Anatomija pod lupom

dizajn

Karnovskinapisala

Kejt Dejvis

2

fascinantno ljudsko telo

Mi ljudi smo udesni. Iako smo najinteligentnija i najnaprednija vrsta koja je ikada postojala

na Zemlji, naa tela nisu nita drugo do skup hemijskih elemenata. Upravo je nain na koji su

ti elementi meusobno povezani ono zbog ega je nae telo tako neverovatno. Ako osmotrite

ljudsko telo iznutra, videete da se njegovom itavom duinom prua skelet , okvir sainjen od preko 200 kostiju, koje naem telu pruaju potporu i daju mu oblik. Oko kostiju se nalaze

miii , tkiva koja nam omoguavaju da se kreemo i stojimo uspravno. A u ivotu nas odravaju organi , od kojih svaki ima poseban zadatak: srce pumpa krv kroz telo, eludac

vari hranu, a koa, jedan od najveih organa, regulie telesnu temperaturu, titi nas i prima

nadraaje iz okoline.

ta ete otkriti kad zavirite u unutranjost svog tela?

Istraite stranice ove knj ige i otkrijte udesne ta jne l judskog tela.

S A D R A J

LJUDSKO TELO

4

GLAVA10

OI I UI

16

USTA I NOS

22

SRCE28

REBRA I PLUA34

TRBUH40

KAKO SE RAZVIJA BEBA

46

RUKE I AKE

52

NOGE I STOPALA

58

Istraite svaki deo tela i saznajte osnovne injenice o njemu.

Skenirajte skelet, miie i organe u rendgenskoj sali.

Potom okrenite stranicu i u anatomskoj sali saznajte neto vie o tome kako funkcionie

ljudsko telo.

Pomou plavog soiva ispitajte organe koji nas

odravaju u ivotu.

Koristite crveno soivo da biste videli skelet.

Upotrebite zeleno soivo da biste analizirali miie.

K A KO KO R I S T I T I K N J I G U

DEO TELA RENDGENSKA SALA ANATOMSKA SALA

141414 15

MOZAKMozak nam daje linost. On je sedite nae svesti i seanja i odgovoran je gotovo za sve to

radimo, mislimo i doivljavamo. Mozak sa ostatkom tela komunicira preko nervnog sistema, koji ini mrea nerava. Ako dodirnemo neto vrelo, nervi iz prsta alju signal do mozga, koji potom

alje povratni signal i kae nam da treba da sklonimo ruku. Iako sadri mnotvo nerava, mozak je jedini deo tela koji ne osea bol pri seenju.

PROUITE mozak na slici dole, a zatim se vratite u RENDGENSKU SALU i pogledajte ga kroz PLAVO soivo.

LOBANJALobanja se sastoji od 22 kosti koje, dok rastemo, meusobno srastaju i grade zatitni zid oko mozga. Jedini pokretni deo lobanje je donja vilica (mandibula). Ona ima zglob

koji omoguava otvaranje usta. Mozak je smeten u duplji (upljini) u zadnjem delu lobanje. Prednji deo lobanje ine kosti lica, koje licu daju oblik. Lobanja je s ostatkom tela

povezana dugakim izvijenim kimenim stubom.

PROUITE lobanju na slici dole, a zatim se vratite u RENDGENSKU SALU i pogledajte je kroz CRVENO soivo.

ANATOMSKA SALA

eona kostGradi elo i gornji deo onih duplji.

Slepoona kosttiti organe koji nam omoguavaju

da ujemo i odravamo ravnoteu.

Nosna kostini skelet nosa.

Gornja vilicaKost koja sadri gornje zube i

koja ini gornji deo vilice i usne

duplje.

Mandibula Donja vilica jedini pokretljivi

deo lobanje.

SinusiMale upljine u kostima lobanje

doprinose jaini i punoi naeg

glasa.

ZubiZubi su najtvri deo ljudskog tela.

Mali mozak Upravlja preciznim pokretima

i omoguava savladavanje

novih pokreta. Ovaj deo

mozga aktivira se kada uimo

neki sport ili da sviramo neki

instrument.

Kimena modina Stub centralnog nervnog sistema, koji

prosleuje i prima poruke od ostatka tela.

Hipotalamus Budi nas ujutru i upravlja

naim emocijama.

Slepooni reanj Obrauje informacije

iz uiju i uestvuje u

stvaranju seanja.

Potiljani reanj Obrauje informacije iz

oiju, to nam omoguava da

vidimo.

Temeni reanj Prima poruke od ulnih organa i

omoguava nam da osetimo dodir,

ukus i miris.

eoni reanj Omoguava pravljenje

planova, kontrolu pokreta

i izgovaranje rei.

Modana kora Omota velikog

mozga. Modana kora

je izbrazdana da bi u

nju moglo da stane

nekoliko miliona

neurona (nervnih

elija). I mozak drugih

inteligentnih ivotinja,

npr. delfina, ima

mnotvo brazda, dok

je kod jednostavnijih

ivotinja, poput aba,

glatkiji.

Veliki mozakNajvei deo mozga. Odgovoran je

za pamenje, razmiljanje, matu,

sposobnost govora, igru i prepoznavanje

ljudi. Podeljen je na dve polovine,

pri emu leva kontrolie desnu

stranu tela, a desna levu.

Modano stablo Povezuje mozak s kimenom modinom. Modano

stablo kontrolie rad srca, disanje i ritam budnosti i

spavanja.

141414 151110

GLAVAGlava je najvaniji deo ljudskog tela zahvaljujui njoj

smo svesni svega oko nas. U glavi se nalazi mozak, kontrolni centar organizma, povezan sa ostatkom tela

putem mree nerava. ak i dok spavamo, modano stablo odrava disanje i rad srca, i upravo u toku sna mozak stvara seanja, obrauje nove informacije i oporavlja

se. Mozak od povreda titi lobanja, fantastina struktura od 22 kosti. Prednji deo lobanje daje oblik licu, gde se nalaze ulni organi koji nam omoguavaju da vidimo,

ujemo i osetimo miris i ukus oi, ui, nos i usta.

10 11

POMOU RENDGENSKIH SOIVA VIDEETE:

Crveno soivoKotana LOBANjA titi mozak. Na lobanju se nadovezuje KIMA, unutar koje se nalazi kimena modina snop nerava koji povezuje mozak s ostatkom tela.

ZUBI zapravo nisu kosti. Oni su prekriveni supstancom koju nazivamo gle, a to je najtvra supstanca u ljudskom telu.

Zeleno soivoMIII glave, vrata i lica omoguavaju pokrete glave, vakanje i gutanje, govor i promenu izraza lica.

Plavo soivoOsim MOZGA, glava obuhvata oi, ui, nos i jezik, koji putem mree nerava alju ulne nadraaje u mozak.

1312

RENDGENSKA SALA

12 13

4

LJUDSKO TELO

Ljudsko telo radi bez prestanka. Ako bolje pogledate ispod koe, videete miie koji nam omoguavaju kretanje, skelet koji naem

telu daje oblik i organe koji danonono rade da bi nas odrali u ivotu. Vene i arterije sprovode krv od srca do vrha glave i prstiju na nogama i obratno. Nervi, koji se poput niti pruaju kroz itavo telo,

prenose poruke od i do mozga. Svaki deo tela ima odreenu ulogu i svi oni zajedno, dopunjujui se, ine neverovatnu mainu.

4

555

POMOU RENDGENSKIH SOIVA VIDEETE:

Crveno soivoSKELET je skup kostiju koje telu pruaju potporu i daju mu oblik.

Zeleno soivoMIII su rastegljiva tkiva koja povezuju razne delove tela i omoguavaju kretanje. Plavo soivoU ORGANE spadaju srce, eludac, mozak, plua, jetra, bubrezi...

Mrea KRVNIH SUDOVA prenosi krv kroz itavo telo.

66

77

RENDGENSKA SALA

88

Zglob Mesto gde se spajaju dve kosti

naziva se zglob. Izmeu kostiju

se nalazi sunerasta masa, tzv.

hrskavica, koja spreava trenje jedne

kosti o drugu.

Ramena kost Kost nadlaktice.

Karlica Karlica, koja ini gornji deo zgloba

kuka, povezuje kimu s nogama.

Femur Butna kost.

Grudna kost Dugaka pljosnata kost po

sredini grudnog koa.

Palana kost Kraa od dve kosti podlaktice.

Lakatna kost Dua od dve kosti podlaktice.

Lisna kostKraa od dve kosti potkolenice.

Rebra Ove uske kosti tvore grudni ko, koji

titi plua i srce.

GolenjaaDua od dve kosti potkolenice.

SKELETovek se raa sa vie od 300 kostiju. Kako rastemo, neke od njih meusobno srastaju (spajaju se), pa skelet

odrasle osobe ima 206 kostiju. Kosti su izuzetno tvrde i neverovatno lake. One pruaju potporu telu, pomau u kretanju i tite organe od povreda. I to nije sve. U samom sreditu dugakih i upljih kostiju ruku i nogu nalazi se uto sunerasto tkivo koje zovemo kotana sr u njoj se stvara krv. Krvne elije cirkuliu itavim telom, tako se

borei protiv bolesti i prenosei kiseonik do svih delova tela kojima je potreban.

PROUITE skelet na slici dole, a zatim se vratite u RENDGENSKU SALU i pogledajte ga kroz CRVENO soivo.

Lobanja Kotani deo glave.

Patela aica kolena.

akaaku ini 27 kostiju, ukljuujui i 8

kostiju runog zgloba.

888

99

BicepsMii koji savija ruku u laktu.

TricepsOvaj mii deluje suprotno od

bicepsa ispravlja ruku.

Meurebarni miiiOvi miii podiu i sputaju rebra

kad udiemo i izdiemo vazduh,

i tako omoguuju da se plua

napune vazduhom.

Deltoidni miiTrouglasti mii koji pokree

rameni zglob.

Grudni miiiOvi veliki miii pokreu rameni

zglob i pomau u odmicanju ruke

od grudnog koa.

etvoroglavi bedreni mii Veliki mii na prednjoj strani

bedra.

Dugi bedreni miiNajdui mii u naem telu, koji

kree od zadnjice do zadnjeg dela

butine.

Miii lica Ovi miii pokreu se kad

se smejemo, mrtimo,

priamo ili jedemo.

Ravni trbuni miiTrbuni miii tite unutranje

organe. Njih koristimo kada radimo

trbunjake.

MIIIU telu postoji oko 640 miia, izgraenih od rastegljivog tkiva nalik elastinoj masi. Rade naizmenino

u parovima dok se jedan mii gri i pokree kost, drugi se oputa. Na slici su prikazani miii koje moemo svesno da kontroliemo one koje koristimo da utnemo loptu ili podignemo olovku. To su

tzv. popreno-prugasti miii. Postoje i miii koji su deo naih organa i iji je rad automatski oni, na primer, omoguavaju potiskivanje hrane kroz sistem za varenje i pumpanje krvi kroz telo.

PROUITE miie na slici, a zatim se vratite u RENDGENSKU SALU i pogledajte ih kroz ZELENO soivo.

ANATOMSKA SALA

9

Gast