Нови Зеланд

Нови Зеланд

Метријски подаци Географски положај Рељеф Клима Биљни свет Животињски свет Историја Становништво Привреда

Већи градови Занимљивости Спорт Школство

Површина: 268.680km²

Становника: 4.200.000

Главни град: Велингтон (170.000ст.)

Службени језик: енглески и маорски

Валута: новозеландски долар

Нови Зеланд је острвска држава у југозападном делу Тихог океана.

Састоји се од два велика острва .

Званично име државе на маорском је Аотеароа, што се често преводи као „Земља дугог белог облака“.

Нови Зеланд је географски најизолованија држава на свету.

Нови Зеланд чине два главна и већи број мањих острва.

Северно и Јужно острво раздваја Куков пролаз.

Осим ова два острва, пет највећих насељених острва су Острво Стјуарт, Четем отрво, Острво Велики гребен Острво Дурвил и Острво Вајхеке .

Јужно острво је највећа копнена маса Новог Зеланда, и подељена је уздужно Јужним Алпима.

На њима се налази више од 18 врхова висине преко 3.000 метара, од којих је највиши Маунт Кук са 3.754 метра што је и највиши врх на целом Новом Зеланду.

Северно острво има мање планинских венаца али има велики број вулкана.

Најактивнија је вулканска зона Таупо око које је формирана вулканска висија коју обележава највиши врх Северног острва, Маунт Руапеху (2,797 метара).

Океанска клима Семиаридна клима Суптропска клима*семиаридна клима-

сува лета и делимично влажне зиме

Јужна буква Каури

Похутукава

Сребрна папрат

Какапоа Жутооки пингвин КивиТакахе

Гекони Хохштетерова Арчијева Хамилтонова

Нови Зеланд је једно од последњих насељених копна на Земљи. Нови Зеланд први пут насељен од

стране источних Полинежана између 1250. и 1300.

Током наредних векова ти досељеници су развили засебну културу данас познату под називом Маори.

Уговор из Вајтангија

Становништво је подељено на племена и подплемена. Први Европљанин који је дошао до Новог Зеланда био

је Холанђанин Абел Тасман, 1642. Европљани нису поново долазили на Нови Зеланд све

до 1769. када је британски истраживач Џејмс Кук опловио целу обалу

Већину данашњег становништва чине Европљани (Британци), док је број Маора, којих је око 15%, у порасту због високог природног прираштаја.

Густина насељености је знатно већа него у Аустралији, а Северно острво је насељеније од Јужног.

Заступљена је пољопривреда (сточарство).

Гаје се житарице, поврће, воће и агруми.

Извозе се вуна, месо, кожа и млечни производи.

Рудно богатство је веома велико.

Налазишта злата, угља, руде гвожђа, урана, азбеста и других неметала.

Заступљена је прехрамбена индустрија, а поред ње текстилна, дрвна, машинска, хемијска и црна металургија.

Окланд

Велингтон

Крајстреч

Хамилтон

Планина КукОстрва Туамоту

На јужном острву Новог Зеланда налази се највише планина, 3 754м високи Кук “Кров Новог Зеланда.” Име је добио по британском проналазачу Џејмсу Куку. Унеско је 1986. године прогласио овај парк светском баштином. Око 40% парка чине глечери.

Француске прекоморске територије у Јужном мору спадају међу најлепше архипелаге на Земљи. Француска Полинезија састоји се од више острвских група. Главну групу чине друштвена острва са Тахитијем. Туамоту острва су атол.

Већина спортова популарних на Новом Зеланду су енглеских корена.

Највише људи игра голф, нетбол, тенис и крикет, међу млађима најпопуларнији спорт је фудбал док највише посетилаца има рагби. Коњске трке су такође биле популарне.

Рагби

Крикет Плес „Хака“

Основно и средње образовање је обавезно за децу до 6 до 16 година, док већина у школу креће са 5 година.

Постоји 13 разреда ,а јавне школе су бесплатне.

Нови Зеланд има стопу писмености одраслих од 99 %, док половина становништва од 15 до 29 година има неки вид вишег образовања.

Постоји пет типова високошколских установа, универзитети, колеџи, политехничке школе, специјалистички колеџи и „вананге“(маорски универзитети) као и приватне високошколске образовне установе.

Факултетску диплому има 14,2 %становништва, 30,4 % има неку врсту вишег образовања, а 22,4 % нема никакво звање.

Марија ИлићКристина Тадић

Маша Веселиновић