srp010

110

VUKA[IN P. MASNIKOSA

ALGEBRA VEZIVAWA

(NOVA SREDSTVA ISTRA@IVAWA PRIRODNIH POJAVA)

(Primeri primene u ve{ta~koj inteligenciji i teorijskoj fizici)

B e o g r a d

2 0 0 4.

S A D R @ A JALGEBRA VEZIVAWA

(Nova sredstva istra`ivawa prirodnih pojava)

(Primeri primene u ve{ta~koj inteligenciji i teorijskoj fizici)

1

Sadr`aj

3

Predgovor

5

Lista simbola i znakova

7

1. UVOD

9

1. SPORAZUMEVAWE

13

1.0. Uvod

13

1.1. Oblici povezanosti prirodnih pojava

13

1.2. O me|udejstvima

14

1.3. O slo`enim me|udejstvima

16

1.4. Posredno me|udejstvo

191.5. Nesporazumevawe

191.5.0. Kratak uvod

191.5.1. Simboli

191.5.2. Jezici

191.6. Pro{ireni rezime

21

2. POSTOJE]I POSTUPCI ISTRA@IVAWA

23

2.0. Uvod

23

2.1. Pretpostavqeni uslovi opstanka qudske vrste

24

2.1.1. Prva pretpostavka uslova opstanka

24

2.1.2. Poku{aj dokazivawa prve pretpostavke

25

2.1.3. Druga pretpostavka uslova opstanka

26

2.1.4. Poku{aj dokazivawa druge pretpostavke

27

2.2. Kratka analiza navedenih principa

28

2.3. Kratki zakqu~ci

30

3. PREDLOG SREDSTAVA ISTRA@IVAWA

33

3.0. Uvod

33

3.1. Prirodna pojava

33

3.2. Osobine prirode

35

3.2.1. Odnos apstraktnih i prirodnih prostora

36

3.2.2. Problem koji treba re{iti

36

3.2.3. Problem odre|ivawa pojma "PROSTOR"

38

3.2.4. Su{tinska razlika izme|u matemati~kih i prirodnih podprostora

493.3. Problem modelirawa prirodnih prostora

403.3.1. Matemati~ke osobine skupova (E, @, S )

42

3.3.2. Problem vezivawa

43

3.4. VEZIVNA ALGEBRA

47

3.4.0. Uvod

47

3.4.1. Osobine vezivnih operatora

47

3.4.2. Osobine vezivnih operacija

48

3.4.3. Dokaz postojawa povezanosti

49

3.4.4. Osobine orta

52

3.5. Primena algebarskih operacija nad vezivawem

53

3.5.0. Uvod

53 3.5.1. Algebarsko sabirawe vezivawa

53

3.5.2. Me|usobno mno`ewe vezivawa

55

3.5.3. Karakteristike izvori{ta dejstva

57 3.6. Povezivawe pojava iz razli~itih prirodnih podprostora

58

3.6.1. Vezivawe pojava iz dva prirodna podprostora koji imaju zajedni~ko nuli{te 60

3.6.2. Povezivawe pojava iz dva prirodna podprostora ~ija nuli{ta se ne poklapaju 603.6.3. Izjedna~avawe vezivawa

62

3.7.

62

3.7. Zapa`awa i zakqu~ci

63

4. PRAKTI^NA PRIMENA VEZIVNE ALGEBRE

63 4.0. Uvod

63 4.1. Teorija stabilnosti prirodnih pojava

63 4.1.0. Uvod

63 4.1.1. Postavqawe zadatka stabilnosti prirodnih pojava

64 4.1.2. Modeli prirodnih pojava izvedeni algebrom vezivawa

67 4.1.3. Uslovi ulaska u~esnika u stabilne odnose

70 4.1.4. Zapa`awa i akqu~ci

74 4.2. Pimena u elektrotehnici

75 4.2.1. Primer broj jedan (napon, struja,otpornost)

75 4.2.2. Primer broj dva (napon,struja,nduktivnost,otpornost)

75 4.2.3. Primer broj tri (napon,struja, kapacitivnost,otpornost)

76 4.2.4. Primer broj ~etri (napon,struja,otpornost,induktivnost, kapacitivnost) 77 4.2.5. Primer broj pet(paralelno oscilatorno kolo)

774.2.6. Primer broj {est (tracking poja~ava~)

784.2.6.1. Teorijska analiza tracking poja~ava~a

78 4,2,6,2 Kratka analiza i zakqu~ci

80 4.2.7. TEORIJSKA FIZIKA (Stabilni atomski sistem)

81 4.2.7.1. Mogu}nost pojave sile koja odre|uje putawu elektrona

834.2.7.2. Odre|ivawe polupre~nika putawe i brzine kretswa elektrona

83 4.2.7.3. Uslovi ulaska elektrona u stabilne odnose u atomu

84 4.2.7.4. Pona{awe elektrona kao mase

86 4.2.7.5. Izra~unavawe ostalih parametara strukture atoma

86 4.2.7.6. Neka zapa`awa i zakqu~ci

894.2.8.PRIMENA U OPTICI

93 4.2.9. PRIMENA U BIOLOGIJI

95

4.2.10PRIMENA U MEHANICI

99

4.2.11.PRIIMENA U TERMODINAMICI

103

4.2.11.0 Uvod

1034.2.11.1. Matemati~ki model toplote

103

4.2.12.PRIMENA U TEORIJI DEJSTAVA (POQA)

1074.2.12.0. Uvod

107 4.2.12.1. Postavka zadatka

107 4.2.12.2. Matemati~ki modeli dejstava

1094.2.13.KARAKTERISTIKE SREDINE DEJSTAVA

111

4.2.14. BRZINE KRETAWA RAZNIH VIDOVA MATERIJE KROZ ETER

115

4.2.15.PRIMENA U MATEMATICI

117

4.2.16.

121

4.2.16.0.

121

4.2.16.1.

121

4.2.16.2. - () 122.2.16.3. ( )

123442.16.4. ()

1244.2.16.5.

1254.2.16.6.

1265. OVJAWEWA REZULTATA I ZAKQUCI

129

6-

135 Dodatak 4.1.A

137 Dodatak 4.1.B

138

Dodatak 4.1.C

137

Dodatak 4.1.D

138

Dodatak 4.1.E

140

Dodatak 4.1.F

142

Dodatak 4.1.G

144 INDEKS (Pregled imena i pojmova)

145 LITERATURA

153BIOGRAFIJA 158P R E D G O V O R

U ovoj kwizi je prikazana teorija koja predstavqa osnovu za razvoj postupaka istra`ivawa prirodnih pojava. Ciq koji se `eli posti}i objavqivawem ove kwige je verifikovawe te teorije i weno kori{}ewe u daqim istra`ivawima prirodnih pojava.

Ova teorija je rezultat dugogodi{wih istra`ivawa vezanih za one pote{ko}e koje su zaustavqale daqe obja{wewe materijalnih pojava, kao i same su{tine materije. Odre|enije, re{avawe problema vezanih za ostvarewe ve{ta~ke inteligencije dovelo je do ove teorije.

Pote{ko}e koje su trebale da se prevazi|u, bile su takve prirode da su nametale analizu na~ina sada{wih istra`ivawa i prodirawe u principe posmatrawa prirodnih pojava. Otkri}e razlika izme|u daleko -isto~ne civilizacije i indo - evropske, ubrzalo je formirawe ove teorije. Uo~ene razlike su, na prvi pogled, veoma male, ali su posledice zna~ajne.

U toku istra`ivawa koja su dovela do ovih rezultata (oko 18 godina), lagano su otkrivane zamke sadr`ane u dosada kori{}enim pristupima istra`ivawu. Dosezawe rezultata usporavalo je i pasivan odnos nau~ne javnosti koja nije ni osporavala ni podr`avala izlo`ene rezultate. Za razvoj vezivne algebre i prakti~ne primere primene nisu bili zainteresovani oni koji su te rezultate pratili. Kada je vezivna algebra dovedena na nivo formalizma koji je davao kvantitativne i kvalitativne rezultate po~eo se javqati interes za ovu teoriju.

Posebnu zahvalnost dugujem Prof. Dr. Mili}u Stoji}u za wegovo ukazivawe o potrebi da ALGEBRA VEZIVAWA ne sme da ima samo kvalitativno prikazivawe odnosa pojava u prirodi, ve} i kvantitativno, {to je i dovelo da ova algebra vezivawa dobije ovakvu formu. Koristim ovu priliku da se zahvalim Dr. V. Baji}u, vi{em nau~nom saradniku Instituta za nuklearne nauke "Boris Kidri~" -Vin~a, koji se zainteresovao za ovu teoriju i prihvatio da kriti~ki pro~ita onaj deo kwige koji se odnosi na formalno matemati~ko izlagawe i fundirawe ove teorije i da da primedbe. Wegovi komentari uticali su da ova teorija bude izlo`ena znatno korektnije nego {to je izvorno bila napisana.

^italac ove kwige nai}i }e na mnoga mesta koja, mo`da, ne}e biti sasvim jasna u prvom trenutku. Na takvim mestima molimo ~itaoca da shvati pote{ko}e koje prate razvoj svake teorije, a posebno kada se prvi put javqa. Svako poboq{awe ove teorije ili pro{irewe primene, bi}e najve}a nagrada autoru.

10 maj 1992 g.

Autor

PREDGOVOR DRUGOM IZDAWU

U ovom drugom izdawu izvr{ene su neke male izmene u nekim iskazima u kojima se javqaju oznake koje bi mogle da unesu neke nejasno}e. Svakako da je potrebno ista}i dodatne rezultate istra`ivawa kretawa raznih vidova materije kroz etar. Ovaj dodatak znatno isti~e potrebu daqih istra`ivawa vezana za kretawa materije. Ovim je otvoren put budu}im istra`iva~ima u ciqu daqeg unapre|ewa poimawa materijalnog sveta.

24 jan. 1999 g.

AutorPREDGOVOR TRE]EM IZDAWU

U teorijskoj fizici ~vrstog tela postoje tri pitawa na koja nisu dati formalni odgovori. Ta pitawa su slede}a:

1. [ta je to elektricitet,

2. [ta je to masa,

3. [ta je to toplota.

U ovom rukopisu (monografiji) daju se formalni odgovori na postavqena pitawa. Odgovor na prvo pitawe je dato u obliku povezanosti mase i elektriciteta (videti: Glava 4.; deo 4. 2. 7. 4; jedn. (4. 140)). Na ovaj na~in su povezana prva dva pitawa. Prvo i tre}e pitawe su povezani preko formalnog izraza (videti: Glava 4.; deo 4. 2. 11. 1; jedn. 4.214). Iz iskaza u jedna~ini 4.214 i vezi izme|u elektriciteta i mase (4.140) lako se dobija povezanost drugog pitawa i tre}eg. Ovim se potvr|uje da je toplotni podprostor me|uprostor elektromagnetnog i masenokineti~kog. Na osnovu navedenog lako se da zakqu~iti da je "elektricitet" pramaterija koja se ispoqava i kao masa i kao toplota. Bi}u neskroman. Elektricitet ima i tri stawa, kao svaki drugi vid materije; ~vrsto, te~no i gasovito. Mi smo se do sada susreli samo sa gasovitim, ili mo`da te~nim, stawem i wegovim kretawem.

U ovom rukopisu dobijeni su mnogi rezultati, kao osobine: elektriciteta, mase i toplote u vidu konzervativnog i kineti~kog dejstva, kao i osobine sredina u kojima dolazi do me|udejstva izme|u elektri~nog i magnetnog dejstva, masenog i kineti~kog dejstva i toplotnog i temperaturnog dejstva. Dobijeni formalni rezultati potvr|uju da je primewen postupak istra`ivawa povoqan, posebno za jednostavnije dobijawe formalnih re{ewa koja se potom mogu ostvariti nekim opitom. Na ovaj na~in redosled u istra`ivawima je potpuno obrnut od redosleda istra`ivawa postoje}im postupcima istra`ivawa u nauci.

@eqa autora je da se istra`iva~i upoznaju sa ovim predlo`enim postupkom istra`ivawa i da ga primewuju. Mnogo je skupqe praviti eksperimente, pa onda odre|ivati formalne modele, od ovog puta gde se prvo izvedu formalni modeli, a potom obavqa opit da se formalno tvr|ewe doka`e.

24. april 2004.

Autor LISTA SIMBOLA I ZNAKOVA

CNS -- Centralni Nervni Sistem NS -

Nervni Sistem, S -

ure|ewe, oblik, uvori{te dejstva, skup,

-

vremenski interval,

M, M' - zemqa, izvori{te dejstva, m -

izvori{te dejstva (masa), a -

dejstvo { }, X -

skup, imenovani skup E -

skup svih pojava u univerzumu, op{ti skup , -

prostor, =T/2 - pola periode, operacija -

gravitacioni prirodni podprostor @ -

skup svih dejstava , g -

gravitaciono dejstvo H -

magnetno dejstvo

-

du`ina puta (kretawe) r -

radius (ostojawe) NT -

nuli{te (po~etak koordinatnog sistema) TP -

posmatrana ta~ka dejstva dq/dt -

kretawe koli~ine elektriciteta dm/dt -

kretawe koki~ine mase

- kretawe koli~ine materije M(x, y, z) - koordinatni sistem b -

ort (orjentacioni vektor) SYMBOL 197 \f "Symbol" -

vezivawe (vezivno sabirawe)

-

podudarnost (vezivno oduzimawe)

-

pove}avawe (vezivno mno`ewe)

-

izdvajawe (vezivno delewe) -

svi -

svaki SYMBOL 229 \f "Symbol"-

suma -

neodre|eni integral

-

krivolinijski integral

-

odre|eni integral SYMBOL 165 \f "Symbol" -

prema beskona~nosti -

broj ponovqenih komandi -komande (gore, doqe, levo, desno, pravo, nazad)

neuron ili skup neurona koji sadr`e komande kretawa izvr{nih

organa (element ili skup elemenata)

-

specifi~na gustina i - tog vida materije

Z -

zapremina materije

-

prohvat mehani~ke mase

-

prohvat elektri~ne mase

-

prohvat toplotne mase st -

stepen cal -

kalorija cm -

santimetar s -

sekunda m -

mehani~ka masa (uop{te masa), koli~ina mase

q -

koli~ina elektri~ne mase

-

koli~ina toplotne mase K -

elektri~no dejstvo

-

povr{ina preseka fluksa materije

- kretawe toplotne materije -

ostojawe, verovatno}a -

verovatno}a n -

broj u~esnika -

ugaona brzina u~esnika -

fazni ugao (kretawe)

-

koli~ina elektri~ne potencijalne energije

-

koli~ina magnetne (kineti~ke) energije ( ) -

izvod

-

a mawe ili jednako b

-

magnetna permeabilnost

-

masena permeabilnost

-

toplotna permeabilnost -

provodnost L -

induktivnost C -

kapacitet t -

vremenska promenqiva , RC -

vremenska konstanta, trajawe E -

elektri~ni napon (elektri~na sila) Fr -

centrifugalna sila elektrona u atomu Ft -

tangencijalna sila elektrona u atomu -

uglovi

- slojevi neurona (vezivni elementi) CP -

kontaktne povr{ine P -

prijemnik M -

mi{i}i Hm -

kineti~ko dejstvo mase m-

fluks mase -

magnetni fluks CS - kontaktna povr{ina0. U V O D

Dugogodi{wa istra`ivawa mogu}nosti ostvarewa "ve{ta~ke inteligencije" nisu dala takve rezultate koji bi se mogli smatrati potpuno uspe{nim. U stvari, dosada{wi rezultati nisu dovoqni da bi se na osnovu wih mogao ostvariti takav tehni~ki sistem koji bi imao inteligenciju kakvu poseduje inteligentno `ivo bi}e. Opravdano se postavqa pitawe {ta je tome razlog.

Odgovor na postavqeno pitawe je dosta slo`en. Prvo, danas se ne zna fizika rada nervnog sistema, ne zna se uloga ~ula i izvr{nih organa (mi{i}a) u ispoqavawu inteligencije ~oveka /26/. U svakom slu~aju, povezanost ~ula i nervnog sistema, te nervnog sistema i mi{i}a, zasniva se na fizici rada molekularnih sistema. Isto tako rad nervnog sistema zasniva se na molekularnim sistemima. Danas se o molekularnim sistemima malo zna. Kona~no, nisu razja{wene pojave u atomskim sistemima koji su nosioci pojava u molekularnim. Prosto, do danas nije razja{wena stabilnost atoma ili molekularnog sistema koji su u okru`ewu neprestane entropije (gubqewa energije). U stvari, ne zna se ni razlog zbog ~ega nauka nije uspela da to sve otkrije i razjasni. Postavqa se, zbog toga, opravdano zahtev da se najpre otkrije taj razlog.

U prilog postavqenog pitawa govore i rezultati istra`ivawa u nuklearnoj fizici. Mnoge pretpostavke, pa i formalni (matemati~ki) modeli se ne prihvataju dok se prakti~no eksperimentom to ne doka`e. Takvo stawe stvari pokazuje da postoje}i formalni (matemati~ki) jezici ne odgovaraju tim pojavama. Razumqivo je da se pod tim uslovom i ne mogu formalni dokazi uzeti kao verodostojni. Kao primer mo`e poslu`iti slede}i opis emisije - zra~ewa:

.

... (0.1)

ili fisija jezgra uranijuma:

.

... (0.2)

Ovo su opisi dobijeni eksperimentalno, {to je posledica toga da ne postoji formalni jezik kojim bi se ta pojava opisala.

Ovako postavqen zadatak je veoma slo`en i te`ak. U stvari, tra`i se kriti~ki osvrt na ve}inu znawa do kojih su qudi do{li svojim istra`ivawima. Potrebna je iscrpna analiza svih qudskih znawa da bi se uspe{no obavio ovaj zadatak, i da se utvrdi redosled otkri}a i uslova koji su doveli do wih. Ovde }e se u najkra}im crtama prikazati tok, mo`da, takvih istra`ivawa i ras~lawavawa svih bitnih radwi koje su vezane za qudsku spoznaju.

Tok istra`ivawa mo`e se grubo prikazati u obliku koji je dat na slici 0.1. Posmatrawem slike mi ne mo`emo otkriti koja je od aktivnosti nosioc neuspeha. Stoga je potrebno uvesti u analizu otkrivawe onog {to mi ne znamo. Po|imo konkretno od toga da utvrdimo {ta ne znamo, da bi odgonetnuli fiziku rada nervnog sistema. Da bi se otkrila ova fizika rada NS i fizika pojava u wemu, potrebno je re{iti odre|en broj do sada nere{enih problema. Na slici 0.2 dat je pregled u obliku tabele redosleda problema koje treba re{iti da bi se odgonetnula fizika rada nervnog sistema. Posmatrawem toka istra`ivawa (Sl. 0.1) i prou~avawem svake od radwi u tom lancu, ~ovek poku{ava otkriti ono mesto koje bi moglo biti izvor izobli~ewa i neuspeha. Detaqnim prou~avawem toka istra`ivawa te{ko se mo`e izdvojiti radwa koja unosi izobli~ewa i onemogu}ava da se re{i zadati problem. Prethodno znawe, izbor problema i postavqawe ciqa, ne mogu da se uzmu u obzir kao prepreka tome. Jedino {to se mo`e kriti~ki istra`ivati, to je sam postupak istra`ivawa.

Na slici 0.3 grafi~ki je prikazan postupak istra`ivawa. Ono {to u postupku istra`ivawa mo`e da izazove pogre{an ishod je svakako sam model pojave koja se istra`uje. Model mo`e biti fizi~ko opona{awe same pojave. U tom slu~aju se dobija kao re{ewe ispoqavawe pona{awa pojave. Model mo`e biti i re~ima opisana pojava. Isto tako, pojava mo`e biti opisana matemati~kim jezikom. U slu~aju da je u pitawu govorni opis pojave, mogu}nost nepreciznog poimawa pojave je velika, pa i istra`ivawa mogu biti neuspe{na. Kada je u pitawu matemati~ki opis pojave (matemati~ki model), tada uslov neuspeha mo`e biti nepreciznost ili neprimerenost matemati~kog jezika, pa je re{ewe pogre{no. Navedeni oblici predstavqawa pojava, izuzev fizi~kog modela u srazmeri, mogu biti uzroci pogre{nih zakqu~ivawa.

Sl. 0.1 Grafi~ki prikaz razvoja istra`ivawa zasnovanih na principu sinteze modela

Sl. 0.2. Tabelarni pregled problema i uslova potrebnih za wihovo re{avawe vezanih za krajwi ciq - ostvarewe ve{ta~kog nervnog sistema

Naj~e{}e smatramo da su sredstva istra`ivawa tehni~ka pomagala. Ovakvo poimawe "sredstava istra`ivawa" je pogre{no. Tehni~ka sredstva su samo, na neki na~in, poboq{awa qudskih ~ula, pove}awe osetqivosti, pove}awe

Sl. 0.3. Grafi~ki prikaz postupka istra`ivawa

preciznosti mere i dr., pa kao takva ona ne mogu unositi izobli~ewa ve}a nego qudska ~ula. Stoga je potrebno smatrati tehni~ka pomagala kao pomo} u istra`ivawima koja ne mogu da unose izobli~ewa i ne mogu biti izvor ili uzrok neuspeha istra`ivawa.

Ostaje jo{ kao jedini mogu}i izvor smetwi, utvr|ivawe u~esnika u pojavi i utvr|ivawe wihovih pona{awa. U stvari, radi se o izdvajwwu u~esnika u pojavi koja se istra`uje. Ovo iskqu~ivo radi ~ovek, {to zna~i da bi on sam mogao biti ograni~ewe u spoznaji. Kako to prou~iti i utvrditi, i kako prevazi}i to ograni~ewe?

Sva sre}a, na na{oj planeti postoje razne civilizacije. Svaka od wih je odgonetala prirodne pojave. Svaka od wih je dosegla odre|en nivo op{te spoznaje i odgonetnula odre|ene prirodne pojave. Nema sumwe da su materijalni uslovi istra`ivawa odredili postupak. Kako su na na{oj planeti materijalni uslovi isti, postupak mo`e biti isti. Pod pretpostavkom da je tako, postavqa se pitawe: {ta je uslovilo da se pojave tako velike razlike koje se ispoqavaju me|u wima. Konkretno, nivo spoznaje isto~ne (kineske) civilizacije i zapadne (na{e) ne mo`e se porediti i u korist je zapadne !?

Izu~avawem dosegnutih znawa ovih civilizacija i sredstava sporazumevawa, uo~ene su bitne razlike u poimawu prirode. U stvari, na~elo posmatrawa prirodnih pojava isto~ne civilizacije postalo je ograni~ewe spoznaje, kao {to je na~elo posmatrawa prirodnih pojava zapadne civilizacije bilo ograni~ewe da se odgonetnu navedeni nere{eni problemi, pa i problemi vezani za ostvarewe ve{ta~ke inteligencije (VI).

Uzimaju}i kao ta~ne dokaze o nastanku navedenih na~ela posmatrawa prirodnih pojava, postavqa se opravdano pitawe, {ta je to u tim na~elima {to je dovodilo do ograni~ewa spoznaje. Pa`qivim prou~avawem uslova wihovog nastanka i posledice primene (sredstava sporazumevawa) uo~ava se da su se oba oslawala na sposobnosti koje poseduje ~ovek. Na slici 0.4 prikazan je odnos ~oveka prema prirodnom prostoru i wegov na~in sporazumevawa sa drugim ~ovekom. Nema sumwe, u prostorima sporazumevawa ne mogu se na}i tuma~ewa navedenih prirodnih pojava. Ako pojave postoje u prirodnom prostoru, a wihova obja{wewa nisu ta~na u prostorima sporazumevawa, zna~i da je ~ovek taj koji predstavqa ograni~ewe qudske spoznaje. Ako je zapadni ~ovek mnogo uspe{niji u odgonetawu prirodnih pojava, onda se mo`e re}i i zakqu~iti da izobli~ewa u tuma~ewu prirodnih pojava unosi ne ~ovek, ve} na~elo posmatrawa prirodnih pojava. Iz dokaza o nastanku postoje}ih razli~itih na~ela uo~avamo da su wihove razlike nastale kao posledica uslova opstanka, pa su na~ela ostala skrivena u na~inu sporazumevawa qudi, a samim tim, u sredstvima prenosa znawa. I upravo to se i pokazalo kao bitan uslov znatno uspe{nijeg zapadnog (na{eg) na~ela posmatrawa prirodnih pojava.

Ova kratka analiza toka istra`ivawa i utvr|ivawa stvarnih ograni~ewa u dosada{woj spoznaji ~oveka, nedvosmisleno pokazuje da su sredstva istra`ivawa; na~elo posmatrawa prirodnih pojava i na~in sporazumevawa.

Analizom: isto~nog na~ela modela, i zapadnog sinteze modela, uo~eno je da su oba zasnovana na sposobnostima ~oveka, ali su sredstva sporazumevawa razli~ita. Dakle, dovoqna su bila sredstva sporazumevawa, pa da se pojavi tako velika razlika u krajwem ishodu.

Sl. 0.4. Odnosi qudi prema prirodnom prostoru i wihovi me|usobni odnosi

Tra`e}i re{ewe problema koje je neophodno re{iti da bi se ostvarila VI, uo~ena je nepodudarnost postoje}ih sredstava istra`ivawa prirodnih pojava i prenosa znawa, i to: na~ela (principa) posmatrawa prirodnih pojava, sredstava opisivawa i prenosa znawa. Kada je uo~en ovaj nesklad, krenulo se na istra`ivawa otkrivawa mogu}nosti stvarawa novog principa posmatrawa pojava, sredstava opisivawa i prenosa znawa. Zadatak je bio utoliko slo`eniji ukoliko je trebalo uo~iti nesklad u ve}em broju nau~nih oblasti koje se u ovom momentu tretiraju kao izdvojene, zasebne.

Rezultati istra`ivawa u ovoj monografiji izlo`eni su redosledom najpogodnijim za razumevawe i wihovo kori{}ewe. Bar je takvo mi{qewe autora.

Prva glava odnosi se na sporazumevawe. U ovoj glavi se sporazumevawe prikazuje kao univerzalan proces me|udejstva u~esnika, po~ev od najjednostavnijih dejstava do najslo`enijih sporazumevawa. Opisuju se oblici povezanosti prirodnih pojava i dele se na me|udejstva i sporazumevawa. Me|udejstva se dele na elementarne i slo`ene povezanosti. Elementarne povezanosti odnose se na pravolinijska i kru`na dejstva. Slo`ene povezanosti odnose se na obave{tavawa me|u inteligentnim bi}ima. Posredna sredstva prenosa znawa nazvana su posredno me|udejstvo. Prvi put se analizira i problem nesporazumevawa koji je posledica neodre|enosti simbola (elemenata) sredstava prenosa znawa. Ova glava upu}uje na predmet istra`ivawa ~iji rezultati su izlo`eni u ovoj kwizi, jer je ona posve}ena iznala`ewu sredstava istra`ivawa prirodnih pojava, posebno prirodnih pojava vezanih za ispoqavawe inteligentnih pona{awa, u stvari, problema vezanih za ostvarewe ve{ta~kog nervnog sistema.

Druga glava odnosi se na prou~avawe postoje}ih sredstava istra`ivawa i utvr|ivawe wihovih mogu}ih nedostataka, tako da se mogu prevazi}i i uspe{no re{iti nere{eni problemi. Rezultati ovih istra`ivawa zasnivaju se na pretpostavkama koje se poku{avaju dokazati posredno. Tako su identifikovane dve civilizacije koje su prisutne i danas, i utvr|eni su dometi koji su dosegnuti u upoznavawu osobina materijalnog sveta. U ovoj glavi su definisani principi posmatrawa prirodnih pojava kineske (isto~ne) i indo-evropske (zapadne) civilizacije, i izdvojena su sredstva istra`ivawa svake od wih, tako da su uo~qivi wihovi nedostaci.

Tre}a glava odnosi se na prevazila`ewe problema nepodudarnosti sredstava istra`ivawa i prirodnih pojava. Odre|uje se matemati~ki model prirodnog prostora i defini{e novi princip posmatrawa prirodnih pojava. U skladu sa novim principom nazvanim "princip dejstva" formiran je apstraktni vezivni prostor i odre|ena su pravila primene algebarskih operacija koja su nazvana "algebra vezivawa". Na ovaj na~in potpuno su odre|ena nova sredstva istra`ivawa koja }e se nadaqe primewivati u ovoj monografiji.

U ~etvrtoj glavi dati su primeri primene novih sredstava istra`ivawa prirodnih pojava. Prvo je izvedena teorija stabilnosti prirodnih pojava. U toku izvo|ewa dati su modeli prirodnih pojava pomo}u algebre vezivawa. Zatim slede izvo|ewa stati~ke i dinami~ke stabilnosti prirodnih pojava i prelazna energetska stawa. Iz teorije stabilnosti prirodnih pojava daju se primeri primene na ve{ta~ke pojave u oblasti elektrotehnike. Izvodi se nova struktura atoma na bazi teorije stabilnosti i ukazuje na podudarnost dobijenih izra~unatih vrednosti nekih parametara sa ranije izra~unatim. Zatim se ukazuje na razlike oblika putawa elektrona u orbitama. Sem toga, ukazuje se i na su{tinske razlike o poimawu jezgra atoma, zatim mase elektrona i pokazuje priroda mehani~ke sile privla~ewa elektrona ka jezgru atoma. Sledi primer modelirawa nervnog sistema, wegove povezanosti sa ~ulima i izvr{nim organima (mi{i}ima). Daje se primer re{avawa problema paralelnih ogledala. Potom se daje primena u oblasti mehanike i dinamike i odre|uju se dia-masena konstanta i masena permeabilnost. U ovom delu se pojavquje prvi put poseban pristup odre|ivawu osobina toplotne energije i utvr|uje toplotni podprostor i wegove karakteristike. Uo~ena je pojava kineti~kog dejstva toplotne energije, o kojoj se do sada nije dovoqno znalo. Svakako je interesantna analiza dejstava u navedenim podprostorima prirodnog prostora, elektri~nog, masenog i toplotnog i utvr|ivawe karakteristika tih podprostora. U ovoj glavi se ukazuje i na neke nelogi~nosti u oficijelnoj matematici.

Peta glava posve}ena je komentaru dobijenih rezultata i dati su zakqu~ci.

Iz ovog uvoda vidi se da je izazov istra`ivawa predstavqenih u ovoj kwizi bila te`wa da se ostvari VI. Ono {to treba ovde ista}i odnosi se na eksperimentalno modelirawe sistema koji poseduje VI koje je obavqeno 1979 godine u Institutu "M.Pupin" u Beogradu /65/. Na osnovu ove teorije izgra|en je postupak projektovawa VI koji }e biti predstavqen u posebnoj kwizi. Ovakav redosled je vi{e nego potreban, jer se na osnovu teorije izlo`ene u ovoj kwizi mo`e potpuno uspe{no pratiti postupak projektovawa VI.1. S P O R A Z U M E V A W E (Op{tewe)

1.0. Uvod

Sveop{te sporazumevawe (komunikacije - op{twe) je radwa (proces) u kojoj moraju da u~estvuju najmawe dva u~esnika. Mogu}e je i na drugi na~in opisivati ovu pojavu sporazumevawa, me|utim, ovde }e se smatrati da ova radwa obuhvata u~esnika koji je izvori{te dejstva, sredstvo prenosa dejstva i u~esnika koji je uvori{te dejstva.

Rezultat ove radwe ispoqava se promenom unutra{weg stawa prijemnika dejstva ili promenom wegovog pona{awa. Obi~no se ova radwa vezuje za `iva bi}a, mada se pod ovakve odnose mogu podvesti i pojave koje mi smatramo ne`ive. Iz opisa sveop{teg sporazumevawa, kao slo`ene radwe, u kojoj u~estvuju tri u~esnika: izvori{te, sredstvo prenosa i uvori{te dejstva; mo`e se primetiti da takvu radwu mogu da obavqaju bilo kakve dve materijalne pojave. Izlazi da se pod ovu radwu mogu svrstati sve radwe u kojima u~estvuju dve pojave koje me|usobno deluju jedna na drugu. Kod nas se za ovakve radwe odoma}ilo ime "komunikacija". Ovakvo {iroko shvatawe ove radwe, koja je ovde nazvana "sveop{te sporazumevawe", treba detaqno ras~laniti (analizirati) da bi se sasvim objasnila potreba uvo|ewa algebre vezivawa, kao sredstva kojim se mo`e uspe{no opisivati pojave sveop{teg sporazumevawa. Pod "sveop{tim sporazumevawem" potrebno je sem rezultata koji se mo`e podvesti pod sporazumevawe, potrebno je uvesti i rezultate koji predstavqaju ishod nesporazumevawa. Stoga je neophodno razmotriti i "nesporazumevawe" kao jednu pojavu u toku "sveop{teg sporazumevawa", odnosno komunikacija. Radi skra}ewa naziva "sveop{te sporazumevawe" }e se ovde imenovati samo sa "sporazumevawe". Navedeno poimawe ove slo`ene radwe unosi probleme koji se odnose na jasno izdvajawe slu~ajeva u kojima se ona javqa. Upravo ova glava odnosi}e se na izdvajawe klasa "sporazumevawa" i utvr|ivawe sredstava pomo}u kojih se ove radwe obavqaju, sa ciqem da se uspe{no prona|u sredstva (algebra vezivawa) za wihova opisivawa.

1.1. Oblici povezanosti prirodnih pojava

Ovde }e se pretpostaviti da su sve prirodne pojave materijalne. Sem toga, ovde }e se smatrati da je svaka prirodna pojava izdvojiva iz svog okru`ewa, a da pri tom ne mewa svoje osobine. Mo`e se kao primer uzeti drvce. Tako shva}ena prirodna pojava ispoqava se kao izvori{te dejstva. Konkretno, drvce se ispoqava kao pojava koja privla~i druge materijalne pojave, mada je to privla~no dejstvo drvceta zanemaruju}e malo, i te`i nuli. Istoj klasi pojava pripada na{a planeta - zemqa. Ove dve pojave se mogu uvesti u odnose koji su identi~ni odnosima izme|u uvori{ta i izvori{ta dejstva, a rezultat radwe koja iz takvih odnosa, drvceta i zemqe, proizlazi podudaran je opisu "sporazumevawa" koji je napred dat. Pustimo li drvce iz ruke, na nekom odstojawu od zemqe, drvce }e pravolinijski padati na zemqu (u koliko u toku padawa na wega djeluje sila gravitacije). Ono {to posmatra~ uo~ava je kretawe drvceta pod dejstvom kome je izvori{te zemqa. Krajwi efekat je da drvce mewa svoje pona{awe pod dejstvom zemqe, sve dok ne padne na zemqu, a pojava u kojoj u~estvuju drvce i zemqa, predstavqa upravo opisanu radwu izvori{ta dejstva nad uvori{tem, odnosno, sporazumevawe drvceta i zemqe. Dejstvo je zavisno od osobina sredine prenosa. Opis radwe "sveop{teg sporazumevawa" mo`e se odnositi i na odnos majke i deteta. Obe pojave, majka i dete, pripadaju istorodnim pojavama. U slu~aju da je dete na odstojawu od majke, pa mu majka ka`e: "do|i", dete }e krenuti i do}i do majke. Krajwi efekat koji prime}uje posmatra~ je; majka je svojim dejstvom obavila radwu nad detetom, a dete je u~estvovalo u radwi mewaju}i svoje pona{awe, kretaju}i se do majke.

Navedena dva primera pokazuju sli~nosti i razlike. Sli~nosti po ispoqavawu i razlike po u~esnicima u radwi. Poku{a}e se ista}i ove sli~nosti i razlike.Da bi se pojava ispoqavala kao izvori{te dejstva, u woj se moraju obavqati neke radwe. Rezultat tih unutra{wih radwi jedne pojave ispoqava se, tako }emo ovde smatrati, povremenim ispoqavawem u vidu nekog dejstva. Smatra}emo da se u zemqi de{ava neka radwa koja se ispoqava dejstvom koje mi nazivamo "gravitacija". Nema sumwe da je isti slu~aj i kod drvceta. Obe su pojave sa istorodnim dejstvom. Mo`emo smatrati da je i kod majke dejstvo "do|i" posledica neke unutra{we radwe. Isti je slu~aj i kod deteta. Iz ove kratke grube analize mo`emo zakqu~iti da su sli~nosti u strukturi radwi, t.j., u oba navedena primera, u izvori{tu dejstva se obavqao rad koji je prouzrokovao pojavu dejstva. Dejstvo je preneto nekim sredstvima do uvori{ta. I kona~no, uvori{te je nekim unutra{wim radom pretvorilo ovo dejstvo u promenu svog pona{awa. Razlike vidimo u u~esnicima radwi. U prvom slu~aju smatramo da su u~esnici ne`ive pojave, a u drugom su `iva bi}a. Sem toga, u drugom slu~aju dejstvo se javqa neregularno, dok u prvom, dejstvo je neprekidno, bar za na{a ~ula. Zbog na{eg vi|ewa razlike u~esnika u pojavama koje nazivamo sveop{te sporazumevawe - (komunikacije), prvi slu~aj mi nazivamo me|udejstvo (interakcija), a drugi nazivamo "sporazumevawe" (komunikacija).

U upro{}avawu navedenih odnosa pojava, drvceta i zemqe, deteta i majke, i{lo se do one granice, do koje se radwe u datim pojavama mogu izdvajati. Prosto, mi ne znamo {ta se de{ava u zemqi ili drvcetu, a {to izaziva pojavu gravitacije, kao {to ne znamo kako i kakve radwe se obavqaju u majci i detetu. Ne moramo znati ni kako se prenosi dejstvo. I upravo i{lo se do te granice upro{}avawa, da bi se otkrio skelet i jedne i druge pojave da bi se mogle upore|ivati.

1.2. O me|udejstvima

Ras~lawavaju}i primer me|udejstva drvceta i zemqe uo~avamo neke odre|ene povezanosti koje se mogu izdvojiti kao celine koje daqe ne moramo razlagati. Takve su: povezanost zemqe i wenog dejstva, povezanost drvceta i wegovog dejstva i kona~no, povezanost ovih povezanosti. Ove tri povezanosti mogu se podeliti u dve klase. Prvu klasu ~ine povezanosti izvori{ta dejstva i wegovog dejstva, a drugu klasu ~ine povezanosti ovih prvih. Povezanost izvori{ta i wegovog dejstva naziva}e se "elementarna" povezanost. Povezanost dve ili vi{e elementarnih povezanosti naziva}e se "slo`ena" povezanost. Ova slo`ena povezanost predstavqa model (opis) me|udejstva (interakciju).

Elementarna povezivawa su uslov pojave "slo`enih" povezivawa. Elemantarna povezivawa mogu se razlagati u delove koji zadr`avaju identi~ne osobine, jer se smatra da su ti delovi istorodnog dejstva i za wih va`i itorodno elementarno vezivawe. Takvi elementarni delovi se me|usobno ure|uju svojim dejstvima u oblik pojave ~iji su delovi i bili. Zna~i da je dejstvo prirodne pojave na okru`ewe povezano sa tim ure|ewem i zavisi od wega. Ta zavisnost, pretpostavimo, je povezana sa oblikom elementarnog dela pojave, a zatim od ure|ewa tih "elementarnih" delova u pojavi. Polaze}i od ove pretpostavke, a i od saznawa da svaki "elementarni" deo ima svoju prostornost, {to nam je poznato i iz fizike, mo`emo zakqu~iti da je povezanost dejstva sa svojim izvori{tem zavisna od prostorne ure|enosti elementarnih delova u pojavi. Isto tako, name}e se ideja da na prostornost pojave ima uticaja priroda dejstva. Ovo je mogu}e tuma~iti na osnovu posmatrawa pojava, a i na osnovu dosada{wih dokazanih nau~nih istina. Jedno od tih nau~nih tvr|ewa je da svako materijalno telo koje se nalazi u gravitacionom poqu zemqe ima te`i{te. Te`i{te se nalazi u zami{qenoj "matemati~koj" ta~ci materijalnog tela u koju se sme{ta napadna ta~ka te`ine tog tela. Dakle, ova ta~ka je fiksno vezana za oblik materijalnog tela, tako da se ta ta~ka u odnosu na oblik tela ne pomera. U stvari, u ma kom polo`aju tela prema smeru dejstva gravitacionog poqa, dejstvo }e prolaziti kolinearno sopstvenom dejstvu posmatranog tela koje ima po~etak u posmatranoj ta~ci, u te`i{tu. Ovo name}e pretpostavku da svako telo mo`e da se povezuje sa svojim dejstvom samo u odnosu na te`i{te tog tela. Time ovo te`i{te postaje po~etak koordinatnog sistema tog tela, a orjenti{e se prema drugom telu sa istorodnim dejstvom preko sopstvenog koordinatnog po~etka i koordinatnog po~etka drugog tela sa kojim ulazi u me|udejstvo. Pojam "prostornost" bi}e nahnadno obja{wen.

Postoje slu~ajevi ulaska ve}eg broja u~esnika u me|udejstvo. U takvim slu~ajevima dobijaju se slo`enije povezanosti koje su ure|ene zavisno od na~ina i vremena ulaska pojedinih elementarnih delova u me|udejstva.

Dati opisi "elementarnih" i "slo`enih" povezanosti prirodnih pojava, kao i osobine izvori{ta dejstava, upu}uju na misao da je svaka prirodna pojava izvori{te dejstva. Mogu}e je iz toga izvu}i pretpostavku da ta ista prirodna pojava mo`e da se pona{a kao uvori{te dejstva. Polaze}i od ove pretpostavke, da pojava mo`e biti izvori{te i uvori{te dejstva, prirodno se postavqa pitawe da li se istovremeno mo`e pona{ati i kao izvori{te i kao uvori{te. U svakom slu~aju ovo pitawe zahteva jasan odgovor. Ovde }e se po}i od pretpostavke da je svaka pojava izvori{te dejstva, i da weno dejstvo ne mewa svoje osobine. Sve pojave koje su izvori{ta dejstva sa istim karakteristikama smatra}emo podskupom prirodnih pojava sa istorodnim dejstvom. Kod pojava istorodnih dejstava uo~ava se da ne mogu pretvarati istorodno dejstvo u pove}awe unutra{we energije, ve} samo mewaju svoje pona{awe, kre}u se ili se deformi{u. Ovakav rezultat "me|udejstva" pojava sa istorodnim dejstvom navodi na pretpostavku da pojave istorodnih dejstava ne mogu biti uvori{ta tog dejstva. Ova osobina me|udejstva dve pojave sa istorodnim dejstvom navodi na slede}i zakqu~ak. Ulaskom u me|udejstvo dveju istorodnih pojava, u kojem wihovi prostorni odnosi nisu ustaqeni, one pod uticajem tog me|udejstva obavqaju rad. Taj rad se ispoqava u pona{awu pojava (primer drvceta i zemqe) sve dok ne u|u u me|usobne ustaqene odnose. Dakle, u toku prelaska iz po~etnih odnosa ovih pojava do ustaqenog, one su svojim dejstvima obavqale rad. Na zavr{etku ovog rada, dejstva pojava nisu izmenila svoj intenzitet niti smer, naprotiv, dejstva su se sabrala, a po~etak koordinatnog sistema se pomerio u zavisnosti od prostornog ure|ewa ovih pojava u ustaqenom stawu. Zna~i, unutra{wa energija koja je izvori{te tog istorodnog dejstva nije se promenila ni kvantitativno ni kvalitativno u pojavama koje su obavqale rad prelaze}i iz po~etnog u ustaqeno stawe. Oba tela su odr`ala (konzervirala) svoj unutra{wi rad, pa se takva dejstva nazivaju konzervativnim dejstvima. Dve pojave raznorodnih dejstava mogu u}i u me|udejstva. Za takva dejstva ovde }e se uvesti naziv "komplementarna" dejstva. Takva "komplementarna" dejstva su parovi: elektri~no i magnetno; gravitaciono i kineti~ko i druga. U navedenim slu~ajevima pona{awe jedne pojave pretvara se u komplementarno dejstvo. Komplementarno dejstvo vr{i rad nad pojavama koje su izvori{ta istorodnog dejstva kao to komplementarno dejstvo. Na primer: kretawe elektriciteta izaziva pojavu magnetnog dejstva, a promena intenziteta magnetnog dejstva izaziva pojavu elektri~nog dejstva. Analiza ovog stawa me|udejstva dve pojave sa komplementarnim dejstvima (A i B) daje slede}e rezultate. Kretawe pojave A vr{i se pod uticajem istorodnog dejstva. To zna~i da je kretawe pod uticajem "konzervativnog" dejstva. U tom periodu, kre}u}i se, A pretvara energiju kretawa u "komplementarno" dejstvo. Ovo komplementarno dejstvo deluje da se pojava B kre}e, jer je ona izvori{te istorodnog dejstva koje djeluje kao konzervativno dejstvo na pojavu B. Kretawe pojave B izaziva pojavu "komplementarnog" dejstva, koje je istorodno konzervativnom dejstvu pojave A pod kojim se pojava A kre}e. Pretvarawe kretawa A u komplementarno dejstvo izaziva promenu kretawa tela B, a kretawe pojave B koje se pretvara u komplementarno dejstvo, izaziva da se pod ovim komplementarnim dejstvom kre}e pojava A. Tako se pretvarawem energije kretawa u komplementarna dejstva mogu dve pojave uvesti u me|usobne ustaqene putawe kretawa.

Analizom navedenih oblika me|udejstava dolazi se do slede}ih mogu}ih zakqu~aka. Dve ili vi{e pojava koje su izvori{ta istorodnih dejstava, me|usobno deluju tako da se kre}u i ulaze u me|usobne ustaqene prostorne odnose, u stawe mirovawa jedne u odnosu na druge. Ovakvi ustaqeni prostorni odnosi naziva}e se "stati~ka stabilna stawa".

Dve ili vi{e pojava koje su izvori{ta raznorodnih dejstava, a koja su me|usobno komplementarna, me|usobno deluju tako da wihove putawe kretawa mogu, ali ne moraju, u}i u ustaqene prostorne odnose jedne u odnosu na druge. Ovakve ustaqene prostorne odnose putawa kretawa pojava koje su u{le u me|usobne odnose pomo}u komplementarnih dejstava naziva}e se "dinami~ka stabilna stawa".

Dejstva, o kojima je u ovom delu bilo re~i, su po osobinama nepromeqiva i zavisna od prirode pojave kojoj pripadaju. Jedino {to se kod ovih dejstava mo`e mewati, to je intenzitet. Pojave koje u|u u me|udejstva sa istorodnim dejstvima pona{aju se kao da razumeju samo smer dejstva i intenzitet i u tom smeru se kre}u. Dozvoqavamo sebi slobodu da ka`emo, da je "elementarno" generalisano sporazumevawe izme|u pojave i dejstva druge pojave ostvareno dejstvom kojeg pojava razume tako da zna u kom pravcu da se kre}e. U tom smislu mo`e se tuma~iti i pretvarawe kretawa pojave u komplementarno dejstvo. Tako, pojave u "dinami~kom stabilnom stawu" ovu regularnost pretvarawa kretawa u dejstvo razumeju preko smera "komplementarnog" dejstva koje je za tu pojavu istorodno, pa se mo`e re}i da ona preko te regularnosti pretvarawa i smera dejstva "razume" kako da se kre}e i time odre|uje i smer i putawu kretawa one druge pojave. Sledi, one se preko ustaqenosti pretvarawa i kretawa i osobina dejstava sporazumevaju. Ovakvo sveop{te sporazumevawe mi nazivamo ME\UDEJSTVO.

1.3. O slo`enim me|udejstvima

U prethodnom delu (1.2) govorilo se o "elementarnim" i " slo`enim" povezanostima prirodnih pojava. Ove povezanosti nazvali smo me|udejstvo. Iz primera majke i deteta vidimo da takve povezanosti postoje i kod `ivih bi}a, pa }e na{a pa`wa biti posve}ena povezanostima `ivih bi}a.

Kod povezanosti `ivih bi}a dejstva su veoma slo`ena. Sem toga, dejstvo jednog `ivog bi}a na drugo pretpostavi}emo da se javqa kada po`eli da promeni pona{awe onog drugog. Takva dejstva prenose se sredstvima koja `ivo bi}e mo`e da primi svojim ~ulima. Ovde se ne}e ulaziti u razloge pojave slo`enog dejstva, ve} }e se ras~laniti sama pojava od izazova do wenog zavr{etka.

Obavimo analizu me|udejstva dva bi}a, A i B. Pretpostavimo da se A nalazi u stawu pra}ewa pona{awa bi}a B posredstvom ~ula. Ako se zamisli da se pona{awe bi}a B ne javqa u skladu sa zahtevom bi}a A, bi}e A je izazvano da deluje na B. U takvim uslovima u bi}u A vr{i se obrada svih podataka o pona{awu bi}a B i na osnovu rezultata (razmi{qawa) obrade donosi odluka kakvim dejstvom da deluje na B. Oformqeno dejstvo sadr`i poruku bi}u B u kojoj se obave{tava {ta da mewa u svom pona{awu. Ova poruka se prenosi od A do B jednim od izabranih sredstava. Primqenu poruku bi}e B analizira (razmi{qa) i pretvara u odluku o svom pona{awu. Usvojenu odluku {aqe u obliku komandi u izvr{ne organe (mi{i}e). Izvr{ni organi pretvaraju komande u kretawa i time `ivo bi}e mewa svoje pona{awe i uskla|uje ga sa zahtevima bi}a A sadr`anim u dejstvu. Time se zavr{ava delovawe bi}a A na bi}e B.

Ovakvo slo`eno me|udejstvo zahteva detaqnije obja{wewe. Ovde }e se po}i od toga da u ovom momentu nije mogu}e dati detaqno obja{wewe. Bi}e u~iwen poku{aj da se do|e do nivoa obja{wewa koji se zasniva na postoje}em znawu.

Poznato je /64/ da svako bi}e ima ~ula i izvr{ne organe. ^ula i izvr{ni organi povezani su nervnim sistemom. Nervni sistem sastoji se iz tri dela: deo koji vezuje ~ula i CNS, sam CNS, i deo koji povezuje CNS i izvr{ne organe. Na slici 1.1 predstavqeno je blok {emom jedno `ivo bi}e. Pretpostavimo da je slika veran grafi~ki prikaz stvarnog stawa, odnosno da su ~ula ~vrsto povezana sa izvr{nim organima, mehani~ki.

Unutarwe dejstvo kre}e se, kod `ivog bi}a, od ~ula do CNS. Pretpostavqa se da u CNS postoji jedna mre`a veza kroz koju se kre}e unutra{we dejstvo od ~vora do ~vora. Iz svakog ~vora dejstvo odlazi u jedan izvr{ni organ i pretvara se u wegovo kretawe. Prolaskom dejstva kroz celokupnu mre`u u CNS dejstvuje ta~no utvr|enim redosledom

Sl. 1. 1. Grafi~ki prikaz tri dela Nervnog Sistema (NS) `ivog bi}a

na izvr{ne organe, koji svojim kretawem obezbe|uju pona{awe `ivog bi}a kome ovaj nervni sistem pripada. Iz posledweg ~vora mre`e u CNS, dejstvo ponovo ulazi u po~etni. Kretawe dejstva kroz CNS se mo`e ponavqati sve dok se nekim dejstvom ne zaustavi. Na taj na~in je nervni sistem spoqwe dejstvo pretvorio u pona{awe `ivog bi}a kome pripada taj nervni sistem. Uporedi li se ovaj opis i "slo`ena" povezanost prirodnih pojava u delu 1.2, vidi se da je krajwi rezultat identi~an. U prvom slu~aju kod slo`ene povezanosti primalac dejstva treba da otkrije samo smer dejstva i proporcionalno intenzitetu da se kre}e, u ovom drugom slu~aju, dejstvo je tako slo`eno da ga treba prevesti u veliki broj komandi i razaslati svim izvr{nim organima koji u~estvuju u mewawu i odr`avawu novog pona{awa. Upravo ovo predstavqa i bitnu razliku, razliku u slo`enosti pretvarawa dejstva u promenu pona{awa.

Analiza datog, veoma grubog i upro{}enog, opisa pretvarawa spoqweg dejstva u rad izvr{nih organa `ivog bi}a, pokazuje neku osobenost. Spoqa gledano, `ivo bi}e pretvara ulazna dejstva u izlazna, tako da se na ovakvo pona{awe ne mo`e primeniti teorija kona~nog automata. U su{tini razlika je tolika da primena teorije kona~nih automata zamagquje pravo stawe i navodi na pogre{no tuma~ewe. Primer: pojava Pavlovqevog refleksa i uboda igle koji izaziva refleksno kretawe bilo dela ili ~itavog tela bi}a. Kod Pavlovqevog refleksa prethodilo je u~ewe, pa je taj refleks uslovan. Kod uboda igle je sasvim druga pojava. U tom slu~aju delovala je lokalna nervna mre`a odbrane i to delovawe je identi~no i bez prethodnog u~ewa. Ova razlika se mo`e tuma~iti do izvesne granice. Evo jednog primera. Neka u~iteq obu~ava u~enika da samostalno izvr{i neki slo`eni rad. U toku u~ewa u~iteq mora ras~laniti slo`eni rad u elementarne radwe. Elementarne radwe moraju se obavqati strogo ure|enim redoslledom. Sve elementarne radwe, kao i slo`eni rad, mogu se imenovati. Kada u~nik nau~i da samostalno obavqa slo`eni rad dovoqno je da u~iteq ka`e ime slo`enog rada, da bi ga u~enik obavio, odnosno, da bi u~enik u svojoj svesti imao potpunu predstavu slo`enog rada. Kod uboda igle nema u~ewa niti razmi{qawa. Razlike su velike, ali je krajwi oblik ispoqavawa identi~an.

Na osnovu ova dva primera mo`e se pretpostaviti {ta bi bila osnova sporazumevawa me|u qudima, ili uop{te, me|u `ivim bi}ima. Po|e li se od u~ewa dolazi se do slede}eg zakqu~ka. U toku u~ewa u~iteq deluje na ~ula u~enika. Dejstvo u~iteqa na ~ula u~enika izaziva pretvarawe u dejstvo nervnog sistema koje se kre}e od ~ula do CNS. U CNS ovo unutarwe dejstvo svoje kretawe pretvara u komande za izvr{ne organe. Unutra{we dejstvo se u izvr{nim organima pretvara u kretawe izvr{nih organa. Kretawe izvr{nih organa izaziva pretvarawe tog kretawa u unutra{we dejstvo koje se od izvr{nih organa kre}e prema CNS gde se delom vra}a u ~ula, a delom prosle|uje ka slede}em ~voru, sve dok se ne obavi celokupna slo`ena radwa. Svaki izazov koji u|e u tu nervnu mre`u CNS-a izazva}e opetovawe kretawa izvr{nih organa. Kako `ivo bi}e ima vi{e ~ula, to se stawe u CNS mo`e povezati sa nekim ulaznim stawima svih ~ula. Ovim se mo`e izazvati izvr{ewe slo`enog rada preko bilo kojeg ~ula. Ako postoje dva ~oveka koji su nau~ili da obavqaju pomenuti slo`eni rad, i ako je stawe u CNS povezano sa ulaznim stawima ~ula, tada ta dva ~oveka mogu delovati jedan na drugog preko bilo kojeg ~ula i ostvariti slo`eno me|udejstvo. Pro{iri li se znawe na sve pojave i radwe u okru`ewu tih qudi i na isti na~in znawe pove`e sa ulaznim stawima delova CNS vezanih za ~ula, tada ta dva ~oveka mogu da se sporazumevaju. U protivnom ne mogu. Ovo se mo`e i druk~ije predstaviti. Dva ~oveka se me|usobno mogu sporazumevati ako je sve {to je nau~eno povezano preko ulaznih stawa u CNS identi~no. Odavde proizlazi da se qudi me|usobno sporazumevaju preko pojava u wihovom okru`ewu, ukqu~uju}i i wihovo pona{awe, a da su stawa u CNS podudarna u odnosu na materijalno okru`ewe. Pod takvim uslovima zvu~no dejstvo "do|i" pretvara se kod drugog u slo`enu radwu, kao i pomerawe prsta, a koje izaziva izvvr{ewe iste radwe. Neophodnost da ulazna stawa budu "podudarna" pokazuje se u stvarnom stawu. Dovoqno je da dva ~oveka govore razli~itim jezicima, pa da se ne mogu sporazumeti.

Slo`eno me|udejstvo razlikuje se od obi~nog u slo`enosti pretvarawa dejstva u izvr{ewe rada primaoca dejstva. Kod obi~nog dejstva, ono se pretvara u jedan jedini usmeren rad, dok kod slo`enog dejstvo se pretvara u slo`eni rad. Sem navedene, razlike slo`enog i obi~nog dejstva postoji jo{ i u slede}em. Obi~no me|udejstvo ostvaruje se izme|u svih u~esnika koji poseduju istorodno dejstvo. Slo`eno me|udejstvo ostvaruje se izme|u u~esnika ~ija su stawa u CNS podudarna, pa slo`ena dejstva mo`emo nazvati i selektivnim dejstvima. Ono {to je identi~no, to je da izvori{te dejstva svojim dejstvom izazove uvori{te da vr{i rad, pretvara dejstvo u rad. Polaze}i od toga da je svaka pojava izvori{te dejstva, sledi da se svako dejstvo mo`e povezivati svojim izvori{tem. Time svako dejstvo povezano sa svojim izvori{tem predstavqa "elementarnu" povezanost, bilo da se radi o obi~nom ili slo`enom. Isto tako, dve pojave ili dva `iva bi}a mogu se povezivati, odnosno ostvarivati slo`enu povezanost. Ova identi~nost povezivawa, pri ~emu se sva slo`enost ili jednostavnost nalazi u wihovoj vezi, navela je da se obe klase me|udejstava svrsta u "sveop{te sporazumevawe" (komunikacije). Posebno treba naglasiti da se dejstvo ne mo`e izdvojiti od svog izvori{ta. Stoga elementarna povezanost predstavqa jednu celinu - jednu pojavu.

1.4. Posredno me|udejstvo

Izu~avawe pojava i me|udejstava u materijalnom svetu svojstveno je, kako mi ka`emo, vi{im `ivim bi}ima, u stvari, ~oveku. Stoga }e se u ovom delu na{e interesovawe usmeriti na ~oveka. Nema sumwe da je ~ovekov `ivot ograni~en. U tom periodu, u `ivotu, ~ovek mo`e da izu~i odre|enu koli~inu pojava i wihovih me|udejstava. Uspe{nost izu~avawa mi povezujemo sa po~etnim znawem sa kojim ~ovek po~iwe da izu~ava neku pojavu ili neka me|udejstva. Po~etno znawe je ono koje je ~ovek nau~io od svog u~iteqa. To znawe nau~eno od u~iteqa je posredno znawe, odnosno posredno me|udejstvo. Posredno me|udejstvo je slo`eno, a ono sadr`i: izvori{te dejstva, povezanost, i uvori{te dejstva ili samo dejstvo. Primalac posrednog dejstva uspe{no }e obaviti slo`enu radwu u onoj meri u kojoj posredno me|udejstvo odgovara materijalnom obi~nom ili slo`enom dejstvu, zavisno od toga {ta predstavqa. Ovako shva}eno posredno dejstvo, a koje se sada odnosi na izvori{te, u~iteqa, sredstva prenosa tog me|udejstva je izvori{te iz kojeg se prenosi u uvori{te - u~enika. U stvari, posredno dejstvo je preneto znawe usmeno ili pismeno. Pismeni prenos znawa vr{i se pomo}u govornih i formalnih jezika. Najuspe{nije se prenosi kombinovawem obe klase jezika. Sredstva prenosa posrednog me|udejstva, govorni i formalni jezici, uti~u na uspe{an prenos. U koliko su podudarniji sa materijalnom pojavom ili posmatranim me|udejstvima, u toliko su uspe{niji. Ime "posredno me|udejstvo" uzeto je radi toga {to jedan ~ovek opisuje me|udejstvo govornim ili formalnim jezikom, a drugi iz datog opisa formira svoje re{ewe, odnosno pretvara opis u slo`eni rad. Ova dva ~oveka ne moraju ni da se sretnu, niti da `ive u istom vremenskom intervalu. Onaj koji je opisao pojavu, preneo je svoje znawe, preko opisa, onom koji se upoznao sa pojavom iz opisa, pa je opis postao posrednik izme|u ova dva ~oveka. Isto tako, `eli se ukazati na sredstva prenosa znawa, kao osnovnu povezanost akumulacije znawa i uspe{nosti nastavqawa istra`ivawa. Posebno je uvedeno posredno me|udejstvo, koje ima posebnu va`nost za verno preno{ewe znawa. I na kraju, `elelo se pokazati da se na prirodne pojave mo`e gledati i na ovaj na~in, koji uva`ava svu slo`enost me|udejstava, ali i regularnost i ure|enost prirodnog prostora kao posledica tih povezanosti me|u pojavama.

1.5.Nesporazumevawe

1.5.0.Kratak uvod

U toku sporazumevawa u~esnici se uspe{no poimaju u koliko su imena pojava, o kojima je re~, podudarna kod svih u~esnika. U koliko postoje razlike u poimawu imena, u~esnici se ne mogu jednozna~no sporazumeti. Sledi, nesporazumevawe je posledica kori{}ewa imena (simbola) pojava. Izlazi, kod materijalnih pojava dejstva su jednozna~na, pa ne mo`e da se pojavi nesporazumevawe. Kod u~esnika koji preko svojih ~ula primaju simbole o pojavama o kojima se sporazumevaju, mogu nastupiti nesporazumi. Mo`e se zakqu~iti da samo kod `ivih bi}a mogu postojati nesporazumi. Detaqnija analiza ove pojave "nesporazumevawe" zahtjeva dobro ras~lawavawe simbola, kao sredstava prenosa znawa. Ovom problemu je neophodno posvetiti du`nu pa`wu.

1.5.1.Simboli

Sve prirodne pojave oko nas mi (qudi) raspoznajemo po obliku i drugim podacima koje dobijamo od pojave preko na{ih ~ula. To su, svakako, slo`eni skupovi podataka o jednoj pojavi, u toliko slo`eniji, u koliko je pojava slo`enija. Da bi jedno `ivo bi}e prenelo drugom `ivom bi}u sve podatke o pojavi koju ono poznaje, a drugo bi}e ne poznaje, bilo bi potrebno veoma dugo opisivawe i navo|ewe svih podataka. U zamenu za tako veliki skup podataka koje jedno bi}e prenosi drugom, uveden je simbol te pojave, u bilo kom vidu. Simbol mo`e da bude ime pojave, skelet pojave, ili bilo {ta {to se usvaja kao sredstvo prenosa znawa.

Aksiom 1.1:

Sredstvo prenosa znawa su ure|en niz skupa simbola u iskaz.

1.5.5.Jezici

Prenos znawa je u toliko precizniji u koliko se slagawe simbola u poruku obavqa po pravilima koje u~esnici u sporazumevawu identi~no primewuju, bilo u stvarawu poruke ili pretvarawu poruke u znawe.

@ivo bi}e je izvori{te jedne klase dejstava koji se ispoqavaju u obliku ure|enog niza simbola, a isto tako `ivo bi}e je uvori{te ure|enog niza simbola iz kojeg izdvaja preneto znawe. Uobli~avawe niza simbola mora se obavqati po nekim pravilima u~esnika koji {aqe poruku, a pretvarawe ure|enog niza simbola u znawe mora se obavqati po tom istom pravilu. Sledi; dva u~esnika u sporazumevawu moraju znati imena svih pojava koje mogu biti predmet prenosa znawa i pravila slagawa iskaza koji opisuju osobine pojava. Dakle, u~esnici u sporazumevawu moraju znati skupove: imena (E) (simbola) i pravila (). Prema postoje}oj topologiji poznato je da je svaki prostor odre|en skupom elemenata (E) (u~esnika - pojava) u tom prostoru i pravila po kojima se ti elementi ure|uju u iskaze (), odnosno:

... (1.1)

i predstavqa matemati~ki (topolo{ki) opis prostora. Po{to je identi~an i prostor sporazumevawa dva (ili vi{e) u~esnika, onda se jedna~ina (1.1) mo`e smatrati prostor sporazumevawa. Ako se uzmu imena elemenata kao skup i gramatika za slagawe tih imena kao skup pravila slagawa, jedna~ina (1.1) predstavqa i prostor govornog sporazumevawa. Kao zakqu~ak sledi;

Definicija 1.1:

Simboli i pravila slagawa simbola ~ine jezik sporazumevawa.

Usvajaju}i datu definiciju kao ta~nu lako se zakqu~uje da izvori nesporazumevawa mogu biti simboli, ali i pravila slagawa simbola u iskaze.

Analizom simbola, shva}enim na napred dat na~in, mogu biti:

- jednozna~ni

- vi{ezna~ni.

Definicija 1.2:

Jednozna~ni simbol (niz simbola) predstavqa samo jednu pojavu u klasi identi~nih pojava.

Primer: (). Ovo je simbol koji mi prepoznajemo da pokazuje identi~nost dve pojave i to ispred simbola i iza simbola.

Definicija 1.3:

Vi{ezna~ni simbol predstavqa skup dva ili vi{e elemenata jedne klase pojava.

Primer: ~ovek je ime () simbol za sve stanovnike na{e planete. Sporazumevawe preko jednozna~nih simbola je "sporazumevawe". Sporazumevawe vi{ezna~nim simbolima je "nesporazumevawe".

Govorni jezici koriste vi{ezna~ne simbole i vi{ezna~na pravila ure|ivawa simbole u iskaze. Matemati~ki jezici koriste jednozna~ne i vi{ezna~ne simbole i pravila ure|ivawa simbola u iskaze koja koriste jednozna~ne i vi{ezna~ne simbole. Napred navedena sredstva sporazumevawa daju kao rezultat:

- Govorni jezici obezbe|uju ure|ewe simbola u vi{ezna~ne iskaze.

- Matemati~ki jezici obezbe|uju ure|ewe iskaza koji mogu biti i

jednozna~ni i vi{ezna~ni.

Na bazi navedenog ras~lawavawe sredstava prenosa znawa, sporazumevawa, dobija se osnova za dono{ewe slede}ih zakqu~aka:

- Govorni jezici kao posledicu imaju nesporazumevawe, u wima je

sporazumevawe izuzetak.

- Matemati~ki jezici kao posledicu imaju nesporazumevawe i

sporazumevawe, ovo drugo u mawoj meri.

Sasvim je opravdano da se izvedu sredstva sporazumevawa koja bi i sa vi{ezna~nim simbolima obezbe|ivala ure|ewe iskaza da budu jednozna~ni. Takva sredstva prenosa znawa bi obezbe|ivala samo sporazumevawe. Ovakva sredstva bi odgovarala dejstvima u prirodnom prostoru koja daju samo jedno jedino re{ewe.

1.6.Pro{ireni rezime

U ovom delu u~iwen je poku{aj da se predstave na najjednostavniji na~in povezanost prirodnih pojava i da se istakne va`nost sredstava za opisivawe ovih povezanosti. Uo~ava se da obi~no me|udejstvo kao ishod ima jedan jedini vid rada, dok slo`eno me|udejstvo kao rezultat ima veliki broj elementarnih radwi. Za sporazumevawe izme|u dva ~oveka zahteva se da svako slo`eno dejstvo izazove identi~an redosled elementarnih radwi u jednoj slo`enoj radwi. To se velikim delom ostvaruje, ali se polazi od pretpostavke da to ne mora uvek da se desi. Dakle, ovo odstupawe mo`e se pripisati sredstvima prenosa znawa. Ovaj efekat sredstava prenosa znawa mo`e se jo{ vi{e ispoqavati kod posrednog me|udejstva.

Sva odstupawa, o kojima je re~, mogu se tuma~iti nepodudarno{}u govornih i formalnih jezika za izradu opisa me|udejstva (modela) i stvarnog materijalnog pona{awa izu~avanih pojava ili me|udejstava. Stoga se name}e potreba da se pronikne u odnos sredstava prenosa znawa i su{tine prirodnih pojava i izna|e takav formalni jezik koji bi bio podudaran prirodi pojava ili me|udejstava koji se izu~avaju. Da li je mogu}e povezati opstanak `ivih bi}a sa sredstvima sporazumevawa ? Ovo je pitawe na koje je neophodno odgovoriti. Odgovor nije jednostavan. Zahteva op{ti pregled stawa na zemqi koja su vezana za opstanak qudske vrste. Mada je te{ko tvrditi, ovde }e se po}i od pretpostavke da su civilizacijski uspesi zavisni od sredstava istra`ivawa prirodnih pojava i wihovih me|udejstava. Sredstva istra`ivawa, sem principa posmatrawa prirodnih pojava, ukqu~uju i sredstva prenosa znawa. Polaze}i od ove pretpostavke mo`e se zamisliti da je uspe{nost istra`ivawa jednim delom zavisan od na~ina akumulacije znawa celokupnog ~ove~anstva. U tom smislu neophodno je, na neki na~in, opredeliti se na to {ta se poima pod imenom "sredstva istra`ivawa", pa u okviru tih sredstava izdvojiti ulogu sredstava prenosa znawa. Daqe izlagawe bi}e posve}eno jednom pristupu istra`ivawa postoje}ih "sredstava istra`ivawa", a na osnovu rezultata ovih istra`ivawa treba da se odredi kakva treba da budu sredstva prenosa znawa koja bi uspe{no prenosila znawe o pojavama preko datih opisa.

Mo`e se zakqu~iti da je navedeno poimawe "sveop{teg sporazumevawa" (komunikacija) priprema ~itaoca na druk~ije gledawe na tu pojavu. Pogre{no bi bilo zakqu~iti da je to mehanisti~ko gledawe, jer bi se u tom slu~aju ~itaoc ogradio od sasvim neuobi~ajenog ugla gledawa na te pojave. Ovo gledawe je zasnovano na osobinama materijalnih pojava, pa je takvo gledawe na pojavu sporazumevawa identi~no posmatrawu bilo koje prirodne pojave. Kona~no, to je uop{teno jednozna~no gledawe na sve u prirodnom prostoru, boqe re~eno u Univerzumu. Sa tog stanovi{ta }e se analizirati postoje}a sredstva istra`ivaw i sagledati koliko su ona ograni~ila, ili ne, qudsku spoznaju.

POSTOJE]I POSTUPCI ISTRA@IVAWA

2.0. Uvod

Postoji neprekidno me|udejstvo izme|u ~oveka i wegovog okru`ewa. ^ovekovo okru`ewe je materijalni svet. Pona{awe ~oveka proizlazi iz me|udejstava, kao posledica povezanosti bilo sa `ivim ili ne`ivim pojavama. U tom stalnom kontaktu sa okru`ewem ~ovek je upoznavao materijalni svet i pojave i obja{wavao ih. Na taj na~in je stvarao sliku sveta u svojoj svesti.

^ovekov odnos prema materijalnom svetu je dobrim delom prisvaja~ki. On mora prisvajati da bi opstao. Me|utim, prema svojoj porodici on se pona{a druk~ije, on se u tom odnosu pona{a kao dava~ da bi se reprodukovala vrsta. Ovi iskonski nagoni kod ~oveka odre|uju wegov na~in pona{awa, wegov na~in poimawa materijalnog sveta, i zavisno od uslova, ose}awe potrebe da se sporazumeva sa drugim iz svog okru`ewa.

Karakteristike ~oveka, kao inteligentnog bi}a, takve su da znatno lak{e i uspe{nije izdvaja stabilne nego nestabilne pojave iz wihovog okru`ewa, bilo da su stati~ke ili dinami~ke. Sa druge strane, u materijalnom svetu nestabilne pojave su prelazak iz jednog u drugo stabilno stawe, pa su nestabilne pojave relativno kratkotrajnije.

Izdvajawa pojava iz wihovog okru`ewa, kao i navedenih prelaznih stawa materijalnog sveta, pretpostavqa se, imali su znatnog uticaja na sakupqawe i prenos znawa, posebno deci.

^ovek je nestabilna pojava, dok je stanovni{tvo stabilnija. Ovo se lako mo`e shvatiti slede}im lancem doga|aja:

Sl. 2.1. Predstavqawe lanca doga|aja opstanka qudske vrste

Predstavqeni lanac doga|aja, iako izgleda otvoren, a {to i jeste i za pojedinca i za stanovni{tvo, zbog ra|awa velikog broja dece mo`e se smatrati stabilnijim. Zbog takvog stvarnog stawa ovde }e se smatrati da je stanovni{tvo stabilna pojava, jer se iza svakog bra~nog para pove}ava broj bra~nih parova (porodica) {to uslovqava granawe svakog porodi~nog stabla i time obezbe|uje stalan rast broja stanovnika (bar teorijski).

Ono {to pada u o~i je uslovqenost i posledi~nost pojava. Svakoj pojavi, u navedenom lancu, prethodi odre|ena, a sledi je odre|ena pojava. Izazov svake pojave ide unazad. Tako oni stanovnici koji gledaju smrt jednog ~oveka izazivaju u sebi poriv za ra|awem. Ra|awe deteta izaziva potrebu da se proizvodi. Proizvoditi se mo`e ako se zna kako, tj., zahteva obuku i obrazovawe, i td. Na taj na~in qudska vrsta produ`ava `ivot. Dakle, ako je jedna pojava potreban uslov da se pojavi slede}a, onda je sporazumevawe potreban uslov da se slede}a pojava dogodi. Potrebno je ista}i da je ~ove~anstvo po~elo da sakupqa znawe na isti na~in kao i novoro|en~e, i da je u svom dugom razvoju bilo na svim nivoima znawa na kojima se sada{wi ~ovek nalazi u periodu od embriona pa do smrti. Ovo se ne sme izgubiti iz vida, posebno kada se istra`uje na~in ~ovekovog posmatrawa prirodnih pojava i sredstava prenosa znawa. Navedene odnose ~oveka i prirode, i wihove osobine, poslu`i}e za obja{wewe uticaja pretpostavqenih uslova opstanka na razvoj odgovaraju}ih civilizacija. Ovo je va`no zbog povezivawa uslova opstanka i nivoa dosegnutog znawa u raznim civilizacijama.

2.1. Pretpostavqeni uslovi opstanka qudske vrste

Razvoj qudskih civilizacija prekriven je velom tame. Ono {to mo`e da nagovesti javqawe pojedinih doga|aja u toku te evolucije, je dana{we znawe o materijalnom svetu. Ova znawa sakupile su pojedine civilizacije. Zahvaquju}i dokumentima o tim civilizacijama mi mo`emo pretpostavqati uslove dosezawa spoznaje u svakoj od wih. U ovom momentu raspolo`ivi su dokumenti dve prisutne civilizacije. To je razlog {to }e se ovde vr{iti analiza samo za te dve civilizacije, i za svaku od wih da}e se, bar za nivo na{eg znawa, realne pretpostavke uslova opstanka tih civilizacija.

2.1.1. Prva pretpostavka uslova opstanka

Polaze}i od fizike kretawa zemqe oko sunca i odnosa zemqa - sunce, delovi zemqe mogli su imati slede}e uslove opstanka qudske vrste:

1. Pogodni klimatski uslovi biqne vegetacije;

2. Male temperaturne razlike godi{wih doba;

3. Izobiqe hrane preko cele godine;

4. Retke naseqenosti qudskih skupina i `ivotiwa;

5. Lako izbegavawe `ivotnih opasnosti.

Navedeni uslovi su bili povoqni za opstanak. Potreba za izdvajawe pojave iz wenog okru`ewa svodila se samo na one predmete koji su bili potrebni za opstanak i reprodukciju. Potreba za prenos znawa svodila se na upoznavawe dece sa opasnostima po `ivot, {ta sme, a {ta ne sme, da jede i sl. Potrebe da se sporazumeva, sem navedene obuke, svodila se na upozorewe pojave opasnosti, a naj~e{}e se odnosilo na uskla|ivawe odnosa, po pravu ja~ega, {to zna~i bez obja{wewa. Mo`e se pretpostaviti da se obuka dece svodila na neposredno pokazivawe hrane koja se mo`e jesti, ili u krajwem, ukazivawe na oblike opasnosti, a {to se obavqalo u porodicama u periodu odmarawa. Zahvaquju}i izobiqu hrane, ovakvih perioda odmarawa moglo je biti ~e{}e, sobzirom na uslove opstanka. Odnos ~oveka prema prirodi, u periodu takve kulture `ivqewa ~oveka, bio je pasivan. Oko wega se sve de{avalo "samo od sebe". On je u svesti mogao imati okru`ewe "onakvo kakvo jeste" sa celokupnom dinamikom. Pojave kao: san i svesna halucinacija, realno su ga mogle navoditi na zakqu~ivawe o svom okru`ewu (Univerzumu) kao ne~em {to je sme{teno u wegovoj svesti. Ovakav zakqu~ak mogao je ~oveka da navede na ideju da svesno izaziva halucinacije i na taj na~in "pove}ava" svoje znawe o materijalnom svetu, a {to je dobro poznata osobenost isto~ne civilizacije nazvana imenom KONTEMPLACIJA. Znawe ste~eno kontemplacijom, zahvaquju}i posedovawu sposobnosti ma{tawa, moglo se preneti drugom ~oveku u obliku crte`a oblika - modela, jer se tek na taj na~in mogao imenovati predmet ~ovekovog stvarala{tva ili zapa`awa. Dakle, ~ovek se morao sporazumevati sa drugim qudima preko modela pojave ili pomo}u skeleta tih pojava, pa je i oformio podesna sredstva prenosa znawa, slova koja predstavqaju skup dobro ure|enih skeleta koji svojim pozicijama unutar jednog slova predstavqaju ~itavu pri~u, odnosno opis pojave koja je tim slovom imenovana.

Ovde }e se predwe obja{wewe uzeti kao istinito. Polaze}i od takvog obja{wewa mo`e se opisati princip posmatrawa prirodnih pojava qudi koji `ive u navedenoj civilizaciji, a koju mi identifikujemo kao dalekoisto~na ili kineska civilizacija, na slede}i na~in:

Definicija (izdvajawe u svesti) 2.1.

PRINCIP SLIKE (modeaa) zasniva se na sposobnosti ~oveka da u svojoj svesti izgradi sliku svog okru`ewa koja objektivno odgovara stvarnom stawu, i na sposobnosti da u svojoj svesti pojedine pojave posmatra u uslovima u kojima ih nije nau~io, i da utvrdi wihova nova pona{awa, a sve to da u svesti izazove predstavqawem pojava wihovom slikom (kosturom), a da sve to posti`e kontemplacijom (svesnom halucinacijom).

Na~in sporazumevawa qudi koji na taj na~in posmatraju materijalni svet mo`e se opisati na slede}i na~in:

Definicija (princip ijone) 2.2.

SPORAZUMEVAWA kod principa slike (modela) su izvedena slova i imena pojava, ostvarena pomo}u skupa skeleta pojava (kineska azbuka () simbola) koji ~ine pri~u - opis pojave koja se tim slovom imenuje i u svesti povezuje.

Ste~eno znawe dobijeno ovim sredstvima istra`ivawa: princip slike i slova -pri~e (stripovi), uslovilo je razvoj civilizacije koja }e se ovde nazivati: ISTO^NA (KINESKA) CIVILIZACIJA.

2.1.2. Poku{aj dokazivawa prve pretpostavke

Iz pristupa~ne isto~ne (kineske) literature (Fung Ju Lan /32/, Koruga \. /45/, Laoce i dr./59/ i dr.) (prevedene na srpski jezik) moglo se na}i nekoliko dokaza da je pretpostavka ta~na sa visokim stepenom verovatno}e. Evo kako se, u okvirima ove isto~ne civilizacije, tuma~i intelekt /45/:

" ... materijalni opstanak Univerzuma (TAO kineski pojam majke Univerzuma) prirodno je svest (TE - kineski pojam intelekta: ).

U pevawu XXV (Laoce i dr. /59/) nalazi se vrlo karakteristi~no obja{wewe Univerzuma:

Citat 1:

"Pre nego {to bi Nebo i Zemqa,

Postojalo je jedno bi}e,ve} savr{eno.

Neprolazno ! Bez oblika !

Samo. Bez promena !

Dosezalo je svuda; neiscrpno.

Mo`emo ga smatrati majkom svemira.

Ne znam mu ime,

i ozna~avam ga re~ju TAO."

Citat 2:

"Budu}i velik, on se {iri, te~e,

Teku}i on se udaquje,

Dakle, on dolazi (stalno u svoju po~etnu ta~ku)".

Citat 2 mo`emo smatrati opisom voqne halucinacije, kakvu ~ovek mo`e da izazove pod odre|enim uslovima (li~no provereno). Pod takvim uslovima (odre|en stepen kontemplativnosti) u svesti se smewuju vizuelne slike (mo`e i zvu~ne, pa ~ak ose}aj dodira ili ravnote`e), smewuju}i jedna drugu, kre}u}i se kraoz tamu svesti, u pravcu jedne ta~ke koja se snova pretvara u novu sliku (po~eci uspe{ne kontemplacije). Ovakav do`ivqaj voqne halucinacije mo`e da se prihvati kao dovoqan materijalni uslov iz kojeg bi se moglo zakqu~iti da je u qudskoj svesti sme{ten Univerzum, odnosno, da u svesti postoji TAO. Takvo razmi{qawe o tuma~ewu ovakvog poimawa sveta jo{ daqe se uo~ava u poemi XXI (Laoce i dr. /59/):

Citat 3:

"Evo kakav je po prirodi TAO:

Nejasan, Neodredqiv,

Nejasan, Neodredqiv, a ipak su u wemu (skriveni) svi

oblici.

Nejasan, Neodredqiv, a ipak su u wemu (skrivena) sva bi}a.

U wemu je (skrivena) duhovna bit:

wegova su{tina, puna istina,

U wemu samom le`i (za to) svedo~anstvo.

........

Kroz wegova vrata ulazi svemir u svoje postojawe."

Ovaj citat potvr|uje razmi{qawe preko vizuelnih scena u svesti voqnom halucinacijom. U stvari, u toku kontemplacije ~ovek svesno ose}a samo oblike koji su se javqali u tami svesti, jer se u svesti javqa samo ona scena koja je voqno izazvana /64/ uz koje se pojavquju i one scene koje se takvim unutarwim izazovima ne mogu zaobi}i. U toku voqne halucinacije, posebno u po~etku rasta koncentracije na predmet koji se `eli vizuelno posmatrati u svesti, javqaju se izobli~ena lica `ivotiwa ili qudi. Ova lica sli~na su sa oblicima predstavqawa bo`anstava u isto~noj civilizaciji.

Navodi iz literature (Laoce i dr. /59/), a posebno podudarnost predstavqawa bo`anstava u religijama isto~ne civilizacije sa do`ivqenim oblicima `ivotiwa i qudi, mogu se uzeti kao materijalni dokaz da je isto~na civilizacija dosegla nivo spoznaje koju su dopu{tala sredstva istra`ivawa. Ogromno ograni~ewe te civiloizacije predstavqala su princip posmatrawa pojava i wena sredstva sporazumevawa i prenosa znawa.

2.1.3. Druga pretpostavka uslova opstanka

Polaze}i od istih fizi~kih uslova, kao i kod prve pretpostavke, delovi zemqe mogli su pru`ati slede}e uslove opstanka qudskog roda:

1. Velike razlike klimatskih uslova `ivota, godi{wih doba;

2. Pojava vo}a i hrane u ve}im koli~inama samo za vreme nekih godi{wih

doba;

3. Velika verovatno}a sukoba izme|u skupina qudi, kao i izme|u skupa

qudi i `ivotiwa za vreme prikupqawa zaliha hrane ili odr`avawa

uslova `ivqewa;

4. Potreba zajedni~ke za{tite od vremenskih nepogoda i drugih

opasnosti.

Najte`i problem koji je morao da re{i ~ovek, javqao se u periodima kada se do hrane nije moglo do}i bez sukoba. Ovaj problem opstanka morao se re{avati u periodu kada je bilo hrane, ili uspe{nijih uslova lova. U oba slu~aja, u prikupqawu zaliha hrane u~estvovalo je vi{e qudi, {to je normalna pojava. U ovim radwama qudi su se morali sporazumevati da bi uspe{no obavili ove radwe. Vreme sporazumevawa moralo je biti kriti~no (Zami{qa se situacija da ~ovek mora crtati poruku). Jedino je zvu~no sporazumevawe bilo br`e od brzine promena relevantnih stawa, posebno u slu~aju lova ili opasnosti, ili kona~no, druge skupine qudi. Svi ti slu~ajevi su konfliktni i zahtevaju brzo reagovawe. Sporazumevawe je moglo da bude uspe{no ako bi svi u~esnici u tom sporazumevawu razumevali zvu~ne signale. Razvoj `ivota nametao je razvoj sporazumevawa. Sporazumevawe je moralo biti sve jednostavnije i morala se izbegavati vi{ezna~nost. Preciznost sporazumevawa se pove}avala imenovawem izdvojenih pojava (predmeta i radwi). Znatno ve}a preciznost sporazumevawa postizala se uvo|ewem ustaqenih oblika slagawa imena, u stvari, usvajawem pravila slagawa re~i. Na ovaj na~in, ~ovek je opisivao prirodne pojave i situacije pomo}u re~i i pravila slagawa re~i, i time je sporazumevawe po~eo ostvarivati sa ostalim qudima preko "apstraktnog govornog prostora".

Obave{tewe koje se prenosi govornim jezikom naj~e{}e ima nekih nedore~enosti. Obi~no u takvo obave{tewe nije ukqu~en onaj ko daje saop{tewe. Ova neodre|enost izvora obave{tewa prenosi se i na izvr{ioca, jer svaki primalac obave{tewa mo`e biti izvr{ilac. Na ovaj na~in sporazumevawe je izdvojeno od davaoca i primaoca. Obave{tewa su na ovaj na~in postajala uop{tena. Uop{tena obave{tewa izra`ena govornim jezikom mogla su se tuma~iti na vi{e na~ina, tako da je prenos znawa bio neprecizan i prema destinaciji i prema zna~ewu. Preciznost prema destinaciji re{avana je stvarawem posebnih re~i (suparnik nije smeo da zna {ta sadr`i poruka), stvarawem posebnog govornog jezika. Preciznost obave{tewa po zna~ewu re{avana je prevo|ewem iskaza u kvantitativne oblike. Tako su sva obave{tewa ili preciznije poruke, prevedena u brojne oblike. Na taj na~in je uveden precizniji, formalni jezik, koji mi nazivamo matemati~ki jezik. U ovaj jezik koji je imao jo{ ve}u uop{tenost, tako|e nisu uvr{teni davalac i primalac. Wih je ukqu~ivao ~ovek proizvoqno preko svoje svesti.

Dakle, u navedenim uslovima opstanka qudi, sredstva sporazumevawa bila su "apstraktni prostori", bilo jezi~ki, bilo simbolski, a karakter ovih prostora formalno je opisan u matematici.

Iz date pretpostavke uslova `ivota i pretpostavqenog razvoja sporazumevawa, u ciqu opstanka i reprodukcije qudi, mo`e se uo~iti na~in posmatrawa prirodnih pojava i razvoja odgovaraju}ih sredstava prenosa znawa i sporazumevawa. U takvim uslovima mogao se razviti:

Definicija (izdvajawe u okru`ewu) 2.3:

PRINCIP OPISA POJAVE (formirawa matemati~kog modela pojave) zasnovan na sposobnostima ~oveka da pojave u prirodi izdvoji, kao i wihova pona{awa (radwe), i da pojave i radwe imenuje.

Navedeni princip posmatrawa prirodnih pojava prihvatao je materijalni svet onakav kakav se on oko wega javqao i kakvog ga je pamtio u svojoj svesti. Ovakav princip nametnuo je sredstva sporazumevawa:

Definicija (formalin opis) 2.4:

SREDSTVA SPORAZUMEVAWA principa opisa (formirawa matemati~kog modela) su jezici koje ~ine skupovi elemenata (signala, slova, brojeva i sl. simbola) i skupovi pravila (gramati~ka, matemati~ka i dr.) za ure|ivawe elemenata u iskaze, koji tako ure|eni predstavqaju obave{tewa ili opise pojava.

Ste~eno znawe dobijeno ovim sredstvima istra`ivawa (princip sinteze modela i sredstva prenosa znawa i sporazumevawa) uslovio je razvoj sredstava za proizvodwu pomo}u kojih je ostvarena zapadna civilizacija.

2.1.4. Poku{aj dokazivawa druge pretpostavke

Navedeni uslovi opstanka na na{oj planeti postoje i danas, pa se mo`e tvrditi da su postojali takvi uslovi i za vreme za~etaka navedenih civilizacija. Mogu}nosti kretawa ~oveka, brzina hoda i uslova kretawa, mogli su ograni~iti ~oveka u razvoju, ali je ~ovek i pod tim uslovima morao nalaziti re{ewe za opstanak i reprodukciju. Zbog toga je svu pa`wu posve}ivao ostvarewu sredstava za rad i uspe{no re{avawe problema na koje je nailazio. Ovakva misaona orjentacija, a posebno udru`ivawem, kao preduslov opstanka, navela ga je da sve {to se de{ava oko wega prenese na neke "mo}ne sile" koje su to radile i ure|ivale u wegovom okru`ewu, kao {to je on, svojim mo}ima, radio i ure|ivao. I upravo na na~in na koji je on formirao iskaze u obave{tewa izvr{iocima, takav na~in sporazumevawa pripisivao je i vi{im silama. Nama su prisutna dokumenta hri{}anske i muslimanske religije, a ona upravo sadr`e ta pravila "sporazumevawa" koja logi~no proisti~u kako iz fizi~kog, tako i iz umnog odnosa ~oveka prema prirodi u zadatim uslovima `ivqewa. Takav na~in sporazumevawa nalazimo u Bibliji (stari zavet - stvarawe sveta /148/, deo 1 i 2). Kratka ilustracija principa opisa slike i sredstava sporazumevawa kao i prenosa znawa karakteri{e slede}i tekst:

Citat 4:

1."U po~etku Bog (Bog = vi{a sila) je stvorio nebesa i zemqu.

2. "I Bog (= vi{a sila) re~e (kao ~ovek): Neka bude svetlost ......

3. "Tada Bog (= vi{a sila) re~e: Neka bude ~ovek prema mojoj slici i mojoj

prilici, neka vlada ribama u moru, pticama u vazduhu i svom stokom na

celoj zemqi, i svim puze}im puzavcima na zemqi. ..

Iz citata 4 vidi se da davalac instrukcija nije poznat. Davaoca uvodi ~ovek (Tada Bog re~e:), a same naredbe su bez davaoca i primaoca. Dakle, obave{tewe je uop{teno, ali se uo~ava da postoji skup (S) koji se sastoji od podskupa (E), tako da se primenom pravila () nad tim podskupom sam podskup ure|uje u iskaz koji pripada skupu . Da bi ~ovek razumeo {ta mu poruka nala`e, potrebno je da poznaje pravila po kojima se re~i sla`u, a i zna~ewe samih re~i. Dakle, tuma~ tako iskazane poruke je svest ~oveka i nalazi se izvan iskaza. Sam iskaz je neka vrsta apstraktnog modela pojave na koju se odnosi. Stvarawem opisa pojave u apstraktnom prostoru, ~ovek je svoju svest pro{irio i na apstraktne prostore u kojima ve} izveden model (opis) pojave ostaje nepromenqiv. Koriste}i matemati~ke formalizme, ~ovek je ovako upam}ene modele koristio za eksperimentisawe i utvr|ivawe pona{awa pojava, koje su opisane tim opisom prema otkrivenim ili ve} izvedenim pravilima, i izvan domena pra}ewa pojave u toku formirawa modela u kome je spoqwe pona{awe pojave uneto u model. Ovakvo kori{}ewe matemati~kih (i drugih) modela, za istra`ivawe pona{awa pojave u uslovima koja se razlikuju od onih u kojima je pojava posmatrana pre nego je formiran wen model, dovelo je zapadnu civilizaciju u dominantni polo`aj u odnosu na isto~nu u domenu razvoja sredstava za rad. 2.2. Kratka analiza navedenih principa

Navedene dve civilizacije postoje i danas. Dati "dokazi" mogu se smatrati istinitim sa velikim procentom verovatno}e. U tom slu~aju ostaje nam da utvrdimo razlike navedenih sredstava istra`ivawa, kako u primeni, tako i u razvoju qudske misli.

Upore|ivawem rezultata dosegnutih u ovim civilizacijama uo~ava se da je, grubo re~eno, kineska u{la u zanemarqiv rast spoznaje o materijalnom svetu, tj., u{la je u stagnaciju jo{ pre dvije hiqade godina. U istom periodu indo-evropska civilizacija postigla je zna~ajan razvoj, tako da se do{lo do mnogih otkri}a o su{tini materijalnih pojava, i u mikro i u makro dimenzijama, a {to se, u kontekstu ovih razmatrawa, nije moglo posti}i sredstvima istra`ivawa kineske civilizacije.

U posledwih pedeset godina, pa mo`da i vi{e, rast spoznaje o materijalnom svetu indo-evropske civilizacije, tako|e, usporeno raste. Dakle, teorijska misao se sporije razvija, pa se mo`e re}i da je i indo-evropska civilizacija na pragu ulsaka u period teorijske stagnacije. Istovremeno indo-evropska civilizacija je u{la u period neverovatnog brzog tehnolo{kog razvoja. Stagnacija teorijske misli sagledava se u tome {to se mnoge pojave ne mogu objasniti, a {to bi se moglo o~ekivati obzirom na op{te civilizacijske domete, tako da je nastupio period mno{tva hipoteza koje ne pokazuju neki naro~it uspeh. Zbog ~ega je to tako ?

Uporednom analizom navedenih sredstava istra`ivawa uo~avaju se razlike i u principima posmatrawa prirodnih pojava i u sredstvima sporazumevawa i prenosa znawa. Princip slike ukqu~uje sposobnosti ~oveka, i to svest i ma{tu, kao sponu izme|u apstraktnog i prirodnog prostora. U stvari samo one pojave koje je CNS prihvatio preko ~ula i one koje se de{avaju u telu ~oveka, javqale su se u svesti, a one su u prostoru sporazumevawa predstavqene odgovaraju}im skeletima - modelima. Ono {to se otkrivalo novo, otkrivalo se u procesu ma{tawa, pa se to novo opisivalo pomo}u skeleta, ili usmeno prenosilo. Nedostaci ovakvog procesa spoznaje su u ograni~enosti ma{te, prvo vremenski, i to izazivawem ma{te voqnom halucinacijom, a zatim i stabilno{}u modela u svesti i u ma{ti. Zbog toga su dostignu}a bila veoma skromna, kako u spoznaji materijalnog sveta, tako i u razvoju sredstava za rad.

Princip opisa pojave ukqu~ivao je, tako|e, svest ~oveka izme|u materijalnog sveta i apstraktnih prostora. Imenuju}i doga|aje u pona{awu pojave i stvarawem pravila slagawa imena doga|aja u iskaze, iskazi su predstavqali apstraktni model ispoqavawa pojave, wenog pona{awa. Sada je ~ovek imao sliku pojave i zakone wenog pona{awa u apstraktnom prostoru, i to u stabilnom stawu. Koriste}i pravila slagawa doga|aja, ~ovek je mogao da koristi model iz apstraktnog prostora za daqu analizu pona{awa pojave i izvan domena u kome je pojava modelirana. Zahvaquju}i ovkvim sredstvima istra`ivawa, ~ovek je mogao da pro{iri spoznaju pona{awa materijalnog sveta i izvan doma{aja ~ula. I to je dovelo do neuporedivo ve}e spoznaje materijalnog sveta, kao i razvoja sredstava za rad u odnosu na domete zasnovane na principu slike.

Sredstva prenosa znawa isto~ne civilizacije svodila su se na slike, tako da se moglo otkriti novo pona{awe pojave samo u ma{ti, ili u eksperimentu. Ovakav na~in istra`ivawa sveo je uslove razvoja teorije na najmawu mogu}u meru, jer je istra`iva~ bio samo jedan ~ovek sa svojim znawem (sve{}u).

Sredstva prenosa znawa zapadne civilizacije su apstraktni formalni prostori koji su omogu}avali nastavak teorijskih istra`ivawa bilo kom ~oveku sa odgovaraju}im predznawem, zahvaquju}i matemati~kom formalizmu koji je omogu}avao predstavqawe oblika pona{awa pojava.

I pored navedenih prednosti indo-evropske civilizacije, ostala su neodgonetnuta mnoga pitawa i mnoge pojave. Ovo navodi na razmi{qawe o uspe{nosti zbog razlika i o neuspehu zbog sli~nosti navedenih sredstava istra`ivawa ovih civilizacija. Ako bi se tako moglo razmi{qati, onda bi sli~nosti bile razlog neuspehu. Ono {to je sli~no u sredstvima istra`ivawa u obe civilizacije je pozicija ~oveka izme|u materijalnog sveta i prostora sporazumevawa. U oba slu~aja na~in posmatrawa prirodnih pojava zasniva se na sposobnostima ~oveka, u stvari na svesti. Ono {to se razlikuje je mesto gde se otkrivaju nova obja{wewa. Kod principa slike otkrivawe novih pona{awa obavqa se u ma{ti. Kod principa opisa pojave, nova pona{awa otkrivaju se u apstraktnim prostorima. Shodno mestu otkrivawa su i sredstva prenosa znawa. Sledi kao logi~an zakqu~ak da se prona|e takav princip posmatrawa prirodnih pojava koji se ne bi zasnivao na sposobnostima ~oveka kao i odgovaraju}a sredstva prenosa znawa. Ovde se ne uzimaju u obzir eksperimentalna istra`ivawa, a {to je podudarno kod oba navedena principa.

Dakle, ono {to se u novim sredstvima istra`ivawa mora izbe}i je posredstvo ~oveka izme|u materijalnog sveta i apstraktnog prostora sporazumevawa. Drugim re~ima, u opisu prirodne pojave treba da u~estvuju u~esnici sa svojim dejstvima koja odre|uju wihove odnose u pojavi. Ono {to ostaje kao nepoznato u sporazumevawu me|u qudima samo su imena u~esnika i dejstava. Ostalo treba da proizlazi iz predhodnog obrazovawa i saznawa o u~esnicima i dejstvima.

2.3. Osvrt i zakqu~ci

Jedna hipoteza mogla bi biti da su sredstva istra`ivawa obe civilizacije u zna~ajnoj meri iscrpqene u dosada{woj nau~no-istra`iva~koj praksi. Ovo upu}uje na to da se name}e potreba uvo|ewa novog principa posmatrawa prirodnih pojava i sredstava sporazumevawa i prenosa znawa.

Prou~avawem osobina materijalnog sveta, prostora u kome se kre}emo i `ivimo, uo~avaju se neka pravila tog sveta koja se name}u kao sugestija u daqem istra`ivawu. I upravo tu sugestiju prihvatamo kao vezu koja }e odrediti kako treba gledati na prirodne pojave i kako povezivati u wima wihove u~esnike. Samim tim name}e se i na~in opisivawa tih veza.

Postavqena teza o sredstvima istra`ivawa kao izvori{tu dosada{wih neuspeha bi}e dokazivana u ovoj kwizi. Rezultati koji se posti`u primenom ovog pristupa mogu se smatrati dokazanim u koliko se podudaraju sa onim koji su dobijeni eksperimentalno. Sve ostalo potrebno je prihvatiti kao mogu}e.

Kada se govori o eksperimentima preko kojih de dolazi do nekih saznawa, onda se misli na to da istra`iva~ u svojoj svesti ima neku viziju re{ewa. Ta vizija ma koliko imala u sebi elemente stvarnosti, ona mo`e biti i stvar nerealne ma{te. Upravo, polazak od ma{te i kretawe preko eksperimenata iziskiva velike tro{kove koji su vezani za eksperimente, kao: pripreme, materijali i sredstva ispitivawa. Postavqa se pitawe; da li je mogu}e izvesti takva sredstva opisivawa kojima bi smo mogli na{u ma{tu opisati i preto~iti je u formalni matemati~ki model. Postoje}im sredstvima prenosa znawa to nije mogu}e u najve}em broju slu~ajeva.

Potrebno je ista}i i jo{ jedan slu~aj. U postoje}oj teoriji fizike ~vrstog tela ne postoje ni formalni niti neki drugi oblici povezivawa nekih pojava u Univerzumu. Tako, ~vrsto se veruje da dejstva elektriciteta ne mogu uticati na masu, kao ni masa na elektricitet. Mi postavqamo pred nau~nom javnosti slede}a pitawa;

1. [ta je to elektricitet ?

2. [ta je to masa?

3. [ta je to toplota?

Na ova pitawa jo{ nisu na|eni odgovori. Me|utim, obavqaju se toliki opiti veoma skupim sredstvima istra`ivawa da se prodre u sr` materije. Postavqa se pitawe, da li bi moglo da se na|e takvo re{ewe da bi se mogle povezivati pojave u Univerzumu nekim formalnim jezikom koji bi odgovarao takvim vezama pojava u Univerzumu? Svakako da bi otkrivawem takvih sredstava bila smawena cena otkrivawa nekih osobina i karakteristika sredina koje bi mogle da nas pribli`e stvarnom stawu materijalnog sveta.

Da bi se do{lo do takvog re{ewa svo|ewa otkrivawa novih osobina raznih materijalnih pojava na formalni postupak, onda bi taj postupak morao da ima u vidu i one osobine materijalnih pojava za koje mi samo mo`emo da pretpostavqamo. I upravo da bi se to postiglo neophodno je utvrditi ono {to se istra`uje, a {to je povezano sa krajwim ciqem koji se `eli posti}i. Mo`e se ovde navesti nekoliko primera koji bi mogli da budu uzorci za analogno interpretirawe u teoriji ~vrste materije. Na primer, poznato je da elektricitet djeluje na svoje okru`ewe elektri~nim dejstvom koje je konzervativno i zavisi od koli~ine elektriciteta i pozicije u kojoj se mjeri to dejstvo. Elektricitet izaziva jo{ jedno djestvo kada se kre}e, a to je magnetno, boqe re~eno kineti~ko dejstvo koje traje dok traje kretawa elektriciteta. Isto tako poznato je da masa djeluje na svoje okru`ewe konzervativnim dejstvom. Postavqa se pitawe; za{to i kretawe mase ne bi izazivalo postojawe dejstva, kao i kod elektriciteta. Nema sumwe da se i kod toplote mo`e tako gledati na potencijalno dejtvo toplote (temperaturu), a za{to i ona kada se kre}e ne bi izazivala neko kineti~ko dejstvo.

U ovoj kwizi re{avaju se postavqeni problemi. To se re{ava razvojem sredstava koja se do sada nisu koristila. Sada se postavqa pitawe koja su to sredstva koja bi se mogla razviti. Iskustva iz navedene dve civilizacije upu}uju da su sredstva istra`ivawa dva veoma va`na principa o kojima je bilo re~i u ovom delu.To su princip posmatrawa prirodnih pojava i princip prenosa znawa. O~ito se iz analize postoje}ih postupaka istra`ivawa (daleko - isto~ne i indo - evropske civilizacije) navedenih civilizacija uo~ava da je princip prenosa znawa direktno zavisan od principa posmatrawa pojava. Za svaku civilizaciju postoji jedan i nepromewen princip posmatrawa pojava, ali su sredstva prenosa znawa veoma slo`ena. Zbog toga je potrebno ukazati i na va`nu komponentu u prenosu znawa. Sredstvima kojima se prenosi znawe u obe navedene civilizacijske daju kao rezultat vi{ezna~nost dobijenog iskaza. To govori da se pri prenosu znawa mo`e pojaviti sporazumevawe, ali je sigurno da se mora pojaviti i nesporazumevawe. To navodi na neophodnost da u novim sredstvima prenosa znawa iskazi moraju biti jednozna~ni i da ne dopu{taju nesporazumevawe.

3.PREDLOG POSTUPKA ISTRA@IVAWA

3.0. Uvod

Potrebno je ista}i pretpostavku da uslov stagnacije u istra`ivawima o materijalnom svetu le`i u ulozi ~oveka kao prenosioca znawa. Polaze}i od tako odre|enog stava name}e se utvr|ivawe na~ina izdvajawa pojava iz wihovih okru`ewa u navedena dva principa (glava 2) iz kojih je proistekao na~in prenosa znawa. Iz analize principa (videti 2.2) mesto otkrivawa novog (uslovi otkrivawa novih pona{awa i oblika pojava) u tesnoj je vezi sa na~inom prenosa znawa. Interesantno je ukazati na to da "princip slike" iskqu~uje ~oveka koji opisuje pojavu iz wenog modela. Kod ovog principa skelet pojave i nije ni{ta drugo nego oblik pojave sveden na meru da ~ovek povezuje u svesti skelet i pojavu. Skelet je model pojave u srazmeri kao {to se gradi materijalni model u srazmeri bilo neke pojave ili stawa. Princip opisa slike ukqu~uje ~oveka u model bilo kao davaoca (stvaraoca) modela bilo kao izvr{ioca (pretvarawe modela u pojavu) mada i u ovom slu~aju u svesti ~oveka. Dakle dat opis pojave u nekom od apstraktnih prostora (govornim, ili na neki drugi na~in) samo ~ovek prevodi u svojoj svesti u oblik pojave koja je predstavqena tim modelom. Iskqu~uje se materijalno (fizi~ko) modelirawe pojave. Ovde treba dodati da je: slika jednako model, a opis slike: jednako opis modela. Sada se opravdano postavqa pitawe kako iskqu~iti ~oveka iz modela stim da bude posmatra~, a da sam model predstavqa pojavu koju i predstavqa.

Re{ewe treba tra`iti u karakteristikama materijalnog sveta u kome se te pojave i javqaju i na osnovu tih karakteristika poku{ati ostvariti takav apstraktni prostor koji }e imati sve karakteristike prirodnog prostora. Ovde }e biti u~iwen jedan takav poku{aj.

3.1. Prirodna pojava

Na{e poimawe re~i "priroda" je dosta neodre|eno. Ovaj pojam treba posredno obja{wavati. Kada ka`emo priroda, mi ose}amo da je to sve {to nas okru`uje, pa i mi u tome. Takav svet mi smo nazvali "materijalni svet".

O materiji se veoma malo zna, a znatno vi{e o vidovima wenog ispoqavawa. To nije dovoqno da bi se mogao na}i i na~in opisivawa ispoqavawa. Ispoqavawe je mogu}e zamisliti kao oblik dejstva samo ako postoji wegovo izvori{te. Na{a pa`wa bi}e usmerena ovom "izvori{tu". Sada imamo dve pojave koje su ~vrsto povezane jedna je izvori{te dejstva, a druga je samo dejstvo. Preko dejstva se pojava ispoqava. Ne upu{taju}i se u meru ta~nosti ovde }e se po}i od slede}eg

Aksiom 3.1:

IZVORI[TE DEJSTVA je izdvojeno razdvojnom povr{inom od wenog okru`ewa koja obuhvata odre|enu zapreminu.

Sledi:

Aksiom 3.2:

DEJSTVO je rezultat nekog unutra{weg rada u pojavi koja je wegovo izvori{te.

Polaze}i od aksioma 3.1 i 3.2 mo`e se tvrditi:

Definicija 3.1:

MATERIJA je izvori{te dejstva i samo dejstvo tog izvori{ta, zajedno, a {to ~ovek nemo`e da otkrije svojim ~ulima, ali mo`e da doka`e eksperimentom.

Sada se lak{e mo`e poimati materijalni svet (priroda) odnosno sada se mo`e odrediti da je:

Definicija 3.2:

PRIRODA je sveukupna ure|enost materije dejstvima koje ona (ta materija) poseduje u raznim vi