“a b 2011-j 2012€¦ · projekt je predstavljen instalacijom ukupno 66 vetrogeneratora na...

JEDNOGODIŠNJI MONITORING STANJA

ORNITOFAUNE I HIROPTEROFAUNE NA

PODRUČJU POTENCIJALNOG

VETROPOLJA “ALIBUNAR” U BANATU,

JUL 2011-JUN 2012

JUL 2012.

WindVision Windfarm A d.o.o.

Nosilac projekta WindVision Windfarm A doo Žarka Zrenjanina 10 26310 Alibunar, Srbija Tel.: +381 (0) 11 3283 527 Faks: +381 (0) 11 6301 527 PIB: 106376086 MB: 20588551

Odgovorno lice nosilac projekta Danilo Drndarski, direktor

………………………………

Obrađivač studije Biotope d.o.o. Nebojšina 12, 11000 Beograd, Srbija, Tel: +381 11 30 83 159 PIB : 10 68 07 365 MB: 20684801

Odgovorno lice za obrađivanje studije Jean-Yves Kernel

………………………………

Naziv dokumenta Jednogodišnji monitoring stanja ornitofaune i hiropterofaune na području potencijalnog vetropolja “Alibunar” u Banatu, Jul 2011-Jun 2012.

Nadležni organ Pokrajinski Zavod za Zaštitu Prirode, Novi Sad

Sačinjeno Jul 2012.

Sadržaj

PREAMBULA ...................................................................................................................................1

UVOD ................................................................................................................................................2

1. Predstavljanje projekta ............................................................................................................2

2. Predstavljanje istraživanog područja ........................................................................................2

METODOLOGIJA ZA MONITORING FAUNE ................................................................................4

I. Određivanje tri kategorije oblasti istraživanja ....................................................................4

II. Identifikovanje prirodnih staništa ....................................................................................7

Poljski put sa travnim marginama ...................................................................................................9

I. Procena ekološke zabrinutosti ............................................................................................ 10

MONITORING PTICA .................................................................................................................... 15

I. Metodologija za monitoring ptica ....................................................................................... 15

A. Prezentacija metodologije za monitoring ptica ............................................................... 15

B. Ograničenja metodologije monitoringa ptica ................................................................. 22

II. Prezentacija rezultata ...................................................................................................... 23

A. Prezentacija opštih podataka .......................................................................................... 23

B. Zaključak za ptice............................................................................................................ 47

MONITORING SLEPIH MIŠEVA ................................................................................................... 50

Ekološki kontekst za monitoing slepih miševa u Srbiji .......................................................... 50

I. Metodologija za monitoring slepih miševa ......................................................................... 51

A. Prezentacija metodologije za monitoring slepih miševa ................................................. 51

Metoda cenzusa u tački ........................................................................................................... 51

B. Ograničenja metodologije ............................................................................................... 59

II. Prezentacija podataka ..................................................................................................... 62

A. Prezentacija opštih podataka .......................................................................................... 62

B. Podaci od značaja za projekat u smislu ekološke zabrinutosti ....................................... 72

LITERATURA ................................................................................................................................. 85

PRILOG -Pregledne karte ciljnih vrsta beleženih na kritičnim visinama po mesecima ....................... 89

Sadržaj tabela

Tabela 1: Tabela za evaluaciju korake za procenu ekološke zabinutosti ............................................. 13

Tabela 2: Dinamika terenskih aktivnosti ............................................................................................ 16

Tabela 3:Geografski opis cenzusnih tačaka ........................................................................................ 17

Tabela 4: Dinamika terenskih izlazaka za period od jula 2011 do juna 2012 ....................................... 18

Tabela 5: Prikaz visinskih opsega korišćenih pri beleženju podataka .................................................. 19

Tabela 6: Lista vrsta ptica .................................................................................................................. 24

Tabela 7: Uporedni pregled statusa zaštite i konzervacije .................................................................. 32

Tabela 8: Pregled broja zabeleženih vrsta po cenzusnim tačkama ..................................................... 39

Tabela 9: Pregled broja zabeleženih jedinki/jata ciljnih vrsta na kritičnim visinama ........................... 40

Tabela 10: Pregled kategorija ugroženosti projektom sa definicijama kriterijuma .............................. 41

Tabela 11: Pregled statusa ugroženosti po vrstama uz opis ugroženosti ............................................ 43

Tabela 12: Šematski prikaz biološkog ciklusa slepih miševa ............................................................... 53

Tabela 13: Procena nivoa aktivnosti korišćenjem broja kontakata po noći ......................................... 54

Tabela 14: Visina leta i maksimalni domet pri lovu ............................................................................ 55

Tabela 15: Smrtnost slepih miševa izazvana vetroturbinama u Evropi ............................................... 57

Tabela 16: Tabela sa pregledom korišćenih skraćenica ...................................................................... 62

Tabela 17: Tabela za evaluaciju aktivnosti slepih miševa u avgustu (sa Anabat-ima) .......................... 63

Tabela 18: Tabela za evaluaciju aktivnosti slepih miševa u septembru 2011.( sa Anabat-ima) ............ 64

Tabela 19: Tabela za evaluaciju aktivnosti slepih miševa u septembru 2011 (sa SM2Bat-ima) ............ 64

Tabela 20: Tabela za evaluaciju aktivnosti slepih miševa u maju 2012. .............................................. 66

Tabela 21: Tabela za evaluaciju aktivnosti slepih miševa u junu 2012( sa SM2bat-ima) ...................... 68

Tabela 22: Tabela za evaluaciju aktivnosti slepih miševa u junu 2012 (sa Anabat-ima) ....................... 68

Tabela 23: slepih miševa obeležene na istraživanom području .......................................................... 70

Tabela 24: Zaštita, status i trend populacija slepih miševa zabeleženih na istraživanom području ili blizu njega ........................................................................................................................................ 73

Tabela 25: Rezultati .......................................................................................................................... 77

Sadržaj slika

Slika 1: Položaj potencijalnog vetropolja u AP Vojvodini ......................................................................2

Slika 2: Pregled staništa predmetne lokacije po Corine LC ...................................................................3

Slika 3: Staništa na istraživanom području ...........................................................................................7

Slika 4: Staništa na istraživanom području (2) ......................................................................................9

Slika 5: Gnezdo gavrana na dalekovodu ............................................................................................ 20

Slika 6: Tekunica (Spermophilus citellus) ........................................................................................... 21

Slika 7: Falco subbuteo ...................................................................................................................... 31

Slika 8: Emberiza hortulana ............................................................................................................... 32

Slika 9: Kutija za gnežđenje na dalekovodu........................................................................................ 33

Slika 10: Stepski soko na dalekovodu između Seleuša i Padine .......................................................... 34

Slika 11: Tekunica (Spermophilus citellus) .......................................................................................... 36

Slika 12: Circaetus gallicus................................................................................................................. 47

Slika 13: Detektor "Anabat" .............................................................................................................. 58

Slika 14: Detektor "SM2Bat" ............................................................................................................. 58

Slika 16: Plecotus sp. ......................................................................................................................... 59

Slika 15: Plecotus auritus ................................................................................................................... 59

Sadržaj karta

Karta 1: Položaj istraživanog područja u odnosu na naseljena mesta u južnom Banatu .......................5

Karta 2: Položaj turbina .......................................................................................................................6

Karta 3:pregledna karta staništa na istraživanom području .................................................................8

Karta 4: Raspored cenzusnih tačaka u odnosu na preliminarni razmeštaj turbina .............................. 16

Karta 5: : Pregled staništa na kojima je utvrđeno prisustvo tekunice (Spermophilus citellus) ............. 35

Karta 6: Šematska karta lovnog područja stepskog sokola za dva pronađena para ............................. 37

Karta 7: Prostorni raspored transekata i tačaka cenzusa slepih miševa .............................................. 52

Karta 8: Prostorni raspored transekata i tačaka cenzusa slepih miševa u avgustu 2011. .................... 63

Karta 9: Prostorni raspored transekata i tačaka cenzusa slepih miševa u septembru 2011. ................ 65

Karta 10: Prostorni raspored transekata i tačaka cenzusa slepih miševa u Maju 2012........................ 67

Karta 11: Prostorni raspored transekata i tačaka cenzusa slepih miševa u Junu 2012 ........................ 69

Karta 12: Cenzusne tačke koje pokazuju nivo ekološke zabrinutosti za Eptesicus serotinus ................ 78

Karta 13: Cenzusne tačke koje pokazuju nivo ekološke zabrinutosti za Nyctalus noctula ................... 79

Karta 14: Cenzusne tačke koje pokazuju nivo ekološke zabrinutosti za Pipistrellus kuhlii ................... 80

Karta 15: Cenzusne tačke koje pokazuju nivo ekološke zabrinutosti za Pipistrellus nathusii ............... 81

Karta 16: Granice područja od ekološke zabrinutosti za slepih miševa i granice projekta ................... 82

Karta 17: Prikaz zona visoka ekološke zabrinutosti za slepe miševe ................................................... 83

Jednogodišnji monitoring stanja ornitofaune i hipterofaune na području potencialnog vetropolja « Alibunar », jul 2011-jun 2012. Investitor WindVision. Izradio: Biotope d.o.o. u julu 2012. 1

PREAMBULA Ova studija je naručena od strane investitora WindVision, Obilićev venac 18-20, Beograd. WindVision je kompanija koja na teritoriji Srbije razvija projekte izgradnje vetroelektrana i ova studija je naručena za potrebe kompletiranja projektne dokumentacije i dobijanja dodatnih uslova zaštite prirode od strane Pokrajinskog zavoda za zaštitu prirode. Investitor WindVision razmatra razvoj projekta na lokalitetu koji se nalazi u ataru između sela Vladimirovac, Alibunar i Seleuš, a u okviru izrade projektne dokumentacije za gore navedenu studiju, unajmio je Biotope d.o.o. Beograd. Tražena studija mora da traje najmanje 12 meseci i da prikaže sledeće podatke: - prikaz svih vrsta ptica i slepih miševa koji se pojavljuju na predmetnom području - međunarodni i nacionalni status ugroženosti svake od zabeleženih vrsta ptica i slepih miševa - brojnosti populacija vrsta ptica i slepih miševa - sezonske promene brojnosti vrsta - pravce sezonskih i dnevno-noćnih migracija - lokacije reprodukcije - lokacije zaustavljanja u periodu seobe - lokacije zimovanja - moguće značajnije uticaje vetrogeneratora na ptice i slepe miševe Ovaj izveštaj pokriva period od 12 meseci. Da bi uspešno izveo ekološku traženu dijagnostiku, Biotope je sastavio ekspertski tim koji je izveo tražena istraživanja i kompletirao studiju koja predstavlja sintetizovane rezultate, prikazuje moguće uticaje i izlistava restrikcije za projekat. Tim Biotope-a:

Delphine Morin koordinacija tima Jean-Yves Kernel ornitolog Marko Janković ornitolog Miloš Radaković ornitolog Draško Grujić ornitolog Yves Bas hiropterolog Alexandre Haquart hiropterolog


UVOD

1. Predstavljanje projekta

Projekt je predstavljen instalacijom ukupno 66 vetrogeneratora na području južnog Banata, na parcelama koje pripadaju katastarskoj opštini Alibunar, a koje se nalaze oko 4km severo-zapadno od naseljenog mesta Alibunar (Karta 1). Planirana snaga svakog od vetrogeneratora je 3MW, pa je ukupna planirana instalirana snaga oko 198 MW. Visina instaliranog vetrogeneratora je oko 180m, od čega je visina stuba oko 120, a dužina elise 60m. Na osnovu ovoga, visinsko područje zahvaćeno operativnim radom je od 60-180m visine od tla. Slika 1: Položaj potencijalnog vetropolja u AP Vojvodini

2. Predstavljanje istraživanog područja

Istraživano područje je otvoreno stanište, predstavljeno pretežno poljoprivrednim površinama, kako u užem, tako i u širem smislu (Karta 2). Širi predeo odlikuje gusta mreža poljskih zemljanih puteva, koji služe za pristup poljoprivrednim poljima. Kao karakteristika se može navesti potpuno odsustvo drvoreda i živica uz poljske puteve i objekata koji bi privlačili biodiverzitet, a prirodna vegetacija se na užem istraživanom području svodi na travne margine


uz puteve i pojedinačne žbunove ili manja stabla, pretežno duda. No, i takvi prizori su retkost. Sa druge strane šire područje odlikuje nekoliko značajnih prirodnih staništa, a to su u prvoj meri lesne doline istočno i severozapadno od projektne lokacije i slatinski i suvi stepski pašnjaci uz sela. Još dalje gledano, za biodiverzitet šireg područja su od značaja i prostrane slatine na istoku, desno od puta Alibunar – Ilandža i Deliblatska peščara na jugu (Karta 2). Na poljima, glavne kulture su suncokret i šećerna repa, ali ni površine pod pšenicom nisu male. Pored ovih kultura srećemo i suncokret, ječam, uljanu repicu, šećernu repu, zvezdan i lucerku. Uže istraživano područje se ne nalazi unutar niti blizu zaštićenog područja iz ekološke mreže ali se nalazi u široj okolini SRP „Deliblatska peščara“ (Službeni glasnik Republike Srbije 3/2002) i područja planiranog za zaštitu „Slatine južnog Banata“. Slika 2: Pregled staništa predmetne lokacije po Corine LC


METODOLOGIJA ZA MONITORING FAUNE

I. Određivanje tri kategorije oblasti istraživanja

Budući da su ptice i slepi miševi leteće životinje, važno je uzeti u obzir veliku oblast, kako bi se izučilo njihovo ponašanje: selidba iz mesta gnežđenja/kolonije do lovne teritorije, prolećne i jesenje migracije. Iz ovog razloga, oblast istraživanja smo podelili na tri različite zone, od kojih je svaka usmerena na oblast projekta:

- uža oblast istraživanja - središnja oblast istraživanja - šira oblast istraživanja

Uža oblast istraživanja uključuje oblast projekta i 1 km tampon zonu okolo. Ovo je oblast gde smo preduzeli sistematsko inventarisanje ptica, slepih miševa i tekunica. Tamo se nalaze gotovo jedino otvorena polja (kukuruz, pšenica) sa retkim travnatim delovima oko staza, zauzimajući unutrašnje delove stepe na jugu projekta, i delove stepskih dolina na istoku. Središnja oblast istraživanja uključuje oblast u obimu od 5km oko granica oblasti projekta. Ovo je oblast gde smo preduzeli inventarisanje ptica, slepih miševa i tekunica na mestima od značaja. Ova mesta od značaja su prirodna staništa, uglavnom travni tereni prisutni u dolinama (koje se nalaze istočno i severo-zapadno od lokacije projekta), kao i blizu sela (Vladimirovac, Seleuš, Alibunar i Padina), ostaci prirodnih staništa, vodene površine, sela, raštrkani delovi šume i veštačke vodene površine nastale industrijskom aktivnošću farme svinja. Šira oblast istraživanja uključuje oblast u radijusu od 15km oko granica projekta. Ovo je oblast gde smo preduzeli inventarizaciju ptica i slepih miševa samo u zaštićenim oblastima (Deliblatska Peščara) i istraživanje tekunica i stepskog sokola na mestima od značaja.

Jedn

ogod

išnj

i mon

itorin

g st

anja

orn

itofa

une

i hip

tero

faun

e na

pod

ručj

u po

tenc

ialn

og v

etro

polja

« A

libun

ar »

, jul

201

1-ju

n 20

12. I

nves

titor

Win

dVisi

on.

Izra

dio:

Bio

tope

d.o

.o. u

julu

201

2.

5

Kart

a 1:

Pol

ožaj

ist

raži

vano

g po

druč

ja u

odn

osu

na n

asel

jena

mes

ta u

južn

om B

anat

u

Jedn

ogod

išnj

i mon

itorin

g st

anja

orn

itofa

une

i hip

tero

faun

e na

pod

ručj

u po

tenc

ialn

og v

etro

polja

« A

libun

ar »

, jul

201

1-ju

n 20

12. I

nves

titor

Win

dVisi

on.

Izra

dio:

Bio

tope

d.o

.o. u

julu

201

2.

6

Kart

a 2:

Pol

ožaj

turb

ina

Jednogodišnji monitoring stanja ornitofaune i hipterofaune na području potencialnog vetropolja « Alibunar », jul 2011-jun 2012. Investitor WindVision. Izradio: Biotope d.o.o. u julu 2012. Page 7

II. Identifikovanje prirodnih staništa

Oblast istraživanja je najvećim delom poljoprivredno zemljište. Kako bi se izradila konzistentna analiza ponašanja ptica i slepih miševa, neophodno je identifikovati staništa prisutna u tri kategorije oblasti istraživanja.

Sledeća mapa prikazuje najznačajnija staništa za ptice i slepe miševe: poljski put sa travnim marginama, vodena površina, naseljeno mesto, travna površina, šuma i voćnjaci.

Slika 3: Staništa na istraživanom području

Polje Polje i drvo

Vodena površina

©Biotope

©Biotope

©Biotope

Jedn

ogod

išnj

i mon

itorin

g st

anja

orn

itofa

une

i hip

tero

faun

e na

pod

ručj

u po

tenc

ialn

og v

etro

polja

« A

libun

ar »

, jul

201

1-ju

n 20

12. I

nves

titor

Win

dVisi

on.

Izra

dio:

Bio

tope

d.o

.o. u

julu

201

2.

8

Kart

a 3:

preg

ledn

a ka

rta

stan

išta

na

istr

aživ

anom

pod

ručj

u


Slika 4: Staništa na istraživanom području (2)

Poljski put sa travnim marginama

Polje i žbun

©Biotope

©Biotope


I. Procena ekološke zabrinutosti

Procena ekološke zabrinutosti: tri pitanja, a jedan zaključak: Pitanje 1: EKOLOGIJA: Da li je vrsta ugrožena vetroturbinama zbog svojih bioloških karakteristika?

• visina leta: Vrste koji lete na visinama između 50 i 200 metara imaju veću verovatnoću kolizije sa rotorom vetroturbine

• sposobnost vrste da izbegne koliziju sa vetrogeneratorom • preferencija vrste prema staništima prisutnim na projektnom području (neke vrste

love iznad vodenih površina, neke iznad šume, livade, iznad poljoprivrednih područja, a neke uniformno koriste prostor itd.)

Ako su vrste prirodno podložne vetroelektranama i uz to prisutne na projektnom području, njih smatramo za "osetljive vrste". Pitanje 2: BROJNOST: Da li je vrsta brojna na projektnom području? Ako je visok broj jedinki jedne vrste zabeležen na projektnom području, primećujemo da dati lokalitet može biti značajan za ovu vrstu. U tom slučaju kažemo da je vrsta “brojna” na datom lokalitetu. Pitanje 3: STATUS VRSTE: Kakav je status vrste na lokalnom, nacionalnom i međunarodnom nivou? Kada istražujemo vrstu, važno je proveriti da li su populacije date vrste brojne ili retke na lokalnom, nacionalnom i međunarodnom nivou. Odnosno, da li je trend populacije opadajući, stabilan ili se povećava. Na primer, pronalaženje 100 jedinki veoma česte vrste sa stabilnom populacijom nije značajno kao pronalaženje jedne jedinke retke vrste sa opadajućim trendom populacije. Na međunarodnom nivou, koristimo naučne podatke dobijene od IUCN-a, a na nacionalnom ili lokalnom nivou, koristimo Izveštaje i radove naučnika čije iskustvo i znanje su prepoznati od strane lokalnih pravnih organa. Za ovu studiju, kada su u pitanju slepi miševi, našu analizu usredsredili smo na status vrsta na nivou Srbije ali i dalje uzimajući u obzir međunarodni i lokalni status vrsta. Ako ne postoje podaci (nema dovoljno podataka) na nacionalnom nivou, koristimo status vrste na međunarodnom nivou.


IUCN kategorije statusa za vrste:

Izumrla: EX (na engleskom « Extinct ») - Nema poznatih preostalih jedinki. Iščezla u divljini: EW (na engleskom « Extinct in the wild ») – vrsta poznata samo u

zatočeništvu, ili kao naturalizovane populacije van istorijskog areala vrste. Kritično ugrožena: CR (na engleskom « Critically endangered ») - Ekstremno visok

rizik od istrebljenja u divljini. Ugrožena: EN (na engleskom « Endangered ») - Visok rizik od istrebljenja u

divljini. Ranjiva : VU (na engleskom « Vulnerable ») - Visok rizik od ugroženosti u divljini. Skoro ugrožena: NT (na engleskom « Nearly threatened ») - Verovatno da će postati

ugrožena u bliskoj budućnosti. Najmanja briga : LC (na engleskom « Least concern ») - Najniži rizik.

Rasprostranjeni i česti taksoni su uključeni u ovu kategoriju. Nedovoljno podataka: DD (na engleskom “Data deficient”) - Nema dovoljno

podataka da bi se napravila procena. Nije ocenjuje : NE (na engleskom « Not yet evaluated » – Status vrste još nije

ocenjen. Po IUCN, u grupu "ugroženih" spadaju "kritično ugrožene", "ugrožene" i "ranjive". Za ptice, budući da su lokalni IUCN statusi sada već stari 20 godina, a i IUCN je promenio sistem rangiranja taksona i reorganizovao nomenklaturu statusa u međuvremenu, da bi se ocenio značaj vrste, korišćeni su statusi definisani Direktivom o pticama EU (Annex I), i konzervacioni statusi definisani od strane Birdlife International (SPEC 1, SPEC 2, SPEC 3) I Internacionalni statusi IUCN-a (VU, EN, NT). Zaključak: ZABRINUTOST: Da li je vrsta ekološka briga za projekat? Kombinovanjem ove tri analize, zaključujemo da li vrsta predstavlja “nisku”, “srednju” ili “visoku” zabrinutost za projekat. Procena pravne zabrinutosti Jednom kada smo procenili da li vrsta predstavlja ekološku brigu za projekat, moramo razmotriti rezultate sa stanovišta srpskog i međunarodnog pravnog okvira. Zakon u Srbiji razlikuje:

• Strogo zaštićene vrste • Zaštićene vrste: ove vrste se mogu loviti pod uslovima određenim srpskim zakonom

Na međunarodnom nivou, pravni okvir za ptice i slepe miševe se sastoji od:

• Međunarodne konvencije koje za cilj imaju zaštitu biodiverziteta i koje je Srbija ratifikovala: konvencija o biodiverzitetu (CBD), Konvencija o migratornim vrstama ili Bonska konvencija (CMS)


• Direktive Evropske Unije: direktiva o staništima: Habitat direktiva (92/43/EEC): i direktiva o pticama: (2009/147/EC). Srbija je zemlja kandidat za ulazak u EU i trebalo bi da poštuje ove direktive, ali nema zakonsku obavezu da to i čini.

Većinu vremena pravni okvir za zaštitu prirode odražava ekološki status vrsta definisan od strane naučnika, ali ponekad Zakon pruža manju ili veću zaštitu. Naš zaključak za ovo istraživanje će u obzir uzeti kako ekološku, tako i pravnu zabrinutost.


Tabela 1: Tabela za evaluaciju korake za procenu ekološke zabinutosti

OSETLjIVOST (posledica ekologije

vrste)

BROJNOST NA LOKALITETU STATUS VRSTE ZAKLJUČAK:

ekološka zabrinutost

osetljiva brojna EN ili CR ili VU visoka

NT visoka

LC srednja

srednje brojna EN ili CR ili VU visoka

NT visoka

LC srednja

nije brojna EN ili CR ili VU srednja

NT srednja

LC niska

srednje osetljiva brojna EN ili CR ili VU visoka

NT srednja

LC niska

srednje brojna EN ili CR ili VU visoka

NT srednja

LC niska

nije brojna EN ili CR ili VU srednja

NT niska

LC niska

nije osetljiva brojna EN ili CR ili VU srednja

NT niska

LC niska

srednje brojna EN ili CR ili VU niska

NT niska

LC niska

nije brojna EN ili CR ili VU niska

NT niska

LC niska

Ova tabela prikazuje korake koje preduzimamo u proceni ekološke zabinutosti za vrste.


MONITORING PTICA


MONITORING PTICA

I. Metodologija za monitoring ptica

A. Prezentacija metodologije za monitoring ptica

1. Metodologija za sve vrste

Monitoring ptica i analiza potencijalnih uticaja vetropolja uglavnom prate smernice preporučene od strane Evropske komisije (European Commission, 2010) i izveštaja Birdlife-a Savetu evrope (Langston et Pullan, 2003) ali uz korekcije u skladu sa osetljivošću vrsta definisanoj na osnovu poznatog mortaliteta po Deurr-u (2012) i odlikama lokalne ornitofaune. Monitoring ptica vršen je upotrebom metoda cenzusa u tački i ograničenog transekta. Za identifikaciju ptica korišćena je standardna oprema za vizelnu detekciju i identifikaciju ptica, kao i zvučna identifikacija, a kretanje po terenu je vršeno najvećim delom peške, uz povremenu upotrebu vozila.

Cenzusne tačke su birane na način koji bi najbolje pokrio šire područje da bi se što preciznije otkrile šeme kretanja vrsta kroz ovo područje, kao i mesta zadržavanja ptica. Za cenzus su korišćene tačke koje su na karti označene brojevima od 1 do 25 i koje su ravnomerno raspoređene po prostoru bliže i dalje okoline potencijalnog vetropolja (Karta 5). Tačke su birane tako da se izbegne blokiranje preglednosti vidnog polja od strane drvoreda, živica, dina ili šume. Posebna pažnja je bila usmerena na što bolju pokrivenost svih prisutnih tipova staništa, ali je takođe gledano da sve cenzusne tačke budu lako dostupne, u blizini poljskih puteva. Metoda transekata je korišćena za povezivanje cenzusnih tačaka i izuzetno za kartiranje ptica na lokacijama koje nisu obuhvaćene cenzusnim tačkama.


Karta 4: Raspored cenzusnih tačaka u odnosu na preliminarni razmeštaj turbina

Terenskom radu je prethodio i sledio kabinetski rad, prilikom kojeg su pripremane GIS podloge za terenski rad, proučavanje relevantne literature i analiza sakupljenih rezultata i njihovo organizovanje u baze podataka.

Pregled dinamike realizovanih terenskih aktivnosti po mesecima dat je u Tabeli 1, gde su predstavljeni istraživački dani i broj sati proveden na terenu.

Tabela 2: Dinamika terenskih aktivnosti

Mesec Dani u mesecu Ukupno dana Ukupno sati Jul 24,25,26 3 34 Avgust 19,20,21 3 30 Septembar 12,13,14 3 26 Oktobar 1,2,16 3 12 Novembar 29 1 9 Decembar 24,25 2 19 Februar 27 1 9 Mart 3,22,23,27,28,29 6 42 April 9,10,13 3 29 Maj 18,19,20,23,24,25 6 48 Jun 18,19,20,21 4 28 ukupno 35 35 286


Tipično zadržavanje na cenzusnim tačkama je iznosilo 20-30 min, ali je u slučaju skraćenog trajanja (ispod 20 min) ponavljano istog dana u istoj tački. Neretko su praktikovana i dva terenska izlaska dnevno, prvi od izlaska sunca do ranog popodneva i drugi od poslepodneva (u zavisnosti od meseca) do 2 sata po zalasku sunca (radi hvatanja oba maksimuma aktivnosti ptica i kartiranja noćnih grabljivica).

Geografske koordinate pojedinačnih cenzusnih tačaka uz nadmorsku visinu su date u Tabeli 3.

Tabela 3:Geografski opis cenzusnih tačaka

Tačka t j

SGŠ IGD Nadmorska visina CT 1 45.047501 20.871722 141 CT 2 45.092061 20.911592 120 CT 3 45.109755 20.906882 108 CT 4 45.116851 20.905947 103 CT 5 45.022217 20.950918 153 CT 6 45.043920 20.853906 137 CT 7 45.094942 20.887300 129 CT 8 45.082254 20.891996 132 CT 9 45.109654 20.871565 130 CT 10 45.100348 20.859561 132 CT 11 45.080210 20.867359 134 CT 12 45.084739 20.849827 133 CT 13 45.071814 20.885972 137 CT 14 45.059089 20.881448 141 CT 15 45.072666 20.835475 134 CT 16 45.068307 20.827191 134 CT 17 45.055196 20.841960 136 CT 18 45.074341 20.807592 129 CT 19 45.048585 20.830162 135 CT 20 45.056964 20.821005 132 CT 21 45.174114 20.858479 96 CT 22 45.060621 20.948600 132 CT 23 45.086834 20.758128 117 CT 24 45.141211 20.918941 74 CT 25 45.066173 20.855184 133

Za monitoring ptica ukupno je ostvareno 35 terenskih dana, sa ukupno 88 ostvarenih terenskih sati (Tabela 2). U Tabeli 4 prikazana su pojedinačno posmatranja ptica na cenzusnim tačkama po mesecima.

[Jednogod

išnj

i mon

itorin

g st

anja

orn

itofa

une

i hip

tero

faun

e na

podr

učju

pot

enci

alno

g ve

tropo

lja «

Alib

unar

», j

ul 2

011-

jun

2012

. Inv

estit

or W

indV

ision

. Iz

radi

o: B

ioto

pe d

.o.o

. u ju

lu 2

012.

18

Tabe

la 4

: Din

amik

a te

rens

kih

izlaz

aka

za p

erio

d od

jula

201

1 do

juna

201

2

mes

ec

datu

m

Cen

zusn

e tačk

e po

smat

ranj

a pt

ica

uk.

br.

1 2

3 4

5 6

7 8

9 10

11

12

13

14

15

16

17

18

19

20

21

22

23

24

25

ju

l 24

x

x x

x x

x x

x x

x

18

25

x

x

x

x

26

x

x x

x

avgu

st

19

x

x x

19

20

x

x

x

x

x

x x

x

21

x x

x x

x x

x

se

ptem

bar

12

x

x

x x

x

x

x

26

13

x

x

x

x

x

x x

x x

14

x

x x

x x

x x

x x

x

ok

toba

r 1

x

x x

x

x x

x x

29

2

x

x x

x x

x x

x

x

x

x

16

x x

x

x

x x

x x

x

x

nove

mba

r 29

x

x

x

x x

x x

x

x

x x

x

x

13

dece

mba

r 24

x x

x

x

x x

x

15

25

x

x

x

x x

x x

x fe

brua

r 27

x

x x

x x

x x

x x

x

x

x x

x

14

mar

t 3

x x

x x

x

x x

x x

x

x

x x

x x

63

22

x

x

x x

x

x

x

x x

x

23

x

x x

x x

x

x x

x

x

x x

x x

x

27

x

x x

x

x

x x

x x

x

28

x x

x

29

x

x

x x

x x

x x

x

x

apri

l 9

x x

x x

x

x x

x

x

x x

x x

x x

x

x

39

10

x

x

x

x

x

x x

x

x

13

x

x x

x x

x x

x

x

x

x

x

x m

aj

18

x

x

26

19

x

x

x

x

x x

x

x

20

x x

23

x

x

24

x

x

x

x x

x

x

25

x

x x

x

x

jun

18

x

x

x 40

19

x

x x

x

x x

x x

x

x x

x

x x

x

x

x

20

x

x

x x

x x

x

x

x

x

x x

21

x

x

x

x

x

x

x

x

Uk.

bro

j

25

14

14

16

8 19

17

15

17

13

15

10

11

14

10

15

15

13

6

5 7

3 3

7 9

301


Frekvencija poseta različitim cenzusnim tačkama je u najvećoj meri zavisila od utvrđenog stanja na terenu, značaja cenzusnih tačaka kao i blizine samog vetrogeneratorskog polja. Podaci su beleženi u GPS uređaj u formatu koji je definisao lokaciju i vreme nalaza vrste, a ukoliko je vrsta beležena u visini rotora (kritična visina 50-190 metara), dodatno su upisivani i kodovi za visinu leta, pravac kretanja i tip aktivnosti vrste. Kodovi za visinu leta su definisani u okviru 4 kategorije (Tabela 4), dizajnirane prema tehničkim karakteristikama vetrogeneratora (visina rotora je od 60-180m od tla). Za kritične kategorije, smatrane su one iznad 50 m.n.v. Tabela 5: Prikaz visinskih opsega korišćenih pri beleženju podataka

Kod visinskog opsega Visinski opseg A 0-50 B 50-150 C 150-200 D 200+ Pravac kretanja je definisan tipičnim oznakama: N, E, S, W, NE, SE, SW, NW i dalje NNE, NNW, SSE, SSW…, a aktivnost sa oznakama za lov, kruženje, direktan let… Biološki parametri kao što su prisustvo gnezda ili mladunca, agregacije i sl, beleženi su narativno.

U posebnom dodatku na kraju ove studije (Prilog 1), predstavljene su karte koje prikazuju načine kretanja i korišćenja prostora za sve vrste koje su beležene u visini rotora.


2. Metodologija monitoringa stepskog sokola

Budući da se nakon prvih 5 meseci pokazalo da je stepski soko najugroženija vrsta ptice redovno prisutna na ovom području, pristupilo se detaljnijem istraživanju ove vrste u široj okolini projekta.

Za ove potrebe, dizajnirana je specijalna metodologija ne bi li se otkrila stvarna ugroženost ove vrste na području vetroparka. Pristup je bio zasnovan na odnosu stepskog sokola prema donorima gnezda, prema primarnom plenu, ali i prema potencijalnim konkurentima za gnezdo.

Metodologija se sastojala iz tri komponente:

- Pretraga dalekovoda za gnezdima gavrana i sive vrane

- Pretraga potencijalnih staništa tekunice u širem okruženju i utvrđivanje najznačajnijih staništa (sa najvećom gustinom populacije) za ovu vrstu

- Provera pronađenih gnezda gavrana na dalekovodima i pretraga za potencijalnim parovima stepskog sokola i dalji monitoring ishrane i aktivnosti parova nakon zauzimanja teritorije

Pretraga dalekovoda za gnezdima koja bi stepski soko mogao koristiti

Trase dalekovoda su rekonstriusane na osnovu Google Earth snimaka, pa su na osnovu mreže puteva dizajnirani transekti, tako da se najbolje pokriju trase dalekovoda u krugu od 15km od projektne lokacije. Pretraga za

gnezdećim parovima gavrana i sive vrane na dalekovodima je vršena u dva navrata, prvi put u martu, a drugi put u drugoj polovini aprila. Sva pronađena gnezda su ocenjivana sa statusom upotrebljiva/neupotrebljiva, u odnosu na njihovo zatečeno stanje.

Slika 5: Gnezdo gavrana na dalekovodu

©Biotope


Monitoring staništa tekunica

Sva potencijalna staništa tekunica su obeležena u Google Earth programu, a kasnije su obilažena u periodu od marta do juna. Svaka od lokacija je obiđena u predvegetacijskom (potraga za rupama - mart) i vegetacijskom periodu (potraga za jedinkama – druga polovina marta do juna). Gustina populacije nije određivana precizno, već je davana ocena na osnovu evidentne gustine i brojnosti populacije.

Slika 6: Tekunica (Spermophilus citellus)

Monitoring stepskog sokola

Monitoring stepskog sokola se odvijao na dva nivoa. Prvi nivo je provera svih poznatih gnezda gavrana i sive vrane na dalekovodima, a drugi nivo je monitoring na staništima sa dobrom populacijom tekunica. Na oba nivoa su beleženi pravci kretanja registrovanih jedinki, a sve u smislu preciznijeg određivanja načina na koji ova vrsta koristi prostor.

©Biotope


B. Ograničenja metodologije monitoringa ptica

Uzimajući u obzir broj dana provedenih na terenu, spisak gnezdećih i migratornih vrsta predstavljen u ovoj studiji verovatno ne predstavlja potpun spisak ornitofaune koja koristi ovaj prostor ali daje dobru sliku o kvalitativnom i kvantitativnom sastavu zabeleženih vrsta i načinu na koji one koriste ovo područje.


II. Prezentacija rezultata

A. Prezentacija opštih podataka

1. Prezentacija opštih podataka za sve vrste Na široj okolini prostora predviđenog za izgradnju vetroparka, u periodu od jula 2011. do juna 2012, zabeleženi su predstavnici 151 vrste ptica (Tabela 6). Od tog broja, na užem istraživanom području je zabeleženo 108, a na srednjem 148 vrsta. Nepouzdane determinacije nisu uzimane u obzir, a u spiskove su uvrštene sve vrste bez obzira na broj nalaza. Od ukupnog broja zabeleženih, 85 (+11 mogućih) vrsta gnezdi se na istraživanom području u širem smislu, odnosno 74 (+18 mogućih) i 28 u srednjem odnosno užem smislu respektivno. Od navedenog broja, 41 vrsta je označena kao vrsta od značaja (Tabela 6, tamni font), od čega je 25 vrsta na spisku zbog činjenice da su beležene na kritičnim visinama (50-200m), a mogu se smatrati ugroženim ili konzervaciono ili ekološki značajnim. Pored ovih vrsta, pretežno grabljivica i krupnih ptica vodenih staništa, na spisak je uvršteno i 16 vrsta koje nisu beležene na kritičnim visinama, ali zato imaju status SPEC 1, SPEC 2 ili SPEC 3 (Birds of Europe, Birdlife International), ili su u Annex-u I direktive o pticame EU. To su Aythya nyroca, Falco vespertinus, Falco columbarius, Gallinago media, Numenius arquata, Crex crex, Caprimulgus europaeus, Coracias garrulus, Calandrella brachydactyla, Lululla arborea, Riparia riparia, Hirundo rustica, Delichon urbica, Anthus campestris, Lanius collurio i Miliaria calandra. Na spisak ciljnih vrsta je dodata i jedna vrsta koja ima nemerljiv lokalni ekološki značaj kao graditelj gnezda, Corvus corax. Najveći konzervacioni značaj na lokalitetu ima Falco cherrug, a nakon toga ostale vrste grabljivica (Dodatak I Direktive o očuvanju ptica EU) osim vetruške i mišara, koji su se na spisku našli zbog svog izrazitog ekološkog značaja ili velike brojnosti na predmetnoj lokaciji. Pri poređenju spiska zabeleženih vrsta sa relevantnom literaturom (Langston et Pullan, 2003) i spiskovima poznatog mortaliteta na vetrofarmama u Evropi po Deurr-u (2012), nisu pronađene dodatne osetljive vrste koje bi na ovaj spisak trebalo uvrstiti.

Vrste zabeležene na terenu i njihovi statusi ugroženosti i zaštite

Ovim monitoringom je utvrđeno da su na lokaciji vetroparka prisutni predstavnici 151 vrste ptica. Iako su neke od vrsta beležene svega jednom, na širem području vetroparka ili prisutne sa izuzetno malim brojem jedinki, može se reći da ovo područje ima određeni značaj za ptice što je posebno izraženo u post-gnezdećem periodu i tokom prolećne i jesenje migracije. Istovremeno, šire područje istraživanja pokazuje veliki značaj i kada su u pitanju ptice gnezdarice. Pri analizi ovih podataka i karti distribucije vrsta od značaja u Prilogu 1, bitno je napomenuti da su navedene vrste, pored cenzusnih tačaka, posmatrane i na transektima.

Jedn

ogod

išnj

i mon

itorin

g st

anja

orn

itofa

une

i hip

tero

faun

e na

pod

ručj

u po

tenc

ialn

og v

etro

polja

« A

libun

ar »

, jul

201

1-ju

n 20

12. I

nves

titor

Win

dVisi

on.

Izra

dio:

Bio

tope

d.o

.o. u

julu

201

2.

24

Tabe

la 6

: List

a vr

sta

ptica

rb.

ime

vrst

e st

atus

ZZ

P IU

CN

- In

tern

atio

nal

BLI

B

D

Ber

n B

onn

latin

ski

srps

ki

uže

sred

nje

šir

e 1

Tach

ybap

tus r

ufic

ollis

m

ali g

njur

ac

G

G

SZ

LC

N

on-S

PEC

II

2 Po

dice

ps c

rista

tus

ćuba

sti g

njur

ac

P

P SZ

LC

N

on-S

PEC

II

I

3 Po

dice

ps n

igric

ollis

cr

novr

ati g

njur

ac

P

P SZ

LC

N

on-S

PEC

II

4 Ph

alac

roco

rax

pygm

eus

mal

i vra

nac

P

P SZ

N

T

SPE

C 1

I

II

II

5 Ph

alac

roco

rax

carb

o ve

liki v

rana

c P

P P

Z LC

N

on-S

PEC

II

I

6 Eg

retta

gar

zetta

m

ala

bela

čap

lja

P

P SZ

L

C

Non

-SPE

C I

II

7

Arde

a ci

nere

a si

va č

aplja

P

P P

SZ

LC

Non

-SPE

C

III

8

Cas

mer

odiu

s alb

us

velik

a be

la č

aplja

P

P P

SZ

LC

Non

-SPE

C

II

II

9 N

yctic

orax

nyc

ticor

ax

gak

P P

P SZ

L

C

SPE

C 3

I

II

10

C

icon

ia c

icon

ia

bela

rod

a P

G

G

SZ

LC

SP

EC

2

I II

II

11

Anse

r fab

alis

gu

ska

glog

ovnj

ača

P P

P Z

L

C

Non

-SP

ECe

II/1

II

I

12

Ans

er a

lbifr

ons

lisas

ta g

uska

P

P P

Z

LC

N

on-S

PEC

II/2

, II

I/2

III

II

13

Anse

r ans

er

divl

ja g

uska

P

P P

SZ

LC

N

on-S

PEC

II/1

, II

I/2

III

II

14

Tado

rna

tado

rna

šare

na u

tva

P m

G

mG

SZ

L

C

Non

-SPE

C

II

II

15

Anas

stre

pera

če

grtu

ša

P

P SZ

LC

SP

EC 3

II

/1

III

II

16

Anas

pen

elop

e zv

ižda

ra

P

P Z

LC

Non

-SP

ECe

II/1

, II

I/2

III

II

17

Anas

pla

tyrh

ynch

os

gluv

ara

P G

G

Z

LC

Non

-SPE

C II

/1;

III/1

II

I II

18

Anas

cly

peat

a pl

ovka

kaš

ikar

a

P P

SZ

LC

SPEC

3

II/1

, II

I/2

III

II

19

Anas

acu

ta

iljka

n

P P

SZ

LC

SPEC

3

II/1

, II

I/2

III

II

20

Anas

que

rque

dula

gr

ogot

ovac

P P

Z LC

SP

EC 3

II

/1

III

II

21

Anas

cre

cca

krdž

a

P P

Z LC

N

on-S

PEC

II/1

, II

I II

Jedn

ogod

išnj

i mon

itorin

g st

anja

orn

itofa

une

i hip

tero

faun

e na

pod

ručj

u po

tenc

ialn

og v

etro

polja

« A

libun

ar »

, jul

201

1-ju

n 20

12. I

nves

titor

Win

dVisi

on.

Izra

dio:

Bio

tope

d.o

.o. u

julu

201

2.

25

III/2

22

Ayth

ya fe

rina

riđ

ogla

va p

atka

P P

Z LC

SP

EC 2

II

/1,

III/2

II

I II

23

A

ythy

a ny

roca

pa

tka

njor

ka

P

P SZ

N

T

SPEC

1

I II

I I

24

Pern

is a

pivo

rus

osič

ar

P

P SZ

L

C

Non

-SP

ECe

I II

II

25

C

irca

etus

gal

licus

zm

ijar

P P

mG

SZ

L

C

SPE

C 3

I

II

II

26

Circ

us a

erug

inos

us

eja

moč

vari

ca

P m

G

mG

SZ

L

C

Non

-SPE

C I

II

II

27

Cir

cus c

yane

us

poljs

ka e

ja

P P

P SZ

L

C

SPE

C 3

I

II

II

28

Cir

cus p

ygar

gus

eja

livad

arka

P

P P

SZ

LC

N

on-

SPEC

e I

II

II

29

Acci

pite

r nis

us

koba

c P

G

G

SZ

LC

Non

-SPE

C

II

II

30

Acci

pite

r gen

tilis

ja

stre

b P

P m

G

Z LC

N

on-S

PEC

II

II

31

B

uteo

but

eo

miš

ar

P G

G

SZ

L

C

Non

-SPE

C

II

II

32

Aqu

ila p

omar

ina

orao

klik

taš

P SZ

L

C

SPE

C 2

I

II

II

33

Aqu

ila h

elia

ca

orao

krs

taš

P SZ

V

U

SPE

C 1

I

II

I 34

A

quila

pen

nata

pa

tulja

sti o

rao

mG

SZ

L

C

SPE

C 3

I

II

II

35

Fal

co ti

nnun

culu

s ve

truš

ka

G

G

G

SZ

LC

SP

EC

3

II

II

36

F

alco

ves

perti

nus

siva

vet

rušk

a P

P P

SZ

NT

SP

EC

3

I II

I

37

Fal

co c

olum

bariu

s so

kolić

P

P P

SZ

LC

N

on-S

PEC

I II

II

38

Fa

lco

subb

uteo

la

stav

ičar

P

G

G

SZ

LC

Non

-SPE

C

II

II

39

Fal

co c

herr

ug

step

ski s

oko

P G

G

SZ

EN

SP

EC 1

I

II

I 40

Pe

rdix

per

dix

jare

bica

G

G

G

Z

LC

SPEC

3

III/1

II

I

41

Cot

urni

x co

turn

ix

prep

elic

a G

G

G

Z

LC

SPEC

3

II/2

II

I II

42

Phas

aniu

s col

chic

us

faza

n G

G

G

Z

LC

Non

-SPE

C II

/1;

III/1

II

I

43

Gru

s gru

s žd

ral

P P

P SZ

L

C

SPE

C 2

I

II

II

44

Cre

x cr

ex

prda

vac

G

G

SZ

N

T

SPE

C 1

I

II

II

45

Fulic

a at

ra

liska

G

G

Z LC

N

on-S

PEC

II/1

, II

I/2

III

II

46

Cha

radr

ius d

ubiu

s ža

lar s

lepić

m

G

mG

SZ

LC

N

on-S

PEC

II

II

Jedn

ogod

išnj

i mon

itorin

g st

anja

orn

itofa

une

i hip

tero

faun

e na

pod

ručj

u po

tenc

ialn

og v

etro

polja

« A

libun

ar »

, jul

201

1-ju

n 20

12. I

nves

titor

Win

dVisi

on.

Izra

dio:

Bio

tope

d.o

.o. u

julu

201

2.

26

47

Van

ellu

s van

ellu

s vi

vak

G

G

G

SZ

LC

SPEC

2

II/2

II

I II

48

G

allin

ago

med

ia

šljuk

a liv

adar

ka

p

P SZ

N

T

SPEC

1

I II

II

49

Num

eniu

s arq

uata

ve

lika

cars

ka

šljuk

a P

P P

SZ

LC

SPEC

2

II/2

II

I II

50

Tr

inga

ery

thro

pus

crni

spru

dnik

P P

SZ

LC

SPEC

3

II/2

II

I II

51

Trin

ga to

tanu

s cr

veno

nogi

sp

rudn

ik

m

G

mG

SZ

LC

SP

EC 2

II

/2

III

II

52

Trin

ga st

agna

tilis

ta

nkok

ljuni

sp

rudn

ik

P

P SZ

LC

N

on-S

PEC

II

II

53

Trin

ga n

ebul

aria

kr

ivok

ljuni

sp

rudn

ik

P

P SZ

LC

N

on-S

PEC

II/2

II

I II

54

Tr

inga

och

ropu

s sp

rudn

ik p

ijuka

vac

P

P SZ

LC

N

on-S

PEC

II

II

55

Tr

inga

gla

reol

a sp

rudn

ik m

igav

ac

P

P SZ

LC

SP

EC 3

I

II

II

56

Cal

idri

s alp

ina

crno

trba

spru

tka

P

P SZ

LC

SP

EC 3

II

II

57

Philo

mac

hus p

ugna

x sp

rudn

ik u

bojic

a P

P P

SZ

LC

SPEC

2

I, II

/2

III

II

58

Him

anto

pus h

iman

topu

s vl

aste

lica

P G

G

SZ

LC

N

on-S

PEC

I II

I II

59

Re

curv

irost

ra a

vose

tta

sabl

jark

a

P P

SZ

LC

Non

-SPE

C I

II

II

60

Laru

s mic

hahe

llis

žuto

nogi

sinj

i ga

leb

P P

P Z

LC

Non

-SP

ECe

II/2

II

I

61

Laru

s rid

ibun

dus

rečn

i gal

eb

P P

P Z

LC

Non

-SP

ECe

II/2

II

I

62

Chl

idon

ias h

ybrid

a be

lobr

ka č

igra

P

P P

SZ

LC

SPEC

3

I II

63

C

olum

ba li

via

dom

estic

a go

lub

P G

G

n/

a n/

a n/

a n/

a II

I

64

Col

umba

pal

umbu

s go

lub

griv

naš

P G

G

SZ

LC

N

on-

SPEC

e

III

65

St

rept

opel

ia tu

rtur

af

rička

grli

ca

G

G

G

SZ

LC

SPEC

3

II/2

II

I II

66

St

rept

opel

ia d

ecao

cto

gugu

tka

P G

G

Z

LC

Non

-SPE

C II

/2

III

67

C

ucul

us c

anor

us

obič

na k

ukav

ica

G

G

G

SZ

LC

Non

-SPE

C

III

68

Ty

to a

lba

kuku

vija

P

G

G

SZ

LC

SP

EC

3

II

69

Otu

s sco

ps

ćuk

G

G

SZ

LC

SP

EC 2

II

79

At

hene

noc

tua

mal

a ku

kum

avka

P

G

G

SZ

LC

SPEC

3

II

Jedn

ogod

išnj

i mon

itorin

g st

anja

orn

itofa

une

i hip

tero

faun

e na

pod

ručj

u po

tenc

ialn

og v

etro

polja

« A

libun

ar »

, jul

201

1-ju

n 20

12. I

nves

titor

Win

dVisi

on.

Izra

dio:

Bio

tope

d.o

.o. u

julu

201

2.

27

71

Asio

otu

s ut

ina

G

G

G

SZ

LC

Non

-SPE

C

II

72

C

aprim

ulgu

s eur

opae

us

lega

nj

P G

G

SZ

L

C

SPE

C 2

I

II

73

Ap

us a

pus

crna

čio

pa

P P

P SZ

LC

N

on-S

PEC

II

I

74

Mer

ops a

pias

ter

pčel

aric

a G

G

G

SZ

L

C

SPE

C 3

II

II

75

Cor

acia

s gar

rulu

s m

odro

vran

a P

mG

m

G

SZ

LC

SP

EC

2

I II

II

76

U

pupa

epo

ps

pupa

vac

P G

G

SZ

LC

SP

EC 3

II

77

Jy

nx to

rqui

lla

vijo

glav

a

G

G

SZ

LC

SPEC

3

II

78

D

endr

ocop

os m

ajor

va

liki d

etlić

P

G

G

SZ

LC

Non

-SPE

C

II

79

Den

droc

opos

syri

acus

se

oski

det

lić

P G

G

SZ

LC

N

on-

SPEC

e I

II

80

C

alan

drel

la b

rach

ydac

tyla

m

ala

ševa

G

G

G

SZ

L

C

SPE

C 3

I

II

81

G

aler

ida

crist

ata

ćuba

sta

ševa

G

G

G

SZ

LC

SP

EC 3

III

82

Lu

lulla

arb

orea

šu

msk

a še

va

P P

P SZ

L

C

SPE

C 2

I

III

83

A

laud

a ar

vens

is

poljs

ka še

va

G

G

G

SZ

LC

SPEC

3

II

I

84

Rip

aria

ripa

ria

breg

unic

a G

G

G

SZ

L

C

SPE

C 3

II

85

H

irund

o ru

stica

se

oska

last

a P

G

G

SZ

LC

SP

EC

3

II

86

Del

icho

n ur

bica

gr

adsk

a la

sta

P G

G

SZ

L

C

SPE

C 3

II

87

M

otac

illa

alba

be

la p

liska

P

G

G

SZ

LC

Non

-SPE

C

II

88

M

otac

illa

flava

žu

ta p

liska

G

G

G

SZ

LC

N

on-S

PEC

II

89

Ant

hus c

ampe

stris

st

epsk

a tr

epte

ljka

G

G

G

SZ

LC

SPEC

3

I II

90

Anth

us tr

ivia

lis

šum

ska

trept

eljk

a P

P P

SZ

LC

Non

-SPE

C

II

91

Anth

us p

rate

nsis

liv

adsk

a tre

ptel

jka

P

P SZ

LC

N

on-

SPEC

e

II

92

An

thus

cer

vinu

s riđ

ogrla

trep

teljk

a P

P P

SZ

LC

Non

-SPE

C

II

93

La

nius

col

luri

o ru

si sv

rača

k G

G

G

SZ

L

C

SPE

C 3

I

II

94

La

nius

min

or

sivi

svr

ačak

P

G

G

SZ

LC

SPEC

2

I II

95

La

nius

exc

ubito

r ve

liki s

vrač

ak

P P

P SZ

LC

SP

EC 3

II

96

Tr

oglo

dyte

s tro

glod

ytes

ca

rić

P P

P SZ

LC

N

on-S

PEC

II

97

Prun

ella

mod

ular

is

popić

P P

P SZ

LC

N

on-

SPEC

e

III

98

Tu

rdus

mer

ula

kos

P G

G

SZ

LC

N

on-

II/2

II

I

Jedn

ogod

išnj

i mon

itorin

g st

anja

orn

itofa

une

i hip

tero

faun

e na

pod

ručj

u po

tenc

ialn

og v

etro

polja

« A

libun

ar »

, jul

201

1-ju

n 20

12. I

nves

titor

Win

dVisi

on.

Izra

dio:

Bio

tope

d.o

.o. u

julu

201

2.

28

SPEC

e

99

Turd

us p

ilari

s dr

ozd

boro

vnja

k P

P P

SZ

LC

Non

-SP

ECe

II

I

100

Turd

us p

hilo

mel

os

Dro

zd p

evač

P

G

G

SZ

LC

Non

-SP

ECe

II/2

II

I

101

Turd

us v

isciv

orus

dr

ozd

imel

aš

P P

P SZ

LC

N

on-

SPEC

e

III

102

Erith

acus

rube

cula

cr

vend

ać

P G

G

SZ

LC

N

on-

SPEC

e

II

103

Lusc

inia

meg

arhy

ncho

s m

ali s

lavu

j G

G

G

SZ

LC

N

on-

SPEC

e

II

10

4 Ph

oeni

curu

s och

ruro

s cr

na c

rven

orep

ka

P G

G

SZ

LC

N

on-S

PEC

II

105

Saxi

cola

rube

tra

obič

na tr

avar

ka

G

G

G

SZ

LC

Non

-SP

ECe

II

106

Saxi

cola

torq

uata

cr

nogl

ava

trava

rka

G

G

G

SZ

LC

Non

-SPE

C

II

10

7 O

enan

the

oena

nthe

be

logu

za

P P

P SZ

LC

SP

EC 3

II

108

Panu

rus b

iarm

icus

br

kata

seni

ca

P P

P SZ

LC

N

on-S

PEC

II

109

Locu

stel

la fl

uvia

tilis

cv

rčić

pot

očar

G

G

SZ

LC

Non

-SP

ECe

II

II

110

Locu

stel

la lu

scin

ioid

es

obič

ni c

vrčić

G

G

SZ

LC

N

on-

SPEC

e

II

II

111

Acro

ceph

alus

sc

hoen

obae

nus

trste

njak

rogo

žar

G

G

SZ

LC

N

on-

SPEC

e

II

II

112

Acro

ceph

alus

ar

undi

nace

us

velik

i trs

tenj

ak

P G

G

SZ

LC

N

on-S

PEC

II

II

113

Acro

ceph

alus

pal

ustri

s trs

tenj

ak m

laka

r

G

G

SZ

LC

Non

-SP

ECe

II

II

114

Hip

pola

is ic

teri

na

žuti

voljić

G

G

G

SZ

LC

Non

-SP

ECe

II

II

115

Phyl

losc

opus

col

lybi

ta

obič

ni z

vižd

ak

P G

G

SZ

LC

N

on-S

PEC

II

II

11

6 Ph

yllo

scop

us si

bila

trix

šum

ski z

vižd

ak

P G

G

SZ

LC

SP

EC 2

II

II

117

Sylv

ia a

trica

pilla

cr

nogl

ava

grm

uša

P G

G

SZ

LC

N

on-

II

II

Jedn

ogod

išnj

i mon

itorin

g st

anja

orn

itofa

une

i hip

tero

faun

e na

pod

ručj

u po

tenc

ialn

og v

etro

polja

« A

libun

ar »

, jul

201

1-ju

n 20

12. I

nves

titor

Win

dVisi

on.

Izra

dio:

Bio

tope

d.o

.o. u

julu

201

2.

29

SPEC

e

118

Sylv

ia b

orin

si

va g

rmuš

a P

G

G

SZ

LC

Non

-SP

ECe

II

II

119

Sylv

ia c

omm

unis

ob

ična

grm

uša

G

G

G

SZ

LC

Non

-SP

ECe

II

II

120

Sylv

ia c

urru

ca

grm

uša ča

vrlja

nka

P G

G

SZ

LC

N

on-S

PEC

II

II

121

Sylv

ia n

isori

a Pi

rgas

ta g

rmuš

a P

G

G

SZ

LC

Non

-SP

ECe

I II

II

122

Regu

lus r

egul

us

kral

jić

P P

P SZ

LC

N

on-

SPEC

e

II

II

123

Regu

lus i

gnic

apill

us

vatro

glav

i kra

ljić

P P

P SZ

LC

N

on-

SPEC

e

II

II 12

4 M

usci

capa

stri

ata

velik

a m

uhar

ica

P

mG

m

G

SZ

LC

SPEC

3

II

II

12

5 Ae

gith

alos

cau

datu

s du

gore

pa se

nica

P

G

G

SZ

LC

Non

-SPE

C

II

12

6 Pa

rus p

alus

tris

si

va se

nica

P P

SZ

LC

SPEC

3

II

127

Paru

s maj

or

velik

a se

nica

P

G

G

SZ

LC

Non

-SPE

C

II

128

Paru

s cae

rule

us

plav

a se

nica

G

G

SZ

LC

Non

-SP

ECe

II

129

Sitta

eur

opae

a br

glje

z P

G

G

SZ

LC

Non

-SPE

C

II

130

Embe

riza

citr

inel

la

strn

adic

a žu

tovo

ljka

P G

G

SZ

LC

N

on-

SPEC

e

II

131

Embe

riza

cir

lus

crno

grla

strn

adic

a P

mG

m

G

SZ

LC

Non

-SP

ECe

II

132

Embe

riza

hor

tula

na

vino

grad

ska

strn

adic

a

G

G

SZ

LC

SPEC

2

I II

I

133

Embe

riza

mel

anoc

epha

la

crno

glav

a st

rnad

ica

G

G

SZ

LC

SP

EC 2

II

134

Embe

riza

scho

enic

lus

bars

ka st

rnad

ica

G

G

SZ

LC

N

on-S

PEC

II

135

Mili

aria

cal

andr

a ve

lika

strn

adic

a G

G

G

SZ

L

C

SPE

C 2

III

13

6 Fr

ingi

lla c

oele

bs

zeba

P

G

G

SZ

LC

Non

-SPE

C

III

13

7 Fr

ingi

lla m

onte

frin

gilla

se

vern

a ze

ba

P P

P SZ

LC

N

on-S

PEC

II

I

138

Car

duel

is ca

rdue

lis

štig

lić

P G

G

SZ

LC

N

on-S

PEC

II

139

Car

duel

is ch

lori

s ze

lent

arka

G

G

G

SZ

LC

N

on-

II

Jedn

ogod

išnj

i mon

itorin

g st

anja

orn

itofa

une

i hip

tero

faun

e na

pod

ručj

u po

tenc

ialn

og v

etro

polja

« A

libun

ar »

, jul

201

1-ju

n 20

12. I

nves

titor

Win

dVisi

on.

Izra

dio:

Bio

tope

d.o

.o. u

julu

201

2.

30

SPEC

e 14

0 C

ardu

elis

cann

abin

a ko

nopl

jark

a P

G

G

SZ

LC

SPEC

2

II

14

1 Lo

xia

curv

irostr

a kr

stokl

jun

P

mG

SZ

LC

N

on-S

PEC

II

142

Pass

er d

omes

ticus

vr

abac

pok

ućar

G

G

G

Z

LC

SPEC

3

14

3 Pa

sser

mon

tanu

s po

ljski

vra

bac

G

G

G

Z LC

SP

EC 3

III

14

4 St

urnu

s vul

garis

čv

orak

G

G

G

Z

LC

SPEC

3

II/2

14

5 O

riolu

s orio

lus

zlat

na v

uga

G

G

SZ

LC

N

on-S

PEC

II

146

Gar

rulu

s gla

ndar

ius

sojk

a P

G

G

Z LC

N

on-S

PEC

II/2

II

I

147

Pica

pic

a sv

raka

G

G

G

Z

LC

Non

-SPE

C

148

Cor

vus m

oned

ula

čavk

a P

G

G

Z LC

N

on-

SPEC

e II

/2

149

Cor

vus f

rugi

legu

s gača

c P

G

G

Z LC

N

on-S

PEC

II/2

15

0 Co

rvus

cor

nix

siva

vran

a G

G

G

Z

LC

Non

-SPE

C II

/2

151

Corv

us c

orax

ga

vran

P

G

G

Z

LC

N

on-S

PEC

III

Li

sta

vrst

a pt

ica či

ji su

prip

adni

ci za

bele

ženi

na

pros

toru

pot

enci

jaln

og v

etro

park

a Al

ibun

ar u

per

iodu

od

Jula

201

1.do

juna

201

2. V

rste

sa

kate

gorij

ama

zašti

te u

okv

iru D

irekt

ive

o oč

uvan

ju p

tica

Evro

pske

uni

je (B

D; I

, II/1

, II/2

, III

/1),

naci

onal

nog

Zako

na o

zašti

ti pr

irode

(Zaš

tita

u Sr

biji;

stro

go za

štić

ena

- SZ,

zašt

ićen

a - Z

), Be

rnsk

e (B

ern;

I, II

, III

) i B

onsk

e ko

nven

cije

(I,II

) i st

atus

ima

defin

isani

m o

d st

rane

IUC

N

(Int

erna

cion

alna

uni

ja za

oču

vanj

e pr

irod

e) i

BLI (

Bird

life

Inte

rnat

iona

l). T

amni

m fo

ntom

ozn

ačen

e su

vrs

te o

d zn

ačaj

a. G

nezd

eći s

tatu

s vr

sta

je d

efin

isan

vrlo

jedn

osta

vno,

gde

je o

znak

e G

– g

nezd

aric

a, m

G –

mog

uća

gnez

daric

a, a

P o

znač

ava

prol

az u

šire

m sm

islu,

bilo

da

je u

pi

tanj

u m

igra

cija

, lut

anje

ili i

shra

na to

kom

gne

žđen

ja u

oko

lnim

pod

ručj

ima.

Jednogodišnji monitoring stanja ornitofaune i hipterofaune na području potencialnog vetropolja «Alibunar », jul 2011-jun 2012. Investitor WindVision. Izradio: Biotope d.o.o. u julu 2012. 31

Slika 7: Falco subbuteo

Na osnovu tabele 7, možemo reći da po IUCN konzervacionom statusu od 151 zabeležene vrste ptica imamo jednu ugroženu (EN) vrstu Falco cherrug, jednu ranjivu (VU) – Aquila heliaca i 5 skoro ugroženih (NT) vrsta: Falco vespertinus, Phalacrocorax pygmaeus, Aythya nyroca, Crex crex i Gallinago media. Sve ostale zabeležene vrste imaju status - najmanja briga (LC). Po nacionalnoj legislativi (Zakon o zaštiti prirode Srbije, Službeni glasnik RS br. 5/10), 125 zabeleženih vrsta spada u strogo zaštićene vrste, dok 26 ima status zaštićenih. Ukupno 96 vrsta se nalazi na spisku strogo zaštićenih vrsta po Bernskoj konvenciji (Službeni glasnik RS br. 102/07, Annex II) dok se još 48 nalazi na spisku zaštićenih vrsta (Annex III). Kada je u pitanju Bonska konvencija (Službeni glasnik RS br. 102/07), prisutno je ukupno 4 vrste iz Annex-a I (ugrožene vrste) i 65 vrsta koje se nalaze na Annex-u II – migratorne vrste sa nepovoljnim konzervacionim statusom i čiji bi se status mogao značajno popraviti kroz internacionalne konzervacione projekte. Po izveštaju Birdlife International (Birds in Europe, 2004), vrste su kategorisane na osnovu ugroženosti širom njihovog areala, pa je prema tome na projektnom području zabeleženo 6 vrsta koje su SPEC 1 (globalno ugrožene vrste), 18 vrsta koje su SPEC 2 (areal im je rezervisan za Evropski kontinent, a konzervacioni status im je nepovoljan – ugrožene vrste), dok 37 vrsta spada u SPEC 3 kategoriju (areal im zahvata područja i van Evrope, a konzervacioni status im je nepovoljan na evropskom kontinentu). U okviru Direktive za ptice EU (Official Journal of the European Union 2009/147/EC) iz Annex-a I prisutno je 34 vrste, iz Annex-a II 31, a iz Annex-a III, 11 vrsta. Uporedni pregled statusa zaštite i konzervacije može se pogledati u Tabeli 6.

©Biotope


Slika 8: Emberiza hortulana

Tabela 7: Uporedni pregled statusa zaštite i konzervacije

Zakon/institucija Status Broj vrsta

nacionalna legislativa

strogo zaštićene 125 zaštićene 26

IUCN NT 5 VU 1 EN 1

BLI SPEC 1 6 SPEC 2 18 SPEC 3 37

BD Annex I 34 Annex II 31 Annex III 11

Bern Annex II 96 Annex III 48

Bonn Annex I 4 Annex II 65

©Biotope


2. Prezentacija opštih podataka od značaja za stepskog sokola (Falco cherrug) Gnezda

Ukupno je pronađeno 14 gnezda na dalekovodima, od kojih su tri bila aktivna gnezda gavrana Corvus corax , a jedno aktivno gnezdo Corvus cornix. Ostala gnezda su predstavljala najčešće gnezda gavrana od prethodnih godina, a u trenutku posmatranja su bila u različitom stanju očuvanosti. U tom smislu bi se moglo reći da 5 gnezda nisu bila gotovo uopšte upotrebljiva zbog stepena deterioracije. Preostalih 9 gnezda su ucrtana na kartu 7, kao i jedna kutija postavljena za gnežđenje stepskog sokola. Zanimljivost za kutiju je da se čini da u njoj uopšte nema podloge na dnu i da su promeri između letvica isuviše veliki da bi se soko gnezdio unutra (slika XX).

Gnezda gavrana su u dva slučaja bila na dalekovodu oko kojeg je bilo više starih gnezda, verovatno istog para iz ranijih godina. U tom slučaju možemo govoriti o već tradicionalnim gnezdilištima ove vrste.

Slika 9: Kutija za gnežđenje na dalekovodu

Nakon identifikacije potencijalnih staništa tekunice na ortofoto snimcima i pretrage ovih staništa u predvegetacijskom i vegetacijskom periodu, rezultati su bili donekle iznenađujući.

©Biotope


Tekunice su bile prisutne na gotovo svim posećenim staništima, a jedino što je pravilo razliku je gustina populacije. U ovom smislu, tri lokaliteta daleko odskaču od ostalih, a to su pašnjaci kod Novog Kozjaka, lesna dolina koja se prostire jugo-istočno od Padine i veliki pašnjak na severu peščare (karta 6). Ono što je bez sumnje uzrok visoke gustine populacije tekunica na ovim staništima je ovčarenje, koje je prisutno i drugde ali na ovim lokalitetima ima najveći efekat na vegetaciju i drži travu na nivou koji tekunicama očigledno odgovara.

Interesantno je da su tekunice bile prisutne i na vlažnim pašnjacima u malom broju, strogo vezane za uzvišenja ili puteve. Slično važi i za pašnjake bez ispaše, gde se male populacije održavaju na strmijim delovima gde je vegetacija nešto slabija.

Slika 10: Stepski soko na dalekovodu između Seleuša i Padine

©Biotope

Jedn

ogod

išnj

i mon

itorin

g st

anja

orn

itofa

une

i hip

tero

faun

e na

pod

ručj

u po

tenc

ialn

og v

etro

polja

«A

libun

ar »

, jul

201

1-ju

n 20

12. I

nves

titor

Win

dVis

ion.

Iz

radi

o: B

ioto

pe d

.o.o

. u ju

lu 2

012.

35

Ka

rta

5: :

Preg

led

stan

išta

na

kojim

a je

utv

rđen

o pr

isus

tvo

teku

nice

(Spe

rmop

hilu

s ci

tellu

s)

Jednogodišnji monitoring stanja ornitofaune i hipterofaune na području potencialnog vetropolja «Alibunar », jul 2011-jun 2012. Investitor WindVision. Izradio: Biotope d.o.o. u julu 2012. Page 36

Na dva od tri pronađena gnezda gavrana, nakon gnežđenja gavrana teritoriju je zauzeo stepski soko (slika XX), a na trećem soko lastavičar. Budući da je stepski soko posmatran kako lovi tekunice kod Novog Kozjaka, kao i u dolini kod Padine, može se zaključiti da su tekunice deo ishrane stepskog sokola na ovoj lokaciji. Dodatno se može reći i da na osnovu pravca kretanja, ove jedinke verovatno pripadaju različitim parovima. Nasuprot ovome, ispod gnezda su pronađeni i ostaci golubova, pa se može pretpostaviti da su golubovi takođe bitan deo ishrane ove vrste. U prilog tome idu i posmatranja stepskog sokola u okolini Seleuša u julu i novembru (pogledati Prilog 1).

Slika 11: Tekunica (Spermophilus citellus)

Na osnovu terenskih posmatranja možemo za ovu vrstu zaključiti da najveći deo vremena provodi u letu ka hranidbenim područjima, što terenska posmatranja donekle potvrđuju. U tom smislu, na karti 7 se može pogledati šematski prikaz potencijalnih lovnih teritorija stepskog sokola. Za inicijalni poluprečnik oko gnezda, uzeta je mera od 1,2 km, što odgovara na terenu posmatranom dijametru kruženja oko gnezda. Za razliku od drugih sokolova, ova vrsta neretko koristi vetar i termalno se diže u uskim krugovima. Interesantna činjenica je i da su na dalekovodu između Seleuša i Padine, gnezdo stepskog sokola i gnezdo sokola lastavičara na svega dva stuba razdaljine.

©Biotope

Jedn

ogod

išnj

i mon

itorin

g st

anja

orn

itofa

une

i hip

tero

faun

e na

pod

ručj

u po

tenc

ialn

og v

etro

polja

«A

libun

ar »

, jul

201

1-ju

n 20

12. I

nves

titor

Win

dVis

ion.

Iz

radi

o: B

ioto

pe d

.o.o

. u ju

lu 2

012.

Page 3

7

Kart

a 6:

Šem

atsk

a ka

rta

lovn

og p

odručj

a st

epsk

og s

okol

a za

dva

pro

nađe

na p

ara


Podaci od značaja za projekat u smislu ekološke zabrinutosti

1. Diskusija i ekološka analiza

Prikaz broja zabeleženih vrsta i vrsta od značaja po cenzusnim tačkama U Tabeli 7 prikazan je pregled broja zabeleženih vrsta po cenzusnim tačkama u periodu od jula 2011. do juna 2012. Na osnovu Karte 5 i ove tabele, može se videti da su mesta sa najvišim brojem zabeleženih vrsta upravo one cenzusne tačke koje se nalaze na ili u blizini prirodnih staništa (kao i značajnih hranilišta i okupljališta ptica). Naročito u ovom smislu odskaču tačke 1 i 2 na kojima je zabeleženo 93, odnosno 90 vrsta. Ovo se može objasniti činjenicom da cenzusna tačka 1 u velikoj meri privlači ptice tokom migracije, pa je na ovom lokalitetu zabeležen veliki broj ptica vodenih staništa, naročito u migratornom periodu. Sa druge strane, tačka dva predstavlja lesnu dolinu, u kojoj možemo naći čitav niz prirodnih staništa, počev od vlažnih tršćaka i zabarenih pašnjaka pa sve do šuma i suvih stepa. Po broju vrsta zatim slede cenzusne tačke 3, 4, 5, 6, 14 i 24, koje sve predstavljaju prirodna staništa, bilo da je u pitanju lesna dolina (3), suve stepe (4, 5 i 14), mozaična staništa (6) ili vlažne slatinske livade (24). Izuzetak od pravila da su prirodna staništa bogatija vrstama su tačke 22 i 23, obe lesne doline, ali je to verovatno posledica malog broja poseta. Oba lokaliteta su posećena po svega 3 puta. Ostale tačke odlikuje uniformnost u manjoj ili većoj meri kada je u pitanju sastav i broj zabeleženih vrsta (17-31), što je posledica uniformnosti agrokulturnog staništa i ravnomerne distribucije vrsta čija dnevna i sezonska migracija ne zavisi od vegetacije i vrsta koje se hrane i gnezde na otvorenom. Ovde bi jedini izuzetak bila tačka 13, koja se nalazi pored neodržavane plantaže lešnika, pa se ovde sreću neke vrste koje nisu tipične za okruženje (npr. Emberiza melanocephala). Kada su u pitanju ciljne vrste, možemo reći da je većina ovih vrsta viđana relativno uniformno širom područja, ali sa većim brojem nalaza na jugo-istočnom, zapadnom i severno-istočnom obodu, koji su za neke od ciljnih vrsta jedinstvena mesta posmatranja, ovde uključujući i taložnik svinjske farme kod Vladimirovca i lesne doline. Neke od vrsta su opet beležena na udaljenim cenzusnim tačkama, kod Novog Kozjaka (A.pomarina, A.heliaca) ili na Deliblatskoj peščari (A.pennata)


Tabela 8: Pregled broja zabeleženih vrsta po cenzusnim tačkama

Cen

zusn

a tačk

a

1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25

uk. b

roj d

ana

25 14 14 16 8 19 17 15 17 13 15 10 11 14 10 15 15 13 6 5 7 3 3 7 9

uk. b

roj v

rsta

93 90 73 66 62 59 25 27 29 24 27 19 31 44 28 25 29 24 22 17 29 22 28 56 24

br. c

iljni

h vr

sta

24 22 18 12 17 13 12 13 12 14 11 10 13 19 9 11 11 9 10 11 15 11 8 20 12

Diskusija broja posmatranja jata/jedinki u zoni kritičnih visina Ako je suditi po sastavu ciljnih vrsta beleženih na kritičnim visinama, najosetljivija kategorija su ptice grabljivice sa 9/23 vrste (Tabela 9). Sa druge strane, ako donosimo sud na osnovu broja posmatranja, najosetljiviji subjekti monitoringa jesu poljska ševa, mišar, gavran, pčelarica i vetruška. Ovo se može objasniti činjenicom da su najčešće vrste upravo one koje koriste otvorena agrokulturna područja za gnežđenje, lov ili ishranu. Kada gledamo broj jedinki beležen na kritičnim visinama, najugroženiji su u tom smislu ždralovi, poljske ševe, pčelarice i guske, drugim rečima, vrste za koje je tipična migracija u velikim jatima u visokom preletu. Izuzetak od ovog pravila je poljska ševa koja je u velikom broju beležena na donjoj granici kritične visinske zone (izuzetno do 80m) jer je pesma na tim visinama deo teritorijalnog ponašanja ove vrste.


Tabela 9: Pregled broja zabeleženih jedinki/jata ciljnih vrsta na kritičnim visinama

Ime vrste broj posmatranja broj jedinki Alauda arvensis 117 119 Corvus corax 34 51 Buteo buteo 31 40 Merops apiaster 21 290+ Falco tinnunculus 19 24 Falco cherrug 12 14 Vanelus vanelus 8 52 Grus grus 7 987 Anser anser 6 111 Ciconia ciconia 4 22 Circus aeruginosus 3 18 Anser albifrons 3 173 Tadorna tadorna 3 15 Aquila pomarina 3 3 Circaetus gallicus 2 3 Circus pygargus 1 1 Falco vespertinus 1 1 Anser fabalis 1 9 Aquila pennata 1 1 Nycticorax nycticorax 1 9 Chlidonias hybrida 1 1 Aquila heliaca 1 1 Delichon urbica 1 70+

2. Prikaz ugroženosti vrsta od značaja projektom i neke od odlika ovih vrsta i načina na koji one koriste prostor

U ovom poglavlju ciljne vrste su analizirane prema eventualnoj ekološkoj zabrinutosti koju bi za ove vrste vetropark mogao da izazove. U Tabeli 10 je prikazana procena ugroženosti projektom za sve značajne vrste zabeležene na istraživanom prostoru. Nivo rizika je ocenjen sa tri nivoa, gde je najveći nivo rizika okarakterisan kao „visok (V)“, nešto manji kao „srednji (S)“, a vrste za koje je mala verovatnoća da će stradati od kolizije ili da će trpeti posledice izgradnje projekta, nisu od velikog značaja za konzervaciju ili je mesto predviđeno za vetropark bez značaja za njihovu ekologiju, nivo rizika je ocenjen kao nizak (N). Pored ugroženosti od kolizije sa vetroturbima (Tabela 9), razmatrani su i uznemiravanje tokom instalacije i rada vetroturbina, gubitak staništa i efekat barijere.


Tabela 10: Pregled kategorija ugroženosti projektom sa definicijama kriterijuma

Rb.

Ime Vrste

Ose

tljiv

ost

Bro

jnos

t

Kon

zerv

acio

ni

znač

aj

Ekološka Zabrinutost

Latinski Srpski

Dir

ektn

a ko

lizija

G

ubita

k st

aniš

ta

Uzn

emir

avan

je

Efe

kat b

arije

re

1 Phalacrocorax Pygmeus Mali Vranac N N V N N 2 Egretta Garzetta Mala Bela Čaplja N N S N 3 Nycticorax Nycticorax Gak N N V N N 4 Ciconia Ciconia Bela Roda N N V S N 5 Anser Fabalis Guska Glogovnjača N N N N N 6 Anser Albifrons Lisasta Guska N S N N S 7 Anser Anser Divlja Guska N S N N S 8 Tadorna Tadorna Šarena Utva N N N N N N 9 Aythya Nyroca Patka Njorka N N V N N 10 Pernis Apivorus Osičar N N V S 11 Circaetus Gallicus Zmijar N N V S S 12 Circus Aeruginosus Eja Močvarica S N V S S 13 Circus Cyaneus Poljska Eja N N V S S 14 Circus Pygargus Eja Livadarka N N V S S 15 Buteo Buteo Mišar V N N N S S 16 Aquila Pomarina Orao Kliktaš S N V S 17 Aquila Heliaca Orao Krstaš S N V S 18 Aquila Pennata Patuljasti Orao V N V S 19 Falco Tinnunculus Vetruška V V N S S S 20 Falco Vespertinus Siva Vetruška V N V S 21 Falco Columbarius Sokolić N S V S S 22 Falco Cherrug Stepski Soko S S V V V N N 23 Grus Grus Ždral S S V S S 24 Crex Crex Prdavac N N V N 25 Vanellus Vanellus Vivak N N S N S 26 Gallinago Media Šljuka Livadarka N N V N 27 Numenius Arquata Velika Carska Šljuka N N V N 28 Chlidonias Hybrida Belobrka Čigra N N V N N 29 Tyto Alba Kukuvija S N S N 30 Caprimulgus Europaeus Leganj N N V N N 31 Merops Apiaster Pčelarica S S S N S S S 32 Coracias Garrulus Modrovrana N N V N


33 Calandrella Brachydactyla Mala Ševa N N V N N

34 Alauda Arvensis Poljska Ševa S S S S S S 35 Riparia Riparia Bregunica N N N N 36 Hirundo Rustica Seoska Lasta N S N N 37 Delichon Urbica Gradska Lasta S S V S 38 Anthus Campestris Stepska Trepteljka N N V N S N 39 Lanius Collurio Rusi Svračak N N S N N N 40 Miliaria Calandra Velika Strnadica S S V N N S 41 Corvus Corax Gavran S S N S S S S

Kao što se može videti iz tabele 9, jedina vrsta za koju postoji visoka ekološka zabrinutost je stepski soko Falco cherrug. U kategoriju umereno ugroženih spada 16 vrsta, među kojima imamo ptice grabljivice koje se retko sreću na terenu i na kritičnim visinama (eje, jastreb osičar i mali soko), vrste koje su retke ili značajne ali nisu brojne i nisu beležene unutar užeg istraživanog područja (Falco vespertinus, Aquila heliaca, Aquila pennata, Aquila pomarina i Circaetus gallicus), retke vrste koje su beležene u malom broju iznad istraživanog područja u poređenju na širu okolinu i okolna prirodna staništa (ždral, bela roda) i pevačice gradska lasta i poljska ševa. Za 24 ciljne vrste, ekološka zabrinutost je ocenjena kao niska. Njihov nivo ugroženosti je okarakterisan kao nizak i to su vrste koje se izuzetno retko sreću na području, slabo su osetljive na vetroturbine ili se izuzetno retko nalaze na kritičnim visinama (Phalacrocorax pygmeus, Egretta garzetta, Nycticorax nycticorax, Anser fabalis, Anser albifrons, Anser anser, Tadorna tadorna, Aythya nyroca, Buteo buteo, Miliaria calandra, Chlidonias hybrida, Tyto alba, Caprimulgus europaeus, Merops apiaster, Coracias garrulus, Calandrella brachydactyla, Riparia riparia, Hirundo rustica, Anthus campestris, Lanius collurio, Crex crex, Vanellus vanellus, Gallinago media i Numenius arquata).

Tabelarni prikaz vrsta i njihovih statusa ugroženosti može se videti u Tabeli 15.


Tabela 11: Pregled statusa ugroženosti po vrstama uz opis ugroženosti

Ime latinski Ime srpski Opis korišćenja prostora i ugroženosti

Visok nivo ekološke zabrinutosti

Falco cherrug

stepski soko

Kao što se može videti iz tabele 9, jedina vrsta za koju postoji visoka ekološka zabrinutost je Falco cherrug, a razlozi za ovo su dvojaki. Prvi razlog leži u mogućoj koliziji sa vetrogeneratorima, jer gubitak i jedne jedinke je veliki kada znamo da se svega dva para gnezde na svega nekoliko kilometara od istraživanog područja. Činjenica je da vrsta koristi za ishranu staništa koja su kako u užoj, tako i u široj zoni istraživanog područja, a istovremeno uživa brojne nacionalne i internacionalne statuse zaštite zbog velikog globalnog pada brojnosti populacije. Takođe, činjenica je da vetropark u određenoj meri ugrožava vrstu od koje ona zavisi, Corvus corax. Stoga, drugi razlog leži u gubitku staništa. Naime, ukoliko prestane gnežđenje gavrana na ovom nizu dalekovoda, prestaće ubrzo i gnežđenje stepskog sokola. Iz ovih razloga je ekološka zabrinutost od kolizije i gubitka staništa za ovu vrstu ocenjena kao visoka. Sa druge strane, za efekat barijere ekološka zabrinutost ocenjena je kao niska. Uznemiravanje ne bi trebalo biti problem za ovu vrstu, budući da su gnezda dosta udaljena od turbina.

Umeren nivo ekološke zabrinutosti

Ciconia ciconia bela roda

Ukupno je zabeleženo 22 jedinke u 4 navrata. Uvek su u pitanju bila manja jata do 10 ptica koja su se linearno kretala preko područja. Izuzetak je bilo najveće jato od 10 ptica koje je kratko kružilo iznad slatina severoistočno od projekta (CT 24). Dva jata od 7 i 4 ptice su posmatrana istočno od projektom zahvaćenog područja. Veće jato je zabeleženo kod CT 8 (7 ptica), a manje kod CT 2 (4 ptice), oba u direktnom letu. Jedna jedinka je posmatrana u direktnom letu između CT 10 i CT 11. Budući da je u pitanju SPEC 2 i Annex I (BD) vrsta, osetljiva na vetrofarme, smatramo da je ekološka zabrinutost za ovu vrstu srednja.

Circus cyaneus poljska eja

Vrsta je beležena samo jednom na kritičnoj visini, a ukupno 7 puta. Preostalih 6 posmatranja, nisu bila na visini iznad 20m. Obično je posmatrana u lovu, a sva posmatranja su iz oktobra i novembra. Zbog malog broja nalaza unutar projektom zahvaćenog područja (3) i samo jednog u zoni kritičnih visina, kao i činjenice da je poljska eja SPEC 3 vrsta, koja je prisutna i na Dodatku I Direktive o pticama EU, ekološka zabrinutost za ovu vrstu je ocenjena kao srednja.

Circus pygargus

eja livadarka

Posmatrana je samo jedna jedinka iznad CT 2 u aprilu mesecu na visini od oko 100m. Budući da je vrsta osetljiva na vetroturbine, kao i da se nalazi na Annex-u I Direktive o pticama EU uvrštena je u spisak vrsta od značaja. Sa druge strane, ukoliko uporedimo ovaj


nalaz sa staništima južnog dela peščare, gde se može videti i do 20 jedinki dnevno, jasno je da ovaj lokalitet nema preveliki značaj i ne predstavlja strateški značajan lokalitet za ovu vrstu. Iz tog razloga smatramo da je ekološka zabrinutost za ovu vrstu srednja.

Aquila pomarina

orao kliktaš

Orao kliktaš je u Srbiji izuzetno retka vrsta, a činjenica da je tri puta posmatran na širem istraživanom području govori da ovo područje ima određenog značaja za ovu vrstu. I pored ovoga, budući da je najbliži nalaz bio udaljen skoro 5km od najbliže turbine, ekološka zabrinutost za ovu vrstu je ocenjena kao srednja.

Aquila heliaca orao krstaš

Orao krstaš je u Srbiji izuzetno retka vrsta. Tokom perioda istraživanja, je posmatrana samo jedna jedinka starosti dve godine u martu kod CT 21. I pored visokog lokalnog i međunarodnog značaja ove vrste, ocena ekološkog rizika je srednja, jer je nalaz dosta udaljen od najbliže turbine, čak 7,26 km.

Aquila pennata

patuljasti orao

Jedna jedinka svetle morfe ove vrste je posmatrana u junu kod CT 5 u lovu na tekunice i kasnije linearnom letu ka jugu. Nalazi ove vrste na peščari su brojni ali pretežno vezani za njen južni deo i Mali pesak, sa druge strane kanala (Vučanović et al, 2010). Budući da je vrsta osetljiva na vetroturbine (Durr, 2012), u Srbiji retka i da je na Annex-u I direktive o pticama, ali i da je nalaz udaljen više od 7km od najbliže turbine, smatramo da je ekološka zabrinutost za ovu vrstu srednja.

Circus aeruginosus

eja močvarica

Posmatran je veliki broj jedinki ove vrste tokom septembra, a u oktobru svega nekoliko primeraka. Tri puta je vrsta beležena u letu približno donjoj granici kritične zone, negde oko 50-60 m visine. Nasuprot ovome, velika većina jedinki (19) su posmatrane u vrlo niskom letu iznad tla prilikom lova. Iako je ova vrsta eje donekle osetljiva na vetroturbine (Durr, 2012), zbog malog broja nalaza posmatranih na kritičnoj visini u poređenju sa ukupnim brojem posmatranih jedinki, uticaj projekta na ovu vrstu je označen kao umeren.

Circaetus gallicus zmijar

U široj okolini, vrsta je zabeležena 3 puta, od čega dva puta u letu na kritičnoj visini. Dva nalaza su sa oboda užeg istraživanog područja. Juvenilna ptica je posmatrana u martu kod CT 9 u vrlo visokom preletu (oko 300 m). Drugi nalaz je adultna jedinka posmatrana sa magistralnog puta na visini od oko 90 m, nekih 4,5 km južno od CT 19. Najinteresantniji nalaz je iz juna meseca kod CT 2, gde je jedinka stara tri ili više godina posmatrana prilikom lova, a kasnije i linearnog leta ka severo-istoku. Ovaj nalaz bi mogao da sugeriše gnežđenje u blizini lokacije, međutim gnazdo nije pronađeno. Moguće je da se vrsta gnezdi u Deliblatskoj peščari. Druga opcija je da vrsta provodi leto i hrani se na ovom području, što je već poznato za ovu vrstu u Banatu (Sekereš, 2008). Budući da je u pitanju vrsta koja je osetljiva na vetroturbine, ali svega jednom zabeležena u neposrednoj blizini projekta (oko 1 km od najbliže turbine) smatramo da je ekološka zabrinutost projekta za ovu vrstu umerena.

Pernis apivorus

jastreb osičar

Posmatrano je svega 2 jedinke u avgustu mesecu, a jedna je zabeležena na kritičnoj visini pri linearnom letu severno od CT 13. Ova vrsta se nalazi na Dodatku I Direktive o pticama EU i retko se


javlja na teritoriji Vojvodine. Uprkos činjenici da zadržavanje ove vrste na ovom prostoru nije primećeno, posmatran je neobično veliki broj jedinki (2), te stoga postoji umerena verovatnoća da projekat ima uticaja na ovu vrstu.

Falco columbarius sokolić

Ova vrsta je uvrštena u spisak ugroženih jer se potencijalno može naći na kritičnoj visini, a nalazi se u Dodatku I Direktive o pticama EU. Nije posmatran ni jedan primerak na kritičnoj visini, ali su 4 posmatrana odmah ispod donje granice. Od 11 nalaza, 9 je unutar područja, pa je ekološka zabrinutost za ovu vrstu ocenjena kao srednja.

Falco tinnunculus vetruška

Uglavnom se može videti na nižim visinama ali je zabeleženo 19 nalaza leta ove vrste na kritičnoj visini, od kojih je 11 bilo u užem istraživanom području. Zbog osetljivosti ove vrste na vetroturbine, stalnog prisustva na projektom obuhvaćenom području, ekološka zabrinutost za ovu vrstu je ocenjena kao srednja.

Falco vespertinus

siva vetruška

Samo jedna jedinka je posmatrana na kritičnoj visini u maju mesecu u brzom preletu kod CT 3. Status ove vrste u svetu je NT – skoro ugrožena vrsta (IUCN Red List, u opasnosti od izumiranja, srednje brz pad brojnosti populacija), a njen opstanak u velikoj meri zavisi od sivih vrana i gačaca. I pored ovoga, budući da u široj okolini nisu nađene kolonije niti okupljalište ove vrste, kao i da je zabeležen samo jedan nalaz, možemo vrstu smatrati srednje ugroženom na lokalitetu.

Grus grus ždral

Vrsta je ukupno zabeležena 9 puta, od čega su sedam nalaza bila jata u letu na kritičnoj visini. Samo jedan nalaz (4 ptice) iz novembra je zabeležen unutar zone zahvaćene projektom severno od CT 14. Ostali nalazi su pretežno beleženi južno i istočno od istraživanog područja kod CT 1, CT 5, CT 2 i CT 24, a maksimalna veličina posmatranog jata je bila na CT 24 (454 ptice). Nasuprot ovome, u većem broju, ždralovi su posmatrani tokom ishrane i udvaranja na slatinama južno i severno od Ilandže i ta se mesta mogu smatrati mestima okupljanja ove vrste, budući da su ovde posmatrani u više navrata tokom marta meseca. Budući da su utvrđena okupljališta ždralova na širem području udaljena četiri i više kilometara od najbliže turbine, kao i da je jedino jato zabeleženo unutar područja brojalo svega 4 jedinke, možemo reći da je ekološka zabrinutost za ovu vrstu umerena.

Alauda arvensis

poljska ševa

Zabeleženo je 117 nalaza ove vrste na kritičnoj visini, uvek oko donje granice (50-60 m). Budući da su jedinke beležene svaki put na istim cenzusnim tačkama, ukupan broj zabeleženih jedinki verovatno nije veći od 50. Sa druge strane, samo jedan mali deo zabeleženih jedinki je beležen na tačnim lokacijama turbina. U poređenju sa ukupnim brojem zabeleženih jedinki ove vrste, homogenom distribucijom i gustinom populacije na širem istraživanom području, ovaj broj je zanemarljiv u ukupnoj gnezdećoj populaciji ove vrste na istraživanom području. Vrsta je osetljiva na vetrogeneratore i često strada u koliziji sa lopaticama turbina, a gustina populacije opada na operativnim vetrofarmama (Pearce-Higgins et al, 2009). Prema tome, ekološka zabrinutost za ovu vrstu ocenjena je kao umerena za koliziju, uznemiravanje i


gubitak staništa.

Delichon urbica

gradska lasta

Iako je vrsta samo jednom beležena na kritičnim visinama, u avgustu mesecu, smatramo je za vrstu umerene ekološke zabrinutosti jer je osetljivija od ostalih vrsta lasta na vetroturbine, a prisutna je na istraživanom lokalitetu u srednje velikom broju tokom migracije.

Corvus corax gavran

Na terenu je ukupno zabeleženo 34 nalaza u zoni kritičnih visina. Ovi nalazi su pretežno bili locirani u blizini gnezda ili na hranilištima i putu do istih. Među ciljnim vrstama, ovo je jedna od najčešće beleženih ptica, a svojim gnežđenjem na visokonaponskim dalekovodima, obezbeđuje neophodno gnezdeće stanište drugim vrstama. U prvom redu, gnezda gavrana koriste stepski soko i soko lastavičar, ali i druge vrste. Ova vrsta je uvrštena u značajne upravo iz razloga što ima veliki ekološki značaj. Budući da je populacija gavrana u široj okolini dosta velika i broj ptica konstantno veliki, može se smatrati ranjivom, upravo iz razloga što svega tri para gnezdi na dalekovodima, što je mali procenat u odnosu na populaciju. Ekološka zabrinutost za ovu vrstu je ocenjena kao srednja.


B. Zaključak za ptice

Tokom dvanaestomesečnog istraživanja ptica na lokaciji potencijalnog vetroparka Alibunar i njegovoj široj okolini, zabeležena je 151 vrsta ptica. Veliki broj vrsta je zabeležen u maloj brojnosti i sa malom gustinom populacije, naročito kada su u pitanju poljoprivredna područja uže oblasti istraživanja. Nasuprot ovome, prirodna ili čak poluprirodna staništa u bližoj i daljoj okolini predmetne lokacije pokazuju veliki značaj za ptice i odlikuje ih veliki biodiverzitet u ovom smislu. Ovo se najviše oslikava kada uporedimo broj vrsta zabeležen na pojedinim cenzusnim tačkama i njihovoj bližoj okolini. Najviše vrsta je zabeleženo na cenzusnim tačkama 1 i 2, 90 i 92 respektivno. Prva predstavlja migratornu stanicu za ptice vodenih staništa, a druga je izvanredan primer očuvane lesne doline, bez poljoprivrednih aktivnosti i sa visokim diverzitetom, kako gnezdeće, tako i lutajuće, zimujuće i prolazne ornitofaune. Broj vrsta beležen na ostalim prirodnim staništima je redovno bio veći gotovo dvostruko u poređenju sa poljoprivrednim područjem.

Slika 12: Circaetus gallicus

©Biotope


Od ukupnog broja zabeleženih vrsta, izabrana je 41 vrsta od značaja, po ugroženosti i ekološkom značaju, bez obzira na njihovu osetljivost na vetrogeneratore. Na populacije ovih vrsta je obraćana posebna pažnja i za svaku od njih je na osnovu njihovog statusa zaštite, brojnosti na predmetnoj lokaciji i osetljivosti na vetrogeneratore dat status ekološke zabrinutosti. Iako se ne zna puno o njegovoj osetljivosti na vetrofarme, stepski soko je jedina vrsta za koju je ustanovljena visoka ekološka zabrinutost, pretežno zbog svog statusa, velike teritorije koju pokriva tokom lova i disperzije mladunaca i ugroženosti donora gnezda, gavrana. Uprkos činjenici da za ostale ptice grabljivice nije ustanovljen visok nivo ekološke zabrinutosti, one su i pored toga najosetljiviji predmet monitoringa. Među ciljnim vrstama je od ukupnog broja 13 vrsta grabljivica, od kojih su neke dosta retke vrste u Vojvodini kao Aquila pennata, Circaetus gallicus, Aquila pomarina i Aquila heliaca. Ove vrste, iako beležene mali ili krajnje mali broj puta, pokazuju značaj šireg područja za migraciju i gnežđenje ovih vrsta pa iako ne postoji velika ekološka zabrinutost za ove vrste kada je ovaj projekat u pitanju, treba na njih obratiti pažnju u budućnosti.

Falco cherrug, je problematična i ugrožena vrsta na području širem od predmetnog. Sa druge strane, bitno je napomenuti da je stepski soko svega dva puta zabeležen unutar istraživanog područja, da su pronađena gnezda udaljena 5 odnosno 9,8 km respektivno od najbliže turbine, kao i da je predmetna lokacija tako postavljena da staništa tekunica odvlače stepskog sokola od područja projekta, a slično se može reći i za naselja.

Stepski sokolovi ne prave svoja gnezda, već preotimaju ili naseljavaju gnezda drugih ptica. Naše istraživanje je pokazalo da se, na širem projektnom području, stepski sokolovi gnezde u gnezdima gavrana Corvus corax. Ekološka zabrinutost za gavrana kao vrstu ovom studijom je ocenjena kao srednja i to ne predstavlja veliki problem zbog činjenice da se veliki broj parova na Deliblatskoj peščari još uvek gnezdi na drveću. Ptice iz porodice Corvidae, u koju spada i gavran, ne smatraju se osetljivim na vetroparkove. No, budući da je gavran često bio beležen na užem istraživanom području, moguće je da će se broj parova gavrana na dalekovodima smanjiti ukoliko se kolizije budu dešavale. Ukoliko se to desi, trpeće i vrste koje koriste gavranova gnezda, uključujući i stepskog sokola. Ovaj problem bi trebao biti jedna od tema postmonitoringa i, ukoliko je potrebno, adekvatne mitigacije odnosno kompenzacije. 141 birds were found on the studied area. Od 41 ciljne vrste ptica zabeleženih na istraživanom području, 19 su od umerene ekološke zabrinutosti. Stepski soko (Falco cherrug), je od visoke ekološke zabrinutosti, ali sa druge strane staništa tekunica i naselje ga odvlače od područja projekta. Stepski soko bi trebao biti jedna od tema postmonitoringa i, ukoliko je potrebno, adekvatne mitigacije odnosno kompenzacije.


MONITORING SLEPIH MIŠEVA


MONITORING SLEPIH MIŠEVA Ekološki kontekst za monitoing slepih miševa u Srbiji Slepi miševi i farme vetrenjača Evropski naučnici su počeli da izučavaju smrtnost slepih miševa u korelaciji sa farmama vetrenjača ’90-ih godina, a podatke na ovu temu svake godine ažurira T. Durr (Durr, 2007). Po ovome, stopa smrtnosti prouzrokovana sudarom sa vetroturbinama je viša kod slepih miševa nego kod ptica, jer slepe miševe privlače vetroturbine. Moguće je da slepe miševe privlači okretanje elisa dok su u lovu, ali to takođe može biti i čista radoznalost (Cryan & Barcley, 2009). Visoku vertikalnu strukturu na otvorenom prostoru, slepi miševi mogu da protumače kao drvo koje bi moglo biti izvor insekata. (Kunz et al., 2007). Uzroci smrtnosti mogu biti ili direktan sudar sa elisama, ili barotrauma usled povećanja pritiska blizu turbine (Baerwald i dr., 2008 ; Seiche, 2008 ; Baerwald & Barcley, 2009 ; Cryan & Brown, 2007 ; Cryan & Barcley, 2009). Slepi miševi u Srbiji Do sada je na teritoriji Srbije zabeleženo 30 vrsta slepih miševa iz tri porodice (Rhinolophidae, Vespertilionidae i Miniopteridae), a 5 vrsta bi moglo biti u Srbiji, ali još nije snimljeno (Kararapandža i Paunović, 2008, dopunjeno 2009).


I. Metodologija za monitoring slepih miševa

A. Prezentacija metodologije za monitoring slepih miševa

Metoda cenzusa u tački Monitoring slepih miševa i korišćene metode su u najvećoj meri prilagođene specifičnostima projekta vetropolja i lokalne faune slepih miševa, ali poštuju smernice zadate relevantnim izvorima. Za monitoring slepih miševa u Srbiji pratili smo smernice objavljene u 2011 (Paunović, Karapandža et Ivanović, 2011). Kombinovali smo smernice iz ovog vodiča sa drugim vodičima, uglavnom sa Battersby (2010) i nizom drugih dokumenata objavljenih od strane Eurobats sekretarijata1. Uz ovo, korišćeni su principi sakupljanja podatak i oprema čija se efikasnost pokazala na stotinam projekata ove vrste u Francuskoj. Istraživanje aktivnosti slepih miševa uglavnom je vršeno primenom metoda cenzusa u tački (pasivni monitoring) i malim delom primenom transekata. Cenzus iz tačke je vršen na ukupno 20 tačaka, u trajanju od 11 h na svakoj tački (Karta 8.). Odabir tačaka je vršen na način koji bi najbolje pokazao ulogu struktura od značaja za slepe miševe (živica, vodenih površina, drvoreda) i kako bi se najefikasnije ustanovile zakonitosti njihovog korišćenja terena.

1 EUROBATS Sekretarijat je osnovan 1995 u Bonu, u Nemačkoj, sa ciljem poboljšanja efikasnosti Sporazuma o očuvanju evropskih populacija slepih miševa. Ovaj sporazum stupio je na snagu 1994, a bio je postavljen na osnovu Konvencije o očuvanju migratornih vrsta divljih životinja. Glavne aktivnosti EUROBATS Sekretarijata su da koordinira međunarodna istraživanja, programe monitoringa i inicijative usmerene ka slepim miševima i rad na podizanju svesti javnosti o ugroženosti populacija slepih miševa u Evropi.

Jedn

ogod

išnj

i mon

itorin

g st

anja

orn

itofa

une

i hip

tero

faun

e na

pod

ručj

u po

tenc

ialn

og v

etro

polja

« A

libun

ar »

, jul

201

1-ju

n 20

12. I

nves

titor

Win

dVisi

on.

Izra

dio:

Bio

tope

d.o

.o. u

julu

201

2.

52

K

arta

7: P

rost

orni

ras

pore

d tr

anse

kata

i tača

ka c

enzu

sa s

lepi

h m

išev

a


Biološki ciklus slepih miševa

Organizovali smo terenski rad u tri faze kako bi se prilagodili biološkom ciklusu slepih miševa (parenje, jesenja migracija, zimski san, prolećna migracija, reprodukcija, rađenje mladih i hranjenja... itd.)

Krajem avgusta i septembra, izvršili smo monitoring jesenje migracije, najvažnijeg migratornog događaja za slepe miševe (Hutterer, 2005).

U maju, kada je vrhunac aktivnosti za slepe miševe, izvršili smo monitoring kraja prolećne migracije (kraja aprila do sredine maja ili od marta do kraja marta zavisno od regiona) maja kao i perioda formiranja kolonija (bremenitost za ženke)

U junu 2012. godine izvršili smo monitoring rađenje mladih i hranjenja Od početka aprila do kraja juna, slepi miševi formiraju kolonije i mladi dolaze na svet. Izabrali smo da napravimo razliku između prolećne migracije u maju i perioda hranjenja u junu, ali prelazni period između ova dva događaja se razlikuje od vrste do vrste i može da se razlikuje iz godine u godinu. Period prolećne migracije nije tako jasno vremenski definisan kao period jesenje migracije. U Julu pa do polovine avgusta, zabeležena aktivnost slepih miševa može biti veća jer mladi uče da lete. Bez obzira na tu činjenicu, sastav vrsta se ne menja i zbog ovog razloga mislimo da monitoring u ovom periodu nije od velikog značaja za našu studiju.

Tabela 12: Šematski prikaz biološkog ciklusa slepih miševa

jan. feb. mart apr. maj jun jul avg. sept

. okt. nov dec. hibernacija hibernacija

prolećna seoba

traženje hrane

jesenja seoba

bremenitost

najintenzivnija

aktivnost najintenzivnija

aktivnost

Procena nivoa aktivnosti slepih miševa

Sa ciljem detekcije aktivnosti slepih niševa, koristili smo dva tipa uređaja: SM2bats i Anabat čije su karakteristike opisane u daljem tekstu. Uređeji su snimali ultrazvučne signale emitovane od strane slepih miševa prilikom leta, lova ili komunikacije.

Važno je razumeti da cifre koje predstavljaju aktivnost slepih miševa, ne predstavljaju broj slepih miševa prisutan na području tokom monitoringa, već njihov nivo aktivnosti iznad lokacije na kojima je vršen monitoring. Ukoliko jedan slepi miš lovi u blizini uređaja za snimanje, može proleteti i biti zabeležen i 30 puta. Prema tome, uređaj beleži aktivnost, a ne


broj slepih miševa. Ukoliko je par slepih miševa veoma aktivno na lokaciji, imaju više šanse da stradaju od strane vetrogeneratora nego ukoliko bi samo prošli kroz područje bez zadržavanja.

Mi klasifikujemo stepen aktivnosti slepih miševa kao nizak, umeren, visok i vrlo visok i konstantan. Nivo aktivnosti slepih miševa varira među vrstama i iz tog razloga, stručnjaci Biotope-a koriste ključ za procenu aktivnosti slepih miševa, koji je razvijen unutar kompanije i obuhvata lekcije dobijene iz 15 godina monitoringa slepih miševa u Francuskoj i Evropi. Tabela 13: Procena nivoa aktivnosti korišćenjem broja kontakata po noći

Tabela za evaluaciju aktivnosti slepih miševa unutar izučavane oblasti (aktivnost po broju opažanja 15s/noć)

Grupe vrsta Slaba aktivnost

Umerena aktivnost

Jaka aktivnost

Intenzivna i stalna

aktivnost Plecotus austriacus <5 5 à 20 20 à 100 >100

Plecotus auritus <5 5 à 20 20 à 100 >100

Eptesicus serotinus <30 30 à 80 80 à 300 > 300

Vespertilio murinus <30 30 à 80 80 à 300 > 300

Myotis Sp. <5 5 à 20 20 à 100 >100

Nyctalus noctula <30 30 à 80 80 à 300 > 300

Nyctalus Leisleri <30 30 à 80 80 à 300 > 300

Pipistrellus kuhlii <100 100 à 300 300 à 1000 >1000

Pipistrellus pygmaeus <100 100 à 300 300 à 1000 >1000

Pipistrellus nathusii <100 100 à 300 300 à 1000 >1000

Miniopterus Schreibersii <30 30 à 80 80 à 300 > 300

Ponašanje slepih miševa prilikom letenja Jedan od glavnih razloga za osetljivost slepih miševa prema vetrogeneratorima je visina na kojoj lete. U tom kontekstu, vrste koje često lete na visinama koje odgovaraju visini rotora turbine (60 do 180 metara), su najranjivije. U tabeli 12, je deo izveštaja sa 16og sastanka međunarodne Radne grupe za vetroturbine, koji je održan u Tbilisiju, Gruzija, u aprilu 2011. i sadrži sažete podatke objavljene od strane brojnih autora (IWG on Wind Turbine, 2011). Izveštaj pokazuje da su dve najranjivije vrste Nyctalus noctula i Pipistrellus kuhlii jer lete na visinama i do nekoliko stotina metara. Takođe, pokazuje da su slepi miševi u stanju da pređu od 1 do 40 km da bi našli hranu, no ove distance značajno variraju među vrstama, pa čak i polovima. Neke od njih, kao Nyctalus noctula lete pravo do svog cilja, dok druge koriste prirodne koridore kao što su živice, reke,


drvoredi i slično. Ponašanje slepih miševa koji koriste ovakve koridore može se predvideti, utvrđivanjem ovakvih koridora na terenu. Tabela 14: Visina leta i maksimalni domet pri lovu

Vrsta Maksimalni domet pri lovu (km) Visina leta (m)

Barbastella barbastellus 10 Iznad krošnji

Eptesicus serotinus 12 50 (do visine rotora)

Miniopterus Schreibersii 40 2-5 (lov pa direktan let)

Myotis daubentonii Nema podataka Nema podataka

Myotis mystacinus Nema podataka Nema podataka

Nyctalus Leisleri 17 Iznad krošnji

Nyctalus noctula 26 10 do par stotina

Pipistrellus kuhlii Nema podataka 1-10; pa i do nekoliko stotina

Pipistrellus pipistrellus 5,1 50 (do visine rotora)

Pipistrellus nathusii Nema podataka Nema podataka

Pipistrellus pygmaeus 1,7 (srednji poluprečnik) 50 (do visine rotora)

Plecotus auritus 2,2-3,3 Do visine krošnji

Plecotus austriacus Redovno do 7km ?

Vespertilio murinus 6,2 ♀; 20,5 ♂ 20-40

Rhinolophus ferrumequinum Nema podataka Nema podataka

Pregled smrtnost slepih miševa Nauka o slepim miševima napreduje brzo, ali još uvek ima dosta toga da se razume i otkrije. Kao dodatak karakteristikama slepih miševa kada je let u pitanju, da bi pravilno predvideli ugroženost, koristimo i poznate izvore o smrtnosti slepih miševa u Evropi do danas. Za sledeću tabelu smo koristili tabelu od Durr (DÜRR, 2007), a izbrisali smo redove koji se ne tiču slepih miševa snimljenih na našoj izučavanoj oblasti.


Ova tabela pruža značajne informacije o vrstama čiju smrt uzrokuju vetroelektrane u različitim zemljama u Evropi. Najčešće stradaju vrste koje ne umeju da izbegnu turbine. Važno je razlikovati vrste slepih miševa koje su zaista uobičajene od onih koje su retke, jer 50 smrtnih slučajeva ugroženih vrsta je od mnogo veće važnosti nego 50 smrtnih slučajeva jedinki uobičajenih-brojnih vrsta.

Jedn

ogod

išnj

i mon

itorin

g st

anja

orn

itofa

une

i hip

tero

faun

e na

pod

ručj

u po

tenc

ialn

og v

etro

polja

« A

libun

ar »

, jul

201

1-ju

n 20

12. I

nves

titor

Win

dVisi

on.

Izra

dio:

Bio

tope

d.o

.o. u

julu

201

2.

57

Tabe

la 1

5: S

mrt

nost

slep

ih m

iševa

izaz

vana

vet

rotu

rbin

ama

u Ev

ropi

Smrt

nost

slep

ih m

išev

a iz

azva

na v

etro

turb

inam

a u

Evr

opi

Dat

en a

us d

er z

entr

alen

Fun

dkar

tei d

er S

taat

liche

n V

ogel

schu

tzw

arte

im L

ande

sam

t für

Um

wel

t, G

esun

dhei

t und

Ver

brau

cher

schu

tz B

rand

enbu

rg

Ažu

rira

no: 1

0. M

ai 2

012,

Tob

ias D

ürr

- E-M

ail:

tobi

as.d

uerr

@lu

gv.b

rand

enbu

rg.d

e

Vrs

ta

A

CH

C

R

CZ

D

E

E

ST

FR

GR

IT

N

L

N

P PL

S

UK

ge

s. N

ycta

lus n

octu

la

24

3 58

3 1

12

10

2

1

636

N. l

eisl

erii

1

1

81

16

29

59

104

29

1 Ep

tesi

cus s

erot

inus

7 37

73

12

1

1

7

138

Vesp

ertil

io m

urin

us

2

65

1

1 1

70

M

. dau

bent

onii

4

2

6 M

. mys

taci

nus

2

1

3 Pi

pist

rellu

s pip

istre

llus

3

336

144

21

9 24

1

2

136

1 1

86

7 P.

nat

husi

i 2

2 39

6

74

34

2

5

5

520

P. p

ygm

aeus

40

67

5

20

1

1 1

135

P. p

ipis

trel

lus /

py

gmae

us

1

35

8

14

26

24

1

424

P. k

uhlii

4

28

77

17

126

Barb

aste

lla

barb

aste

llus

1

1

2 Pl

ecot

us a

ustr

iacu

s 1

6

7

Plec

otus

aur

itus

5

5 M

inio

pter

us

schr

eibe

rsi

3

3

1

7 Rh

inol

ophu

s fe

rrum

equi

num

1

1

A =

Aus

trija

CH

= Š

vajc

arsk

a C

R =

Hrv

atsk

a C

Z =

Češ

ka R

epub

lika

D =

Nem

ačka

E =

Špa

nija

EST

= E

ston

ija F

R =

Fra

ncus

ka G

R =

Grč

ka IT

= It

alija

NL

= H

olan

dija

N =

Nor

vešk

a P

= P

ortu

galij

a, P

L =

Po

ljska

S =

Šve

dska

UK

= V

elik

a Br

itani

ja


Pregled uređaja korišćenih za detekciju slepih miševa

• Anabat Anabat BAT sistem za detekciju ultrazvučnih oglašavanja slepih miševa koristi sofisticirani ultrazvučni mikrofon i kasetni interfejs. Postoje tri glavne komponente sistema: detektor, ZCAIM i softver koji su kombinovani u jednom kućištu. • BAT detektor stvara zvučni ekvivalent ultrazvučnog detektovanog zvuka koji prima, konvertuje ga u električni signal, a dalje prenosi pretvoren signal direktno na karticu. • CF ZCAIM čip pronalazi nulte preseke, seče audio zapise dobijene sa detektora na tim mestima i skladišti ih na kompaktnu fleš karticu, odakle se oni dalje mogu lako koristiti na računaru. • softver se dalje koristi za analizu podataka, a proizvod su grafikoni koji predstavljaju zabeležene zvukove. Detektor i ZCAIM mogu biti ostavljeni na terenu i zaštićeni od vremenskih prilika, tako da mogu da prate celu noć aktivnost slepih miševa čuvajući podatke na karticu kompaktne fleš memorije (poput onih koji se koriste u kamerama). Maksimalna udaljenost na kojoj Anabat može da registruje slepe miševe je 100m ili čak više za slepe miševa sa niskom frekvencijom i glasnim oglašavanjem (Nyctalus, Eptesicus) i manje od 5 metara za slepe miševa sa visokom frekvencijom, tihim, ili jako usmerenim zovom (Rhinolophus ili Plecotus ). Ugao detekcije Anabata je u vidu kupe sa osnovnim uglom od 90 stepeni ispred mikrofona.

• SM2Bat SM2BAT je ultrazvučni uređaj za nadzor koji se može koristiti za oba tipa monitoringa slepih miševa, aktivan (na transektima) i pasivan (na fiksiranim lokacijama). On radi sa multidirekcionim mikrofonom koji je dovoljno osetljiv da otkrije i najfinije zvuke ispuštene od strane slepih miševa u svim pravcima. Zvuci slepih miševa se evidentiraju kao 16-bitni snimci punog spektra koji čuvaju detaljno amplitudu i harmoniju originalnog zvuka i skladište te podatke vezano za realnu vremensku skalu. Aktivacija i deaktivacija uređaja su automatske, a programirani su tako da se pale pola sata pre zalaska sunca i pola sata nakon izlaska sunca, u zavisnosti od geografske pozicije. Dobijeni grafikoni su grafička predstava zabeleženih zvukova i naknadno su softverski analizirani. Opseg detekcije SM2 uređaja je od 30 do 100m. Za razliku od Anabat uređaja, SM2 je opremljen omnidirekcionim mikrofonom.

Slika 13: Detektor "Anabat"

Slika 14: Detektor "SM2Bat"


B. Ograničenja metodologije

Nijedan od ova dva uređaja ne može da snima aktivnost slepih miševa na 180 metara iznad nivoa tla, što je visina rotora. Iz tog razloga, važno je znati letne navike vrsta kako bi se na terenu što preciznije identifikovale one vrste koje lete u visini rotora (60 do 180m). Da bi imali preciznije podatke, moguće je da postaviti SM2 uređaj na jarbol od oko 100 metara visine od tla. Međutim, ovo je tehnički teško, a jarboli, osim ukoliko su postavljeni specijalno za SM2, često služe isključivo za merenje brzine vetra i nedovoljno su blizu turbinama.

1) Ograničenja Anabats-a: Postoje ograničenja u kvalitetu snimaka:

• nije moguće razlikovati vrste Myotis-a osim Myotis myotis i Myotis blythi. • Nije moguće razlikovati:

- Pipistrellus kuhlii i Pipistrellus nathusii - Eptesicus serotinus, Nyctalus leisleri i Vespertilio murinus - Plecotus auritus, Plecotus austriacus, Plecotus kolombatovicibus i Plecothus

macrobullaris ali je gotovo nemoguće naći poslednje dve vrste u Kuli Kada postoje nesigurnosti u vezi sa vrstama slepih miševa, stručnjaci za slepe miševe koriste svoja znanja iz ekologije vrsta u određivanju vrsta (stanište, ponašanje, geografsku raspoređenost…).

2) Ograničenja SM2bat-a: Postoje ograničenja u kvalitetu snimaka:

• nije moguće razlikovati vrste Myotis-a osim Myotis myotis i Myotis blythi. • za rod Plecotus: možemo napraviti razliku između Plecotus austriacus i Plecotus

auritus u 70% slučajeva. Međutim, daleko teže je razlikovati ove dve vrste od Plecotus macrobullaris.

Slika 16: Plecotus auritus Slika 15: Plecotus sp.

©Biotope ©Biotope


3) Kako poznavanje ekologije rešava nedostatke uređaja za detekciju u našoj studiji

Za rod Plecotus:

Možemo napraviti razliku između Plecotus austriacus i Plecotus auritus u 70% slučajeva. Međutim, daleko teže je razlikovati ove dve vrste od Plecotus macrobullaris. Pa ipak, pošto Plecotus macrobullaris voli planinske predele, mala je verovatnoća da bude nađen u Alibunaru. Ne postoje podaci o Plecotus kolombatovicibus u snimcima, pa ih ne možemo identifikovati. Međutim, ove vrste žive samo na jugu Balkana2.

Za rod Myotis: Nije moguće razlikovati vrste Myotis-a osim Myotis myotis i Myotis blythi. Mnogo eholokacija Myotis-a snimljeno je na bari i u okolini, ali uređaji za snimanje nam nisu omogućili da sa sigurnošću zaključimo koje su to vrste Myotis-a bile. Po grafikonima koji predstavljaju zov eholokacija, vrste Myotis-a koje love nad barama mogle bi biti:

• Myotis capaccinii, • Myotis mystacinus, • Myotis daubentonii: u ovom slučaju njihove eholokacije u Srbiji razlikovale bi se od

zova do sada snimljenih u Francuskoj

Kako bi potvrdili ili opovrgli rezultate analize grafikona, izučavali smo literaturu. Myotis capaccinii:

po HUTTERER, R., et al., 2005 and HUTSON, A.M., et al., 2008,” hrani se iznad močvara i vodenih puteva (uključujući veštačke vodene tvorevine, kao što su kanali i rezervoari), kao i grmlje. Uglavnom formiraju kolonije u podzemnim staništima (uglavnom pećinama). Na Balkanu su ograničeni na oblasti karsta. Kretanja kolonija između leta i zime su uglavnom u području od 50 km”.

po KARAPANDŽA, B., et PAUNOVIĆ, M., 2008, u Srbiji, ovo je “vrsta koja uobičajeno nastanjuje pećine, zapažena na 25 lokacija i može se naći u krečnjačkim oblastima na nižim nadmorskim visinama širom zemlje”.

Budući da se naša oblast studije ne nalazi u oblasti karsta, zaključujemo da ovi Myotis-i najverovatnije nisu Myotis capaccinii osim ukoliko ne putuju sa Vršačkog Brega. Ovu vrstu nećemo uzimati u obzir u našoj analizi.

2 Dietz i dr. 2009, Bats of Britain, Europe and Northwest Africa


Myotis mystacinus: po HUTSON, A.M., et al.,. 2008., “naseljava šume, margine močvarnog zemljišta,

grmlje, otvorene livade, stepe i polupustinjska staništa, kao i šumovite predele blizu izvora vode, ali je generalno više slepi miš koji nastanjuje kuće, nego šume, i često se može spaziti po parkovima, baštama i selima. Lovi isključivo po vodama u unutrašnjosti, ali se hrani letećim insektima koji nisu vodene vrste, kao što su komarci.

po KARAPANDŽA, B., i PAUNOVIĆ, M., 2008, ovo je u Srbiji “relativno česta i

veoma rasprostranjena vrsta u Srbiji. Za sada je potvrđena na 19 lokacija, u šumovitim predelima, gde hranu traži blizu ivica šuma. Hvatan je u mrežu na ulazima u pećine i naročito blizu privremenih ili stalnih manjih vodenih tvorevina”.

Po ovoj literature, moguće je da Myotis mystacinus živi u selima ili raštrkanim šumama koje se nalaze blizu oblasti studije, kao i da lovi pokraj bare. Myotis daubentonii:

po STUBBE, M, et al., 2008., ovo je “Veoma uobičajena vrsta u centralnoj i istočnoj Evropi uključujući Balkan (…). Hrani se iznad prirodnih i veštačkih vodenih tvorevina, ponekad na šumovitom području ili grmlju (…) Usled specifične niše hranjenja, koju ova vrsta nastanjuje, ova vrsta je zavisna od izvora vode. Veoma je zavisna od vodenih insekata radi hrane, lovi iznad velikih vodenih tvorevina i love plen nad površinom vode.”

po KARAPANDŽA, B., i PAUNOVIĆ, M., 2008, “Ova široko rasprostranjena vrsta nađena je u celoj zemlji u pogodnim biotopima, najčešće po močvarama i blizu vodenih tvorevina. U izobilju je snimljena na nekoliko močvara u Istočnoj Srbiji i Pokrajini Vojvodini.”

Po literaturi, snimljeni zov Myotis-a verovatno odgovara vrsti Myotis daubentonii dok lovi insekte nad barom.


II. Prezentacija podataka

A. Prezentacija opštih podataka U sledećim tabelama, prezentovani su podaci mesečnih rezultata monitoringa slepih miševa. U svakoj tabeli, aktivnost slepih miševa je analizirana prema šemi datoj u Tabeli 13: Procena nivoa aktivnosti korišćenjem broja kontakata po noći“, a imena vrsta čija aktivnost je ocenjena kao umerena su istaknuta bojom koja predstavlja nivo aktivnosti. Tabela 16: Tabela sa pregledom korišćenih skraćenica

CT

EserNlei Eptesicus serotinus ili Nyctalus Leisleri

Msp Myotis Sp. Nnoc Nyctalus noctula

Pkn Pipistrellus kuhlii ili Pipistrellus nathusii

Ppip Pipistrellus pipistrellus Ppyg Pipistrellus pygmaeus Rfer Rhinolophus ferrumequinum


a) JESENJA SEOBA Zapažanja u avgustu 2011. godine

Tabela 17: Tabela za evaluaciju aktivnosti slepih miševa u avgustu (sa Anabat-ima)

Datum CT CS EserNlei Msp Nnoc Pkn Ppip Ppyg Rfer 19/08/2011 0.2 2 14 1 15 8 6 2 19/08/2011 0.3 7 32 2 3 1 19/08/2011 0.1 4 38 1 35 1 3 20/08/2011 0.6 3 1 20/08/2011 0.7 15 15 1 4 20/08/2011 0.5 no data no data no data no data no data no data no data no data 20/08/2011 0.4 12 1 8 2 21/08/2011 0.8 2 1 1 21/08/2011 0.9 6 14 4 21/08/2011 0.12 2 3 5 21/08/2011 0.10 9 3 21/08/2011 0.11 2

Ova tabela pokazuje da je u avgustu zabeležena niska aktivnost slepih miševa, osim na CT 0,1 pored jezera, gde je zabeležena umerena aktivnost za Eptesicus serotinus ili Nyctalus leisleri. Ovaj nizak nivo aktivnosti je u kontrastu sa podacima dobijenim u septembru i vrlo je verovatno da je posledica tehničkih problema usled velike aktivnosti zrikavaca.

Karta 8: Prostorni raspored transekata i tačaka cenzusa slepih miševa u avgustu 2011.


Zapažanja u septembru 2011 Tabela 18: Tabela za evaluaciju aktivnosti slepih miševa u septembru 2011.( sa Anabat-ima)

Datum CT B

arba

r

Ept

ser

Min

sch

Myo

dau

Myo

tis sp

.

Myo

mys

Nyc

lei

Nyc

noc

Pipk

uh

Pipn

at

Pipp

yg

Plea

ur

Plea

us

Rhi

fer

Ves

mur

Myo

tis sp

.

Pipp

ip

12/09/2011 1 12 13/09/2011 2 26 1 1638 1 1 12/09/2011 3 16 1 13/09/2011 4 3 3 12/09/2011 5 25 13/09/2011 6 23 9

Ova tabela pokazuje da je u CT 2 zabeležena intenzivna i stalna aktivnost za Nyctalus noctula. Tabela 19: Tabela za evaluaciju aktivnosti slepih miševa u septembru 2011 (sa SM2Bat-ima)

Datum CT

Bar

bar

Ept

ser

Min

sch

Myo

dau

Myo

tis sp

.

Myo

mys

Nyc

lei

Nyc

noc

Pipk

uh

Pipn

at

Pipp

yg

Plea

ur

Plea

us

Rhi

fer

Ves

mur

Myo

tis sp

.

Pipp

ip

13/09/2011 7, 8 13 1 7 369 136 69 1 2 4 12/09/2011 9 6 7 3 5 1 13/09/2011 10 1 3 17 1 7 13/09/2011 11 6 116 1 4 14 2082 12 20 1 1 3 3 7 1 12/09/2011 12 1 461 8 1783 809 438 6 5 14 101 10 13/09/2011 13 1 7 17 7 2 12/09/2011 14 18 16 3 2 13/09/2011 15 3 78 1 4 1252 11 36 4 2 1 13/09/2011 17 1 4 1 7 10 7 7 2 1 12/09/2011 18 282 31 9 1

Ova tabela pokazuje da je pored puta sa živicom u blizini Vladimirovca kod CT 7 i CT 8 Nyctalus noctula zabeležen uz intenzivnu i stalnu aktivnost, a Pipistrellus kuhlii umereno aktivan. Na CT 11, u lesnoj dolini, Miniopterus shreibersii je zabeležen sa jakom aktivnošću, dok je Nyctalus noctula zabeležen uz intenzivnu i stalnu aktivnost.


Na CT 12, pored jezera, Nyctalus noctula je zabeležen uz intenzivnu i stalnu aktivnost, Pipistrellus kuhlii i Pipistrellus nathusii su zabeleženi uz jaku aktivnost, a Myotis sp. je zabeležen uz intenzivnu i stalnu aktivnost dok je Plecotus austriacus zabeležen kao umereno aktivan. Na CT 15, u dolini, Nyctalus noctula je zabeležen uz intenzivnu i stalnu aktivnost. Na CT 18, pored hotela Akvaten, Nyctalus noctula je zabeležen uz jaku aktivnost.

Karta 9: Prostorni raspored transekata i tačaka cenzusa slepih miševa u septembru 2011.


PROLEĆNA SEOBA Zapažanja u maju 2012. godine Tabela 20: Tabela za evaluaciju aktivnosti slepih miševa u maju 2012.

Datum CT

Epts

er

Min

sch

Myo

GT

Myo

sp

Nycle

i

Nycn

oc

Pipk

uh

Pipn

at

Pipp

ip

Pipp

yg

Plea

ur

Rhife

r

Vesm

ur

18/05/2012 1B 3 1 1190 6 317 432 131 2 18/05/2012 2B 5 32 39 5 1 19/05/2012 3B 1 1 19/05/2012 4B 14 3 1 1 2 5 23/05/2012 5B 38 2 977 652 2 23/05/2012 6B 677 5 5 24/05/2012 7B 1 2 24/05/2012 8B 1 5 26 1

Ova tabela pokazuje da su na CT 1B, na jezeru, Myotis sp. i Nyctalus noctula zabeleženi uz intenzivnu i stalnu aktivnost, dok je Pipistrellus kuhlii zabeležen kao jako aktivan, a Pipistrellus nathusii uz umerena aktivnost. U blizini jezera, iznad grupe žbunova, Pipistrellus kuhlii i Pipistrellus nathusii su zabeleženi uz jaku aktivnost. Na CT 6B, iznad druge grupe žbunova, Pipistrellus kuhlii je zabeležen uz jaku aktivnost. Na CT 2B, na koridoru koji ide od jezera do doline, Nyctalus noctula je zabeležen uz umerenu aktivnost.


Karta 10: Prostorni raspored transekata i tačaka cenzusa slepih miševa u Maju 2012


RAĐENJE MLADIH I HRANJENJA Zapažanja u junu 2012 Tabela 21: Tabela za evaluaciju aktivnosti slepih miševa u junu 2012( sa SM2bat-ima)

Datum CT Eptser Myosp Nycnoc Pipkuh Pipnat Pleaus Vesmur 18/06/2012 1C 61 427 109 495 66 3 3 18/06/2012 2C 141 13 19/06/2012 5C 55 1 15 5 19/06/2012 6C 1 2 62 20/06/2012 9C 1 28 20/06/2012 10C 7 4 Ova tabla pokazuje da je na CT 1C, na jezeru, vrsta/e Myotis sp. su zabeležene uz intenzivnu i stalnu aktivnost, dok su Pipistrellus kuhlii i Nyctalus noctula zabeleženi uz umerenu aktivnost. Na CT 1C, na granici projektom zahvaćenog područja, Eptesicus serotinus je zabeležen uz umerenu aktivnost. Tabela 22: Tabela za evaluaciju aktivnosti slepih miševa u junu 2012 (sa Anabat-ima)

Datum CT Nycnoc PipNK SEROT

19/06/2012 3C 10 13

19/06/2012 4C 10 10 146

20/06/2012 7C

20/06/2012 8C 1 2 1

Ova Tabela pokazuje da je na TC 1C, na granici projektom zahvaćenog područja, kao i na CT 4C, iznad koridora između jezera i doline, Eptesicus serotinus je zabeležen uz jaku aktivnost.


Karta 11: Prostorni raspored transekata i tačaka cenzusa slepih miševa u Junu 2012


Tabela 23: slepih miševa obeležene na istraživanom području

Familija Vrste

Ves

pert

ilion

idae

Barbastella barbastellus

Eptesicus serotinus

Myotis daubentonii

Myotis mystacinus

Nyctalus Leisleri

Nyctalus noctula

Pipistrellus kuhlii

Pipistrellus nathusii

Pipistrellus pipistrellus

Pipistrellus pygmaeus

Plecotus auritus

Plecotus austriacus

Vespertilio murinus

Miniopteridae Miniopterus Schreibersii

Rhinolophidae Rhinolophus ferrumequinum


Komentari Oblast studije ne obiluje slepim miševima. Posmatrani nivo aktivnosti iznad poljoprivrednog zemljišta je ujednačeno nizak i može biti umeren na retkim mestima gde postoje travnati delovi ili žbunje pokraj puteva. U užoj izučavanoj oblasti, nivo aktivnosti je takođe ujednačeno nizak iznad poljoprivrednog zemljišta studije oblasti, a umeren iznad prirodnijih područja. Delovi doline koji se nalaze istočno i zapadno od projekta uključeni su u usko područje oblasti studije i omogućavaju interesantno stanište za slepe miševe kao i struktura žbunja koja se nalazi južno od projekta. U središnjoj izučavanoj oblasti, posmatrali smo jaku aktivnost iznad veštačke bare od fabrike svinja i okoline. Slepi miševi prate prirodni put sastavljen od delova travnatih površina i žbunja koje se nalazi oko bare, kao i u dolinama. Aktivnost je jaka iznad ovog koridora, a sve slabija, kako se udaljava od njega ili od bare. Ima slepih miševa u okolnim selima koji su vidljivi naročito u septembru tokom perioda parenja. U široj izučavanoj oblasti, nismo vršili detaljniju analizu slepih miševa, jer to nije bilo relevantno za projekat. Korišćenje oblasti projekta za slepe miševe Jesenja migracija Tokom jesenje migracije, nivo aktivnosti je bio nizak, iznad poljoprivrednog zemljišta oblasti projekta, (neki slepi miševi su snimljeni tokom lova), umeren iznad prirodnih područja i veoma visok iznad bare i prirodnog koridora. Bara može da se smatra migracijskim odmaralištem gde se migratorne vrste sastaju, uglavnom su Pipistrellus nathusii i Nyctalus noctula nađeni u velikom broju u septembru 2011. godine. Ovi slepi miševi bili su prisutni u mnogo manjem broju u proleće i leto što znači da je većina njih putovala na druge lokacije za period pred rađanje mladih i period hranjenja. U selima Vladimirovac, Alibunar i Seleuš koja se nalaze oko oblasti projekta, slepi miševi su pokazivali reproduktivno ponašanje sa mužjacima koji su pevali kako bi privukli ženke. Možemo zaključiti da su bara i koridor lokacije od značaja za slepe miševe tokom jesenje migracije. Prolećna migracija i period hranjenja U maju za prolećnu migraciju, i u junu za period hranjenja, nivo aktivnosti bio je dosta niži nego tokom jesenje migracije. Nivo aktivnosti bio je nizak iznad oblasti projekta, nizak do umeren u prirodnim područjima, i visok iznad bare i koridora, iako ne tako visok kao u septembru 2011. godine. Možemo zaključiti da su bara i koridor od nižeg značaja za slepe miševe tokom prolećne migracije i perioda hranjenja.


B. Podaci od značaja za projekat u smislu ekološke zabrinutosti

1. Zaštićene vrste

Vrste slepih miševa zaštićene međunarodnim konvencijama:

• Bernska konvencija: Sve evropske vrsta slepih miševa se definišu kao strogo zaštićene vrste u Aneksu II. Bernske konvencije, osim vrste Pipistrelus pipistrelus koja se navodi u aneksu III kao "zaštićena".

• Bonska konvencija: Sve evropske vrsta slepih miševa su u Aneksu 2 Bonske konvencije o očuvanju migratornih vrsta divljih životinja, takođe poznatu kao CMS Konvencija. To znači da se svi evropski slepi miševi smatraju migratornim vrstama koje su predmet međunarodnih ugovora za njihovo očuvanje i upravljanje njihovim populacijama. Vrste slepih miševa zaštićene zakonima Evropske unije:

• Habitat direktiva (92/43/CEE) � Aneks II: 13 vrsta slepih miševa su navedeni u Aneksu II Habitat direktive, među kojima je i Miniopterus schreibersii. � Aneks IV: Sve Microchiroptera su u Aneksu IV Habitat direktive i zato su strogo zaštićeni (92/43/CEE). Sve vrste zabeležene na istraživanom području spadaju u Microchiroptera pa se samim tim smatraju strogo zaštićenim.

Vrste slepih miševa zaštićene u srpskoj legislativi: Sve vrste zabeležene na istraživanom području su strogo zaštićene po Zakonu o zaštiti prirode (Zakon o zaštiti prirode, Službeni glasnik RS, br 36/09). Bernska i Bonska konvencija su transponovane u srpsku legislativu (Službeni glasnik RS, br 102/07).

Jedn

ogod

išnj

i mon

itorin

g st

anja

orn

itofa

une

i hip

tero

faun

e na

pod

ručj

u po

tenc

ialn

og v

etro

polja

«

Alib

unar

», j

ul 2

011-

jun

2012

. Inv

estit

or W

indV

isio

n. Iz

radi

o: B

ioto

pe d

.o.o

. u ju

lu 2

012.

73

Tabe

la 2

4: Z

aštit

a, st

atus

i tr

end

popu

laci

ja sl

epih

miše

va za

bele

ženi

h na

istr

aživ

anom

pod

ručj

u ili

bliz

u nj

ega

M

EĐ

UN

AR

OD

NI S

TA

TU

S SI

TU

AC

IJA

U S

RB

IJI

Vrs

te

Ber

nska

K

onve

ncija

(s

trogo

B

onsk

a K

onve

ncija

Ann

exi

Hab

itat

Dir

ektiv

e

Glo

baln

i IU

CN

st

atus

i po

pula

cion

i tre

nd

Nac

iona

lni I

UC

N

stat

us i

popu

laci

oni

Zabe

leže

no

razm

noža

van

je u

Srb

iji?

Stro

go

zašt

ićen

i

Barb

aste

lla b

arba

stellu

s x

x II,

IV

NT,

Sta

bila

n/op

ada

VU

, sta

bila

n D

a

Epte

sicu

s ser

otin

us

x x

IV

LC, n

epoz

nat

LC, s

tabi

lan

Da

x

Myo

tis d

aube

nton

ii x

x IV

LC

, ra

ste

LC, r

aste

N

ije p

otvrđe

n x

Myo

tis m

ysta

cinu

s x

x IV

LC

, nep

ozna

t LC

, sta

bila

n D

a x

Nyc

talu

s Lei

sler

i x

x IV

LC

, nep

ozna

t LC

, sta

bila

n N

e x

Nyc

talu

s noc

tula

x

x IV

LC

, nep

ozna

t LC

, sta

bila

n N

ije p

otvrđe

n x

Pipi

stre

llus k

uhlii

x

x IV

LC

, nep

ozna

t LC

, ras

te

Da

x

Pipi

stre

llus n

athu

sii

x x

IV

LC, n

epoz

nat

LC, s

tabi

lan

Ne

x

Pipi

stre

llus p

ipis

trellu

s x

x IV

LC

, sta

bila

n LC

, sta

bila

n/op

ada

Da

x

Pipi

stre

llus p

ygm

aeus

x

x IV

LC

, nep

ozna

t D

D, s

tabi

lan

Nije

pot

vrđe

n x

Plec

otus

aur

itus

x x

IV

LC, s

tabi

lan

NT,

stab

ilan/

opad

a D

a x

Plec

otus

aus

tria

cus

x x

IV

LC, n

epoz

nat

LC, s

tabi

lan

Da

x

Vesp

ertil

io m

urin

us

x x

IV

LC, s

tabi

lan

LC, r

aste

N

e x

Min

iopt

erus

Sch

reib

ersi

i

x x

II/IV

N

T, o

pada

LC

, sta

bila

n D

a x

Rhin

olop

hus f

erru

meq

uinu

m

x x

II/IV

LC

, opa

da

LC, s

tabi

lan

Da

x L

C: N

ajm

anja

brig

a, N

T: S

koro

ugr

ožen

a (V

rste

koj

e se

mog

u sm

atra

ti ug

rože

nim

od

izum

iranj

a u

budućn

osti

ali d

anas

ne

ispu

njav

aju

uslo

ve z

a ov

u ka

tego

riju)

D

D: M

anja

k po

data

ka, V

U: O

setlj

iva


Procena nivoa ugroženosti vrsta slepih miševa Niska ekološka zabrinutost za :

• Barbastella barbastellus: nije osetljiva na vetroelektrane i više voli prirodna staništa kao priobalja ili bukove šume na planini (KARAPANDŽA, B., i PAUNOVIĆ, M., 2008,). Nije brojna na lokaciji: samo 3 zova su snimljena van oblasti projekta. Međunarodni IUCN status je sledeći: “skoro ugrožena” , a populacija se smatra u opadanju, ali u Srbiji njen IUCN status smatra se osetljivim, iako joj je populacija stabilna. Ekološka zabrinutost za ovu vrstu u pogledu projekta je niska.

• Myotis daubentonii: nije osetljiva na vetroelektrane, brojna je ali samo iznad bare i okoline. IUCN status vrste je “najmanja briga” , a populacija je u porastu u Srbiji, kao i u Evropi. Ekološka zabrinutost za ovu vrstu u pogledu projekta je niska.

• Myotis mystacinus: nije osetljiva na vetroelektrane, brojna je ali samo iznad bare i okoline, a populacija u Srbiji stabilna. IUCN status vrste je “najmanja briga” u Srbiji, kao i u Evropi , dok je trend populacije na međunarodnom nivou “nepoznat”, a u Srbiji stabilan. Ekološka zabrinutost za ovu vrstu u pogledu projekta je niska.

• Miniopterus schreibersii: nije osetljiva na vetroelektrane, i nije brojna na lokaciji. Nađena je iznad oblasti projekta dva puta, a svi drugi snimci su napravljeni iznad prirodnog koridora od bare prema dolinama. Mnogo više snimaka napravljeno je tokom jesenje migracije. U Srbiji se njena populacija smatra stabilnom, a status “najmanja briga”, dok je međunarodni status “skoro ugrožena” kao i populacija. Ekološka zabrinutost za ovu vrstu u pogledu projekta je niska.

• Pipistrellus pipistrellus: je osetljiva na vetroelektrane, ali vrlo ih je malo snimljeno u i oko oblasti projekta. IUCN status vrste je “najmanja briga”, a trend populacije stabilan dok je stabilan/u opadanju u Srbiji. Ekološka zabrinutost za ovu vrstu u pogledu projekta je niska.

• Pipistrellus pygmaeus: umereno je osetljiva na vetroelektrane a naročito retka u oblasti projekta. Međunarodni IUCN status vrste je “najmanja rbriga” a trend populacije nepoznat.. U Srbiji, IUCN status nije ustanovljen jer ne postoji dovoljno podataka, ali se trend populacije smatra stabilnim. Ekološka zabrinutost za ovu vrstu u pogledu projekta je niska.

• Plecotus auritus: nije osetljiva na vetroelektrane jer nisko leti. Nije prisutna u oblasti studije, ali malo snimaka je napravljeno iznad dolina koje se nalaze istočno od oblasti projekta. Iako je međunarodni IUCN status vrste “najmanja briga”, a trend populacije stabilan, u Srbiji joj je status “skoro ugrožena”, a populacija stabilna/u opadanju. Ekološka zabrinutost za ovu vrstu u pogledu projekta je niska.

• Plecotus austriacu:s nije osetljiva na vetroelektrane jer nisko leti. Snimljena je u oblasti projekta u septembru u malom broju. Međunarodni IUCN status vrste je “najmanja briga”, a trend populacije nepoznat. U Srbiji, IUCN status je “najmanja briga”, a populacija se smatra stabilnom. Ekološka zabrinutost za ovu vrstu u pogledu projekta je niska.


• Rhinolophus ferrumequinum: nije osetljiva na vetroelektrane i nije snimljena u oblasti projekta nego samo iznad dolina. Ova vrsta više voli prirodna staništa I malo je verovatno da lovi iznad oblasti projekta. Međunarodni IUCN status vrste je “skoro ugrožena”, a populacija se smatra u opadanju, ali u Srbiji joj je IUCN status “najmanja briga”, kao i u Evropi, ali se u Evropi populacija smanjuje dok je u Srbiji stabilna. Ekološka zabrinutost za ovu vrstu u pogledu projekta je niska.

• Vespertilio murinus: je osetljiva na vetroelektrane, ali snimljena aktivnost na lokaciji bila je veoma niska tokom maja i juna. Nađena je samo iznad dolina i blizu bare. To je migratorna vrsta koja koristi baru kao migratorno odmorište i prati prirodni koridor. Međunarodni IUCN status i u Srbiji je “najmanja zabrinutost”, a trend populacije stabilan na međunarodnom nivou, a u porastu u Srbiji. Ekološka zabrinutost za ovu vrstu u pogledu projekta je niska.

• Nyctalus leisleri: je osetljiva na vetroelektrane, veoma niska aktivnost je snimljena u oblasti projekta i u okolini. Oba IUCN statusa, u Srbiji i na međunarodnom nivou su “najmanja zabrinutost”, u Srbiji je trend stabilan, a na međunarodnom nivou nepoznat. Ekološka zabrinutost za ovu vrstu u pogledu projekta je niska.

Srednja ekološka zabrinutost za :

• Nyctalus noctula: je veoma osetljiva na vetroelektrane, usled letova na visini propelera. Snimljena je nekoliko puta, uglavnom na jezeru, u okolini prirodnog koridora, ali takođe i nekoliko puta u oblasti projekta. Vrlo je verovatno da jedinke ove vrste budu ubijene iznad oblasti projekta, i vrlo je važno da se turbine smeste dovoljno daleko od bare i koridora. Sa druge strane, ova vrsta se u Srbiji smatra “široko rasprostranjenom, uobičajenon i brojnom” (KARAPANDŽA, B., et PAUNOVIĆ, M., 2008.). Oba IUCN statusa, u Srbiji i na međunarodnom nivou su “najmanja briga”, u Srbiji je populacioni trend stabilan, a na međunarodnom nivou nepoznat. Ekološka zabrinutost za ovu vrstu u pogledu projekta je srednja.

• Eptesicus serotinus: je umereno osetljiva na vetroelektrane. Snimljena je uglavnom iznad bare, ali takođe i na putu koji ograničava oblast studije na severu. (19. jun, 2012.). Oba IUCN statusa, u Srbiji i na međunarodnom nivou su “najmanja briga”, u Srbiji je trend stabilan, a na međunarodnom nivou nepoznat. Ekološka zabrinutost za ovu vrstu u pogledu projekta je srednja.

• Pipistrellus nathusii: je osetljiva na vetrolektrane, ali je aktivnost vrste na lokaciji umerena, većinu vremena se nalazi iznad bare i u okolini. Oba IUCN statusa, u Srbiji i na međunarodnom nivou su “najmanja zabrinutost”, u Srbiji je trend stabilan, a na međunarodnom nivou nepoznat. Ekološka zabrinutost za ovu vrstu u pogledu projekta je srednja.


• Pipistrellus kuhlii: je umereno osetljiva na vetroelektrane. U Srbiji je ova vrsta prisutna u velikom broju u gradovima (KARAPANDŽA, B., i PAUNOVIĆ, M., 2008,) ali po IUCN-u (AULAGNIER, E.F., et al., 2008) hrani se na raznim staništima, uključujući poljoprivredne oblasti, hrani se sitnim insektima. Aktivnost vrste je umerena: veoma aktivna i brojna iznad bare, a umereno brojna u njenoj okolini i retko leti iznad oblasti projekta. Oba IUCN statusa, u Srbiji i na međunarodnom nivou su “najmanja briga”, u Srbiji je trend u porastu, a na međunarodnom nivou nepoznat. Ekološka zabrinutost za ovu vrstu u pogledu projekta je srednja.


Tabela 25: Rezultati

Rb. Vrsta Osetljivost (Posledica Ekologije

Vrste)

Brojnost na lokalitetu

Nacionalni IUCN status i

populacioni trend

Zaključak: ekološka

zabrinutost

1 Barbastella barbastellus nije osetljiva niska VU niska

2 Eptesicus serotinus srednje osetljiva srednje LC srednja

3 Miniopterus Schreibersii nije osetljiva niska LC niska

4 Myotis daubentonii nije osetljiva srednje LC niska

5 Myotis mystacinus nije osetljiva srednje LC niska

6 Nyctalus Leisleri osetljiva niska LC niska

7 Nyctalus noctula osetljiva brojni LC srednja

8 Pipistrellus kuhlii osetljiva srednje LC srednja

9 Pipistrellus pipistrellus osetljiva niska LC, niska

10 Pipistrellus nathusii osetljiva srednje LC srednja

11 Pipistrellus pygmaeus srednje osetljiva niska LC niska

12 Plecotus auritus nije osetljiva niska (iznad doline) NT niska

13 Plecotus austriacus nije osetljiva niska LC niska

14 Vespertilio murinus osetljiva niska (iznad

jezera i doline)

LC niska

15 Rhinolophus ferrumequinum nije osetljiva niska LC niska

2.


3. Identifikacija područja od ekološke zabrinutosti za slepe miševe Sa ciljem identifikacije područja od ekološke zabrinutosti za slepe miševe, napravili smo mape koje pokazuju tačke koje predstavljaju različite nivoe aktivnosti za sve vrste od umerene ekološke zabrinutosti. Tačke predstavljaju umerenu, jaku, intenzivnu i stalnu aktivnost. Nakon toga, spojili smo sve mape u jednu i označili buffer od 200 m oko značajnih tačaka da bi prepoznali područja u kojima bi trebalo izbegavati gradnju vetrogeneratora.

Karta 12: Cenzusne tačke koje pokazuju nivo ekološke zabrinutosti za Eptesicus serotinus

Ova mapa pokazuje da je Eptesicus serotinus snimljen u avgustu na jezeru (01) uz umerenu aktivnost. Uz umerenu aktivnost je zabeležen i u junu na granici istraživanog područja (5c) i na jezeru (1c).


Karta 13: Cenzusne tačke koje pokazuju nivo ekološke zabrinutosti za Nyctalus noctula

Ova mapa pokazuje da je Nyctalus noctula u septembru zabeležen uz intenzivnu i stalnu aktivnost iznad dolina (CT:2,11,15), na jezeru (CT:8), blizu Vladimirovca, pored grupe žbunova (CT:8) i uz jaku aktivnost pored hotela Akvaten ( CT:18), u maju sa umerenom aktivnošću iznad koridora između jezera i doline (2B) i u junu uz jaku aktivnost iznad jezera (1C) i žbuna (2C) lociranog unutar projektom zahvaćenog područja.


Karta 14: Cenzusne tačke koje pokazuju nivo ekološke zabrinutosti za Pipistrellus kuhlii

Ova mapa pokazuje da je Pipistrellus kuhlii zabeležen u septembru uz jaku aktivnost iznad jezera i puta sa živicama severno od Vladimirovca. U maju je zabeležen uz jaku aktivnost pored jezera i grupe žbunova između jezera i projektom zahvaćenog područja, a u junu sa visokom aktivnošću iznad jezera.


Karta 15: Cenzusne tačke koje pokazuju nivo ekološke zabrinutosti za Pipistrellus nathusii

Ova mapa pokazuje da je Pipistrellus nathusii zabeležen u septembru uz jaku aktivnost iznad jezera, a u maju je zabeležen uz jaku aktivnost pored jezera i grupe žbunova između jezera i projektom zahvaćenog područja.

Jedn

ogod

išnj

i mon

itorin

g st

anja

orn

itofa

une

i hip

tero

faun

e na

pod

ručj

u po

tenc

ialn

og v

etro

polja

« A

libun

ar »

, jul

201

1-ju

n 20

12. I

nves

titor

Win

dVisi

on.

Izra

dio:

Bio

tope

d.o

.o. u

julu

201

2.

82

Map

a isp

od p

okaz

uje

da su

turb

ine

loci

rane

seve

rno

od p

odručj

a od

eko

lošk

e za

brin

utos

ti (je

zero

, dol

ine,

živ

ice)

.

Kart

a 16

: Gra

nice

pod

ručj

a od

eko

lošk

e za

brin

utos

ti za

sle

pih

miš

eva

i gra

nice

pro

jekt

a

Jedn

ogod

išnj

i mon

itorin

g st

anja

orn

itofa

une

i hip

tero

faun

e na

pod

ručj

u po

tenc

ialn

og v

etro

polja

« A

libun

ar »

, jul

201

1-ju

n 20

12. I

nves

titor

Win

dVisi

on.

Izra

dio:

Bio

tope

d.o

.o. u

julu

201

2.

83

Ka

rta

17: P

rikaz

zona

viso

ka e

kolo

ške

zabr

inut

osti

za sl

epe

miše

ve


Zaključak za slepih miševa

Od 15 vrsta slepih miševa čija je aktivnost zabeležena na istraživanom području, za 4 vrste postoji umerena ekološka zabrinutost: Nyctalus noctula, Eptesicus serotinus, Pipistrellus nathusii i Pipistrellus kuhlii.

Veoma je važno za ove vrste da su turbine locirane na minimalnoj udaljenosti od 200m od granice područja od ekološke zabrinutosti za slepe miševe definisane ovom studijom Ovo je naročito važno za Nyctalus noctula koji često leti na velikim visinama.

Prema našem iskustvu, terenskim rezultatima i dostupnoj literaturi, projekt analiziran u ovoj studiji poštuje minimalne sigurnosne prohteve kada je u pitanju udaljenost turbina od značajnih staništa slepih miševa.


LITERATURA Literatura za slepe miševe i ptice Zakoni

SLUŽBENI GLASNIK REPUBLIKE SRBIJE, (5/09). Zakon o zaštiti prirode. Službeni glasnik Republike Srbije, 5/2009, Beograd

SLUŽBENI GLASNIK REPUBLIKE SRBIJE, (102/07). Zakon o potvrđivanju Konvencije o očuvanju evropske divlje flore i faune i prirodnih staništa. Službeni glasnik Republike Srbije – Međunarodni ugovori, 102/2007, Beograd

SLUŽBENI GLASNIK REPUBLIKE SRBIJE, (102/07). Zakon o potvrđivanju Konvencije o očuvanju migratornih vrsta divljih životinja. Službeni glasnik Republike Srbije – Međunarodni ugovori, 102/2007, Beograd

Publikacije

DÜRR, T. 2007. Die bundesweite Kartei zur Dokumentation von Fledermausverlusten an Windenergieanlagen - ein Rückblick auf 5 Jahre Datenerfassung. Nyctalus 12, n°. 2: 108-114. Bats and birds, updated May, 10, 2012, retrieved June 30, 2012, http://www.mugv.brandenburg.de/cms/detail.php/bb2.c.451792.de

KUNZ, T. H, E. B ARNETT, B. M COOPER, W. P ERICKSON, R. P LARKIN, T. MABEE, M. L MORRISON, M. D STRICKLAND, & J. M SZEWCZAK. 2007. Assessing Impacts of Wind-Energy Development on Nocturnally Active Birds and Bats: A Guidance Document. Journal Of Wildlife Management 71, n°. 8: 2449–2486.

SCHMELLER et al., 2008. Determination of national conservation responsibilities for species conservation in regions with multiple political jurisdictions. Biodivers Conserv 17: 3607–3622, retrieved June 29th, 2012 from http://dirk.die-schmellers.de/Publications/ConservationBiology/offprintNR.pdf

SCHMELLER et al., 2008. National Responsibilities in European Species Conservation: a Methodological Review. Conservation Biology, Volume 22, No. 3, 593–601, retrieved June 29th, 2012 from https://vm.mtmt.hu/download/1132108.pdf

Nacionalni izveštaji i smernice

MELKI, 2002. Guide pour la prise en compte des milieux naturels dans les études d’impact. DIREN, Midi-Pyrénées, 70 pp.,

REPUBLIC OF SERBIA MINISTRY OF ENVIRONMENT AND SPATIAL PLANNING, First National Report of the Republic of Serbia to the United Nations Convention on Biological Diversity, July 2010, retrieved January 14th from http://www.cbd.int/doc/world/cs/cs-nr-01-en.pdf

Internet adrese

• The IUCN Red List : http://www.iucnredlist.org/ • Bonn Concention/Convention on Migratory Species : http://www.cms.int/


Literatura za ptice

Zakoni

DIRECTIVE 2009/147/EC OF THE EUROPEAN PARLIAMENT AND OF THE COUNCIL on the conservation of wild birds (2009). Official Journal of the European Union of 30 November 2009. http://eur-lex.europa.eu/LexUriServ/LexUriServ.do?uri=OJ:L:2010:020:0007:0025:EN:PDF

Publikacije

BIRDLIFE INTERNATIONAL, (2004). Birds in Europe: population estimates, trends and conservation status. Cambridge, UK: BirdLife International. BirdLife Conservation Series No. 12.

LANGSTON, R.H.W. et PULLAN, J.D., 2003: Windfarms and Birds : An analysis of the effects of windfarms on birds, and guidance on environmental assessment criteria and site selection issues. https://wcd.coe.int/com.instranet.InstraServlet?command=com.instranet.CmdBlobGet&InstranetImage=1713295&SecMode=1&DocId=1441704&Usage=2

PEARCE-HIGGINS, J.W., LEIGH, S., LANGSTON, H.W.R, BAINBRIDGE,P.I., BULLMAN, R., 2009, The distribution of breeding birds around upland wind farms. Journal of Applied Ecology, 46, 1323–1331

SEKEREŠ, O., 2008, Dugotrajno zadržavanje zmijara Circaetus gallicus na području Bačke i Banata tokom 2008. Ciconia 17. 34-37

VUČANOVIĆ, M., ĐORĐEVIĆ, I., STOJNIĆ, N., 2010, Ptice grabljivice Malog peska. Ciconia 19. 74-88.

Literatura za slepe miševe

Zakoni

Habitats Directive- Council Directive 92/43/EEC of 21 May 1992 on the conservation of natural habitats and of wild fauna and flora. Official Journal of the European Union. http://eur-lex.europa.eu/LexUriServ/LexUriServ.do?uri=CELEX:31992L0043:EN:NOT

Publikacije

ARNETT, E.B, et al., 2010, Altering turbine speed reduces bat mortality at wind-energy facilities. Front Ecol E-nviron 2010; doi:10.1890/100103.

ARTHUR, L. et Lemaire, M., 2009, Chauves-souris de France, Belgique, Luxembourg et Suisse, Coédition Biotope/MNHN, collection Parthénope

AULAGNIER, E.F., et al., 2008, Pipistrellus kuhlii. In: IUCN 2012. IUCN Red List of Threatened Species. Version 2012.1. <www.iucnredlist.org>. Downloaded on 30 June 2012.

BAERWALDE, E. F, H. G D'AMOURS, J. B KLUG, & R. M. R BARCLEY. 2008. Barotrauma is a significant cause of bats fatalities at wind turbines. Current Biology 18, n°. 116: 695-696.

BAERWALDE, E. F, & R. M. R BARCLEY. 2009. Geographic Variation in Activity and Fatality of Migratory Bats at Wind Energy Facilities. Journal of Mammalogy 90: 1341-1349.


BARATAUD, M., 2012, Ecologie acoustique des chiroptères d’Europe, Identification des espèces, étude de leurs habitats et comportement de chasse, Coédition : Biotope/MNHN, Collection Inventaires et Biodiversité

CRYAN, P. M, et BARCLEY, R. M. R., 2009. Causes of Bat Fatalities at Wind Turbines: Hypotheses and Predictions. Journal of Mammalogy 90: 1330-1340.

CRYAN, P. M, & A. C BROWN. 2007. Migration of bats past a remote island offers clues toward the problem of bat fatalities at wind turbines. Biological Conservation 139, n°. 1: 1-11.

FURMANKIEWICZ, J. et KUCHARSKA, M., Migration of Bats along a Large River Valley in Southwestern Poland, Journal of Mammalogy 90(6):1310-1317. 2009, retrieved, June 10, 2012 http://www.bioone.org/doi/abs/10.1644/09-MAMM-S-099R1.1

HARSBUSCH, L.L., et BACH, M.J., 2005: Environmental Assessment Studies on wind turbines and bat populations - a step towards best practice guidelines, retrieved, June 10, 2012 from: http://www.bach-freilandforschung.de/download/Harbusch_Bach_2005.pdf

HUSO, M.M.P., 2010. An estimator of wildlife fatality from observed carcasses. ENVIRONMETRICS. DOI: 10.1002/env,

HUTSON, A.M., et al., 2008. Myotis capaccinii. In: IUCN 2012. IUCN Red List of Threatened Species. Version 2012.1. <www.iucnredlist.org>. Downloaded on 30 June 2012.

HUTSON, A.M., et al.,. 2008. Myotis mystacinus. In: IUCN 2012. IUCN Red List of Threatened Species. Version 2012.1. <www.iucnredlist.org>. Downloaded on 30 June 2012.

HUTTERER, R., et al., 2005, Bat migration in Europe a review of literature, and analysis of banding data, NATURSCHUTZ UND BIOLOGISCHE VIELFALT 28, Federal Agency for Nature Conservation in Germany, No. 28: 1-172.

KARAPANDŽA, B., et PAUNOVIĆ, M., 2008, National Report on the implementation of the Agreement on the conservation of Bats in Europe 2008, update May 2009, Ministry of Environment and Spatial Planning of Serbia, Retrieved September 8, 2011 from http://www.eurobats.org/documents/pdf/National_Reports/nat_rep_Ser_2009.pdf

PAUNOVIĆ, M., KARAPANDŽA, B., IVANOVIĆ, S. (2011). Slepi miševi i procena uticaja na životnu sredinu – Metodološke smernice za procenu uticaja na životnu sredinu i stratešku procenu uticaja na životnu sredinu. Društvo za očuvanje divljih životinja „MUSTELA“, 1-142, Beograd., retrieved June 30, 2012 from http://www.nhmbeo.rs/upload/images/ove_godine/Promocije2011/slepi_misevi_i_procena_uticaja_na_zivotnu_sredinu_web_lq.pdf

RODRIGUES L., BACH L., DUBOURG-SAVAGE M-J., GOODWIN J. & HARBUSCH C. 2008. Guidelines for consideration of bats in wind farm projects, Eurobats Publication Series n°3 PNUE/EUROBATS Secrétariat, Bonn, Germany. 55p. http://www.eurobats.org/publications/publication%20series/pubseries_no3_english.pdf

RYDELL, J., L. BACH, M. J DUBOURG-SAVAGE, M. GREEN, L. RODRIGUES, & A. HEDENSTRÖM. 2010. Bat mortality at wind turbines in northwestern Europe. Acta Chiropterologica 12, n°. 2: 261–274.

STUBBE, M, et al., 2008. Myotis daubentonii. In: IUCN 2012. IUCN Red List of Threatened Species. Version 2012.1. <www.iucnredlist.org>. Downloaded on 30 June 2012.


Nacionalni izveštaji i smernice

BATTERSBY, J. (comp.), 2010, Guidelines for Surveillance and Monitoring of European Bats. EUROBATS Publication Series No. 5. UNEP/EUROBATS Secretariat, Bonn, Germany, 95 pp, retrieved January 14th from http://www.eurobats.org/publications/publication%20series/pubseries_no5_english.pdf

GODINEAU, F. et Pain, D., 2007, Plan de restauration des chiroptères en France métropolitaine, 2008 – 2012, (Feedbacks on the national restoration plan for bats in France between 2008 and 2012), Société Française pour l’Étude et la Protection des Mammifères (SFEPM), Ministère de l’Écologie, du Développement et de l’Aménagement Durables, retrieved July 6 from http://www.developpement-durable.gouv.fr/IMG/pdf/PNA_Chiropteres_2008-2012.pdf

IWG on Wind Turbines, 2011, Report on the 16th Meeting of the International Working Group on Wind Turbines Advisory Committee, Tbilisi, Georgia, 4 – 6 April 2011, Doc.EUROBATS.AC16.8, retrieved June 6th from http://www.eurobats.org/documents/pdf/AC16/Doc.AC16.8_IWG_Wind_Turbines.pdf

NOWICKI, F. et al., 2008, « Rapport bibliographique Routes et chiroptères, Etat des connaissances », (technical report on mitigation measures for road construction project), Technical report SETRA, retrieved July 5, 2012 from http://www.setra.equipement.gouv.fr/IMG/pdf/0862w_RoutesetChiropteres_new.pdf

PAUNOVIĆ, M., KARAPANDŽA, B., IVANOVIĆ, S. (2011). Slepi miševi i procena uticaja na životnu sredinu – Metodološke smernice za procenu uticaja na životnu sredinu i stratešku procenu uticaja na životnu sredinu. Društvo za očuvanje divljih životinja „MUSTELA“, 1-42, Beograd.

Internet adrese

• Bat conservation international : http://www.batcon.org/ • Eurobats (Agreement on the Conservation of Populations of European Bats):

http://www.eurobats.org/ • BatLife Europe: http://www.batlife-europe.info/


PRILOG -Pregledne karte ciljnih vrsta beleženih na kritičnim visinama po mesecima

U ovom prilogu su date karte distribucija nalaza ciljnih vrsta na kritičnim visinama (kategorije B, C i D). Jedini izuzetak je karta prikaza lokaliteta na kojima se gnezde neke od zabeleženih vrsta ptica.

Fa

lco ti

nnun

culu

s

Bu

teo

bute

o

Co

rvus

cora

x

Aq

uila

pom

arin

a

Aq

uila

hel

iaca

Aq

uila

pen

nata

An

ser a

lbifr

ons

An

ser a

nser

An

ser f

abal

is

Ch

lidon

ias h

ybrid

a

Ci

coni

a cic

onia

Ci

rcae

tus g

allic

us

Ci

rcus

cyan

eus

Ci

rcus

pyg

argu

s

Ci

rcus

aer

ugin

osus

Fa

lco ch

erru

g

Fa

lco v

espe

rtin

us

Gr

us g

rus


Kontakti

WindVision Windfarm A doo Žarka Zrenjanina 10 26310 Alibunar, Srbija Tel.: +381 (0) 11 3283 527 Faks: +381 (0) 11 6301 527 www.windvision.com

Biotope d.o.o. Nebojšina 12, 11000 Beograd, Srbija, Tel: +381 (0)11 30 83 159 Mob: +381 (0) 64 526 70 33 www.biotope.rs

“a b 2011-j 2012€¦ · projekt je predstavljen instalacijom ukupno 66 vetrogeneratora na...

Documents