ФИЗИЧКa АКТИВНОСТ · 2018. 5. 31. · стањима. Саставни дио...

ФИЗИЧКA АКТИВНОСТ

ФИЗИЧКА АКТИВНОСТ 3

САДРЖАЈ

Увод ...................................................................................................................................... 5 Физичка неактивност – глобални јавноздравствени проблем ....... 5 Разлози за физичку неактивност ....................................................................... 6 Ризици физичке активности ................................................................................ 7 Физичка активност и кардиоваскуларно здравље ................................. 9

Улога и приступ здравственог радника у промоцији физичке активности ...................................................................................................................... 10Процјена способности за обављање физичке активности ................. 12Препоруке у промоцији физичке активности ........................................... 14Физичка активност дјеце и омладине ............................................................ 15 Физичка активност одраслих особа ................................................................. 16 Физичка активност старих особа .................................................................... 16 Физичка активност трудница/жена које планирају трудноћу ........ 18 Физичка активност обољелих од кардиоваскуларних болести ..... 19 Физичка активност особа обољелих од дијабетеса ................................ 20Физичка активност особа које болују од других хроничних незаразних обољења ..................................................................... 22

Литература ...................................................................................................................... 24

Прилог 1 ........................................................................................................................ 30Прилог 2 ........................................................................................................................ 32Прилог 3 ........................................................................................................................ 35


УВОДФизичка неактивност – глобални јавноздравствени проблем

Недостатак физичке активности је идентификован као четврти водећи ризик смртности. На њега отпада 6% свих смртности у свијету. У комби- нацији са нездравом исхраном представља водећи ризико фактор за неза- разне болести, посебно кардиоваскуларне и малигне болести и дијабетес мелитус. Тако нпр. физичка неактивност повећава ризик од настанка ка- рдиоваскуларних болести за 50%.У европском региону физичка неактивност се повезује са 3,5% опте- рећења обољењима и 10% смртности (један милион годишње). Еконо- мски трошкови који се приписују физичкој неактивности су енормни, а редовна умјерена физичка активност је кост-ефективна мјера побо- љшања и одржавања здравља људи.У Републици Српској физичка неактивност се може сматрати водећим ризиком за оболијевање међу одраслим становништвом. Више од двије трећине становништва (70,8%) претежно проводи вријеме на седентаран начин.Свјетска здравствена организација је препознала важност исхране и фи-зичке активности у смањењу оболијевања и смртности те је 2004. године донијела Глобалну стратегију о исхрани, физичкој активности и здрављу, а 2010. године и Глобалне препоруке о физичкој активности за здравље. Глобалним планом за превенцију масовних незаразних болести 2013-2020 Свјетска здравствена организација трасира даљи пут у промоцији здраве исхране и физичке активности, јер је смањење преваленце физи- чке неактивности за 10% до 2025. године један од девет постављених гло-балних циљева. Препознавши масовне незаразне болести као глобалну пријетњу, Уједињене нације су донијеле Политичку декларацију о глобал-ној сарадњи у циљу контроле и превенције масовних незаразних болести. У свјетлу постојећих глобалних циљева из Глобалнog планa за превенцију масовних незаразних болести 2013-2020, Свјетска здравствена органи-зација припремила је Стратегију физичке активности за европски реги-он 2016-2025. Мисија ове Стратегије је промоција физичке активности и смањење седентарног понашања. Један од водећих принципа и приорите-та ове Стратегије је цјеложивотни приступ промоцији физичке активно-сти, што између осталог укључује подршку развоју дјеце и адолесцената, промоцију физичке активности за све одрасле особе као дио свакодневног живота (приликом транспорта, слободно вријеме, на радном мјесту и кроз систем здравствене заштите) и промоцију физичке активности међу ста-ријим особама.

КЛИНИЧКИ ВОДИЧ6

HEPA Europe (енгл. European Network for the Promotion of Health- Enhancing Physical Activity) је европска мрежа за промоцију физичке активности која промовише здравље. Основана је 2005. године у Данској. HEPA уско сарађује са европском регионалном канцеларијом Свјетске здравствене организације и пројектима Европске комисије, а у свом раду користи по-пулациони приступ и најбоље доступне научне доказе. Према дефиницији Свјетске здравствене организације физичка акти- вност је било које кретање тијела усљед покрета скелетне мускулатуре које доводи до веће потрошње енергије од оне која се троши у стању миро- вања, укључујући активности током рада, играња, обављања кућних по- слова, путовања и рекреације. И умјерена и енергична физичка активност је корисна за здравље. Термин „вјежбање“ је подкатегорија физичке акти- вности која је планирана, структурирана, која се понавља и има за циљ да побољша или одржи једну или више компоненти физичке способно-сти. Редовна физичка активност доказано продужава живот и доприно-си бољем квалитету живота, те је као таква важан дио здравог животног стила. Одржавање физичке активности код старијих особа може значајно да побољша укупно здравље и квалитет живота популације која показује тренд старења у свијету.Групна физичка активност има и позитиван психосоцијални аспект. Фи-зичка активност има своје мјесто и у примарној (здраве особе) и у секу- ндарној превенцији (дијагностикована болест). Упркос научно доказаним добробитима за физичко и ментално здравље, код великог броја људи и даље је присутан седентарни животни стил. Поред подизања опште свије-сти о значају физичке активности, важно је да се савјетовање о физичкој активности проводи по јединственим смјерницама као дио рутинског рада тима породичне медицине. Смјернице садрже преглед актуелних препо-рука за физичку активност, индивидуалну процјену постојања ризика за упражњавање физичке активности и мотивације за физичку активност, те подузимање даљих корака сходно процјени. Препоруке су прилагођене, како одређеним популационим групама, тако и одређеним болестима и стањима. Саставни дио ових смјерница је брошура за пацијенте намијење-на читавој породици.

Разлози за физичку неактивностДа бисмо промовисали физичку активност морамо знати који су то раз-лози због којих људи бирају седентарни животни стил упркос несумњи-вим доказима који повезују вјежбање и дуговјечност. Бројни су бихејви-


орални, физиолошки и психолошки фактори повезани са започињањем и одржавањем физичке активности. Недостатак времена је најчешћа ба-ријера за вјежбање, док је повреда најчешћи разлог за прекид редовних активности.

Слика 1. Разлози за обављање/необављање физичке активностиМОТИВАЦИЈА ЗА ФИЗИЧКУ АКТИВНОСТ И ПОТЕНЦИЈАЛНЕ БАРИЈЕРЕ

ЗА ПРОТИВОсјећаћу се боље/ Имаћу више енергије Немам времена/Сувише сам заузет/аСачуваће ми здравље Вјежбање ми неће помоћиСпријечиће срчани удар Не вјерујем да ја то могуПомоћи ће ми да снизим крвни притисак Лоши су услови за вјежбањеИзгледаћу боље Превише је скупоИзгубићу сувишне килограме Вјежбање је досадно/напорноУрадићу нешто за себе Срамим се свог изгледаИмаћу прилику за дружење Не свиђа ми се окружење (људи)Ојачаћу Бићу уморан/наСпаваћу боље Не прија ми вјежбање

Ризици физичке активностиНајчешће повреде током физичке активности су мускулоскелетне повреде, које се могу десити због претјеране активности или изненадне активности за коју тијело није припремљено. Истраживања показују да су доб и тип активности два најважнија детерминирајућа фактора за ризик од повреда током вјежбања. Такође, инциденца повреда расте са дужином и учестало-шћу вјежбања.Најозбиљнији ризик вјежбања је изненадна смрт. Код дјеце и младих узро- кована је најчешће абнормалностима као што су хипертрофична миока- рдиопатија, Марфанов синдром, миокардитис и анатомске малформације корнарних артерија. Међу здравим одраслим особама узраста од 35 година, стечена атеросклеротична болест коронарних артерија је најчешћи узрок изненадне смрти повезане са вјежбањем.Према препорукама Америчког колеџа за спортску медицину и Америчког колеџа за кардиологију, стрес-тест оптерећења вјежбањем није потребан за здраве, асимптоматске особе, уколико нису под умјереним ризиком од срчаног догађаја. Умјерени ризик од срчаног догађаја је присутан код осо-ба са кардиолошким факторима ризика те код мушкараца узраста преко


40 година и жена преко 50 година који упражњавају вјежбање енергичног интезитета. Најважнији фактор у превенцији изненадне смрти у тим старо-сним групама је едукација пацијената о специфичним знацима који их упо-зоравају, као што су бол у грудима, мучнина, непријатан осјећај у абдомену, вртоглавица и замор.Током физичке активности могући су и метаболички и хематолошки поре- мећаји. Метаболички поремећаји су ријетки, то су: хипертермија у случају топлијег времена, хипогликемија код особа обољелих од дијабетеса, еле- ктролитски дисбаланс и дехидратација. Хематолошке манифестације, иако ријетке, укључују хемоглобинурију, хематурију и рабдомиолизу и генера- лно се дешавају код атлета приликом обављања јаче физичке активности.

Дефиниције према глобалним препорукама за физичку активност

Тип физичке активности (Који тип?): Начин учешћа у физичкој активно- сти: аеробни тренинг (аеробне вјежбе подразумијевају оне вјежбе код којих се увећава потрошња кисеоника у организму. То су обично вјежбе средњег интензитета нешто дужег трајања), вјежбе за снагу, флексибилност, равно- тежу, вјежбе отпора (вјежбе које подразумијевају активирање мишића на основу савладавања отпора из спољашње средине).

Трајање (Колико дуго?): Вријеме утрошено на извођење вјежбе, изражено углавном у минутама.

Фреквенција (Колико често?): Број понављања вјежбе или активности која се изводи, обично, колико пута седмично.

Интензитет (Колика је тежина напора?): Степен или величина напора по- требног за извођење неке активности или вјежбе.

Количина (Колико укупно?): Аеробна активност се може посматрати као интеракција интензитета, фреквенције, трајања појединачног тренинга и дужине трајања тренинга (повремен, редован).

Умјерена физичка активност: Према скали која узима у обзир личне капа- цитете појединца, умјерена физичка активност је 5-6 на скали од 0-10 (CR10 Borg scale). Примјери умјерене физичке активности: брза шетња, тежи ку- ћни послови (прање прозора, усисавање, брисање мопом), кошење травња-ка (електрични погон), лагани плес, лежерне спортске активности/пли-


вање, вожња бицикла, бадминтон, тенис.

Енергична физичка активност: Према скали која узима у обзир личне ка- пацитете појединца, јака физичка активност је 7-8 на скали од 0-10 (CR10 Borg scale). Примјери енергичне физичке активности: џогирање, планина- рење, рад са лопатом, ношење терета, брза вожња бицикла, брза шетња, пливање, трчање, прескакање конопца, кошарка, фудбал, тенис.

Дефиниција интензитета физичке активности према Европским смјерни- цама за превенцију кардиоваскуларних болести у клиничкој пракси.

Умјерена физичка активност: То је активност која користи 40-59% VО 2 (максимални волумен (V) кисеоника (O2 ) u mL) или срчане резерве, што одговара апсолутној потрошњи енергије од 4,8-7,1 метаболичких еквива-ле- ната (МЕТs) код младих, 4,0-5,9 МЕТs код особа средње животне доби, 3,2- 4,7 МЕТs код старих и 2,0-2,9 МЕТs код веома старих.

Енергична физичка активност: То је активност која користи 60-85% VО 2 (максимални волумен (V) кисеоника (O2 ) u mL) или срчане резерве, што одговара апсолутној потрошњи енергије од 7,2-10,1 метаболичких еквива- лената (МЕТs) код младих, 6,0-8,4 МЕТs код особа средње животне доби, 4,8- 6,7 МЕТs код старих и 3,0-4,2 МЕТs код веома старих.

Физичка активност и кардиоваскуларно здравље

Редовна физичка активност и/или аеробни тренинг се повезује са падом кардиоваскуларне смртности, односно смањује ризик од фаталних и нефа- талних коронарних догађаја код здравих појединаца, особа са коронарним факторима ризика и кардиолошких пацијената свих старосних група. Фи- зичка активност, посебно аеробни тренинг су јако важан нефармацеутски алат примарне и секундарне превенције.Редовна аеробна физичка активност доводи до побољшања учинка вје- жбања повећањем искоришћења кисеоника за обезбјеђење енергије, али доводи и до смањених потреба миокарда за кисеоником. Остали позити- вни ефекти су повећана перфузија миокарда, антитромботички ефекти и смањење ризика од аритмије.Физичка активност има позитиван утицај и код већ присутних фактора ризика за кардиоваскуларне болести, спречавајући или одлажући развој хипертензије код нормотензивних особа и смањујући крвни притисак код особа са хипертензијом, повећавајући ниво HDL холестерола, помажући у


контроли тјелесне тежине, и смањујући ризик за инсулин-независни дија- бетес мелитус. Кардиопротективна улога аеробног тренинга се може сли- ковито описати као кондициони тренинг миокарда за будуће исхемије, путем механизма транзиторних исхемија миокарда током вјежбања које подижу толеранцију миокарда на наредни исхемијски стрес дужег трајања, смањујући оштећења миокарда и ризик од потенцијалних леталних тахиа- ритмија.

УЛОГА И ПРИСТУП ЗДРАВСТВЕНОГ РАДНИКА У ПРО МО ЦИ ЈИ ФИЗИЧКЕ АКТИВНОСТИ

Здравствени радници треба да приступе кориснику здравствене услуге на начин да га охрабре да започне и одржава одговарајући програм физичке активности/вјежбања. Усвајање савјета од стране корисника здравствене услуге у многоме зависи од примјера који пружа сам здравствени радник својим животним стилом.

Приликом првог сусрета са корисником здравствене услуге специјалиста породичне медицине треба да процијени тренутно стање у погледу физи- чке активности: понашање, став и мотивацију, а с друге стране да процијени потребу за даљим упућивањем на консултативне прегледе корисника услу- ге. Алати који су на располагању за обављање процјене потреба су наведени у прилозима ових смјерница (формулар који корисник попуњава уз помоћ медицинског техничара/сестре из тима, Алгоритми 1 и 2.)

Током савјетовања корисника здравствене услуге код којег је евидентиран седентарни животни стил, могу се очекивати различите реакције. Један дио ових особа неће прихватити савјет уопште, други дио ће хтјети, али неће имати довољно мотивације или знања да примјени наведене препоруке. Први корак би требао да буде испуњавање формулара (Прилог 1), који даје информацију о особи у односу на физичку активност, али и служи за про- цјену кардиоваскуларног ризика и скрининга за тестирање прије вјежбања.

Коректно и искрено испуњен формулар о физичкој активности омогућа-ва да особу сврстамо у једну од три категорије: појединац који не вјежба (преконтемплатор), појединац који размишља о вјежбању (контемплатор) и активан појединац. Преконтемплатор не вјежба нити му је то у плану у блиској будућности. Контемплатор тренутно или повремено вјежба или разматра ту опцију, док је активан појединац близу или достиже препору-чене стандарде физичке активности. Свака категорија захтјева другачији


приступ (Алгоритам 1).

Уколико се знају приоритети особе, лакше ће се препоручити одговарајућа физичка активност, која ће зависити од стања здравља и тренутне физичке активности коју особа упражњава (Прилог 3).Повећани ниво физичке активности и кардиореспираторног тренинга здравих особа, је повезан са значајним смањењем (20-30%) ризика од свих узрока смртности и кардиоваскуларне смртности по принципу доза-одго-вор, без разлике према полу и узрасту.Ризик од главних кардиоваскуларних догађаја повезаних са вјежбањем код здравих људи је јако низак и креће се од 1:500.000 до 1:2.600.000 сати вјежбања особе. Према препорукама за рекреационе спортске активно-сти код особа средње и старије животне доби, процјена ризика треба да је прилагођена кардиолошком профилу појединца, тренутном нивоу уоби-чајене физичке активности и намјераваном нивоу физичке активности/аеробног тренинга. Строжији критериј скрининга (стрес-тест оптерећења

Праћење

Алгоритам 1. Процјена спремности особе за обављање физичке активности


вјежбањем) обављају се код особа са седентарним животним стилом/са кардиоваскуларним факторима ризика/појединцима који намјеравају да упражњавају енергичну физичку активност. Генерално се особама са седе- нтарним животним стилом и са кардиоваскуларним факторима ризика за почетак савјетује физичка активност лаганог интензитета.

Процјена способности за обављање физичке активности(по методологији спортско - медицинског прегледа)

Код асимптоматских особа, без дијагностикованог кардиоваскуларног обољења, ризик од већих срчаних догађаја током физичке активности је мали и нема података који правдају стрес–тест оптерећења код свих пацијената. Скрининг здравих, асимптоматских особа у циљу процјене кардиоваскуларног ризика се препоручује у случајевима (Алгоритам 2):

• мушкарци преко 40 година и жене преко 50 година, са евидентираним седентарним животним стилом који планирају енергичну физичку акти- вност,

• особе са једним или више кардиолошких фактора ризика.Код обољелих од кардиоваскуларних болести прописивање програма вје- жбања је директно одређено ризиком везаним за вјежбање. Доступни алго- ритми за стратификацију ризика помажу да се идентификују пацијенти под повећаним ризиком за кардиоваскуларне догађаје повезане са вјежбањем и који захтијевају интензивнији кардиолошки мониторинг.Преглед доктора медицине, прије него се препоручи одређена физичка активност, је значајан, јер је познато да код седентарног начина живота, на- гло практиковање физичке активности може да изазове инфаркт миока- рда. Било би корисно код особа обољелих од дијабетеса, старијих од 50 го-дина, код којих је евидентиран седентарни начин живота, обавити преглед и урадити EKG како би се прије препоруке за физичком активношћу, про-цијенило стање обољеле особе. Тренутно не постоје рандомизиране сту-дије на основу којих се препоручује рутински да се изводи тест оптерећења (стрес тест) код особа обољелих од дијабетеса, а које планирају да почну са интензивнијом физичком активности.


Алгоритам 2 – Процјена кардиоваскуларног ризика


Већини особа обољелих од дијабетеса, нарочито оним са седентарним на- чином живота, препоручује се да почну са лаганом физичком активности, коју би требало да појачавају у складу са својим физичким стањем. Упоре- до са овим, сви ризико фактори за погоршање кардиоваскуларног здравља (дислипидемија, хипертензија и пушење) требало би да буду размотрени и потом превенирани/лијечени. Код особа које имају низак ризик за ра- звој коронарне болести, и које немају изражене симптоме исте, није нео- пходно радити стрес тест прије него се започне са препорученом физичком активношћу. У сваком случају, стрес тест се препоручује за особе које немају изражене симптоме али су у високом ризику за развој коронарне болести (обољења периферних или каротидних артерија, хронична обољења бубре- га, абнормални EKG налаз, мултипле компликације дијабетеса). Управо на основу стања сваке индивидуе, процјењује се потреба за обављањем стрес теста, прије него се препоручи физичка активност. Такође, када се у препо- рукама за обављање физичке активности, код особа обољелих од дијабете- са који имају евидентирану болест периферних или каротидних артерија, врши промјена препоруке у циљу појачавања интензитета вјежбања, по- требно је размотрити потребу обављања стрес теста.

Препоруке у промоцији физичке активности

Постоје јасне чињенице које указују да физичка кондиција и здравствено стање дјеце и омладине је значајно повезано са чешћом физичком активно- сти. Упоређујући физички активну дјецу и омладину, са оном неактивном, већи број обољелих са кардио респираторним проблемима, мишићном не- издржљивошћу и слабошћу, са слабијим здравственим исходима, биљежи се у групи физички неактивне дјеце и омладине.Физичка активност доводи до самaњења тјелесне масноће, и мањег обо-лијевања од кардиоваскуларних и метаболичких обољења, јачања миши- ћнокоштаног система, те смањења анксиозности и депресије. Прије свега, аеробни тип вјежби, требало би да чини већину дневне физичке активности. Сљедеће препоруке чине минимум циљних вриједности фи-зичке активности која утиче на унапређење здравља и превенцију развоја незаразних болести. У складу са наведеним, а у циљу достизања наведених препорука, потребно је обратити пажњу на могуће повређивање, односно на коришћење заштитне опреме тамо гдје се повреде могу очекивати.Препоруке које се наводе даље у тексту, односе се на обављање физичке активности три старосне групе: од навршених пет до 17 година, затим од


18 до 64 године, те од навршених 65 година и даље, те на препоруке које се односе за поједине нозолошке групе: труднице, особе са инвалидите-том, особе са кардиоваскуларном болешћу, особе обољеле од дијабетеса. Ове старосне групе изабране су у складу са природом и доступношћу на-учних доказа, разматраних даље у тексту. Препоруке ових смјерница обра- ђују фреквенцију, трајање, интензитет, тип и укупно обављање физичке активности потребно за унапређење здравља становништва и превенцију масовних незаразних болести. Иако и дјеца млађа од пет година имају до-бробит од коришћења физичке активности, тренутно је потребно још истраживања како би се јасно утврдиле прeпоруке околичини физичке активности потребне за овај узраст.Свакa физичкa активност требало би да се на почетку обавља умјереним интензитетом, и да се даље исти повећава. Препоручене физичке активно- сти за све старосне и нозолошке групе, имају већу добробит у односу на мо- гуће повређивање које се такође може спријечити.

Физичка активност дјеце и омладине

За дјецу и омладину узраста од навршених пет до 17 година, физичка акти- вност укључује игре, спортске активности, рекреацију, планирано вје- жбање, било у кругу породице, друштва или школе. У циљу да се побољша стање мускулоскелетног и кардиореспираторног система, здравље костију, те кардиоваскуларних и метаболичких биомаркера, као и да се смање мо- гућности развоја анксиозности и депресије препоручује се да:• дјеца и омладина узраста од навршених пет година до 17 година треба

дневно да имају минимално 60 минута физичке активности средњег оптерећења;

• код обављања физичке активности више од 60 минута дневно, додатно се доприноси здрављу;

• већина дневне 60-минутне физичке активности требало би да буде умје- реног или енергичног интензитета, аеробног карактера, предвиђајући минимално три пута седмично физичку активност енергичног интензи-тета;

• како би јачали мишиће и кости, дјеци и омладини се препоручује да ми- нимално три пута седмично у оквиру обављања минимално 60-минутне физичке активности, обављају физичку активност која подстиче исте-зања мишића и јачања костију. Eнергичнија физичка активност се треба


практиковати три пута седмично.• важно је да родитељи или старатељи редовно подржавају дјецу и омлади-

ну да учествују у физичкој активности која је у складу са њиховим узра- стом, а која им је угодна и занимљива.

Физичка активност одраслих особа

Према резултатима студија, особе од доби 18 до 64 године које су физички активније имају боље кардиоваскуларно здравље и мањи ризик за развој бројних обољења, нарочито масовних незаразних обољења. За особе у овој старосној групи, физичка активност укључује рекреацију или другу физи- чку активност која се може практиковати у слободно вријеме (шетња или рекреативни бициклизам), физичку активност током радних или кућних обавеза, игру, спортске и друге планиране активности, у породичном или друштвеном окружењу. У циљу побољшања стања мускулоскелетног и кардиореспираторног система, здравља костију, те смањења могућности развоја анксиозности и депресије, као и других незаразних болести, препо-ручује се да:• особе узраста од навршених 18 година до 64 године, седмично практикују

најмање 150 минута физичке аеробне активности умјереног оптерећења или најмање 75 минута физичке аеробне активности енергичног опте- рећења (или одговарајуће трајање аеробног еквивалента средње и енер- гичне физичке активности);

• приликом обављања физичке активности, иста би се требала одвијати у серијама од по 10 минута, најмање;

• за додатно унапређење здравља, особе узраста од навршених 18 до 64 године треба да практикују најмање 300 минута физичке аеробне акти- вности умјереног оптерећења или најмање 150 минута физичке аеробне активности енергичног оптерећења, седмично (или одговарајуће трајање еквивалента средње и јаке физичке аеробне активности);

• јачање мускулатуре укључује вјежбање главне групе мишића, и препору-чује се да одрасле особе ову физичку активност обављају минимално два пута седмично.

Постоје многи начини, да се сакупи 150 минута укупне физичке активности седмично. Прије свега, ако се говори о укупном времену од 150 минута физичке активности, иста се може обављати у више појединачних серија од по минима- лно 10 минута, распоређујући серије физичке активности утоку седмице. Ово доприноси да се физичка активност препозна као уобичајена, дневна активност.


Физичка активност старих особа

Промоција и пружање подршке особама са навршених 65 година и више је важно јер ова скупина представља скупину са најмањом физичком активношћу. Напори за промоцију физичке активности у овој скупини осо-ба уопштено ће да мање наглашавају потребу за количином или јачином физичке активности јер постоје велике индивидуалне разлике међу осо-бама којима се препоручују ове активности. Истраживања везана за ову старосну групу и физичку активност показују да су особе са навршених 65 година и више, које су физички активне, уједно и здравије у погледу фу- нкције кардиореспираторног система, мање болују од обољења везаних за мишићно-скелетни систем, те мање оболијевају од хроничних незаразних болести у односу на особе ове старосне групе које се не баве физичком акти- вношћу.

За особе са навршених 65 година и више, физичка активност укључује рекреацију или другу физичку активност која се може практиковати у слободно вријеме (шетња или рекреативни бициклизам), физичку акти- вност усљед радних или кућних обавеза, игру, спортске и друге планиране активности, базиране у породичном или друштвеном окружењу. У циљу да се побољша стање мишићно-коштаног и кардиореспираторног система, здравље костију, те да се смањи могућност развоја анксиозности, депресије и когнитивних поремећаја, као и других незаразних болести, препоручује се да:

• особе старости од навршених 65 године и више, седмично практикују нај- мање 150 минута физичке аеробне активности умјереног оптерећења или да најмање 75 минута физичке аеробне активности јаког оптерећења практикују седмично; (или одговарајуће трајање еквивалента аеробне средње и јаке физичке активности);

• приликом обављања физичке активности, иста би се требала одвијати у серијама од по 10 минута, најмање;

• за додатно унапређење здравља, особе узраста од навршених 18 до 64 го- дине треба да практикују најмање 300 минута физичке аеробне акти- вности умјереног оптерећења или најмање 150 минута физичке аеробне активности енергичног оптерећења, седмично (или одговарајуће трајање еквивалента средње и јаке физичке аеробне активности);

• особе из ове старосне групе са смањеном физичком покретљивошћу, три или више пута седмично практикују вјежбе које унапређују равнотежу и могу превенирати падове;


• јачање мускулатуре укључује вјежбање главне скупине мишића два или више дана седмично, и

• особе из ове старосне групе које нису у могућности да обаве физичку активност у препорученом трајању и препорученим интензитетом, исте треба да практикују у складу са њиховим способностима и здравственим стањем.

Физичка активност трудница/жена које планирају трудноћу

Женама које су трудне или планирају да остану у другом стању, препоручује се да се редовно рекреирају. Претпостављајући да жена нема евидентираних гинеколошких или других обољења, истој се препоручује умјерена физичка активност у току цијеле трудноће. Ограничења у погледу обављања физи- чке активности код ових жена процјењују се у складу са стањем у трудноћи (повећана ејекциона фракција срца, смањен отпор у периферним крвним судовима, избјегавање дужег лежања на леђима након првог триместра трудноће, супресија v. cave inferioris, убрзавање дисања током трудноће које смањује добробит аеробног вјежбања и слично). Ефекти физичке активно-сти на фетус су минимални. Истраживања су показала да умјерен интензи-тет физичке активности не доводи до негативних ефеката на фетални рад срца. Препоруке у циљу обављања физичке активности трудница/жена које планирају трудноћу, а код којих нису евидентирана гинеколошко акуше- рска обољења или друга обољења која значајно нарушавају здравље (пови-шен крвни притисак, у трудноћи, пријетећи превремени порођај, крварење у другом или трећем триместру трудноће, неадекватан развој фетуса) по- дразумијевају сљедеће:

• у току трудноће, жена може обављати физичку активност слабог до умје- реног интензитета, обављајући исту најмање три пута седмично;

• након првог триместра жена треба да избјегава физичку активност која подразумијева лежање на леђима, као и физичку активност која подразу-мијева дуго стајање;

• у сарадњи са надлежним специјалистом гинекологије и акушерства, жена треба да прилагоди обављање физичке активности свом стању, односно треба да прекине физичку активност усљед замора и не треба да се ис- црпљује. Вјежбе усмјерене на смањење тјелесне тежине могу се практи-ковати само уз препоруку надлежног специјалисте, док вјежбе које нису


усмјерене на смањење тјелесне тежине (нпр. пливање) су погодније јер смањују ризик од повређивања и могу да се обављају дуже у току саме трудноће;

• било која физичка активност у којој може доћи до повређивања стомака мора бити избјегнута, при чему додатну пажњу теба обратити на изво- ђење физичких активности код којих усљед трудноће може доћи до гу-битка равнотеже;

• трудноћа захтјева додатних 300 kcal/дневно, при чему жене које обављају физичку активност треба да буду свјесне адекватне исхране и уноса кало- рија;

• жене које обављају физичку активност у првом триместру трудноће тре-ба да буду свјесне додатног расхлађивања, усљед обезбјеђења додатних количина течности, потребно је да буду адекватно обучене за обављање физичке активности, односно треба да избјегавају обављање физичке активности усљед које долази до прегријавања организама (боравак и/или вјежбање у влажним и топлим условима);

• напорна физичка активност не смије прећи 15 минута, и захтјева време- нско прилагођавање усљед даље трудноће;

• препорука је да се једну седмицу након вагиналног порођаја односно шест до 10 седмица након порођаја царским резом поново започне са препору-ченим физичким активностима.

Препоручена физичка активност за труднице или жене које планирају тру- дноћу укључују: шетњу, пливање, аеробне вјежбе слабог интензитета, аква- бик (аеробне вјежбе које се изводе у води). У случајевима гинеколошко аку- шерских обољења или других обољења који значајно нарушавају здравље, потребно је обавити додатне процјене прије него се препоручи програм физичке активности.

Физичка активност обољелих од кардиоваскуларних болести

Аеробна физичка активност код пацијената са дијагностикованом карди- оваскуларном болешћу се сматра дијелом аеробног тренинга укљученог у програм кардиолошке рехабилитације.

Према доступним подацима, пацијентима обољелим од кардиоваскуларних


болести не можемо дефинисати аеробни тренинг по седмици тако преци- зно као што је случај код здравих особа, и прописивање вјежби треба да је скројено према клиничком профилу појединца.

Пацијенти са ниским клиничким ризиком са претходним инфарктом мио- карда, CABG, PCI или са стабилном ангином пекторис или хроничном срча- ном инсуфицијенцијом треба да практикују умјерену до енергичну аеробну физичку актвиност 3-5 пута седмично по 30 мин, са учесталошћу, трајањем и супервизијом да би се у било ком случају могла адаптирати њиховим кли- ничким карактеристикама.

Пацијенти са умјереним и вишим клиничким ризиком треба да имају још више индивидуално прилагођен програм вјежбања. Ипак, и код па-цијената са највише ограничења мале количине физичке активности, добро супервизиране су од користи да омогуће независност у функциони-сању и спријече појаву депресије због стања у ком се исти налазе.

Физичка активност особа обољелих од дијабетеса

Физичка активност за одрасле особе које болују од дијабетеса тип 1 и дија-бетеса тип 2 се препоручује у циљу побољшања налаза шећера у крви, као и у циљу одржавања тјелесне тежине и смањења кардиоваскуларног ризи-ка и смртности. Код особа обљелих од дијабетеса, нема препоручене физи- чке активности генерално за сву популацију обољелих. За одрасле особе, обољеле од дијабетеса препоручује се да:

• практикују 30 до 60 минута аеробних вјежби умјереног оптерећења у већини дана у седмици, односно најмање 150 минута аеробних вјежби средњег оптерећења седмично;

• у случају непостојања контраиндикација (нпр. пролиферативна ретино-патија), особе обољеле од дијабетеса типа 1 и типа 2, требало би да се подрже да практикују минимално два пута седмично вјежбе са или без оптерећења. Као алтернативни начин вјежбања, за особе обољеле од дија-бетеса тип 1 или тип 2, препоручује се и физичка активност нешто јачег интензитета (нпр. 75 минута лаганог трчања седмично).

Било каква физичка активност енергичног интензитета треба се избјећи код особа обољелих од дијабетеса са скорашњим или тренутним ретина-


лним крварењима, односно код особа са пролиферативном ретинопатијом. Особе обољеле од дијабетеса са неуропатским компликацијама требало би да избјегну дуготрајно трчање или скијање на дуже стазе, које би могле условити фрактуре настале под оптерећењем малих костију стопала, згло-бова, као и могућност развоја улкусних рана на прстима или стопалу. Особе код којих је дијагностиковано хронично обољење бубрега, могу практико-вати аеробне вјежбе и/или вјежбе отпора све док физичка активност по-чиње слабијим интензитетом и обимом, и лагано се повећава у складу са стањем обољеле особе.

Особе обољеле од дијабетеса које у терапији користе инсулин, нарочито особе обољеле од дијабетеса типа 1., одржавање нивоа шећера у крви, прије, у току и након обављања физичке активности, најчешће обављају емпири- јски или на основу самоконтроле налаза шећера у крви. Физичка активност јачег интензитета требала би се избјегавати у случају повишеног налаза шећера у крви, већег од 13.9 mmol/L или у случају кетозе. Не препоручује се одлагање физичке активности код особа обољелих од дијабетеса, у слу- чајевима повишене гликемије наште, као и у случајевима у којима се осо- ба обољела од дијабетеса (вриједност шећера у крви мања од 13.9 mmol/L) осјећа добро и нема евидентиране кетонемије и/или кетонурије.

За особе обољеле од дијабетеса које у терапији користе инсулин или кори-сте секретагоге инсулина генералне препоруке укључују и сљедеће:

• прије или након обављања препоручене физичке активности потребно је унијети већу количину текућине;

• прије, у току и након обављања физичке активности потребно је мје-рити и биљежити ниво шећера у крви, како би се даље планирала пре-поручена физичка активност. Ако је ниво шећера у крви прије физичке активности, у вриједности од 5.6 mmol/L, потребно је на 15 до 30 минута прије обављања физичке активности узети 15 до 30 грама брзо апсорби-рајућих угљикохидрата (нпр. пола чаше (1dcl) слатког сока или двије ко- цкице шећера или једну кафену кашичицу меда или једну наранџу), однос-но исто узети сваких 30 минута у току вјежбања, у складу са измјереним нивоом шећера у крви утоку вјежбања. Ове особе обољеле од дијабетеса могу бити у ризику добијања касне хипогликемије (четири до шест сати након завршетка физичке активности), што се може избјећи узимањем споро апсорбирајућих угљикохидрата одмах након вјежбања (нпр. суво воће, воћни снек оброк). Неодговарајућа надопуна угљикохидрата прије, у току и након вјежбања је најчешћи узрок хипогликемије удружене са фи-зичком активности код особа обољелих од дијабетеса,


• хипогликемија није уобичајена код особа обољелих од дијабетеса типа 2, који у терапији не користе инсулин или инсулинске секретагоге, тако да се у овим случајевима не препоручује узимање додатних угљикохидрата.

• Додатне препоруке за особе обољеле од дијабетеса које у терапији кори-сте инсулин укључују и:

• смањити дозу инсулина која утиче на ниво шећера у крви у периоду дана када се планира обављање физичке активности за око 30%, нарочито уко-лико се очекује трајање физичке активности дуже од 60 минута;

• у сврху превенције повећане инсулинске апсорпције, дати инсулин на мје-ста која не обухватају мишиће који ће се активирати у физичкој активно-сти (16) (нпр, у надлактицу код вожње бицикла, абдомен код тениса или бадминтона (иако је апсорпција у стању мировања инсулина из абдомена бржа него је то случај код апсорбције из руке или ноге. У случају физичке активности ситуација је обрнута). Такође, значајно је да се давање инсули-на обави 60 до 90 минута прије започињања физичке активности, како би се на минимум свели проблеми око повећане апсорпције.

Физичка активност особа које болују од других хроничних незаразних обољења

За све одрасле особе које болују од других хроничних незаразних болести пре- поручује се да редовно обављају физичку активност, у складу са процјеном надлежног специјалисте, и стањем организма ове особе, што би омогућило бе- збједно обављање физичке активности. Пажњу је потребно усмјерити на особе које болују од артритиса, деменције или депресије.

Циљ обављања физичке активности код особа које болују од других хроничних незаразних болести је да се почне и редовно обавља физичка активност сла- бог интензитета. Физичка активност слабог интензитета усмјерена на јачање флексибилности и мишићне снаге може значајно да допринесе овим особама. Код ових особа препоручује се сљедеће:

• надлежни специјалиста породичне медицине потребно је да са особом размо-три добробити обављања физичке активности, могућност настанка повреда, потребу за процјеном стања прије обављања физичке активности (нпр. тест оптерећења), знаке који упозоравају на престанак обављања физичке акти- вности, потребу за додатном подршком;


• особа не би требало да обавља физичку активност уколико је уморна. Прет-ходно је потребно да се загрије у трајању од минимално три минута. У по- четку физичку активност треба обављати у интензитету не већем од 20 откуцаја срца више уодносу на број откуцаја срца у мировању (ако се напор повећава усљед обављања овакве врсте физичке активности особу је потреб-но упутити на тест оптерећења), и да физичка активност коју обавља подра- зумијева шетњу или еквивалент ове физичке активности (уз препоручене вјежбе истезања у складу са здравственим стањем особе). Препоручује се да се обавља укупно 20 до 30 минута физичке активности дневно у једном или неколико понављања;

• обавезно приликом обављања физичке активности планирати загријавање ихлађење. Исту обављати слабим интензитетом, уз адекватну надокнаду те-кућине. Адекватно се обући и обути, те ако је потребно користити приручна средства (штап за шетњу, собни бисцикл и слично). Размотрити са особом простор на којем се обавља физичка активност;

• заједно са особом, надлежни специјалиста породичне медицине потребно је да размотри обављање физичке активности један до два мјесеца након почетка , односно послије тога свака три мјесеца.

Табела 1. Препоруке за физичку активностПрепоруке Класа

препо рукеНиво

доказаЗдраве особе свих доби треба да проводе 2,5-5 сати седмично физичку активност или аеробни тренинг/ вјежбање, барем умјереног интензитета. Особе са се- дентарним животним стилом треба да се охрабре да започну програме вјежбања лаганог интензитета

I A

Физичка активност/аеробни тренинг треба да се изводи у више дијелова од којих сваки треба да траје најмање 10 минута равномјерно распоређени током седмице, нпр. четири до пет дана седмично

II A

Пацијенти са претходном историјом акутног инфа- ркта миокарда, коронарног бајпаса, перкутане коро- нарне интервенције, стабилне ангине пекторис или стабилне хроничне срчане инсуфицијенције треба да упражњавају умјерени до енергични аеробни тренинг најмање три пута седмично сваки у трајању од 30 ми- нута. Особе са седентарним животним стилом треба да се охрабре да започну програме вјежбања лаганог интензитета након адекватне процјене ризика.

I A


Литература

1. WHO Global Strategy on Diet, Physical Activity and Health, World Health Organisation, Geneve, Switzerland, 2004.

2. World Health Organization: Global Recommendations on Physical Activity for Health, Geneva: World Health Organization 2010.

3. United Nations. Political declaration of the High-level Meeting of the General Assembly on the Prevention and Control of Non-communicable diseases. United Nations A/RES/66/2 16 September 2011.

4. World Health Organization. Health topic. Physical activity. World Health Organization [Internet]. 2013 [cited.2013 Apr 12]. Available from: http://www.who.int/topics/physical activity/en/

5. World Health Organization, Centers for Disease Control. The аtlas of heart disease and stroke. Geneva (Switzerland): World Health Organization; 2008.

6. WHO. Steps to health: A European framework to promote physical activity for health. Copenhagen: World Health Organization Regional office for Europe; 2007.

7. Министарство здравља и социјалне заштите Републике Српске. Истражи-вање здравља становништва Републике Српске. Бања Лука: Министарство здравља и социјалне заштите Републике Српске; 2011.

8. World Health Organization. Health topic. Physical activity. World Health Organization. Available from: http://www.who.int/topics/physical activity/en/)

9. How to Write an Exercise Prescription,. Gauer R.L & O’Connor F.G, Department of Family Medicine Uniformed Services University of the Health Sciences, USA 1998

10. WHO. Interventions on Diet and Physical Activity: What Works: Summary Report. Geneva: World Health Organization; 2009

11. Dishman RK. Psychological effects of exercise for disease resistance and health promotion. In: Watson RR, Eisinger M, eds. Exercise and Disease. Boca Raton, Fla: CRC Press; 1992: 179-207.

12. Elrick H. Exercise is Medicine. Phys Sportsmed 1996: 24: 72-78. 13. Sallis JF, Hovell MF, Hofstetter CR. Predictors of adoption and maintenance of

vigorous physical activity in men an women. Prev Med 1992:21: 237-251. и Sallis JF, Hovell MF. Determinants of exercise behavior. Exerc Sport Sci Rev 1990; 18: 307-330.

14. Fletcher GF, Balady G, Froelicher VF, Hartley LH, et al. Exercise Standard: A statement for Healthcare Professionals from the American Heart Association. Circulation 1995; 91: 580-615.

15. Mittleman MA, Maclure M, Tufler GH, et al. Triggering of Acute Myocardial Infarction by Heavy Physical Exertion. N Eng J Med 1993; 329: 1677-1683.

16. World Health Organization: Global Recommendations on Physical Activity for Health, Geneva: World Health Organization; 2010.


17. Borg, G.. Borg’s Perceived Exertion and Pain Scales. Human Kinetics USA: 1998 18. JOINT ESC GUIDELINES: European Guidelines on cardiovascular disease

prevention in clinical practice (version 2012). The European Society of Cardiology 2012.

19. Talbot LA, Morrell CH, Fleg JL, Metter EJ. Changes in leisure time physical activity and risk of all-cause mortality in men and women: the Baltimore Longitudinal Study of Aging. Prev Med 2007;45:169–176.

20. Nocon M, Hiemann T, Muller-Riemenschneider F, Thalau F, Roll S, Willich SN. Association of physical activity with all-cause and cardiovascular mortality: a systematic review and meta-analysis. Eur J Cardiovasc Prev Rehabil 2008;15:239–246.

21. Lollgen H, Bockenhoff A, Knapp G. Physical activity and all-cause mortality: an updated meta-analysis with different intensity categories. Int J Sports Med 2009; 30:213–224.

22. US Department of Health and Human Services. Physical Activity Guidelines Advisory Committee Report. 2008. http://www.health.gov/PAguidelines/Report/pdf/CommitteeReport.pdf.

23. Richardson CR, Kriska AM, Lantz PM, Hayward RA. Physical activity and mortality across cardiovascular disease risk groups. Med Sci Sports Exerc 2004;36:1923–1929.

24. Taylor RS, Brown A, Ebrahim S, Jolliffe J, Noorani H, Rees K, Skidmore B, Stone JA, Thompson DR, Oldridge N. Exercise-based rehabilitation for patients with coronary heart disease: systematic review and meta-analysis of randomized controlled trials. Am J Med 2004;116:682–692.

25. Piepoli MF, Davos C, Francis DP, Coats AJ. Exercise training meta-analysis of trials in patients with chronic heart failure (ExTraMATCH). BMJ 2004;328:189.

26. Graham I, Atar D, Borch-Johnsen K, Boysen G, Burell G, Cifkova R, Dallongeville J, De Backer G, Ebrahim S, Gjelsvik B, Herrmann-Lingen C, Hoes A, Humphries S, Knapton M, Perk J, Priori SG, Pyorala K, Reiner Z, Ruilope L, Sans-Menendez S, Op Reimer WS, Weissberg P, Wood D, Yarnell J, Zamorano JL, Walma E, Fitzgerald T, Cooney MT, Dudina A, Vahanian A, Camm J, De Caterina R, Dean V, Dickstein K, Funck- Brentano C, Filippatos G, Hellemans I, Kristensen SD, McGregor K, Sechtem U, Silber S, Tendera M, Widimsky P, Zamorano JL, Altiner A, Bonora E, Durrington PN

27. Fagard R, Giampaoli S, Hemingway H, Hakansson J, Kjeldsen SE, Larsen L, Mancia G, Manolis AJ, Orth- Gomer K, Pedersen T, Rayner M, Ryden L,Sammut M, Schneiderman N, Stalenhoef AF, Tokgozoglu L, Wiklund O, Zampelas A. European guidelines on cardiovascular disease prevention in clinical practice: full text. Fourth Joint Task Force of the European Society of Cardiology and other societies on cardiovascular disease prevention in clinical practice (constituted by representatives of nine societies and by invited experts). Eur J Cardiovasc Prev


Rehabil 2007;14 Suppl 2:S1–113. 28. Balady GJ, Williams MA, Ades PA, Bittner V, Comoss P, Foody JM, Franklin B,

Sanderson B, Southard D. Core components of cardiac rehabilitation/secondary prevention programs: 2007 update: a scientific statement from the American Heart Association Exercise, Cardiac Rehabilitation, and Prevention Committee, the Council on Clinical Cardiology; the Councils on Cardiovascular Nursing, Epidemiology and Prevention, and Nutrition, Physical Activity, and Metabolism; and the American Association of Cardiovascular and Pulmonary Rehabilitation. Circulation 2007;115:2675–2682.

29. Durstine JL, Painter P, Franklin BA, Morgan D, Pitetti KH, Roberts SO. Physical activity for the chronically ill and disabled. Sports Med 2000;30:207–219.

30. Fletcher GF, Balady GJ, Amsterdam EA, Chaitman B, Eckel R, Fleg J, Froelicher VF, Leon AS, Pina IL, Rodney R, Simons-Morton DA, Williams MA, Bazzarre T. Exercise standards for testing and training: a statement for healthcare professionals from the American Heart Association. Circulation 2001;104: 1694– 1740.

31. Linke A, Erbs S, Hambrecht R. Effects of exercise training upon endothelial function in patients with cardiovascular disease. Front Biosci 2008;13:424–432.

32. Di Francescomarino S, Sciartilli A, Di Valerio V, Di Baldassarre A, Gallina S. The effect of physical exercise on endothelial function. Sports Med 2009;39:797–812.

33. Lippi G, Maffulli N. Biological influence of physical exercise on hemostasis. Semin Thromb Hemost 2009;35:269–276.

34. Billman GE. Cardiac autonomic neural remodeling and susceptibility to sudden cardiac death: effect of endurance exercise training. Am J Physiol Heart Circ Physiol 2009;297:H1171–H1193.

35. Kavazis AN. Exercise preconditioning of the myocardium. Sports Med 2009;39: 923–935.

36. Franklin BA. Cardiovascular events associated with exercise. The risk–protection paradox. J Cardiopulm Rehabil 2005;25:189–195; quiz 196–187.

37. Thompson PD, Franklin BA, Balady GJ, Blair SN, Corrado D, Estes NA 3rd, Fulton JE, Gordon NF, Haskell WL, Link MS, Maron BJ, Mittleman MA,

38. Pelliccia A, Wenger NK, Willich SN, Costa F. Exercise and acute cardiovascular events placing the risks into perspective: a scientific statement from the American Heart Association Council on Nutrition, Physical Activity, and Metabolism and the Council on Clinical Cardiology. Circulation 2007;115:2358–2368.

39. American Association of Cardiovascular & Pulmonary Rehabilitation. Guidelines for Cardiac Rehabilitation and Secondary Prevention Programs.Champaign, IL: Human Kinetics; 2004.

40. American College of Sports Medicine. ACSM’s Guidelines for Exercise Testing and Prescription. 8th ed. Baltimore, MD: Lippincott, Williams and Wilkins; 2009.

41. Colberg SR, Sigal RJ, Fernhall B, et al. Exercise and type 2 diabetes: the American College of Sports Medicine and the American Diabetes Association: joint position


statement. Diabetes Care 2010; 33:e147. 42. American Diabetes Association. Standards of medical care in diabetes--2013.

Diabetes Care 2013; 36 Suppl 1:S11. 43. American College of Obstetricians and Gynecologist: Exercise During Pregnancy

and the Postpartum Period. Technical Bulletin No. 189. Washington, DC,ACOG, 1994.

44. Taylor RS, Brown A, Ebrahim S, Jolliffe J, Noorani H, Rees K, Skidmore B, Stone JA, Thompson DR, Oldridge N. Exercise-based rehabilitation for patients with coronary heart disease: systematic review and meta-analysis of randomized controlled trials. Am J Med 2004;116:682–692.

45. Piepoli MF, Davos C, Francis DP, Coats AJ. Exercise training meta-analysis of trials in patients with chronic heart failure (ExTraMATCH). BMJ 2004;328:189.

46. Piepoli MF, Corra U, Benzer W, Bjarnason-Wehrens B, Dendale P, Gaita D,McGee H, Mendes M, Niebauer J, Zwisler AD, Schmid JP. Secondary prevention through cardiac rehabilitation: from knowledge to implementation. A position paper from the Cardiac Rehabilitation Section of the European Association of Cardiovascular Prevention and Rehabilitation. Eur J Cardiovasc Prev Rehabil 2010;17:1–17.

47. Buse JB, Ginsberg HN, Bakris GL, et al. Primary prevention of cardiovascular diseases in people with diabetes mellitus: a scientific statement from the American Heart Association and the American Diabetes Association. Circulation 2007; 115:114

48. Colberg SR, Sigal RJ, Fernhall B, et al. Exercise and type 2 diabetes: the American College of Sports Medicine and the American Diabetes Association: joint position statement. Diabetes Care 2010; 33:e147

49. Berger M, Berchtold P, Cüppers HJ, et al. Metabolic and hormonal effects of muscular exercise in juvenile type diabetics. Diabetologia 1977; 13:35

50. Temple MY, Bar-Or O, Riddell MC. The reliability and repeatability of the blood glucose response to prolonged exercise in adolescent boys with IDDM. Diabetes Care 1995; 18:326

51. Soo K, Furler SM, Samaras K, et al. Glycemic responses to exercise in IDDM after simple and complex carbohydrate supplementation. Diabetes Care 1996; 19:575

52. Grimm JJ, Ybarra J, Berné C, et al. A new table for prevention of hypoglycaemia during physical activity in type 1 diabetic patients. Diabetes Metab 2004; 30:465

53. Koivisto VA, Felig P. Alterations in insulin absorption and in blood glucose control associated with varying insulin injection sites in diabetic patients. Ann Intern Med 1980; 92:59

54. Lampman RM. Exercise prescription for chronically ill patients. Am Fam Physician 1997; 55: 2185-2192.


Прилози

Прилог 1I. PACE SCOREPACE (Physician-based Assessment and Counseling for Exercise) скор има за циљ да охрабри пацијенте да се баве физичком активносшћу одговарајућег нивоа, помажући притом њиховом доктору у одређивању тренутних навика и интереса у одржавању кондиције.Одаберите број који најбоље описује тренутни ниво ваше физичке активнос ти или ниво физичке активности за коју с те заинтересовани да практикујете. Немојте укључивати активности које радите у оквиру радног времена као дио посла који обављате.

Примјери “енергичне” и “умјерене” физичке активности/вјежбања су приказани у тексту испод.

“Енергична” активност укључује активности као што су: џогирање, трчање, брза вожња бицикла, аеробик, пливање и тенис. Свака активност која је тешка попут џогирања и траје барем 20 минута се рачуна. Такве активности обично убрзавају рад срца, чине да се знојите и да се задишете. (Немојте рачунати дизање тегова) “Умјерена” активност укључује активности као што су: брзо ходање, рад у башти, спора вожња бицикла, плес, тенис у паровима или теже кућне послове. Било која активност попут брзог ходања и која траје барем 30 минута се рачуна.

Статус тренутне физичке активности (Заокружите један број)1. Сада не упражњавам физичку активност/вјежбам и не шетам редовно, и немам

намјеру да почнем са овим активностима у блиској будућности.2. Не упражњавам физичку активност/вјежбам и не ходам редовно сада, али

размишљам о започињању.3. Покушавам да започнем физичку активност/вјежбање или шетњу. (или)

Током посљедњег мјесеца ја сам почео да вјежбам/шетам повремено (или само викендом).

4. Упражњавам физичку активност/вјежбање/шетам ријетко (или само викендом) више од мјесец дана.

5. Упражњавам енергичну или умјерену физичку активност/вјежбање, мање од три пута седмично (или умјерену физичку активност/вјежбање мање од два сата седмично).

6. Упражњавам умјерену физичку активност/вјежбање, три или више пута седмично (или више од два сата седмично) задњих шест мјесеци.

7. Упражњавам умјерену физичку активност/вјежбање, три или више пута седмично (или више од два сата седмично) седам мјесеци или више.

8. Упражњавам енергичну физичку активност/вјежбање, три до пет пута


седмично од једног до шест мјесеци.9. Упражњавам енергичну физичку активност/вјежбање, три до пет пута

седмично седам до12 мјесеци.10. Упражњавам енергичну физичку активност/вјежбање шест и више пута

седмично.

II. Процјена кардиоваскуларног ризикаДа ли вам је дијагностиковано кардиоваскуларно обољење? (Заокружите сва обољења која су вам дијагностикована и допишите по потреби) Хипертензија (Повишен крвни притисак)Ангина пекторис и/или инфаркт миокарда (срчани удар) Мождани ударДруго

Да ли имате: (Заокружите све што се односи на Вас) Хиперлипидемију (повишене масноће у крви)Пушачку историјаДијабетес мелитус (шећерна болест) Болести срца у породици

Да ли имате иједан од сљедећих симптома: (Заокружите све које имате) Бол у прсима приликом активностиНеуобичајену краткоћу даха при благом напору Вртоглавицу или колапс (несвјестица) Прескакање срца или убрзан рад

III. ЦиљевиЗаокружите један број:1. Тренутно нисам заинтересован за дискусију о програму вјежбања.2. Заинтересован сам за активности за особе са седентарним животним

стилом (физички неактивним).3. Заинтересован сам за активности умјереног интензитета које ће

побољшати моје здравље и кондицију.4. Заинтересован сам за активности енергичног интензитета.5. Заинтересован сам за започињање програма за регулисање тјелесне

тежине.

IV. Процјена доктора медицине1. PACE Скор

Преконтемплатор (Скор 1) Контемплатор (Скор 2 – 5)

1.

2.

3.


Активан (Скор 6 – 10)2. Кардиоваскуларна процјена:

Високи ризик Ниски ризик

3. Циљеви: Умјерена активност Енергична активност

4. Потребно даље упућивање: ____________________________________________________________

5. Промотивни материјал уручен пацијенту и заказан поновни долазак ради праћења: ________________________________________________________________________________________________

Доктор медицине (потпис):________________________________

Прилог 2Изађите из своје фотеље У PACE формулару сте рекли да нисте баш заинтересовани за физичку активност. Да ли сте добро размислили шта бисте добили кад бисте били физички активни?

Физичка активност може помоћи да се осјећате боље Физичка активност може помоћи да изгледате боље Физичка активност може помоћи да будете здравији

Који би биле двије најважније добробити физичке активности за вас? Будите одређени.

1. _____________________________________________________________________________________________

2. _____________________________________________________________________________________________

Многе ствари утичу на то да ли се бавимо физичком активношћу. Наведене су неке које људи наводе као разлог своје физичке неактивности. Чекирајте оне разлоге који се највише односе на вас.

Вјежбање је тежак посаоЈа не уживам у вјежбањуОбично сам преуморан/а да вјежбамМрзим неуспјех, зато нећу започињатиНемам никога с ким бих могао вјежбати

Да ли знате да већину добробити физичке активности можете добити само редовном шетњом? Не морате да џогирате или идете на аеробик да бисте били физички активни.


Немам сигурно мјесто за вјежбањеВријеме је превише лошеВјежбање је досадноНемам погодног мјестаНемам временаИмам прекомјерну тјелесну тежинуПревише сам стар/а

Које су двије главне ствари због којих не желите физичку активност?

1. _____________________________________________________________________________________________

2. _____________________________________________________________________________________________Добра вијест је да можете нешто учинити са њима. Уколико о разлозима због којих нисте физички активни мислите као о препреци на путу, можете да смислите како да раскрчите свој пут ка физичкој активности.Можете да промијените саму препреку(Устајаћу раније ујутро да бих имао времена за физичку активност).Можете, такође, да промијените свој став према препреци (Ја у ствари могу наћи вријеме за физичку активност).Како можете изаћи накрај са вашим највећим препрекама? Погледајте идеје на сљедећој страници.1. _____________________________________________________________________________________________

2. _____________________________________________________________________________________________

ПРВИ КОРАК КОЈИ ТРЕБАТЕ УЧИНИТИ ЈЕ ДА УСТАНЕТЕ ИЗ СВОЈЕ ФОТЕЉЕ!

Требате размишљати у два правца:• које су добробити које вам физичка активност може донијети• како можете да превазиђете препреке које Вас спречавају да будете физички активни.

Уколико желите информације како да радите и више од тога, обратите се свом доктору.

Већина људи може знатно побољшати своје здравље са редовном шетњом у трајању од 30 минута, 3-4 пута седмично.

Добробити физичке активностиПОБОЉШАЈТЕ СВОЈЕ ЗДРАВЉЕ*Смањите ризик од болести срца*Смањите ризик од неких врста рака*Смањите ризик од шећерне болести

32 КЛИНИЧКИ ВОДИЧ

КАКО ДА ПРЕВАЗИЂЕТЕ ПРЕПРЕКЕ

Вјежбање је тежак посао

Немам времена

Не уживам у вјежбању

Обично сам преуморан/а да вјежбам

Немам сигурно мјесто за вјежбање

Немам никога с ким бих могао вјежбати

Немам погодног мјеста

Бојим се повреда

Вријеме је превише лоше

Вјежбање је досадно

Можда нисте питали праву особу. Питајте комшију, члана породице или колегу са посла. Или изаберите активност коју уживате да радите сами.

Изаберите активност коју можете обављати близу посла или куће. Шетајте близу ваше куће или радите аеробик док гледате ТВ шоу код куће.

Шетња је веома сигурна, а веома је добра активност за побољшање здравља.

Има много активности које можете радити код куће у било које доба.

Слушање музике током активности држи ваше мисли заокупљене. Током шетње, вожње бицикла или трчања можете уживати у разгледању.

Уколико ваша околина није безбједна, можете шетати у групи или шетати у јутарњим часовима такође можете користити степенице умјесто лифта на послу и шетати за вријеме паузе на послу.

*Ојачајте своје кости ПОВЕЋАЈТЕ СВОЈУ ЕНЕРГИЈУОДРЖИТЕ ИЛИ ИЗГУБИТЕ ВИШАК ТЈЕЛЕСНЕ ТЕЖИНЕПОБОЉШАЈТЕ СВОЈЕ РАСПОЛОЖЕЊЕ И САМОПОУЗДАЊЕ, ОСЈЕЋАЈТЕ СЕ БОЉЕ

Изаберите активност у којој уживате и која је за вас лака. „Без бола нема користи“ је мит.

Причамо о серијама од 30 минута? Можете ли без три ТВ шоуа седмично?

Немојте “вјежбати”. Започните hobи или неку игру која вас држи у покрету.

Реците себи, “Ова активност ће ми дати више енергије“. Видјећете да ли ће се то десити.

Имам прекомјерну тјелесну тежину

Превише сам стар

Ви можете добити са физичком активносшћу без обзира на вашу тјелесну тежину. Изаберите ону активност приликом које ћете се осјећати пријатно, као што је шетња.

Никад није касно за почетак. Уколико сте болесни, важно је да прво поразговарате са својим доктором о физичкој активности.

Прилог 3

Модел за препоручивање физичке активности - Лични циљеви засно -вани на тренутном нивоу кондиције

1. Седентарни појединац

2. Појединац са умјереном физичком активношћу


Овај клинички водич за примарну здравствену заштиту представља прво издање (2015. године) припремљено у сарадњи Министарства здравља и социјалне заштите Републике Српске и пројекта Свјетске здравствене организације и Швајцарске агенције за развој и сарадњу, под називом „Јачање и унапређивање модерних и одрживих јавноздравствених стратегија, капацитета и услуга за побољшање здравља становништва у Босни и Херцеговини“ (Developing and advancing modern and sustainable public Health strategies , capacities and servicies to improve population health in BIH'')(у даљем тексту: Пројекат)11.

У изради овог водича учествовали су:Прим. др Амела Лолић, специјалиста социјалне медицине са организацијом и економиком здравствене заштите, помоћник министра здравља и социјалне заштите у Влади Републике Српске, координатор Пројекта у Министарству здравља и социјалне заштите у Влади Републике Српске,

Проф. dr sci. med. Гордана Тешановић, специјалиста педијатар, шеф Катедре породичне медицине Медицинског факултета Универзитета у Бањој Луци, директорица Дома здравља Бања Лука,

Проф. dr sci. med. Душко Вулић,. специјалиста интерне медицине-кардиолог, координатор за превенцију кардиоваскуларних болести у Републици Српској, Медицински факултет Универзитета у Бањој Луци,

Dr sci. med. Драгана Стојисављевић,. специјалиста хигијене са здравственом екологијом, координатор за исхрану и безбједност храна у Републици Српској, Институт за јавно здравство Републике Српске,

Др Дијана Штркић, специјалиста социјалне медицине са организацијом и економиком здравствене заштите, Институт за јавно здравство Републике Српске,

Mr sci др Савка Штрбац, руководилац сектора за акредитацију и унапређење квалитета, Агенција за сертификацију, акредитацију и унапређење здравствене заштите Републике Српске,

Mr sci Андреја Суботић Поповић, доктор медицине, виши стручни сарадник, Министарство здравља и социјалне заштите у Влади Републике Српске, Ресор за здравствену заштиту,

Др Ален Шеранић, виши стручни сарадник, Министарство здравља и социјалне заштите у Влади Републике Српске, Ресор јавно здравство, међународне односе и европске интеграције.

У изради овог водича консултовани су:

Удружење доктора породичне медицине Републике Српске, Удружење кардиолога Републике Српске иУдружење ендокринолога и дијабетолога Републике Српске.

1 Мишљења и интереси организације која је финансирала ажурирање клиничког водича нису имали утицаја на коначне препоруке.

34 КЛИНИЧКИ ВОДИЧ

ФИЗИЧКa АКТИВНОСТ · 2018. 5. 31. · стањима. Саставни дио...

Documents