ambasada japana u republici srbiji ggllaass ......ostali su umirali godinama kasnije od posledica...

GGGLLLAAASSS AAAMMMBBBAAASSSAAADDDEEE

JJJAAAPPPAAANNNAAA DDEECCEEMMBBAARR 22002200..//BBRR.. 110022

Ambasada Japana u Republici Srbiji Trešnjinog cveta 13, 11070 Novi Beograd

T:+381 11 301 28 00 / F: +381 11 711 82 58

[email protected] / [email protected]

http://www.yu.emb-japan.go.jp

https://www.facebook.com/JapanEmb.Serbia/

https://www.instagram.com/ambasada_japana_u_srbiji/

1

mailto:[email protected]


http://www.yu.emb-japan.go.jp/





T:+381 11 301 28 00 / F: +381 11 711 82 58





2

SSS AAA DDD RRR ŽŽŽ AAA JJJ

NNNAAAJJJAAAVVVEEE

INSTAGRAM STRANICA AMBASADE JAPANA (3)

PPPRRROOOŠŠŠLLLIII DDDOOOGGGAAAĐĐĐAAAJJJIII III IIINNNFFFOOORRRMMMAAACCCIIIJJJEEE

UUU VVVEEEZZZIII SSSAAA JJJAAAPPPAAANNNOOOMMM „BILO JEDNOM U JAPANU“, PIŠE JELENA SUBIN, NOVINARKA VEČERNJIH NOVOSTI KOJA JE

BORAVILA U JAPANU 2018. GODINE NA POZIV VLADE JAPANA (4-8)

„PRVI UTISCI IZ JAPANA“, PIŠE ILIJA TOMIĆ, MEXT STIPENDISTA VLADE JAPANA (9-13)

KKKOOORRRIIISSSNNNIII LLLIIINNNKKKOOOVVVIII








T:+381 11 301 28 00 / F: +381 11 711 82 58





3

IIINNNSSSTTTAAAGGGRRRAAAMMM SSSTTTRRRAAANNNIIICCCAAA AAAMMMBBBAAASSSAAADDDEEE JJJAAAPPPAAANNNAAA

Iskreno Vam zahvaljujemo što pratite naš mejl magazin i naše objave na FB stranici

Ambasade Japana, i na taj način doprinosite boljem razumevanju japanske kulture i

društva u Republici Srbiji i u Crnoj Gori.

Od sada objave Ambasade Japana, kao i druge vesti o našim aktivnostima možete da

pratiti i na našoj instagram stranici.


Nastavićemo da biramo kvalitetan sadržaj koji će vam na najbolji način prikazati Japan,

kao i njegovu bogatu kulturnu baštinu - tradicionalne i moderne vrednosti, običaje, nauku,

umetnost, književnost, sport, i sve ostalo što će, nadamo se, doprineti boljoj promociji

japanske kulture.





https://l.facebook.com/l.php?u=https%3A%2F%2Fwww.instagram.com%2Fambasada_japana_u_srbiji%2F%3Ffbclid%3DIwAR2YYYb9ejYWkDxmsXEElXKRjDuaUVjKCI1b0FChurAFYilaBN5z8dVBUFM&h=AT0qId5bc9TYjZ9hG-utfoE2S9i5YeeRsP6IKSSrbIBQTzXOEAR1NUQbU4HDjdmjJxtTfi17uf8S_7xtcPrQTiRu1m-PAsPMOUlFHHkEWM15L4_WbHni9jzkYpOCIq_1RnIldVlWSS9uXigpGYsIbOsN6RgsIneTpu_XAJ-ln5LTJC9Z0eaw9P7jo_DvZi1pYvYdAesGAQKOwMQM9b11U2k-1QAb6NG4plj3zicMXW0MDuty5F8gtQN8MGZhqfSOLIs_c12vkPnL9Z1Ojvn1cfnj170BkmKUwQKP7DlL-Plb1BJJyxjQV-S_WOtCN6pedWz1PhxxFRvKm1ddAspq6wOs0wixD4xeQEP1FuGA25D6CVVsfERzXPdAejdKV6VislorTnV77wD0PFwjpF6fsIbCI68jOs24Bw3rLNHJRggpXqOBmQ8FOF1nfh61rhu-hzSf7IZ8P1Oyzo6wl1PrwIu7fLNVTrYfGmdlp9YXONA8zOJo3eDZSU4-L_v5IdgXkhwqmFKl5ClIaqmjLezibdXiAU_hja0MRcBz7VUYDuOBGoTvGQG3EKZjH7F031r9MWh0ovN-AB2LdrApHO92PEFycL20Ci2IffS8Ok20vtrahmqdTHZWH30-eQBENsgZ4ausMpP6




T:+381 11 301 28 00 / F: +381 11 711 82 58





4

„„„BBBIIILLLOOO JJJEEEDDDNNNOOOMMM UUU JJJAAAPPPAAANNNUUU“““,,, PPPIIIŠŠŠEEE JJJEEELLLEEENNNAAA SSSUUUBBBIIINNN,,,

NNNOOOVVVIIINNNAAARRRKKKAAA „„„VVVEEEČČČEEERRRNNNJJJIIIHHH NNNOOOVVVOOOSSSTTTIII“““ KKKOOOJJJAAA JJJEEE

BBBOOORRRAAAVVVIIILLLAAA UUU JJJAAAPPPAAANNNUUU 222000111888... GGGOOODDDIIINNNEEE NNNAAA PPPOOOZZZIIIVVV

VVVLLLAAADDDEEE JJJAAAPPPAAANNNAAA

Bio je to put u budućnost. Naprosto, odlazak u jednu drugu dimenziju sveta, kulture, tradicije,

navika i lepote. Nešto daleko i nestvarno. Uskoro će tačno dve godine kako sam kročila prvi

put na tlo Japana. Zahvaljujući Vladi ove neverovatne zemlje i Ambasadi Japana u

Beogradu, imala sam priliku da upoznam Tokio, Kjoto i Hirošimu. I nisam sigurna koji grad mi

se dublje urezao u sećanje i zalepio za srce. Moderan i nadasve nestvaran, futuristicki grad –








T:+381 11 301 28 00 / F: +381 11 711 82 58





5

Tokio. Možda mi je srce više ukrao tradicionalni i istorijski Kjoto, ali duh Hirošime, nešto je što

će ostati za ceo život.

Posle više od 11 sati leta i pređenih 9.400 kilometara, bilo je jasno da sam sletela na drugu

planetu. Osmeh, poštovanje i duboka ljubaznost prvo je s čime sam se susrela. Poštovanje,

poštovanje i samo poštovanje. Reklo bi se da živi u ovoj zemlji. Zahvalnost, ništa manja od

poštovanja. I red. Sećam se svog prvog šoka. Veče kada smo stigli, ispred hotela, na

kolovozu su bili radovi. Lepo su se videle cevi koje tu prolaze. Radnici, pod svetlima

reflektora neprestano su radili. Na početku i na kraju mesta gde se radi, po jedan zaposleni

stoji, klanja se prolaznicima i izvinjava, zbog buke, smrada i svih neprijatnosti, ali i

nagoveštava da će radovi biti gotovi u najkraćem roku. Jutro posle. Postavljen i asfalt, sa

sve uradjenom signalizacijom. Radovi su se preselili u drugi deo grada. Svima nam je dobro

poznata japanska preciznost i tačnost. Japanska disciplina. Ali i to je nešto što se uči. A, da

bi smo videli kako se to radi, imali smo i tu čast da posetimo japansku osnovnu školu. Ni sa

čime se to ne može porediti. Možda sam i očekivala neke table koje same pišu ili pak

robote koji rade sa decom, ali ne.








T:+381 11 301 28 00 / F: +381 11 711 82 58





6

Tabla, kreda, sunđer, mali stolovi, na čijim nogarima stoje stare teniske loptice, kako se ne bi

grebao stogodišnji parket. I nasmejana deca. Dozvolili su nam da ručamo zajedno. Nema tu

modernih menzi, ne. Deca ručaju u učionici, sa svojim drugarima i učiteljima. Hranu im služe

drugari, a sami sve rasklanjaju. Posle ručka ide igra, pa brisanje i spremanje učionice. Red i

rad se uče od malena. Kada to nauče, jasno je je kako prelaze raskrsnicu u jednom od

najpoznatijih distrikta Šibuja i čuvenom prelazu iz mnogih holivudskih filmova. Neverovanto je,

kada nekoliko stotina ljudi, nekada i više od hiljadu, u istom momentu prelazi čuvenu

rasksnicu u Šibuji. Niko, ali bukvalno niko, u tom metežu se i ne dodirne. Zakače se samo

turisti, koji ne znaju da li bi pre prošli ili se fotografisali. Činilo mi se da centar Tokija maltene i

ne postoji. Barem ne jedan. Ipak, najviše sam uživala u šetnji ulicama distrikta Ginza. Vazduh

ovde odiše luksuzom. Najprestižniji brendovi, najluksuzniji restorani i jednostavno ulica moći.

Skitnja po Tokiju nije previše komplikovana jer nigde na svetu, čini se, nije uređen metro, kao

ovde. Savršeno je organizovan. Savršeno tačan. Ovde se vreme meri u delićima sekunde.

Kažu da samo kroz stanicu Šinđuku, dnevno može da prodje i nekoliko miliona ljudi.

Japan, zemlja izlazećeg sunca, tada je s nestrpljenjem čekala početak Olimpijskih igara.

Japan je i te 2018. godine bio spreman kao da će se igre održati svakog trenutka. Nažalost,

2020. je preskočena, ali se iskreno nadam da će ova zemlja pokazati čitavom svetu kakvu je

magiju spremila za održavanje i otvaranje Olimpijskih igara. Tokio je još tada bio sav u duhu

igara.








T:+381 11 301 28 00 / F: +381 11 711 82 58





7

Posle provedenih nekoliko dana u Tokiju, put nas je dalje naneo u drevni Kjoto. I to čuvenim

„Šinkansen bulet“ vozom. Ovo je ujedno i najbrzi prevoz s jednog, na drugi kraj države.

Stanice su u samom centru svakog grada, a ne na periferijama. Osim što voz razvija brzinu

od oko 310 kilometara na sat, maltene neprimetno, i ovde se primećuje poštovanje koje

Japanci neguju. Otpravnici vozova, koji stoje na stanici, njih desetorica, koliko ih otprilike

bude ispred jednog voza, obavezno se klanjaju kad on stane, ali i kad pođe. Svi u istom

momentu. Isto je i sa "kondukterima" u vozu. Kada uđu u kupe, poklone se putnicima, obiđu

ih, i kada izlaze, okrenu se prema njima, i ponovo se poklone. Posle dva sata i 17 minuta

vožnje, stigla sam u Kjoto. Srce Japana. Žila kucavica ove zemlje. Slobodno se može reći, da

je ovaj grad, povratak u istoriju. Ovaj grad je jedna živa istorija, čiji se stanovnici trude to i da








T:+381 11 301 28 00 / F: +381 11 711 82 58





8

održe. Koliko je Kjoto bitan za Japan, najbolje govori i činjenica da se ovde nalazi oko 1.600

budističkih hramova i više od 400 šinto svetilišta. Među njima je i veličanstveni budistički hram

Kijomizu-dera. Na drvenim stubovima, odoleva još od kraja osmog veka. U mislima su mi

prolazile scene iz filma „Memoari jedne gejše“, naročito dok sam šetala kvartom u kojem

one i sada žive – Gion. Tek retki imaju tu sreću i da ih vide uživo. Ja sam morala da se

zadovoljim oblačenjem tradicionalnog kimona, ručno tkanog od čiste svile. Teška srca sam

ga ostavila u Kimono centru, najvećem u Japanu, koji se upravo nalazi u Kjotu. Ništa manje

nisam bila srećna ni pri obilasku čuvene i najstarije destilerije i fabrike za pravljene čuvenog

sakea.

Napuštanje tradicionalnog Kjota i

put Hirošime razbudio je novo

uzbuđenje što ću videti i udahnuti

vazduh grada koji je bio razoren

atomskom bombom. I dok se u

mojoj glavi činilo da preživelih

tada nije ni bilo, Vlada Japana i

Ambasada Japana u Beogradu

omogućili su mi da upoznam i

razgovaram sa jednom od

preživelih meštanki Hirošime.

Prema njoj imam samo divljenje i

poštovanje. Ipak, pre susreta sa

Kacuko Kuvamoto, obišla sam

Muzej mira u Hirošimi. Napravljen

je da svedoči o užasima Drugog

svetskog rata. Kažu da je stradalo

više od 350.000 ljudi. Od toga

140.000 je ubila bomba odmah, a

ostali su umirali godinama kasnije

od posledica radijacije. Svoju tragičnu sudbinu i kako je to izgledalo tog 6. avgusta 1945.

godine podelila je sa mnom Kacuko Kuvamoto. Teško da ću ikada zaboraviti to što je ona

pričala. Pričala je da i dan dana živi i drži u sećanju kao da se to dogodilo juče. Misija joj je

da svoju priču prenese svima, kako se ovaj strašan zločin ne bi više ponovio. Ostalo nam je

da veujemo da se to više neće nikada i nigde ponoviti.








T:+381 11 301 28 00 / F: +381 11 711 82 58





9

“““PPPRRRVVVIII UUUTTTIIISSSCCCIII IIIZZZ JJJAAAPPPAAANNNAAA“““,,, PPPIIIŠŠŠEEE IIILLLIIIJJJAAA TTTOOOMMMIIIĆĆĆ,,, MMMEEEXXXTTT

SSSTTTIIIPPPEEENNNDDDIIISSSTTTAAA VVVLLLAAADDDEEE JJJAAAPPPAAANNNAAA

Pozdrav svima, i nadam se da ste dobro vi i vaši voljeni. Drago mi je što mogu da podelim sa

vama moje (trenutno kratko) iskustvo i mišljenje o zemlji izlazećeg sunca. Priča počinje pre 3

godine kad sam odlučio da budem ambiciozan i sebe upitao gde je robotika trenutno

najbolja na svetu. Prva misao koja mi je prošla kroz glavu je - Japan. Ubrzo sam saznao da

drugarica sa smera Tanja Berislavljević (veliki pozdrav za nju) pohađa časove japanskog

jezika na istom fakultetu. Nakon ćaskanja sa Tanjom u vezi Japana saznao sam za ovu

stipendiju i za profesoricu Hiromi (こんにちは先生) koja drži časove. Krenuo sam na časove

japanskog jezika, i nakon par godina diplomirao i konkurisao za stipendiju. Uspešno ispunio

sve uslove i postao jedan od studenata kojima je Ambasada Japana u Srbiji dala

mogućnost da predstavljaju svoju zemlju i usavrše svoje studije u Japanu.

Putavanje je trebalo da počne početkom aprila meseca, međutim kao što je sve, tako je i

moje putovanje bilo odloženo zbog korona virusa. Do oktobra meseca spremao sam se za

studije i usavršavao jezik svakodnevno. Stigao je oktobar i moje dugo očekivano putovanje

ka Japanu je počelo.

Samo putovanje je trajalo šesnaest sati. Sleteo sam u Tokio na Narita aerodrom (jedan od

dva najveća aerodroma u Tokiju). Nakon par sati ispitivanja i testiranja, prošao sam carinu i

sastao se sa svojom grupom inostranih MEXT studenata. Dok smo čekali autobus koji će nas

prebaciti do hotela upoznali smo se i podelili svoja mišljenja o Japanu. Čekiranjem u hotel,

započeo sam svoj dvonedeljni karantinski period. Sve se izvršavalo u skladu sa merama

zaštite i naše zdravstveno stanje se svakodnevno pratilo.








T:+381 11 301 28 00 / F: +381 11 711 82 58





10

Nakon karantina, nastavljam svoje putovanje ka gradu Sendai. Jedna stvar koja me je

prijatno iznenadila jeste tačnost japanskih brzih vozova (poznati po nazivu Bullet train).

Naime, na karti za vreme dolaska u Sendai pisalo je 14:52. Rekavši to prijateljima našalili smo

se gde su našli ta dva minuta. No, meni znatiželja nije dala mira pa sam tako pred ulaz u

Sendai, u ovom vozu, odlučio da pratim vreme na satu od mobilnog telefona. Na moje

prijatno iznenađenje voz je tačno u pedest i drugoj minuti stao i mom putovanju je došao

kraj, stigao sam u Sendai. Kroz čitavo ovo putovanje imali smo pratnju od strane nekog

zaposlenog ili agencije, bili smo bez briga.

Od glavne železničke stanice (koja je ujedno i centar ovog grada) do mog studentskog

doma ima jedno četiri kilometra, te sam odlučio da iskoristim priliku i lepo vreme i krenuo

peške. Preko GPS-a sam pratio stazu koja je vodila do mog cilja i usput se divio lepoti ovog

grada. Sendai je poznat kao grad drveća jer ima puno zelenila. Čest problem sa kojim se

stranci susreću jeste manjak kanti za otpad. Čitava zemlja ima savršen reciklažni sistem te su

ulice izuzetno čiste.








T:+381 11 301 28 00 / F: +381 11 711 82 58





11

Nakon sat vremena hoda stigao sam do Sandžo Mači studentskog doma za inostrane

studente. Prijatno su me dočekali i nakon par minuta potpisivanja papirologije dobio sam

ključ od svoje sobe.








T:+381 11 301 28 00 / F: +381 11 711 82 58





12

Čim sam se raspakovao i smestio, odmah sam sa svojim prijateljem iz Sirije Shadijem otišao u

najbliži ramen restoran i probao čuveno japansko jelo. Mogu vam reći izuzetno je ukusno.

Par dana kasnije imali smo orijentaciju u Tohoku univerzitetu. Tokom orijentacije otvorili smo

bankovni račun, napravili karticu za metro, prošetali kroz kampus i jeli u kantini. Tohoku

univerzitet je treći najstariji univerzitet u Japanu, nakon Kjoto univerziteta i univerziteta u

Tokiju (koji je najstariji). Tohoku univerzitet je ogroman, postoji metro, kao i autobuske linije

koje vode od kampusa do kampusa. Takođe univerzitet je pun studenata iz svih krajeva

sveta, pa samim tim ima puno raznih vannastavnih aktivnosti koje studenti organizuju.








T:+381 11 301 28 00 / F: +381 11 711 82 58





13

U Japanu jedan od sportova koji je jako popularan, a kod nas se jos razvija, jeste sportsko

penjanje. Ovim sportom se bavim više od jedne decenije i nadam se da ću moći da

usavršim svoje, kako akademske, tako i sportske veštine u zemlji koja je vodeća u obe

discipline. Izuzetno sam zahvalan Ambasadi Japana u Srbiji i ljudima koji su mi dali podršku

na ovom daleko putovanju.

Hteo bih takođe da se zahvalim prijateljima Bojanu Batalu i Dušanu Radisavljeviću, koji su

došli u ovu zemlju pre mene i podelili samnom njihova iskustva. Trenutno učim japanski jezik i

pripremam se za prijemni ispit koji me čeka početkom marta meseca. Svima vama

znatiželjnim čitaocima želim sretnu Novu godinu i Božić, i da vam sledeća godina bude

uspešnija nego ova. Sve najbolje.








T:+381 11 301 28 00 / F: +381 11 711 82 58





14

KKKOOORRRIIISSSNNNIII LLLIIINNNKKKOOOVVVIII

www.kunaicho.go.jp Carska porodica

http://www.kantei.go.jp/foreign/index-e.html Premijer Japana i kabinet

www.mofa.go.jp Ministarstvo spoljnih poslova Japana (MOFA)

www.ndl.go.jp Biblioteka nacionalnog Dieta

www.shugiin.go.jp Predstavnički dom

www.asahi.com Asahi Shimbun

www.home.kyodo.co.jp Kyodo News

http://jen.jiji.com/ JIJI News

www.nhk.or.jp NHK World

www.japantimes.go.jp Japan Times

www.yomiuri.co.jp Yomiuri Shimbun

http://www.jnto.go.jp/ Turistička organizacija Japana

http://www.jica.go.jp/english/ Japanska agencija za međunarodnu saradnju (JICA)

http://www.mext.go.jp/english/ Ministarstvo obrazovanja, nauke, sporta i kulture Japana (MEXT)

http://jpf.go.jp/e/ Japanska fondacija

http://web-japan.org.factsheet/ Informacije o Japanu

0 2





http://www.kunaicho.go.jp/

http://www.kantei.go.jp/foreign/index-e.html

http://www.mofa.go.jp/

http://www.ndl.go.jp/

http://www.shugiin.go.jp/

http://www.asahi.com/

http://www.home.kyodo.co.jp/

http://jen.jiji.com/

http://www.nhk.or.jp/

http://www.japantimes.go.jp/

http://www.yomiuri.co.jp/

http://www.jnto.go.jp/

http://www.jica.go.jp/english/

http://www.mext.go.jp/english/

http://jpf.go.jp/e/

http://web-japan.org.factsheet/

ambasada japana u republici srbiji ggllaass ......ostali su umirali godinama kasnije od posledica...

Documents