. Klikom na Učitavanje slike pozadine... ili

kombinacija tastera [Ctrl+B] dijalog za pregled fajlova na raĉunaru, Ponovo učitavanje slike

pozadine, prikazuje slike najĉešće korišćenih slika. U radu u više prozora svaki moţe imati drugaĉiju

pozadinu.

Slika pozadine se moţe ukljuĉiti/iskljuĉiti klikom na Prikaz ili kombinacijom tastera [Ctrl+Alt+B].

Snimanje slike pozadine snima sliku. Ako se odnos veliĉine slike i ekrana razlikuju komanda

Namesti sliku pozadine podešava sliku. Komanda Ukloni sliku pozadine uklanja sliku sa aktivnog

ekrana.

U AXS fajl se snimaju i slike pozadine.

Uputstvo 113

3.5.4. Podela prozora po horizontali

Deli radnu površinu na dva dela po horizontali. Parametri prikazivanja u oba prozora mogu da se

podese nezavisno.

Pomoću ikone u gornjem desnom uglu veliĉina aktivnog prozora menja se na Windows standardni

naĉin.

3.5.5. Podela prozora po vertikali

Deli radnu površinu na dva dela po vertikali. Parametri prikazivanja u oba prozora mogu da se

podese nezavisno.

Pomoću ikone u gornjem desnom uglu veliĉina aktivnog prozora menja se na Windows standardni

naĉin. U svakom prozoru se mogu podesiti razliĉiti sluĉajevi opterećenja, ali samo pri prikazu

rezultata.

Neaktivni radni prozor

Neaktivni radni

prozor

Aktivni radni

prozor

Neaktivni radni

prozor

Aktivni radni

prozor

114

3.5.6. Zatvaranje prozora i panela

Zatvara aktivni prozor.

3.5.7. Baza crteţa

Baza crteţa sadrţi crteţe snimljene u programu. Crteţi nisu snimljeni kao slike već sadrţe i

informacije o izboru pogleda, sklopova i da li je rad bio u jednom ili više prozora tako da je moguća i

izmena prikaza crteţa. Ubacivanje crteţa u projektnu dokumentaciju olakšava rad sa izveštajima jer

se svaka promena modela odraţava i promenom crteţa i promenom pripadajućih tabela. Baza crteţa moţe da sadrţi dijagrame pomeranja, sila i napona linijskih elemanata, dijagrame

dimenzionisanja ĉelika i zavrtnjeva, analizu proboja ploĉa, i proveru potrebne koliĉine armature

stubova i greda.

Klikom na strelicu sa strane ikonice moguće je iz liste snimljenih

odabrati prikaz ţeljenog crteţa.

Klikom na ikonicu Baza crteţa pojavljuje se sledeći dijalog na ekranu.

U dijalogu je omogućeno pregledanje i manipulisanje crteţima.

Briše crteţ iz Baze.

Uĉitava crteţ u aktivni prozor u radu sa više prozora.

Uĉitava crteţ u aktivni prozor.

Povratiti komponente rezultata

Ukljuĉivanjem ove opcije crteţ se uĉitava sa prikazom komponenti rezultata i prelazi na jeziĉak

odgovarajuće analize. (Statika, Vibracije, itd.).

Ako nije ukljuĉena ova opcija uĉitava se samo crteţ.

U redu Snima promene i uĉitava crteţ.

Odustani Ne snima izmene na crteţu.

Uputstvo 115

3.5.8. Snimanje u Bazu crteţa

Klikom na ovo dugme omogućava

se snimanje jednog ili više crteţa u

Bazu crteţa.

Ako tekući crteţ već postoji u Bazi

crteţa pojavljuje se oznaka

PronaĎen u Bazi crteža na

dijalogu i moguće je prepisati crteţ

preko postojećeg ili ga snimiti pod

drugim nazivom. Dugme Višestruki

crteži prikazuje uobiĉajene opcije i

omogućuje njihov odabir. AxisVM

sve kombinacije (na primer svi

selektovani rezultati u svim

sluĉajevima opterećenja) i snima ih

u Bazu crteţa sa trenutnim

podešavanjima izgleda i prikazom.

3.6. Pomoć

U uputstvu su date informacije za upotrebu programa. Postoji i tzv. "kontekst senzitivna

informacija", koja se aktivira tasterom [F1]. Tada se u posebnom prozoru prikazuje deo uputstva koji

se odnosi na trenutnu aktivnost.

3.6.1. Sadrţaj

[F1] Otvara i omogućava pristup sadrţaju uputstva.

3.6.2. AxisVM na internetu

Odlazak na AxisVM internet adresu korišćenjem podrazumevanog veb pretraţivaĉa.

3.6.3. AxisVM dopuna programa

Pokreće ĉaraobnjak za dopunu programa preko interneta. Pogledati... 3.3.9 Podešavanja

116

3.6.4. O programu

Daje informaciju o broju verzije,

o aktuelnoj konfiguraciji

programa, o serijskom broju

kljuĉa i o eventualnom

vremenskom ograniĉenju.

Dostupni moduli su prikazani

crnom a ostali sivom bojom.

3.6.5. Informacije o verziji...

Prikazuje informacije o poslednjoj aktuelnoj verziji i pregled ispravki i dopuna u odnosu na

prethodnu.

3.7. Tabela ikona

3.7.1. Novi model

Pogledati... 3.1.1 Novi model

3.7.2. Učitavanje

Ctrl]+[O]

Pogledati... 3.1.2 Uĉitavanje

3.7.3. Snimanje

Ctrl]+[S]

Pogledati... 3.1.3 Snimanje

3.7.4. Štampanje

Ctrl]+[P]

Pogledati... 3.1.10 Štampanje

Uputstvo 117

3.7.5. Poništavanje

Ctrl]+[Z]

Pogledati... 3.2.1 Poništi

3.7.6. Ponavljanje

[Shift]+[Ctrl]+[Z]

Pogledati... 3.2.2 Ponovi

3.7.7. Obrada lejera

[F11] Pogledati... 3.3.3 Obrada lejera

3.7.8. Nivoi

[F7]

Pogledati... 3.3.4 Nivoi (spratovi)

3.7.9. Pregled tabela

[F12] Pogledati... 2.9 Tabele

3.7.10. Izrada dokumentacije

[F10] Pogledati... 2.10 Izrada dokumentacije

3.7.11. Baza crteţa

Pogledati u... 3.5.7 Baza crteţa

3.7.12. Snimanje u Bazu crteţa

Pogledati u... 3.5.8 Snimanje u Bazu crteţa

118


Uputstvo 119

4. Preprocesor

Preprocesor omogućava kreiranje i modifikaciju modela korišćenjem naprednih "Visual Modeling"

mogućnosti AxisVM-a. U ovom poglavlju dat je pregled alata za modeliranje (crtanje modela,

generisanje mreţe konaĉnih elemenata i definisanje sluĉajeva/kombinacija opterećenja).

4.1. Geometrija

Alati za geometrijsko modeliranje omogućavaju interaktivno i grafiĉko definisanje 3D geometrije

modela. Geometrija modela definisana je ĉvorovima, linijama izmeĊu ĉvorova i površinama (tro- i

ĉetvorougaonim). Na osnovu geometrije se definišu konaĉni elementi.

U sluĉaju konstrukcija kao što su ploĉe, membrane ili ljuske, mreţa će sadrţati trouglove i/ili

ĉetvorouglove koji predstavljaju tzv. srednju površ elemenata.

Automatski generisana mreţa trouglova Automatski generisana mreţa ĉetvorouglova

U sluĉaju linijskih konstrukcija (okviri i rešetke) mreţa linija oznaĉava ose štapova, a ĉvorovi su

taĉke spoja štapova modela.

120

4.2. UreĎivanje geometrije

Pri startovanju AxisVM na ekranu se pojavljuje radna površina sa grafiĉkim korisniĉkim

interfejsom, tj. ureĊivanje geometrije.

U gornjem redu ikona mogu da se aktiviraju alati za definisanje geometrije modela (Detaljnije u...

4.8 Alati za geometrijsko modeliranje).

U koloni ikona sa leve strane podešava se prikazivanje modela i parametri radnog okruţenja tj.

ureĊivanja geometrije (Detaljnije u… 2.15 Meni ikona).

4.2.1. Rad u više prozora

Kod kompleksnih modela korisno je imati više razliĉitih pogleda istovremeno na ekranu. AxisVM

omogućava podelu radne površine po horizontali i vertikali. Tako nastali prozori mogu nezavisno da

se konfigurišu.

Podela po

horizontali

Deli na dva jednaka aktivni prozor po horizontali. Gornji prozor postaje aktivni.

Pogledati... 3.5.4 Podela prozora po horizontali

Podela po

vertikali

Deli na dva jednaka aktivni prozor po vertikali. Prozor sa leve strane postaje aktivni.

Pogledati... 3.5.5 Podela prozora po vertikali

Zatvaranje

prozora

Ako se koristi više prozora za rad, zatvara aktivni.

Prethodni prozor u kome je raĊeno postaje aktivni.

Tokom komandi editovanj moguće je izvršiti promenu pogleda.

U perspektivi su neke komande ureĎivanja onemogućene ili ograničene.

Tekuća informacija “Kontekst senzitivna informacija”

Info panel

Panel skale boja

Pomoćni panel

Kurzor

Pokretni meni ikona

Radna površina

Izborna lista

Brzi prekidaĉi

Iskaĉući meni ikona

Koordinatni

panel

Panel odabira perspektive

modela

Gornji niz menija

Naziv modela i lokacija

Uputstvo 121

4.3. Koordinatni sistem

AxisVM koristi razliĉite koordinatne sisteme za definisanje modela. Pri tome se u globalnom

koordinatnom sistemu (X-osa, Y-osa i Z-osa) opisuje geometija modela u celini, a u lokalnim

koordinatnim sistemima (x-osa, y-osa i z-osa) definicija pojedinaĉnih konaĉnih elemenata.

Moguća je primena pravouglog, cilindriĉnog i sfernog koordinatnog sistema.

Pogledati... 4.3.2. Polarne Koordinate

4.3.1. Pravougli koordinatni sistem

Osnovni

koordinatni sistem

AxisVM koristi pravougli desno orijentisan prostorni

koordninatni sistem (vaţi tzv. pravilo desne ruke za

definisanje pozitivnih smerova osa i rotacija oko osa)

Globalni i relativni

početak

Novi model koristi pogled selektovan u dijalogu Novi model (Pogledati... 3.1.1 Novi model).

Poĉetak koordinatnog sistema je prikazan plavim znakom X poĉetno lociranim u donjem levom

uglu ekrana.

AxisVM razlikuje globalne (X, Y i Z) i relativne (dX, dY i dZ) koordinate. Poĉetak relativnog

koordinatnog sistema se moţe postaviti bilo gde na ekranu (koristeći kombinaciju tastera

[Alt]+[Shift] ili pomoću tastera [Insert]).

U zavisnosti od tekućih podešavanja Panel koordinata prikazuje globalne ili relativne koordinate.

Pomeranja ĉvorova modela i oblici tonova oscilovanja se prikazuju u globalnom koordinatnom

sistemu.

U X-Y i Y-Z pogledu treća osa usmerena je normalno na ravan pogleda i prema korisniku.

Operacija kopiranja ili premeštanja entiteta sa pozitivnim/negativnim inkrementom u pravcu

treće ose "približava"/"udaljava" entitet od korisnika.

Pogledati... 4.9.19 Reference

4.3.2. Polarne Koordinate

Pored pravouglog Dekartovog moguća je upoteba i polarnog (cilindriĉnog i sfernog) koordinatnog

sistema. Ukljuĉivanje ili cilindriĉnog ili sfernog sistema obavlja se prekidaĉem u panelu

Podešavanja/Servisi/UreĎivanje/Polarne koordinate.

U panelu koordinata biće prikazana tri parametra:

Cilindrični koordinatni sistem

h: udaljenost taĉke od ravni projekcije do taĉke glavne ose cilindra (Upravno na ravan

projekcije) orijentisana „od ekrana“

r: udaljenost projekcije taĉke u ravni projekcije od glavne ose

a: ugao izmeĊu prave koja spaja projekciju taĉke i koordinatni poĉetak i horizontale

Sferni koordinatni sistem

r: radijus sfere; udaljenost taĉke centra sfere

a: ugao izmeĊu prave koja spaja projekciju taĉke i koordinatni poĉetak i horizontale

b: ugao izmeĊu prave koja spaja taĉku i koordinatni poĉetak i projekcije te prave na ravan

projekcije (tj. ravan radne površine ekana)

Cilindrični koordinatni sistem Sferni koordinatni sistem

122

4.4. Panel koordinata

Prikazuje trenutnu apsolutnu i relativnu poziciju kurzora u globalnom koordinatnom sistemu

(pravougli na levoj strani i cilindriĉni/sferni na desnoj strani panela). Preko dugmeta "d" moguć je

prelazak sa prikaza apsolutnih na prikaz relativnih koordinata.

Pozitivne vrednosti ugla α:

Prikaz relativnih ili apsolutnih koordinata može da se koristi u kombinaciji sa vezanim kretanjem

kurzora.

Pogledati... 4.7.4 Vezano kretanje kurzora

U polja se mogu unositi i matematičke operacije (na primer: 12.927+23.439, cos(45), sin(60)).

4.5. Raster

Pogledati... 2.15.14.1 Raster i kurzor

4.6. Korak kurzora

Pogledati... 2.15.14.1 Raster i kurzor

Uputstvo 123

4.7. Alati za ureĎivanje

Olakšavaju rad pomoću nekoliko sledećih funkcija. Pogledati... Error! Reference source not

found. UreĊivanje

4.7.1. Identifikacija kurzora

Ovde se definiše (u pikselima)

veliĉina zone identifikacije

kurzorom.

Pri pomeranju kurzor će promeniti oblik ako se pribliţi nekom entitetu na rastojanje koje je

definisano zonom identifikacije kurzora.

Promena oblika zavisi od tipa entiteta i ukazuje na mogućnost selektovanja datog entiteta. Kurzor

moţe da ima sledeće oblike:

Ĉvor

Srednja taĉka

Oslonac

Iviĉni zglob

Opterećenje nezavisno od

mreţe konaĉnih elemenata Teţište poligona sila

Centar luka

Luk

Tangenta

Reference

Linija

Površina

Preseĉna taĉka

Upravna (normalna)

VoĊica

Oblast

Krut element

Kotna linija

U sluĉaju Pokupi funkcije

Tekst polje, oznake

Armirana oblast

Ako je više entiteta na istom mestu identifikacija kurzorom se obavlja prema redosledu u prethodnoj

listi, a sa dvostrukim simbolom ako je u pitanju više entiteta istog tipa.

124

U panelu koordinata se može videti koji je entitet identifikovan.

Identifikacija

pozadine

Moţe se podesiti detekcija kurzorom arhitektonskih pozadinskih lejera (DXF, ArchiCAD...)

4.7.2. Numeričko unošenje koordinata

U postupku definisanja geometrije modela koordinate ĉvorova mogu da se zadaju direktnim

upisivanjem u odgovarajuća polja panela koordinata, na dva naĉina:

1. pritiskom na odgovarajući taster na tastaturi sa slovom koordinate,

2. klikom levim dugmetom u dato polje, a zatim i unošenjem vrednosti.

Ako se prikazuju relativne koordinate (aktivirano dugme "d") tada zadata koordinata definiše novi

lokalni koordinatni poĉetak.

U polja se mogu unositi i matematičke operacije (na primer: 12.927+23.439, cos(45), sin(60)).

Lokalni koordinatni poĉetak moţe da se pomeri u proizvoljnu taĉku. Poĉetna i krajnja taĉka linije

moţe da se definiše iz dva koordinatna poĉetka, na primer.

Za unos linije odreĎene dužine i nagiba kliknuti na relativni početak (pomoću [Alt]+[Shift] ili

[Insert]), uneti vrednost ugla d a[°] i dužinu u d r[m] u polje i pritisnuti Enter [].

4.7.3. Merenje odstojanja

Odstojanje taĉaka ili duţina linije moţe da se izmeri ako se relativni koordinatni poĉetak postavi u

jednu od taĉaka, a kurzor na drugu. U panelu koordinata "dL" je odstojanje. Na sliĉan naĉin moţe

da se definiše poloţaj taĉke, unošenjem veliĉine ugla "dα" i odstojanja "dr" u odgovarajuća polja.

4.7.4. Vezano kretanje kurzora

Vezano kretanje kurzora se moţe podesiti preko dijaloga

Podešavanja/Servisi/UreĎivanje. Ovde se zadaje vrednost uglova

"Δα" i "α" vezanog kretanja:

Ako je pritisnut taster [Shift] kurzor se kreće po liniji iz lokalnog koordinatnog poĉetka pod uglom

n·Δα, gde "n" zavisi od pozicije kurzora.

Korisnički

definisan ugao

Ako je pritisnut taster [Shift] kurzor se kreće po liniji iz lokalnog koordinatnog poĉetka pod uglom α

ili α+n·90º, gde "n" zavisi od pozicije kurzora.

i se mogu podesiti u Podešavanja / Servisi / UreĎivanje/ Granični ugao.

Kod vezanog kretanja lokalni koordinatni poĉetak moţe da bude apsolutni (nijedno "d" dugme u

koordinatnom panelu nije aktivirano) ili relativni (aktivirano je bar jedno "d" dugme u koordinatnom

panelu).

Δα i korisničko α se ne može koristiti u perspektivi.

Ako je kurzor na liniji pritiskom na taster

[Shift] postiţe se kretanje kurzora samo po

liniji. Ova funkcija je dostupna i u pogledu

perspektiva.

Ako je kurzor na taĉki (preseĉna taĉka,

ĉvor, srednja taĉka) pritiskom na taster

[Shift] inicira se kretanje kurzora po liniji

koja spaja tu taĉku i poĉetak relativnog

koordinatnog sistema.

Ako je kurzor identifikuje oblast ili površinu elementa pritiskon na taster [Shift] postiţe se kretanje

kurzora u ravni elementa.

Uputstvo 125

Alati za

geometriju

Ikonice Alati za geometriju omogućavaju fiksiranje („zakljuĉavanje“) pravca kretanja.

Pogledati... 2.15.8 Alati za geometriju

Upravno

Preseĉna taĉka

Srednja taĉka

Ĉvor

126

4.7.5. Fiksiranje koordinata

Moguće je tzv. fiksiranje koordinata, tj. spreĉavanje

promene neke koordinate usled pomeranja pointera.

Kombinacijom tastera [Alt] i slova koja odgovara

koordinati [X],[Y],[Z],[L],[R],[A],[B],[H] fiksira se

vrednost koordinate što je oznaĉeno crnim okvirom u

odgovarajućem polju.

OslobaĊanje koordinata postiţe se kombinacijom tastera [Alt]+[SPACE].

Fiksirana X koordinata

Fiksiran ugao

Fiksiran poluprečnik (radijus)

4.7.6. Automatsko presecanje

U taĉki preseka linija generiše se ĉvor, a linije se dele na ĉetiri dela. Na liniji preseka površine se

dele, a novonastale površine nasleĊuju karakteristike originalnih. Automatsko presecanje se

podešava u Podešavanja/Servisi/UreĎivanje/Automatsko presecanje.

Pogledati... 2.15.14.2 UreĊivanje

4.8. Alati za geometrijsko modeliranje

Sluţe za kreiranje nove ili ureĊivanje postojeće geometrije.

Ako se radi sa sklopovima i aktivirana je mogućnost automatskog rukovanja sklopovima

(Podešavanja/Servisi/UreĎivanje/Automatski/Rukovanje sklopovima) svi novonastali konačni

elementi biće dodati sklopovima.

Uputstvo 127

4.8.1. Čvor (tačka)

Postavljanje novog ili modifikovanje postojećeg ĉvora.

Postavljanje novog ĉvora moţe da se postigne na sledeće naĉine:

1. Pritiskom na taster [Space] ili klikom na levo dugme miša na trenutnom poloţaju kurzora

(postavljanje ĉvora u perspektivi moguće je samo na posebnim lokacijama).

2. Numeriĉkim zadavanjem koordinata u koordinatnom panelu, a zatim pritiskom na tastere [Space]

ili [Enter] (funkcioniše u svim pogledima).

Ĉvor moţe da se postavi na liniju i na površinu. Klikom na liniju unosi se ĉvor i linija se deli ako je

automatsko presecanje (Podešavanja/Servisi /UreĊivanje/Automatski/Presecanje) aktivno, inaĉe se

kreira slobodni ĉvor.

Pri proveri geometrije čvorovi koji su na rastojanju manjem od zadate tolerancije

(Podešavanja/Servisi/UreĎivanje/Tolerancija) biće spojeni.

Ako se radi sa sklopovima i aktivirana je mogućnost automatskog rukovanja sklopovima

(Podešavanja/Servisi/UreĎivanje/Automatski/Rukovanje sklopovima) svi novonastali geometrijski

entiteti biće dodati sklopovima.

4.8.2. Linija

Alat omogućava crtanje linija ili nekih jednostavnijih oblika.

Klik na strelicu u donjem desnom uglu ove ikone poziva podmeni

ikona za izbor tipa linije:

Linija

Crta jednu ili više nezavisnih pravih linija koje su definisane poĉetnim i krajnjim ĉvorom. Ĉvorovi se

zadaju grafiĉki ili numeriĉki (u panelu koordinata). Crtanje linija primenom ovog alata prekida se

pritiskom na taster [Esc] ili klikom na desno dugme miša.

U perspektivi podrazumevana vrednost ravni za crtanje linija je Z=0. Za crtanje u perspektivi u

razliĉitim ravnima mogu se koristiti pomoćne ravni.

Pogledati... 2.15.4 Ravni rada

Poligonalna

linija

Crta niz spojenih pravih linija pri ĉemu je krajnji ĉvor prethodne linije u nizu istovremeno i poĉetni

ĉvor naredne linije.

Prekid crtanja polilinije se moţe izvršiti na sledeće naĉine:

1. Pritiskom na taster [Esc]

2. Dvostruki pritisak na tadter [Esc] prekida crtanje polilinije

3. Klik na desno dugme , odabir: Brzi meni/ Odustani

4. Klik na levo dugme ako je pointer na poslednjem ĉvoru niza linija.

Pravougaonik

Crta pravougaonik koji je zadat naspramnim uglovima, sa stranicama paralelnim koordinatnim

osama.

Klikom na taster [Esc] nakon unosa prvog ugla pravougaonika funkcija se prekida. U perspektivi nije

moguće crtanje pravougaonika.

128

Kosi

pravougaonik

Crta pravougaonik koji je zadat stranicama pod uglom u odnosu na koordinatne ose.

Klikom na taster [Esc] nakon unosa prvog ugla kosog pravougaonika funkcija se prekida. U

perspektivi je moguće crtanje kosog pravougaonika samo preko postojećih taĉki (ĉvorova).

Poligon

U dijalogu je potrebno definisati broj strana odnosno linija. Poligon se definiše unosom centralne

taĉke i 2 taĉke poligona.

Poligon (lučni)

U dijalogu je potrebno definisati broj strana odnosno linija. Poligon se definiše unosom tri taĉke

kruţnog luka.

4.8.3. Kruţni luk

Crta kruţni luk ili krug. Kruţni lukovi i krugovi će biti prikazani u zavisnosti od podešavanja

rezolucije preko Podešavanja/Karakteristike/Prikaz.

Prekid komande je pritiskom na tipku [Esc].

Kruţni luk se definiše centralnom, poĉetnom i krajnjom taĉkom.

Kruţni luk se definiše preko tri taĉke. U perspektivi je moguće crtanje kruţnog luka na ovaj naĉin.

Treća taĉka

Prva taĉka

(centar)

Prva taĉka

Druga taĉka Treća taĉka

Kruţni luk

Druga taĉka Kruţni luk

Krajnja taĉka

Uputstvo 129

4.8.4. Horizontalna podela

Operacija uvodi horizontalnu podeonu liniju u model na poziciju grafiĉkog kurzora. Ova linija je

paralelna sa X-Y, X-Z ili Y-Z ravni u zavisnosti od tekućeg pogleda. Generišu se ĉvorovi na

preseku podeone linije i postojećih linija..

4.8.5. Vertikalna podela

Operacija uvodi vertikalnu podeonu liniju u model na poziciju grafiĉkog kurzora. Ova linija je

paralelna sa X-Y, X-Z ili Y-Z ravni u zavisnosti od tekućeg pogleda. Generišu se ĉvorovi na

preseku podeone linije i postojećih linija..

4.8.6. Četvorougaona/trougaona podela

Ovi alati omogućavaju podelu ĉetvorougaone ili trougaone oblasti generisanjem ĉetvorougaone,

trougaone ili kombinovane mreţe. Ova komanda sluţi za kreiranje makro mreţe pre generisanja

mreţe konaĉnih elemenata. Ako je gustina mreţe dovoljno dobra moţe se direktno koristiti kao

mreţa konaĉnih elemenata.

Četvorougao na

četvorouglove

Ovom operacijom se ĉetvorougaona 3D oblast (nije nuţno da

bude ravna ili oiviĉena linijama) deli mreţom na N1xN2

ĉetvorougaonih segmenata. Operaciji prethodi grafiĉko

selektovanje ĉetiri temena oblasti i definisanje broja segmenata

(N1≥1) u 1-2 pravcu i (N2≥1) u 2-3 pravcu.

Ĉetvorougana oblast i mreţa su prikazani sivim linijama.

Ako je mreţa deformisana (unutrašnji uglovi segmenta su manji od 30° ili veći od 150°) sive linije

su isprekidane.

Ako oblik ĉetvorougaonika nije dopušten (konkavni, na primer) isprekidane linije su crvene.

130

Četvorougao na

trouglove

Ova operacija je sliĉna operaciji "Četvorougao na četvorouglove"

samo još svaki ĉetvorougaoni segment deli na dva trougaona

segmenta po kraćoj dijagonali.

Ĉetvorougana oblast i mreţa su prikazani sivim linijama.

Ako je mreţa deformisana (unutrašnji uglovi segmenta su manji

od 15° ili veći od 165°) sive linije su isprekidane.

Ako oblik ĉetvorougaonika nije dopušten (tri kolinearne taĉke, na primer) isprekidane linije su

crvene.

Trougao na

četvorouglove

Ovom operacijom se trougaona oblast deli mreţom na

ĉetvorougane segmente u pravcu 1-2.

Operaciji prethodi grafiĉko selektovanje tri temena oblasti i

definisanje broja segmenata (N≥1) u pravcu 1-2.

Oblast i mreţa su prikazani sivim linijama. Ako je mreţa deformisana (unutrašnji uglovi

ĉetvorougaonih segmenta manji od 30° ili veći od 150°, a unutrašnji uglovi trougaonih segmenta

manji od 15° ili veći od 165°) sive linije su isprekidane. Ako oblik ĉetvorougaonika nije dopušten

(tri kolinearne taĉke, na primer) isprekidane linije su crvene.

Trougao na

trouglove

Ova operacija je sliĉna prethodnoj samo što se još svaki

ĉetvorougao deli na dva trougla dijagonale paralelne pravcu 1-2.

Isto kao i u kod trougao na četvorouglove.

Uputstvo 131

4.8.7. Podela linija

Ova operacija formira nove ĉvorove tako što deli liniju na više segmenata. Na raspolaganju su

sledeće mogućnosti:

Po odnosu:

Deli liniju na dva segmenta u odnosu a:1, pri ĉemu je

parametar "a" (0≤a≤1) odnos odstojanja poĉetnog ĉvora i

formirane taĉke i duţine linije. Odnos a=0,5 deli liniju na dve

jednake.

Po duţini:

Deli liniju na dva segmenta, pri ĉemu je parametar "d"

odstojanje poĉetnog ĉvora i formirane taĉke.

Ravnomerno:

Liniju deli na "n" zadatih jednakih segmenata.

Ravnomerno po duţini:

Liniju deli na "n" jednakih segmenata duţine "d".

Pre podele Nakon podele

Ako se dele konaĉni elementi, novi preuzimaju karakteristike i opterećenja originalnih elemenata.

Operacija podele ivičnih linija površina za posledicu ima brisanje površina.

4.8.8. Tačka preseka

Deli selektovane linije tako što formira ĉvor u njihovom preseku.

Ako su linijama dodeljeni konaĉni elementi dele se i oni i preuzimaju karakteristike i opterećenja

originalnih

Ova komanda se koristi kao opcija u Podešavanja/Servisi/UreĎivanje/Automatski/Presecanje nije

bila uključena za vreme kreiranja geometrijskih entiteta.

4.8.9. Brisanje čvora

Briše selektovani ĉvor preseka linija. Omogućava kreiranje mimoilaznih linija (elemenata).

Čvorovi preseka linija se mogu ukloniti samo ako se linije mogu spojiti i postoji jednak broj linija

koje se presecaju.

4.8.10. Transverzala

Spaja dve linije duţ njihove transverzale.

4.8.11. Presek modela sa ravni

Nakon definisanja preseĉne ravni modela, dodaje linije i taĉke preseka. Ravan deli: oblasti, grede i

rebro elemente.

4.8.12. Presek modela sa ravni i brisanje polovine presečenog dela

Sliĉna funkcija kao i prethodna ali omogućava selektovanje polovine preseĉenog modela i uklanja sve

elemente unutar te oblasti.

132

4.8.13. Presek oblasti

Kreira preseĉnu liniju oblasti ili preseĉnu taĉku

oblasti i linije.

4.8.14. Provera geometrije

Briše sve nepovezane ĉvorove i linije van

zadatog intervala tolerancjije (one unatar tog

intervala spaja u jednu), popravlja konture

oblasti i konture kruţnih lukova. Definiše se

max tolerancija (rastojanje) za spajanje taĉaka.

Podrazumevana vrednost je L=0.001 [m].

Koordinte spojenih taĉaka (ĉvorova) su osrednjene vrednosti rastojanja meĊu njima. Nakon provere

prikazuje se izveštaj o broju spojenih taĉaka/linija.

pre provere geometrije nakon provere geometrije

Selektovanje nepovezanih čvorova i linija:

Ako je aktiviran ovaj prekidaĉ, program daje poruku o postojanju nepovezanih (nezavisnih) entiteta.

Slučaj prikazan na slici dole je primer kada provera geometrije ne

funkcioniše. Da bi se ovo izbeglo potrebno je aktivirati automatsko

presecanje u Podešavanja/Servisi/UreĎivanje/Automatski/Presecanje.

4.8.15. Površina

Ova operacija pronalazi sve trouglove ili ravne konveksne ĉetvorouglove selektovanog dela mreţe

nastale u postupku modeliranja i prikazuje izveštaj o njihovom broju. Ovako detektovane površine su

samo geometrijski entiteti, a ne konaĉni elementi (konaĉnim elementima se definišu materijal i

popreĉni presek).

AxisVM tretira kao ravne one četvorouglove kod kojih je odstojanje četvrtog ugla od ravni koju

odreĎuju ostala tri manja od parametra Tolerancija.

Uputstvo 133

4.8.16. Modifikacija

Modifikacija poloţaja ĉvora/linije/površine obavlja se na sledeći naĉin:

1. Kurzor se pozicionira na ĉvor/liniju/centralnu taĉku površine.

2. Uz pritisnuto levo dugme ĉvor/linija/površina se pomeri na novu poziciju.

3. Upišu se nove koordinate u panelu koordinata.

Ako je selektovano više čvorova i/ili linija modifikacijom se menja pozicija svih čvorova/ linija.

Brza modifikacija: Klikom na selektovanu taĉku ili više njih otvara prozor Pregled tabela gde se

mogu zadati nove koordinate.

Pomeranje selektovanih čvorova u istoj ravni: Ako su ĉvorovi unutar iste globalne ravni

selektovani ĉvorovi se mogu lako pomerati na sledeći naĉin:

1. Klik na bilo koji selektovani ĉvor.

2. Selektovati celu kolonu koordinate koja se treba menjati.

3. Pomoću UreĎivanje/Postavljanje zajedničke vrednosti zadati vrednost zajedniĉke koordinate.

Korišćenje palete

ikona

U zavisnosti od naĉina prevlaĉenja pojavljuje se drugaĉija paleta ikona na ekranu. Pozicija palete se

moţe zadati preko Podešavanja/Osnovna podešavanja/Traka sa alatkama. Pogledati… 3.3.9

Podešavanja

Prevlačenje

čvorova

Izbor naĉina prevlaĉenja:

1. Prevlaĉenje ĉvora sa svim konektovanim linijama.

2. Prevlaĉenje ĉvora sa selektovanom konektovanom linijom.

3. Prevlaĉenje ĉvora sa translacijom konektovane linije.

4. Prevlaĉenje ĉvora produţavanjem/skraćivanjem konektovanih kruţnih lukova.

5. Odvajanje od originala kopiranjem ĉvora.

Poslednja dva dugmeta definišu „ponašanje“ konektovanih kruţnih lukova.

1. Centralni ugao ostaje konstantan.

2. Novi luk se definiše prevuĉenom taĉkom i poĉetnom i krajnjom taĉkom kruţnog luka.

Unos koordinata čvora: Klikom na ĉvor ili više njih otvara se dijalog tabele gde se mogu menjati

koordinate.

Prevlačenje linija


1. Prevlaĉenje linija paralelno originalnoj poziciji.

2. Prekid linije na zadatom mestu dodavanjem ĉvora i njegovo prevlaĉenje.

3. Kreiranje kruţnog luka.

4. Odvajanje kopiranjem originalne linije.

5. Prevlaĉenje odseĉka paralelno originalnoj poziciji

6. Zamenom prave linije kruţnim lukom definisanim dvema tangentama na krajnje ĉvorove.

Poslednja dva dugmeta alata videti u Prevlačenje čvorova.

Prevlačenje

kružnih lukova


1. Prevlaĉenje kruţnog luka paralelno originalnog poziciji.

2. Ispravljanje kruţnog luka.

3. Promena polupreĉnika kruţnog luka.

4. Povećanje/smanjenje kruţnog luka.

5. Odvajanje kopiranjem originalnog.

Poslednja dva dugmeta alata videti u Prevlačenje čvorova.

Transformacija

objekata

Pogledati... 2.15.5 Geometrijske transformacije objekata

4.8.17. Delete

[Del] Pogledati u... 3.2.7 Brisanje

134

4.9. Konačni elementi

U ovom meniju se nalaze alati za definisanje konaĉnih elemenata i njihovih karakteristika.

U zavisnosti od tipa konaĉnog elementa zadaju se sledeće karakteristike:

Karakteristike

konaĉnih

elemenata

Konaĉni

element Materijal

Popreĉni

presek Referenca Krutost Površina

Štap • • o

Greda • • • o

Rebro • • o

Membrana • • •

Ploĉa • • •

Ljuska • • •

Oslonac • •

Kruto telo

Opruga o •

Kontaktni

element

•

Veza elemant •

Iviĉni zglob

•

o: nije obavezno zadavanje karakteristike

Nekim elementima (opruga i kontaktni element) moţe da se zada nelinearno elastiĉno ponašanje, što

će biti uzeto u obzir samo pri nelinearnoj analizi. U linearnoj analizi će za oprugu biti uzeta inicijalna

krutost, a za kontaktni element aktivno ili neaktivno stanje u zavisnosti od inicijalnog stanja

elementa.

4.9.1. Materijali

Definisanje

materijala

Moguće je definisanje, snimanje i uĉitavanje karakteristika materijala iz Baze materijala. Brisanjem

materijala iz baze brišu se i konaĉni elementi kojima su ti materijali dodeljeni.

Baza materijala

Ctrl+L]

Baza materijala sadrţi karakteristike graĊevinskih materijala prema: Evrokod, DIN, NEN, i SIA

standardima.

Brisanjem materijala iz baze brišu se i konačni elementi kojima su ti materijali dodeljeni.

Uputstvo 135

Karakteristike

materijala

U zavisnosti od tipa konaĉnog elementa potrebno je definisati sledeće karakteristike materijala:

Konačni element E ν α ρ

Štap • • •

Greda • • •

Rebro • • •

Membrana • • • •

Ploĉa • • • •

Ljuska • • • •

Oslonac

Kruto telo

Dijafragma

Opruga

Kontaktni element

Element veze

Prikaz i promena karakteristika materijala su prikazani u ... Pogledati...3.1.13 Baza materijala

U programu AxisVM se svi materijali smatraju linearno elastičnim (Hukov zakon) i kao izotropni

ili ortotropni (za greda, rebro, membrana, ploča i ljuska elemente).

Neki elementi mogu imati nelinearno elastične materijale (štap) i krutosti (oslonac, kontaktni, veza

i opruga elementi) koji će biti uzeti u obzir samo pri nelinearnoj analizi.

U linearnoj analizi za vrednosti krutosti uzima se početna krutost nelinearnih elemenata.

4.9.2. Poprečni preseci (Baza profila)

Baza popreĉnih

preseka

Moguće je definisanje, snimanje i uĉitavanje karakteristika popreĉnih preseka iz baze profila. Za

konaĉne elemente štapa, grede i rebra mora da se zada popreĉni presek. Karakteristike popreĉnog

preseka se zadaju u odnosu na lokalni koordinatni sistem.

Za karakteristike popreĉnog preseka Pogledati... 3.1.14 Baza popreĉnih preseka

Brisanjem karakteristika poprečnog preseka briše i konačne elemente kojima je presek dodeljen

ali ne i geometrijske linije.

Prilikom unosa moraju se definisati sve vrednosti karakteristika.

Popreĉni presek je definisan koordinatnim sistemom štap, greda i/ili rebro elemenata.

136

4.9.3. Direktno crtanje elemenata

Posle klika na ikonu za direktno crtanje elemenata pojavljuje se panel za odabir elemenata i

dodeljivanje karakteristika. Pomoću ovog panela mogu se direktno crtati stubovi, grede, zidovi,

ploĉe i otvori u elementima. Karakteristike elemenata se mogu prethodno zadati i menjati bilo kada u

toku crtanja.

Gornji paleta ikona pokazuje tip elementa koji se crta kao i njegovu orijentaciju (za stubove i

zidove). Polja karakteristika se mogu menjati kao i u UreĊivaĉu karakteristika popreĉnog preseka.

Donji paleta ikona pokazuje metod crtanja koji je dostupan za odabrani element (segment, poligon,

polilinija, pravougaonik, itd.)

Klik na konturu domena pre crtanja otvora postavlja crteţ u ravan oblasti.

Tipovi elemenata

Stub (u globalnom z pravcu)

Greda (u prostoru – proizvoljni pravac)

Zid (uvek vertikalni, konstantne visine, na primer: normala i gornje/donje ivice su paralelne

globalnoj X-Y ravni)

Domen (oblast) ploĉe (paralelna globalnoj X-Y ravni)

Površinski domen (oblast) – Ljuska (prostorni)

Otvor

Greda (u prostoru – proizvoljni pravac)

Pravac crtanja

elemenata Stub (na gore / na dole)

Zid (na gore / na dole)

Geometrija

elemenata Pojedinaĉni element grede ili zida

Polilinija greda ili zidova

Luĉna greda definisana centrom, poĉetnom i krajnjom taĉkom luka

Luĉna greda definisana pomoću tri taĉke

Poligonalna luĉna greda ili zid

Zidovi u pravougaonom obliku

Zidovi u pravougaonom obliku pod odreĊenim uglom

Gornja paleta

ikona

Donja paleta ikona

Polja karakteristika

elemenata

Uputstvo 137

4.9.4. Oblast

Oblast je ravanski element konstrukcije sloţene geometije

opisana zatvorenim poligonom linija i/ili kruţnih lukova. U

oblasti se mogu nalaziti otvori, unutrašnje linije i taĉke.

Poligoni ĉvorova, otvora i unutrašnjih linija moraju biti u ravni

oblasti.

Oblast se definše sledećim parametrima:

Tip elementa (membrana, ploĉa, ljuska)

Materijal

Debljina

Lokalni koordinatni sistem

Sledeći parametri se mogu dodeliti poligonu, ivicama otvora, unutrašnjim linijama i tačkama oblasti:

Taĉkasti, linijski i površinski oslonac

Rebro konaĉni element

Raspodeljeno opterećenje

Stalno opterećenje

Temperaturna opterećenja

Stepeni slobode ĉvorova (DOF)

Oblast je prikazana konturnom linijom sa unutršnje

strane poligona oblasti bojom koja odgovara tipu

elementa (plava za membranu, crvena za ploĉu i zelena

za ljuska element).

Oblasti se mogu definisati za tavanice, zidove ili bilo koji drugi sloţeni površinski element

konstrukcije.

Podela mreţom konaĉnih elemenata se moţe automatski generisati nad oblastima.

Pogledati... 4.11.1.2 Generisanje mreţe konaĉnih elemenata nad oblasti

Za modelovanje elemenata konstrukcije moţe se koristiti i više oblasti.

Jedna oblast moţe da sadrţi više podoblasti.

Definisanje

oblasti

Selektovati linije konture oblasti koju treba definisati. Ako se selektuju linije koje pripadaju razliĉitim

ravnima AxisVM prepoznaje razliĉite ravni i konturu oblasti koja se definiše. Oblast se definiše

parametrima unetim u dijalog prozoru.

Jedna oblast I oblast

III oblast

II oblast

138

Izmena oblasti Selektovati oblast (klikom na liniju konture oblasti) i modifikovati parametre u prikazanom dijalogu.

Brisanje oblasti Oblast se briše pritiskom na taster [Del] a zatim selektovanjem oblasti odnosno konture oblasti i

klikom na dugme U redu u dijalogu.

4.9.5. Otvor

U oblasti je moguće definisati otvore. Otvori moraju biti unutar oblasti i njene ravni.

Selektovati (zatvoreni) poligon ivica otvora koji treba definisati. Moguća je promena oblika otvora i

premeštanje na neku drugu oblast.

Otvori su prikazani konturnom linijom boje oblasti u kojoj se nalaze.

4.9.6. Operacije sa oblastima

Konture oblasti se mogu menjati, odsecati i spajati (kreirati unija više oblasti).

Promena konture

oblasti

1. Klik na Promena konture oblasti ikonicu palete ikona.

2. Selektovati oblast. Kontura oblasti će biti selektovana.

3. Promeniti selekciju za modifikaciju konture oblasti i pritisnuti dugme U redu u paleti za selekciju.

Pre promene konture Nakon promene konture

Karakteristike oblasti (materijal, debljina, lokalni sistem) ostaju nepromenjeni ali se postojeća

mreža konačnih elemenata briše.

Opterećenja se automatski brišu ukoliko se ukloni površina na kojoj se nalaze.

Oblast

Otvor

Uputstvo 139

Spajanje oblasti

Unija susednih oblasti istih karakteristika (debljine, materijala, lokalnog sistema) se moţe kreirati na

sledeći naĉin:

1. Klik na ikonicu Unija oblasti palete ikona.

2. Selektovati oblasti i kliknuti na U redu dugme palete za selekciju.

Pre unije oblasti Nakon unije oblasti

Razdvajanje

oblasti

Razdvajanje oblasti duţ postojeće linije se moţe izvršiti sledećim postupkom:

1. Klik na ikonicu palete ikona Razdvajanje oblasti.

2. Selektovati oblast koja se treba razdvojiti.

3. Selektovati liniju po kojoj se razdvaja i kliknuti na dugme U redu palete za selekciju.

Pre razdvajanja Nakon razdvajanja

4.9.7. Linijski konačni elementi

Linijski konaĉni elementi se definišu i modifikuju u uobiĉajenom dijalogu. Nakon odabira tipa

konaĉnog elementa štap/greda/rebro, unose se parametri za definisanje.

Linijski elementi konstrukcije nisu konaĉni elementi već samo elementi konstrukcije. Podelom na

mreţu konaĉnih elemenata greda ili rebro elemenata postaju konaĉni elementi. Postojeći linijski

elementi se mogu sjediniti u jedan ako im geometrija i karakteristike to dozvoljavaju. (UreĎivanje/

Spajanje delova strukture). Strukturni elementi se mogu i razdvojiti. UreĎivanje/Razdvajanje delova

strukture. Pogledati... 3.2.12 Spajanje delova strukture, 3.2.13 Razdvajanje delova strukture.

Štap

Baza materijala

Baza profila

Editor popreĉnih preseka

140

Štap je prav linijski konaĉni elemenat sa dva ĉvora,

konstantnog popreĉnog preseka po duţini. Ĉvor štapa ima tri

translaciona stepena slobode.

Štapovi su povezani sfernim zglobovima.

Konstantna aksijalna sila Nx je jedina sila u popreĉnim presecima štapa i konstantna je duţ elementa.

Poĉetni i krajnji ĉvor štapa oznaĉavaju se kao "i" i "j". Lokalna x-osa usmerena je od "i" ka "j", što

moţe da se promeni u Lokalna x orijentacija.

Definisanje Selektovanim linijama dodeljuju se karakteristike materijala i popreĉnog preseka, ĉime se definiše

štap.

Definisanje

materijala i

poprečnog preseka

Materijal i oblik popreĉnog preseka se mogu izabrati iz liste Baze materijala/popreĉnih preseka.

Klik na ikonu Baza materijala poziva panel za definisanje materijala štapa, pri ĉemu moţe da se

definiše novi materijal.

Klik na ikonu Baza poprečnih preseka poziva panel za definisanje popreĉnog preseka štapa.

Pokreće Editor poprečnih preseka. Novodefinisani popreĉni preseci se automatski ubacuju u listu

Baze popreĉnih preseka.

Štapovi su na ekranu prikazani crvenim linijama.

Lokalna x

orijentacija

Lokalna x-osa se moţe usmeriti od "i" ka "j" ĉvoru ili obratno.

i j : lokalna x osa je usmerena od ĉvora sa manjom vrednosti numeracije ka ĉvoru sa

većom.

j i : lokalna x osa je usmerena od ĉvora sa većom vrednosti numeracije ka ĉvoru sa

manjom.

Postavljanjem ovog parametra na automatsko program odreĊuje orijentaciju u odnosu na koordinate

krajnje taĉke.

Orijentacija se moţe u svakom trenutku postaviti u drugom smeru kombinacijom tastera [Ctrl+E] ili

u dijalog prozoru editora karakteristika elemenata.

Poprečni presek Samo površina popreĉnog preseka Ax je parametar koji ulazi u proraĉun krutosti popreĉnog preseka

(štapovi imaju samo aksijalnu krutost).

Lokalna z

referenca

Referentna taĉka se zadaje u cilju definisanja orijentacije.

Ovo omogućuje korektan prikaz popreĉnog preseka na ekranu. Program definiše reference ako je

izabrano automatsko definisanje Pogledati... 4.9.19 Reference.

Referentni ugao

Popreĉni presek se moţe rotirati oko svoje ose pomoću referentnog ugla. Ako je element paralelan sa

globalnim Z pravcem, ugao je relativan u odnosu na globalnu X osu. U ostalim sluĉajevima ugao je

relativan u odnosu na globalnu Z osu.

Nelinearni

prametri

U sluĉaju nelinearne analize moţe da se zada aktivno stanje krutosti na pritisak ili na zatezanje, kao i

graniĉna sila (najveća sila koju štap moţe da primi). Podrazumeva se da je ponašanje štapova

nelinearno elastiĉno.

Nelinearni parametri imaju uticaja samo pri nelinearnoj analizi.

U linearnoj analizi uzima se u obzir inicijalna elastična krutost štapova, bez obzira na zadate

nelinearne parametre.

Uputstvo 141

Greda

Moţe se koristiti za modelovanje ramovskih

konstrukcija.

Greda je prav, linijski konaĉni elemenat sa

dva ĉvora, konstantnog popreĉnog preseka i

koristi se za modeliranje okvirnih

konstrukcija. Ĉvor grede ima tri translaciona

i tri rotaciona stepena slobode. Grede mogu

da budu povezane na razliĉite naĉine

(zglobno, polukruto i kruto).

Tri sile (aksijalna Nx i dve transverzalne Vy i

Vz) i tri momenta (torzioni Mx i dva

fleksiona My i Mz) su u svakom popreĉnom

preseku konaĉnog elementa grede.

Aksijalna sila, transverzalna sila i torzioni moment su konstantni, a fleksioni momenti linearno

promenljivi po duţini grede.

Pomeranja i sile u preseku raĉunaju se najmanje u desetinama raspona grede.

Poĉetni i krajnji ĉvor grede oznaĉavaju se kao

"i" i "j". Lokalna x-osa usmerena je od "i" ka

"j", što moţe da se promeni.

Materijal,

poprečni presek,

lokalna x

orijentacija

Sliĉno kao i kod štap konaĉnih elemenata.

Klasa drvene

graĎe

Ako je su izabrani Evrokod propisi i izabran materijal drvo, klasa se moţe zadati ovde.

Pogledati…6.7 Dimenzionisanje drvenih konstrukcija.

Automatska

referenca

Referentni vektor generiše program. Opisano u poglavlju 4.9.19 Reference.

Orijentacija lokalne x-ose odreĊuje se automatski u skladu sa numeracijom ĉvorova, što moţe da se

promeni.

Referentni ugao




Gredni elementi su prikazani plavom linijom.

OslobaĎanje

krajeva grede

Za oba kraja grede mogu da se definišu uslovi oslanjanja, tj. oslobaĊanja veze kraja grede (u lokalnom

koordinatnom sistemu) i odgovarajućeg ĉvora modela. Broj i vrsta oslobaĊanja krajeva grede

odgovara stepenima slobode (šest za svaki kraj grede). Podrazumeva se da sve veze i sve sile na

krajevima grede postoje, ako se ne zada oslobaĊanje. U panelu OslobaĎanje krajeva prekidaĉima se

zadaje tip veze izmeĊu kraja grede i ĉvora modela. Simboli u panelu imaju sledeće znaĉenje:

Referentna

taĉka

142

kruta veza - komponenta pomeranja i sile grede (lokalni koordinatni sistem) prenosi se na ĉvor modela

zglobna veza - komponenta pomeranja i sile grede (lokalni koordinatni sistem) ne prenosi se na ĉvor

modela

polukruta veza - komponenta pomeranja i sile grede (lokalni koordinatni sistem) prenosi se na ĉvor

modela delimiĉno, u zavisnosti od krutosti veze

Plastiĉna veza - maksimalna vrednost momenta je izraĉunata iz karakteristika materijala i popreĉnog

preseka elementa

Tabela ispod prikazuje upotrebu oslobaĊnja krajeva za neke uobiĉajene sluĉajeve:

OslobaĎanje kraja elementa Simbol

Zglob u x-y ravni.

Ne prenosi Mz momenat.

Zglob u x-z ravni.

Ne prenosi My momenat.

Zglob u x-y i x-z ravni.

Ne prenosi Mz i My momente.

Zglob u x-y i x-z ravni i slobodna rotacija oko lokalne x ose (sferni zglob).

Ne prenosi Mx, My, i Mz momente.

Slobodna translacija duţ lokalne y ose.

Ne prenosi Vy transverzalnu silu.

Slobodna translacija duţ lokalne z ose.

Ne prenosi Vz transverzalnu silu.

Dopuštene su sve kombinacije oslobaĎanja krajeva grede osim onih koji čine da greda postane

kruto telo u prostoru.

Na primer, nije dopušteno oslobaĊanje torzionog stepena slobode na oba kraja grede (kod 000111),

već samo na jednom kraju tj.:

Primer: "i" kraj "j" kraj

OslobaĊanje kraja

poĉetnog ĉvora

OslobaĊanje kraja

krajnjeg ĉvora

Uputstvo 143

Polukrute

(rotaciono

popustljive) veze

Ako je veza kraja grede polukruta, potrebno je zadati vrednost krutosti veze (rotacione krutosti u x-y

i x-z ravni lokalnog koordinatnog sistema grede).

Dijagramom zavisnosti M-ϕ (moment-relativna rotacija) modelira se ponašanje veze preko rotacione

opruge koja moţe da ima linearno ili nelinearno ponašanje. Nelinearno ponašanje uzima se u obzir

samo u nelinearnoj analizi, dok se u linearnoj usvaja inicijalna rotaciona krutost veze.

Veza: Model: Dijagram moment-relativna rotacija

Na primer, za čelične okvirne konstrukcije detalji primene dati su u Evrokodu 3, aneks J.

Granični moment Kod uklještenih ili polukrutih veza moţe da se zada vrednost graniĉnog momenta (maksimalnog

momenta koji kraj grede moţe da primi).

Granični moment se koristi samo u nelinearnoj analizi.

Plastični zglob

Postaviti radio dugme na plastiĉni zglob. Prikazuje se graniĉni moment ali ga nije moguće ureĊivati

(menjati). Ako su selektovani elementi razliĉitog materijala ne prikazuje se vrednost graniĉnog

momenta ali će zglob biti definisan odgovarajućim momentom.

Nakon završene nelinearne analize i prikaza dijagram unutrašnjih sila greda zglobovi koji su „ušli“ u

stanje plastiĉnosti se prikazuju ctvenom bojom. Numerisani su redosledom „ulaska“ u stanje

plastiĉnosti. Ako zglob nije obeleţen crvenom bojom znaĉi da još nije dostigao vrednost graniĉnog

momenta.

Samo čeličnim elementima konstrukcija je moguće definisati plastični zglob.

Ako je zadato oslobaĊanje za bilo koji stepen slobode kraj grede se na ekranu prikazuje sa plavim

kruţićem (ako je zadata krutost veze pojavljuje se plavi krstić), a crvenim kruţićem ako je u pitanju

sferni zglob.

Plastiĉni zglobovi su prikazani ispunjenim crvenim krugom.

Definisane grede su prikazane tamno plavim linijama.

144

Rebro

Rebro se kao konaĉni element koristi ili samostalno ili u spoju sa nekim površinskim konaĉnim

elementom (membrana, ploĉa, ljuska, centriĉno ili ekscentriĉno). Karakteristike odgovarajućeg

površinskog elementa koriste se definisanje orijentacije rebra u prostoru (tj. za definisanje lokalne

x-z ravni).

Za razliku od grede kod rebra se uzima u obzir uticaj smiĉuće krutosti na ukupnu krutost. Za

definisanje orijentacije rebra u 3D prostoru koristi se referentna taĉka ili referentni vektor. Rebro je prav izoparametarski konaĉni elemenat sa tri ĉvora, konstantnog popreĉnog preseka, sa

kvadratnim interpolacionim funkcijama. Ĉvor rebra ima tri translaciona i tri rotaciona stepena

slobode.

Tri sile (aksijalna Nx i dve transverzalne Vy i Vz) i tri momenta (torzioni Mx i dva fleksiona My i Mz)

pojavljuju se u svakom popreĉnom preseku konaĉnog elementa grede. Pretpostavlja se linearna

promena sila po duţini rebra.

Definisanje Dodeljuju se sledeći parametri:

Materijal,

poprečni presek,

lokalna x

orijentacija

Sliĉno kao i kod štap konaĉnih elemenata.

Materijal Rebro konaĉni elementi mogu biti razliĉitog materijala od materijala površine za koju su vezani.

Poprečni presek Popreĉni presek rebro elemen(a)ta se u proraĉunu uzima u obzir kao na prikazanoj slici ispod:

Automatska

referenca

Referentni vektor generiše program. Opisano u poglavlju 4.9.19 Reference.

Referenca

Samostalno rebro konačni element:

Lokalni koordinatni sistem rebra

definiše se na sledeći naĉin: osa

elementa odreĊuje lokalnu x-osu,

lokalna z-osa je definisana

referentnom taĉkom ili referentnim

vektorom, a lokalna y-osa se definiše

na osnovu pravila desne ruke.

Rebro konačni element povezano sa površinskim elementom:

Lokalni koordinatni sistem rebra definiše se na sledeći naĉin: osa elementa odreĊuje lokalnu x-osu,

lokalna z-osa je paralelna lokalnoj z-osi površinskog elementa, a lokalna y-osa je paralelna ravni

Referentna taĉka

Uputstvo 145

površinskog elementa sa smerom definisanim po pravilu desne ruke.

Ako je rebro izmeĊu dva površinska elementa koji su spojeni pod uglom lokalni koordinatni sistem

rebra definiše se na sledeći naĉin: lokalna z-osa je paralelna simetrali ugla izmeĊu normala na ravan

površinskih elemenata. Ako je u pitanju spoj dva ili više površinskih elementa i ako se selektuje

jedan ili dva, pri definisanju rebra se koristi automatska referenca.

Karakteristike popreĉnog preseka rebra zadaju se u lokalnom koordinatnom sistemu.

Referentni ugao




OslobaĎanje

krajeva

Definiše se na isti naĉin kao i kod grednih elemenata. Podrazumevano je da su oba kraja kruto

vezana.

Ekscentricitet Ekscentricitet moţe da se zada samo ako je rebro na ivici jednog ili dva površinska elementa. Ako je

spojeno više površinskih elemenata selektovanjem jednog ili dva moţe da se zada ekscentricitet

rebra.

Ekscentricitet rebra je odstojanje od teţišta njegovog popreĉnog preseka do srednje ravni

površinskog elementa i uzima se kao pozitivan ako je u smeru lokalne z-ose rebra.

Postoje ĉetiri naĉina definisanja ekscentriciteta. Greda dole, greda gore, u ravni ili proizvoljan

ekscentricitet.

U prva tri sluĉaja stvarni ekscentricitet se proraĉunava u zavisnosti od popreĉnog preseka rebra i

debljine ploĉe. Ako je rebro element od betona razlikuju se donji i gornji poloţaj tako da se menja i

prikaz slike u zavisnosti od materijala. Ako se promeni popreĉni presek rebra ili debljina ploĉe,

ekscentricitet se automatski preraĉunava.

Ako je rebro element od ĉelika ili drveta vezan za ljuska element i definisan kao rebro gore ili dole

omogućava se definisanje aksijalne krutosti veze elemenata.

U slučaju veze armirana ploča – rebro, poprečni presek rebra mora sadržati debljinu ploče. U

drugim slučajevima (čelične, dvene konstrukcije) poprečni presek je dodat gornjoj ili donjoj ravni

ploče.

Zbog ekscentrične veze rebra sa pločom modifikuje fleksionu krutost rebra prema izrazu:

2* excAII yy

Zbog ekscentrične veze ljuske i rebra javlja se aksijalna sila i u rebru i u ljusci.

Rebra su na ekranu prikazana plavim linijama.

Modifikacija Selektovanje elemenata istog tipa i klik na dugme alata aktivira se Modifikacija. Ako je ukljuĉen

prekidaĉ ispred vrednosti mogu se menjati karakteristike elemenata ukljuĉene prekidaĉem. Ako se

zada neka vrednost u polje, dodeljuje se svim selektovanim elementima.

Pokupi>> Karakteristike nekog elementa se mogu „pokupiti“ i dodeliti selektovanom. Klikom na Pokupi

dugme zatvara se dijalog i omogućava odabir elementa ĉija vrednost se treba „pokupiti“ i dodeliti

selektovanom.

Kopiraju se samo karakteristike koji su omogućene ukljuĉenim prekidaĉima.

Referentna taĉka

146

4.9.8. Površinski elementi

Površinski konaĉni elementi koriste se za modelovanje zidova, ploĉa i ljuski. U pitanju su trougaoni

element sa šest i ĉetvorougaoni element sa osam/devet ĉvorova (svi izoparametarski, ravni i

konstantne debljine).

Preporučuje se da debljina elemenata koji se modeliraju ne prelazi 1/10 njihove najmanje

dimenzije (tanke ploče i ljuske) i da ugibi (w) ne prelaze 1/5 (20%) debljine (mala pomeranja).

Ne preporuĉuje se primena površinskih konaĉnih elemenata kod kojih je odnos duţe i kraće stranice

veći od 5, kao i elemenata kod kojih je odnos duţe dimenzije i debljine veći od 100.

U nekim sluĉajevima, kada se primenom ravnih konaĉnih elemenata modeliraju zakrivljene površi ili

ivice, mogu da se oĉekuju greške diskretizacije.

Membrana

Ovaj konaĉni element se koristi za modeliranje konstrukcionih elemenata koji su opterećeni u

svojoj ravni, bez efekata savijanja.

Membrana može da bude opterećena samo u svojoj ravni.

AxisVM koristi Serendipity konačne elemente sa osam čvorova,

ravno stanje napona (σzz = σxz = σyz = 0, εxz = εyz = 0, εzz 0) ili

ravno stanje deformacija (εzz = εxz = εyz = 0, σxz = σyz = 0, σzz 0), za membrana elemente.

Sile u preseku membrane su nx, ny, nxy a definišu se i glavni uticaji n1, n2 i ugao αn.

Promena sila u presecima membrane usvaja se kao linearna.

Pri definisanju membrane zadaje se:

1. Ravno stanje napona ili ravno stanje deformacija

2. Materijal

3. Debljina

4. Referenca (taĉka/vektor/osa/ravan) za lokalnu x osu

5. Referenca (taĉka/vektor) za lokalnu z osu

Klik na ikonu Baza materijala poziva panel za definisanje materijala membrane, pri ĉemu moţe da

se definiše novi materijal.

Automatska referenca:

Ose lokalnih x i z pravaca elementa se definišu referencom, videti detaljnije u... 4.9.19 Reference

ili se definišu automatski.

Srednje taĉke membrana na ekranu su date plavom bojom.

Referentna

taĉka

Referentna taĉka

Izbor tipa površinskog

elementa

Grafiĉko zadavanje

referenci Zadavanje referance

za lokalnu z osu

Zadavanje referance

za lokalnu x osu

Uputstvo 147

Ploĉa

Ovaj konaĉni element se koristi za modeliranje konstrukcionih elemenata koji su opterećeni na

savijanje, bez efekata naprezanja u svojoj ravni.

Za modeliranje ploĉa AxisVM koristi Heterosis elemenat sa osam/devet ĉvorova, formulisan

prema Mindlin-Reissnerovom teorijom (uzima u obzir uticaj smicanja).

Ovaj element je pogodan za modeliranje kako debelih tako i tankih ploĉa.

Ploča može da bude opterećena samo upravno na svoju ravan.

Sile u preseku ploĉe su momenti mx, my, mxy, transverzalne sile vx, vy, a definišu se i glavni uticaji

m1, m2, ugao αn i rezultanta transverzalne sile qR.

Promena sila u presecima ploĉe usvaja se kao linearna.

Pri definisanju ploča zadaje se:

1. Materijal

2. Debljina






Ose lokalnih x i z pravaca elementa se definišu referencom, videti detaljnije u... 4.9.19 Reference.

Srednje taĉke ploĉa na ekranu su date crvenom bojom.

Ljuska

Ovaj konaĉni element se koristi za modeliranje konstrukcionih elemenata koji su opterećeni na

savijanje i u svojoj ravni i dobija se spajanjem ploĉe i membrane. Pri tome su uticaji membrane i

ploĉe nezavisni (teorija I reda).

Ljuska je element koji može da bude opterećen u svojoj ravni i upravno na svoju ravan.

Sile u preseku ljuske su nx, ny, nxy (membranske komponente), mx, my, mxy, vx, vy (komponente

savijanja) a definišu se i glavni uticaji n1, n2 i ugao αn (membranske komponente) i m1, m2, ugao

αn i rezultanta transverzalne sile vSz (komponente savijanja).

Pri definisanju ljuske zadaje se:

1. Materijal

2. Debljina



148




Ose lokalnih x i z pravaca elementa se definišu referencom, videti detaljnije u... 4.9.19 Reference

ili se automatski definišu.

Srednje taĉke konaĉnih elemenata ljuski na ekranu su date zelenom bojom.


prekidaĉ ispred vrednosti mogu se menjati ili pokupiti karakteristike elemenata ukljuĉene

prekidaĉem. Ako se zada neka vrednost u polje, dodeljuje se svim selektovanim elementima.

Pokupi>> Pogledati... Pokupi, opisano u... 4.9.7 Linijski konaĉni elementi

Uputstvo 149

4.9.9. Tačkasti oslonac (oslonac čvora)

Oslonac ĉvora se koristi za modeliranje oslanjanja ĉvorova (taĉaka) konstrukcije. To je, u opštem

sluĉaju, elastiĉan element sa reakcijom oslonca kao unutrašnjom silom. Svi ĉvorovi modela mogu da

imaju oslonac osim srednjih ĉvorova ivica površinskih konaĉnih elemenata. Reference sluţe za

odreĊivanje x-ose i z-ose elementa, pri ĉemu je x-osa usmerena od referentne taĉke do oslonjenog

ĉvora.

Moţe da se zada translatorna i rotaciona krutost oslonca za osu oslanjanja.

Moguće je i zadavanje nelinearnih parametara u svim pravcima. Za promenu karakteristika kliknuti

na jedno od tri dugmeta (u oba pravca, samo pritisak, samo zatezanje) i ukljuĉiti prekidaĉ i ako je

neophodno zadati vrednost u polju.

Podrazumevana vrednost krutosti oslonca je 1.000E+10 [kN/m], ili [kNm/rad].

Oslonci su na ekranu dati ţutom bojom (translacioni) i narandţastom (rotacioni, tj. uklještenja).

Oslanjanje može da se zada u pravcu:

- osa globalnog koordinatnog sistema - Osa lokalnog koordinatnog sistema

greda/rebro elemenata

- reference - osa lokalnog koordinatnog sistema ivice

površinskog konaĉnog elementa.

Globalni pravac Oslonaĉki elemenat zadaje se u globalnom koordinatnom

sistemu selektovanjem ĉvorova koji su oslonjeni na isti naĉin i

definisanjem translacione (RX, RY, RZ) i rotacione krutosti

(RXX, RYY, RZZ) oslonaĉkih elemenata.

Za čvor je moguće definisati samo jedan globalni oslonac. Za srednje čvorove ivica površinskih

elemenata nije moguće definisanje oslonaca.

150

Referentni pravac Oslonaĉki elemenat se zadaje u referentnom pravcu selektovanjem ĉvorova koji su oslonjeni na isti

naĉin i definisanjem njihove translacione (Rx) i rotacione krutosti (Rxx).

Smer referentnog vektora definiše se preko ĉvora oslonaĉkog

elementa i referentne taĉke ili referentnog vektora na sledeći

naĉin:

svi oslonaĉki elementi su

orijentisani ka referentnoj taĉki

svi oslonaĉki elementi su paralelni

referentnom vektoru

Lokalni pravac Oslonaĉki elemenat zadaje se u pravcu osa lokalnog

koordinatnog sistema linijskog konaĉnog elementa

selektovanjem ĉvorova elemenata koji su oslonjeni na

isti naĉin, definisanjem oslonaĉkih elemenata istog tipa

i njihove translacione (Rx, Ry, Rz) i rotacione krutosti

(Rxx, Ryy, Rzz).

Lokalni pravac

ivice

Oslonaĉki elemenat zadaje se u pravcu osa lokalnog

koordinatnog sistema ivice površinskog konaĉnog

elementa selektovanjem ĉvorova elemenata koji su

oslonjeni na isti naĉin, definisanjem oslonaĉkih

elemenata istog tipa, a zatim i njihove translacione (Rx,

Ry, Rz) i rotacione krutosti (Rxx, Ryy, Rzz).

Ako je ivica sa jednim površinskim elementom tada je:

x - osa u pravcu ivice

y - osa orijentisana prema unutrašnjosti površinskog elementa u njegovoj ravni

z - osa paralelna lokalnoj z-osi površinskog elementa

Ako su dve površine spojene iviĉnim elementom, lokalna z-osa polovi ugao izmeĊu površina a y-osa

odreĊena je pravilom desne ruke.

Ako je ivica sa više površinskih elemenata lokalni koordinatni sistem ivice se odreĊuje posle

selektovanja jednog ili dva površinska elementa.

Nelinearno

ponašanje

Moţe da se zada nelinearno ponašanje oslonaĉkog elementa u smislu: krutost samo na pritisak

(veoma mala krutost na zatezanje), krutost samo na zatezanje (veoma mala krutost na pritisak) i

graniĉna sila oslonca (ista krutost na pritisak i na zatezanje).

Nelinearno ponašanje se uzima u obzir samo u nelinearnoj analizi. U slučaju linearne analize

(Linearna statička, Analiza slobodnih vibracija I i II reda, Analiza stabilnosti) oslonački elementi

se uzimaju sa svojom inicijalnom krutošću.

Taĉkasti osloni se na ekranu prikazuju braon bojom (RX, RY, RZ) i narandţastom (RXX, RYY, RZZ) u

tri upravna pravca.

Referentna taĉka Referentni vektor

Uputstvo 151

Proraĉun krutosti

oslonca

Klik na dugme Proračun krutosti poziva panel za proraĉun krutosti oslonca koji zamenjuje stub datih

karakteristika (materijal, popreĉni presek, itd.).

Ovi parametri stuba iznad odnosno ispod oslonca se mogu koristiti pri analizi na proboj ploĉe

(naroĉito u sluĉaju meĊuspratnih ploĉa). U renderovanom prikazu modela stubovi i zidovi korišćeni

za modeliranje oslonaca se takoĊe prikazuju i moguća je njihova identifikacija kurzorom.


prekidaĉ ispred vrednosti mogu se menjati ili pokupiti karakteristike elemenata ukljuĉene

prekidaĉem. Ako se zada neka vrednost u polje dodeljuje se svim selektovanim elementima.

Pokupi>> Pogledati... Pokupi, opisano u... 4.9.7 Linijski konaĉni elementi

4.9.10. Linijski oslonac

Linijski oslonac se koristi za modeliranje oslanjanja linija konstrukcije. Omogućava elastiĉno

oslanjanje (Winklerovog tipa) grede, rebra ili ivice površinskog elementa, sa reakcijama oslonca kao

unutrašnjim silama.

Moţe da se zada translatorna i/ili rotaciona (torziona) krutost oslonca za ose oslanjanja.

Moguće je i zadavanje nelinearnih parametara u svim pravcima. Za promenu karakteristika kliknuti na

jedno od tri dugmeta (u oba pravca, samo pritisak, samo zatezanje) i ukljuĉiti prekidaĉ i ako je

neophodno zadati vrednost u polju.

Baza materijala

Baza profila

popreĉnih preseka

Editor popreĉnih

preseka

Uklještenje ili zglob

gore

Uklještenje ili zglob

dole

152

Oslanjanje može da bude zadato u pravcu:

- osa globalnog koordinatnog sistema,

- osa lokalnog koordinatnog sistema grede/rebra

- osa lokalnog koordinatnog sistema ivice površinskog konaĉnog elementa.

Podrazumevana vrednost krutosti oslonca je 1.000E+07 [kN/m/m], ili [kNm/rad/m].

Globalni pravac Oslonaĉki element moţe da bude zadat u pravcu osa globalnog koordinatnog sistema. Posle

selektovanja linija koje su oslonjene na isti naĉin definišu se oslonaĉki elementi istog tipa, a zatim i

njihove translacione (RX, RY, RZ) i rotacione krutosti (RXX, RYY, RZZ).

Lokalni pravac Linijski oslonaĉki element (ponaša se kao elestiĉni oslonac) se zadaje u pravcu osa lokalnog

koordinatnog sistema linijskog konaĉnog elementa selektovanjem ĉvorova koji su oslonjeni na isti

naĉin definisanjem oslonaĉkih elemenati istog tipa, a zatim i njihove translacione (Rx, Ry, Rz) i

rotacione krutosti (Rxx, Ryy, Rzz).

Greda/ rebro linijski oslonci moraju biti podeljeni na najmanje četiri elementa.

Pored toga trebalo bi da je zadovoljen sledeći uslov:

44

4 ,

4min

2

1

z

yx

y

zxk

k

IE

k

IElL , gde je L duţina greda/rebro elementa.

AxisVM daje upozorenje ako ovaj uslov nije zadovoljen i postavlja vrednost koeficijenta krutosti

oslonca na nulu, pa je potrebno da se uvede nova podela na segmente manje dužine.

Podela elemenata je neophodna jer su unutrašnje sile linearno interpolirane izmeĎu vrednosti na

krajevima elementa tako da gušćom podelom dobijamo tačnije rezultate.

Lokalni pravac

ivice

Oslonaĉki elemenat moţe da bude zadat u pravcu osa lokalnog koordinatnog sistema ivice

površinskog konaĉnog elementa. Posle selektovanja ĉvorova elemenata koji su oslonjeni na isti naĉin

definišu se oslonaĉki elementi istog tipa, a zatim i njihove translacione (Rx, Ry, Rz) i rotacione krutosti

(Rxx, Ryy, Rzz).

Ako je ivica sa jednom površinskim elementom tada je:

x - osa u pravcu ivice

y - osa orijentisana prema unutrašnjosti površinskog elementa u njegovoj ravni

z - osa paralelna lokalnoj z-osi površinskog elementa

Ako su dve površine spojene iviĉnim

elementom, lokalna z-osa polovi ugao izmeĊu

površina a y-osa je odreĊena pravilom desne

ruke.

Ako je ivica sa više površinskih elemenata

lokalni koordinatni sistem ivice se odreĊuje

posle selektovanja jednog ili dva površinska

elementa.

Nelinearno

ponašanje

Moţe da se zada nelinearno ponašanje oslonaĉkog elementa u smislu: krutost samo na pritisak (veoma

mala krutost na zatezanje), krutost samo na zatezanje (veoma mala krutost na pritisak) i graniĉna sila

oslonca (ista krutost na pritisak i na zatezanje).




Linijski oslonci se na ekranu prikazuju braon bojom (RX, RY, RZ) i narandţastom (RXX, RYY, RZZ) u tri

upravna pravca.

Referentna taĉka

Uputstvo 153

Proraĉun krutosti

oslonca

Klik na dugme Proračun krutosti poziva panel za proraĉun krutosti oslonca koji zamenjuje zid datih

karakteristika (materijal, popreĉni presek, itd.).

4.9.11. Površinski oslonac

Površinski

oslonac

Površinski oslonac se koristi za modeliranje uslova oslanjanja površina konstrukcije. Omogućava

elastiĉno oslanjanje površine (Winklerovog tipa). Moţe da se zada translatorna krutost oslonca za

lokalne ose elementa.

Karakteristike oslanjanja su konstantne po površini oslonca i iste su za pritisak i za zatezanje.

Podrazumevana vrednost krutosti oslonca je 1.000E+04 [kN/m/m], ili [kNm/rad/m].

Nelinearno

ponašanje

Moţe da se zada nelinearno ponašanje oslonaĉkog elementa u smislu: krutost samo na pritisak (veoma

mala krutost na zatezanje), krutost samo na zatezanje (veoma mala krutost na pritisak) i graniĉna sila

oslonca (ista krutost na pritisak i na zatezanje).




Prikazani su na ekranu narandţastom kvadratnom mreţom.

154

4.9.12. Ivični zglob

Iviĉni zglob moţe se definisati izmeĊu ivica oblasti ili izmeĊu rebro elementa i ivice oblasti.

Selektovati ivicu i oblast. Krutost zgloba moţe se definisati u lokalnom sistemu ivice selektovane

oblasti.

4.9.13. Kruto telo

Kruto telo konaĉni element se koristi za modeliranje istih pomeranja nekih elemenata modela u

odnosu na druge. Mogu se koristiti samo u linearnoj statiĉkoj analizi.

Ovaj element se definiše selektovanjem linija koje povezuju ĉvorove. Linije sa zajedniĉkim

ĉvorovima predstavljaju isto kruto telo. Nema ograniĉenja po pitanju broja ĉvorova u elementu.

Čvorovi krutog tela mogu da budu samo slobodni (dozvoljene translacija i rotacija u svim

pravcima).

Modeliranje veze membrana-greda Modeliranje ekscentriĉne veze štapova:

Definisanje Posle selektovanja linija koje pripadaju istom krutom telu definiše se kruto telo konaĉni element.

Kruta tela mogu da se spajaju (ako se selektuju linije koje spajaju ĉvorove razliĉitih krutih tela) i

razdvajaju (ako se selektovanim linijama izbrišu atributi krutog tela).

Konačni element ne može imati sve svoje linije pridružene istom krutom telu.

Za analizu tonova oscilovanja može se definisati tačka u centru mase konstrukcije a zatim je

konektovati kruto telo konačnim elementom za konstrukciju i zadati vrednost mase u tački.

Kruta tela se na ekranu predstavljena debelom crnom linijom.

4.9.14. Dijafragma

Korišćenje dijafragme znatno pojednostavljuje model. Dijafragme su specijalni kruti konaĉni elementi

gde relativna pozicija taĉaka elementa ostaje konstantna u globalnoj ravni. Korišćenjem dijafragmi

znaĉajno se smanjuje trajanje proraĉuna. To moţe biti prednost pri analizi tonova oscilovanja velikih

modela. Dijafragme predstavljaju ploĉe, totalno krute u svojoj ravni.

Definisanje Selektovati linije kojima će se definisati dijafragma. Svaki set povezanih (zatvorenih) linija će

definisati dijafragmu.

Kruto telo KE 1 2 3

Kruto

telo KE 1 2

Uputstvo 155

Dijafragme su prikazane kao tanke sive linije odnosno sivo obojene oblasti.

Ako ţelite promeniti dijafragma i odabere linija

koja povezuje dve dijafragme, te dve dijafragme

će se spojiti u jednu. Odabir više grupa linija koje

nisu meĊusobno povezane će razdvojiti

dijafragmu na delove.

Posle definisanja dijafragme mora se postaviti pomoćna ravan. Relativna

pozicija taĉaka elementa će ostati konstantna u toj ravni. Na primer, za krutu

ploĉu u ravni X-Y odabrati „XY“.

4.9.15. Opruga

Opruga konaĉni

element

Opruga je elemenat koji povezuje dve taĉke modela. U lokalnom koordinatnom sistemu elementa

zadaju se translacione (Kx, Ky, Kz) i rotacione (Kxx, Kyy, Kzz) krutosti.

Element moţe da ima nelinearne karakteristike.

Oslonac se može definisati na sledeće načine: Globalno/Preko geometrije/Preko reference/Relativno

u odnosu na element/Relativno u odnosu na ĉvor

Definisanje Opruga se definiše selektovanjem ĉvorova modela koji će biti povezani na isti naĉin definisanjem

opruga istog tipa, a zatim njihove translacione (Rx, Ry, Rz) i rotacione krutosti (Rxx, Ryy, Rzz). Moţe

da se zada nelinearno ponašanje elementa preko graniĉne sile (ista krutost na pritisak i na zatezanje)

za svaku komponentu sile u opruzi.

Granična sila se uzima u obzir samo prilikom nelinearne

statičke analize inače se ignoriše.


(Linearna statička, Analiza slobodnih vibracija I i II reda, Analiza stabilnosti) u proračunu se

uzima inicijalna krutost (koja je konstantna za vreme trajanja analize).

156

4.9.16. Kontaktni element

Kontaktni konaĉni

element

Kontaktni elemenat se koristi za modeliranje kontakta dve taĉke modela. Element ima dva stanja:

aktivno, kada ima veliku vrednost krutosti (simulacija uspostavljanja kontakta) i

neaktivno, kada ima malu vrednost krutosti (simulacija kada nije postignut kontakt).

Obzirom na veoma malu (ali ne i nultu) krutost u neaktivnom stanju, kontakt omogućava samo

pribliţno modeliranje fenomena.

Kontaktni element moţe da bude aktivan za pritisak ili za zatezanje. Na slici dole prikazan je tipiĉni

dijagram sila-pomeranje kontaktnog elementa aktivnog na zatezanje i na pritisak:

Zbog nelinearnog ponašanja kontaktnog elementa (promenu stanja prati velika promena krutosti)

mogu da se jave ozbiljne teškoće u obezbeĊenju konvergencije nelinearnog rešenja.

Ustanovljavanje veliĉine krutosti u aktivnom stanju nije jednostavno, pa bi trebalo koristiti mogućnost

automatskog podešavanja krutosti u aktivnom stanju, ĉime se smanjuje mogućnost pojave

divergencije rešenja.

Selektovati dva čvora. Definisanje lokalne x orijentacije je kao i kod grednih elemenata.

Parametri Aktivno stanje: na zatezanje (veza nekim spojnim sredstvom, na primer) ili na pritisak (kontakt dve

ploĉe, na primer).

Orijentacija: od ĉvora "i" ka ĉvoru "j" i obratno.

Aktivna krutost: Podrazumevana vrednost je 1E+8 kN/m.

Neaktivna krutost: Podrazumevana vrednost je 1E-2 kN/m.

Početni razmak: Podrazumevana vrednost je 0 (nula), a obiĉno je neka pozitivna vrednost. Moţe da

se definiše i na osnovu geometrije modela. Sve dok se inicijalni razmak ne postane nulti, kontakt je u

neaktivnom stanju.

Automatsko podešavanje aktivne krutosti:

Ako je ovaj prekidaĉ ukljuĉen program koriguje aktivnu krutost u cilju obezbeĊenja konvergencije i

taĉnosti rešenja. U tom sluĉaju se zadaju parametri tzv. "probijanja". Ako je iskljuĉen, vrednosti ispod

se ne uzimaju pri proraĉunu.

Minimalno dopušteno probijanje: Zadaje se minimalna dopuštena vrednost probijanja kontaktnog

uslova. Podrazumevana vrednost je 1.0E-05.

Maksimalno dopušteno probijanje: Zadaje se maksimalna dopuštena vrednost probijanja

kontaktnog uslova. Podrazumevana vrednost je 1.0E-05.

Uputstvo 157

Faktor adaptacije krutosti: Ukoliko je probijanje manje od minimalno dopuštenog, aktivna krutost

kontakta se smanjuje faktorom adaptacije krutosti. Ako je probijanje u granicama dopuštenog nema

adaptacije krutosti. Ako je probijanje veće od maksimalno dopuštenog, aktivna krutost kontakta se

povećava faktorom adaptacije krutosti. Podrazumevana vrednost je 100. Vrednost faktora krutosti se

uzima kao: 1/100, 1/10, 1, 10, ili 100.

U linearnoj analizi kontaktni elemenat se tretira kao opruga sa krutošću koja odgovara inicijalnom

razmaku. Ako razmak postoji krutost je nula, inače je krutost jednaka aktivnoj krutosti.

4.9.17. Veza elementi

Veza konaĉni

elementi

Pomoću ovog elementa modelira se veza izmeĊu dva ĉvora ili dve linije preko jednog interfejsa (veza

za prenos sile i pomeranja). Poloţaj mesta spoja unutar elementa veze odreĊuje se pri definisanju

elementa, pri ĉemu je se jedan ĉvor/linija smatra referencom. Element veze ima šest komponenti

krutosti, koje mogu da imaju i nelinearno ponašanje, i zadaju se u lokalnom koodinatnom sistemu

veze.

Veza izmeĎu dva čvora

Povezuje dva ĉvora. Komponente krutosti zadaju se u globalnom koordinatnom sistemu. Ako je

vrednost komponente nula, odgovarajuće sila ili moment se ne prenosi sa ĉvora na ĉvor. Poloţaj mesta

spoja u vezi moţe da bude izmeĊu 0 i 1 relativno u odnosu na referentni ĉvor (selektovan od strane

korisnika). Ako je lokacija mesta spoja =0 elementi su spojeni u referentnom ĉvoru, a ako je =1 na

suprotnom. Za bilo koju vrednost izmeĊu 0 i 1 referentna taĉka se nalazi izmeĊu dva ĉvora.

Primena: veza rigla-roţnjaĉa, neki tipovi veza roštiljnih konstrukcija, itd.

Primer: Veza rigla-roţnjaĉa (Pogledati… SteelFrame.axs u direktorijumu „Examples“)

Neka je z-osa lokalnog sistema paralelna Z-osi globalnog sistema. Popreĉni presek rigle je IPE400

profil i nalazi se u X-Z ravni, a roţnjaĉe I200 profil. Sa roţnjaĉe na riglu prenose se sve sile osim

momenata.

158

Element veze spaja teţišne ose nosaĉa i pripada obema ravnima nosaĉa. Duţina elementa veze je

rastojanje izmeĊu teţišnih osa nosaĉa tj. 30cm (40/2 + 20/2). Selektuje se ĉvor rigle kao referentni

ĉvor elementa veze. Obiĉno je poloţaj mesta spoja na kontaktu dva nosaĉa, što je ovde na 20cm od

referentnog ĉvora (tj. od teţišne ose rigle), pa je odstojanje mesta spoja 20/30=0.666. Usvaja se da

element veze prenosi translatorna, ali ne i rotaciona pomeranja na spoju rigle i roţnjaĉe, pa se zadaje

1E+10 za translatornu i 0 za rotacionu krutost.

Ako su roţnjaĉe oslonjene samo preko veza elemenata potrebno je zadati vrednost KYY=0.001 ili

sliĉnu malu vrednost radi eliminacije rotacije elementa oko uzduţne ose.

Nelinearno

ponašanje

Graniĉna nosivost elementa za svaku komponentu se zadaje ako se modelira nelinearno ponašanje na

uobiĉajeni naĉin.

Veza izmeĎu linija

Modelira vezu dva elementa rebra ili dve ivice

površinskog elementa. Element ima šest ĉvorova.

Komponente krutosti zadate su u lokalnom

koordinatnom sistemu veze. Lokalna x-osa

paralelna je referentnoj liniji, a lokalna z-osa

orijentisana je ka drugoj liniji veze u ravni veze i

upravna je na x-osu.

Ako je vrednost komponente nula, odgovarajuće sila ili moment se ne prenosi sa ĉvora na ĉvor.

Poloţaj mesta spoja u vezi moţe da bude izmeĊu 0 i 1 relativno u odnosu na referentni ĉvor

(selektovan od strane korisnika).

Ako je lokacija mesta spoja =0 elementi su spojeni u referentnom ĉvoru (poĉetni ĉvor strelice), a ako

je =1 na suprotnom (krajnji ĉvor strelice). Za bilo koju vrednost izmeĊu 0 i 1 referentna taĉka se

nalazi izmeĊu dva ĉvora.

Primena: veza tavanica-zid; delimiĉno spregnutih i spregnutih elemenata konstrukcija od razliĉitih

materijala; polukruta veza rebra i tavanice, modeliranje greda koje su jedna iznad druge, itd.

Uputstvo 159

Primer: Veza zid-ploĉa.

Neka je Z-osa vertikalna, zid u Y-Z ravni, a

ploĉa debljine 15cm paralelna X-Y ravni. Zid i

ploĉa su modelirani konaĉnim elementom

"ljuska".

Modelirati spoj da prenosi sve sile osim

momenata.

Zid dodiruje donju površinu ploĉe. Element veze pripada ravni zida i spaja liniju preseka srednje

ravni zida i donje površine ploĉe i liniju preseka srednje ravni ploĉe i srednje ravni zida (vidi sliku

iznad). Rastojanje tih linija je d=7.5cm.

Selektuju se ĉvorovi linije na zidu kao referentni. Mesto veze je u liniji spoja elemenata i njegovo

odstojanje od referentnih ĉvorova je 0. Usvaja se da element veze prenosi translatorna, ali ne i

rotaciona pomeranja, pa se zadaje 1E+10 za translatornu i 0 za rotacionu krutost.

Nelinearno

ponašanje

Graniĉna nosivost elementa se moţe zadati za svaku komponentu krutosti razliĉite od 0.

Elementi veze izmeĊu linija mogu da se koriste za modeliranje veza oblasti:

1. Definisati oblasti (Pogledati... 4.9.4 Oblast) and

i linijama se spoje odgovarajući suprotni

ĉvorovi oblasti (broj ĉvorova na ivici oblasti

trebalo bi da je isti).

2. Selektuje se pravougaonik izmeĊu oblasti i

klikne na dugme U redu palete za selekciju.

3. Selektovati referentnu liniju veza elementa i

kliknuti ponovo na dugme U redu palete za

selekciju.

4. Zadati krutost elementa veze i poloţaj mesta

veze. Podrazumevani poloţaj je u srednjoj taĉki

elementa veze. Veza element(i) su kreirani.

5. Sada se moţe generisati mreţa konaĉnih

elemenata.

Pogledati...4.11.1.2 Generisanje mreţe konaĉnih

elemenata nad oblasti

6. Veza elementi su podeljeni prema mreţi

konaĉnih elemenata.

4.9.18. Stepeni slobode čvorova modela

Stepeni slobode su moguća pomeranja ĉvorova modela u pravcima osa globalnog koordinatnog

sistema. Ĉvor modela ima šest stepeni slobode: tri translaciona (eX, eY, eZ) i tri rotaciona (θX, θY, θZ).

Podrazumeva se da su svi ĉvorovi modela imaju slobodna pomeranja.

Jednaĉine ravnoteţe formiraju se samo u pravcima slobodnih pomeranja.

Moţe da se zada bilo koja kombinacija stepeni slobode za svaki ĉvor modela, ali su u AxisVM

unapred definisane kombinacije karakteristiĉne za tipiĉne modele u graĊevinskom konstrukterstvu.

160

Unapred definisane strukture su:

Rešetka u ravni / Prostorna rešetka / Ram u ravni/ Roštilj / Membrana / Ploĉa

Definisanje Klik na odgovarajuće dugme u panelu

aktivira/deaktivira dati stepen slobode ĉvora modela,

ako je aktiviran prekidaĉ za taj stepen slobode.

Postoje dve mogućnosti definisanja stanja.

Zamena postojećeg koda

Novi kod stepena slobode postaje aktuelan, a

postojeći se briše.

Unija novog i postojećeg koda

Izvodi se operacija unije novog i postojećeg koda.

Ova opcija je korisna pri definisanju uslova

simetrije.

Ako se slobodno pomeranje oznaĉi "0", a

spreĉeno "1", tada su primeri za uniju kodova:

Primer unije

kodova

eX eY eZ θX θY θZ

postojeći kod: 0 1 0 1 0 1

novi kod: 0 0 0 1 1 1

rezultujući kod: 0 1 0 1 1 1

Za svaki ĉvor moţe da se definiše šestocifreni kod koji odreĊuje stepen slobode (eX, eY, eZ, θX, θY,

θZ) u pravcu osa globalnog koordinatnog sistema.

Podrazumevani kod za ĉvor modela je "000000" (sva pomeranja su moguća).

Opterećenja koja deluju u pravcu nepomerljivosti čvora se ne uzimaju pri proračunu. U Pregledu

tabela se prikazuju kao neuravnotežena opterećenja.

Ĉvorovi ĉiji su stepeni slobode sa kodom razliĉitim od "000000" na ekranu su prikazani u

svetloplavoj boji (cyan).

U tabeli su dati stepeni sloboda ĉvorova za unapred definisane modele, pri ĉemu su oznake za

slobodnu translaciju i za rotaciju u pravcu date ose.

1 2 3 4 5 6

eX eY eZ θX θY vZ

Kod stepena slobode Slobodna

pomeranja čvora

Kod stepena

slobode

Slobodna

pomeranja čvora

Rešetka

Rešetka u X-Y ravni

kod: 001111

Rešetka u X-Z

ravni

kod: 010111

Rešetka u Y-Z ravni

kod: 100111

Prostorna rešetka

kod: 000111

Ramovske ravanske konstrukcije

Okvir u ravni

X-Y kod: 001110

Okvir u ravni

X-Z kod: 010101

Okvir u ravni

Y-Z kod: 100011

Uputstvo 161

Kod stepena slobode Slobodna

pomeranja čvora

Kod stepena

slobode

Slobodna

pomeranja čvora

Roštiljne konstrukcije

Roštilj u ravni X-Y

kod: 110001

Roštilj u ravni X-Z

kod: 101010

Roštilj u ravni Y-Z

kod: 011100

Membrane

Membrana u ravni X-Y

kod: 001111

Membrana u ravni

X-Z kod: 010111

Membrana u ravni Y-Z

kod: 100111

Ploče

Ploĉa u ravni

X-Y kod: 110001

Ploĉa u ravni

X-Z kod: 101010

Ploĉa u ravni

Y-Z kod: 011100

Simetrija

Ravan simetrije

X-Y

kod: 001110

Ravan simetrije

X-Z

kod: 010101

Ravan simetrije

Y-Z kod: 100011

Pokupi>> Broj stepeni slobode ĉvora se moţe pokupiti od nekog i dodeliti selektovanom ĉvoru.

4.9.19. Reference

Za definisanje referenci mogu da se koriste taĉke, vektori ili ose i ravni. Reference odreĊuju

orijentaciju lokalnog koordinatnog sistema konaĉnog elementa u prostoru zbog definisanja parametara

popreĉnog preseka (Ax, Ay, Az, Ix, Iy, Iz, Iyz i Iω) i interpretiranja rezultata analize (sile u preseku Nx,

Vy, Vz, Mx, My i Mz za grede i qx, qy, mx, my i mxy za ploĉe i nx, ny, nxy za membrane, itd.).

Brza modifikacija: Klik na simbol reference poziva tabelu referenci. Referentni vektor i osa se

zadaju pomoću dve, a referentna ravan pomoću tri taĉke. Reference su date kao normalizovani

vektori. Referentne taĉke su zadate koordinatama, a referentne ravni vektorom normale. Po izlasku

iz tabele program normira referentne vektore u odnosu na vrednost 1.

Ose lokalnih koordinatnih sistema se na ekranu prikazuju u bojama:

x-osa - crveno, y-osa - ţuto i z-osa - zeleno

Mogu da se koriste sledeće reference:

Automatske

reference Automatska referenca za štapove i grede:

Ukoliko je osa štapa/grede paralelelna globalnoj Z-osi, tada će referentni vektor imati pravac globalne

X-ose.

U svim ostalim sluĉajevima referentni vektor je u pravcu globalne Z-ose.

162

Za kruţne lukove: ukoliko je ravan kruţnog luka paralelna globalnoj X-Y ravni automatska referenca

je upravna na nju i prikazuje +Z pravac. Ako je kruţni luk u drugoj ravni referentni vektor je u ravni

kruţnog luka pravca od centralne taĉke kruţnog luka.

Automatska referenca za rebra:

Ako je rebro samostalni element reference su kao kod štapa/grede.

Ako je rebro vezano za površinski element referentni vektor je paralelan simetrali ugla izmeĊu

lokalne z-ose (normale) površinskih elmenata koji su spojeni u rebru.

Automatska referenca uz površinske elemente:

Referentni vektor:

za lokalnu x-osu će biti paralelan globalnoj X-osi ako je ravan površi paralelna X-Y ravni. U svim

ostalim sluĉajevima referentni vektor će biti paralelan preseĉnoj liniji ravni površi i X-Y ravni.

za lokalnu z-osu će biti usmeren ka poĉetku globalnog koordinatnog sistema ako je ravan površi

paralelna Z-osi. U svim ostalim sluĉajevima referentni vektor će biti paralelan globalnoj Z-osi.

Meni UreĎivanje / Konvertovanje automatskih referenci konvertuje automatske reference u reverentne

vektore.

Referentna tačka

Sluţi za definiciju orijentacije (lokalnog koordinatnog sistema) greda, rebara, oslonaca i opruga, tj. za

definisanje pozitivnog pravca lokalnih x-osa i z-osa površinskih elemenata.

Referentna taĉka se definiše u globalnom koordinatnom sistemu.

Referentna taĉka se na ekranu prikazuje malim crvenim simbolom "+".

Grede, rebra i opruge: Referentna taĉka i lokalna x-osa definišu x-z ravan lokalnog koordinatnog sistema. Smerovi y-ose i z-

ose odreĊuju se na osnovu pravila desne ruke.

Površinski elementi:

Lokalna pozitivna z-osa površinskog elementa će biti usmerena ka referentnoj taĉki i upravna na ravan

površinskog elementa. Kada je x-osa definisana smer y-ose odreĊuje se na osnovu pravila desne ruke.

U sluĉaju površinskih elemenata referentna taĉka se nalazi u ravni elementa.

Referentna taĉka Referentna taĉka

Referentna taĉka

Referentna taĉka

Referentna taĉka

Uputstvo 163

Oslonci: U sluĉaju oslonaĉkih elemenata referentna taĉka se koristi za definisanje lokalne x-ose.

Referentni vektor

Sluţi za definiciju orijentacije lokalnih x-osa opruga, oslonaca i površinskih elemenata kao i lokalne

z-ose greda, rebro i opruga elemenata.

Referentni vektori na ekranu su prikazani crvenim strelicama.

Površinski elementi:

Lokalna x-osa površinskog elementa će biti paralelna referentnom vektoru (koji je paralelan ravni

površinskog elementa).

Referentnim vektorom se moţe definisati i orijentacija lokalne z-ose se.

Oslonci:

U sluĉaju oslonaĉkih elemenata referentni vektor se koristi za definisanje lokalne x-ose.

Grede, rebra i opruge: Referentni vektor i lokalna x-osa definišu lokalnu x-z ravan. Smerovi lokalne y-ose i z-ose odreĊuju se

na osnovu pravila desne ruke.

Referentni vektor

Referentni vektor

Referentna taĉka

164

Reerentne ose

Sluţi za definiciju orijentacije lokalnih x-osa površinskih elemenata koje su usmerene prema

referentnoj osi. Referentna osa ne sme da sadrţi srednju taĉku elementa.

Referentni vektori na ekranu su prikazani crvenim strelicama.

Referentna ravan

Sluţi za definiciju orijentacije lokalnih x-osa površinskih elemenata koje su paralelne liniji preseka

ravni elementa i referentne ravni. Referentna ravan ne sme da bude paralelna ravni elementa.

Referentna ravan je na ekranu prikazana kao crveni trougao.

Referentni ugao

Zadavanjem referentnog ugla lako se moţe izvesti rotacija popreĉnog preseka štap/greda/rebro

elementa. Zadatim uglom se elementi odnosno njihov lokalni koordinatni sistem mogu rotirati oko

poduţne ose. Ako je element paralelan globalnoj Z osi ugao je relativan u odnosu na globalnu X osu.

U ostalim sluĉajevima ugao je relativan u odnosu na globalnu Z osu.

4.9.20. Generisanje AxisVM modela iz arhitektonskog (ArchiCad) modela

Pokreće operaciju konverzije arhitektonskog modela prethodno importovanog preko IFC fajla (kao

pozadinskog lejera). Videti ... 3.1.6 Uvoz-Import.

Prikaz Odabir arhitektonskih nivoa i tipova elemenata za prikaz.

AxisVM koristi ugraĎeni filter za unapreĎenu selekciju.

Klik na dugme Generisanje statiĉke šeme ili Brisanje objekata poziva panel sa filterom karakteristika

kojim se zadaju granice dimenzija konstrukcionih elemenata (grede, stubovi, zidovi, tavanice) koji

će biti selektovani.

Klik na dugme levo dole u ovom panelu omogućava da svi elementi budu selektovani.

Ukoliko je ukljuĉeno Samo objekti bez statičkog modela selektuju se samo elementi nedefinisani kao

konstruktivni.

Uputstvo 165

Brisanje objekata Klikom na ovu funkciju se brišu selektovani arhitektonski objekti.

Brisanje arhitektonskih objekata koji sadrže statički model na brišu dodeljeni statički model.

Generisanje

statiĉke šeme

Selektovani elementi pozadinskog lejera ulaze u AxisVM model. Stubovi i grede su predstavljeni

osama, a ploĉe, zidovi, tavanice i krovovi svojim srednjim ravnima. Taĉke i linije postaju deo

AxisVM modela nezavisne od pozadinskog lejera arhitektonskog.

Sklopovi se automatski kreiraju za nivoe i tipove elemenata arhitektonskog modela i pridruţuju im

se elementi kreirani u AxisVM (statiĉkom) modelu.

Zglobna veza zida se moţe modelovati pomoću iviĉnih zglobova tokom kreiranja statiĉke šeme iz

arhitektonskog modela.

Selektovanim ArchiCAD objektima mogu se zadati karakteristike nosećih elemenata na sledeći

naĉin:

Tavanica

Tavanica moţe da se konvertuje u elemente ploĉe

ili ljuske. Zadaje se materijal i debljina tavanice. U

sluĉaju višeslojnih tavanica, kao objekti će se u listi

pojaviti slojevi i debljine. Mogu da se selektuju

slojevi koji ulaze u model, a moguća je i promena

debljine sloja.

Zid

Zid moţe da se konvertuje u elemente ploĉe ili

ljuske. Zadaje se materijal i debljina zida. U sluĉaju

višeslojnih zidova, kao objekti će se u listi pojaviti

slojevi i debljine. Mogu da se selektuju slojevi koji

ulaze u model, a moguća je i promena debljine

nosećeg sloja, ukupne debljine ili zadavanje nove

vrednosti.

Moguće je zadavanje oslonca na donjoj ivici zida

ukljuĉivanjem prekidaĉa.

Prekidaĉ Konvertovanje zida u oslonac omogućava proraĉun krutosti linijskog oslonca koji

zamenjuje zid datih karakteristika (materijal, debljina) i lociran je na gornjoj ivici zida. Krutost se

proraĉunava u zavisnosti od uslova oslobaĊanja na gornjoj i donjoj ivici zida.

Uĉitavanje iz

Biblioteke materijala

166

Stub

Stubovi se konvertuju u gredne konaĉne elemente.

Zadaje se materijal i popreĉni presek. Ako je

aktivno automatsko konvertovanje popreĉni presek

se definiše na osnovu geometrijskih karakteristika

ArchiCAD objekata.

Moguće je zadavanje oslonca na donjem kraju

stuba.

Prekidaĉ Konvertovanje stuba u oslonac omogućava proraĉun krutosti oslonca koji zamenjuje stub

datih karakteristika (materijal, popreĉni presek i uslovi oslanjanja) i lociran je u gornjem ĉvoru stuba.

Greda

Grede se konvertuju u gredne konaĉne elemente.

Zadaje se materijal i popreĉni presek. Ako je

aktivno automatsko konvertovanje popreĉni presek

se definiše na osnovu geometrijskih karakteristika

ArchiCAD objekata.

Krov

Krov se konvertuje u elemente ljuske. Zadaje se

materijal i debljina. U sluĉaju višeslojnih krovova,

kao objekti će se u listi pojaviti slojevi i debljine.

Mogu da se selektuju slojevi koji ulaze u model, a

moguća je i promena debljine sloja.

Baza profila

Editor popreĉnih

preseka

Uputstvo 167


Modifikacija definisanih selektovanih elementa je moguća na sledeći naĉin:

1. Uz pritisnuti taster [Shift] selektuju se elementi za modifikaciju. Za selektovanje moţe da se

koristi i dijalog za selektovanje.

2. Klik na ikonu Elementi poziva dijalog za Definisanje/Modifikaciju elemenata.

3. Aktiviranje prekidaĉa Modifikacija omogućava promene samo ţeljenih parametara.

4. Modifikacija ţeljenog parametra u polju za unos.

5. Izlazak iz panela za Definisanje/Modifikaciju pritiskom na dugme U redu izlazi se iz panela.

U suštini, modifikacija je postupak sličan definisanju elementa, ali dopušta da se promene neki

parametri, bez ponovnog zadavanja ostalih. Moguće je i uključiti prekidač za definisanje

elemenata i tada se sve karakteristike selektovanih elemenata, linija ili površina mogu

modifikovati.

Brza modifikacija Ako je aktuelna stavka Geometrija ili Elementi u gornjem redu ikona, klik na konaĉni elemenat ili

oblast poziva panel za Definisanje/Modifikaciju. Selektovanje više elemenata omogućava

modifikaciju parametara tih elemenata. Klik na ĉvor omomogućava zadavanje stepeni slobode.

Modifikacija karakteristika se moţe izvršiti i preko UreĎivača karakteristika.

Pogledati... 3.5.1 Editor

4.9.22. Brisanje

[Del] Pogledati... 3.2.7 Brisanje

4.10. Opterećenja

Ovde se definišu opterećenja za statiĉku i analizu stabilnosti i koncentrisane mase za analizu

slobodnih vibracija.

4.10.1. Slučajevi opterećenja, grupe opterećenja

Slučaj

opterećenja

U ovom panelu se uvodi novi i modifikuje/briše postojeći sluĉaj opterećenja. Kreirana opterećenja se

dodaju u tekući sluĉaj opterećenja. U profesionalnoj verziji je neograniĉen broj sluĉajeva

opterećenja, a u standardnoj verziji broj je ograniĉen na max 99 sluĉajeva opterećenja.

Od razliĉitih postojećih sluĉajeva moţe da se formuliše grupa opterećenja.

168

Novi slučaj

opterećenja

U listi se prikazuje novo polje, u kojem se zadaje naziv novog sluĉaja opterećenja. Tipovi sluĉajeva

opterećenja:

1. Statičko opterećenje

Ovaj sluĉaj opterećenja moţe da se zada u sluĉaju statiĉke analize, analize slobodnih vibracija i

analize stabilnosti (izvijanja). U analizi slobodnih vibracija, sile mogu da se konvertuju u mase.

Sluĉaj opterećenja moţe da se ukljuĉi u grupu opterećenja. Kada se formulišu merodavne

kombinacije optererećenja sluĉaj opterećenja će uĉestvovati sa parametrima date grupe

opterećenja.

Merodavna kombinacija opterećenja može da se formuliše samo na osnovu rezultata linearne

statičke analize.

2. Uticajna linija

U ovom sluĉaju opterećenja zadaju se odgovarajuća relativna pomeranja popreĉnih preseka

linijskih elemenata. Kao rezultat se dobijaju uticajne linije za odgovarajuću komponentu sile.

Kada je izabran tip opterećenja Uticajna linija može da se zada samo relativno pomeranje

preseka štapa/grede kao dejstvo, odnosno uticajna linija.

3. Seizmičko opterećenje

Zadaju se parametri za formulisanje seizmiĉkog opterećenja. Na osnovu rezultata analize

slobodnih vibracija AxisVM generiše k+2 nova sluĉaja opterećenja: "k" prvih oblika slobodnih

vibracija+dva sluĉaja koja odgovaraju "+" i "-" smeru uticaja.

Pogledati... 4.10.20 Seizmiĉko opterećenje.

Selektovanjem seizmičkog opterećenja u Paleti ikona se prikazuje kao jedina moguća

ikona - Seizmičke karakteristike.

4. Prethodno naprezanje

Ako je podrţan proraĉun prethodnog naprezanja u izabranom standardu proraĉuna moţe se

napraviti sluĉaj opterećenja „prethodno naprezanje“. Ovi sluĉajevi opterećenja se uvek nalaze u

grupi opterećenja „prethodno naprezanje“. Nakon definisanja sluĉaja opterećenja sa nazivom,

pojavljuju se dva sluĉaja opterećenja („naziv“-TI i „i naziv“-T0); „naziv“-T0 sluĉaj sadrţi

ekvivalentno opterećenje izraĉunato za kraj procesa prethodnog naprezanja i trenutne gubitke, a

sluĉaj „naziv“-TI sadrţi vrednosti ekvivalentnog opterećenja usled vremenskih gubitaka. Bilo

Uputstvo 169

koji od ova dva sluĉaja se moţe uzeti za definisanje prethodnog naprezanja. Posle definisanja

samo će opterećenja „naziv“-T0 biti sraĉunata statiĉkom analizom i na osnovu njih će biti

izraĉunata opterećenja „naziv“-TI.

Pogledati… 4.10.21 Prethodno naprezanje.

Postavljanjem za aktivni slučaj opterećenja „Prethodno

naprezanje“ u Paleti ikona postaje dostupna samo ikonica

Prethodno naprezanje.

5. Pokretno opterećenje

U ovom sluĉaju opterećenja se mogu definisati samo pokretna (linijska i površinska) opterećenja. Pri

definisanju pokretnog opterećenja pojavljuje se novi sluĉaj opterećenja. Broj sluĉajeva pokretnog

opterećenja jednak je broju koraka definisanih u dijalogu „definisanje pokretnog opterećenja“.

Njihovi nazivi se generišu automatski kao MOV_XX. Kako su svi sluĉajevi u istoj grupi,

najnepovoljniji poloţaj se moţe proveriti prikazom rezultata kritiĉne kombinacije opterećenja.

Ovi automatski napravljeni sluĉajevi opterećenja se mogu samo zajedno prebacivati i to samo u

drugu grupu pokretnog opterećenja.

Ako je više od jednog pokretnog opterećenja definisano u okviru jednog sluĉaja opterećenja broj

koraka (i generisanih sluĉajeva opterećenja) biće jednak maksimalnom broju navedenih koraka u

svim sluĉajevima pokretnog opterećenja. Ako je maksimalni broj koraka k a drugo pokretno

opterećenje ima i koraka (i < k) , tada će to opterećenje ostati na kraju linije putanje u koracima

i+1,i+2,.....,k.

Pogledati... 4.10.22 Pokretna opterećenja.

Postavljanjem za aktivni slučaj opterećenja u Paleti ikona postaje dostupna samo ikonica

Pokretno opterećenje.

6. Dinamičko opterećenje

Sluĉaj opterećenja Dinamiĉko opterećenje je dostupno samo ako je u AxisVM ugraĊen DYN modul.

Nakon definisanja sluĉaja opterećenja i selektovanja u paleti Opterećenja pojavljuje se dijalog u

kome je moguće definisati dinamiĉka opterećenja i ubrzanje ĉvorova konstrukcije

Dinamiĉki sluĉaj opterećenja se iskljuĉije iz grupa i kombinacija opterećenja. Dinamiĉka opterećenja

se uzimaju u obzir samo prilikom Dinamičke analize.

Koeficijenti

trajanja

opterećenja

U modulu za dimenzionisanje drvenih konstrukcija se zahteva informacija o duţini trajanja

opterećenja. Koeficijenti se definišu u zavisnosti od duţine trajanja opterećenja (Trajno: > 10 godina;

Dugotrajno: 6 meseci–10 godina; Srednjeroĉno: 1 sedmica–6 meseci; Kratkotrajno: < 1 sedmice;

Trenutno; Nedefinisano).

Kopiranje Kreira se kopija postojećeg sluĉaja opterećenja, pri ĉemu se zadaje novi naziv i multiplikator (moţe

da bude i negativan) ovog sluĉaja opterećenja.

Selektovana opterećenja se mogu kopirati ili premeštati u druge slučajeve opterećenja promenom

slučaja opterećenja prilikom procesa kopiranja ili premeštanja.

Brisanje Briše izabrane sluĉajeve opterećenja.

Selektuje se grupa opterećenja u koju se ukljuĉuje sluĉaj opterećenja iz

padajuće liste. Svaka grupa i svaki sluĉaj opterećenja moţe da se vidi u

prikazu stabla opterećenja. Kretanje kroz listu se moţe izvršiti i pomoću

tastera strelica kore/dole na tastaturi.

Naziv selektovanog slučaja opterećenja se prikazuje u Info panelu a

opterećenja koja se definišu ulaze u tekući slučaaj opterećenja.

Redosled

slučajeva

opterećenja

Desnim klikom miša na listu sluĉajeva opterećenja i selektovanjem iz dijaloga Redosled slučajeva

opterećenja prikaazuje novi dijalog u kojem je moguće podesiti redosled sluĉajeva. Ovaj dijalog se

prikazuje i izborom u Pregledu tabela (Formatiranje/ Redosled slučajeva opterećenja).

Podešavanje redosleda prikaza sluĉajeva opterećenja je moguće sledećim opcijama:

170

Pomeranje selektovanog sluĉaj na vrh liste.

Pomeranje selektovanog sluĉaja na gore.

Pomeranje selektovanog sluĉaja na dole.

Pomeranje selektovanog sluĉaj na dno liste.

Sortiranje po alfabetu.

Sortiranje po grupama opterećenja.

Sortiranje po vremenu kreiranja.

Redosled grupa

opterećenja

Na sliĉan naĉin je moguće i sortiranje grupa opterećenja klikom odgovarajućim izborom.

Grupe

opterećenja

Selektuje se grupa opterećenja u koju se ukljuĉuje sluĉaj opterećenja iz padajuće liste. Svaka grupa i

svaki sluĉaj opterećenja moţe da se vidi u prikazu razgranate liste opterećenja. Sluĉajevi opterećenja

mogu mišem da se premeštaju izmeĊu grupa opterećenja.

Podešavanje aktuelnog slučaja opterećenja:

Klikom na polje liste sluĉajeva opterećenja na levoj strani panela Slučajevi opterećenja, grupe

opterećenja bira se aktuelni sluĉaj opterećenja. Sva dejstva koja se potom zadaju, ulaze u ovaj

sluĉaj opterećenja.

Koeficijenti

sigurnosti

Omogućava selektovanje koeficijenata sigurnosti. Promena koeficijenata moţe zahtevati i promenu

parametara γf;q, Ψ i Ψ t.

Grupa

opterećenja

Grupe opterećenja sluţe za kreiranje kritiĉnih (merodavnih) kombinacija opterećenja.

Nova grupa Pri definisanju nove grupe opterećenja potrebno je zadati naziv, tip (stalno, povremeno, izuzetno) i

odgovarajuće koeficijente (sigurnosti, dinamiĉki, itd.) prema izabranim propisima. Definisanje više

grupa istog naziva nije moguće. Zatim mogu da se odrede sluĉajevi koji ulaze u datu grupu

opterećenja.

Pogledati... 4.10.2 Kombinacije opterećenja.

U zavisnosti od izabranih propisa moguće je kreiranje sledećih grupa opterećenja:

1. Trajna

To su: sopstvena teţina, druga stalna opterećenja na konstrukciji...

Svi slučajevi opterećenja u kombinacijama opterećenja

Svi sluĉajevi opterećenja iz grupe se uzimaju u obzir u svim kombinacijama sa gornjim

(nepovoljno dejstvo) ili donjim (povoljno dejstvo) koeficijentima sigurnosti.

Samo najnepovoljniji slučaj opterećenja

Samo najnepovoljniji sluĉaj opterećenja se uzima iz grupe opterećenja sa gornjim (nepovoljno

dejstvo) ili donjim (povoljno dejstvo) koeficijentima sigurnosti.

2. Povremena

To su: ljudska navala, opterećenje vetrom, opterećenje snegom, opterećenje od krana...

Istovremeno sa opterećenjima iz grupe opterećenja Izuzetna

Ako je ukljuĉeno sluĉaj(evi) opterećenja iz ove grupe će se naći zajedno u kritiĉnim

kombinacijma sa sluĉajem opterećenja iz grupe Izuzetna opterećenja

Istovremeni slučajevi opterećenja

Bilo koji broj sluĉajeva opterećenjaa iz grupe se moţe istovremeno naći u kombinacijama

opterećenja.

MeĎusobno isključivi slučajevi opterećenja

U kritiĉnim kombinacijma opterećenja istovremeno se nemoţe naći više od jednog iz ove grupe

opterećenja.

3. Izuzetna

To su: zemljotres, sleganje oslonaca, eksplozija, sudar... Samo jedno opterećenje iz grupe se

moţe naći u jednoj kombinaciji opterećenja. Sluĉaj opterećenja mora imati koeficijent

istovremenosti 0 .

Uputstvo 171

4. Seizmička (Evrokod, SIA 26x, DIN 1045-1, STAS i Italijanski propisi)

Samo jedno opterećenje iz grupe se moţe naći u jednoj kombinaciji opterećenja. Sluĉaj

opterećenja mora imati koeficijent istovremenosti 0 .

5. Prethodno naprezanje (ako za tekući propis postoji ova opcija)

Ova grupa se tretira kao trajna grupa opterećenja i moţe da sadrţi samo opterećenja od

prethodnog naprezanja. Sluĉajevi istog prethodnog naprezanja (naziv-T0 i naziv-TI) se

meĊusobno iskljuĉuju u kombinacijama opterećenja. 6. Pokretna

U ovoj grupi se nalaze automatski kreirani sluĉajevi pokretnih opterećenja za pokretna

opterećenja.

Tipovi

opterećenja

Opterećenja koja mogu da se zadaju za pojedine konaĉne elemente su:

Opterećenje Element

Koncentrisano ĉvor, greda

Linijsko (raspodeljeno) greda, rebro, ploĉa, membrana, ljuska

Iviĉno (raspodeljeno) ploĉa, membrana, ljuska

Sopstvena teţina štap, greda, rebro, ploĉa, membrana, ljuska

Temperatura štap, greda, rebro, ploĉa, membrana, ljuska

Promena duţine štap, greda

Pritisak/zatezanje štap, greda

Pomeranje oslonaca oslonac

Opterećenje fluidom ploĉa, ljuska

Seizmiĉko ĉvor

Uticajna linija štap, greda

Prethodno naprezanje greda, rebro

Pokretno greda, rebro, ploĉa, ljuska

4.10.2. Kombinacije opterećenja

Od sluĉajeva opterećenja moţe da se kreira kombinacija opterećenja. Pri definiciji kombinacije, za

svaki sluĉaj opterećenja zadaje se koeficijent uĉešća sluĉaja u kombinaciji odnosno koeficenti

sigurnosti. Rezultati kombinacije opterećenja dobijaju se kao linearna kombinacija rezultata

sluĉajeva opterećenja korigovanih koeficijentom za taj sluĉaj. Ako koeficijent ima nultu vrednost

odgovarajući sluĉaj nije u kombinaciji.

Dodaje tabelu kombinacije opterećenja u tekući izveštaj.

Proraĉunavaa sve kritiĉne (merodavne) kombinacije sluĉajeva opterećenja i ubacuje ih u tabelu

kombinacija opterećenja.

Kombinacije mogu da se formiraju posle sprovedene linearne statičke analize, kada se u

postprocesoru računaju uticaji kombinacija.

U slučaju nelinearne statičke analize AxisVM prvo generiše kombinaciju opterećenja a zatim

sprovodi analizu koja je ovde moguća samo za jednu kombinaciju opterećenja.

172

Formiranje

merodavne

kombinacije

Program automatski kreira sve moguće kombinacije u zavisnosti od parametara grupa opterećenja i

jednaĉina po kojima se raĉunaju po tekućim propisima.

Iz generisanih merodavnih kombinacija izdvajaju se maksimalne i minimalne vrednosti uticaja, kao

merodavne vrednosti.

Unutrašnje sile

(Evrokod) GSN (graniĉno stanje

nosivosti)

Stalna i povremena opterećenja:

ki

ji

iQikjQjkiGi QQG

0

Izuzetna opterećenja:

ki

ji

ikjjdki QQAG

21

Pomeranja

(Evrokod) GSU (graniĉno stanje

upotrebljivosti)

Retka opterećenja::

ki

ji

ikjki QQG

0

Česta opterećenja:

ki

ji

ikjjki QQG

21

Kvazistalna opterećenja:

kiiki QG 2 STAS: kiiEkIkj QAG 26.0

Naĉin formiranja merodavne kombinacije za unutrašnje sile i pomeranja bira se automatski.

Naĉin formiranja merodavne kombinacije za pomeranja zavisi od tipa konstrukcije koja se modelira.

Ako je u meniju Podešavanja/Propisi izabran Evrokod, formule za merodavne kombinacije su date u

dijalog boksu.

Seizmička opterećenja:

Evrokod, SIA i DIN kiiEdki QAG 2

STAS kiiEkIki QAG 2

Italijanski propisi Kombinacije seizmičkih opterećenja sa ostalim tipovima opterećenja:

i KijiIK QEG

Gde su: I koeficijent znaĉaja

E seizmiĉko opterećenje

KG karakteristiĉna vrednost trajnog opterećenja

KiQ karakteristiĉna vrednost promenljivog opterećenja

ji i2 (GSN) koeficijent kombinacija za kvazistalno iQ

i0 (GSN) koeficijent kombinacija za retko iQ

4.10.3. Opterećenja u čvorovima modela

Sila/moment u ĉvoru modela

zadaje se komponentama u

pravcu osa globalnog

koordinatnog sistema (FX, FY, FZ,

MX, MY, MZ).

Pri zadavanju opterećenja u već

opterećenom ĉvoru moţe da se

bira da li se opterećenja sabiraju

ili novo opterećenje briše

postojeće.

Uputstvo 173

Znaci opterećenja definisani su smerom osa globalnog koordinatnog sistema.

Modifikacija

opterećenja

Opterećenje je moguće selektovati, pomerati, kopirati ili modifikovati nezavisno od ĉvora u kome

deluje.

Modifikacija

pozicije

1. Selektovati opterećenja koja treba pomeriti.

2. Kliknuti levi dugmetom na bilo koje opterećenje.

3. Pomeriti opterećenja na novu poziciju.

4. Kliknuti levi dugmetom ili na neki od komandnih tastera (Enter ili Space) na tastaturi.

Modifikacija

vrednosti

intenziteta

1. Selektovati opterećenje.

2. Kliknuti na ikonicu Opterećenje u ĉvorovima na Paleti ikona.

3. Promeniti vrednosti.

Opterećenja u ĉvorovima se mogu nalaziti na gred, rebro ili oblast elementima.

Znak vrednosti opterećenja se raĉuna pomoću pravila desne ruke.

Ukoliko čvor nema stepen slobode u nekom pravcu, data komponenta opterećenja ne uzima se u

obzir u analizi.

Sila u ĉvoru na ekranu se prikazuje ţutom strelicom, a momenat dvostrukom zelenom strelicom.

4.10.4. Koncentrisano opterećenje na gredi

Koncentrisana sila/moment na greda

konaĉnom elementu zadaje se

komponentama u pravcu osa

globalnog koordinatnog sistema (FX,

FY, FZ, MX, MY, MZ).

Pri zadavanju opterećenja u već

opterećenom ĉvoru moţe da se bira

da li se opterećenja sabiraju ili novo

opterećenje briše postojeće.

Koncentrisana opterećenja je moguće

selektovati, pomerati, kopirati ili

modifikovati nezavisno od grede.

Modifikacija vrednosti je kao i u

sluĉaju kod opterećenja u ĉvorovima

konstrukcije.

Znaci opterećenja definisani su smerom osa lokalnog ili globalnog koordinatnog sistema.

Koncentrisane sile na ekranu se prikazuju ţutom strelicom, a momenti dvostrukom zelenom

strelicom.

4.10.5. Koncentrisano opterećenje u oblasti

Koncentrisano opterećenja u oblasti definisano je intenzitetom i poloţajem koji se odreĊuje mišem ili

zadavanjem koordinata u dijalogu. Pogledati... 4.7.2 Numeriĉko unošenje koordinata

Pravac opterećenja definiše se:

globalno (u odnosu na globalni koordinatni sistem),

lokalno (u odnosu na lokalni koordinatni sistem elemenata) i

referentno (u odnosu na referencu).

174

Modifikacija Lokacija i intenzitet opterećenja mogu se modifikovati:

Modifikacija

pozicije

1. Selektovati opterećenje kurzorom (pored kurzora se prikazuje oznaka opterećenja).

2. Drţati pritisnuto dugme miša.

3. Pomeriti kurzor ili uneti relativne koordinate za pomeranje opterećenja na ţeljenu poziciju.

4. Pustiti dugme miša za postavljanje opterećenja na novu poziciju.

Modifikacija

intenziteta

1. Selektovati opterećenje.

2. Kliknuti na levo dugme .

3. U dijalog uneti nove vrednosti intenziteta.

4. Klikom na dugme Modifikuj potvrditi izmene i zatvoriti dijalog prozor.

Vrednosti intenziteta se mogu promeniti i u Pregledu tabela.

Promena mreže konačnih elemenata oblasti ne utiče na koncentrisana opterećenja u oblasti.

4.10.6. Raspodeljeno linijsko opterećenje na greda/rebro elementima

Klikom na ovu ikonicu omogućava

se definisanje ravnomerno ili

linearno podeljenog opterećenja

(sila i momenata) na selektovane

greda/rebro konaĉne elemente. U

okviru istog sluĉaja opterećenja

moguće je definisati više

raspodeljenih opterećenja.

Linijska opterećenja je moguće

selektovati, modifikovati, pomerati,

i kopirati nezavisno od grede ili

rebra na koje deluju. Modifikacija

opterećenja je ista kao i u sluĉaju

opterećenja koja deluju u

ĉvorovima elemenata.

Potrebno je zadati poloţaj, tip i

intenzitet opterećenja u globalnom

ili lokalnom koordinatnom sistemu.

Uputstvo 175

Opterećenja u lokalnom

koordinatnom sistemu

Opterećenja u globalnom

koordinatnom sistemu

Definišu se sledeći parametri:

Pravac: lokalni ili globalni koordinatni sistem

Način delovanja: duţ elementa, projekcija

Poloţaj: (zadato)

po odnosu (0 ≤ x1 < x2 ≤ 1) ili

po duţini (0 ≤ x1 < x2 ≤ L) gde je L duţina grede/rebro elementa

Početna pozicija: x1 u odnosu na ĉvor i

Početna vrednost: px1, py1, pz1, mTOR1

Krajnja pozicija: x2 u odnosu na ĉvor i

Krajnja vrednost: px2, py2, pz2, mTOR2

Ako se opterećenje zadaje u globalnom sistemu po projekciji intenzitet je p·sin(α), gde je "α" ugao

izmeĊu pravca opterećenja i x-ose grede.

Za rebro elemente raspodeljeno opterećenje se može zadati samo celom dužinom elementa.

4.10.7. Opterećenje po ivici

Iviĉno opterećenje konstantnog

intenziteta zadaje se za celu duţinu

ivice površinskog konaĉnog elementa i

definiše se u lokalnom i u globalnom

koordinatnom sistemu.

Ako je više od dva konaĉna elementa

vezano za ivicu ili imaju razliĉite

lokalne koordinatne sisteme potrebno

je odabrati ivicu i element pri

definisanju lokalnog opterećenja.

Opterećenje će biti definisano u

lokalnom sistemu selektovanog

elementa.

176

Element Opterećenje u lokalnim pravcima

(u lokalnom koordinatnom sistemu)

Opterećenje u globalnim pravcima

(u globalnom koordinatnom sistemu)

Membrana

x

-

-

y

-

-

Ploĉa

z

-

-

Ljuska

x

X

y

Y

z

Z

Kod elemenata ljuski mogu da se zadaju projekcije opterećenja u globalnim pravcima. Tada na ivicu

površine deluje opterećenje p·cos(α), gde je "α" ugao izmeĊu pravca opterećenja i normale površine.

4.10.8. Linijsko opterećenje na oblasti

Definiše jednako ili linearno podeljeno linijsko opterećenje na oblasti.

Pravac opterećenja moţe biti globalna projekcija, globalni duţ elementa ili lokalni. mx je uvek

torzioni moment (oko ose pravca delovanja opterećenja). Prvo se definišu komponente intenziteta

opterećenja a zatim bira naĉin unosa (postavljanja) i grafiĉki unosi ili se selektuju postojeće linije.

Uputstvo 177

Linijsko

opterećenje

izmeĎu dve tačke

Linijsko

opterećenje duž

poligonalne linije

Opterećenje po stranicama pravougaonika

Opterećenje po stranicama pravougaonika pod uglom

Opterećenje po kružnom luku definisanom centralnom, početnom i krajnjom tačkom

Opterećenje po kružnom luku definisanom sa tri tačke

Opterećenje po lučnom poligonu linija definisanom centralnom, početnom i krajnjom tačkom

Opterećenje po lučnom poligonu linija definisanom sa tri tačke

Opterećenje po složenom poligonu linija (može da sadrži i delove kružnog luka)

Definisanjem sloţenog poligona linija pojavljuje se paleta ikonica sa nekoliko geometrijskih

funkcija: crtanje linije, crtanje linije kao tangente na krug, crtanje kruţnog luka sa centralnom

taĉkom, crtanje kruţnog luka sa središnjom taĉkom, crtenje kruţnog luka sa tangentom na prethodni

kruţni luk, crtanje kruţnog luka sa definisanom tangentom, „pokupi“ karakteristike postojeće linije.

Raspodeljeno

linijsko

opterećenje na

postojeću liniju ili

kružni luk

Klikom na neku liniju ili kruţni luk na iviĉne linije ili u oblasti postavlja prethodno definisano

opterećenje

Pomeranje/brisanje iviĉnih ili unutrašnjih linija pomera/briše i pripadajuće opterećenje.

Modifikacija

opterećenja

Moguća je modifikacija pozicije, intenziteta ili neke taĉka poligona opterećenja.

Modifikacija

pozicije

1. Selektovati opterećenje kurzorom (pored kurzora se prikazuje oznaka opterećenja).

2. Drţati pritisnuto dugme miša.

3. Pomeriti kurzor ili uneti relativne koordinate za pomeranje opterećenja na ţeljenu poziciju.

4. Pustiti dugme miša za postavljanje opterećenja na novu poziciju.

178

Modifikacija

oblika

opterećenja

1. Pomeriti kurzor iznad taĉke opterećenja (pored kurzora se pojavljuje odgovarajući simbol).

2. Kliknuti levim dugmetom .

3. Prevući taĉku na novu poziciju na ekranu.

4. Kliknutu levim dugmetom z završetak operacije.

Modifikacija

vrednosti

intenziteta

1. Selektovati opterećenje kurzorom (simbol se pojavljuje pored kurzora).

2. Kliknuti na levo dugme .

3. U dijalog uneti nove vrednosti intenziteta.


Vrednosti intenziteta se mogu promeniti i u Pregledu tabela.

Brisanje Selektovati opterećenja i pritisnuti tipku [Del].

Promena mreže konačnih elemenata oblasti ne utiče na linijska opterećenja u oblasti.

4.10.9. Površinsko opterećenje

Intenzitet opterećenja raspodeljenog po površinskom elementu je konstantna vrednost.

U dijalogu je moguće definisati opterećenja na površini ili oblasti.

Promena mreže konačnih elemenata ne utiče na površinska opterećenja.

Uputstvo 179

Element Opterećenje u lokalnim pravcima

(u lokalnom koordinatnom sistemu)

Opterećenje u globalnim pravcima

(u globalnom koordinatnom sistemu)

Membrana

x

-

-

y

-

-

Ploĉa

z

-

-

Ljuska

x

X

y

Y

z

Z

4.10.10. Površinsko opterećenja na oblasti

Postavlja nezavisnu mreţu površinskog opterećenja na oblast.

Tip oblasti odreĊuje vrstu i pravac opterećenja na sledeći naĉin: za oblast membrana opterećenje

mora biti u ravni oblasti, za oblast ploča opterećenje mora biti upravno na ravan ploĉe, za oblast

ljuska opterećenje moţe biti proizvoljnog pravca.

Opterećenje moţe biti: raspodeljeno na površinu u globalnom sistemu, projekcija globalnog sistema

ili raspodeljeno u lokalnom sistemu i na osnovu toga će biti i date komponente opterećenja.

Moguće je odabrati konstantno ili linearno opterećenje kao i da li ga neće biti preko otvora u

elementima ili će biti raspodeljeno po ivicama otvora.

Opterećenja

nema/dozvoljeno

preko otvora

Prva ikona oznaĉava opciju gde se površinsko opterećenje ne raspodeljuje preko otvora. Druga ikona

oznaĉava opciju gde se operećenje preko otvora raspodeljuje na ivicu otvora.

180

Konstantno

opterećenje

Koraci definisanja opterećenja u slučaju konstantnog opterećenja:

Pravougaono

površinsko

opterećenje

1. Uneti komponente opterećenja (px,py,pz)

3. Uneti dve dijagonalno krajnje taĉke pravougaonika klikom na oblast ili unosom koordinata.

(Ova funkcija je dostupna samo u X-Y, Y-Z i X-Z ravnima).

Iskošeno

pravougaono

površinsko

opterećenje


2. Uneti tri taĉke uglova pravougaonika klikom ili unosom koordinata.

Poligonalno

površinsko

opterećenje


2. Uneti ivice poligona klikom ili unosom koordinata. U ovom sluĉaju opterećenja pritisnuti još

jednom na [Enter] posle definisanja poslednje pozicije. Ako se poligon unosi klikom po oblasti,

zatvoriti poligon klikom na prvu taĉku ponovo ili dvostrukim klikom na poslednju taĉku. Umesto

klika na levi taster miša, moţe se koristiti i [Space] ili [Enter] na tastaturi.

Raspodeljeno

opterećenje po

oblasti


2. Kliknuti na oblast

Opterećenje će biti raspodeljeno na oblast. Oblik ovog opterećenja će automatski pratiti bilo kakvu

promenu geometrije same oblasti. Unutar ovog sluĉaja opterećenja moţe se definisati samo jedno

opterećenje ovakvog tipa na oblasti. Novo raspodeljeno opterećenje ovakvog tipa će uvek obrisati

prethodno (prepisati prethodno).

Linearno

opterećenje

Koraci definisanja u slučaju linearnog opterećenja:

Ravan intenziteta opterećenja se definiše unosom vrednosti (p1,p2,p3) u tri taĉke [(1),(2) i (3)] u ravni

oblasti. Te taĉke su referentne taĉke vrednosti opterećenja. Ako se te referentne taĉke ţele upotrebiti

i za druge oblike i pozicije opterećenja moguće ih je “zakljuĉati” klikom na Zaključaj ikonu.

Opterećenja se prihvataju unosom oblasti.

Uputstvo 181

Definiše vrednosti referentnih taĉaka

Zakljuĉava/otkljuĉava vrednosti referentnih taĉaka

Pravougaono

površinsko

opterećenje

1. Uneti komponente opterećenja za referentne taĉke (p1,p2,p3).

2. Uneti dve dijagonalno krajnje taĉke pravougaonika klikom na oblast ili unosom koordinata.

(Ova funkcija je dostupna samo u X-Y, Y-Z i X-Z ravnima).

3. Uneti tri referentne taĉke klikom ili pomoću koordinata.

Iskošeno

pravougaono

površinsko

opterećenje

1. Uneti komponente opterećenja za referentne taĉke (p1,p2,p3).

2. Uneti tri taĉke uglova pravougaonika klikom ili unosom koordinata.


Poligonalno

površinsko

opterećenje

1. Uneti komponente opterećenja (p1,p2,p3).

2. Uneti ivice poligona klikom ili unosom koordinata. U ovom sluĉaju opterećenja pritisnuti još

jednom na [Enter] posle definisanja poslednje pozicije. Ako se poligon unosi klikom po oblasti,

zatvoriti poligon klikom na prvu taĉku ponovo ili dvostrukim klikom na poslednju taĉku. Umesto

klika na levi taster miša, moţe se koristiti i [Space] ili [Enter] na tastaturi.


Površinsko opterećenje kružnog oblika definisano centralnom i još dve tačke

Površinsko opterećenje kružnog oblika definisano sa tri tačke

Površinsko opterećenje kružnog poligonalnog oblika definisano centralnom i još dve tačke

Površinsko opterećenje kružnog poligonalnog oblika definisano sa tri tačke

Površinsko opterećenje složenog poligonalnog oblika

Definisanjem sloţenog poligona linija pojavljuje se paleta ikona sa nekoliko geometrijskih funkcija:

crtanje linije, crtanje linije kao tangente na krug, crtanje kruţnog luka sa centralnom taĉkom, crtanje

kruţnog luka sa središnjom taĉkom, crtanje kruţnog luka sa tangentom na prethodni kruţni luk,

crtanje kruţnog luka sa definisanom tangentom, „pokupi“ karakteristike postojeće linije.

Površinsko

opterećenje na

oblasti

1. Uneti komponente opterećenja na tri referentne taĉke (p1,p2,p3).

2. Kliknuti na oblast.

3. Uneti tri referentne taĉke klikom ili unosom koordinata.

Unutar ovog sluĉaja opterećenja moţe se definisati samo jedno opterećenje ovakvog tipa na oblasti.

Novo raspodeljeno opterećenje ovakvog tipa će uvek obrisati prethodno.

Modifikovanje Mogu se modifikovati pozicija, oblik i intenzitet površinskog opterećenja.

Modifikacija

pozicije

1. Postaviti miša iznad konture opterećenja (kursor će identifikovati opterećenje).

2. Pritisnuti levo dugme i pomeriti miš.

3. Pronaći novi poloţaj pomoću miša ili unosom koordinata.

4. Postaviti opterećenje u novi poloţaj levim klikom ili pomoću tipki [Space] ili [Enter].

Modifikacija

oblika

1. Postaviti miša iznad ivica poligona (kursor će identifikovati ivice poligona opterećenja kao

uglove).

2. Pritisnuti levo dugme i pomeriti miš.

3. Pronaći novu poziciju ivice poligona mišem ili unosom koordinata.

4. Postaviti ivicu levim klikom ili pomoću or pomoću tipki [Space] ili [Enter].

Oblik opterećenja će se promeniti.

182

Modifikacija

intenziteta

1. Postaviti miša iznad konture opterećenja (kursor će identifikovati opterećenje).

2. Pritisnuti levo dugme miša. Prikazuje se dijalog oblasti opterećenja.

3. Promeniti vrednosti intenziteta opterećenja.


Na ovaj naĉin se moţe modifikovati i više selektovanih opterećenja.

Vrednosti intenziteta opterećenja i oblik opterećenja se mogu promeniti i u Pregledu tabela

upisivanjem novih vrednosti u odgovarajuća polja.

Brisanje Selektovati opterećenja i pritisnuti tipku [Del] na tastaturi.

Mreža nezavisno kreiranih opterećenja ostaje nepromenjena prilikom brisanja ili izmena mreže

oblasti.

4.10.11. Površinsko opterećenje raspodeljeno preko linijskih elemenata

Homogena površinska opterećenja se mogu raspodeliti preko linijskih elemenata (rešetki, greda i

rebara). Opterećenje preko rešetki će biti konvertovano u opterećenje u krajnjim taĉkama rešetke.

1. Kliknuti na ikonu i odabrati oblast raspodele opterećenja u dijalogu.

Automatski - raspodeljuje opterećenje preko elemenata ispod

opterećenja. Opterećenje će se raspodeliti na svaki novi štap,

gredu ili rebro koji se budu definisali ispod oblasti delovanja

opterećenja.

Samo izabrani elementi - raspodeljuje opterećenje samo preko

izabranih elemenata. Izabrati linije koristeći paletu za

selektovanje. Izabrana raspodela se ne menja ako se doda

odnosno definiše nova greda ili rebro ispod oblasti delovanja

opterećenja.

2. Definisati poligon opterećenja na isti način kao i za konstantno raspodeljeno opterećenje na

oblasti.

Smer opterećenja moţe biti globalno na površini, globalna projekcija ili lokalno. Lokalni pravac je

definisan prema automatskoj referentnoj taĉki (vektoru, ravni) za oblasti. Pogledati... 4.9.19

Reference. Uneti vrednosti intenziteta opterećenja u polja (pX, pY, pZ).

Poligon opterećenja moţe biti pravougaonog oblika,

iskošeni pravougaonik ili bilo koji zatvoren poligon.

Ĉetvrti naĉin na alatki ikona je da se klikne na linije

zatvorenog greda/rebro poligona. Ovim naĉinom se

opterećenje pridruţuje elementima. Pomeranjem

elemenata ili njihovih taĉaka pomera se i poligon

opterećenja.

Iz menija komandom UreĎivanje / Konvertovanje površinskog opterećenja raspodeljenog na grede

moguće je konvertovati ovako kreirano opterećenje na pojedinaĉno opterećenje na gredama.

Uputstvo 183

4.10.12. Opterećenje od fluida

Omogućava definisanje opterećenja pritiska

karakteristiĉnog za fluide na selektovanim

ploĉa ili ljuska elementima. Stvarna

vrednost optereĉenja je proraĉunata iz

vrednosti sraĉunatih u uglovima elemenata.

Opterećenja fluidom definisana sa istim

karakteristikama se tretiraju kao jedno

opterećenje, tako da ako je isto opterećenje

kreirano na više elemenata klikom na

konturu bilo kog elementa selektuju se sva

opterećenja nad njima pa je time i olakšana i

izmena parametara.

Za promenu opterećenja samo nad

odreĊenim elementima koristiti parcijalno

selektovanje, na primer koristiti okvir za

selekciju oko elemenata.

4.10.13. Sopstvena teţina

Sopstvena teţina elemenata (kojima su dodeljeni materijali) modela automatski se proraĉunava na

osnovu površine popreĉnog preseka, zapreminske mase materijala i gravitacionog ubrzanja g i

duţine ili površine elementa. Ovo podeljeno opterećenje deluje u pravcu vektora gravitacionog

ubrzanja.

Prikaz na ekranu je isprekidanom linijom duţ linijskih elemenata ili kontrura oblasti/površina i

oznakom G svetlo plave boje, ako je ukljuĉen prikaz oznaka opterećenja.

4.10.14. Promena u duţini (Greška izrade elementa)

Za elemente greda moţe da se definiše opterećenje

uzrokovano promenom (ili greškom) duţine dL. U

pitanju je sila koja je potrebna da greda koja je duţa

ili kraća (dL>0 tj. dL<0) promeni duţinu do

potrebnog razmaka odgovarajućih ĉvorova modela.

Definiše se vrednost dL [m].

Ovo opterećenje ima isto dejstvo kao i temperaturno opterećenje dT dL L ;

gde je α - temperaturni koeficijent linearnog širenja materijala [1/ºC].

4.10.15. Zatezanje/pritisak

Za elemente štapova i greda moţe da se definiše

inicijalna aksijalna sila pritiska ili zatezanja (P>0 tj.

P<0). Ovo opterećenje ima isto dejstvo kao i

temperaturno opterećenje AEPdT .

184

4.10.16. Temperaturno opterećenje na linijkom elementu

Temperaturni uticaj se definiše za

selektovane linijske konaĉne elemente (štap,

greda ili rebro), zadavanjem parametara koji

zavise od tipa linijskog elementa:

Štap Tref - referentna temperatura (stanje bez naprezanja)

T - predpostavljena temperatura u analizi

dT= T - Tref je temperaturna promena (ako je dT>0 štap se zagreva) koja se uzima u analizi.

Greda/Rebro Tref: - referentna temperatura (stanje bez naprezanja)

T1: - temperatura gornjeg vlakna elementa (u pravcu date ose lokalnog sistema)

T2: - temperatura donjeg vlakna elementa (u pravcu date ose lokalnog sistema)

dT==T - Tref je temperaturna promena (dT>0 je zagrevanje) koja se uzima u analizi;

T je temperatura u teţištu popreĉnog preseka.

U lokalnom y pravcu:

y

G

H

yTTTT )( 212

U lokalnom z pravcu:

z

G

H

zTTTT )( 212

Gde su,

yG, zG, i Hy, Hz karakteristike popreĉnog preseka.

Pozitivna vrednost dT= oznaĉava porast temperature grede.

dT#=T1 - T2 je neravnomerna promena temperature uzeta pri analizi modela.

4.10.17. Temperaturno opterećenje na površinskom elementu

Temperaturni uticaj se definiše za selektovane

površinske konaĉne elemente zadavanjem parametara

koji zavise od tipa površinskog elementa.

Tref: - referentna temperatura (stanje bez naprezanja)

T1: - temperatura gornjeg vlakna elementa (u smeru +z ose lokalnog sistema)

T2: - temperatura donjeg vlakna elementa (u smeru -z ose lokalnog sistema)

dT==T - Tref je ravnomerna temperaturna promena (dT>0 je zagrevanje) koja se uzima u analizi;

- T je temperatura u teţištu popreĉnog preseka.

dT#=T1 - T2 je neravnomerna promena temperature uzeta pri analizi modela.

Uputstvo 185

Pri proračun membrana elemenata se uzima samo dT= , a ploča samo dT# .

4.10.18. Pomeranje oslonaca

Za oslonaĉke elemente se moţe zadati

translaciona: e [m] i rotaciona: [rad]

komponenta pomeranja.

AxisVM pribliţno rešava problem

nanošenjem sile Posl. u pravcu oslonaĉkog

elementa i tako forsirano izaziva pomeranje

oslonaca e.

eKP oslosl ..

Gde je Kosl. Odgovarajuća krutost oslonca.

Od odnosa krutosti oslonca i krutosti modela zavisi odnos dela

sile Posl koji se prenosi na oslonac i na konstrukciju, a time i

greška u rešenju. Zbog toga je kod relativno malih krutosti

oslonca obavezna provera rezultata analize modela za ovo

dejstvo. Preporuka je da odnos krutosti oslonaca bude minimalno

103 puta veća od krutosti konstrukcije iznad.

Pomeranje oslonca je pozitivno ako je u smeru lokalne ose

oslonaĉkog elementa.

T2

T1

Referentna taĉka

186

4.10.19. Uticajna linija

Ako se zada relativno pomeranje susednih

popreĉnih preseka štapa ili grede dobijaju se

uticajne linije komponenti sila u preseku.

Relativna pomeranja e zadaju se kao +1 ili -1.

Uticajna linija može da se zada samo za slučaj opterećenja tog tipa.

Pogledati... 4.10.1 Sluĉajevi opterećenja, grupe opterećenja

Štap Za izabrane štapove modela rešetke moţe da se zada relativno pomeranje ex kao +1 ili –1.

Greda Za izabrane grede modela moţe da se zada relativno pomeranje ex / ey / ez / x / y / z

kao +1 ili –1.

4.10.20. Seizmičko opterećenje

Seizmiĉko opterećenje se raĉuna po metodi spektra

odgovora. Ova metoda zahteva prethodno izraĉunat broj

neprigušenih slobodnih tonova oscilovanja sa

pripadajućim vrednostima frekvencija.

Na osnovu rezultata analize slobodnih vibracija AxisVM generiše ekvivalentna horizontalna

opterećenja, a na osnovu linearne statiĉke analize modela za ova opterećenja dobijaju se uticaji za

svaki oblik. Naĉin superpozicija ovih uticaja zavisi od primenjenih propisa.

Seizmiĉka analiza u AxisVM moţe biti prema sledećim implementiranim propisima:

Uputstvo 187

Propisi Evrokod 8 (EN 1998-1:2004)

Švajcarski propisi (SIA 261:2003)

Nemački propisi (DIN 4149:2005-04)

Italijanski propisi (OPCM 3274) ...

Program izvršava samo analize opisane u nastavku teksta (ovo Uputstvo opisuje analizu po

Evrokod8 standardu; za proraĉune po ostalim standardima pogledati u literaturi). Ostale sliĉne

analize po drugim propisima moraju biti izvršene od strane korisnika. AxisVM moţe da proraĉuna

dodatne torzione momente sluĉajnih ekscentriciteta masa i proveri osetljivost spratova na uticaje

drugog reda.

Generisanje

seizmičkog

opterećenja,

podešavanje

parametara

Koraci kreiranja seizmiĉkog opterećenja i podešavanja parametara metode spektra odgovora:

1. Proračun prvih n tonova oscilovanja i frekvencija.

U Pregledu tabela proveriti ekvivalentne seizmiĉke koeficijente u X,Y i Z pravcima. Rezultati

tonova oscilovanja će biti prikazani samo ako je selektovan jeziĉak Tonovi oscilovanja.

Svaki standard zahteva da oblici oscilovanja moraju da predstavljaju odreĎeni odnos ukupne

mase. Na primer, u Evrokodu 8 zahteva se ε ≥ 0.9 (suma koeficijenata mora iznositi najmanje

90% u svakom pravcu) i svaki ton oscilovanja koji ima koeficijent veći od 5% u bilo kojem pravcu

mora biti uključen.

Pojedinaĉni tonovi oscilovanja se mogu ukljuĉiti ili iskljuĉiti. Tonovi oscilovanja koji su iskljuĉeni

neće biti uzeti u obzir pri proraĉunu seizmiĉkog opterećenja.

Nakon desnog klika na neku ćeliju Aktivne kolone

prikazuje se iskaĉući meni. Odabirom Uključiti/isključiti

tonove oscilovanja prikazuje se dijalog boks (na slici

desno).

Tonovi oscilovanja ispod praga korisniĉki definisanih

vrednosti se mogu iskljuĉiti. Moguće je podesiti

automatsku primenu ovog filtera zasnovanog na εX, εY i

εZ nakon svake analize vibracija.

2. Kreiranje novog seizmičkog slučaja opterećenja.

Program će kreirati više sluĉajeva opterećenja:

188

a.) Bez dodatnih uticaja od torzije:

Slučajevi opterećenja čiji naziv završava sa X, Y i Z. Rezultat ovih sluĉajeva sadrţi

maksimalna pomeranja i sile sumirane iz seizmiĉkih efekata u X, Y ili Z pravcu.

Slučajevi opterećenja čiji naziv završava sa + i –. Rezultati ovih sluĉajeva će sadrţati pozitivne

i negativne maksimalne vrednosti pomeranja i sila sumiranih iz seizmiĉkih efekata u X, Y i Z

pravcu.

b.) Sa dodatnim uticajima od torzije:

Slučajevi opterećenja čiji naziv završava sa Xa, Xb, Ya, Yb. Rezultati ovih sluĉajeva će

sadrţati maksimalne sile i pomeranja izraĉunate iz seizmiĉkih uticaja u X ili Y pravcu i uticaja

torzije sa a + ekscentricitetom (Xa i Ya) ili sa – ekscentricitetom (Xb i Yb).

Slučajevi opterećenja čiji naziv završava sa Z. Rezultati ovih sluĉajeva će sadrţati maksimalne

sile i pomeranja izraĉunate iz seizmiĉkih uticaja u Z pravcu.

Slučajevi opterećenja čiji naziv završava sa 1+ and 1-. Rezultati ovih sluĉajeva će sadrţati

maksimalne sile i pomeranja izraĉunate iz sume Xa, Ya i Z sa + ili – predznakom.


maksimalne sile i pomeranja izraĉunate iz sume Xa, Yb i Z sa + ili – predznakom.


maksimalne sile i pomeranja izraĉunate iz sume Xb, Ya i Z sa + ili – predznakom.


maksimalne sile i pomeranja izraĉunate iz sume Xb, Yb i Z sa + ili – predznakom.

Selektovati bilo koji od ovih sluĉajeva.

Uticaji od seizmičkih sila u Z pravcu će se uzeti u proračuna samo ako je definisan vertikalni

spektar odgovora.

3. Postavke seizmičkih parametara

Klikom na ovo dugme se moţe podesiti kriva spektra odgovora i ostali parametri.

Parametri koje treba podesiti zavise od trenutno izabranog standarda (videti detalje ispod).

Zatvaranjem dijaloga kreiraju se sledeći sluĉajevi opterećenja:

Slučajevi opterećenja čiji naziv završava sa 01X, 02X, ....nX, 01Y, 02Y, ....nY, 01Z, 02Z, ....nZ.

Oni su seizmiĉke sile u X, Y ili Z pravcu a broj ispred oznaĉava ton oscilovanja.

Slučajevi opterećenja čiji naziv završava sa 01tX, 02tX, ....ntX, 01tY, 02tY, ....ntY.

Oni su dodatne sile torzije usled seizmiĉkih uticaja u X ili Y pravcu.

4.10.20.1. Seizmički proračun prema Evrokodu 8

Evrokod 8 (EN 1998-1:2004)

Metoda spektra odgovora

Sd(T) (za linearnu analizu)

Program koristi dva razliĉita spektra za horizontalne i vertikalne seizmiĉke uticaje.

Spektralna kriva se moţe kreirati na dva naĉina

1. Korisniĉki definisana spektralna kriva.

2. Parametarski definisana spektralna kriva zasnovana na Evrokodu 8

EC8 EN1998-1 (4.2.4.)

Uputstvo 189

Parametarski definisana spektralna kriva za horizontalne seizmičke uticaje:

Sd

[m/s2 ]

T [s]

0 ≤ T < TB :

3

25.2

3

2)(

qT

TSaTS

Bgd

TB ≤ T < TC : q

SaTS gd5.2

)(

TC ≤ T < TD : gC

gd aT

T

qSaTS

5.2)(

TD ≤ T : gDC

gd aT

TT

qSaTS

2

5.2)(

gde su S , TB, TC, TD, definisani u EC8 EN 1998-1(Tabela 3.2,3.3.)

Podrazumevane vrednosti ovih parametara zavise od klase tla i tipa spektralne krive.

Tip spektra 1

Klasa

sloja tla S TB

[s]

TC

[s]

TD

[s]

A 1,0 0,15 0,4 2,0

B 1,2 0,15 0,5 2,0

C 1,15 0,20 0,6 2,0

D 1,35 0,20 0,8 2,0

E 1,40 0,15 0,5 2,0

Tip spektra 2

Klasa

sloja tla S TB

[s]

TC

[s]

TD

[s]

A 1,0 0,05 0,25 1,2

B 1,35 0,05 0,25 1,2

C 1,50 0,10 0,25 1,2

D 1,80 0,10 0,30 1,2

E 1,60 0,05 0,25 1,2

Gore navedeni parametri se mogu menjati prilikom definisanja parametarske spektralne krive.

ag : projektovano ubrzanje tla

β : donja granica za projektovanu horizontalnu spektralnu krivu (preporuĉena vrednost je 0.2).

q : koeficijent ponašanja za horizontalne seizmiĉke uticaje. Zavisi od tipa i materijala konstrukcije.

Koeficijent povezuje rezultate linearne analize i nelinearno (elasto-plastiĉno) ponašanje

konstrukcije.

Parametarski definisana spektralna kriva za vertikalne seizmičke uticaje:

EC8 EN 1998-1 (3.2.2.5.)

Vertikalna spektralna kriva se izraĉunava iz horizontalne, ali je

ag i q zamenjeno sa agv i qv,

podrazumevane vrednosti S, TB, TC, TD su:

Tip 1

avg/ag S TB

[s]

TC

[s]

TD

[s]

0,90 1,0 0,05 0,15 1,0

Tip 2

avg/ag S TB

[s]

TC

[s]

TD

[s]

0,45 1,0 0,05 0,15 1,0

190

agv : vertikalno projektovano ubrzanje tla

qv : koeficijent ponašanja za vertikalne seizmiĉke uticaje

Torzioni uticaji (opciono) EC8 EN 1998-1 (4.3.3.3.3.)

AxisVM raĉuna dodatne torzione sile oko vertikalne ose usled sluĉajnih ekscentriciteta masa za

svaki sprat i ton oscilovanja koristeći maksimalne X i Y veliĉine spratova:

Dodatni momenti torzije usled seizmiĉkih uticaja u X ili Y pravcu su

)05.0( YiXitXi HFM

)05.0( XiYitYi HFM

gde su

FXi i FYi horizontalne sile koje pripadaju tonu oscilovnja i-tog sprata usled seizmiĉkih uticaja u X ili

Y pravcu. Momenti torzije će u proraĉunu biti uzeti sa oba (+ i –) predznaka ali uvek istog na svim

spratovima.

Seizmičke sile su

krkrDkr mTSP )(

Gde su:

ηkr ordinata oblika oscilovanja redukovana prema sopstvenom seizmiĉkom koeficijentu

k: indeks stepena slobode

r: indeks tona oscilovanja

Analiza

Seizmiĉki uticaji su analizirni u globalnom X i Y pravcu (horizontlni)

i opciono u globalnom Z pravcu (vertikalni).

Seizmički uticaji u X i Y pravcu se smatraju koegzistentnim i statički nezavisnim uticajima.

Kombinacije spektra odgovora u jednom pravcu, EC8 EN 1998-1-2 (3.3.3.2.)

Maksimalne vrednosti sila i pomeranja se mogu izraĉunati preko dve razliĉite metode:

SRSS metoda

(Square Root of Sum of Squares):

(Kvadratni koren sume kvadrata):

ii

EE 2

CQC metoda

(Complete Quadratic Combination):

(Kompletna kvadratna kombinacija):

i j

jiji ErEE

gde je E vrednost komponente pomeranja ili sile u odreĊenoj taĉki.

Kombinacija prostornih komponenti

Rvrednost rezultante maksimalnih pomeranja ili sila se moţe izraĉunati preko koegzistentnih uticaja

u X, Y i Z pravcu preko dve razliĉite metode:

1. Osrednjenost kvadrata:

222ZYX EEEE

2. Kombinacija sa 30%:

ZYX

ZYX

ZYX

EEE

EEE

EEE

E

""3.0""3.0

3.0""""3.0

3.0""3.0""

max

gde su

EX, EY, EZ maksimalne vrednosti nezavisnih seizmiĉkih uticaja u X, Y i Z pravcu.

Uputstvo 191

Proračun pomeranja

Pomeranja usled nelinearnog ponašanja se raĉunaju na sledeći naĉin:

EqE ds

gde je

qd: koeficijent ponašanja za pomeranja

E : maksimalno pomeranja dobijeno linearnom analizom

Uglavnom je qd=q.

Provera osetljivosti na seizmička dejstva II reda EC8 EN 1998-1 (4.4.2.2.)

Nakon seizmiĉke analize AxisVM proverava osetljivost na seizmiĉka dejstva II reda svakog sprata.

Koeficijent osetljivosti θ je izraĉunat preko seizmiĉkih uticaja u X ili Y pravcu:

hV

dP

tot

rtot

, gde je:

Ptot - ukupno gravitaciono opterećenje na i iznad sprata;

dr - meĊuspratno pomeranje izraĉunato preko razlike

proseĉnih pomeranja izmeĊu spratova sa seizmiĉkim

uticajima u X ili Y pravcu;

Vtot - ukupna seizmiĉka smiĉuća sila na i iznad sprata usled

seizmiĉkih uticaja u X ili Y pravcu i

h - meĊuspratna visina.

Program pronalazi delove zidova na nivou sprata i odreĊuje centar smicanja (S) koristeći metod

proraĉuna za tankozide popreĉne preseke. Konvertuje opterećenja sluĉaja opterećenja korišćena za

analizu vibracija u mase a zatim pronalazi centar mase svakog sprata (Gm). Proraĉunava ukupnu

masu spratova (M) i inerciju u centru mase oko osa u Z pravcu (Imz). Rezultati se mogu pregledati u

tabeli Osetljivost spratova na seizmiku.

Ova tabela se prikazuje meĊu rezultatima samo ako je selektovan jeziĉak Statika.

Seizmički

parametri

Evrocod 8

Seizmiĉki parametri , kriva spektra odgovora i metode kombinacija se mogu podesiti u dijalogu.

UreĊivanje

spektra

Tip tla

Referentna vrednost

ubrzanja tla

Parametri krive

spektra

odgovora

Koeficijent

ponašanja za

pomeranja

Koeficijent vaţnosti

192

UreĎivanje

funkcije spektra

odgovora

Postavljanje tipa spektralne krive iz

Parametarske u Korisnički definisanu i

klikom na ikonicu UreĊivanje funkcije

spektra odgovora pojavljuje se dijalog

prikazan desno na slici. Spektralna

kriva se moţe kreirati/modifikovati

kao funkcija koja se sastoji iz linearnih

segmenata. Taĉke segmenata su u listi

sa leve strane i mogu se menjati.

Na trećem jeziĉku se moţe odabrati metoda kombinacije.

Metode

kombinacije

Kombinacije modalne analize

Moguće je izabrati da program odabere metodu kombinacije modalne analize ukljuĉivanjem na

Automatski radio dugme. Ako je Tj / Ti < 0.9 za sve oblike oscilovanja (na primer, modalna analiza

se moţe smatrati nezavisnom) program bira SRSS metodu. U ostalim sluĉajevima biće odabrana

CQC metoda.

Kombinacije komponenti seizmičkog dejstva

Moguće je odabrati kvadratnu formulu ili metodu 30%.

Uputstvo 193

4.10.21. Prethodno naprezanje

Kablovi se mogu dodati kontinualnom odabiru greda ili rebro elemenata. Nakon definisanja

karakteristika kabla i procesa prethodnog naprezanja AxisVM raĉuna trenutne gubitke i ekvivalentno

opterećenje na kraju procesa prethodnog naprezanja (sluĉaj opterećenja „naziv“-T0). Nakon

završene statiĉke analize izraĉunava vremenske gubitke i ekvivalentno opterećenje usled njih iz

rezultata kvazi-trajnih kombinacija (sluĉaj opterećenja „naziv“-T1). Trajektorija kablova se moţe

generisati korakom koji zadaje korisnik.

Kablovi za

prethodno

naprezanje

Prvi jeziĉak u panelu sluţi za definisanje parametara kabla i njegove geometrije.

Ikone na vertikalnoj paleti pored liste kablova su:

Dodaj novi kabel. Koristeći paletu pored dijagrama moţemo definisati geometriju novog kabla.

Geometrijske transformacije kabla

Kablovi oznaĉeni u razgranatom prikazu levo mogu se pomerati translatorno ili „kao u ogledalu“.

Mogu se i samo kopirati ili pomerati. Kopirani kablovi preuzimaju proces i parametre prethodnog

naprezanja kopiranog kabla.

194

Brisanje kabla. Briše oznaĉeni kabel.

Parametri oznaĉenog kabla se prikazuju pored liste kablova. Vrednosti parametara se mogu menjati.

Ep Moduo elastiĉnosti ĉeliĉnog kabla. Ap Površina popreĉnog preseka kabla. fpk Karakteristiĉna ĉvrstoća ĉeliĉnog kabla na zatezanje. μ Koeficijent trenja izmeĊu kabla i cevi. k Sluĉajno ugaono pomeranje (obrtanje) unutrašnjih kablova po jedinici duţine. Pokazuje

preciznost izrade. Obiĉno je 0,005 < k < 0,01. Rmin Minimalni radijus krivine. Ako je radijus krivine manji od zadatog minimalnog, kabel se

prikazuje crvenom bojom.

Za crtanje geometrije kabla kliknuti na ikonu na vertikalnoj paleti pored crteţa i uneti poĉetnu taĉku.

AxisVM odreĊuje putanju kroz tu taĉku kao kubnu krivu radi smanjenja krivine. Za svaku taĉku

trajektorije moţe se uneti ugao tangente na krivu unosom ugla α (gledajući od gore) i ugla β

(gledajući sa strane) u datu tabelu. Vrednosti unosa su izmeĊu -180° i 180°. Poĉetne vrednosti su 0°

(automatski zadate). Prevlaĉenjem mišem se moţe menjati poloţaj taĉaka na neku novu poziciju.

2D crtanje kabla. Taĉke trase kablova mogu se definisati klikom na dijagramu ili unošenjem

koordinata. Dupli klik ili desno dugme miša/Izvrši je za definisanje krajnje taĉke kabla. Pozicija

kabla unutar preseka elementa se definiše samo za prvu taĉku. Ostale taĉke će biti u lokalnoj x-z

ravni koja sadrţi prvu taĉku.

Koraci crtanja kabla u 2D:

1. Oznaĉiti poziciju na popreĉnom preseku elementa gde će se postaviti prva taĉka trase kabla.

U odgovarajućem pogledu postaviti kabel na poziciju u popreĉnom preseku. Pozicija kabla

se moţe postaviti i pri vrhu ili dnu popreĉnog preseka u zavisnosti od debljine zaštitnog

sloja betona.

Pozicija kabla u slobodnoj taĉki

Pozicija kabla u neutralnoj osi

Pozicija kabla na vrhu preseka

Pozicija kabla na dnu preseka

2. Prateći prvu poziciju taĉke kabla mogu se postaviti ostale, po poduţnoj osi elementa.

3D crtanje kabla. Pozicija kabla unutar popreĉnog preseka se mora definisati u svakoj taĉki.

Završetak unosa geometrije se obavlja klikom na desno dugme miša/Izvrši .

Koraci crtanja kabla u 3D:

1. Oznaĉiti poziciju na elementu gde će se postaviti prva taĉka trase kabla.

2. U odgovarajućem pogledu popreĉnog preseka postaviti kabel na odgovarajuću poziciju.

Za definisanje ostalih taĉaka ponoviti opisane korake.

Dodavanje nove tačke. Kliknuti na ikonicu za dodavanje nove taĉke putanje kabla. U sluĉaju više

kablova, ova funkcija je dostupna samo za aktivni (izabrani) kabel.

Brisanje tačke putanje. Klikom na ovu ikonicu brišemo selektovanu taĉku. Posle brisanja još

jedne taĉke putanje briše se cela geometrija kabla. U sluĉaju više kablova ova funkcija je dostupna

samo za aktivni kabel.

Tabela tačaka

geometrije kabla

Karakteristika taĉaka koje odreĊuju geometriju kabla mogu se menjati u tabeli. Koristeći paletu sa

strane tabele moţe se dodati nova taĉka ili izbrisati postojeća.

Servisi. Podešavanje pomoćne mreţe i kursora poduţnog i popreĉnog dijagrama se mogu podesiti

pomoću ove komande. Pogledati… 2.15.14.1 Raster i kurzor

Uputstvo 195

Proces

prethodnog

naprezanja

Drugi jeziĉak u paleti sluţi za definisanje procesa prethodnog naprezanja zadavanjem redosleda

odreĊenih operacija.

Moguće operacije i parametri:

Prethodno naprezanje sa leve/desne/obe strane

Sila kao deo karakteristiĉne vrednosti relaksacije

ĉelika (fpk ).

Relaksacija kabla sa leve/desne/obe strane

Kotva sa leve/desne/obe strane Ucrtane kotve sprave za ukotvljavanje

Briše poslednju operaciju sa liste.

Beton Treći jeziĉak u sluţi za proveru karakteristika betona. ecs(∞) oznaĉava

napone koji se javljaju usled skupljanja betona tokom vremena i moguće je

zadati vrednost u ‰.

Rezultati Ako su parametri, geometrija i proces prethodnog naprezanja svih kablova zadovoljavajući, kreira se

i ĉetvrti jeziĉak na panelu i u njemu se prikazuju dijagrami rezultata prethodnog naprezanja. Ako se

selektuje jedan kabel sa liste levo, prikazuju se dva dijagrama. Prvi je dijagram stvarnog prethodnog

naprezanja kabla (fp /fpk) i ekvivalentne sile prethodnog naprezanja (F), a ako ih je više selektovano

dijagram prikazuje rezultantu ekvivalentnog opterećenja selektovanih kablova za prethodno

naprezanje.

196

Trenutni gubici

1. Gubici usled trenja kablova i zaštitne cevi na x poziciji merenoj od taĉke ukotvljavanja duţinom

kabla za prethodno naprezanje se raĉunaju kao:

)1()( )(max

kxex

,

gde su:

σmax Maksimalni napon u kablu Θ Suma apsolutnih ugaonih pomeranja na duţini x.

2. Gubici usled trenutnih deformacija betona se raĉunaju kao:

cm

cppel

E

jEAP , gde su:

Δσc Odstupanja napona u teţištu popreĉnog preseka j = (n–1) / 2n, de je n broj naponskih koraka Ecm Sekantni moduo elastiĉnosti betona

3. Gubici ukotvljavanja usled uklinjavanja kotvi.

Trajni gubici u kablu

Trajni gubici sile usled skupljanja i teĉenja betona i relaksacije kabla se raĉuna kao

8,01)1(1

8,0

2

,

cpc

c

c

p

cm

p

QPccm

pprpcs

prscprsc

zI

A

A

A

E

E

E

EE

AAP ,

gde su: Δσc+s+r gubici u kablu usled gore navedenih efekata Ecm sekantni moduo elestiĉnosti betona Δσpr trajni apsolutni gubitak u kablu usled relaksacije kablova

u sluĉaju 2. relaksacione klase : 5)1(75,01,9

1000max 1050066,0 epr ,

u sluĉaju 3. relaksacione klase: 5)1(75,08

1000max 1050098,1 epr

gde je ρ1000 = 2,5% gubitak usled relaksacije na proseĉnoj temperaturi od 20°C posle

1000 ĉasova nakon prethodnog naprezanja. φ konaĉna vrednost koeficijenta teĉenja σc,QP napon prijanjanja izmeĊu betona i kablova usled sopstvene teţine i poĉetne sile

prethodnog naprezanja i drugih relevantnih kvazi-stalnih dejstava Ap ukupna površina popreĉnog preseka kablova Ac površina popreĉnog preseka betona Ic moment inercije betonskog preseka zcp rastojanje izmeĊu teţišta betonskog preseka i kablova

Tabela trase

kablova

Poslednji jeziĉak sluţi za kreiranje tabele trase kablova za selektovane prethodno napregnute

kablove zadatim inkrementom i opcionim pomakom poĉetka. Tabela se sastoji od lokalnih y i z

koordinata selektovanih kablova u izraĉunatom poloţaju x.

Definisana poĉetna taĉka je uvek prikazana u tabeli trase kablova.

Uputstvo 197

Glavana traka

alatki

Glavna traka alatki sadrţi dva dugmeta.

Kopiranje

dijagrama

Ctrl+C

Kopira crteţ aktivnog jeziĉka u Clipboard kao Windows metafajl. Na ovaj naĉin se dijagram moţe

ubaciti u neku drugu aplikaciju (na primer, Word).

Štampanje

Ctrl+P

Štamapa izveštaj o prethodnom naprezanju koristeći dijagrame i tabele. Mogu se selektovati kablovi

i stavke izveštaja kao i pozicija crteţa (poloţeno ili uspravno) i postaviti razmera (Postavke

štampanja crteža).

Popreĉni preseci se mogu selektovati za štampanje dijagrama popreĉnih preseka.

198

Meni Do sledećih funkcija se moţe doći i preko menija:

Fajl

Štampanje Videti Glavna traka alatki / Štampanje

UreĊivanje

Poništi/Ponovi

poništeno

Poništva efekte prethodne komande./ Izvršava poništenu komandu.

Kopiranje

dijagrama

Pogledati… Glavna traka alatki / Kopirnje dijagrama

Geometrijske

transformacije

prethodno

napregnutih

kablova

Pogledati… Prethodno napregnuti kablovi / Geometrijske transformacije prethodno napregnutih

kablova

Spajanje

konektovanih

kablova

Ako je više od jedne grede ili rebra selektovano i ako sadrţe konektovane kablove ova funkcija ih

spaja. TakoĊe, spajanje funkcioniše i na jednom elementu.

Prozor

Koordinate UreĊivanje poduţnih i popreĉnih dijgrama je olakšano ako se koristi panel koordinata.

Prikaz ovog panela se moţe ukljuĉiti i iskljuĉiti.

Status Na dijagramima informacioni panel se pojavljuje prikazujući specifiĉne informacije o dijagramima.

Prikaz ovog panela se moţe ukljuĉiti i iskljuĉiti.

4.10.22. Pokretna opterećenja

Omogućava modelovanje pokretnog opterećenja konstantnog intenziteta kao što je prelazak vozila

preko mosta ili kretanje krana po kranskoj stazi.

Da bi se definisalo pokretno opterećenje, mora biti prethodno kreiran sluĉaj opterećenja Pokretno

opterećenje. Ovaj sluĉaj opterećenja se moţe kreirati preko jeziĉka palete Opterećenja, klikom

na Slučajevi opterećenja, Grupe opterećenja. Pogledati… 4.10.1 Sluĉajevi opterećenja, grupe

opterećenja. Ikonica „pokretno opterećenje“ će biti dostupna samo ako je tekući sluĉaj opterećenja

pokretno opterećenje. Nakon definisanja opterećenja automatski će se generisati novi sluĉajevi

opterećenja u zavisnosti od broja navedenih koraka pokretnog opterećenja. Automatski kreirani

Uputstvo 199

sluĉajevi opterećenja se ne mogu brisati ili pomerati pojedinaĉno u neku drugu grupu. Povećanjem

broja koraka opterećenja, povećaće se i broj sluĉajeva odgovarajućeg opterećenja a smanjenjem

broja koraka neki sluĉajevi opterećenja će ostati neiskorišćeni. Ti sluĉajevi će biti izbrisani tek pri

snimanju datoteke modela.

Simboli pokretnog opterećenja mogu biti prikazani na dva naĉina. Prva opcija je za crtanje samo

tekuće faze. Druga opcija je za crtanje (prikaz) drugih faza u sivoj boji.

4.10.22.1. Pokretna opterećenja po linijskim elementima

Pokretno opterećenje na linijskim elementima predstavlja model pokretnog opterećenja po odreĊenoj

putanji u N koraka.

Model opterećenja moţe da sadrţi bilo koju kombinaciju koncentrisanog i raspodeljenog

opterećenja. Pojedinaĉna opterećenja u modelu mogu biti lokalna ili globalna i mogu se zadati

njihova pozicija i intenzitet. Na ovaj naĉin moţe se zadati vertikalno opterećenje od krana kao i

horizontalne sile koje deluju na nosaĉ krana istovremeno.

Nova opterećenja na putanji se mogu kreirati klikom na ikonicu + i popunjavanjem odgovarajućih

polja u tabeli. Odabirom reda u tabeli i klikom na Brisati ikonicu koja se nalazi ispod + ikonice,

briše se red.

Šeme opterećenja mogu biti snimljene pod nekim nazivom kao i kasnije ponovo uĉitane u model.

Nakon definisanja opterećenja potrebno je uneti putanju po kojoj se ono kreće. Moguća putanja

kretanja je samo po kontinualnom nizu greda ili rebara. Nakon odabira elemenata definiše se poĉetna

i krajnja taĉka putanje opterećenja. Ove taĉke moraju biti ĉvorovi konstrukcije na toj putanji.

Pored dugmeta za definisanje putanje nalazi se polje u kojem se moţe definisati i vrednost N - broj

koraka opterećenja rasporeĊenih po putanji.

Lokalni z pravac opterećenja uvek odgovara lokalnom z pravcu elementa po kojem se kreće.

Produţenje, skraćenje ili prekid linijskog elementa na putanji opterećenja automatski će preraĉunati

faze opterećenja.

Način kretanja

krana

U prvoj fazi opterećenje sa najmanom koordinatom (prvo u nizu) će biti postavljeno na poĉetnu

taĉku. U poslednjoj fazi, na krajnu taĉku će biti postavljeno opterećenje sa najvećom koordinatom

(poslednje u nizu).

Način kretanja po

mostu

U prvoj fazi opterećenje sa najvećom koordinatom (poslednje u nizu) će biti postavljeno na poĉetnu

taĉku. U poslednoj fazi na krajnu taĉku će biti postavljeno opterećenje sa najmanom koordinatom

(prvo u nizu).

Jedan smer: Opterećenje se kreće od poĉetne do krajnje taĉke u N koraka.

200

Kružna putanja: Opterećenje se kreće od poĉetne do krajnje taĉke i nazad u 2N koraka.

4.10.22.2. Pokretna opterećenja na oblasti

Ovaj tip opterećenja je pogodan za definisanje opterećenja od vozila. Model opterećenja se sastoji od

koncentrisanih ili pravougaonih opterećenih površina u paru koje predstavljaju toĉkove na osovini; u

predstavlja širinu vozila, dok a i b oznaĉavaju pravougaone dimenzije toĉka (površinu koja se uzima

za opterećenje od toĉka). Osovinsko opterećenje F će biti ravnomerno raspodeljeno na dva toĉka.

Modeli opterećenja mogu biti snimljeni pod nekim nazivom kao i kasnije ponovo uĉitani.

Prekidaĉi tip opterećenja i pravci s leve strane odreĊuju karakteristike svih opterećenja unetih u

tabelu.

Nova opterećenja na putanji se mogu kreirati klikom na ikonicu + i popunjavanjem odgovarajućih

polja u tabeli. Odabirom reda u tabeli i klikom na Brisati ikonicu koja se nalazi ispod + ikonice briše

se selektovani red.

Posle definisanja opterećenja potrebno je uneti putanju po kojoj se kreće koja mora biti kontinualna

polilinija koja prolazi kroz oblast.

Putanja ne mora biti u istoj ravni i moţe da prelazi otvore u oblasti ili prazne prostore izmeĊu oblasti.

Poĉetna i krajnja taĉka putanje su prva i poslednja taĉka polilinije.

Svaka faza pokretnog opterećenja po površini sadrţi samo ono opterećenje koje zaista pripada

površini po kojoj se kreće. Lokalni z pravac opterećenja je isti kao i lokalni z pravac oblasti po kojoj

se kreće. U sluĉaju da je putanja opterećenja na ivici dve ili više oblasti u razliĉitim ravnima u obzir će

biti uzete samo oblasti aktivnih sklopova. Lokalni z pravac će se odrediti nalaţenjem površi sa

najmanjim uglom izmeĊu lokalnog z i globalnog Z pravca.

Pored dugmeta za definisanje putanje nalazi se polje ukojem se moţe definisati i vrednost N - broj

koraka opterećenja rasporeĊenih po putanji.

Promena geometrije oblasti dovodi do automatskog ponovnog proraĉuna faza opterećenja.

Način kretanja

krana

U prvoj fazi opterećenje sa najmanom koordinatom (prvo u nizu) će biti postavljeno na poĉetnu taĉku.

U poslednjoj fazi, na krajnu taĉku će biti postavljeno opterećenje sa najvećom koordinatom (poslednje

u nizu).

Način kretanja po

mostu

U prvoj fazi opterećenje sa najvećom koordinatom (poslednje u nizu) će biti postavljeno na poĉetnu

taĉku. U poslednoj fazi, na krajnu taĉku će biti postavljeno opterećenje sa najmanom koordinatom

(prvo u nizu).

Jedan smer: Opterećenje se kreće od poĉetne do krajnje taĉke u N koraka.

Uputstvo 201

Kružna putanja: Opterećenje se kreće od poĉetne do krajnje taĉke i nazad u 2N koraka.

4.10.23. Dinamička opterećenja (time-history analiza)

Dinamiĉka opterećenja u ĉvorovima i funkcije ubrzanja se mogu definisati za time-history analizu.

Funkcije ubrzanja se mogu koristiti za seizmiĉku analizu. U tom sluĉaju, preporuĉljivo je objediniti

odgovarajuće seizmiĉke akcelerograme i dodeliti te funkcije oslonaĉkim ĉvorovima za analizu uticaja

zemljotresa. Ova metoda pruţa taĉnije rezultate nego metoda spektra odgovora i moţe se primeniti

ĉak iako su u modelu definisani i nelinearni elementi (nelinearni oslonci, štapovi samo na zatezanje,

itd.). Njena mana je ta, što se ne moţe kombinovati automatski sa ostalim tipovima opterećenja.

Za definisanje opterećenja u čvorovima ili funkcije ubrzanja aktuelni slučaj opterećenja mora biti

dinamički slučaj opterećenja. Pogledati… 4.10.1 Sluĉajevi opterećenja, grupe opterećenja.

Definisanje

funkcije

Dinamiĉka opterećenja i funkcije su definisane pomoću funkcija koje opisuju parametar u toku

vremena. UreĊivanje funkcija je omogućeno iz dijaloga definisanja dinamiĉkog opterećenja.

Funkcije se moraju zadati u paru vrednosti u tabeli. Ikonica plus znaka dodaje novi red, a ikonica

Brisati briše selektovane redove. Funkcije se iscrtavaju automatski i mogu se štampati, kao i ponovo

koristiti. Da bi se mogle ponovo koristiti potrebno ih je snimiti u bazu funkcija. Snimljene funkcije se

mogu ponovo uĉitati, ureĊivati i snimiti pod drugim nazivom.

Prva tačka funkcija mora biti (0,0). Ovaj par vrednosti se ne može menjati ili brisati.

Prilikom definisanja trapeznog oblika važno je zatvoriti oblik trapeza horizontalnim segmentom.

Na ovaj način će funkcija ostati konstantna (na primer, 0).

Dinamičko

opterećenje u

čvorovima

Za definisanje dinamiĉkog opterećenja u

ĉvorovima potrebno je selektovati ĉvorove

i zadati parametre u dijalogu.

Za svaku komponentu moguće je zadati

intenzitet i dinamiĉku funkciju opterećenja

opisujući vremensku nezavisnost

koeficijenta opterećenja.

Da bi se koristila postojeća funkcija iz

baze kliknuti na prvu ikonicu sa strane

pored padajućeg menija. Za izmenu

funkcije kliknuti na drugu ikonicu.

Pravci delovanja opterećenja mogu biti

globalni X, Y i Z pravci ili se mogu

definisati odabirom reference i u tom

sluĉaju postoji samo jedna komponenta

sile i momenta.

202

Moguće je definisati konstantno (vremenski nezavisno) opterećenje selektovanjem <Statiĉko> iz

padajućeg menija Funkcija dinamičkog opterećenja.

Stvarna vrednost komponente opterećenja u trenutku t biće izraĉunata kao )()( tfFtF ii , na primer,

intenzitet opterećenja je pomnoţen koeficijentom vremenski-zavisnog opterećenja.

UreĊivanje,

brisanje

Dinamiĉka opterećenja se mogu ureĊivati ili brisati na isti naĉin kao i statiĉka opterećenja.

Dinamiĉka opterećenja su prikazana isprekidanim ţutim strelicama.

Dinamičko

ubrzanje čvorova

Ubrzanje ĉvorova se moţe dodeliti za

bilo koji ĉvor modela. Za svaku

komponentu moţe se dodeliti intenzitet

ubrzanja i funkcija dinamiĉkog

opterećenja opisujući vremensku-

zavisnost koeficijenta opterećenja.

Stvarna vrednost ubrzanja u vremenu t

će biti izraĉunata kao

)()( tfata ii

Na primer, ubrzanje je pomnoţeno

vremenski-zavisnim koeficijentom

opterećenja.

UreĊivanje,

brisanje

Dinamiĉka ubrzanja se mogu ureĊivati ili brisati na isti naĉin kao i statiĉka opterećenja.

Dinamiĉko ubrzanje je prikazano kao kruţnica i ţuta strelica.

4.10.24. Mase u čvorovima

U analizi slobodnih vibracija koriste se mase

koncentrisane u ĉvorovima modela, zadate

komponentama u globalnom sistemu (MX, MY, MZ,).

U analizi slobodnih tonova oscilovanja po teoriji II

reda opterećenja koja su posledica postojanja

koncentrisanih masa uzimaju se u obzir kao i mase

koje odgovaraju zadatom opterećenju..

Ako mase imaju istu vrednost u svim pravcima

ukljuĉivanjem prekidaĉa Dodeli iste mase u svim

pravcima dovoljno je definisati jednu vrednost mase.

U dinamiĉkoj analizi mase i ubrzanja u ĉvorovima uĉestvuju u dinamiĉkim opterećenjima i uzrokuju

pojavu pomeranja i sila u modelu.

Na ekranu se prikazuju kao dva tamno crvena koncentriĉna kruga.

Uputstvo 203


Modifikacija Za modifikaciju opterećenja:

1. Drţati pritisnuti dirku [Shift] na tastaturi i selektovati opterećenje koja treba modifikovati (ili

opterećene elemente). Moguća je selekcija i preko dijaloga za selekciju, ...

2. Na paleti kliknuti na ikonicu tipa opterećenja.

3. Ukljuĉiti prekidaĉe pored vrednosti koje treba izmeniti.

4. Definisati nove vrednosti.

5. Zatvoriti dijalog klikom na dugme U redu.

Direktan način

modifikacije

Ako je aktivan jeziĉak Opterećenja, kliknuti na konaĉni element ĉije pripadajuće opterećenje treba

modifikovati. Ako na element deluje više opterećenja selektuje se samo jedno i to najbliţe poziciji

kurzora. Ako se selektuje više konaĉnih elemenata izvršiće modifikacija svih opterećenja klikom na

jedno od njih. Ako se klikne na neselektovani element dijalog selekcije se zatvara i omogućava se

modifikacija opterećenja na koje je kliknuto.

U suštini, modifikacija je postupak sličan definisanju opterećenja ali dopušta da se promene neki

parametri opterećenja, bez ponovnog zadavanja ostalih, kao i da se ne zada opterećenje za

elemente koji su bili neopterećeni. Ako je aktiviran prekidač Definisanje, modifikacija se odnosi

na sve selektovane elemente, linije ili površine. Ako su selektovani elementi sa opterećenjima

različitim od tipa opterećenja koji se modifikuje ona ostaju nepromenjena.

4.10.26. Brisanje

[Del] Pogledati... 3.2.7 Brisanje

204

4.11. Mreţa konačnih elemenata (MKE)

Klik na jeziĉak palete menija omogućava kreiranje, funkcije progušćenja i proveru oblika mreţe

konaĉnih elemenata linijskih elemenata i oblasti.

4.11.1. Generisanje MKE

Automatska provera i detekcija preklapajućih linija i nedostajućih preseĉnih taĉaka tokom

generisanja MKE smanjuje pojavu greške geometrije modela.

Zahvaljujući podršci za procesore sa više jezgara ugraĊenoj u AxisVM, potrebno vreme za

generisanje MKE se moţe znatno smanjiti (na raĉunarima koji poseduju više jezgara i/ili procesora).

4.11.1.1. Mreţa linijskih konačnih elemenata

U analizi konaĉnih elemenata koriste se linearni elementi konstantnog popreĉnog preseka tako da se

elementi oblika kruţnog luka kao i oni sa promenljivim popreĉnim presekom moraju podeliti.

Taĉnost rešenja zavisi od gustine podele mreţe linijskih konaĉnih elemenata.

Mreţa liniskih konaĉnih elemenata se moţe ukloniti ili promeniti kao i mreţa oblasti. Uklanjanjem

mreţe se ne brišu opterećenja i karakteristike linijskih elemenata.

Mreţa se moţe definisati i za linijske elemente konstantnog popreĉnog preseka, što je naroĉito

korisno prilikom nelinearne analize gde je potrebno podeliti linijske elemente radi postizanja veće

taĉnosti rešenja.

Parametri za

generisanje mreţe

linijskih konaĉnih

elemenata

Mreţa se moţe kreirati prema razliĉitim kriterijumima:

Maksimalni otklon luka

Rastojanje ne sme preći zadatu vrednost.

Maksimalna dužina elementa

Duţina konaĉnog elementa ne sme preći zadatu vrednost.

Podela na N delova

Linijski element se deli na N delova.

Po uglu

Centralni ugao konaĉnog elementa kruţnog luka ne sme preći zadatu vrednost.

4.11.1.2. Generisanje mreţe konačnih elemenata nad oblasti

Nad selektovanoj oblasti je moguće generisati trougaonu mreţu konaĉnih elemenata definisanjem

veliĉine duţine ivice elementa mreţe. Prilikom generisanja mreţe uzimaju se u obzir svi otvori,

unutrašnje linije i taĉke u oblasti. Mreţe mogu i da „prate“ vrednosti opterećenja iznad odreĊenog

intenziteta i da se prilagoĊavaju u odnosu na njih.

Uputstvo 205

Parametri za

generisanje mreţe

nad oblasti

Veličina elementa

mreže

Moguće je definisati proseĉnu veliĉinu konaĉnog elementa. Generisana mreţa moţe da sadrţi

elemente veće i manje veliĉine od definisane vrednosti.

Mreža

prilagoĎena

opterećenjima

Mreţe će pratiti oznaĉena opterećenja ako intenzitet opterećenja prevaziĊe definisanu vrednost.

Opterećenja u ĉvorovima će kreirati mreţu ĉvorova, a linijska opterećenja mreţu linija.

Metod podele

konture Ujednačena veličina mreže

Graniĉne linije oblasti i unutrašnje linije će biti podeljene u zavisnosti od veliĉine mreţe da bi se

odrţala zadata vrednost veliĉine elemenata mreţe.

Promenljiva veličina mreže

Promenljiva mreţa „prati“ geometriju oblasti i progušćuje se smanjivanjem veliĉine elemenata

gde god je to potrebno.

Ako je ukljuĉeno Generisanje mreže samo u oblastima gde je nema mreţa se neće generisati nad

oblastima gde je to već izvršeno.

Napredak procesa generisanja mreţe se moţe pratiti u prikazanom prozoru i prekinuti u svakom

trenutku pomoću dugmeta Odbaci.

Generator mreţe koristi samo krajnje taĉke greda konaĉnih elemenata koje se nalaze u ravni oblasti i

zanemaruje njihove pripadajuće podele mreţe. Rebro konaĉni elementi su pripojeni sa svojom

linijskom podelom mreţe zato što se mogu definisati i na ivicama površine.

Ako je nad oblasti već kreirana ĉetvorougaona ili trougaona mreţa, genarator ih ne menja već ih

samo pripaja novoj mreţi.

Pre generisanja mreţe Nakon generisanja mreţe

Ako je preko postojeće mreže generisana nova mreža (različite veličine elemenata od postojeće),

nova mreža će zameniti postojeću.

206

4.11.2. Progušćivanje MKE

Ovom funkcijom moţe da se progusti mreţa površinskih konaĉnih elemenata. Novonastali konaĉni

elementi nasleĊuju osobine postojećih elemenata (materijal, popreĉni presek/debljina, reference,

itd.).

Potrebno je ponovo zadati stepene slobode čvorova posle progušćivanja, obzirom na to da se

definisanje stepena slobode čvorova ne obavlja automatski.

Mogućnosti progušćivanja:

Ravnomerno

Omogućava ravnomerno progušćenje selektovane mreţe na veliĉinu zadate maksimalne duţine

stranice povrinskog elementa progušćene mreţe.

Pre progušćivanja Nakon progušćivanja

Podelom

elemenata

Omogućava progušćenje selektovane mreţe podelom elemenata kao na prikazanim slikama ispod.

Ĉetvorougaoni element Trougaoni element

U zoni ĉvora

Progušćivanje mreţe obavlja se samo u zoni selektovanih ĉvorova (stubovi, oslonci i sl.), podelom

elemenata spojenih u selektovanim ĉvorovima, a po zadatoj proporciji podele (0.2-0.8).

Pre progušćivanja mreţe Nakon progušćivanja mreţe

Uputstvo 207

U zoni ivice

Pre progušćivanja mreţe Nakon progušćivanja mreţe

Progušćivanje mreţe obavlja se samo u zoni selektovanih ivica (zidovi, linijski oslonci, opterećenja i

sl.), podelom elemenata spojenih selektovanim ivicama, a po zadatoj proporciji podele (0.2-0.8).

4.11.3. Provera konačnih elemenata

Program proverava minimalni ugao površinskih konaĉnih elemenata ().

Trougaoni konaĉni element je deformisan ako je ≤ 15.

Ĉetvorougaoni konaĉni element je deformisan ako je ≤ 30.

208

5. Analiza

AxisVM je program za linearnu i nelinearnu statiĉku analizu, linearnu i nelinearnu dinamiĉku

analizu, analizu vibracija i analizu stabilnosti konstrukcija prema konceptu metode konaĉnih

elemenata (MKE). Instrukcije u ovom uputstvu sa date sa pretpostavkom da korisnik ima osnovno

predznanje o metodi konaĉnih elemenata i iskustvo u modelovanju konstrukcija. U ovom uputstvu su

date osnovne informacije o MKE, a više se nalazi u publikacijama datim u spisku literature. Uslov za

kompetentno korišćenje AxisVM je poznavanje suštine primene MKE kao sofisticiranog alata koji

pomaţe kreativni inţenjerski pristup u analizi konstrukcija. Treba biti svestan toga da je program

samo alat, a ne zamena za inţenjersko prosuĊivanje.

Bez obzira na tip, svaka analiza se sastoji iz sledećih koraka:

1) Optimizacija modela

2) Provera ulaznih podataka (verifikacija modela)

3) Proraĉun modela (analiza)

4) Prikaz rezultata proraĉuna

Vremena trajanja pojedinih faza analize mogu da se dobiju pritiskom na dugme Detalji.

Podaci poslednje analize modela se snimaju u fajl modela i mogu se uvek pogledati preko dijaloga

Informacije o modelu. Pogledati... 2.15.15 Informacije o modelu.

Optimizacija

modela

Optimizacija smanjuje širinu polutrake sistema matrica krutosti iterativnom prenumeracijom

ĉvorova. Premene zauzetosti memorije su prikazane u realnom vremenu. Trajanje procesa

optimizacije i konaĉna zauzetost memorije zavise od veliĉine sistemske i dostupne memorije.

Sistem jednačina se efikasnije može rešiti ako ceo sistem jednačina „stane“ u fizičku memoriju

računara. Ako ne stane ceo sistem jednačina, ali stanu veći blokovi, vreme optimizacije će biti

umereno.

Ako najveći blokovi sistema ne staju u memoriju osnovne (neophodne) funkcije hard diska mogu

značajno da uspore proces celokupne analize.

Uputstvo 209

Verifikacija

modela

Naredni korak je verifikcija modela odnosno verifikacija ulaznih podataka. U sluĉaju postojanja

greške pojavljuje se upozorenje-poruka sa opisom greške. U zavisnosti od vrste greške (kritiĉne,

formalne, itd.) proraĉun će se zaustaviti ili će korisnik doneti odluku da li se proraĉun nastavlja ili

prekida.

Proračun AxisVM prikazuje tok proraĉuna preko dva indikatora. Gornji prikazuje napredak aktuelnog koraka

proraĉuna, a donji napredak proraĉuna u celini.

Jednaĉine ravnoteţe u pravcu nepomerljivih stepeni slobode se iskljuĉuju iz sistema jednaĉina, tako

da bi dobili reakcije oslonaca moraju se modelovati uslovi oslanjanja pomoću elemenata oslonaca.

Simetriĉni i pozitivno-definitni sistemi jednaĉina rešavaju se primenom Cholesky metode. Problem

svojstvenih vrednosti rešava se primenom tzv. "iteracije na podprostorima".

Greška rešenja Greška rešenja se raĉuna preko rešenja sluĉaja opterećenja sa poznatim rezultatima. To je dobra

procena reda veliĉine greški rezultata pomeranja za druge sluĉajeve opterećenja.

Veliĉina greške prikazana je u info panelu kao E(Eq).

Ako je ova vrednost veća od 1E-06 tada je pouzdanost rešenja diskutabilna. Greška istog reda

veliĉine oĉekuje se i u sraĉunatim vrednostima pomeranja.

Prikaz rezultata

proračuna

Post-procesor programa AxisVM rezultate proraĉuna prikazuje grafiĉki u obliku razliĉitih dijagrama

ili tabelarno.

U narednim poglavljima biće prikazana podešavanja parametara za svaku metodu proraĉuna.

5.1. Statička analiza

Statičko opterećenje je ono koje ne izaziva inercijalne sile (ili ĉija eventualna promena u vremenu

moţe da se zanemari).

Linearna statička

analiza

Izvršava se linearna statiĉka analiza. Pojam linearna (geometijski i materijalno linearna) znaĉi da su

odgovor konstrukcije (pomeranje, sila u preseku) i spoljni uticaji linearno povezani.

U linearnoj statiĉkoj analizi proraĉun se izvršava za svaki sluĉaj opterećenja. Pretpostavka o

geometrijski linearnom ponašanju usvaja da su pomeranja konstrukcije toliko mala da mogu da se

zanemare u uslovima ravnoteţa sila. Pretpostavka o materijalno linearnom ponašanju usvaja da je

materijal idealno elastiĉan (vaţi Hookeov zakon).

Materijali površinskih elemenata mogu biti ortotropni.

Videti opis upotrebe kontaktnih elemenata i opruga (glava 4 ovog uputstva) u linearnoj statičkoj

analizi.

210

Nelinearna

statička analiza

Izvršava se nelinearna statiĉka analiza.

Pojam nelinearna znaĉi da su odgovor

konstrukcije (pomeranje, sila u preseku)

i spoljni uticaji nelinearno povezani.

AxisVM omogućava primenu elemenata

sa nelinearnim ponašanjem (kontaktni

element, veza ili nelinearna opruga i

oslonac), kao i uzimanje u obzir

geometrijske nelinearnosti štap, greda,

rebro i ljuska elemenata.

U dijalog boksu u razgranatom prikazu

slučajeva opterećenja, selektovati

sluĉajeve ili kombinacije opterećenja za

koje će se izvršiti nelinearna analiza.

Progres analize se prikazuje u dijalogu

(slika ispod).

Kontrola rešenja

Mogu se zadati sledeći parametri inkrementalnog rešenja:

Sila Ako je ukljuĉen ovaj prekidaĉ nelinearno rešenje se kontoliše preko inkrementalnog prirasta

opterećenja.

Pomeranje Ako je ukljuĉen ovaj prekidaĉ, nelinearno rešenje se kontoliše preko inkrementalnog prirasta

pomeranja zadatog ĉvora i stepena slobode.

Faktor opterećenja

Faktor opterećenja se moţe koristiti za povećanje opterećenja (zadatim inkrementom sila)

selektovanog sluĉaja ili kombinacije opterećenja za nelinearnu analizu.

Uputstvo 211

Broj inkremenata Broj inkremenata se moţe definisati na dva naĉina:

1. Jednaki inkrementi. Definisati broj inkremenata. Podrazumevana vrednost je 10. Kod

izraţenog nelinearnog ponašanja potreban je veći broj inkremenata za postizanje

konvergencije rešenja.

2. Inkrementalna funkcija. Opterećenja nemaju linearni prirast vrednosti već prate

definisanu funkciju. Pomoću inkrementalne funkcije moţe se smanjiti broj inkremenata na

delu linearnog ponašanja konstrukcije, a povećati na delu gde se konstrukcija ponaša

nelinearno.

Inkrementalna funkcija mora biti monotona (opterećenja se ne mogu smanjivati).

Kriterijumi konvergencije

Kriterijumima konvergencije definiše se veliĉina prihvatljive greške rešenja na kraju inkrementa

kao uslov za prelazak na sledeći inkrement ili uslov za kraj proraĉuna. Ovi kriterijumi znaĉajno

utiĉu na taĉnost inkrementalno-iterativnog rešenja zbog stalne akumulacije greške u nelinearnoj

analizi. Norma vektora neuravnoteţenog opterećenja i/ili norma vektora "zaostalih" pomeranja

u iteraciji se smanjuju (teţe nultoj vrednosti) ako je u pitanju konvergentni postupak.

Maximalan broj iteracija

Bira se u skladu sa stepenom nelinearnosti modela i zadatim parametrima inkrementalnog

rešenja. Podrazumevani broj je 20. Ukoliko konvergencija nije postignuta sa zadatim

maksimalnim brojem iteracija proraĉun se prekida sa porukom o greški.

Pomeranje/sila/rad kriterijum konvergencije Za praćenje konvergencije rešenja mogu da se primene kriterijumi po pomeranjima, silama ili

radu sila (bar jedan kriterijum). Ako se izabere samo kriterijum postizanja konvergencije po

pomeranjima moguće je da ne bude zadovoljen kriterijum po silama i obrnuto. Zato se

kriterijum postizanja konvergencije izraţen preko rada sila pokazao kao najpogodniji za

većinu nelinearnih problema. Podrazumevane vrednosti kriterijuma konvergencije su: 1E-03

za pomeranje, 1E-03 za silu i 1E-06 za rad.

Po završetku procesa iteracije u Info panelu se prikazuju relativne greške rešenja:

E(U): relativna greška kovergencije po pomeranjima

E(P): relativna greška kovergencije po silama

E(W): relativna greška kovergencije po radu

Korišćenje armature pri proračunu

Prilikom analize armiranih ploĉa pri proraĉunu je moguće uzeti u obzir i raĉunsku ili stvarnu

koliĉinu armature ploĉe.

Pomeranja i unutrašnje sile armiranih ploĉa se raĉunaju preko moment-krivina dijagarama

armiranih popreĉnih preseka ploĉe. Ovi rezultati prikazuju stvarne ugibe i sile u ploĉi.

Uzimanje u obzir geometrijske nelinearnosti

Ravnoteţa je uspostavljena u odnosu na deformisane linijske elemente. Modeliranje

geometrijske nelinearnosti moguće je samo za štapne, greda, rebro ili ljuska konaĉne elemente.

Ako u konstrukciji nema nelinearnih konaĉnih elementata (kontaktni, opruga, oslonac i/ili veza

elementi) ovo polje je automatski obeleţeno. Ukoliko u modelu ima pomenutih nelinearnih

elemenata moguće je oznaĉiti ovo polje da bi geometrijska nelinearnost bila uzeta u obzir i za

gore pomenute elemente (štap, greda, rebro i ljuska).

U cilju postizanja zadovoljavajuće tačnosti rešenja potrebno je da se gredni (svi linijski)

elementi konstrukcije modeliraju sa najmanje četiri konačna elementa.

212

Odaberi samo poslednji inkrement

Pomoću ove opcije fajl sa rezultatima inkrementalne nelinearne analize sa mnogo inkremenata

(sila ili pomeranja) a interesuje nas samo poslednji inkrement, moţe se znaĉajno smanjiti jer se

neće saĉuvati rezultati prethodnih inkremenata.

Ovaj prekidač treba isključiti ukoliko se žele pratiti sila - pomeranje ili neki drugi (nelinearni)

odgovori konstrukcije.

AxisVM koristi poznati Newton-Raphsonov postupak za iterativno poboljšanje rešenja u okviru

inkrementa. Varijante primene ovog postupka razlikuju se samo po pitanju korekcije tangentne

matrice krutosti sistema.

Sledeći primer prikazuje moguće ponašanje sistema (opruga elementa) sa jednim stepenom slobode

sa kontrolom inkrementalnog prirasta sile:

Nelinearno elestiĉna opruga Moguće karakteristike sila - pomeranje

Ako je n=1 (podrazumevana vrednost), tada se

krutost koriguje u svakoj iteraciji (klasiĉnim

ili standardnim Newton-Raphson postupkom).

Ako se zada n > max broj iteracija, tada se krutost

koriguje samo u prvoj iteraciji inkrementa

(modifikovani Newton-Raphson postupak).

Ako je 1<n<max broj iteracija krutost se

koriguje "n" puta u svakom inkrementu

(varijanta modifikovanog Newnton-Raphson

postupka). Na slici je prikazan iterativni

postupak za sluĉaj n=2.

U slučaju sistema "stiffening" tipa (češće nego za sisteme "softening" tipa) u nelinearnoj analizi

mogu da se pojave numeričke poteškoće u vidu divergencije rešenja ukoliko je n>1. Ovo se dešava

u slučajevima kada se krutost ne koriguje u momentu promene statusa kontaktnog elementa (iz

neaktivnog u aktivno ili obnuto) već u proizvoljnom trenutku, samo na osnovu zadate vrednosti

"n".

"Softening" sistemi za koje je karakteristiĉan tzv. "snap-trough" fenomen ne mogu pouzdano da se

analiziraju na osnovu kontrole inkrementalnog prirasta opterećenja, već preko kontrole

inkrementalnog prirasta pomeranja (kontrola pomeranja).

Uputstvo 213

Kontrola

pomeranja

Slika desno prikazuje rešenje koje je kontrolisano

inkrementalnim povećanjem opterećenja. Rešenje ne moţe da

se dobije jer dolazi do divergencije u petom inkrementu. Ovde

bi morala da se primeni kontrola inkrementalnog prirasta

pomeranja.

5.2. Analiza slobodnih vibracija

Moguće je odrediti traţeni broj najniţih svojsvenih

frekvencija i vektora slobodnih neprigušenih vibracija.

AxisVM proverava da li je odreĊen potreban broj

svojstvenih vrednosti.

Matrica masa modela je dijagonalne strukture i sadrţi

samo komponte translatornog pomeranja masa.

Primenjeni postupak nalazi traženi broj najnižih

pozitivnih i realnih svojstvenih vrednosti i nije pogodan

za odreĎivanje svojstvenih vrednosti koje su jednake 0

(nula) ili bliske nuli.

Kontrola rešenja

Mogu da se zadaju sledeći parametri:

Teorija I reda Pri rešavanju problema slobodnih vibracija ne uzima se u obzir uticaj normalnih sila u

štap/greda konaĉnim elementima na krutost sistema.

Teorija II reda Pri rešavanju problema slobodnih vibracija uzima se u obzir uticaj normalnih sila u

štap/greda konaĉnim elementima na krutost sistema (zatezanje povećava, a pritisak

smanjuje krutost). Ovi efekti imaju uticaj na slobodne vibracije strukture.

Slučaj opterećenja Bira se sluĉaj opterećenja koja se zatim konvertuju u mase. Ako je selektovana analiza po

teoriji II reda, rezultati linearne (I reda) statiĉke analize koji prethode analizi tonova

oscilovanja, se takoĊe uzimaju u obzir pri proraĉunu.

Broj tonova oscilovanja Zadaje se broj traţenih najniţih fekvencija odnosno, tonova oscilovanja. Podrazumevana

vrednost je 6, a maksimum je 99. Ne moţe da se zahteva vrednost koja je veća od broja

stepeni sloboda pomeranja masa konstrukcije.

Konvertovanje opterećenja u mase

Moguća je konverzija gravitacionog opterećenja u mase koje se dalje koriste u proraĉunu.

Samo mase Moţe da se analizira model samo sa masama, bez opterećenja, pri ĉemu je u proraĉunu

moguće uzimanje u obzir masa elemenata.

Uračunate komponente masa

Samo ukljuĉeni prekidaĉi ispred komponenti masa odreĊuju koje će biti uzete u obzir

214

prilikom analize. Ovo je korisna opcija kada se traţe tonovi oscilovanja samo u odreĊenim

pravcima.

Tip matrice masa

Dijagonalna: manja matrica masa ali je bez centrifugalnih inercija;

Gusta (samo ako je poravnata): kompletna matrica masa sa centrifugalnim inercijama.

Dijafragma

Prilikom startovanja analize tonova oscilovanja sa ukljuĉenom opcijom Konvertovanje

ploča u dijafragme, sve horizontalne ploĉe će biti privremeno zamenjene dijafragmama.

Vreme trajanja analize se znaĉajno smanjuje ako model sadrţi samo ploĉe i stubove. Ako su

u analizi ukljuĉeni i zidovi konstrukcije, broj jednaĉina se smanjuje ali se povećava širina

traka matrica, tako da ako nema dijafragmi vreme proraĉuna se moţe povećati.


Kriterijumima konvergencije definiše se veliĉina prihvatljive greške rešenja jedne fekvencije

kao uslov za prelazak na proraĉun sledeće ili uslov za kraj proraĉuna. Ovi kriterijumi znaĉajno

utiĉu na taĉnost rešenja zbog stalne akumulacije greške. Zbog prethodno navedenog veoma je

bitno pravilno definisati toleranciju konvergencije.

Maximalan broj iteracija

Bira se u skladu sa specifiĉnostima modela i brojem traţenih frekvencija. Podrazumevani

broj je 20. Ukoliko konvergencija nije postignuta sa zadatim maksimalnim brojem iteracija

proraĉun se prekida sa porukom o greški.

Konvergencija sopstvene vrednosti

Zadaje se kriterijum konvergencije preko svojstvene vrednosti (frekvencije).

Podrazumevana vrednost je 1.0E-10.

Konvergencija sopstvenog vektora

Zadaje se kriterijum konvergencije preko svojstvenog vektora (oblika). Podrazumevana

vrednost je 1.0E-5.

Podrazumevano program koristi dijagonalnu matricu masa. Obzirom na to da AxisVM koristi

model sa matricom koncentrisanih masa, za postizanje dovoljne tačnosti proračuna potrebno je da

se svaki konstrukcioni element modelira većim brojem konačnih elemenata (progušćenjem

mreže). Dovoljna tačnost može da se postigne ako svakom polutalasu odgovara najmanje četiri

konačna elementa (u slučaju površina u oba pravca). Greda konačni elementi bi trebalo da se dele

na najmanje osam elemenata.

Svojstveni oblici su normalizovani matricom masa i to prema izrazu:

1 UMU T

gde je: {U} - vektor oblika, a [M] - matrica koncentrisanih masa.

Uputstvo 215

5.3. Dinamička analiza

Dinamiĉka analiza odreĊuje vremenski-zavisna pomeranja i sile usled dinamiĉkih opterećenja ili

ubrzanja ĉvorova.

Dinamiĉka analiza se moţe primeniti na linearnim i nelinearnim modelima.

Slučajevi

opterećenja Statički slučaj opterećenja ili kombinacija

Selektovati statiĉki sluĉaj opterećenja ili kombinaciju za primenu u toku analize. Selektovati

„Nijedan“ za primenu samo dinamiĉkog sluĉaja opterećenja.

Dinamički slučaj opterećenja ili kombinacija

Selektovati dinamiĉki sluĉaj opterećenja ili kombinaciju.

Kontrola rešenja Vremenski inkrement

U analizi se koriste ove vrednosti kao inkrement izmeĊu koraka.

Ukupno vreme

Definiše ukupno vreme analize.

Rayleigh damping konstante (a, b)

Damping matrica je definisana preko damping konstanti prema sledećim formulama:

)(tPuKuCuM

KbMaC

Mase u čvorovima Mase u ĉvorovima će biti uzete u obzir kao u nelinearnoj statiĉkoj analizi.

Nelinearnost Pratiti nelinearno ponašanje materijala

Ako su definisani nelinearni elementi (na primer, samo zategnuti štapovi) ovde je moguće

aktivirati ili deaktivirati nelinearno ponašanje.

Pratiti geometrijsku nelinearnost greda, štapova, rebara ili ljuski

Ako je ukljuĉena ova opcija opterećenja će biti primenjena na deformisanoj konstrukciji u

svakom koraku.

Kriterijum

konvergencije

Potrebno je podesiti kriterijum konvergencije i u proraĉun će biti uzet kao i kod nelinearne statiĉke

analize.

216

Metoda rešenja Linearna ili nelinearna ravnoteţa jednaĉina je rešena Newmark-beta metodom. Ako je Δt vremenski

inkrement, u t+Δt se dobija:

)(tPUMUCUK tttttt ,

gde je C damping matrica, M je matrica masa a K je matrica krutosti.

ttttttt UUt

UtUU

2)21(2

2

tttttt UUtUU )1( .

AxisVM koristi β = 1/4, γ = 1/2.

Diferencijaln jednaĉina kretanja je rešena preko konstante osrednjenog ubrzanja. Ova korak po korak

integracija je bezuslovno stabilna i njena taĉnost je sasvim zadovoljavajuća.

AxisVM pretpostavlja da nema dinamiĉkih uticaja u trenutku t=0. Vremenski-ograniĉeno opterećenje

se javlja u trenutku t>0.

C je izraĉunato preko Rayleigh damping konstanti:

KbMaC

Gde bi a i b trebale biti izraĉunate iz damped opsega frekvencije (izmeĊu ωi i ωj) i damping odnosa

prema sledećoj slici:

ji

jia

2

ji

b

2

5.4. Analiza stabilnosti

Moguće je odrediti traţeni broj najniţih vrednosti

kritiĉnog opterećenja i odgovarajućih svojstvenih

oblika izvijanja.

AxisVM proverava da li je dostignut potreban broj

svojstvenih vrednosti. Izraĉunava se vrednost kritiĉne

sile ncr cr ;gde je cr najmanja sopstvena vrednost

odgovarajućeg svojstvenog vektora oblika izvijanja.

Proverava se da li je izraĉunata vrednost i najniţa

(Sturm-ovim nizom).

Vrednost 0cr oznaĉava da je kritiĉno opterećenje

suprotnog smera u odnosu na zadato i da je parametar

creffectivcr .

Primenjeni postupak nalazi traženi broj najnižih pozitivnih i realnih vrednosti faktora kritičnog

opterećenja i nije pogodan za odreĎivanje faktora čije su vrednosti jednake ili bliske nuli.

Uputstvo 217

Kontrola rešenja

Mogu da se zadaju sledeći parametri:

Slučaj opterećenja

Ovde se bira sluĉaj opterećenja za koji će biti odreĊen parametar kritiĉnog opterećenja.

Broj oblika izvijanja Zadaje se broj traţenih najniţih faktora kritiĉnog opterećenja. Podrazumevana vrednost je

6, a maximalan broj je 99. Ne moţe da se zahteva vrednost koja je veća od broja stepeni

slobode modela. Samo najmanja kritiĉna sila je bitna u inţenjerskom smislu.


Pogledati... 5.2 Slobodne vibracije - Kriterijumi konvergencije

Izvijanje

greda/rebro

elemenata

Izvijanje greda/rebro elemenata se podrazumeva kao izvijanje u ravni (izvijanje savijanjem), što

znaĉi da se deformišu u ravni i popreĉni preseci se ne uvijaju (nema torzionih deformacija).

U analizi stabilnosti za popreĉne preseke greda treba da se zadaju glavni momenti inercije I1 i I2.

Preporučuje se modeliranje greda podelom na najmanje četiri konačna elementa, u cilju

postizanja dovoljne tačnosti proračuna.

Izvijanje štapova Program AxisVM ne razmatra izvijanje štapova već je potrebno „ruĉno“ izraĉunati kritiĉnu silu štapa

ili ih modelirati pomoću grednih konaĉnih elemenata izdeljenih na ĉetiri dela.

Preporučuje se modeliranje rešetki primenom grednih konačnih elemenata sa odgovarajućim

konturnim uslovima, jer AxisVM ne može da odredi kritično opterećenje "čistih" rešetki,

sastavljenih samo od prostih štapova.

5.5. Konačni elementi

Svi konaĉni elementi mogu da se koriste u linearnoj statiĉkoj i analizi slobodnih vibracija po teoriji I

red kao i analizi izvijanja. (Treba primetiti da nemaju svi elementi geometrijsku krutost).

Geometrijski nelinearna statiĉka analiza i analiza slobodnih vibracija po teoriji II reda moguća je

samo za sisteme ramovskih konstrukcija (samo sa grednim konaĉnim elementima).

Štap Greda Rebro

Ĉetvorougaona membrana, ploĉa ili ljuska Trougaona membrana, ploĉa ili ljuska

Opruga

(prikazana je samo jedna

komponenta)

Kontaktni element

(aktivan za pritisak ili za

zatezanje)

Oslonac

(prikazana je samo jedna

komponenta)

218

Komponente pomeranja konaĉnih elemenata u lokalnom koordinatnom sistemu kao i pravci u kojima

imaju krutost tabelarno su saţeti u sledećoj tabeli:

Konačni

element

ex

u

ey

v

ez

w x y z Slika

Štap

*

2 ĉvora, linearni izoparametarski element

Greda

*

*

*

*

*

*

Euler-Navier-Bernoulli-jev tip elementa, 2 ĉvora, kubni Hermitian element

Rebro

*

*

*

*

*

*

Timoshenkov tip elementa, 3 ĉvora, kvadratni izoparametarski element

Membrana

*

*

Serendipiti element, 8 ĉvorova, kvadratni izoparametarski element

Ploĉa

*

*

*

Hughesov element, 9 ĉvorova, heterozis izoparametarski element

Ljuska

*

*

*

*

*

Ravan ljuskast elemenat, integriše konaĉni element membrane i ploĉe

Oslonac

*

*

*

*

*

*

(prikazane su samo dve

komponente)

Opruga *

*

*

*

*

*


komponente)

Kontaktni

element

*

Kruto telo

Element

veze

*

*

*

*

*

*


komponente za vezu

ĉvor-ĉvor)

gde su:

u, v, w -pomeranja u pravcima lokalnih x, y, z osa.

x, y, z -rotacije oko lokalnih x, y, z osa.

* -oznaĉava da element ima krutost u zadatom pravcu.

Uputstvo 219

Sile u presecima Uticaji koji se mogu odrediti u lokalnim koordinatnim sistemima konaĉnih

elemenata su:

Konačni element Sile u presecima

Štap Nx

Greda Nx Vy Vz Tx My Mz

Rebro Nx Vy Vz Tx My Mz

Membrana nx ny nxy

Ploĉa mx my mxy vxz vyz

Ljuska nx ny nxy mx my mxy vxz vyz

Opruga Nx Ny Nz Mx My Mz

Kontaktni

element

Nx

Oslonac Nx Ny Nz Mx My Mz

Kruto telo

Veza Ĉ-Ĉ

(ĉvor-ĉvor)

Nx Ny Nz Mx My Mz

Veza L-L

(linija-linija)

nx ny nz mx my mz

5.6. Algoritam postupka analize

1. Definisanje geometrije, karakteristika materijala, popreĉnih preseka, uslova oslanjanja i

opterećenja konstrukcije.

2. OdreĊivanje toka prenošenja opterećenja.

3. OdreĊivanje lokalnih diskontinuiteta (ukrućenja, ĉvorni limovi, otvori).

4. Izbor tipa konaĉnih elemenata pomoću kojih se najbolje modelira ponašanje konstrukcije,

ĉime se karakteristike konstrukcionih elemenata svode u ose konaĉnih elemenata

5. Izbor oblika i veliĉine konaĉnih elemenata, u skladu sa zahtevanim stepenom taĉnosti i

hardverskim resursima koji su na raspolaganju.

6. Formulisanje modela:

a.) modeliranje geometrije

b.) modeliranje karakteristika materijala i popreĉnih preseka

c.) modeliranje topologije elemenata

d.) modeliranje uslova oslanjanja

e.) modeliranje opterećenja (statiĉko) i rasporeda masa (analiza slobodnih vibracija, spektar

odgovora konstrukcije).

7. Kontrola ulaznih podataka (taĉnost, kompatibilnost).

8. Proraĉun.

9. Izbor karakteristiĉnih rezultata. 10. Provera rezultata na osnovu sledećih kriterijuma:

a.) taĉnost i konvergencija rešenja

b.) kompatibilnost rezultata sa uslovima definisanim u 6d

c.) za nestandardne probleme potrebna je analiza primenom druge metode i/ili drugog

softvera, u cilju inţenjerskog vrednovanja rezultata.

11. Eventualno ponovljena analiza sa modifikovanim modelom ukoliko u 10a nije zadovoljen

neki kriterijum.

12. Procena karakteristiĉnih rezultata u formi tabela i dijagrama (animacija ponašanja modela).

Donošenje zakljuĉaka o ponašanju konstrukcije; sa aspekta nosivosti, stabilnosti i

upotrebljivosti.

Modelovanje Prilikom modelovanja konstrukcija potrebno je usvojiti mnogo pretpostavki i treba ih imati u vidu

prilikom pregleda rezultata analize.

Metoda konaĉnih elemenata obezbeĊuje pribliţno rešenje za površinske modele. Da bi se postiglo

taĉnije rešenje potrebno je koristiti mreţu konaĉnih elemenata odgovarajuće gustine. Prilikom

kreiranja mreţe konaĉnih elemenata potrebno je uzeti u obzir oĉekivane preraspodele napona,

geometriju i materijale modela, oslonce i opterećenja koja deluju na konstrukciju.

Pozicija ĉvorova i linija mreţe (nazvana topologija mreţe konaĉnih elemenata) zavisi od

geometrijskih diskontinuiteta (nepravilne konture, linijski oslonci) i diskontinuiteta opterećenja

(koncentrisana opterećenja, skokovitih promena vrednosti linijskog opterećenja).

U taĉkama koncentracije napona (oštri uglovi) potrebno je progustiti mreţu. Da bi se izbegla pojava

220

singulariteta usled koncentrisanog dejstva preporuĉuje se njegova raspodela na malu površinu oko

taĉke delovanja.

Konture kruţnih lukova se mogu predstaviti preko polilinija. Ako se zada veoma mali otklon luka

prilikom aproksimacije za rezultat se dobijaju ekstremno male duţine stranica poligona. Gustom

mreţom kreiranom na ovakvim konturama moţe se prouzrokovati prevelika veliĉina jednaĉina

rešavanja sistema i prevazilaţenje kapaciteta raĉunara.

Uopšteno, ako je mreţa konaĉnih elemenata dovoljno gusta dobijaju je tačniji rezultati, ali potrebno

je pronaći odgovarajući odnos veliĉine konaĉnih elemenata da bi se u relativno kratkom vremeskom

periodu dobili rezultati i da ne bi došlo do prevazilaţenja kapaciteta raĉunara.

5.7. Poruke o greškama

Poruke koje su posledica grešaka u postupku modeliranja i analize su:

Matrica krutosti nije pozitivno-definitna

Determinanta matrice krutosti je nula ili negativna, verovatno usled greške u modeliranju.

Singularna Jacobijeva matrica

Jakobijeva matrica jednog konaĉnog elementa je singularna (verovatno zbog nedopušteno

izobliĉene geometrije).

Prevelika promena oblika

Element ima suviše veliku promenu oblika u tekućem inkrementu.

Preveliki inkrement rotacije

Elemenat je u aktuelnom inkrementu imao rotaciju veću od 90º (π/4rad). Potrebno je povećati

broj inkremenata opterećenja.

Neodgovarajuća komponenta pomeranja

Izabrana kontrolna komponenta pomeranja je u pravcu stepena slobode za koji je spreĉeno

pomeranje.

Konvergencija nije postignuta

Broj iteracija je suviše mali.

Premnogo sopstvenih vrednosti

Rang matrice masa je manji nego traţen broj sopstvenih vrednosti (frekvencija ili izvijanja).

Nema konvergirane sopstvene vrednosti

Ni za jednu svojstvenu vrednost nisu ispunjeni uslovi konvergencije.

Ovo nije najmanja sopstvena vrednost (xx)

Od sraĉunate svojstvene vrednosti postoji (xx) broj manjih.

Elementi su previše deformisani

Geometrija konaĉnog elementa je previše deformisana i da bi se oĉuvala taĉnost rezultata

potrebno je modifikovati mreţu konaĉnih elemenata radi izbegavanja velike deformacije

geometrije elemenata.

Prevelika deformacija elementa

Tokom nelinearne analize element ima velike deformacije u tekućem inkrementu (opterećenja ili

pomeranja). Potrebno je povećeti broj inkremenata.

Nije postignuta konvergencija za zadati broj iteracija

Nije postignuta konvergencija za zadati broj iteracija (Pogledati... Statiĉka analiza/Nelinearna

statiĉka analiza/Parametri greške rešenja). Potrebno je povećati broj iteracija. Model moţe da ne

konvergira odgovarajućem intenzitetu opterećenja pa je u skladu sa tim i potrebno promeniti

parametre kontrole greške.

Divergencija u aktuelnoj iteraciji

U procesu iteracije je detektovana divergencija (ili zbog velikih inkremenata ili zbog slabog

kriterijuma konvergencije

Nema komponetne krutosti u čvoru... u pravcu...

Postoji poĉetni singularitet matrice krutosti sistema, pa je potrebno proveriti stepene slobode i

uslove oslanjanja.

Uputstvo 221

6. Postprocesor

Statika Pregled rezultata statiĉke analize. (6.1)

Slobodne vibracije Pregled rezultata slobodnih vibracija. (6.2)

Izvijanje Pregled rezultata analize izvijanja. (6.4)

Dimenzionisanje armirano

betonskih konstrukcija

Pregled rezultata dimenzionisanja armirano betonskih konstrukcija. (6.5)

Dimenzionisanje ĉeliĉnih

konstrukcija

Pregled rezultata dimenzionisanja ĉeliĉnih konstrukcija. (6.6)

Dimenzionisanje drvenih

konstrukcija

Pregled rezultata dimenzionisanja drvenih konstrukcija. (6.7)

6.1. Statička analiza

U okviru modula Statika omogućen je prikaz i interpretacija rezultata linearne i nelinearne statiĉke

analize.

Linearna statiĉka

analiza

Pogledati... 5.1 Statiĉka analiza

Nelinearna

statiĉka analiza

Pogledati... 5.1 Statiĉka analiza

Podešavanje

prikaza rezultata

Ovde se odreĊuje naĉin prikazivanja rezultata analize. Pri tome se bira sluĉaj opterećenja,

kombinacija opterećenja i merodavna kombinacija opterećenja.

U dijalogu podešavanja se nalaze sledeće opcije:

Linearna analiza

Podešavanje prikazivanja

rezultata

Nelinearna

analiza

Sluĉaj opterećenja, kombinacija

opterećenja, anvelopa ili merodavna kombinacija

opterećenja za prikazivanje

Izbor rezultata za prikazivanje

Tip prikaza

Razmera

prikaza

Nalaţenje

min-max

Animacija

Prikaz rezultata

nelinearne analize

dijagramima

222

Tip analize

U zavisnosti od sprovedene analize moguće je izabrati prikaz rezultata linearne ili nelinearne analize.

Za svaki tip analize se dalje moţe definisati prikaz:

Slučaj

Prikaz rezultata za neki sluĉaju ili neku kombinaciju opterećenja.

Anvelopa Prikaz anvelope rezultata izabranih opterećenja i/ili kombinacija opterećenja sa nalaţenjem

minimalne i/ili maksimalne vrednosti rezultata.

Merodavno (kritično)

Nalaţenje i prikaz merodavne(kritiĉne) kombinacije opterećenja prema definisanim grupama

opterećenja.

Prikaz vrednosti

U prikazu anvelope ili merodavne kombinacije opterećenja moţe da se zada:

Min+Max

Prikaz minimalnih i maksimalnih vrednosti trenutne komponente rezultata.

Min

Prikaz samo minimalnih (prema znaku) vrednosti trenutne komponenete rezultata.

Max

Prikaz samo maksimalnih (prema znaku) vrednosti trenutne komponenete rezultata.

Iispitivanje svih

kombinacija koje

daju rezultate

istih maksimalnih

vrednosti

Podrazumevano je ova opcija iskljuĉena. AxisVM uzima u obzir kombinacije rezultata ekstrema za

svaku komponentu rezultata, meĊutim u nekim sluĉajevima moguće je da je merodavna kombinacija

ona koja nema ekstrema.

U tim sluĉajevim je potrebno ukljuĉiti ovu opciju i tada AxisVM kreira sve moguće kombinacije i

proverava ih prema izabranim propisima po kojoj se analiza sprovodi. Obzirom na to da broj svih

kombinacija moţe biti ekstremno veliki ova opcija se preporuĉuje samo ako su veliĉina modela i broj

sluĉajeva opterećenja mali.

Metode

kombinacija

Ako je Pravilo kritične kombinacije podešeno na Automatski,

AxisVM odereĊuje merodavnu kombinaciju u zavisnosti od

rezultata komponenti i to ili prema GSN (graniĉno stanje

nosivosti) ili GSU (graniĉno stanje upotrebljivosti).

Ako je Pravilo kritične kombinacije podešeno na PrilagoĎeno

Min/Max/Min+Max, u listi opterećenja i kombinacija će biti

dostupne sve metode kombinacija bez obzira na trenutnu

komponentu rezultata.

U sluĉaju propisa metod GSU (graniĉno stanje upotrebljivosti) je

moguće odbrati za kreiranje kombinacija po Evrokodu, DIN

1045-1, SIA 262 i drugim standardima baziranim na Evrokodu.

Prikaz oblika Nedeformisani

Model se prikazuje u nedeformisanom obliku.

Deformisani Model se prikazuje u deformisanom obliku.

Tip prikaza Dijagram

Prikaz trenutne komponente rezultata dijagramom u boji a prikaz numeriĉkih vrednosti će biti

data ako je prekidaĉ podešen na Prikaz vrednosti uključen.

Dijagram+prosečne vrednosti

Ovaj tip je omogućen samo prilikom prikaza sila linijskih oslonaca. Ako je selektovan ovaj tip

prikaza dijagramu linijskih oslonaca je dodat prikaz i oznaka proseĉnih vrednosti.

Uproseĉavanje je samo kod kontinualnih oslonaca (kontinualni znaĉi da imaju iste krutosti i

male vrednosti uglova izmeĊu njih).

Uputstvo 223

Presek

Vrednosti izabrane komponente rezultata za unapred definisani presek ili ravan preseka

prikazuju se dijagramima sa ili bez numeriĉkih vrednosti.

Izolinija (lineja konture)

Vrednosti izabrane komponente rezultata prikazuju se izolinijama (spajaju taĉke sa vrednošću

rezultata u nekom intervalu), sa ili bez numeriĉkih vrednosti. Prikaz se definiše legendom boja

Izopovršina 2D ili 3D

Vrednosti izabrane komponente rezultata prikazuju se izopovršinama (koje spajaju taĉke sa

vrednošću rezultata u nekom intervalu), sa ili bez numeriĉkih vrednosti. Prikaz se definiše

legendom boja.

Pogledati... 2.17.3 Panel boja

Nijedan

Iskljuĉuje se grafiĉko prikazivanje komponenti rezultata.

Preseci Definišu se tzv. aktivni preseci (linija, ravni i segmenata) - preseci za koje se prikazuju rezultati. Ako

postoji presek zadat preseĉnom ravni, moţe da se prikazuje i kontura ravni preseka.

Pogledati... 2.15.11 Preseci

Komponenta Izbor komponente rezultata koja se prikazuje.

Razmera Razmera prikaza rezultata. Podrazumevana vrednost je 1 i tada je najveća ordinata 50 piksela na

ekranu.

Ispis numeričkih

vrednosti ... Čvorovi

Prikazuju se numeriĉke vrednosti komponente rezultata uz ĉvorove.

Linije

Prikazuju se numeriĉke vrednosti komponente rezultata uz linijske konaĉne elemente (i

meĊuvrednosti).

Sve površine

Prikazuju se samo maksimalne apsolutne vrednosti rezultata za površinske konaĉne elemente

(maksimalna vrednost jedne od devet vrednosti ĉvorova izraĉunatih na svakom površinskom

konaĉnom elementu), a ĉvor kojem odgovara ta vrednost obeleţava se crnim kruţićem.

Samo ekstremi

Prikazuju se ekstemne numeriĉke vrednosti komponenti rezultata uz ĉvorove, linije i površine.

my komponenta momenta Rz komponenta sile u osloncu

Klikom na dugme Razna podešavanja... prikazuje se panel sa sledećim opcijama:

224

Parametri

„zaobljenosti“

prikaza rezultata

Nijedan

Vrednosti uticaja u površinskim elementima izraĉunate u ĉvorovima nisu uproseĉene.

Selekrivno

Vrednosti uticaja u površinskim elementima izraĉunate u ĉvorovima su selektivno uproseĉene u

zavisnosti od lokalnog koordinatnog sistema, uslova oslanjanja i opterećenja elemenata koja su

vezana u ĉvorovima

Svi

Sve vrednosti uticaja u površinskim elementima izraĉunate u ĉvorovima su uproseĉene.

Intenzitet

referentne

vrednosti

Prikaz promene komponente uticaja u površinskim elementima bojom ispunjene konture.

Pogledati... 6.1.8 Sile u presecima površinskih konaĉnih elemenata

Izbor sluĉaja,

kombinacije,

inkrementa,

anvelope i

merodavne

kombinacije

opterećenja

Sa padajuće liste može da se izabere za prikaz:

Sluĉaj, kombinacija opterećenja

K-ti inkrement u sluĉaju nelinearne analize

Prikaz anvelope

Merodavna (kritiĉna) kombinacija

Izbor

komponente

rezultata

Na padajućoj listi se bira komponenta rezultata analize za prikaz:

Pomeranja (eX, eY, eZ fX, fY, fZ,eR, fR)

Uticaji u greda/rebro elementima (Nx, Vy, Vz, Tx, My, Mz)

Naponi u greda/rebro elementima (Smin, Smax,Tymean, Tzmean)

Uticaji u površinskim elementima (nx, ny, mx, my, mxy, vxz, vyz, vSz, n1, n2, an, m1, m2, αm,

nxD, nyD, mxD, myD)

Naponi u površinskim elementima (Sxx, Syy, Sxy, Sxz, Syz, Svm, S1, S2)

Reakcije oslonca u ĉvoru (Rx, Ry, Rz, Rxx, Ryy, Rzz)

Reakcije linijskog oslonca (Rx, Ry, Rz, Rxx, Ryy, Rzz)

Reakcije površinskog oslonca (Rx, Ry, Rz)

Uticaji u elementu opruge (Rx, Ry, Rz, Rxx, Ryy, Rzz)

Uticaj u kontaktnom elementu (Nx)

Tip prikaza Sa liste se bira tip prikaza komponente rezultata:

Ako su izabrane kombinacije, merodavne kombinacije ili envelope, Min i

Max, nije moguć prikaz izolinijama i izopovršinama 2D.

Razmera Podešavanje razmere prikaza na ekranu.

Uputstvo 225

6.1.1. Minimalne i maksimalne vrednosti

Program nalazi minimalne i maksimalne vrednosti izabrane

komponente rezultata analize, na svim mestima u modelu.

Ako se radi sa sklopovima pretraga se ograniĉava samo na

aktivne sklopove.

AxisVM pronalazi i oznaĉava minimalne i maksimalne

vrednosti.

Ako je uključen prikaz sklopova, samo za aktivne se utvrĎuju

ekstremne vrednosti.

6.1.2. Animacija

Moguć je prikaz animirane sekvence promene uticaja. Kadrovi sekvence se dobijaju linearnom

interpolacijom izmeĊu inicijalnog i stanja maksimalne vrednosti.

Animacija

Jedna sekvenca

Prikazivanje animirane sekvence samo jedanput.

Ponavljanje

Neprekidno ponavljanje animirane sekvence.

Generisanje

kadrova Broj kadrova

Moţe da se zada broj kadrova animacije izmeĊu 3 i 99. Veći broj kadrova doprinosi da animacija

bude glatka ali i sporija.

Kontrolna dugmad Podešavanje parametara Brzina

Snimi kao AVI video fajl

226

Renderovana animacija

Svaki kadar animacije je renderovan prikaz.

Bojenje po kadrovima

Svaki kadar animacije prikazuje izolinije/izopovršine uz promenu boja izmeĊu minimalne i

maksimalne vrednosti, a u skladu sa skalom boja.

Video fajl Moguće je kreirati video fajl kao naziv.avi.

Parametri video fajla se snimaju klikom na dugme Snimi.

Moţe da se podesi trajanje jednog kadra animacije. Kraće trajanje ima za posledicu veći broj kadrova.

Uobiĉajen broj kadrova u sekundi je 30, pa bi trebalo podesiti trajanje kadra oko 30ms.

6.1.3. Prikaz dijagrama nelinearne analize

Dijagramom X-Y tipa moţe da se prikaţe promena vrednosti neke dve komponente kao rezultat

nelinearne analize.

Za svaki dijagram se bira jedna komponenta i parametar opterećenja ili inkrement za X- tj. Y-osu.

Prikaz podešavanja parametara u dijalogu:

6.1.4. Tabelarni prikaz rezultata

Tabelarni prikaz omogućava pregled numeriĉkih vrednosti komponenti rezultata analize. Prikazuju

se samo rezultati selektovanih elemenata modela i aktivnih sklopova. Pomoću filtera parametara

moţe da se napravi izbor delova modela ĉiji rezultati se prikazuju.

Rezultati mogu da se prebace i u druge aplikacije pomoću clipboarda.

Pogledati... 2.9 Tabele.

Parametri dijagrama

Uputstvo 227

Prikaz rezultata

[Ctrl]+[R]

Pozivanjem dijaloga Pregled Tabela moguće je podesiti detaljni prikaz

i/ili ekstreme kao i selektovati komponente za koje se ţelie prikazati

rezultati. Dijalog se moţe pozvati i kasnije preko Formatiranje / Opcije

prikaza rezultata.

Rezultati Iskljuĉivanjem prekidaĉa uklanjaju se detaljni rezultati

ostavljajući samo ekstreme kao jedini sadrţaj tabele.

Ekstremi Iskljuĉivanjem ove opcije uklanjaja se saţeti prikaz

ekstrema na kraju tabele.

Traženje

ekstremnih

vrednosti

Mogu da se definišu komponente za koje se traţe ekstremne vrednosti. Pored minimuma i

maksimuma u tabeli se pojavljuju i odgovarajuće vrednosti za druge komponente.

Ako je ekstremna vrednost komponente naĊena na više mesta u modelu pojaviće se simbol "*", a u

koloni Detalji biće prikazan prvi poloţaj pojave ekstremne vrednosti komponente rezultata. Kada se prikazuju rezultati merodavne kombinacije pored minimalnih i maksimalnih vrednosti u

tabeli su sluĉajevi opterećenja koji uĉestvuju u merodavnoj kombinaciji sa sledećim oznakama:

[ ... ] stalna opterećenja.

{ ... } povremena (incidentna) opterećenja.

( ... ) izuzetna opterećenja.

Filteri parametara

Pogledati... 2.9 Tabele.

Štampanje

[Ctrl]+[P]

Pogledati... 3.1.10 Štampanje.

6.1.5. Pomeranja

Ĉvor

Za svaki ĉvor moţe da se prikaţe šest komponenti pomeranja (tri

translacije i tri rotacije) u globalnom koordinatnom sistemu, kao i

rezultanta translacije (eR) i rezultanta rotacije (θR).

228

Prikaz pomeranja konzole (model sa membranskim konaĉnim elementima):

dijagram sa vrednostima pomeranja ĉvorova presek sa vrednostima pomeranja

izolinije izopovršine 2D

Greda Za svaki gredni element prikazuju se ugibi u ĉvorovima i u meĊupresecima u odnosu na globalni i

lokalni koordinatni sistem. Prikaz pomeranja ĉvorova i ostalih taĉaka modela dat je u odnosu na

globalni, a prikaz pomeranja u popreĉnim presecima grede (dijagrami se dobijaju klikom na liniju

grede) u odnosu na lokalni koordinatni sistem.

Moguć je istovremeni prikaz rezultata za više greda ako su:

a) lokalni koordinatni sistemi isti ili skoro isti

pogledati... 2.15.14.3 Crtanje/ Ugao konturne linije

b) isti smerovi lokalne x ose

c) elementi istih materijala.

Moguće je prikaz rezultata bilo kog sluĉaja ili kombinacije opterećenja, kao i anvelopa. Prikazivanje

anvelopa moţe da se ukljuĉi i iskljuĉi.

Snimanje

dijagrama u

Bazu crteža

Dijagrami se mogu snimiti u Bazu crteţa i odatle uvesti u izveštaj. Nakon promene i ponovo

izraĉunatih dijagrama modela menja se odnosno ponovo ispisuju vrednosti u odgovarajućim

tabelama u Bazi kao i izveštaj.

Tabela rezultata Pogledati... 6.1.4 Tabelarni prikaz rezultata.

Uputstvo 229

6.1.6. Sile u presecima štap i greda elemenata

Štap Za štapove rešetki aksijalna sila (Nx) je jedina sila u preseku.

Pozitivna normalna sila je sila zatezanja, a negativna sila

pritiska.

Ako se prikazuju Anvelope i rezultati Merodavnih kombinacija mogu istovremeno da se prikaţu i

minimalne i maksimalne vrednosti rezultata.

Prikaz uticaja u rešetkastom nosaču moţe da bude:

Nx dijagram Nx min/max anvelopa

Greda Tri sile (aksijalna Nx i transverzalne Vy i Vz) i tri momenta

(torzioni Tx, i dva fleksiona My i Mz) pojavljuju se u

presecima grednih konaĉnih elemenata.

Sile u presecima grede daju se u lokalnom koordinatnom sistemu. Pozitivni smerovi dati su na slici

iznad. Dijagrami momenata savijanja su na zategnutoj strani greda.

Prikaz uticaja u okvirnom nosaču moţe da bude:

Nx dijagram Vz dijagram

My dijagram My min/max anvelopa

Klik na gredni element poziva prozor za prikaz dijagrama šest komponenti sila u presecima.

Moguć je istovremeni prikaz rezultata za više greda ako su:

a) lokalni koordinatni sistemi isti ili skoro isti

pogledati... 2.15.14.3 Crtanje/ Ugao konturne linije

b) isti smerovi lokalne x ose

c) elementi istih materijala.

230

Moguć je izbor prikazivanja rezultata bilo kog sluĉaja ili kombinacije opterećenja, kao i anvelopa.

Moguć je i prikaz anvelopa uticaja.

Snimanje

dijagrama u

Bazu crteža

Dijagrami se mogu snimiti u Bazu crteţa i odatle importovati u izveštaj. Nakon promene i ponovo



Tabela rezultata Mogu da se definišu komponente za koje se traţe ekstremne vrednosti. Pored minimuma i


Ako je ekstremna vrednost komponente naĊena na više mesta u modelu pojaviće se simbol "*", a u

koloni Detalji biće prikazano prvo mesto pojave ekstremne vrednosti komponente rezultata.

Pogledati... 6.1.4 Tabelarni prikaz rezultata.

6.1.7. Sile u presecima rebro elemenata

Tri sile (aksijalna Nx i transverzalne Vy i Vz) i tri momenta (torzioni

Tx, i dva fleksiona My i Mz) pojavljuju se u presecima konaĉnog

elementa rebra.

Rebro moţe biti samostalni element (nevezan za površinski element)

ili vezan za površinski element.

Sile u presecima rebra daju se u lokalnom koordinatnom sistemu. Pozitivni smerovi dati su na slici

iznad. Dijagrami momenata savijanja su na zategnutoj strani rebra. Ako je rebro ekscentiĉno vezano

za ljusku pojavljuje se normalna sila i u ljusci i u rebru.

Prikaz uticaja u elementima rebra moţe da bude (ploĉa sa rebro elementima na ivicama):

Tx dijagram (torzioni moment) My min/max anvelopa


Uputstvo 231

6.1.8. Sile u presecima površinskih konačnih elemenata

Uticaji Sile u presecima i pozitivni smerovi sila za površinske konaĉne elemente dati su u sledećoj tabeli:

Površinski elementi

Membrana

nx

ny

nxy

Ploĉa

mx

my

mxy

vxz

vyz

Ljuska

nx

ny

nxy

mx

my

mxy

vxz

vyz

Načini prikazivanja uticaja u ploči su:

Dijagram Presek sa prikazom vrednosti

izolinija Izopovršina 2D

Indexi "x" i "y" za momente ploča označavaju pravce odgovarajućih normalnih napona, a ne

pravce ose rotacije.

Tako je mx moment savijanja oko lokalne y-ose, a usled napona σx.

Dijagrami momenata savijanja su na zategnutoj strani ploĉa/ljuski. Znak na gornjoj strani elementa

(odreĊena smerom lokalne z ose) je uvek pozitivan; na suprotnoj strani je negativan.

Promena

intenziteta

U "normalnim okolnostima" pribliţno rešenje dobijeno primenom metode konaĉnih elemenata

konvergira ka taĉnom, ako se poveća broj konaĉnih elemenata progušćavanjem mreţe. Taĉnost

rešenja zavisi od broja, oblika i tipa konaĉnih elemenata modela, od opterećenja i konturnih uslova i

od mnogih drugih parametara.

232

Od korisnika programa se oĉekuje da proceni koji parametri i kako utiĉu na taĉnost rešenja, gde

pomaţe mogućnost prikazivanja promene intenziteta, u smislu identifikacije zona mreţe modela gde

taĉnost nije na potrebnom nivou. Kriterijum identifikacije zone sa malom taĉnošću zasniva se na

relativno velikoj promeni intenziteta rezultata, pa je opravdano progušćavanje mreţe. Veliĉina

prihvatljive promena intenziteta zavisi od niza okolnosti i razliĉita je za razliĉite probleme koji se

modeliraju.

Dozvoljene vrednosti promene vrednosti intenziteta se odreĊuju iskustveno.

Tabela rezultata Pogledati...6.1.4 Tabelarni prikaz rezultata.

Glavne sile Sraĉunavaju se glavne sile u presecima n1, n2, αn, m1, m2, αm kao i

rezultujuća transverzalna sila vSz. Konvencija je sledeće:

21 mm , 21 nn

9090 (u odnosu na lokalnu x-osu)

Ljuska

Membrana Ploča

1n 2

2

122

xy

yxyxn

nnnnn

-

2n 2

2

222

xy

yxyxn

nnnnn

-

n yx

xy

nnn

n

2)2tg(

-

1m

- 2

2

122

xy

yxyxm

mmmmm

2m

- 2

2

222

xy

yxyxm

mmmmm

m

- yx

xy

mmm

m

2)2tg(

vSz

-

22yzxz vvvSz

Za membrane sa ravnim stanjem deformacija vrednost nz 0 se ne odreĎuje.

Vrednosti uticaja prikazuju se dijagramima, izolinijama ili izopovršinama.

Glavni pravci (αn, αm) prikazuju se samo ako je dijagram izabran za naĉin prikaza.

Boja i duţina linija koje odgovaraju ovim pravcima na ekranu zavisi od odgovarajućeg glavnog

uticaja.

Linija u pravcu glavnog vektora ĉija vrednost je negativna ima na krajevima dve popreĉne linije.

Negativni glavni uticaj

Uputstvo 233


Uticaji za

armiranje

Za površinske elemente nxv, nyv, mxv, myv, uticaji (dimenzionisanja) armiranja su izraĉunati prema

sledećim pravilima:

xyxxv nnn , xyyyv nnn

xyxxv mmm , xyyyv mmm

Vrednosti uticaja za armiranje prikazuju se dijagramima, linijama preseka, izolinijama ili

izopovršinama.

6.1.9. Sile u oslonačkim elementima

Ove sile mogu da se prikaţu u obliku dijagrama (kada su komponente

prikazane kao vektori) ili u bojama.

Rezultujuće sile ReR, RθR se raĉunaju na sledeći naĉin:

222ezeyexeR RRRR

222zyxR RRRR

Načini prikazivanja uticaja u osloncima (ramovske i ploĉaste konstrukcije) su:

Ryy moment u osloncu ReR rezultujuća sila u osloncu

Ry sila u iviĉnom osloncu ReR rezultujuća sila u iviĉnom osloncu


234

Dijagram

+prosečne

vrednosti

Prilikom prikaza uticaja linijskih oslonaca postaje dostupan specijalni sluĉaj prikaza

(Dijagram+proseĉna vrednost). Ako je selektovan ovaj prikaz pored dijagrama uticaja u linijskom

osloncu prikazuju se i proseĉne vrednosti.

6.1.10. Unutrašnje sile veza (linija-linija) i ivični zglob elemenata

Uticaji AxisVM odreĊuje nx, ny, nz sile i mx, my, mz momente za veza elemente i iviĉne zglobove. Ako bilo

koja komponenta krutosti ima vrednost nula, odgovarajuća komponenta rezultata ima vrednost nula

i nije prikazana ni u kombinaciji komponenti ni u tabeli rezultata.

6.1.11. Naponi u presecima štap/greda/rebro elemenata

Mogućnosti prikazivanja napona u presecima linijskih konaĉnih elemenata iste su kao i u sluĉaju sila

u presecima.

Štap U popreĉnim presecima štapova rešetki naponi se raĉunaju prema izrazu Sx=Nx/Ax.

Pozitivan je napon zatezanja.

Greda/rebro U popreĉnim presecima štapova rešetki naponi se raĉunaju prema izrazu:

iyzzy

yzyyzi

yzzy

yzzzy

x

xix y

III

IMIMz

III

IMIM

A

NS

22,

gde su yi , zi odstojanja taĉaka u kojima se raĉuna napon i teţišta popreĉnog preseka. Pozitivan je

napon zatezanja.

Rezultantni smiĉući napon se raĉuna preko smiĉućih i torzionih (Saint-Venant) bez obzira na napon

smicanja savijanjem.

Za pune popreĉne preseke je: 2,

2, iziyi VVV ,

gde su komponente smiĉućih napona:

i

ix

x

i

z

x

z

i

y

x

yiy z

yI

M

yA

V

yA

VV

,

i

ix

x

i

z

x

z

i

y

x

yiz y

zI

M

zA

V

zA

VV

,

Φy i Φz su funkcije napona smicanja u y i z pravcu, a ω je funkcija savijanja.

Za tankozide popreĉne preseke je:

ix

xi

ix

x

i

z

x

z

i

y

x

yi t

I

Mm

sI

M

sA

V

sA

VV

,

Uputstvo 235

gde su poslednja dva izraza smiĉući napon savijanja izveden preko protoka smicanja u zatvorenim i

otvorenim poddelovima, mi je rastojanje teţišta preseka do segmenta, ti je debljina zida segmenta, a

ω2, Φ y i Φz vrednosti centralne linije.

Von Mises napon je definisan kao: 22,, 3

iixio VSS

Ako se poprečni presek sastoji iz dva ili više posebnih delova ne računaju se Vi i So,i .

Glavni naponi smicanja su: yyproseky AVV , , zzprosekz AVV ,

,

Ako je Ay, Az = 0 tada je Ay=Az=Ax.

Naponi greda Sminmax, Vminmax, Sominmax su minimalne/maksimalne vrednosti unutar popreĉnog

preseka i prikazani su kao uticaji u presecima.

Klik na gredu/rebro poziva prozor za prikaz dijagrama Smin, Smax, Vy,pr i Vz,pr u meĊupresecima duţ

raspona. Prevlaĉenjem plave llinije pomoću miša pozicija izraĉunavanja napona se moţe menjati.

Aksonometrijski dijagrami u sredini i tabela sa strane prikazuju raspodelu napona unutar preseka u

izabranim taĉkama.

Za prikaz više elementa u jednom dijagramu potrebno ih je selektovati pre klika na izbor prikaza.

Kontinualne grede/rebra elementi se mogu prikazati u jednom dijagramu ako su ispunjeni uslovi

opisani u odeljku 6.1.6 Sile u presecima štap i greda elemenata.

Moguć je izbor prikaza rezultata bilo kog sluĉaja ili kombinacije opterećenja, kao i anvelopa.

Prikazivanje anvelopa moţe da se ukljuĉi i iskljuĉi kao i da se podesi pozicija prikaza rezultata.

Snimanje

dijagrama u Bazu

crteža

Dijagrami se mogu snimiti u Bazu crteţa i odatle importovati u izveštaj. Nakon promene i ponovo



Mogu se definisati komponente za koje se traže ekstremne vrednosti. Pored minimuma i


Ako je ekstremna vrednost komponente naĎena na više mesta u modelu pojaviće se simbol "*", a

u koloni Detalji biće prikazano prvo mesto pojave ekstremne vrednosti komponente rezultata.


236

6.1.12. Naponi u površinskim elementima

Sraĉunavaju se komponente napona u svakom ĉvoru u gornjoj, srednjoj i donjoj zoni elementa:

Komponenta Membrana Ploĉa Ljuska

sxx t

ns xxx xxx m

ts

2

6 x

xxx m

tt

ns

2

6

syy t

ns

yyy yyy m

ts

2

6

yy

yy mtt

ns

2

6

sxy t

ns

xyxy xyxy m

ts

2

6

xyxy

xy mtt

ns

2

6

sxz

t

vs xz

xz2

3

t

vs xzxz

2

3

syz

t

vs

yzyz

2

3

t

vs

yzyz

2

3

U slučaju membrana sa ravnim stanjem deformacija 0zzs , izračunava se iz izraza

)( yyxxzz sss

Indexi "x" i "y" za momente označavaju pravce odgovarajućih napona, a ne pravce ose rotacije,

tako da je mx moment oko lokalne y ose a my oko lokalne x ose.

Von Mises naponi Von Mises naponi se raĉunaju kao:

)(3])()()[(5.0 222222zxyzxyxxzzzzyyyyxxo ssssssssss

Vrednosti napona mogu da se prikaţu dijagramima, u presecima, izolinijama i izopovršinama..

Tabele rezultata Pogledati... 6.1.4 Tabelarni prikaz rezultata.

Uputstvo 237

6.1.13. Uticajne linije

Mogu da se prikaţu uticajne linije koje odgovaraju jediniĉnim silama PX, PY, i PZ, koje deluju u

pozitivnom pravcu osa globalnog koordinatnog sistema.

Ordinate uticajne linije su vrednosti uticaja u popreĉnim presecima u kojima deluje jediniĉna sila.

Štap Klik na neki presek rešetke poziva prozor sa prikazom uticajnih linija za odgovarajuće štapove.

Uticajne linije za aksijalnu (normalnu) silu štapa rešetke:

Jediniĉna sile u pravcu Z Uticajna linija za štap (gornji pojas)

Uticajna linija štapa ispune Uticajna linija štapa (donji pojas)

Greda Klik na neki presek okvira poziva prozor sa prikazom uticajnih linija za odgovarajuće elemente.

Uticajne linije za sile u presecima okvira:

Jediniĉna sila u pravcu Z-ose Uticajna linija za Nx

Uticajna linija za Vz Uticajna linija za My

238

6.1.14. Neuravnoteţena opterećenja

Za svaki sluĉaj opterećenja sraĉunavaju se komponente rezultante spoljašnjeg opterećenja u odnosu

na koordinatni poĉetak i za ose X, Y, Z globalnog koordinatnog sistema (i rotacija oko osa, XX,YY i

ZZ). Neuravnoteţena opterećenja se pojavljuju u tabeli za svaki sluĉaj opterećenja. Ovo se obiĉno

dešava kada je spoljašnje opterećenje aplicirano u pravcu stepena slobode sa spreĉenim pomeranjem.

Preporučuje se provera neuravnoteženih opterećenja posle svake izvršene analize.

6.2. Analiza slobodnih vibracija

Prikazuje rezultate analize slobodnih vibracija (izabrane svojstvene oblike tj. tonove i svojstvene

vrednosti).

Svojstveni oblici su normirani po masama.

Prikazivanje tonova slobodnih vibracija:

Okvir, prvi ton vibracija Okvir, drugi ton vibracija

Ploĉa, drugi ton vibracija Ploĉa, šesti ton vibracija

Uputstvo 239

U informacionom panelu su sledeći podaci:

f frekvencija [Hz]

ω kruţna frekvencija [rad/s]

T period vibracija [s]

Ev svojstvena vrednost

Greška relativna greška rešenja

Iteracija broj iteracija za postizanje konvergencije

AxisVM tretira rezultate analize slobodnih vibracija kao posebne slučaje opterećenja.

Tabele rezultata Pogledati... 6.1.4 Tabelarni prikaz rezultata.

6.3. Dinamička analiza

Prikaz rezultata dinamiĉke analize.

Dostupna su podešavanja i prikazi rezultata kao i kod prikaza rezultata statiĉe analize.

Pogledati… 6.1 Statiĉka analiza

6.4. Analiza stabilnosti

Prikazuje rezultate analize stabilnosti modela (izabrane svojstvene oblike gubitka stabilnosti i

parametre kritiĉnog opterećenja ).

U informacionom panelu su sledeći podaci: Stabilnost ramovske konstrukcije:

ncr: parametar kritiĉnog opterećenja

Greška relativna greška svojstvene vrednosti

Iteracija broj iteracija za postizanje konvergencije

AxisVM tretira rezultate analize stabilnosti kao posebne slučaje opterećenja.

240

6.5. Dimenzionisanje armirano betonskih elemenata

6.5.1. Armatura površinskih elemenata

Propisi (standardi) Evrokod 2: EN 1992-1-1:2004

DIN: DIN 1045-1:2001-07

SIA: SIA 262:2003

Proraĉun armiranobetonskih površinskih konstrukcija sprovodi se prema Evrokod 2 standardu.

Proraĉun armature membrana, ploĉa i ljuski zasniva se se na tzv. III naponskom uslovu. Pravci

armiranja su pravci lokalne x-ose i y-ose ose membrane, ploĉe ili ljuske. Momenti i odgovarajuće

normalne sile za dimenzionisanje odreĊuju se na osnovu koncepta "optimalno armiranje u vezanim

pravcima".

Ako je količina armature manja od minimalno propisane usvaja se minimalno propisana količina

armature.

Oznake

komponeti

rezultata

mxD, myD,

nxD, nyD: proraĉunske sile u preseku

axb: sraĉunata površina armature donje zone u x-pravcu

ayb: sraĉunata površina armature donje zone u y-pravcu

axt: sraĉunata površina armature gornje zone u x-pravcu

ayt: sraĉunata površina armature gornje zone u y-pravcu

xb: aktuelna (usvojena) površina armature donje zone u x-pravcu

yb: aktuelna (usvojena) površina armature donje zone u y-pravcu

xt: aktuelna (usvojena) površina armature gornje zone u x-pravcu

yt: aktuelna (usvojena) površina armature gornje zone u y-pravcu

xb–axb: razlika površina armature donje zone u x-pravcu

yb–ayb: razlika površina armature donje zone u y-pravcu

xt–axt: razlika površina armature gornje zone u x-pravcu

yt–ayt: razlika površina armature donje zone u x-pravcu

vRd,c: otpornost na smicanje (proboj)

vSz–vRd,c: razlika izmeĊu rezultantne smiĉuće sile upravne na površinu i otpornosti na smicanje

wk(b) širina prslina u teţištu armature donje zone

wk(t) širina prslina u teţištu armature gornje zone

wk2(b) širina prslina donje zone ploĉe

wk2(t) širina prslina gornje zone ploĉe

wR(b) pravac prslina donje zone ploĉe

wR(t) pravac prslina gornje zone ploĉe

K-taĉka

gore

dole

Aydole

Aygore

Axdole

Axgore

Uputstvo 241

Parametri

armiranja

U proraĉunu armature površinskih elemenata parametri koji se definišu za konaĉne elemente su:

Materijali Beton, ĉelik

Debljina h je ukupna debljina elementa uzeta u proraĉunu

Nepovoljni

ekscentricitet

Dodata opcija u sluĉaju proraĉuna po Evrokod2 standardu.

Dodatni ekscentricitet će uvek biti dodat stvarnoj vrednosti (izraĉunatoj iz normalnih sila i momenata)

da bi se povećala apsolutna vrednost ekscentriciteta.

Debljina zaštitnog

sloja

xdonje, ydonje, xgornje, ygornje debljina (< h / 2)

Zaštitni sloj je odstojanje izmeĎu težišta gornje/donje

armature i gornje/ donje površine elementa.

6.5.1.1. Proračun prema Evrokod 2 standardu

Ploĉa Ako su mx, my, mxy sile u preseku uticaji za dimenzionisanje su:

- optimum momenta je:

!min

0

1

2

m

m

yx mm

Parametri betona

Parametri armature

Zaštitni slojevi armature

Zaštitni sloj

armature

242

xyx mm

xyxfx mmm

xyyfy mmm

0fxm

x

xyy

fy

m

mmm

2

xyy mm

xyxax mmm

xyyay mmm

y

xyx

ax

m

mmm

2

0aym

Da Ne

Da

Ne

Rezultati AxisVM sraĉunava potrebne koliĉine zategnute i/ili pritisnute armature (za dvostruko armirane

preseke).

Membrana Dimenzionišu se samo membrane sa ravnim stanjem napona.

Ako su sile u preseku memebrane nx, ny, nxy, normalne sile za dimenzionisanje su:

- optimum normalne sile je:

!min

0

1

2

n

n

xy nn

xyx nn

xyxx nnn

xyyy nnn

0xn

x

xyyy

n

nnn

2

Da Ne

Rezultati AxisVM sraĉunava potrebne koliĉine zategnute ili pritisnute armature. Pritisnuta armatura sraĉunava

se u zonama gde je normalna sila za dimenzionisanje veća od graniĉne nosivosti betona.

Ljuska Ukoliko su u nekom preseku ljuske uticaji nx, ny, nxy, mx, my, i mxy normalne sile i momenti za

dimenzionisanje odreĊuju se na osnovu rezervnog optimuma normalne sile tj. rezervnog optimuma

momenta, kao što je opisano kod ploĉa i membrana.

AxisVM sraĉunava potrebne koliĉine zategnute i pritisnute armature.

Uputstvo 243

Rezultati Kao rezultati se dobijaju sledeće vrednosti: axb, axt, ayb, ayt

Ukupna armatura u x-pravcu: Ax = axb+axt

Ukupna armatura u y-pravcu: Ay =ayb+ayt

Ukupna količina potrebne armature iznosi Ax + Ay.

Poruka o greški Presek ne može da se armira se javlja ako je:

cAAx 04,0 , ili cAAy 04,0

gde je Ac površina popreĉnog preseka betona.

Tabele rezultata Oznake u tabeli:

(-) pritisnuta armatura

??? popreĉni presek u datom pravcu ne moţe da se armira

6.5.2. Usvojena armatura

Usvojena

armatura

Armatura se usvaja na osnovu raĉunski potrebne armature.

Usvojena armatura se uzima u obzir pri nelinearnoj analizi pomeranja ploĉa.

Armatura se moţe usvojiti na dva naĉina:

1.) selektovati površinske elemente ili oblasti a zatim kliknuti dugme na paleti za definisanje

armature

2.) kliknuti na dugme bez prethodno izvršene selekcije, definisati parametre armature a zatim

nacrtati mreţu nezavisnih armiranih oblasti.

Statistika

armature

Usvojenu armaturu modela je moguće pregledati preko prikaza Statistika armature u delu Izveštaj

težina, Tabele rezultata. U tabeli je dat prikaz ukupne mase i duţine armature po preĉnicima, kao i

ukupne armirane betonske površine i zapremine.

6.5.2.1. Armatura površinskih elemenata i oblasti

Armiranje

Stvarno zadata armatura površinskog elementa moţe da se vidi na razgranatoj listi na levoj strani

panela. Selektovanjem armature omogućava se ureĊivanje parametara na desnoj strani panela.

Promenom vrednosti u poljima aţuriraju se i podaci u listi.

244

Min. debljina Minimalna debljina ne oznaĉava minimalnu debljinu površinskog elementa, već minimalnu debljinu

h kao parametara armiranja površinskih elemenata.

Zaštitni sloj je odstojanje izmeĎu težišta armature i

površine elementa.

Dodavanje i

brisanje

Usvojena armatura je prikazana u razgranatoj listi sa leve strane. Selektovanjem armature sa liste

omogućava se promena njenih parametara sa desne strane u prozoru. Na primer, selektovanjem

lokacije (Pravac/Gornja armatura) moguće dodati armaturu na postojeću.

Pomoću dugmeta Brisanje (ili [Del] tipke) moguće je obrisati, a pomoću Dodaj (ili [INS] tipke)

dodati armaturu grupi. Ako je selektovana grana sa leve strane, operacije se odnose na celu granu

liste.

Max. količina

armature u izboru

U grupi Maksimalne količine armature u izboru mogu da se vide maksimalne koliĉine armature u

razliĉitim pravcima selektovanog elementa.

Parametri prema

izabranim

propisima

Evrokod,

Švajcarski (SIA),

Italijanski standardi

Holandski propisi (NEN)

Bez dodatnih parametara. Nemaĉki propisi (DIN 1045-1)

6.5.2.2. Armiranje nezavisno od mreţe konačnih elemenata

Za definisanje armature na nekoj oblasti, postaviti parametre armiranja a zatim nacrtati pravougaonu

ili poligonalnu oblast koju treba armirati.

Ako nisu selektovane površine ili oblasti klikom na dugme panela prikazuje se sledeći dijalog

prozor.

Armatura se moţe obrisati ili dodavati na naĉin kao i u 6.5.2.1.

Dijalog prozor se moţe redukovati na paletu. Klikom na ikonicu trougla u gornjem desnom uglu

Zaštitni sloj

Uputstvo 245

smanjuje ili povećava dijalog. Koliĉina usvojene armature je prikazana preko simbola tako što je

armatura u y pravcu ispisana duţ vertikalne linije, a armatura u x pravcu, duţ horizontalne (slika

ispod).

Ikone palete:

Prikazuje paletu selekcije i omogućava selektovanje postojećih oblasti. Trenutna koliĉina armature

se usvaja nakon završene selekcije.

Opcija za crtanje pravougaonih oblasti armiranja.

Opcija za crtanje pod uglom pravougaonih oblasti armiranja.

Opcija za crtanje poligonalnih oblasti armiranja.

Opcija za prihvatanje usvojene armature oblasti klikom na oblast.

Usvajanje armature se prihvata samo ako je oblast armiranja nad površinskim elementom ili oblasti.

Konture armiranih oblasti se identifikuju kurzorom, a zatim klikom se omogućavaju izmene.

SHIFT + klik kombinacija je za selektovanje više armiranih oblasti, a zatim klik na jednu od njih

omogućava promene svih oblasti.

Armirane oblasti su prikazane na ekranu kao konture saĉinjene od

isprekidanih (taĉkastih) braon linija. Simboli oznaĉavaju koliĉine

gornje i donje usvojene armature u x i y pravcu. Centralna taĉka je

spojena sa dva vektora poligona oblasti kontinualnim braon

linijama

Prilikom modifikacije postojeće oblasti armiranja dostupne su dve opcije:

Prepiši

Nova koliĉina armature se prepisuje preko postojeće.

Dodaj

Nova koliĉina armature se dodaje postojećoj.

6.5.3. Proračun širine prslina

Nacionalni propisi

(standardi) Evrokod 2:

DIN:

EN 1992-1-1:2004

DIN 1045-1:2001-07 (nije opisano u ovom Uputstvu)

Po usvajanju armature AxisVM moţe da raĉuna širine i pravce

prslina na elementima membrana, ploĉa i ljuski.

Pravci armiranja su pravci x-ose i y-ose lokalnog koordinatnog

sistema membrana, ploĉa i ljuski.

Program prikazuje prsline u bojama iscrtavajući sliku prslina modela

sa uglovima pravca prslina.

Podešavanje parametara se moţe pogledati u prethodnom poglavlju.

Rezultati U tabeli rezultata pored uticaja, dobijaju se i sledeći podaci:

Aax, Aay usvojena armatura u x i y pravcu

wk širina prsline u osi armature

wk2 širina prsline na ivici betonskog elementa

xs2 odstojanje neutralne ose od krajnjeg vlakna pritisnutog betona

σs2 napon u armaturi

wR ugao pravca prsline u odnosu na lokalnu x-osu

nx, ny, nxy, mx, my, mxy sile i momenti u površinskom elementu.

246

Ako je napon u armaturi veći od dozvoljenog (fyd)

pojavljuje se poruka upozorenja.

Proračun širine prslina se sprovodi prema

usvojenoj količini armature površinskog elementa.

6.5.4. Nelinearna analiza pomeranja AB ploča

U linearnoj analizi pomeranja ploĉe se raĉunaju prema teoriji elastiĉnosti. Ponašanje AB ploĉa je

nelinearno, pre svega, zbog pojave prslina. Ovde se, u nelinearnoj analizi pomeranja AB ploĉa uzima

se u obzir pojava prslina i uticaj usvojene armature na pad i povećanje krutosti.

Nelinearna analiza sprovodi se iterativnim postupkom korišćenjem dijagrama moment-krivina za AB

presek, pri ĉemu se nosivost zategnutog betona ne zanemaruje.

Ovaj postupak je zastupljen u Evrokod, DIN 1045-1 (Nemaĉkim), SIA-262 (Švajcaskim), NEN

(Holandskim), MSz (MaĊarskim) i STAS (Rumunskim) standardima.

Algoritam postupka nelinearne analize pomeranja obuhvata sledeće faze:

1.) linearna analiza ploĉe

2.) odreĊivanje potrebne koliĉine armature

3.) usvajanje armature

4.) nelinearna analiza ploĉe.

Pre startovanja nelinearne analize potrebno je uključiti prekidač Usvojena površina armature .

Pomeranja ploĉe:

linearna (elastiĉna) analiza nelinearna analiza

6.5.5. Proračun na smicanje ploče i ljuske

Nacionalni propisi

(standardi) Evrokod 2: EN 1992-1-1:2004

DIN: DIN 1045-1:2001-07 (nije opisano u ovom Uputstvu)

SIA: SIA 262:2003 (nije opisano u ovom Uputstvu)

AxisVM raĉuna otpornost na smicanje armiranih ploĉa ili ljuska elemenata bez armature na

smicanje, normalnu silu smicanja i razliku izmeĊu njih.

22yzxzSz vvv je rezultujuća sila smicanja, gde su vxz i vyz komponente sile smicanja u ravnima

ĉije su normale u lokalnom x i y pravcu.

)/arctan( xzyz vv je ugao normale na ravan ukojoj deluje sila smicanja qRz .

2/)( yx ddd je proseĉna efektivna visina.

44 sincos yxl odnos armiranja upravno na ravan delovanja sile qRz .

x i y su odnosi armature sraĉunati iz zategnute armature u x i y pravcu armiranja.

Proračun na smicanje se sprovodi prema usvojenoj količini armature površinskog elementa.

Uputstvo 247


Sila smicanja se raĉuna kao

dkvdkfkCV cpcpcklcRdcRd )()100( 1min13/1

,, , gde su

ccRdC /18.0, , 0.2)/200(1 dk , 15.01 k

cdc

Edcp f

A

N 2.0 ,

2/12/3min 035.0

ckfkv

NEd -je normalna sila u ljusci upravna na ravan u kojoj deluje qRz.

NEd je pozitivna za pritisak, a negativna za zatezanje.

Odnos armiranja je 02.0l .

VRdc sila otpora na smicanje je razlika izmeĊu stvarne sile smicanja i sile otpora na smicanje

(vSz–VRdc) i moţe se prikazati preko izolinija i izopovršina.

6.5.6. Proračun armature stubova

Proraĉun armature stubova u programu AxisVM sprovodi se po sledećim standardima:

Nacionalni propisi Evrokod 2: EN 1992-1-1:2004

(standardi) DIN: DIN 1045-1:2001-07 (nije opisano u ovom Uputstvu)


Komande za ureĊivanje su iste kao i u glavnom (poĉetnom) ekranu.

Pogledati... 2.5 Rukovanje kurzorom, tastaturom i mišem.

Na jeziĉku Armaturne šipke moguće je odabrati popreĉni presek, karakteristike materijala

betonskog elementa i šipki armature, duţinu isvijanja stuba i postaviti armaturu u stubu.

Nakon klika na jeziĉak Provera stuba raĉunaju se N-M dijagrami interakcije.

Učitavanje

Uĉitavanje novog betonskog preseka ili rasporeda i koliĉine armature.

Učitavaju se samo preseci sa kompletno definisanim parametrima.

Snimanje

Snimanje rasporeda i koliĉine armature pod zadatim nazivom za kasniju upotrebu.

Snima dijagrame u Bazu crteţa.

248

Definisanje

armature

U meniju Definisanje armature su dostupne sledeće ikone:

Parametri

Ovde se zadaju parametri za proraĉun N-M

dijagrama interakcije.

Inkrementi nepovoljnih ekscentriciteta

definisani pomoću parametara izvijanja

prikazani su u tabeli provere uticaja.

βyy -koeficijent duţine izvijanja u

x-z ravni

βzz - koeficijent duţine izvijanaja u

x-y ravni

Armaturne šipke

Na datu tačku

Postavlja šipku armature zadatog preĉnika na poziciju kurzora.

Ako je kurzor u uglu ili na konturi popreĉnog preseka šipka armature se pozicionira uz voĊenje

raĉuna o zaštitnom sloju.

Na razmak

Postavlja N+1 novih šipki armature zadatog preĉnika na jednakim razmacima izmeĊu dve

selektovane taĉke.

Na kružni luk

Postavlja N+1 novih šipki armature zadatog preĉnika na jednakim ugaonim razmacima izmeĊu

poĉetne i krajnje taĉke kruţnog luka.

Prečnik

Iz padajuće liste bira se ili upisuje preĉnik koji se zadaje prethodno selektovanim šipkama

armature.

Zaštitni sloj

Zadavanje ili promena zaštitnog sloja.

U ovom slučaju zaštitni sloj je odstojanje izmeĎu šipke najbliže

površini betona i površine betona! (Slika desno).

Poloţaj šipke armature se menja na sledeći naĉin:

1. pozicioniranjem kurzora na teţište šipke,

2. pomeranjem kurzora na novu poziciju šipke uz pritisnuto levo dugme

ili upisivanjem koordinata nove pozicije teţišta šipke u panelu

koordinata.

N

Broj podele kojim se definiše broj šipki armature kao N+1.

Translacija

Postavlja nove šipke armature kopiranjem postojećih translacijom.

Rotiranje

Postavlja nove šipke armature kopiranjem postojećih rotacijom.

Simetrično

kopiranje

Postavlja nove šipke armature simetriĉnim kopiranjem („u ogledalu“) postojećih.

Uputstvo 249

Provera stuba Konstruisanje dijagrama interakcije u zavisnosti od karakteristika preseka i parametara armature i

odreĊivnje ekscentriĉnih inkremenata sila selektovanih stubova (ili bilo koju Nx, Mya, Mza, Myf, Mzf

vrednost) u zavisnosti od parametara izvijanja i izabranog standarda.

Raĉunaju se Nxd, Myd, Mzd sile pomoću ekscentriĉnih inkremenata i proverava se da li se ove taĉke

nalaze unutar dijagrama interakcije.

Prikaz dijagrama se moţe podesiti u prozoru Podešavanja prikaza.

Prikaz Moguća podešavnja prikaza interakcionih dijagrama.

□ (plavi kvadrat) - vrednosti Nxd-Myd-Mzd su unutar površine dijagrama interakcije i

x (crveni krst) - vrednosti Nxd-Myd-Mzd su izvan površine dijagrama interakcije.

Normalne sile su uvek prikazane u ovim taĉkama.

Naĉin prikazivanja bira se aktiviranjem razliĉitih dugmadi u grupi Način prikaza, što ima isti efekat

kao i izbor naĉina prikazivanja iz padajuće liste. Moţe da se izabere veliĉina aksijalne sile za

konstruisanje dijagrama interakcije (N-M 3D površ).

U grupi Oznake moţe da se ukljuĉi/iskljuĉi prikazivanje numeriĉkih vrednosti, grafiĉkih simbola za

uticaje u N-My-Mz prostoru i parametara popreĉnog preseka.

N-M površina Prikaz Nx-My-Mz 3D dijagrama interakcije.

250

N-M dijagram Prikaz Nx-My ili Nx-Mz dijagrama interakcije.

Ovaj naĉin prikazivanja moţe da se koristi za simetriĉne popreĉne preseke. Mogu da se prikaţu

numeriĉke vrednosti proraĉunskih uticaja aktiviranjem prekidaĉa Prikaz vrednosti.

Vrednosti proraĉunskih uticaja prikazuju se sledećim simbolima:

□ (plavi kvadrat) - vrednosti Nxd-Myd-Mzd su unutar površine dijagrama interakcije i

x (crveni krst) - vrednosti Nxd-Myd-Mzd su izvan površine dijagrama interakcije.

N-Mz dijagram Prikazuje Mx-My interakcione dijagrame za zadatu vrednosti sile N.

Uputstvo 251

Krive graničnih

ekscentriciteta

Prikazuju se krive graniĉnih ekscentriciteta i

yRi

N

M ili

i

zRi

N

M.

□ (plavi kvadrat) - vrednosti Nxd-Myd-Mzd su unutar krive graniĉnih ekscentriciteta i

x (crveni krst) - vrednosti Nxd-Myd-Mzd su izvan krive graniĉnih ekscentriciteta.

Uticaji AxisVM u tabeli prikazuje maksimalne normalne sile i momente u poĉetnom i krajnjem ĉvoru

svakog konaĉnog elementa stuba kao i razliĉite ekscentriĉne vrednosti.

Dodatni prikaz otpornih momenata MyHmin, MyHmax, MzHmin, MzHmax za zadatu silu Nx je takoĊe

omogućen.

252

Na N-MR dijagramima interakcije i na krivama graniĉnih

ekscentriciteta opterećenja taĉke predstavljaju definisana opterećenja.

U tabelu je moguće uneti i korisniĉki definisane vrednosti sile i

momenta. Te taĉke će biti prikazane u N-MR dijagramima interakcije

i u krivama graniĉnih ekscentriciteta opterećenja.

Znak sila i momenata se utvrĊuje prema slici desno.

Šipke preĉnika manjeg od 1/12 razmaka uzengija, ne uzimaju se u

obzir pri pritisku.


Moment u pravcu savijanja se raĉuna kao ddd eNM

gde je Nd normalna sila u stubu, a 2eeee ied , standardni ekscentricitet u datom pravcu

savijanja.

e0 = MI/Nd poĉetni ekscentricitet izraĉunat iz uticaja I reda sila i momenata.

Ako se momenti na gornjem i donjem kraju stuba razlikuju, utvrĊuje se zamenjujući poĉetni

ekscentricitet :

a

bae

e

eee

4.0

4.06.0max i ba ee ,

gde su ea i eb poĉetni ekscentriciteti na krajevima stuba.

ei : je inkrement usled netaĉnosti (imperfekcije)

2

00

le hi , gde je l0 duţina izvijanja.

lh

2 i 13/2 h , gde je l duţina elementa.

e2 : inkrement ekscentriĉnosti uticaja II reda.

2

20

21

l

re , gde je

,45.0

1

dE

fKK

rs

ydr

0.1;min

,

,

balu

Edur

NN

NNK ,

0.1;1max efK

150200

35.0

ckf (fck u N/mm

2)

sihd )2/(, , gde je is polupreĉnik inercije šipki armature.

Program sraĉunava momente:

Mdy = Nd*( eez(eiz+e2z))

Mdz = –Nd*( eey (eiy+e2y))

Na gornjem i donjem kraju stuba:

Mdy = Nd*( e0azeiz)

Mdz = -Nd*( e0ayeiy)

Mdy = Nd*(e0bzeiz)

Mdz = -Nd*(e0byeiy)

AxisVM proverava da li su vrednosti opterećenja (Mdy, Mdz, Nd) unutar oblasti N-M interakcionog

dijagrama i ako samo jedna od prethodno navedenih situacija nije zadovoljena, stub tog popreĉnog

preseka i usvojena armatura ne zadovoljavaju i potrbno je ili povećati presek ili ponovo usvojiti

armaturu.

Uputstvo 253

e0ay , e0az, i e0by , e0bz su poĉetni ekscentriciteti na gornjem i donjem kraju stuba.

Proraĉun se izvršava sa sledećim pretpostavkama:

, dijagrami:

6.5.7. Proračun armature greda


(standardi) DIN: DIN 1045-1:2001-07 (nije opisano u ovom Uputstvu)


Grede su konstrukcioni elementi sa jednom dimenzijom (dužina) znatno većom od dimenzija

poprečnog preseka, dominantno opterećeni na savijanje i smicanje, sa zanemarljivo malom ili

nultom normalnom silom.

Modul za proraĉun armature greda moţe da se koristi za elemente modelirane konaĉnim elementima

grede i rebra, pravougaonog i "T" popreĉnog preseka konstantnog po duţini, opterećene u ravni

simetrije popreĉnog preseka.

Sraĉunata poduţna armatura u gornjoj i donjoj zoni je od ĉelika istog kvaliteta, a uzengije mogu da

su od druge vrste ĉelika.

Promenljivi

popreĉni presek

Promena transverzalne sile duţ elementa promenljivog

popreĉnog preseka se uzima u obzir pri proraĉunu.

Gde se ne menja znak momenta moţe se primeniti

jednostavno pravilo: ako se visina preseka menja isto kao i

momenat duţ elementa vrednost transverzalne sile raste, u

suprotnom sluĉaju opada.

Transverzalana sila se modifikuje za sin2 yds fAV , gde je sA površina zategnute armature, a

α je ugao izmeĊu krajnje ivice elementa i teţišne linije. Pretpostavlja se da je poduţna armatura

paralelna sa poduţnom ivicom elementa.

Proraĉun Proračun armature podrazumeva:

1. Proraĉun poduţne armature za prijem momenata oko y ili z ose (My ili Mz).

2. Sraĉunavanje razmaka uzengija za prijem smiĉućih sila oko y ili z ose (Vy ili Vz) i momenata

torzije (Tx).

Aksijalna sila se zanemaruje (ako je većeg intenziteta koristi se modul za proraĉun armature

stubova).

Savijanje i smicanje/torzija se analizira posebno, ali se pri proraĉunu sile smicanja VRd1 uzima u

obzir poduţna zategnuta armatura.

Povećanje zatezanja u poduţnoj armaturi usled kosih prslina uzima se u obzir pomeranjem

momentnog dijagrama.

AxisVM omogućava proračun armature greda kako je to opisano u ovom poglavlju.

Sve ostali proračuni (u skladu sa drugim standardima) prepuštaju se korisniku.

Modul za proračun armature greda ne analizira efekte kosog (dvoosnog) savijanja, bočnog

torzionog izvijanja greda, koncentraciju napona pritiska na mestu delovanja koncentrisanih sila,

kao ni interakciju ovih efekata.

Modul ne može da se koristi za dimenzionisanje kratkih elemenata.

254

Definisanje širine

oslonaca

Klik na oslonac poziva sledeći dijalog boks:

Ovde se podešava širina zone oslonca (levo i desno) koja ne ulazi u

proraĉun, tj. smanjenje raspona. U ovoj zoni uticaji se linearno

interpoliraju.

.

Dijagram ispod prikazuje redukciju momenta/transverzalne sile iznad oslonaca:

Uputstvo 255

Parametri grede

Uticaji za

dimentionisanje

Izbor z-x ili y-x ravni uticaja za dimenzionisanje grede.

Uzengije Podešavanje seĉnosti uzengija.

Zaštitni sloj (ud, ug) je rastojanje težišta armature do odgovarajuće površine elementa.

ug : rastojanje teţišta gornje armature do gornje ivice

elementa,

ud : rastojanje teţišta donje armature do donje ivice

elementa.

Prikaz rezultata

Dobijaju se dijagrami poduţne armature od momenata savijanja, maksimalnog razmaka uzengija i

poduţne armature od momenata torzije.

ug

ud

Prikaz dijagrama

ukljuĉeno/iskljuĉeno

Prikaz oznaka ukljuĉeno/iskljuĉeno

256

Podužna

armatura

(savijanje)

Zategnuta armatura prikazana je plavom, pritisnuta crvenom, a standardom propisana minimalna

koliĉina zategnute i pritisnute armature sivom bojom.

Podužna

armatura (torzija)

Ova armatura prikazana je ljubiĉastom bojom.

RasporeĊuje se ravnomerno tako da opasuje presek.

Razmak uzengija

Maksimalno dozvoljeni razmaci uzengija prikazani su crnom, sraĉunati razmaci plavom, a

minimalne vrednosti (iz standarda) sivom bojom.

Uputstvo 257


Oznake, kvalitet materijala i koeficijenti sigurnosti

fcd projektna vrednost ĉvrstoće pri pritisku betona

fctd projektna vrednost ĉvrstoće pri zatezanju betona

α = 0.85; faktor koji uzima u obzir trajnost opterećenja i ostale nepovoljne uticaje koji su

uslovljeni delovanjem opterećenja

γc = 1.5; koeficijent sigurnosti betona

fyd projektna vrednost granice teĉenja ĉelika

εsu granica teĉenja armature

Es (=200 kN/mm2); Young-ov modul elastiĉnosti armature

γs = 1.15; koeficijent sigurnosti ĉelika

Armatura za prijem smičućih sila i torzije

Ovaj proraĉun zasniva se na vrednostima smiĉuće/torzione otpornosti:

VRd,c Smiĉuća otpornost popreĉnog preseka bez armature za prijem sila smicanja.

VRd,max Najveća smiĉuća sila koja moţe da se primi bez loma pretpostavljenih pritisnutih

betonskih štapova.

VRd,s Smiĉuća otpornost popreĉnog preseka sa armaturom za prijem sila smicanja.

TRd,c Torziona otpornost popreĉnog preseka bez armature za prijem sila smicanja.

TRd,max Najveći moment torzije koji moţe da se primi bez loma pretpostavljenih pritisnutih

betonskih štapova.

AxisVM proraĉunava armaturu za prijem smicanja i torzije pod pretpostavkom da je nagib prslina

pod uglom od 45. Proverava se odnos izmeĊu kapaciteta loma pretpostavljenih pritisnutih betonskih

štapova i usvojenih vrednosti:

1

max,max,

Rd

Ed

Rd

Ed

T

T

V

V , gde je

tancot

1max,

cdwcwRd

fzbV

i cossin2 ,max, iefkcdcwRd tAfT

Ako presek zadovoljava proverava se da li je potrebna armatura za prijem transverzalnih sila i

momenata torzije prema sledećoj formuli:

1,,

cRd

Ed

cRd

Ed

T

T

V

V , gde je

dbkfkCV wcpcklcRdcRd

13

1,, 100 i kiefctdcRd AtfT ,, 2

Ako je potrebna armatura za prijem transverzalnih sila i momenata torzije,

cot2 k

Ed

k

ydsl

A

T

u

fA

, pa je

tan2 ydk

kEdsl

fA

uTA .

Razmak uzengija se raĉuna preko sledećih formula:

cot, ywdsw

sRd fzs

AV

i iEdEdsRd VVV ,, .

cot,

ywdiEdEd

sw fzVV

As

Korišćenjem metode sa promenljivim nagibom štapova moţe se znaĉajno smanjiti koliĉina armature

za prijem smicanja ako pritisnuti beton ima dodatnu otpornost, na primer:

1max,max,

Rd

Ed

Rd

Ed

T

T

V

V

Promenom ugla prslina, pritisnuti beton preuzima na sebe više opterećenja dok armatura „dobija“

manje. Stvarna ušteda zavisi od pravila dimenzionisanja.

Ako korisnik odabere metode rešetke sa promenljivim nagibom štapova, AxisVM odreĊuje pravac

ugla prslina izmeĊu 21,8° (ctgΘ=2,5) i 45° (ctgΘ=1) pre proraĉuna potrebne armature tako da

eksploatacija pritisnutih šipki betona dostigne svoj maksimum (najviše 100%).

258

Ugao prslina se povećava u malim koracima do postizanja potrebnog odnosa:

1max,max,

Rd

Ed

Rd

Ed

T

T

V

V

Poprečni presek je neodgovarajući ako je merodavna smičuća sila veća od smičuće sile koju mogu

da prime pritisnuti betonski štapovi, na primer:

1max,max,

Rd

Ed

Rd

Ed

T

T

V

V

Pravila za dimenzionisanje primenjena u proraĉunu:

U osnovi jednaĉine 9.2.2 (9.5N) ; ykckw ff /08.0min, i jednaĉine 9.2.2 (9.4N); wsww bsA /

tako da je koliĉnik armature za prijem sile smicanja wwsw bAs min,1max / .

9.2.2 (9.6N) potvrĊuje da je: ds 75,02max .

Poduţna armatura grede

AxisVM proraĉunava poduţnu

armaturu prema dijagramima na slici

desno:

U armaturi napon dostiţe graniĉnu vrednost. Visina pritisnute zone betona neće biti veća od

cus

ccudx

1

10 .

Ako se proraĉunom dobije veća visina od x0, dodaje se pritisnuta armatura, pri ĉemu ukupna

površina armature ne sme da preĊe 4% površine popreĉnog preseka betona.

Za svaki sluĉaj opterećenja i popreĉnog preseka program sraĉunava koliĉinu gornje i donje armature

i veliĉinu pomeranja dijagrama momenta.

Sila u poduţnoj armaturi je veća od vrednosti M/z zbog postojanja kosih prslina, što se uzima u

obzir, u raznim nacionalnim propisima, pomeranjem dijagrama momenta.

Selektuje se minimalna (Mmin0) i maksimalna (Mmax0) vrednost u dijagramu momenta i

odgovarajuće koliĉine zategnute i pritisnute armature. Na dijagramu armiranja je zategnuta armatura

oznaĉena plavom, pritisnuta armatura crvenom, a propisima definisana minimalna koliĉina zategnute

armature sivom bojom.

Pritisnuta armatura je neophodna ĉak i ako je merodavna zategnuta armatura, jer se pri izboru

preĉnika pritisnute armature i razmaka uzengija uzima u obzir zahtev da je minimalni preĉnik 1/12

razmaka uzengija.

Uputstvo 259

6.5.8. Analiza na proboj ploča

Oblast koja se raĉuna na proboj ploĉe zavisi od popreĉnog preseka stuba i efektivne debljine ploĉe.

Ivice ploĉe i otvori uzimaju se u proraĉun samo ako su na daljini manjoj od šestostruke efektivne

debljine ploĉe. Ako je poreĉni presek stuba konkavan, u proraĉunu se uzima konveksan presek.

Analiza se moţe izvršiti prema sledećim propisima:


DIN: DIN 1045-1:2001-07

Nakon klika na ikonicu za analizu

na paleti bira se stub ili oslonac sa

proraĉunatom krutosti dobijenom

iz karakteristika stuba. (Ako je

rebro element povezan sa stubom i

nalazi se u ravni ploĉe, analiza se

neće moći izvršiti).

Moguće je zadati sledeće

karakteristike:

Materijali

Beton, armatura Za proraĉun se zadaju marka betona i tip armature. Ovi parametri su preuzeti iz stvarnog modela ali

se mogu menjati.

Ukupna debljina

ploče (h)

Program preuzima debljinu ploĉe iz modela ali se ona moţe menjati u podešavanjima, naravno,

parametar po armaturi mora biti iskljuĉen. U informacionom prozoru minimalna debljina peĉurkaste

ploĉe je oznaĉena sa H1. Sa H2 je oznaĉena minimalna debljina ploĉe bez armature za prijem

smiĉućih sila na proboj ploĉe.

Karakteristike

Ugao smičuće

armature

Ugao izmeĊu ploĉe i armature za prijem smiĉućih sila (45°-90°).

Radijalni razmak

armature

Radijalni razmak armature je razlika izmeĊu preĉnika dve susedne šipke armature. Dugme U redu

nije aktivno sve dok se ne zadovolje osnovni kriterijumi za dimenzionisanje:

MSZ: ctght 185.0 ; EC2: dSr 75.0 ; DIN: dsw 75.0

Rastojanje do

prve šipke

armature

Rastojanje od prve šipke armature do konveksne ivice stuba.

koeficijent

(Evrokod 2 i DIN)

Izraĉunat po Evrokodu 1

11W

u

V

Mk

Ed

Ed

Pribliţna vrednost u

zavisnosti od poloţaja

stuba u konstrukciji*

Evrokod DIN

Unutrašnji stub 1,15 1,05

Iviĉni stub 1,4

Ugaoni stub 1,5

Korisniĉki definisano Korisniĉki definisana vrednost

* Za konstrukcije gde boĉna stabilnost ne zavisi od „rada“ rama koji se sastoji od ploĉe i stubova i

gde se susedni rasponi ne razlikuju više od 25%.

260

U proračunu uzeti

i reakciju tla...

Ako je ukljuĉena ova opcija uzima se u obzir reakcija tla unutar kruga armature pri proraĉunu sile

proboja. Ovaj efekat se povećava preĉnikom i moţe smanjiti veliĉinu potrebne površine koja se

armira. Njene vrednosti po krugu armature su u listi u dijalog boksu rezultata na proboj ploča.

Učitavanje... Uĉitava snimljene parametre probijanja ploĉa.

Nakon unosa svih parametara prikazuje se kontrola opsega proboja sa potrebni broj šipki armature je

prikazan u u informacionom prozoru.

AxisVM raĉuna efektivne delove kontrolnog obima na osnovu ivica ploĉe i otvora. Kontinualne

linije pokazuju da je potrebna armatura protiv proboja ploĉe. AxisVM pokazuje efektivnu koliĉinu

potrebne armature za svaku prikazanu liniju. Informacioni prozor pokazuje koliĉinu armature

potrebne za osiguranje protiv proboja. Pri proraĉunu kritiĉnog obima pretpostavljeno je da razmak

šipki armature ne prelazi veliĉinu 2d, ali ispunjenje ovog uslova se ne proverava. Ako ovaj uslov nije

ispunjen, korisnik bi trebao da usvoji manji razmak izmeĊu šipki ili da doda potrebnu armaturu.

Prvo je izraĉunat i dat prikaz rezultata kritiĉne oblasti proboja (prikazani su u Rezultati analize na

proboj dijalogu). Zatim, usvaja se potrebna koliĉina armature za definisane krugove armature u

dijalogu parametara. Kritiĉna oblast je oznaĉena crvenom bojom a kruţna armatura crnom.

Isprekidane linije prikazuju oblast gde je rastojanje od stuba (oslonca) šest puta efektivne debljine

ploĉe (6dp).

Tanka plava linija oznaĉava oblast gde nije potrebna armatura za osiguranje od proboja ploĉe. Ovo je

takoĊe i spoljna linija glave peĉurke koja se moţe projektovati debljine 2H i biti bez armature za

osiguranje od proboja.

Debela plava linija pokazuje oblast gde kritiĉna sila proboja prevazilazi otpornost na pritisak betona,

pa se ploĉa usvojene debljine ne moţe pravilno armirati. Ovo je spoljna linija glave peĉurke debljine

H1 sa potrebnom armaturom protiv proboja. Podebljavanjem ploĉe, usvajanjem veće marke betona

ili većeg popreĉnog preseka stuba moţe se povećati otpornost ploĉe protiv proboja.

Snima crteţ u Bazu crteža.

Uĉitava snimljene podatke analize na proboj ploĉe.

Snima podatke pod zadatim nazivom. Podaci se mogu ponovo uĉitati pomoću ikonice Učitavanje...

koja se nalazi u dijalogu Parametri proboja.

Dijalog Parametri proboja.

Povećava granice ivica ploĉe tako da se ceo popreĉni presek stuba nalazi unutar granica.

Uvećava dijagram tako da stane u aktivni prozor.

Koristi se lokalni koordinatni sistem stuba.

Uputstvo 261

Koriste se globalne koordinate.

Ukljuĉuje/iskljuĉuje prikaz krugova armature.

6.5.8.1. Analiza na proboj ploča prema Evrokod 2 standardu

Potrebna armatura protiv proboja ploĉa je izraĉunata na osnovu sledećih pravila:

Spoj stub-ploĉa ne otkazuje ako je odreĊena smiĉuća sila manja ili jednaka projektovanoj vrednosti

otpora na proboj smicanjem duţ kontrolnog obima i projektovana vrednost otpora na probijanje

smicanjem ploĉe sa armaturom protiv proboja amicanjem:

max,RdEd vv i csRdEd vv ,

vEd je projektovana vrednost odreĊene smiĉuće sile

vRd,max je projektovana vrednost maksimalne otpornosti na proboj smicanjem duţ kontrolnog obima

vRd,cs je projektovana vrednost otpornosti na probijanje smicanjem ploĉe sa armaturom protiv

proboja smicanjem

du

Vv

i

EdEd

,

gde je ui duţina kontrolnog obima, a d je srednja efektivna debljina ploĉe.

β je koeficijent koji oznaĉava dodatne napone usled ekscentriĉnih sila:

1

1W

u

V

Mk i

Ed

Ed

Evrokod pretpostavlja da je kritiĉni presek na rastojanju 2d od ivice popreĉnog preseka stuba.

Duţina kritiĉnog preĉnika i statiĉki moment je izraĉunat uzimajući u obzir ivice ploĉe i otvore

stvarne geometrije.

Projektovana vrednost otpornosti na proboj spoja bez armature protiv proboja iznosi:

)(100 1min13/1

1,, cpcpckcRdcRd kkfkCv

Ako je cRdEd vv , , tada se potrebna armatura protiv proboja odreĊuje duţ kritiĉnog obima

sin5,175,01

,,,

du

fA

s

dvv

efywdsw

rcRdcsRd i csRdEd vv ,

Armatura za svaki obim i preĉnik gde nije potrebna armatura protiv proboja je izraĉunata na osnovu

formule:

cRdi

EdEd v

du

Vv ,

262

Info panel

Pod izabranim propisima prikazuju se sledeće karakteristike

elemenata i materijala.

h: debljina ploĉe

d: efektivna debljina ploĉe

α ugao izmeĊu ploĉe i armature protiv proboja

sr: rastojanje izmeĊu kruţne armature

H1: minimalna potrebna debljina ploĉe sa armaturom protiv proboja

H2: minimalna potrebna debljina ploĉe bez armature protiv proboja

NEd: projektna vrednost sile proboja

M Edx, M Edz projektna vrednost momenta

β*: izraĉunati koeficijent ekscentriciteta

u0: kontrolni obim na obimu stuba

u1: kritiĉni kontrolni obim na rastojanju 2d

vEd0: odreĊena sila proboja duţ obima u0

vEd: odreĊena sila proboja duţ obima u1

vRdmax: maksimum odreĊene sile proboja

vRdc: odreĊena sila proboja bez armature protiv proboja

vEd/vRdmax : iskorišćenost na kritiĉnom kontrolnom obimu

vEd0/vRdmax : iskorišćenost na obimu u0

vEd/vRdc : iskorišćenost (zatezanje u betonu)

r1: rastojanje izmeĊu prve šipke armature i konveksne ivice stuba

fywdeff: odreĊena sila proboja u armaturi protiv proboja

Asw: površina armature protiv proboja na kritiĉnom kontrolnom obimu

Nsr: broj krugova armature protiv proboja

Uputstvo 263

6.5.8.2. Analiza proboja ploča prema DIN 1045-1 standardu

Potrebna armatura protiv proboja se raĉuna prema sledećim pravilima:

Spoj stub-ploĉa ne otkazuje ako je odreĊena sila smicanja manja ili jednaka projektovanoj vrednosti

maksimalne otpornosti na proboj smicanjem duţ kontrolnog dela i ako je projektovana vrednost

otpornosti protiv proboja smicanjem ploĉe sa armaturom protiv proboja: Rdsd vv

Projektovana vrednost odreĊene sile smicanja je du

Vv sd

sd

, gde je β koeficijent koji izraţava

dodatne napone usled ekscentriĉnih sila.

DIN 1045-1 pretpostavlja da je kritiĉni presek na rastojanju od 1,5d od ivice popreĉnog preseka.

Projektovana vrednost otpornosti na probijanje veze bez armature protiv proboja je odreĊena

pomoću formule:

syRdRdctaRdctRdRd vvvvfv ,max,,, ,,, .

dfv cdckctRd 12,010014,0 3/111, ,

ctRdaactRd vv ,,,

Projektovana vrednost maksimalne otpornosti protiv probijanja smicanjem je ctRdRd vv ,max, 7,1

Na prvom obimu na rastojanju od dr 5,00 od ivice popreĉnog preseka zahtevani intenzitet

smiĉuće sile proboja je 0

0,0,

u

fAvv

ydswscRdsyRd

.

Projektovana vrednost otpora protiv probijanja spoja sa armaturom protiv probijanja je

wi

ydswscRdsyRd

su

dfAvv

,,

Ako je ctRdsd vv , , potrebna koliĉina armature protiv proboja na smicanje je izraĉunata duţ

kritiĉnog obima koristeći zahtev da je syRdsd vv , .

Info panel

Pod izabranim propisima prikazuju se sledeće karakteristike

elemenata i materijala.

h: debljina ploĉe

d: efektivna debljina ploĉe

α ugao izmeĊu ploĉe i armature protiv proboja

sw: rastojanje izmeĊu kruţne armature

H1: minimalna potrebna debljina ploĉe sa armaturom protiv proboja

H2: minimalna potrebna debljina ploĉe bez armature protiv proboja

NEd: projektna vrednost sile proboja

M Edx, M Edz projektna vrednost momenta

β: koeficijent ekscentriciteta

u0: kontrolni obim na obimu stuba

u1: kritiĉni kontrolni obim na rastojanju 2d

vEd: odreĊena sila proboja duţ obima u1

vRdmax: maksimum odreĊene sile proboja

vRdct: odreĊena sila proboja bez armature protiv proboja

vEd/vRdmax : iskorišćenost na kritiĉnom kontrolnom obimu

vEd/vRdct : iskorišćenost (zatezanje u betonu)

Kappas korekcioni koeficijent: 2

2001

d

r1: rastojanje izmeĊu prve šipke armature i konveksne ivice stuba

Asw: površina armature protiv proboja na kritiĉnom kontrolnom obimu

Nsr: broj krugova armature protiv proboja

264

Upozorenja i poruke o greškama

Poruka Sila pritiska u ploči je prevelika.

Uzrok Dodeljena sila je toliko velika da dolazi do otkaza u betonu bez obzira na armaturu.

Rešenje Najefikasnije rešenje je povećanje debljine ploĉe.

Kritiĉna površina proboja se moţe proširiti povećanjem debljine ploĉe i/ili veliĉine stuba (na ovaj

naĉin se smanjuje sila smicanja).

Izabrati veću marku betona.

6.5.9. Dimenzionisanje temeljnih stopa

AxisVM moţe odrediti potrebnu veliĉinu i armaturu pravougaonog oblika temelja (sa ili bez stope),

kao i proveriti temelj na klizajne i probijanje prema Evrokod 7 i MSz propisima.

Veličina temelja Pomoću profila tla i unutrašnjih sila ovaj modul iterativnim putem odreĊuje potrebnu veliĉinu

temelja. Zatim se raĉuna efektivna površina temelja za sluĉajeve i kombinacije opterećenja, sile,

momenti i otpori, iskorišćenost i armatura protiv smicanja ako je neophodna. Ovaj modul takoĊe

proverava i stabilnost temelja.

Minimalna veliĉina temeljne stope se dobija proširivanjem graniĉnog pravougaonika stuba, u svakom

pravcu za 4 puta visine stope. Stranice stope ne smeju biti veće od odgovarajuće stranice temelja.

Kordinatni sistem korišćen pri proračunu temelja je koordinatni sistem oslonca.

Provera loma tla Veliĉina temelja se povećava dok se ne postigne da je projektni pritisak u tlu manji od nosivosti tla:

RdEd qq .

Upozorenja i greške:

Ako je veća stranica temelja prelazi 10 puta debljinu prikazuje se poruka upozorenja, a ako prelazi 20

puta debljinu program prekida iteracioni proces i prikazuje poruku o greški.

Armatura

osnovne temeljne

ploče

Ako su zadati pozicija i preĉnik armature modul odreĊuje potrebnu koliĉinu armature u gornjoj i

donjoj zoni u x i y pravcu prema sledećem dijagramu.

U obzir se uvek uzima minimalna koliĉina armature.

Potrebno rastojanje izmeĊu šipki se odreĊuje prema preĉniku šipki.


Program prikazuje poruku upozorenja ako je potrebna pritisnuta armatura ili ako je izraĉunata

koliĉina veća od maksimalno dozvoljene ( cs AA 04,0 ).

Provera na

klizanje

Modul odreĊuje da li je dobijeni napon usled horizontalne sile ispod vrednosti otpornosti na klizanje i

to izmeĊu

1) tla i zaštitnog sloja betona (mršavog betona),

2) Sloja „mršavog“ betona i temelja izraĉunatog preko efektivne površine.

RdEd i 22 RdEd

Uputstvo 265

Provera na

probijanje Modul proverava i otpornost na smicanje temelja ( max,Rdv ), na obimu stuba i odreĊuje potrebnu

koliĉinu armature protiv smicanja.

U proraĉunu se smanjuje sila probijanja usled reakcije tla na efektivnu površinu (i unutar kritiĉne

linije proboja).

Proraĉun na proboj zadovoljava ako je

RdEd vv

Bez armature protiv smicanja

max,

,min

Rd

cRdRd v

vv , sa arm. protiv smicanja

max,

,min

Rd

csRdRd v

vv


Ako je cRdEd vv , , nije potrebna armatura protiv smicanja.

Ako je cRdEdRd vvv ,max, , potrebna je armatura protiv smicanja.

Ako je max,RdEd vv , ploĉa stope otkazuje usled probijanja. Potrebno je povećati dimenzije

popreĉnog preseka stuba.

Ako je projektovan stepenasti ili temelj sa nagnutim stranama veliĉina pedastala se odreĊuje

proverom zahteva na probijanje tako da se ne raĉuna iskorišćenost usled probijanja.

Parametri za

dimenzionisanje

temelja prema

Evrokodu

Kliknuti na Dimenzionisanje temelja i selektovati jedan ili više taĉkastih oslonaca sa vertikalnim ili

kosim stubom. (Ako su oslonci već selektovani nakon klika se prikazuje dijalog prozor).

U dijalog prozoru se definišu parametri za dimenzionisanje temelja.

Temeljna stopa Pod jeziĉkom Temeljna stopa selektovati tip temelja i zadati parametre geometrije i koeficijent

trenja izmeĊu stope i „mršavog“ betona. Ako je potrebno ukljuĉiti prekidaĉ Proračun armature. U

tom sluĉaju potrebno je zadati i poziciju armaturnih šipki (rastojanje izmeĊu ose šipki i gornje ili

donje ravni osnove ploĉe) i preĉnik šipki. Parmetri temeljne stope:

Beton materijal temeljne stope t dubina fundiranja (rastojanje od dna osnove ploĉe do nivoa 0) h2 visina stope ploĉe (visina stope ili frustuma) h1 debljina osnovne ploĉe hb debljina „mršavog“ betona (zaštitnog sloja betona) υcvk koeficijent trenja izmeĊu temeljne ploĉe i zaštitnog sloja betona

266

Tlo Pod jeziĉkom Tlo moguće je zadati profil tla i karakteristike ispune (slojeva tla). Profili tla se mogu

snimiti pod nazivom i kasnije ponovo uĉitati.

Karakteristike selektovanog sloja su prikazane u prozoru na panelu ispod ispisa Tlo, a karakteristike

ispune ispod ispisa Ispuna.

Karakteristike slojeva tla se mogu menjati i ove promene se mogu primeniti klikom na dugme

Promena slojeva. TakoĊe, moţe se menjati i naziv sloja i njegov opis. Boja sloja se menja klikom na

mali obojeni pravougaonik pored naziva. Ikonica Baze tla je postavljena pored pravougaonika za

odabir boje. Klikom na ovu ikonicu prikazuje se Baza sa predefinisanim karakteristikama sloja tla.

Slojevi tla sadrţe sledeće karakteristike:

Tip tla krupno, krupno potopljeno ili fino γ [kg/m

3] gustina

υ [°] unutrašnji ugao trenja υt [°] ugao trenja izmeĊu tla i betona c [kN/m

2] kohezija (samo za fina tla)

Baza tipova tla

Klikom na ikonicu Baza tipova tla prikazuju

se dve tabele. Nakon selektovanja tla i klika

na dugme U redu karakteristike selektovanog

tla se kopiraju u Tlo ili Ispuna prozor grupe

na panelu.

Uputstvo 267

Dostupne funkcije u panelu ikona Tlo su: Dodavanje novog sloja

tla, Pomeranje na gore, Pomeranje na dole, Brisanje.

Dodavanje novog sloja tla Dodaje novi sloj tla sa karakteristikama i debljinom sloja

definisanim u prozoru grupe. Novi sloj se uvek nalazi na dnu

profila tla.

Pomeranje na gore Pomera selektovani sloj tla na gore, unutar profila tla.

Pomeranje na dole Pomera selektovani sloj tla na dole, unutar profila tla.

Brisanje Briše selektovani sloj tla iz profila tla.

Dimenzionisanje

temeljne stope

Projektovani temelj će biti prikazan u pogledu od gore, sa slojevima tla, krugovima proboja i

automatski postavljenim kotnim linijama. 3D model se moţe zumirati (uvećati/umanjiti), pomerati i

rotirati kao i kod modela konstrukcije.

Unutrašnje sile

temeljne stope

Ova tabela prikazuje sile u selektovanim osloncima i najvaţnije rezultate ukljuĉujući izraĉunatu

geometriju.

Kako su sile u osloncima izraĉunate u lokalnom sistemu oslonca, x i y pravci su lokalni pravci x i y

pravaca oslonca. Ako su oslonci u globalnom sistemu ovo su globalni X i Y pravci. Simboli:

Rx, Ry, Rz,

Rxx, Ryy,

Rzz

oslonaĉke reakcije

qEd projektovani pritisak leţišta

qRd projektovani otpor leţišta

qEd /qRd koeficijent iskorišćenosti tla

axb armatura u donjoj zoni u lokalnom x pravcu (ako je raĉunata)

ayb armatura u donjoj zoni u lokalnom y pravcu (ako je raĉunata)

axt armatura u gornjoj zoni u lokalnom x pravcu (ako je raĉunata)

ayt armatura u gornjoj zoni u lokalnom y pravcu (ako je raĉunata)

268

τEd /τRd efikasnost na osnovu pomeranja temeljne stope u odnosu na zaštitni sloj betona

τEd2 /τRd2 efikasnost na osnovu pomeranja zaštitnog sloja betona u odnosu na tlo

vEd /vRd efikasnost na osnovu probijanja (za jednostavne ploĉe temeljnih stopa)

bx, by veliĉina ploĉe temeljne stope u x i y pravcu

dx*, dy* veliĉina pedastala (stepenasti ili piramidalni-frustum) u x i y pravcu

ex*, ey* ekscentricitet centra mase pedastala u x i y pravcu

Detalji

unutrašnjih sila

Prikazuje podatke u tabeli Unutrašnje sile temeljnih stopa i sledeće rezultate:

Način

dimenzionisanja

naĉin dimenzionisanja korišćen za proraĉun rezultata

cx, cy x i y veliĉina efektivnog pravougaonika

ex, ey ekscentricitet dejstva u x i y pravcu

Rebars xb šema armiranja donje zone u x pravcu (ako je raĉunata)

Rebars yb šema armiranja donje zone u y pravcu (ako je raĉunata)

Rebars xt šema armiranja gornje zone u x pravcu (ako je raĉunata)

Rebars yt šema armiranja gornje zone u y pravcu (ako je raĉunata)

τEd projektni napon smicanja izmeĊu temeljne stope i zaštitnog sloja betona

τRd projektni otpor smicanju izmeĊu temeljne stope i zaštitnog sloja betona

τEd2 projektni napon smicanja izmeĊu tla i zaštitnog sloja betona

τRd2 projektni otpor smicanju izmeĊu tla i zaštitnog sloja betona

VRdc minimalni projektovani otpor smicanju bez armature protiv proboja

VRdmax maksimalni projektovani otpor smicanju bez armature protiv proboja

VRdcs projektovani otpor smicanju sa armaturom protiv proboja

u1 duţina kritiĉne linije

Asw armatura protiv smicanja duţ linije proboja

Kopira slike u Clipboard

Štampa slike u Clipboard

Snima crteţe u Bazu crteţa

Prikaz parametara

Ukljuĉuje i iskljuĉuje simbole na crteţima

Proraĉun prema

Evrokod 7

propisima

Evrokod 7 dopušta razliĉite naĉine dimenzionisanja (DA). To su odreĊene kombinacije parcijalnih

koeficijenata za dejstva, karakteristika materijala i otpora. Setovi parcijalnih koeficijenata zadatih

dejstvima su dodeljeni kao A1, A2, setovi zadati karakteristikama materijala su M1, M2, a setovi

zadati otporima su R1, R2, R3. (Pogledati u EN 1997-1:2004, Dodatak A). Svaki naĉin

dimenzionisanja kombinuje ove setove parcijalnih koeficijenata.

Način dimenzionisanja Kombinacija Dejstva Karakteristike

materijala Otpori

DA1 Kombinacija 1 GSN A1 M1 R1

Kombinacija 2 GSU A2 M2 R1

DA2 GSN A1 M1 R2

DA3 GSU A2 M2 R3

Uputstvo 269

Program proverava A1+M1+R1 (DA1 / 1) i A1+M1+R2 (DA 2) za merodavne kombinacije GSN,

a A2+M2+R1 (DA1 / 2) i A2+M2+R3 (DA3) ) za merodavne kombinacije GSU.

Tako da su za svaku merodavnu kombinaciju izraĉunata dva rezultata.

Dimenzionisanje je izvršeno za set korisniĉki definisanih kombinacija ovih kombinacija za GSN i

GSU jer inaĉe temeljne stope mogu biti predimenzionisane.

Otpor tla se raĉuna kao ccccqqqqRd biNcsbiNqsbiNBsq 5,0

Prilikom provere na klizanje proraĉunava se da li temeljna stopa zadovoljava sledeći kriterijum

izmeĊu temeljne stope i zaštitnog sloja betona i zaštitnog sloja betona i tla:

dpdd RRH ;

gde je Hd projektovana vrednost horizontalne sile, Rd je otpornost na smicanje a Rp;d je pasivni otpor

tla sa strane temeljne tope.

Otpor na smicanje je izraĉunat preko sledeće formule

ddd VR tan ,

gde je Vd vertikalna sila, a δd ugao trenja:

tanarctand .

gde je φ ugao unutrašnjeg trenja, a γφ je parcijalni koeficijent otpornosti na smicanje definisan

naĉinom dimenzionisanja.

6.6. Dimenzionisanje elemenata čeličnih konstrukcija

6.6.1. Dimenzionisanje čeličnih konstrukcija prema Evrokod 3 standardu

EVROKOD 3 Modul za dimenzionisanje ĉeliĉnih konstrukcija moţe da se primeni za sledeće oblike popreĉnih

preseka:

Valjani I profili

Zavareni I profili

Kutijasti profili

Cevasti profili

Simetriĉni u odnosu na jednu osu I profili

„T“ profili

Puni pravougaoni profili

Puni kruţni profili

Proizvoljni oblici, moguće je da se ne proraĉunaju se sve vrednosti.

Klase popreĉnih preseka koje mogu da se dimenzionišu primenom modula je klasa 1, klasa 2 ili klasa

3, ali ne i klasa 4. Smatra se da su popreĉni preseci bez slabljenja (otvora) i bez limova debljih od

40mm.

Popreĉni preseci treba da su konstantni ili da se suţavaju.

TakoĊe se pretpostavlja da je opterećenje profila simetriĉnih u odnosu na jednu osu dejstva, u ravni

simetrije (ravni savijanja). Za opšte oblike bez ravni simetrije samo se proveravaju normalna sila-

moment savijanja- smicanje (N-M-V) i normalna sila pritiska-moment savijanja-izvijanje uticaji.

AxisVM će izvršiti samo proveru nosivosti koja je opisana u dalje u nastavku ovog teksta. Sve

ostale, standardima propisane provere (uticaj torzije, veze, bočne sile, itd.) korisnik treba da

posebno proračuna.

Glavne ose proizvoljnih profila treba da se poklapaju sa lokalnim y i z osama.

270

Klase poprečnih

preseka

Program identifikuje klasu popreĉnog preseka prema EN 1993-1-1, tabela 5.2, pretpostavljajući

samo pritisak i savijanje.

Provere Normalna sila-Savijanje-Smicanje [N-M-V] (EN 1993-1-1, 6.2.1, 6.2.8)

Pritisak-Savijanje-Izvijanje (u ravni savijanja ili torziono) [N-M-Buckl.]

(EN 1993-1-1, 6.3.3)

Normalna sila-Savijanje-Boĉno torziono izvijanje [N-M-LTBuckl.] (EN 1993-1-1, 6.3.3)

Smicanje /y [Vy] (EN 1993-1-1, 6.2.6)

Smicanje /z [Vz] (EN 1993-1-1, 6.2.6,

ENV 1993-1-1, 5.6.3)

Smicanje rebra-Savijanje-Normalna sila [Vw-M-N] (EN 1993-1-1, 6.2.1, 6.2.8)

Otpornosti Plastiĉna aksijalna otpornost [Npl,Rd] (EN 1993-1-1, 6.2.4)

Plastiĉna smiĉuća otpornost /y-osa [Vpl,y,Rd] (EN 1993-1-1, 6.2.6)

Plastiĉna smiĉuća otpornost /z-osa [Vpl,z,Rd] (EN 1993-1-1, 6.2.6)

Otpornost rebra na izboĉavanje [Vba,Rd] (ENV 1993-1-1, 5.6.3)

Elastiĉna fleksiona otpornost /yy [Mel,y,Rd] (EN 1993-1-1, 6.2.5)

Elastiĉna fleksiona otpornost /zz [Mel,z,Rd] (EN 1993-1-1, 6.2.5)

Plastiĉna fleksiona otpornost /yy [Mpl,y, Rd] (EN 1993-1-1, 6.2.5)

Plastiĉna fleksiona otpornost /zz [Mpl,z,Rd] (EN 1993-1-1, 6.2.5)

Minimalna otpornost na izvijanje (u ravni ili torziona) [Nb,Rd] (EN 1993-1-1, 6.3.1)

Maksimalna (pripadajuća minimalnoj sili izvijanja) vitkost [Lmax]

Otpornost na boĉno torziono izvijanje [Mb,Rd] (EN 1993-1-1, 6.3.2,

ENV 1993-1-1, Dodatak F1.2)

Uputstvo 271

Ove informacije su date programom kao pomoćni rezultati. Provere se sprovode primenom tzv.

formula interakcije. Standard daje objašnjenje elemenata formula i definiše oblast primene.

Izraĉunavaju se:

AfN yRk , yyRky WfM ,

i zyRkz WfM ,

,

gde su yply WW , i

zplz WW , za klasu 1 ili 2 preseka

i yely WW , i

zelz WW , za klasu 3 preseka.

Normalna sila-

Savijanje-

Smicanje

Štap moţe da bude pritisnut ili zategnut. Provera se izvodi prema EN 1993-1-1, 6.2.1 (7).

1

000

,

,

,

,

M

Rkz

Edz

M

Rky

Edy

M

Rk

Ed

M

M

M

M

N

N

Ako je smiĉuća sila veća od 50% smiĉuće otpornosti primenjuje se EN 1993-1-1, 6.2.

Pritisak-

Savijanje-

Izvijanje

Provere se sprovode prema EN 1993-1-1, 6.3.3 (6.61) i (6.62) za klase preseka 1, 2 i 3:

1

111

,

,

,

,

M

Rkz

Edzyz

M

Rky

Edyyy

M

Rky

Ed

M

Mk

M

Mk

N

N

( 0,1LT )

1

111

,

,

,

,

M

Rkz

Edzzz

M

Rky

Edyzy

M

Rkz

Ed

M

Mk

M

Mk

N

N

Normalna sila-

Savijanje-

Bočno torziono

izvijanje

Pretpostavlja se da je popreĉni presek konstantan i simetriĉan u odnosu na z osu, kao i da opterećenje

deluje u ravni simetrije (ravni savijanja). Pri odreĊivanju otpornosti za boĉno torziono izvijanje

vrednost k (ENV 1993-1-1, F1.2) se uzima jednaka vrednosti Kz (koeficijent duţine izvijanja).

"Slaba" osa je z-osa.

Provere se zasnivaju na jednaĉinama (6.61) i (6.62) EN 1993-1-1, 6.3.3 za klase preseka 1, 2 i 3:

1

111

,

,

,

,

M

Rkz

Edzyz

M

Rky

LT

Edyyy

M

Rky

Ed

M

Mk

M

Mk

N

N

1

111

,

,

,

,

M

Rkz

Edzzz

M

RkyLT

Edyzy

M

Rkz

Ed

M

Mk

M

Mk

N

N

LT je izraĉunato prema EN 1993-1-1 6.3.2.2 ili 6.3.2.3.

OdreĊivanje koeficijenata interakcije yyk ,

yzk , zyk i zzk je prema EN 1993-1-1, Dodatak B Metoda

(postupak) 2 (Tabele B.1 i B.2).

Koeficijenti ekvivalentnog raspodeljenog momenta myC , mzC , mLTC su dati u Tabeli B.3.

Za normalnu silu zatezanja provera se izvršava pomoću efektivnih momenata prema ENV 1993-1-1,

5.5.3.

Smicanje /y Sprovodi se prema EN 1993-1-1, 6.2.6.

1,,

,

Rdyc

Edy

V

V

Smicanje /z Sprovodi se prema EN 1993-1-1, 6.2.6 i ENV 1993-1-1, 5.6.3.

1),(min ,,,

,

RdbaRdzc

Edz

VV

V

Smicanje rebra-

Savijanje-

Normalna sila

Sprovodi se za preseke sa rebrom (I, U i kutijaste profile) prema EN 1993-1-1, 6.2.8, 6.2.9 uz

pretpostavku da je rebro paralelno sa lokalnom z osom..

1,

,

Rdf

Edg

M

M

272

Primenjuje se metoda zasnovana na pretpostavci o postkritiĉnom ponašanju.

Proračunski

parametri

Za dimenzionisanje prema EC3 u panelu Projektni parametri

elementima konstrukcije zadaju se vrednosti sledećih

parametara:

Klasifikacija moţe biti automatska ili se moţe eksplicitno

zadati.

Parametri

stabilnosti

Izvijanje

(fleksiono)

Ky, Kz: su parametri duţine izvijanja u pravcu y-ose i z-ose.

Ako je oslanjanje kontinualno i spreĉava izvijanje oko date

ose, dati parametar duţine izvijanja ima nultu vrednost. Ako

postoje meĊuoslonci, dati parametar duţine izvijanja uzima se

kao odnos duţine izvijanja (izmeĊu meĊuoslonaca) i duţine

elementa.

Bočno torziono

izvijanje

Kω: je parametar koji je mera speĉenosti vitoperenja. Njegova vrednost mora biti izmeĊu 0.5 i 1:

- ako vitoperenje nije spreĉeno onda je vrednost 1.0.

- ako je spreĉeno na oba kraja onda je vrednost 0.5.

- ako je spreĉeno samo na jednom kraju onda je vrednost 0.7.

Pogledati detaljnije u : Dodatak F1 u ENV 1993-1-1.

C1, C2, C3: su parametri koji zavise od odnosa krajnjih momenata, od parametra Kz i od tipa

opterećenja. C1 se raĉuna automatski. Kada spoljašnje opterećenje deluje na konstrukciju a mesto

delovanja se ne poklapa sa centrom smicanja popreĉnog preseka, moţe se zadati za C2 prema ENV

1993-1-1, Tabeli F1.2. U sluĉaju jednostruko simetriĉnih preseka, moţe se zadati i vrednost C3

prema ENV 1993-1-1, Tabela F1.2.

Za: je z koordinata napadne taĉke opterećenja u odnosu na teţište preseka sa znakom prema ENV

1993-1-1, Slika F1.1. Pozicija teţišta preseka i gornje ili donje ivice preseka se moţe birati preko

radio dugmadi.

Izbočavanje

rebra usled

smicanja

Preseci mogu da imaju rebro koje je:

Neukrućeno: nema popreĉnih ukrućenja,

Poprečno ukrućeno: popreĉna ukrućenja su rastojanju "a".

Program usvaja prisustvo popreĉnih ukrućenja u zonama oslonaca.

Čelični

konstrukcioni

elementi

Konstrukcioni elementi mogu da sadrţe više konaĉnih elemenata tipa greda/rebro. Program

proverava uslove koje moraju da zadovolje konaĉni elementi da bi pripadali konstrukcionom

elementu: da su na istoj pravoj liniji, da su od istog materijala, sa istim popreĉnim presekom i sa

istim lokalnim koordinatnim sistemom.

Program nudi dva naĉina za definisanje konstrukcionih elemenata:

Čelični strukturni elementi nisu isto što i strukturni elementi (Pogledati... 3.2.12 Spajanje delova

strukture).

Bilo koji ĉvor seta selekcije gde je

konektovan drugi konaĉni element

postaje krajnja taĉka strukturnog

elementa unutar seta selekcije

konaĉnih elemenata.

Uputstvo 273

Konaĉni elementi seta selekcije

postaju samo jedan strukturni

element bez obzira što mogu da

postoje i drugi konaĉni elementi

koji su konektovani sa njegovim

ĉvorovima.

Dijagrami Klik na neki element konstrukcije poziva panel sa dijagramima provere nosivosti.

274

6.6.2. Proračun veza zavrtnjevima

U AxisVM moţe da se odredi veza moment-krivina, moment nosivosti i poĉetna krutost veze

zavrtnjima po Evrokodu 3 (Deo 1.8 Proraĉun ĉvorova).

Tip veze Mogu da se raĉunaju sledeće veze:

1. veza stub-greda;

2. veza greda-greda.

Pretpostavke:

- Poprečni preseci grede i stuba su valjani i zavareni "I" profili.

- Spojna ploča grede naleže na nožicu stuba.

- Ugao veze grede je izmeĎu ± 30°.

- Poprečni preseci su 1,2, ili 3. klase.

- Normalna sila grede mora da bude manja od 0.05* Npl,Rd

Program proverava da li su zadovoljeni navedeni uslovi.

Algoritam

proračuna

Selektuje se greda i jedan od njenih ĉvorova (moţe da se selektuje više greda ako su materijal i

presek istih karakteristika)

Klikom na ikonu Proračun čvorova poziva se modul za proraĉun ĉvorova i pojavi se sledeći dijalog:

Uputstvo 275

Definisanje parametara se izvodi u tri koraka.

Ojačanja Mogu da se postave horizontalni i dijagonalni limovi za ojaĉanje kao i limovi za povećanje debljine

rebra zbog povećanja nosivosti veze.

Horizontalna ojaačanja

Dijagonalna ojačanja

Ploče za pojačanje debljine rebra

t1: povećanje debljine rebra preseka stuba

t2: povećanje debljine rebra preseka grede

Smičuća površina

rebra

Program sraĉunava smiĉuću površinu rebra sa eventualnim ojaĉanjima. Ako je rebro oslabljeno

otvorom u zoni spoja potrebno je smanjiti vrednost smiĉuće površine u skladu sa veliĉinom otvora u

rebru.

Završna ploča

Parametri za dimenzionisanje su:

- debljina lima

- materijal

- debljina šavova

- širina završne ploĉe (a)

- visina završne ploĉe (c)

- rastojanje izmeĊu gornje ivice noţice i gornje ivice završne

ploĉe (b)

- zavrtnji u produţetku završne ploĉe.

276

Mogu da se dodaju i redovi zavrtnjeva u zategnutom delu završne ploĉe.

Zavrtnjevi

Modul pozicionira zavrtnjeve istog tipa u dve kolone simetriĉno u odnosu na rebro preseka grede.

Parametri za dimenzionisanje su:

- veliĉina

- materijal

- broj redova

- d - rastojanje kolona zavrtnjeva.

U sluĉaju automatskog izbora poloţaja redovi zavrtnjeva su na istom odstojanju i proverava se

potrebno minimalno odstojanje izmeĊu zavrtnjeva i ivica završne ploĉe. Ako se iskljuĉi opcija

Podarazumevani raspored zavrtnjevi mogu da se rasporede i drugaĉije.

Javlja se poruka o greški ako nije zadovoljen uslov minimalnog odstojanja.

Minimalna odstojanja prema EC3:

1. IzmeĊu zavrtnjeva: 2,2 d

2. Od ivice završne ploĉe 1,2 d

3. U pravcu upravnom na silu 1,2 d

Rezultati Klikom na stavku Rezultati proraĉunava se veza moment-krivina, moment nosivosti (MrD) i poĉetna

nosivost veze (Sj,init).

Uputstvo 277

Prikazuje se upozorenje ako je moment nosivosti manji od potrebnog. Proračun uzima u obzir

istovremeno dejstvo momenta, normalne i smičuće sile, što za posledicu ima različite momente

nosivosti (MrD) iste veze za različite slučajeve (ili kombinacije) opterećenja. Zbog toga AxisVM

proverava MrD i MsD za sve slučajeve opterećenja.

Paleta ikona

Uĉitava parametre veze.

Snimaju se parametri veze zbog eventualnog kasnijeg korišćenja za druge veze.

Štampanje prikazanog dijagrama. Pogledati... 3.1.10 Štampanje.

Kopira dijagram u Clipboard

Snima dijagram u Galeriju

Tabela rezultata sadrţi:

- broj ĉvora,

- redni broj grede,

- redni broj sluĉaja ili kombinacije opterećenja,

- proraĉunski moment (MsD),

- moment nosivosti (MrD) i

- pregled rezultata i meĊurezultata proraĉuna.

6.7. Dimenzionisanje drvenih konstrukcija

EVROKOD 5

(EN 1995-1-1:2004) Modul za dimenzionisanje drvenih grednih konstrukcija se moţe primeniti za sledeće materijale i

popreĉne preseke drveta:

a) Pravougaoni za masivno drvo, Lepljeno lamelirano drvo (Leplam) i za lamelirane ploĉe od rezane

graĊe - furnir ploĉe (LVL-Laminated veener lumber)

b) Kruţne za masivno drvo

Masivno drvo (meko drvo, tvrdo drvo)

Leplam LVL

Karakteristike

materijala

Baza materijala sadrţi karakteristike materijala od masivnog, Leplam i LVL drveta prema vaţećem

EN standardu. (Masivno drvo: EN338, Leplam: EN 1194)

278

Karakteristična čvrstoća Oznaka

Ĉvrstoća na savijanje fm,k Ĉvrstoća na zatezanje paralelno vlaknima ft,0,k

Ĉvrstoća na zatezanje upravno na vlakna ft,90,k

Ĉvrstoća na pritisak paralelno vlaknima fc,0,k

Ĉvrstoća na pritisak upravno na vlakna fc,90,k Ĉvrstoća na smicanje upravno na vlakna u y pravcu

* fv,k,y

Ĉvrstoća na smicanje upravno na vlakna u y pravcu *

fv,k,z

*U slučaju punog i Leplam drveta fv,k,z= fv,k,y= fv,k

Moduli elastičnosti Oznaka

Srednja vrednost paralelna vlaknima E0,srednje Srednja vrednost upravna na vlakna E90,srednje 5% vrednost modula paralelna vlaknima E0,05

Srednja vrednost modula smicanja Gsrednje

Gustina Oznaka

Karakteristiĉna vrednost gustine ρk

Srednja vrednost gustine ρsrednje

Parcijalni koeficijent Oznaka

Parcijalni koeficijent materijala sM

Klase drveta Drveni elementi moraju posedovati klasu upotrebljivosti. Klasa upotrebljivosti se moţe podesiti u

dijalogu za definisanje greda.

Klase upotrebljivosti (EN 1995-1-1, 2.3.1.3):

Klasa upotrebljivosti 1 – gde proseĉna koliĉina vlage u većini mekih drva ne prelazi 12%. To

odgovara temperaturi od 20°C i relativnoj vlaţnosti okolnog vazduha koja prelazi 65% samo par

sedmica godišnje.

Klasa upotrebljivosti 2 – gde proseĉna koliĉina vlage u većini mekih drva ne prelazi 20%. To

odgovara temperaturi od 20°C i relativnoj vlaţnosti okolnog vazduha koja prelazi 85% samo par

sedmica godišnje.

Klasa upotrebljivosti 3 – gde proseĉna koliĉina vlage u većini mekih drva prelazi 20%.

Ĉvrstoća i ostale karakteristike materijala drveta zavise od klase upotrebljivosti.

Komponente

čvrstoće

Vrednosti ĉvrstoće se raĉunaju preko karakteristiĉnih vrednosti ĉvrstoće pomoću sledećih formula:

U sluĉaju ft,90,d , fc,0,d , fc,90,d , fv,d (Punih, Leplam, LFG drva):

M

kd

fkf

mod

U sluĉaju fm,d (Punih, Leplam, LFG drva):

M

khd

fkkf

mod

U sluĉaju ft,0,d (Punih i Leplam drva):

M

khd

fkkf

mod

U sluĉaju ft,0,d (LFG drva):

M

kld

fkkf

mod

gde su,

kmod koeficijent modifikacije (EN 1995-1-1, 3.1.3)

kh koeficijent visine (EN 1995-1-1, 3.2, 3.3, 3.4)

kl koeficijent duţine za LFG drvo (EN 1995-1-1, 3.4)

fk karakteristiĉna ĉvrstoća

γM parcijalni koeficijent materijala (EN 1995-1-1, Tabela 2.3)

Uputstvo 279

kh koeficijent Vrednosti karakteristiĉne ĉvrstoće fm,k i ft,0,k se odreĊuju za referentnu visinu grede. U sluĉaju punog

i Leplam drveta ako je visina (h) popreĉnog preseka manja od referentne vrednosti, projektna

ĉvrstoća se mnoţi sledećim koeficijentom.

Puno drvo:

3,1;

150min

2,0

hkh (ako je k ≤ 700 kg/m

3)

Leplam:

1,1;

600min

1,0

hkh

U sluĉaju LFG drveta ako visina (h) popreĉnog preseka nije jednaka referentnoj vrednosti, projektna

ĉvrstoća se mnoţi sledećim koeficijentom.

LFG:

2,1;

300min

s

hh

k (gde je s veliĉina dejstva eksponenta)

h je visina popreĉnog preseka u mm.

Referentne visine su:

- puno drvo: 150 mm

- Leplam: 600 mm

- LFG: 300 mm

kl koeficijent Vrednost ft,0,k karakteristiĉne ĉvrstoće LFG drveta odreĊena je za referentnu duţinu grede. Ako je

duţina grede (l) razliĉita od referentne duţine, projektna ĉvrstoća se mnoţi sledećim koeficijentom:

1,1;

3000min

2

s

ll

k (gde je s veliĉina dejstva eksponenta)

l je duţina grede u mm.

Referentna duţina iznosi: 3000 mm

Moduli za analizu Tip analize Moduo (GSU) Moduo (GSN)

Prvog reda,

linearno elastiĉno )1(.

def

srednje

finsrednjek

EE

)1( 2

.

def

srednje

finsrednjek

EE

)1(.

def

srednje

finsrednjek

GG

)1( 2

.

def

srednje

finsrednjek

GG

Drugog reda,

linearno elastiĉno M

srednje

d

EE

M

srednje

d

EE

M

srednje

d

GG

M

srednje

d

GG

Frekvencija Esrednje , Gsrednje Esrednje , Gsrednje

U konzervativnom naĉinu proraĉuna je korišćeno 2 = 1,0.

Pretpostavke za

dimenzionisanje

U gredama ne postoje otvori i druga slaba mesta.

Popreĉni presek je konstantan (pravougaoni, kruţni) ili se linearno menja po visini duţ grede

(trapezoidna greda).

Vlakna su paralelna sa x osom grede.

U sluĉaju trapezoidne grede vlakna su paralelna jednoj poduţnoj ivici.

Dominantna ravan savijanja grede je x-z ravan grede (moment oko y ose).

Iy ≥ Iz

U sluĉaju Leplam, lamele su paralelne sa y osom popreĉnog preseka.

U sluĉaju LFG, lamele su paralelne sa z osom popreĉnog preseka.

280

Provere Normalna sila-Savijanje [N-M] (EN 1995-1-1, 6.2.3, 6.2.4)

Sila pritiska-Savijanje-Izvijanje (u ravni) [N-M-Izvijanje] (EN 1995-1-1, 6.3.2)

Normalna sila-Savijanje-Boĉno torz. izvijanje [N-M-BT izvijanje] (EN 1995-1-1, 6.3.3)

Smicanje /y -Torzija /x [Vy-Tx] (EN 1995-1-1, 6.1.7, 6.1.8)

Smicanje /z -Torzija /x [Vz-Tx] (EN 1995-1-1, 6.1.7, 6.1.8)

Moment /y (napona zatezanja upravan na vlakna) [My] (EN 1995-1-1, 6.4.3)

Izračunati

parametri rel,y -Koeficijent relativne vitkosti (y) /u z-x ravni grede/

rel,z –Koefijijent relativne vitkosti (z) /u y-x ravni grede/

kc,y - Koeficijent izvijanja (nestabilnosti) (y) /u z-x ravni grede/ (EN 1995-1-1, 6.3.2)

kc,z – Koeficijent izvijanja (nestabilnosti) (z) /u x-y ravni grede/ (EN 1995-1-1, 6.3.2)

kcrit - Koeficijent boĉnog torzionog izvijanja (EN 1995-1-1, 6.3.3)

kh - Koeficijent visine (EN 1995-1-1, 3.2, 3.3, 3.4)

kmod -Koeficijent modifikacije (EN 1995-1-1, 3.1.3)

AxisVM izvršava samo navedene provere. Sve ostale provere navedene u standardu za

dimenzionisanje kao što su oslonci, veze, itd. je ostavljeno da proračuna korisnik.

Normalna sila-

Savijanje

Normalna sila moţe biti sila zatezanja ili pritiska.

Zatezanje i moment (EN 1995-1-1, 6.2.3)

1,,

,,

,,

,,

,0,

,0,

dzm

dzmm

dym

dym

dt

dt

fk

ff

1,,

,,

,,

,,

,0,

,0,

dzm

dzm

dym

dymm

dt

dt

ffk

f

Pritisak i moment (EN 1995-1-1, 6.2.4)

1,,

,,

,,

,,2

,0,

,0,

dzm

dzmm

dym

dym

dc

dc

fk

ff

1,,

,,

,,

,,2

,0,

,0,

dzm

dzm

dym

dymm

dc

dc

ffk

f

gde su,

km = 0,7 u sluĉaju pravougaonog popreĉnog preseka

km = 1,0 u svim ostalim sluĉajevima.

Sila pritiska-

Moment-Izvijanje

(EN 1995-1-1, 6.3.2)

1,,

,,

,,

,,

,0,,

,0,

dzm

dzmm

dym

dym

dcyc

dc

fk

ffk

1,,

,,

,,

,,

,0,,

,0,

dzm

dzm

dym

dymm

dczc

dc

ffk

fk

gde su,

kc,y -Koeficijent izvijanja (nestabilnosti) (y) /u z-x ravni grede/ (EN 1995-1-1, 6.3.2)

kc,z - Koeficijent izvijanja (nestabilnosti) (z) /u x-y ravni grede/ (EN 1995-1-1, 6.3.2)

U sluĉaju sile zatezanja fc,0,d je zamenjeno sa ft,0,d , i kc,y = kc,z = 1,0

Uputstvo 281

Normalna sila-

Savijanje-

BT izvijanje

Za boĉno torziono izvijanje proveriti pretpostavke u programu da se greda savija u z-x ravni (oko y

ose). Ako postoji više istovremenih Mz momenata na gredi i napon pritiska od Mz dostigne 3% od

fc,0,d prikazuje se poruka upozorenja.

Samo savijanje (EN 1995-1-1, 6.3.3)

1,

,

dmcrit

dm

fk

Sila pritiska i moment (EN 1995-1-1, 6.3.3)

1,0,,

,

2

,

,

dczc

dc

dmcrit

dm

fkfk

Sila zatezanja i moment

U sluĉaju malih zatezanja i savijanja gde se moţe pojaviti boĉno u Evrokodu 5 ne postoji pravilo za

taj sluĉaj.

Koristi se sledeća konzervativna provera.

1,

,

dmcrit

dmt

fk

i 0,

A

N

W

M d

y

ddmt

gde je,

kcrit - koeficijent boĉnog torzionog izvijanja prema sledećoj tabeli:

λrel,m ≤ 0,75 kkrit = 1,0

0,75 < λrel,m ≤

1,4

kkrit = 1,56-

rel,m λrel,m ≤ 0,75 2

,/1 mrelkritk

Smicanje -Torzija U Evrokodu 5 ne postoji pravilo za istovremeno dejstvo sile smicanja i momenta torzije.

U tom sluĉaju program koristi formule interakcije prema švajcarskim standardima SIA 265:2003.

Smicanje(y) i torzija

1

2

,

,,

,

,

dv

dyv

dvshape

dtor

ffk

Smicanje(z) i torzija

1

2

,

,,

,

,

dv

dzv

dvshape

dtor

ffk

gde je,

koblika – koeficijent oblika popreĉnog preseka, i to za:

- kruţni oblik popreĉnog preseka: koblika= 1,2

- pravougaoni oblik popreĉnog preseka: 0,2; /15,01min bhkoblika

282

Parametri za

dimenzionisanje

Za dimenzionisanje zasnovano na Evrokod 5 standardu potrebno je definisati sledeće parametre i

dodeliti ih elementima konstrukcije:

Pravac vlakana Postavka prava vlakana u sluĉaju trapezoidne grede. Pravac vlakana moţe biti paralelan sa gornjom

ili sa donjom ivicom. Gornja ivica „leţi“ u +z pravcu popreĉnog preseka.

Parametri

stabilnosti

Izvijanje Ky, Kz: koeficijent duţine izvijanja oko y i z ose, respektivno.

l

lK

yefy

, ;

l

lK

zefz

,

gde je,

l – duţina elementa i

lef,y i lef,z – duţina izvijanja elementa oko y i z ose.

(lef,y – je duţina izvijanja u x-z ravni elementa)

(lef,z – je duţina izvijanja u x-y ravni elementa)

Bočno torziono

izvijanje

KLT: koeficijent boĉnog torzionog izvijanja oko z ose.

l

lK

efLT

gde je,

l – duţina elementa i

lef – duţina boĉnog torzionog izvijanja elementa oko z ose.

Kada opterećenje ne deluje u centru mase, program modifikuje duţinu boĉnog torzionog izvijanja na

sledeći naĉin:

- ako opterećenje deluje na pritisnutu ivicu elementa lef se povećava za 2h

- ako opterećenje deluje na zategnutu ivicu elementa lef se amanjuje za 0,5h

Uputstvo 283

Informaciona vrednost koeficijenta KLT .

(Neke od ovih vrednosti se mogu pronaći u EN 1995-1-1, Tabela 6.1)

Tip opterećenja

(neposredno opterećenje)

My raspodela momenta

izmeĊu boĉnih oslonaca

Uslovi boĉnog oslanjanja (u x-y

ravni)

pz

0,9

Fz

0,8

Fz Fz

¼ ½ ¼

0,96

pz

0,42

Fz

0,64

Tip opterećenja (posredno opterećenje)


izmeĊu boĉnih oslonaca


ravni)

M

M

1,0

M ½

M

0,76

M

M=0

0,53

M ½

M

0,37

M

M

0,36

Tip opterećenja (konzola)



ravni)

pz

0,5

Fz

0,8

284

Elementi Dimenzionisanje se izvršava na elementima konstrukcije koji se sastoje od jednog ili više konaĉnih

elemenata (grede i/ili rebra). Grupa konaĉnih elemenata moţe postati element za dimenzionisanje

samo ako konaĉni elementi iz grupe zadovoljavaju zahtevane provere programa: da se nalaze na istoj

pravoj liniji ili luku, da su od istog materijala, popreĉnog preseka i da im je vezan lokalni koordinatni

sistem.

Programom se mogu dimenzionisati elementi na dva naĉina opisana u nastavku:

Bilo koji ĉvor selektovanog seta konaĉnih elemenata

gde je povezan drugi konaĉni element će postati

krajnji ĉvor elementa konstrukcije unutar

selektovnog seta konaĉnih elemenata.

Konaĉni elementi u selektovanom setu postaju samo

jedan element za dimenzionisanje bez obzira na

ostale konaĉne elemente povezane u njegovim

ĉvorovima.

Dijagrami

rezultata

Klikom na dimenzionisani element program prikazuje dijagrame svih odgovarajućih provera.

Štampanje

UreĊivanje izveštaja

Sluĉaj opterećenja / kombinacija

Broj elementa

Dodavanje u

Galeriju izveštaja

Uputstvo 285

7. AxisVM Viewer i Viewer Expert

AxisVM Viewer Sa internet adrese www.axisvm.eu moguće

je besplatno preuzeti program. AxisVM

Viewer je besplatna verzija programa za

pregled AxisVM modela, bez mogućnosti

bilo kakvih promena na modelu. TakoĊe,

nije moguće ni štampanje crteţa, tabela kao

ni izveštaja.

Ovaj program sluţi samo za prikaz modela i

rezultata u okruţenjima koja nemaju

instaliran AxisVM.

Snimanjem fajla u AxisVM Viewer (*.AXV) fajl format (Videti u......Fajl/Izvoz) spreĉava se

eventualna zloupotreba fajla modela jer će u tom formatu biti moguć samo pregled informacija o

modelu (ulazni podaci o geometriji, materijalima, profilima, opterećenjima...) i rezultata analize i

dimenzionisanja. Verzije programa koje se mogu naći na trţištu ne mogu da ĉitaju AXV format

fajlova ali zato Viewer moţe. Ovaj format garantuje zaštitu Vašeg rada.

AxisVM Viewer

Expert

Vlasnici AxisVM legalne verzije programa AxisVM imaju mogućnost kupovine Viewer Expert

verzije koja dozvoljava štampanje dijagrama, tabela i izveštaja ili postavljanje privremenih kotnih

linija i opisa pomoću tekst box funkcije. Ipak, ne dozvoljava se snimanje bilo kakvih promena na

fajlu.

http://www.axisvm.eu/

286


Uputstvo 287

8. AxisVM programiranje

AxisVM

COM server

AxisVM kao i mnoge druge Windows aplikacije podrţava Microsoft COM tehnologiju

programiranja i veze sa drugim programima. U Windows bazu registra se ubacuju klase COM

servera i omogućava se veza programa AxisVM sa ostalim programima.

Bilo koji program zatim ĉita informacije o fajlu odnosno objektu i poziva funkcije programa

AxisVM preko interfejsa omogućenog COM serverom. Program koji podrţava COM tehnologiju

moţe da poziva AxisVM, kreira model, izvrši proraĉun i dobije rezultate preko AxisVM COM

servera. Ovo je najbolji naĉin za:

kreiranje i analizu parametarskih modela,

pronalaţenje rešenja pomoću iteretivnih metoda ili

pravljene dodatnih modula za program.

DLL moduli snimljeni u Plugins direktorijumu AxisVM-a su automatski dodati u Plugins meni

kreirajući poddirektorijumsku strukturu u Plugins direktorijumu. Specifikacije i primeri

programiranja preko aplikacije AxisVM COM server, mogu se preuzeti sa interneta i nalaze se na

AxisVM sajtu www.axisvm.com.

http://www.axisvm.com/

288


Uputstvo 289

9. Kreiranje modela „korak po korak“

9.1. Model rešetke u ravni

Geometrija

1.) Definisati geometriju, na primer: u ravni X-Z.

Postaviti X-Z pogled.

Nacrtati geometriju rešetke.

Poligonalna

linija

Konaĉni elementi

1.) Definisati konaĉne elemente štapova rešetke.

Štap

Selektovati linije koje će imati iste popreĉne preseke i materijale za definisanje štap konaĉnih

elemenata.

2.) Definisati (uĉitati) karakteristike materijala (iz baze materijala).

Baza

materijala (na primer: ĉelik FE 430)

3.) Selektovti (kreirati) popreĉne preseke elemenata iz baze profila (preko editora profila).

Baza profila (na primer: 76x7.0)

4.) Definisati oslonce.

Tačkasti

oslonac

Preko globalnih

koordinata

Preko referenci

Selektovati ĉvorove sa istim uslovima oslanjanja i definisati oslonce.

5.) Definisati stepene slobode ĉvorova.

Stepeni slobode

čvorova

Selektovati sve ĉvorove rešetke. U listi izabrati stavku Rešetka u X-Z ravni.

Opterećenja

1.) Definisati sluĉajeve i kombinacije opterećenja.


i grupa

opterećenja

Kombinacija

opterećenja

290

2.) Zadati opterećenja (u ĉvorovima, termiĉka, greška (promena) duţine, sopstvena teţina).

Čvorovi

Rešetka

Rešetka

Rešetka

Rešetka

3.) Selektovati elemente rešetke koji imaju isto opterećenje.

Statika Startovati linearnu statiĉku analizu.

9.2. Model rama u ravni

Geometrija



Nacrtati geometriju.

Poligonalna

linija

Konaĉni elementi

1.) Definisati greda konaĉne elemente.

Greda

Selektovati linije koje će imati iste popreĉne preseke i materijale za definisanje greda konaĉnih

elemenata.

2.) Definisati (uĉitati) karakteristike materijala (iz baze materijala).

Baza

materijala (na primer: ĉelik FE 430)

3.) Selektovti (kreirati) popreĉne preseke elemenata iz baze profila (preko editora profila).

Baza profila (na primer: I 240)

Uputstvo 291


Tačkasti

oslonac

Preko globalnih koordinata

Relativno u odnosu na greda element

Preko lokalnih koordinata

Selektovati ĉvorove sa istim uslovima oslanjanja i definisati oslonce.

5. Definisati stepene slobode ĉvorova.

Stepeni slobode

čvorova

Selektovati sve ĉvorove rama. U listi izabrati stavku Ram u X-Z ravni.

Opterećenja

1) Definisati sluĉajeve i kombinacije opterećenja.


i grupa

opterećenja

Kombinacija

opterećenja

2.) Zadati opterećenja (u ĉvorovima, raspodeljena, termiĉka, greška (promena) duţine, sopstvena

teţina).

Ĉvorovi

Greda

Greda

Greda

Greda

Greda

Greda

3.) Selektovati greda elemente koji imaju isto opterećenje.


Oslonac

292

9.3. Model ploče

Geometrija

1.) Definisati geometriju, na primer: u ravni X-Y.

Postaviti X-Y pogled.

Nacrtati mreţu elemenata.

Četvorougaona

na

četvorouglove

n1-2=7

n2-3=5

Konaĉni elementi

1.) Definisati oblast.

Ploča Materijal Debljina elementa


Taĉkasti

oslonci

Linijski

oslonac

Relativno u

odnosu na

ivicu

Globalno

Za definisanje oslonaĉkih elemenata, prvo selektovati površinske elemente a zatim oslonaĉke ivice.

Ako se izabere relativno u odnosu na ivicu, tada je x osa u pravcu ivice, y osa upravna na ivicu

površinskog elementa (prema pravilu desne ruke) a z osa upravna na ravan površine.


Stepeni slobode

čvorova

Selektovati sve ĉvorove. U listi izabrati stavku Ploča u X-Y ravni.

Opterećenja



i grupa

opterećenja

Kombinacija

opterećenja

Uputstvo 293

2.) Zadati opterećenja (u ĉvorovima, linijsko, po površini, sopstvena teţina).

Ĉvorovi

Ploĉa

Ploča

Ploĉa

Ploĉa

3.) Selektovati oblast sa istim opterećenjem.

Pravac raspodeljenog opterećenja je upravan na ravan površine a znak je isti kao i znak lokalne z ose

ploĉe (na primer: pz=-10.00 kN/m2).

Konaĉni elementi

1.) Generisanje mreže konačnih elemenata

-selektovati oblast

-zadati proseĉnu veliĉinu konaĉnih elemenata (na primer: 0,5 m)


Stepeni slobode

čvorova

Selektovati sve ĉvorove. U listi izabrati stavku Ploča u X-Y ravni.


294

9.4. Model membrane

Geometrija



Nacrtati mreţu elemenata.

Četvorougaonik

Elementi

1.) Definisati elemente membrane.

Površinski

elementi

Membrana

Za definisanje membrana elemenata selektovati ĉetvorougaone/trougaone površine koje imaju iste

materijale, pravce lokalnih osa i debljinu.

2.) Definisati karakteristike materijala (na primer: selektovanjem iz baze materijala)

Baza

materijala (Beton C20/25)

3.) Definisati debljinu ( na primer: 200 mm)

4.) Program automatski generiše lokalni koordinatni sistem konaĉnih elemenata.

nx, ny, nxy unutrašnje sile odgovaraju x,y pravcima

5.) Definisati oslonaĉke elemente.

Uputstvo 295

Taĉkasti

oslonac

Linijski

oslonac

Relativno u odnosu na

ivicu

Globalno

Moguće je definisati i površinske oslonce (Winkler-ov tip elastičnog oslanjanja).

Za definisanje oslonaĉkih elemenata, prvo selektovati površinske elemente a zatim oslonaĉke ivice.

Ako se izabere relativno u odnosu na ivicu, tada je x osa u pravcu ivice, y osa upravna na ivicu

površinskog elementa (prema pravilu desne ruke) a z osa upravna na ravan površine.


Stepeni slobode

čvorova

Selektovati sve ĉvorove. U listi izabrati stavku Membrana u X-Z ravni.

Opterećenja



i grupa

opterećenja

Kombinacija

opterećenja

2.) Zadati opterećenja (u ĉvorovima, linijsko, po površini, sopstvena teţina).

Ĉvorovi

Membrana

Membrana

Membrana

Membrana

Selektovati oblast sa istim opterećenjem.

Pravac raspodeljenog opterećenja je definisan lokalnim x-y pravcem membrane

(na primer: py=-10.00 kN/m2).

296


9.5. Analiza spektra odgovora

Geometrija

Pogledati... 9.1.- 9.4. Šeme ulaznih podataka.

Konaĉni elementi

Pogledati... 9.1.- 9.4. Šeme ulaznih podataka.

Opterećenja/1

1.) Definisati opterećenja.

Opterećenja

2.) Zadavanje svih gravitacionih opterećenja koja se uzimaju u obzir kao masa pri analizi vibracija koja

se startuje posle statiĉke analize.

Analiza/1

1.) Startovati analizu vibracija. Najĉešće je potrebno izraĉunati 3 tona oscilovanja za ravanske a 9

tonova za prostorne konstrukcije.

Gravitaciono opterećenje opisano u taĉki: Opterećenja/1, uzeti u obzir u proraĉunu ukljuĉivanjem

prekidaĉa Konvertovanje opterećenja u mase.

Opterećenja/2

1.) Definisati sluĉaj opterećenja: seizmika.

Opterećenje

2.) Definisati parametre seizmiĉkih opterećenja.

Seizmika

Analiza/2

1.) Startovati linearnu statiĉku analizu.

2.) Prilikom generisanja seizmiĉkog sluĉaja opterećenja, kreiraju se dva tipa opterećenja. Jedno + sa

pozitivnim znakom vrednosti, a drugo - sa negativnim znakom vrednosti. Indeksima 01, 02, …, n

oznaĉavaju se rezultati (pomeranja i sile) za pojedine tonove slobodnih vibracija. Ovi sluĉajevi

opterećenja mogu da se koriste i prilikom kreiranja kritiĉnih kombinacija opterećenja.

Uputstvo 297

Pogledati... 4.10.20 Seizmiĉko opterećenje

M y( ) M y

( )

envelope

yM

298


Uputstvo 299

10. Primeri

10.1. Linearna statička analiza čeličnog okvira u ravni

Ulazni podaci AK-ST-I.axs

Geometrija:

Materijal: Ĉelik

Profil: I 240

Opterećenja:

Rezultati: AK-ST-I.axe

Komponenta Analitiĉki AxisVM

1.sl.opt. eXC( ) [mm] 17.51 17.51

M yA( ) [kNm] -20.52 -20.52

2.sl.opt. eXC( ) [mm] 7.91 7.91

M yA( ) [kNm] 63.09 63.09

300

10.2. Geometrijski nelinearna statička analiza čeličnog okvira u ravni

Ulazni podaci AK-ST-II.axs

Geometrija:

Materijal: Ĉelik

Profil: I 240

Opterećenja:

Rezultati AK-ST-II.axe

Komponenta Preko funkcija

stabilnosti

AxisVM

1.sl.opt. eXC( ) [mm] 20.72 20.58

M yA( ) [kNm] -23.47 -23.41

2.sl.opt. eXC( ) [mm] 9.26 9.22

M yA( ) [kNm] 66.13 66.25

Kontrola Ravnoteţa se proverava na deformisanom modelu.

Uputstvo 301

10.3. Analiza stabilnosti čeličnog okvira u ravni

Ulazni podaci AK-KI.axs

Geometrija i opterećenja:

Materijal: Ĉelik

Profil: I 240

Rezultati AK-KI.axe

Oblik izvijanja:

Parametar

kritiĉnog

opterećenja

Cosmos/M

AxisVM

ncr 6.632 6.633

302

10.4. Analiza slobodnih vibracija čeličnog okvira u ravni po teoriji I reda

Ulazni podaci AK-RZ-I.axs

Geometrija:

Materijal: Ĉelik

Profil: I 240

Rezultati AK-RZ-I.axe

Frekvencija [Hz]

Ton vibracija Cosmos/M

AxisVM

1 6.957 6.957

2 27.353 27.353

3 44.692 44.692

4 48.094 48.094

5 95.714 95.714

6 118.544 118.544

Uputstvo 303

10.5. Analiza slobodnih vibracija čeličnog okvira u ravni po teoriji II reda

Ulazni podaci AK-RZ-II.axs

Geometrija i opterećenja:

Materijal: Ĉelik

Profil: I 240

Rezultati AK-RZ-II.axe

Frekvencija [Hz]

Ton vibracija Cosmos/M

AxisVM

1 0.514 0.514

2 11.427 11.426

3 12.768 12.766

4 17.146 17.145

5 27.112 27.109

6 39.461 39.456

304

10.6. Linearna statička analiza AB konzole

Ulazni podaci VT1-ST-I.axs

E=880 kN/cm2

=0

t=0.10 m

p=100 kN/m

Mreţa: 4x16

Rezultati VT1-ST-I.axe

Komponenta Analitiĉki (sa uzimanjem u obzir

uticaja smicanja)

AxisVM

ezB( ) [mm] 15.09 15.09

nxA( ) [kN/m] 1800.00 1799.86

Uputstvo 305

10.7. Linearna statička analiza slobodno oslonjene AB ploče

Ulazni podaci VL1-ST-I.axs

E=880 kN/cm2

=0

t=0.15 m

p=50 kN/m2

Mreţa: 8x8

Rezultati

Komponenta Analitiĉki (ne uzimanjem u obzir

uticaja smicanja)

AxisVM (sa uzimanjem u obzir

uticaja smicanja)

ezA( ) [mm] 51.46 51.46

mxA( ) [kNm/m] 46.11 46.31

Analiza

konvergencije

Podele mreţa:

306

10.8. Linearna statička analiza uklještene AB ploče

Ulazni podaci VL2-ST-I.axs

E=880 kN/cm2

=0

t=0.15 m

p=50 kN/m2

Mreţa: 16x16

Rezultati VL2-ST-I.axe

Komponenta Analitiĉki (ne uzimanjem u obzir

uticaja smicanja)

AxisVM (sa uzimanjem u obzir

uticaja smicanja)

)(Aze [mm] 16.00 16.18

)(Axm [kNm/m] 22.01 22.15

)(Bxm [kNm/m] 64.43 63.25

)(Bxq [kN/m] 111.61 109.35

Analiza

konvergencije

Podele mreţa:

Uputstvo 307

11. Literatura

1. Bathe, K. J., Wilson, E. L., Numerical Methods in Finite Element Analysis, Prentice Hall, New Jersey, 1976

2. Bojtár I., Vörös G., A végeselem-módszer alkalmazása lemez- és héjszerkezetekre, Műszaki Könyvkiadó,

Budapest, 1986

3. Chen, W. F., Lui, E. M., Structural Stability, Elsevier Science Publishing Co., Inc., New York, 1987

4. Hughes, T. J. R., The Finite Element Method, Prentice-Hall, Inc., Englewood Cliffs, New Jersey, 1987

5. Owen D. R. J., Hinton E., Finite Elements in Plasticity, Pineridge Press Limited, Swansea, 1980

6. Popper Gy., Csizmás F., Numerikus módszerek mérnököknek, Akadémiai Kiadó Typotex, Budapest, 1993

7. Przemieniecki, J. S., Theory of Matrix Structural Analysis, McGraw Hill Book Co., New York, 1968

8. Weaver Jr., W., Johnston, P. R., Finite Elements for Structural Analysis, Prentice-Hall, Inc., Englewood Cliffs,

New Jersey, 1984

9. Dr. Szalai Kálmán, Vasbetonszerkezetek, vasbeton-szilárdságtan, Tankönyvkiadó, Budapest, 1990. 1998

10. Dr. Kollár László: Vasbeton-szilárdságtan, Műegyetemi Kiadó, 1995

11. Dr. Kollár László: Vasbetonszerkezetek I., Vasbeton-szilárdságtan az Eurocode 2 szerint, Műegyetemi Kiadó,

1997

12. Dr. Bölcskei E., Dr. Dulácska E.: Statikusok könyve, Műszaki Könyvkiadó, 1974

13. Dr. Dulácska Endre: Kisokos, Segédlet tartószerkezetek tervezéséhez, BME Építészmérnöki Kar, 1993

14. Porteous, J., Kermani, A., Structural Timber Design to Eurocode 5, Blackwell Publishing, 2007

15. Dulácska Endre, Joó Attila, Kollár László: Tartószerkezetek tervezése földrengési hatásokra, Akadémiai

Kiadó, 2008

16. Pilkey, W. D., Analysis and Design of Elastic Beams - Computational methods, John Wiley & sons, Inc., 2002

17. Navrátil, J., Prestressed Concrete Structures, Akademické Nakladatelství Cerm®, 2006

18. Szepesházi Róbert: Geotechnikai tervezés (Tervezés Eurocode 7 és a kapcsolódó európai geotechnikai

szabványok alapján), Business Media Magyarország Kft., 2008

19. Györgyi József: Dinamika, Műegyetemi Kiadó, 2003

20. Bojtár Imre, Gáspár Zsolt: Végeselemmódszer építőmérnököknek, Terc Kft., 2003

21. Eurocode 2, EN 1992-1-1:2004

22. Eurocode 3, EN 1993-1-1:2005

23. Eurocode 3, EN 1993-1-3:2006

24. Eurocode 3, EN 1993-1-5:2006

25. Eurocode 5, EN 1995-1-1:2004

26. Eurocode 8, EN 1998-1-1:2004

27. Paz,M., Leigh, W., Structural Dynamics - Theory and Computation, Fifth Edition, Springer, 2004

28. Chopra, A. K., Dynamics of Structures - Theory and Applications to Earthquake Engineering, Third Edition,

Pearson Prentice Hill, 2007

29. Biggs, J. M., Introduction to Structural Dynamics, McGraw-Hill, 1964

30. Weaver, W., Jr., P. R. Johnston, Structural Dynamics by Finite Elements, Prentice-Hall, 1987

31. Bathe, K. J., Finite Element Procedures, Prentice-Hall, 1996

32. www.axisvm.eu; Manual 10, Inter-CAD kft, 2010

33. Kovačević,D., Janjić,Ţ., AxisVM9 Uputstvo, hiCAD doo, 2009

http://www.axisvm.eu/

308

Beleške

Uputstvo 309

Beleške

310

Beleške