akcidentne krize u adolescenciji

KRIZE U ADOLESCENCIJI

RAZVOJNE KRIZE

Adolescencija je kriza

po sebi

Promena sredine,

vršnjačke grupe,

preseljenje

AKCIDENTNE KRIZE

Svi događaji koji

otežavaju adolescenciju

(bolesti u porodici;

sopstvena hronična ili

akutna bolest; gubici

roditelja, siblinga,

prijatelja; hendikepi i

posledice iz prošlosti)

Adolescencija

Životni period između

detinjstva i odraslog

doba.

Najznačajnija

razvojna kriza tokom

životnog toka

pojedinca.

Završna faza

detinjstva i ulazak u

svet odraslih.

Rana adolescencija/putevi

Promene hormonska bura (prekid latencije)

pojava sekundarnih seksualnih obeležja

prva menstruacija

erupcija seksualnog interesovanja

Razvojni zadaciprihvatanje sopstvenog tela.

prihvatanje sopstvenih seksualnih impulsa.

Razvojni/očekivani problemi“prikrivanje” tela

dijete

neprihvatanje uloge sopstvenog pola

strepnja u vezi polnog identiteta.

Rana adolescenija /stranputice

Različiti psihički problemi.

Mentalna anoreksija.

Izraženo osećanje depersonalizacije.

ADOLESCENCIJA

Burne telesne promene, promena izgleda-

zbunjuje mladu osobu

Adolescent se oseća nelagodno - spoljni

izgled zaokuplja njegovu pažnju, počinje

da istražuje sebe, nalazi nedostatke, što

kod njega izaziva anksioznost i

nesigurnost.

Promene u funkcijama žlezda izazivaju ne

samo promene tela već menjaju fiziološku

ravnotežu, što se uslovljava pojavu

seksualnog nagona.

ADOLESCENCIJA BROJNI

PRITISCI

Socijalni zahtevi – ne razume dovoljno a ni

ne može da ih ispuni u potpunosti

Pritisak roditelja (izbor zanimanja,

ponašanje i sl.)

Pritisak škole i školskih programa

Pritisak “vrednosnih” okvira sredine i grupe

vršnjaka

ADOLESCENCIJA KAO KRIZA

Sve navedeno adolescenciji daje karakteristike krizne

faze u ličnosti mladog čoveka. Javljaju se pomeranja u

ravnoteži za koju su karakteristične tendencije ka

emocionalnoj dezorganizaciji i reorganizaciji.

To su procesi koji se stalno javljaju u toku perioda

adolescencije i koji imaju zadatak da omoguće trajnu

strukturu zrele ličnosti.

U ovom periodu raniji konflikti se reaktiviraju,latentne

slabosti dolaze do izražaja.

Konflikti se javljaju na svim nivoima emocionalnog

iskustva.

DILEME ADOLESCENCIJE

Adolescent ne sazreva idući stalno napred, već

čas napred, čas nazad.

Dilema dete – odrastao čovek (strah da ne ostane

malo dete gura adolescenta napred, opasnost i strah od

zrelosti gura ga nazad)

Dilema zavisnost, zaštićenost – nezavisnost (izaziva anksioznost)

Dilema emotivna stabilnost- emotivna

nestabilnost

Dilema JA i DRUGI

ADOLESCENCIJA KRIZA

IDENTITETA PO ERIKSONU

Negiraju se okviri i standardi u kojima se živelo

do tada

Oživljava ambivalencija prema primarnim

figurama

Oživljavaju nerešeni konflikti iz prethodnih faza

Adolescent je ranjiv, osetljiv, nesiguran

Sigurnost adolescenta je još uvek vezana za

spoljne faktore, jer zreliji mehanizmi odbrane

nisu formirani, tj. još uvek nije formiran identitet

vlastite ličnosti

ADOLESCENCIJA KRIZA

IDENTITETA PO ERIKSONU

Ako je adolescent iz ranijih faza izašao sa

osećanjem sigurnosti i samopoštovanja, onda će

najverovatnije uspeti da formira stabilan identitet

Konfuzija identiteta je posledica nerazrešenih i

neprevaziđenih problema iz prethodnih faza

Promene koje u ličnosti nastaju u fazi

adolescencije mnogo zavise od porodice iz koje

potiče i dinamike iste.

ULOGA PORODICE

U porodici sa očuvanom porodičnom dinamikom koja je

dete tretirala na adekvatan način sa puno ljubavi,

poverenja, uvažavanja, izbegnuti su mnogi konflikti koji

su neminovni u fazama razvoja deteta.Priprema

tinejdžera za period adolsec.je takođe važna. Tada mladi

čovek ima sigurnost, anksioznost je manja, hrabro

korača u svet odraslih

U suprotnom adolescent deluje nesigurno sa puno

straha, nesnalažljivosti, konfuzije. Za njega je

adolescencija prava mora.Pojavljuje se bunt prema

roditeljima i odraslima.

OPREZ SA DIJAGNOZAMA U

ADOLESCENCIJI

Ana Frojd upozorava da je u adolescenciji

jako teško povući granicu između

normalnog i bolesnog jer se adolescent u

toku krize ponaša čas kao psihotičan, čas

kao neurotičan, čas normalno. Zbog toga

je potreban oprez u zaključcima o mladoj

osobi.

PSIHOPATOLOGIJA ADOLESCENCIJE

Psihopatologija adolescencije, tačnije

adolescentne krize, se ispoljava kroz neurotske,

psihopatske, psihotične simptome, kao što su:

Alkoholizam

Narkomanija

Suicidalne namere

Delinkventno ponašanje

Sa okončanjem i povlačenjem adolescentne krize

dolazi najčešće do okončanja i povlačenja

psihopatoloških simptoma (ne kod svih).

ADOLESCENCIJA POREMEĆAJI

Najčešći poremećaji koji se javljaju u

adolescenciji su neurotski poremećaji koji

se javljaju u vidu:

Osećanja nesigurnosti

Nedovoljne prihvaćenosti od vršnjaka

Anksioznost

Depresivne reakcije koje mogu biti vrlo

ozbiljne i koje se završavaju pokušajima ili

pak realizovanim suicidima.


Jedan broj adolescenata ne uspeva da

svoje ponašanje uskladi sa socijalno

prihvatljivim normama u školi, na ulici, u

igri sa vršnjacima, u socijalnom

komuniciranju sa odraslima

(razvedeni brakovi, poremećena

por.dinamika - alkoholizam, bolest u

porodici,loši međuljudski odnosi, emotivno

hladni roditelji sa poremećenim afektivnim

vezivanjem).


Vrlo često saznajemo da su ustaljene

norme ponašanja u porodici kažnjavanje

dece i kad treba i kada ne treba,

omalovažavanje, ponižavanje deteta i sl.

Često srećemo vrlo agresivne

nesocijalizovane i emotivno nezrele i

nestabilne roditelje koji nemaju mogućnost

introspekcije, samim tim i mogućnost

korekcije.


Adolescenti iz poremećenih porodica:

Ili se povlače iz socijalne sredine i

prekidaju kontakte

Ili se agresivno ponašaju gde god se nađu

(škola, ulica, vršnjaci, porodica).Agresija

kao odbrana od ranjivosti.Odbacuje ih

vršnjačka grupa.

Model za formiranje psihopatske ličnosti.


1. Laganje

Kod male dece se sreće naivno laganje, jer mala deca ne mogu da naprave

razliku između stvarnog i nestvarnog. Laganje u adolescenciji može biti u

funkciji odbrane, kao posledica straha od kazne koju očekuju od roditelja.

(mnoga deca ne smeju da obaveste roditelje da su dobila slabu ocenu u školi,

ili ocenu koja se od njih ne očekuje)

Mitomansko laganje

Nastaje u funkciji pribavljanja sopstvene važnosti, ucvršćivanje dominacije nad

drugima. Može biti u cilju negiranja neprijatne i nepodnošljive situacije, pa je

kroz laganje postignuto ono što se ne može postići u realnosti.

Prestupničko laganje

Ovo laganje se javlja s predumišljajem, ima cilj da pribavi materijalnu

pomoć, moralnu korist, ili da se izbegne kazna.

ADOLESCENCIJA VRŠNJAČKE GRUPE

2. Krađa:

Kod male dece se javlja se sa ciljem da se zadovolji potreba za

posedovanjem ili rasterećenje od napetosti i depresivnosti, pribavljanja

ljubavi od roditelja, nadoknadu za odbacivanje, suparništva sa mladim

detetom.

Može se krasti iz protesta kao osveta za zanemarivanje od strane

roditelja, a krađa popravlja oštećenje Ega izazvano zanemarivanjem.

Krađa u roditeljskoj kući je signal poremećenih porodičnih odnosa I

ukazuje na unutrašnju patnju deteta

Krađa može biti usaglašavanje sa delikventnom grupom

vršnjaka ili starijih od sebe u cilju dobijanja poverenja,

poštovanja i divljenja.

Krađa može biti izraz agresivnih ispoljavanja prema

autoritetu.

U fazi latencije i adolescencije krađa je manje izraz

neprilagođenosti, a više znak psihopatskih karakteristika

ličnosti i ona nastaje iz koristoljublja;

Motivi za takvo ponašanje su složeniji:

– težnja za prisvajanjem,

– otpor prema autoritetu,

– izraz neprijateljstva prema drugima.

Psihodinamsko tumačenje prisvajanja tuđih predmeta:

nedovoljan razvoj superega, nerešen konflikt iz analne i

edipalne faze razvoja.

Ove razvojne smetnje se javljaju usled frustracije koju su

deca doživela u doba pomenutih faza ili se radi o deci čiji

roditelji imaju nedostatak vlastitog superega, a dete se

identifikuje sa roditeljem.

Krađa može biti reakcija na moralno čistunstvo roditelja

koji insistiraju i traže da se deca pridržavaju njihovih

rigidnih moralnih normi. Može da se javi u porodicama

nižeg ekonomskog statusa, čime se obezbeđuju sredstva

za život.

U tim porodicama krađa može biti i bunt, izraz

neprijateljstva prema okolini i društvu.

3. Bežanje iz škole:

Svako bekstvo ne mora biti devijantno. (težnja mladih da se osamostale,

promene sredinu,dobiju nezavisnost – mladi iz neupadljivih porodica i

nemaju devijantni karakter. Bežanje iz hedonističkih razloga - želja

za neograničenom slobodom, avanturom, željom za nesmetanim

uživanjem, izbegavanjem obaveza).

Bežanje od kuće

Veliki broj adolescenata beži iz roditeljske kuće da bi izbegli kaznu, da se

oslobode tiranije roditelja, a često da se roditelji zbog svojih postupaka

kazne. Bežanje od poremećenih porodičnih odnosa i priključivanje

prestupničkoj grupi motivisano je traženjem zadovoljstva, emocionalnih

potreba koje nisu dobili u porodici.

Podstaknut ovakvim potrebama adolescent zbog slabih odbrana ega nije u

potpunosti kritičan i nema uvid u kvalitet grupe kojoj se priključio. Za

njega je najvažnije pripadanje grupi i zadovoljavanje emotivnih potreba.

Moralne norme grupe mu nisu važne.

4. Promiskuitetno ponašanje:

U adolescenciji, naročito kod devojčica vrlo su česte pojave

menjanja seksualnih partnera. Ovo je odraz depresije, gde

mlada osoba kroz odnos sa partnerom zadovoljava

pregenitalne, a ne zrele genitalne potrebe.

To može biti način traženja primarnog objekta ljubavi,

nadoknada uskraćivanja ljubavi od roditelja u ranom detinjstvu.

Posle ovakvih iskustava adolescent se oseća prazno,

opustošeno i sa produbljenom emotivnom potrebom.

Zato nalazi drugog, trećeg partnera, a sve u cilju zadovoljenja

emotivnih potreba koje nije imala u svom razvoju. Kod ovih

adolescenata nema osećaja krivice, što predstavlja defektnost

u razvoju superega.

Srednja, prava adolescencija/putevi

Promene:na intelektualnom planu,

na emocionalnom planu,

na planu psiholoških potreba,

na planu interesovanja,

u odnosu sa roditeljima,

u odnosu sa vršnjacima.

Razvojni zadaci:razumeti promene,

prihvatiti promene,

integrisati promene u razvoj identiteta.

Razvojni/očekivani problemteškoće u prihvatanju promena (zbunjenost, stidljivost,

osećanje neadekvatnosti, blago osećanje depersonalizacije, osećanje tuge),

teškoće u izgradjivanju sopstvenog identiteta.

Srednja, prava adolescenija /stranputice

odlaganje odrastanja(“gluvarenje”),

intelektualna inhibicija,mentalna anoreksija,produbljeno osećanje

tuge, eksperimentisanje sa

identitetom(delinkvencija, alkohol, narkomanija, razvijanjerazličitih oblikazavisnosti, promiskuitetitd.).

Kasna adolescenija /putevi

Promene:uspostavljanje trajne intimne veze sa jednom

osobom (prošireno Ja osećanje),

emocionalno odvajanje od primarne porodice,

izbor profesije,

stabilno osećanje sopstvenog identiteta koje sadrži i projekciju budućnosti.

Razvojni/očekivani problemproblemi u prihvatanju i realizovanju svih

promena.

Kasna adolescenija/stranputice

Odlaganje ulaska u svet odraslih.

Programi primarne prevencije

Škola za život.

Programi učenja životnim veštinama.

Vršnjačko savetovanje (Teen telefoni).

Otvoreni klubovi.

Školski otvoreni klubovi.

Kancelarije za mlade

Pričajmo o tome – internet savetovalište

za studente....

Školski otvoreni klub: tri pitanja i tri

odgovora1. Šta je Školski otvoreni klub?

Novi oblik vannastavnih aktivnosti.

2. Zašto vannastavne aktivnosti ?

Jedan (ako ne i jedini) način da mladi provode jedan deo slobodnog vremena u školi.

3. Šta je tu novo ?

Sadržaj i način rada.Sadržaj: Učenje životnim veštinama

“Praksa” u usvajanju demokratskih vrednosti (ljudska prava, tolerancija, rodna ravnopravnost, predrasude…).

Izgradjivanje osobina t.zv. demokratske ličnosti (otvorenost duha, prihvatanje sebe i poverenja u sebe, realnost, duh jednakosti, pravednost, prijateljstvo).

Način rada: Interaktivan, u grupi.

Školski otvoreni klub – još dva pitanja i

dva odgovora

4. Zašto Klub?

Mesto na kome se ostvaruje ravnoteža

izmedju adolescentne potrebe za slobodom

i potrebe za zaštitom.

5. Zašto OTVORENI Klub?

Izraz “otvoren” odnosi se, najpre, na stanje

duha: otvorenost za sopstvena iskustva,

dalji razvoj, otvorenost za probleme drugih i

probleme zajednice čiji je deo.

Broj članova u OOK (maj 1998 –

decembar 2001)

Evaluacija rada OOK

I nivo: KO ? - Ko su članovi OOK? Koje su njihove osnovne sociodemografske karakteristike? Kako oni procenjuju OOK? Šta im se u OOK dopada, a šta ne dopada?

II nivo: ZAŠTO?- Zašto maldi adolescentnog uzrasta u Beogradu, gde je ponuda različitih sadržaja za mlade bogata, dolaze u OOK ćak i iz veoma udaljenih delova grada? Koja je njihova dominantna motivacija za članstvo u OOK?

III nivo: KAKO? – Na koji način mladi u OOK zadovoljavaju motive zbog kojih dolaze? Šta je tu primarno? Mikrosocijalna klima u OOK ili pojedinačni programi? Ili i jedno i drugo?

Evaluacija rada OOK – KO?

Medju članovima OOK značajno je veći broj devojaka nego mladića. U najvećem broju to su devojke uzrasta izmedju 16 i 17 godina.

Najveći broj ispitanika su starosedeoci, dok samo 10,4% pripada izbegličkoj populaciji.

Članovi OOK su, u najvećem broju, gimnazijalci ili učenici srednje stručnih škola. Zanemarljiv je broj mladih iz škola za proizvodna zanimanja.

Polovina mladih iz uzorka su učenici koji su sa odličnim uspehom završili prethodnu godinu školovanja. Samo mali broj je imao teškoća tokom školovanja.

Najveći broj je rodjen ili odrastao u glavnom gradu. Oni predstavljaju drugu generaciju Beogradjana, jer su, u najvećem broju, i njihovi roditelji rodjeni i odrasli u glavnom gradu.

Naši ispitanici potiču, uglavnom, iz potpunih porodica koje imaju po dvoje dece. Roditelji su visoko obrazovani, stambeno obezbedjeni, skromnijeg materijalnog stanja. Većina živi od plata, a zanemarljiv broj ima dodatne prihode.

Evaluacija rada OOK – ZAŠTO?

Najčešća motivacija za boravak u OOK je

SAMOAKTUALIZACIJA.

„OOK mi omogućava da razvijem svoje sposobnosti“

„Dolazim u Klub da usavršim sebe“

„Član sam OOK jer želim da razvijem svoju

kreativnost“

„Želim da otkrijem ono što me zanima i da se

usavršim“.

„Pomaže mi da razvijem komunikativnost u mojoj

ličnosti“.

Evaluacija rada OOK – ZAŠTO ?

Na drugom mestu je SAZNAJNI MOTIV.„U Klubu mogu mnogo toga da naučnim“„Član sam Kluba zbog radionice (keramičke). Moja

velika želja je da naučim sve što je u vezi sa keramikom“.

„Zbog edukacije”„Pronašao sam ono što me interesuje (foto) i gde to

mogu da naučim.“.„Dolazim u OOK zato što nam profesionalci

velikodušno prenose svoja znanja“.„Razočaran u školski sistem koji kod nas vrlo malo

omogućuje ili uopšte ne omogućuje sticanje širokog obrazovanja i kreativnog razvoja mladih, projekat OOK mi se učinio kao sjajna ideja da se na principima demokratije i otvorenog društva omogući društveno organizovanje tinejdžera i sticanje znanja i iz onih oblasti koje škola zanemaruje ili nedovoljno obradjuje na jedan novi, neposredan i prijatan način.“


Na trećem mestu je MOTIV AFILIJATIVNOSTI, odnosno motiv da budemo sa drugim ljudima, družimo se i provodimo vreme sa njima.„Druženje, upoznavanje super osoba“

„Dolazim zbog ljudi, naučila sam da sklapam nova poznanstva“.

„Pristup ljudi koji ovde rade dovoljan je da se stvori atmosfera koja svakome prija“.

„Uvek se oraspoložim kada dodjem u OOK –super je atmoafera!“.

„Druženje, zabava, osećam se bolje“.


MOTIV ZA SAMOSTALNOŠĆU I SLOBODOM zauzeo je četvrto mesto. Ovaj motiv izražen je kroz sledeće odgovore:„Zato što Klub pruža osamostaljivanje, drugačiji

odnos prema svemu, za razliku od škole i ostalih institucija“.

„Ovde se osećam slobodno“.

„Zato što ne postoje striktna pravila ponašanja, jer je sasvim drugačije od škole“.

„Omogućava mi da pobegnem od svakodnevnog života i radim stvari koje su me oduvek zanimale“.

„Klub daje slobodu da izrazimo svoja mišljenja i probamo većinu stvari koje uglavnom ne bi mogli“.


U grupi nazvanoj OSTALI RAZLOZI mogu se naći sledeći razlozi za dolazak u OOK:„Za OOK sam čula preko jedne drugarice koja nije

moja vršnjakinja i iz njene priče OOK mi se učinio kao super mesto time što nudi sve novo“.

„U Klubu sam zato što sam socijalno i kreativno biće“.„Ljudi koji sa nama rade stvarno se trude“.„Zato što mi se svidja jedna ovakva organizacija, sve

je kao na filmu, ovde mogu da steknem prijatelje i korisno iskoristim svoje slobodno vreme“.

„OOK ima dobru organizacionu politiku i radionice koje pokrivaju sve vrlo bitne oblasti“.

„Bolje da se bavim pametnim stvarima nego da gluvarim po kraju sa drugovima koji uglavnom propadaju (piju, duvaju)“.

„Bar na kratko da izadjem iz svakodnevne prozaičnosti“.

akcidentne krize u adolescenciji

Documents