In memoriam Pr-ilozi, 31, Sarajevo, 2002., str. 313-320.

AKADEMIK PROF. DR. AVDO SUCESKA (1927.- 2001.)

Тоkош proteklog stoljeca Sarajevo је нbrajano н najvece i najzпacajnije centre za izucavaпje orijell­talistike i ћistorije osшa11skog perioda ва prostor·iшa zemalja jнgoistocпe Evrope. Steceвj renoшe пastao је zalagaпjeш brojnil1 z11aпstveпiћ rad11ika. jпstjtucj­ja, djela ј casopjsa рјsапiћ ј objavljivaпiћ u glavпoш gradu Воsпе ј Hercegovine. lшепа i djela dr. Satvet Ьеgа Basagica, Milaпa Pгeloga, Sejfudina Кетше, dr. Vladiшiгa Corovica, Haшdije Кresevljakovica jos str tl ргvјш dесепiјаша ХХ stoljeca privukla pa.Zпjtr оzЫiјпе zпaпstve11e javnosti. U 11aredrюш periodu dolazece ge11eracije orijentalista i ћistorjcara osшaвskog perioda jos su vise нcvrstile ј podjg]e vec steceвj ugled. Nove stнdjje i radovi akadeшi­

ka Haшdije Kresevljakovica, te prijevodj deftera i dпrgill jzvora огјјепtаlпе pгo­vellijeпcije, kao ј Ьгој11е kвjjge, claпci i prjJozj dr. Sасјга Sikjrica, akadeшjka Nedj­шa FilipoviCa, akadeшika Bгaпislava Dнrdeva, prof. Haшida Hadzibegica, dr. Haz­iшa Sabaпovica, Besima Kot·kuta, dr. Аdеша Haпdzica, Alije Bejtica, Меlнлеdа Mujeziпovica, dr. Mttlшшeda Hadzijaћica, Ошеt-а Mнsica, tпr. ESrefa Kovacevica, Muћameda Mujica i drugih, dopriпijeli su da str fakнltetj Uпiverziteta tl Sar·ajevн,

Zemaljski пшzеј ј Orijeпtalпi iпstjtнt postaJj ceпtri tJ kojjrna str radjJj јЈј нсјЈе шlade

geпeracjje osmaпista sa pr·ostora bivse Jugoslavije, аЈј i drugiћ zernalja. Zato је od­lazak sa ovog svijeta svakog od пavedeпjl1 zпaпstvenika, pedagoga, lшшaпista pred­stavljao пeпadokпadljjv gubjtak. Ovom krнgu osшaпista ргјраdао је ј akadeшik

prof. dr. Avdo Suceska. Njegovorn srnrcu 21. deceшbra 2001. godiпe, polaћko а\ ј пeurnitno od lazi upravo опа gепегасјја osшa11ista koja је stekla najvece prizпaпje

i postovanje svill koji zпajtr sta је zпaпost i zпaпstveпj rad. Medutirn, i pored dobre volje, пнюgi пе znajtt bitпe detalje jz profesorovog zivota ј rada .

Rodeп је 5. rnaja 1927. godjпe u Јаsепјсј kod Rogatjce. Nakoп steceпog os­пovпog obrazovaпja ј zavrseпjl1 sedarn razreda Gazj Hнsrev begove medr·ese u Sa-

317

In шешоt·iаш Prilozi, 31, Sarajevo, 2002., str. 313-320.

rajevu, srednjoskolsko obrazovanje zavrsava kao matш-ant giшnazije. Studit-ao је па ћаvnош fakultetн u Sarajevн, na kojcm је diploшit-ao 1950. godine. Na istom fakultetl\ нbt-zo је biran za asistenta , а zatim i za docenta na Katedri istorije drZave i ргаvа naгoda Jugoslavije. Uz гedovne poslove pise doktorsku disertaciju о ajani- -ша i njihovoj uiozi па juznoslavcnskim prostoгiшa. Sa оvош tешош doktшit-ao је ва Ргаvnош fakultetн u Beogt·adн 1959. godine kod akademika Mehшcda Begovica. Skolske 1962/63. godiвe boгavi u Minheпн па specijalizaciji tJ Institнtн za histori­ju i kulturu Bliskog istoka i tшkologiju kod pi'ofcsora BabingctЋ i Kisliпga. Ро do­lasku н Sarajevo 1964. godiпe bit-aп је н zvanje vanrednog, а 1969. godiпe гedovnog profesora za predшct lstorija d!-iove i p!-ava naroda Jugoslavije. Svoje nastavпicke obaveze na оvош fakultetu obavlja do odlaska u penziju 1990. godine. U posljedпje dvije godiпe pred mirovinu obavlja duznost dekana. U periodu izmedu 1968. i 1974. godine Ьiо је i па duzпosti diгektora Oгijentalnog instituta и Sat-ajevu. U tokн svog plodonosnog rada doЬio је vise zasluznih nagl'ada, odlikovanja i priznanja. Medu njiшa su Sestoaprilska i Dvadesctsedшojulska nagrada za znanstveпi rad. Zbog ve­likog znaпstvenog dopгinosa З. marta 1987. Ьit-anje za dopisnog, а 1995. godiпe i redovпog clana Akadeшije nauka i uшjetnosti Воsпе i Hercegoviпe. Godine 1996. svoju dесепiјаша vrlo brizljivo skupljanu stJ·tJcnu ЬiЬlioteku sa vise hiljada naslo­va poklonio је ВКZ "Preporod". Knjigama iz ove ЬiЬlioteke, koja nosi iше daгo­davca, daпas se sluzc geпer-acije studenata, zпanstvenika i ljuЬitelja historije. Ni na­koш slu:lbeпog peпzioпisanja akadcшik Suceska ве p1·ekida zвanstveni rad. Kada se pogledaju 122 biЬliografske jedinice koje su nam do sada pozпate, onda bcz poteskoca mоzепю dobiti odgovor zasto је profcsor dt·. Avdo Suceska jos za zivota ubt-ajaп шedu ne samo juznoslavenske пеgо i svjetske pozпavaoce drustveпe, pгavnc i politicke historije zeшalja jugoistocпe Evrope u vrijeшe osшanske vladaviпe.

Jos od asistentskih dапа predmet njcgovog istrazivanja Ьilo је pшucavanje drzavno - p1-avnog гazvitka Bosne osшanskog peгioda, ali i drugih jнznoslavenskih pt·ostoгa. Ipak, najvise radova pisao је о Bosanskoш ejalctu XVIII i pt·ve polovine XIX stoljeca. Njegovi pгvi radovi izшedu 1954. i 1964. godine Vakuftki kl'editi и Sa­rajevu, Mjesto muteselima и lokalnoj upravi do tanzimata, Malikona- doiivotni zo­kup driavnih dоЬша и Osmanskoj driovi, Taksit- prilog proucavanju daiЫnskog sistema и nasim zemljama pod turskom vlascu, Pojova и sistemu izvanrednog oporezivanja и Turskoj и XVII vijeku i pojava nameta tekalif- i sakka, do Orga­nizacije osmanske vlasti и Osmanskom carstvu, koji su staшpani u najzпacajпijim dошасiш i iпоzешпiш casopisiшa, skreпuli su pa:lnju Ьгојвih domacЉ i inozem­вih osшaпista na tada mladog znaпstvenika. Istovгcmeno је u ргvој dcceniji svog znanstveпog i пastavnickog zvaпja dr. Suceska пapisao i univeгzitetski нdzbenik Istorija driave i prava naroda SFRJ (Sarajevo 1 964.), koji н nю·edoim decenija­ma dozivljava ponovljena i dорнпјеnа izdaпja. Njegoviш puЬlikovanjem otkt·io је

318

ln rnemoriaш Prilozi, 31 , Sarajevo, 2002., str. 313-320.

veliku erudiciju u historiografiji i pravnim disciplinama. Kako su primjetШ njego­vi kritjcari: "iako udZЬenik, ova knjiga ima veliki broj sasvim orginalnih rj esenja ". Zbog toga је bila koristena kao univerzitctskj udzbenik i na drugim Pravnim fakultetima tadasnje SFRJ.

Vec 1965. godine objavljиje svojи najpoznatijи studijи Ajani- p1·ilog izucavanju lokalne vlasti u nasim zетђ'ата za v1·ijeme Тuraka (Sarajevo, 1965, 278). Cijela studija је вapjsana na osnovu bogate jzvoшe gгade i znanstvene literatшe. U пјој је анtог ispjtao i prjkazao nastanak i razvitak ajana i ajanluka и osmanskom siste­nш XVIJI i prvih decenjja XIX stoljeca. Ovom monogt-afljom, kao ј kasпфmt-a­

dom Seljacke bune и Bosni и 17. i 18. stoђ'ecu (GDIВIH , Sarajevo, 1969.) tшosj posve пovi pogled о osmaпskom drustvu i drzavj, kako па tltt tadasnjeg Bosanskog ejaleta tako i siгеш jиznoslavenskom. То se posebno odвosi na polo:Zaj bosaпskih

mиsljmana - Bosnjaka, kojj su do tada prikazivanj sanю kao privilegiraпi dгustveпi sloj. Unoseвjeшпovih znanstveвih rezultata razbjjena је сшо- Ьijela shema о ovoj drzavi ј nјенош drustvи . Та svoja saznanja profeso1· Sиceska produЫjиje и narcdnim radovima. Posebno је to pokazao и radu Poloiaj bosanskih МшЉпапа u Osmanskoj dria\1i i njihov stav prema toj d1iavi (Sarajevo, 1974.). Vec tada akademjk Sиceska zapocinje sa svojim saradnicima dugu i upomи ЬоrЬи vracaвja izvomih termina u historiografiji, onako kako se odttvijek i па Zapadи i na Ystoku pise, bcz podlijcga­nja knjizevno mitskim nazivima. Vt·emenom се to sasvim kOI'cktno vecina osmanis­ta pt"ihvatiti i н drugim srcdiпama, mпogi ne znajиci da је akadeшik Suceska Ьiо је­dав od pionira ove zпanstveпe korekcije, koju neki daпasnji knjizevnici i knjizevni histot·icari kao aнtori progгama histo1·jje pokнsavajн vгatiti н nastavu, а histot·ijtt Bosne i Het·cegoviпe svesti na шjnimuш zastиpljeпostj u нdzbcnicima.

Ne manje zapazcnj sи Intt i cijcпjeni radovi Poloiaj Jevreja u Bosni i He,·cego\1i­ni za vrijeme Turaka, О kefilemi, О poloiaju Poljica и osmanskoj driavi, Evolucija u nas/jedivanju odiakluk - timara и Bosanskom pasaluku, Neke osobenosti и pюcesu ciflucenja и Bosni i He1·cegovini и XVIII stoђ'ecu. Popis cifluka u rogatickom kadi­luku iz 1835. godine, Uticaj migracionih kretanja па oЬiikovanje agrarnih odnoso и BiH u periodu osmanske vladavine, Driavno-pt·avni razvitak Bosne i Herceg0\1-ine, te mnogj drugi. Veliki broj svojih radova pюfesor Sиceskaje objavio и renoшi­ranjm hjstorijskim casopisima u inozemstvu - na engleskom, njemackom, turskoш i di-ugjm jezicima. Zato se moze kazati da је kao historicar, pгavnik i orijentalista bio pozпat ne samo па sirem juznoslavenskoш prostoп.t nego i u пajsiriш medнnarodnim zпanstvenim krugovjma . Njegovo misljenje о odt·edenim pitanjima sa najvecom paznjom је llvazavano tl brojnim mcdunarodпiш asocijacijama, instjtucijaшa , reda­kcijaшa i Zllai1Stveail11 skupovima. Bez stl'aha da се se pretjeJ·ati пюzе se rcci da је bio vise postovan i uvazen и шedunaJ"Odnim znaпstvenim krugoviшa псgо sto је to

pozпato sredini gdjc је zivio i djelovao.

319

In memoriam Prilozi, 31, Sarajevo, 2002., str. 313-320.

То prizвanje ти је doslo jos prije vise decenija. Kada је na Petom kongresu histoJ"icai"a Jиgoslavije и Ohгidи, na kome је glavna tema гaspt-ave Ьila etnicka i na­cionalna pitanja i procesi na jиznoslavenskom tlи od doseljavanja Slavena do kra­ja Drugog svjetskog rata, prof. dt·. Avdo Sиceska podnio t·eferat "О historijskim os­novama posebnosti bosanskohercegovackih muslimana ", шеdи prisиtne је unio jed­пu novinu koja је postala centгalnom temom cijelog Petog kongresa. То је izazvalo inteгesil"anje i ~ire medиnat"odne znanstvene javnosti. О tome postoje pisani tragovi. Tako nрг. Frankfurter Allgemeine Zeitung н Ьrоји od 15. oktobra 1969. godine pise da је na Kongresu и Ohridu doшiвiralo "musliшaвsko pitaпje".

А sta је to u оvош refet-atu pisao profesor Sиceska? Kшisteci relevantnu arhivsku gradн i stt11cnu literaturu, pisao је da sи do tada nepriznati шнsliшani naJ"od kao i dn1gi, sa sviш osobcnostima koje imajи i druge pi"iznate nacije. Ро misljeпjи akademika Sиceske "napustanje 1J/astite individualnosti predstavlja neku v1·stu smrti. Zivljenje је razmis/janje za sebe i о sebl, kako za pojedinca, tako i za narod. Ј pojedinac i пагоd p1·estaju postojati onda kada vise nisu svjesni sebe". Vre­шenom, mпoge tezc tada i naгednih godina ospшavane, ptihvaceпe su i potvrdene. Neke nalazimo i н njegovoj posljednjoj objavljenoj knjizi "Bosnjaci и osmanskoj d1'iavi", (Sarajevo, 1995.).

Iako kJ:oz studije pripreшaп za pravnika, akademik Avdo Sнceska је cijelim svo­jim radпim i zвanstvenim opusom bio i ostao pravi histot·icar, posebno osшaпskog perioda. U njegoviш шdovima pazljiviji Citalac osjeti zivot vгemena о kошс pise, bez ikakviћ pгetjerivanja, sa vclikim i slojevitim dmstvenim previraвjima. U пjima se osjeti bosanski i bosnjacki povjesnicar iza koga stoji istгazena arhivska grada Is­tanbнla, Веса, Minhena, Dubrovnika, Sarajeva i drugЉ velikЉ arћivskih centatЋ kako pise о veoma osjetljivim temama. Sve је иvijek zasnovaпo na cinjenicaшa.

Njegov odlazak sa ovog svijcta posebno sн osjetili mlade kolege i pt·ijatelji. Oni sн ga cijenili kao zпanstvenika svjetskog иgleda, profesora i velikog covjeka koji ih је neseЬicno ucio, pomagao i podsticao и njihovom znanstveпoш uzdizanjн. Isto tako је ostao dosljedan i оdап patiiota do zadnjeg u·enнtka, dijeleCi u toku agгesije sttdbiпн zeшlje i naroda kojemje pripadao. Njegovi zemni ostaci нkopani sи 24. de­ccmbra 2001. godiпe па Gradskom g•·оЬ!јн Bare н Sarajevu. •

Епеs Pelidija

320