7. nastanak, sastav i osobine zemljišta_opt

Sedmo predavanje

Hemija ivotne sredine I (T. Anelkovi) 1

CILJEVI PREDAVANJA Nastanak zemljita. Zemljite kao trofazni sistem. Mehaniki sastav zemljita

tekstura zemljita. Gustina, poroznost, struktura,

permeabilnost zemljita. Sastav zemljita: mineraloki,

organska materija. Profil zemljita.

ISHODI PREDAVANJANa kraju predavanja student

e biti osposobljen da: objasni i definie teksturu,

sturkturu, poroznost,gustinu i permeabilnostzemljita

definie kompletan sastavzemljita

objasni horizonte zemljita

Nastanak zemljita. Zemljite kao trofazni sistem. Mehaniki sastav zemljita

tekstura zemljita. Gustina, poroznost, struktura,

permeabilnost zemljita. Sastav zemljita: mineraloki,

organska materija. Profil zemljita.

Na kraju predavanja studente biti osposobljen da:

objasni i definie teksturu,sturkturu, poroznost,gustinu i permeabilnostzemljita

definie kompletan sastavzemljita

objasni horizonte zemljita


Raspadanjem stena nastaje rastresita masa litosfere.Ova masa dobija mnoge nove osobine: postaje propustljiva za

vodu i vazduh, poveava se ukupna povrina estica kojezato postaju aktivnije, tako da se i hemijski procesi koji seodvijaju u njoj ubrzavaju.

Stenski materijal se moe pretvoriti u zemljite, tek ueemorganizama, pre svega biljaka.

Raspadanjem stena nastaje rastresita masa litosfere.Ova masa dobija mnoge nove osobine: postaje propustljiva za

vodu i vazduh, poveava se ukupna povrina estica kojezato postaju aktivnije, tako da se i hemijski procesi koji seodvijaju u njoj ubrzavaju.

Stenski materijal se moe pretvoriti u zemljite, tek ueemorganizama, pre svega biljaka.


Zemljite je prirodno telo nastalo pod uticajem ivihorganizama, a sastoji se od vrste (minerali i organskamaterija), tene i gasovite faze.

Na povrini se granii sa vazduhom, vodom i biljnimmaterijalom (koji nije zapoeo razgradnju). Smatra se daneka povrina nije zemljite ukoliko je stalno prekrivenavodom (vie od 2.5 m).

Donju granicu, koja razdvaja zemljite od nezemljita, je tekodefinisati. U cilju klasifikacije, donja granica se arbitrarnopostavlja na 200 cm.

Izvor: Soil Science Society of America

Zemljite je prirodno telo nastalo pod uticajem ivihorganizama, a sastoji se od vrste (minerali i organskamaterija), tene i gasovite faze.

Na povrini se granii sa vazduhom, vodom i biljnimmaterijalom (koji nije zapoeo razgradnju). Smatra se daneka povrina nije zemljite ukoliko je stalno prekrivenavodom (vie od 2.5 m).

Donju granicu, koja razdvaja zemljite od nezemljita, je tekodefinisati. U cilju klasifikacije, donja granica se arbitrarnopostavlja na 200 cm.

Izvor: Soil Science Society of America


Zemljinirastvor


Zemljinivazduh

Aerisanazona

estica zemlje

Higroskopna vodaVazduh i vodenapara u zemljituVodeni film

drenana voda


Zona podzemnihvoda

Nivo podzemnihvodaPodzemna voda

Zona kapilarnevode

Zasiena kapilarnavoda

GlinaClay

PrainaSilt

PesakSand

ljunakGravels

sitan grub2 m 20 m 200 m 2 mm

Pesak: lak, dobra drenaa, lako se aerie. Najvanije komponentepeska su kvarc i feldspati; relativno su inertni i slab su izvor nutrijenata.Glinovita zemljita su teka, imaju lou drenau i aeraciju.Komponente su: minerali gline, organska materija, primarni minerali ihidratisani oksidi Fe i Al. Velika ukupna povrina estica, uestvuje ujonoizmenjivakim i/ili adsorpcionim reakcijama.

Adsorptivna sposobnost zemljita, odnosno, sposobnost zadravanjanutrijenata je vezana za glinovitu frakciju.


Pesak: lak, dobra drenaa, lako se aerie. Najvanije komponentepeska su kvarc i feldspati; relativno su inertni i slab su izvor nutrijenata.Glinovita zemljita su teka, imaju lou drenau i aeraciju.Komponente su: minerali gline, organska materija, primarni minerali ihidratisani oksidi Fe i Al. Velika ukupna povrina estica, uestvuje ujonoizmenjivakim i/ili adsorpcionim reakcijama.

Adsorptivna sposobnost zemljita, odnosno, sposobnost zadravanjanutrijenata je vezana za glinovitu frakciju.

Moe se videti golim okom. Prilikom uzorkovanja rukom ne zadrava se u ruci.

Praina Suva: prakasta i daje puderast oseaj - poput brana. Mokra: mekan i klizav oseaj. Nije lepljiva i nema plastina svojstva. Moe se videti lupom ili mikroskopom. Prilikom uzorkovanja rukom stvara prevlaku na ruci, moe se

ostrugati sa ruke.


Suva: prakasta i daje puderast oseaj - poput brana. Mokra: mekan i klizav oseaj. Nije lepljiva i nema plastina svojstva. Moe se videti lupom ili mikroskopom. Prilikom uzorkovanja rukom stvara prevlaku na ruci, moe se

ostrugati sa ruke.Glina Suva: tvrda. Mokra: Lepljiva, plastini oseaj. Moe se videti elektronskim mikroskopom. Prilikom uzorkovanja rukom lepi se za prste.

Predstavlja odnosdisperznih frakcijaizraenih u % u uzorkusuvog zemljita.

Odreuje se na osnovutrokomponentnogdijagrama.

Vano svojstvo jer odreujeprimenu zemljita.

Predstavlja odnosdisperznih frakcijaizraenih u % u uzorkusuvog zemljita.

Odreuje se na osnovutrokomponentnogdijagrama.

Vano svojstvo jer odreujeprimenu zemljita.

Hemija ivotne sredine I (T. Anelkovi)10

Poroznost Permeabilnost Bubrenje-skupljanje Kapacitetzadravanja vode

Erodabilnost

Poroznost Permeabilnost Bubrenje-skupljanje Kapacitetzadravanja vode

Erodabilnost


Velika koliina praine i gline,to ih ini blatnjavim kadasu mokra.

Veliina pora je mala, ali ihima mnogo pa zadravajuvodu.

Kada glinovita zemljitaponu da se sue, ona i daljemogu da zadre velikukoliinu vode, ali adhezivna ikohezivna svojstva vode, inevodu nedostupnom za biljku.

Velika koliina praine i gline,to ih ini blatnjavim kadasu mokra.

Veliina pora je mala, ali ihima mnogo pa zadravajuvodu.

Kada glinovita zemljitaponu da se sue, ona i daljemogu da zadre velikukoliinu vode, ali adhezivna ikohezivna svojstva vode, inevodu nedostupnom za biljku.


Veliina pora je vea, todoputa vodi da lako otiekroz zemljite, van zonekorena.

Sklona isuivanju. Mala specifina povrina

estica redukuje plodnostzemljita.

Veliina pora je vea, todoputa vodi da lako otiekroz zemljite, van zonekorena.

Sklona isuivanju. Mala specifina povrina

estica redukuje plodnostzemljita.


Smea peska, praine i gline koja je optimalna za agrokulturu.Hemija ivotne sredine I (T. Anelkovi) 14

Primer: 35% gline 30% praine 35% peska

Glinovita ilovaa


Primer: 35% gline 30% praine 35% peska

Glinovita ilovaa

Osobina/Ponaanje Pesak Praina GlinaKapacitet zadravanjavode Nizak Srednje visok VisokAeracija Dobra Srednja NiskaAeracija Dobra Srednja NiskaOM razlaganje Brzo Srednje SporoPotencijal erozijevodom Nizak Visok NizakSnabdevanje nutrijentima Siromano Srednje visoko VisokoIzluivanje polutanata Izraeno Srednje Nisko


Smanjenjem veliine estica, raste specifina povrina. Glina ima oko 10 000 puta veu povrinu od peska.

Specifina povrina ima veliki uticaj na: kapacitet zadravanja vode, hemijske reakcije, koheziju zemljita, sposobnost odravanja mikroorganizama.

Smanjenjem veliine estica, raste specifina povrina. Glina ima oko 10 000 puta veu povrinu od peska.

Specifina povrina ima veliki uticaj na: kapacitet zadravanja vode, hemijske reakcije, koheziju zemljita, sposobnost odravanja mikroorganizama.


ukazuje na sastav zemljita, tj. na relativan odnos organskematerije i minerala.

Gustina individualnih estica - gustina vrste faze (particledensity). Manja od 1 g/cm3 zaOM, vea od 5 g/cm3 za nekemetalne okside ili 7 g/cm3 za manje este minerale kao tosu metalni sulfidi.

Zapreminska gustina zemljita (bulk density) je gustina uprirodnom, neporemeenom sklopu, ukljuuje prostorpora izmeu estica; manja je od gustine vrste faze.

ukazuje na sastav zemljita, tj. na relativan odnos organskematerije i minerala.

Gustina individualnih estica - gustina vrste faze (particledensity). Manja od 1 g/cm3 zaOM, vea od 5 g/cm3 za nekemetalne okside ili 7 g/cm3 za manje este minerale kao tosu metalni sulfidi.

Zapreminska gustina zemljita (bulk density) je gustina uprirodnom, neporemeenom sklopu, ukljuuje prostorpora izmeu estica; manja je od gustine vrste faze.


Povrinski sloj zemljita, sa dovoljnom koliinom peska,pokazuje zapreminsku gustinu od 1,2 do 1,8 g/cm3.

Zemljita sa viim sadrajem humusa, pokazuju manjuzapreminsku gustinu, od 1,0 do 1,6 g/cm3, zbog manjeestine gustine i zbog vee ukupne poroznosti kojanastaje izmeu i unutar strukturnih agregata poduticajem humusa.

Povrinski sloj zemljita, sa dovoljnom koliinom peska,pokazuje zapreminsku gustinu od 1,2 do 1,8 g/cm3.

Zemljita sa viim sadrajem humusa, pokazuju manjuzapreminsku gustinu, od 1,0 do 1,6 g/cm3, zbog manjeestine gustine i zbog vee ukupne poroznosti kojanastaje izmeu i unutar strukturnih agregata poduticajem humusa.


Kada je poznata gustina vrste faze i zapreminska gustina, moese izraunati poroznost zemljita:

Zemljita sa velikom zapreminskom gustinom imaju niskuporoznost, pa samim tim nisku permeabilnost.

Po pravilu peskovita zemljita pokazuju poroznost od 35 do 50%,zemljita sa veim sadrajem OM pokazuju veu poroznostod oko 60%.

Sa porastom dubine zemljita, zemljite postaje kompaktnije odpovrinskog zemljita i obino sadri nizak % OM, tako da sei poroznost smanjuje.

100gustinaestina

gustinaazapreminskgustinaestina%)(volzemljitaPoroznost

Kada je poznata gustina vrste faze i zapreminska gustina, moese izraunati poroznost zemljita:

Zemljita sa velikom zapreminskom gustinom imaju niskuporoznost, pa samim tim nisku permeabilnost.

Po pravilu peskovita zemljita pokazuju poroznost od 35 do 50%,zemljita sa veim sadrajem OM pokazuju veu poroznostod oko 60%.

Sa porastom dubine zemljita, zemljite postaje kompaktnije odpovrinskog zemljita i obino sadri nizak % OM, tako da sei poroznost smanjuje.


Mehanike frakcije se meusobno povezuju u strukturneagregate razliite forme i veliine.

Skup agregata predstavlja strukturu zemljita.Prirodni lepak zemljita (cementna materija) su koloidi

organskog i neorganskog sastava (Ca-humat).Koloidi slepljuju estice gline, praha i peska u

mikroagregate.Mikroagregati se meusobno lepe u makroagregate.

Mehanike frakcije se meusobno povezuju u strukturneagregate razliite forme i veliine.

Skup agregata predstavlja strukturu zemljita.Prirodni lepak zemljita (cementna materija) su koloidi

organskog i neorganskog sastava (Ca-humat).Koloidi slepljuju estice gline, praha i peska u

mikroagregate.Mikroagregati se meusobno lepe u makroagregate.


ili hidraulina provodljivost je mera sposobnosti zemljita daproputa vodu nanie.Stepen lateralnog kretanja podzemnih voda u dubljim slojevimazemljita, takoe je odreen permeabilnou.Brzina kretanja vode nanie je obino 1 5 cm3/h(0,5 cm3/h veoma sporo, 15 cm3/h veoma brzo).Zavisi od teksture zemljita (grub pesak u pustinjama ima velikupermeabilnost, dok aluvijalna zemljita fine strukture mogupokazati veoma nisku permeabilnost).Zemljita sa razvijenom strukturom su propustljivija od onih bezdefinisane strukture.Vana osobina zemljita jer utie na hemijske procese. Tako,zemljita sa malom permeabilonu, mogu da postanupoplavljena, to dovodi do stvaranja potencijalno redukcionihuslova. Zatim, permeabilnost utie na transport hemikalijakroz zemljite.

ili hidraulina provodljivost je mera sposobnosti zemljita daproputa vodu nanie.Stepen lateralnog kretanja podzemnih voda u dubljim slojevimazemljita, takoe je odreen permeabilnou.Brzina kretanja vode nanie je obino 1 5 cm3/h(0,5 cm3/h veoma sporo, 15 cm3/h veoma brzo).Zavisi od teksture zemljita (grub pesak u pustinjama ima velikupermeabilnost, dok aluvijalna zemljita fine strukture mogupokazati veoma nisku permeabilnost).Zemljita sa razvijenom strukturom su propustljivija od onih bezdefinisane strukture.Vana osobina zemljita jer utie na hemijske procese. Tako,zemljita sa malom permeabilonu, mogu da postanupoplavljena, to dovodi do stvaranja potencijalno redukcionihuslova. Zatim, permeabilnost utie na transport hemikalijakroz zemljite.


Reflektuje sastav Zemljine kore: O, Si, Al.U sastav zemljita ulaze svi poznati elementi(10-15 elemenata najzastupljeniji).Elementarni sastav zavisi od:o vrste zemljita (razliit sastava stena od kojih je zemljite

nastalo)o zemljinog horizonta (starost zemljita).Pedosfera je bogatija Si, C, O, H, N od litosfere,ali je siromanija Ca, Mg, Na, K od litosfere.

ukupni elementi dostupni elementiDostupni elementi su onaj deo elemenata koji mogu da

uestvuju u hemijskim i biolokim reakcijama.

Reflektuje sastav Zemljine kore: O, Si, Al.U sastav zemljita ulaze svi poznati elementi(10-15 elemenata najzastupljeniji).Elementarni sastav zavisi od:o vrste zemljita (razliit sastava stena od kojih je zemljite

nastalo)o zemljinog horizonta (starost zemljita).Pedosfera je bogatija Si, C, O, H, N od litosfere,ali je siromanija Ca, Mg, Na, K od litosfere.

ukupni elementi dostupni elementiDostupni elementi su onaj deo elemenata koji mogu da

uestvuju u hemijskim i biolokim reakcijama.Hemija ivotne sredine I (T. Anelkovi) 26

ivi organizmi(edafon)

Zemljinaorganskamaterija

Neizmenjenmaterijal

Transformisaniproizvodi(humus)

Nehuminskesupstance

Huminskesupstance

Organska materija zemljita


ivi organizmi(edafon)

Zemljinaorganskamaterija

Neizmenjenmaterijal

Transformisaniproizvodi(humus)

Nehuminskesupstance

Huminskesupstance

Organska materija zemljita

Definicije ZOM i HSIzraz DefinicijaOrganski ostaci Neraspadnuta biljna i ivotinjska tkiva i proizvodi

njihove delimine dekompozicije.Zemljina biomasa Organska materija u formi ivog mikrobialnog tkiva.Humus Sva organska jedinjenja u zemljitu, izuzev neraspad-

nutih biljnih i ivotinjskih tkiva, njihovih proizvodadelimine dekompozicije i zemljine biomase.

Zemljina organska materija Isto to i humus.Huminske supstance Grupa visokomolekularnih braon do mrko obojenih sup-

stanci, nastalih tokom sekundarnih reakcija sinteze.Izraz se koristi kao generiko ime da bi se opisaoobojeni materijal ili njegove frakcije dobijene nabazi njihove rastvorljivosti.

Nehuminske supstance Jedinjenja koja pripadaju poznatim klasama jedinjenja ubiohemiji, kao to su aminokiseline, ugljeni hidrati,masti, voskovi, smole i organske kiseline. Humusverovatno sadri veinu, ako ne i sva, biohemijskajedinjenja koja ivi organizam moe da sintetie.

Humin U alkalijama nerastvorna frakcija humusa.Huminska kiselina Materija mrke boje koja se moe ekstrahovati iz zem-

ljita razliitim reagensima i koja je nerastvorna urazblaenim kiselinama.

Fulvo kiselina Materija svetle boje koja ostaje u rastvoru nakon udalja-vanja huminske kiseline, acidifikacijom.

Himatomelanska kiselina Deo huminske kiseline koji je rastvoran u alkoholu.

Izraz DefinicijaOrganski ostaci Neraspadnuta biljna i ivotinjska tkiva i proizvodi

njihove delimine dekompozicije.Zemljina biomasa Organska materija u formi ivog mikrobialnog tkiva.Humus Sva organska jedinjenja u zemljitu, izuzev neraspad-

nutih biljnih i ivotinjskih tkiva, njihovih proizvodadelimine dekompozicije i zemljine biomase.

Zemljina organska materija Isto to i humus.Huminske supstance Grupa visokomolekularnih braon do mrko obojenih sup-

stanci, nastalih tokom sekundarnih reakcija sinteze.Izraz se koristi kao generiko ime da bi se opisaoobojeni materijal ili njegove frakcije dobijene nabazi njihove rastvorljivosti.

Nehuminske supstance Jedinjenja koja pripadaju poznatim klasama jedinjenja ubiohemiji, kao to su aminokiseline, ugljeni hidrati,masti, voskovi, smole i organske kiseline. Humusverovatno sadri veinu, ako ne i sva, biohemijskajedinjenja koja ivi organizam moe da sintetie.

Humin U alkalijama nerastvorna frakcija humusa.Huminska kiselina Materija mrke boje koja se moe ekstrahovati iz zem-

ljita razliitim reagensima i koja je nerastvorna urazblaenim kiselinama.

Fulvo kiselina Materija svetle boje koja ostaje u rastvoru nakon udalja-vanja huminske kiseline, acidifikacijom.

Himatomelanska kiselina Deo huminske kiseline koji je rastvoran u alkoholu.

Osobina Primedba Uticaj na zemljiteBoja Tipina tamna boja mnogih zemljita je

uzrokovana organskom materijom.M oe olakati i ubrzati zagrevanje.

Zadravanjevode

Organska materija moe da zadri 20 puta vievode od svoje teine.

Spreava suenje i skupljanje zemljita.M oe znaajno poboljati mo zadra-vanja vlage peskovitih zemljita.

Veza samineralimagline

Dolazi do cementiranja zemljinih estica ustrukturne jedinice agregate.

Omoguava razmenu gasova. Stabilizujestrukturu. Poveava permeabilnost.

Helatizacija Formira stabilne komplekse sa Cu 2+, M n2+,Zn2+ i drugim polivalentnim katjonima.

M oe poveati dostupnost mikronutrienataviim biljkama.

Rastvorljivostu vodi

Nerastvorljivost organske materije prouzro-kovana je njenom asocijacijom sa glinom.Takoe, i soli dvo- i trovalentnih katjona saorganskom materijom su nerastvorne. Izolo-vana organska materija je delimino rastvor-na u vodi.

M alo organske materije se gubi izlui-vanjem.

Puferskikapacitet

Organska materija pokazuje puferske osobineu blago kiselom, neutralnom i alkalnomopsegu.

Omoguava odravanje priblino konstan -tne pH vrednosti zemljita.

Izmenakatjona

Ukupna kiselost izolovanih frakcija humusa sekree od 3 do 14 molkg -1.

M oe poveati kapacitet izmene katjonazemljita. Od 20 do 70% katjonskogkapaciteta mnogih zemljita potie odorganske materije.

M ineralizacija Dekompozicijom organske materije nastajeCO 2, 243434 SO,PO,NO,NH .

Izvor nutritivnih elemenata za rast biljaka.

Vezivanje saorganskimjedinjenjima

Utie na bioaktivnost, perzistenciju i b iodegra-dabilnost pesticida i drugih organskih jedi-njenja.

M odifikuje aplikativnu koliinu pesticida.

Osobine humusa i njegov uticaj na zemljiteOsobina Primedba Uticaj na zemljite

Boja Tipina tamna boja mnogih zemljita jeuzrokovana organskom materijom.

M oe olakati i ubrzati zagrevanje.

Zadravanjevode

Organska materija moe da zadri 20 puta vievode od svoje teine.

Spreava suenje i skupljanje zemljita.M oe znaajno poboljati mo zadra-vanja vlage peskovitih zemljita.

Veza samineralimagline

Dolazi do cementiranja zemljinih estica ustrukturne jedinice agregate.

Omoguava razmenu gasova. Stabilizujestrukturu. Poveava permeabilnost.

Helatizacija Formira stabilne komplekse sa Cu 2+, M n2+,Zn2+ i drugim polivalentnim katjonima.

M oe poveati dostupnost mikronutrienataviim biljkama.

Rastvorljivostu vodi

Nerastvorljivost organske materije prouzro-kovana je njenom asocijacijom sa glinom.Takoe, i soli dvo- i trovalentnih katjona saorganskom materijom su nerastvorne. Izolo-vana organska materija je delimino rastvor-na u vodi.

M alo organske materije se gubi izlui-vanjem.

Puferskikapacitet

Organska materija pokazuje puferske osobineu blago kiselom, neutralnom i alkalnomopsegu.

Omoguava odravanje priblino konstan -tne pH vrednosti zemljita.

Izmenakatjona

Ukupna kiselost izolovanih frakcija humusa sekree od 3 do 14 molkg -1.

M oe poveati kapacitet izmene katjonazemljita. Od 20 do 70% katjonskogkapaciteta mnogih zemljita potie odorganske materije.

M ineralizacija Dekompozicijom organske materije nastajeCO 2, 243434 SO,PO,NO,NH .

Izvor nutritivnih elemenata za rast biljaka.

Vezivanje saorganskimjedinjenjima

Utie na bioaktivnost, perzistenciju i b iodegra-dabilnost pesticida i drugih organskih jedi-njenja.

M odifikuje aplikativnu koliinu pesticida.

Sastav zemljita jakovarira kako uhorizontalnom takoi u vertikalnompravcu.

Spoljanja i unutranjamorfologijazemljita.

Serija horizontalnihslojeva koji serazlikuju po boji i/iliteksturi horizonti.

Skup zemljinihhorizonata inizemljini profil.

Sastav zemljita jakovarira kako uhorizontalnom takoi u vertikalnompravcu.

Spoljanja i unutranjamorfologijazemljita.

Serija horizontalnihslojeva koji serazlikuju po boji i/iliteksturi horizonti.

Skup zemljinihhorizonata inizemljini profil.

Fizike i hemijske osobine zemljita nisu jedinstvene zazemljite, zemljite ne predstavlja monolitnu masunepromenjenog sastava.

Sastav zemljita jako varira kako u horizontalnom tako i uvertikalnom pravcu.

Ako se posmatra zemljite u svom horizontalnom pravcu(neki predeo) oigledne su razlike u reljefu, boji zemljita,strukturi. Tada govorimo o spoljanjoj morfologiji zemljita.

Mada manje vidiljive, znaajne su i razlike u fizikim ihemijskim osobinama zemljita u vertikalnom pravcu. Tadagovorimo o unutranjoj morfologiji zemljita kojapodrazumeva izgled vertikalnog preseka ili profila zemljita.

Na tom vertikalnom preseku zemljita mogu se uoiti serijahorizontalnih slojeva koji se razlikuju po boji i/ili teksturi.Takvi slojevi se zovu horizonti, a skup zemljinih horizonataini zemljini profil.

Fizike i hemijske osobine zemljita nisu jedinstvene zazemljite, zemljite ne predstavlja monolitnu masunepromenjenog sastava.

Sastav zemljita jako varira kako u horizontalnom tako i uvertikalnom pravcu.

Ako se posmatra zemljite u svom horizontalnom pravcu(neki predeo) oigledne su razlike u reljefu, boji zemljita,strukturi. Tada govorimo o spoljanjoj morfologiji zemljita.

Mada manje vidiljive, znaajne su i razlike u fizikim ihemijskim osobinama zemljita u vertikalnom pravcu. Tadagovorimo o unutranjoj morfologiji zemljita kojapodrazumeva izgled vertikalnog preseka ili profila zemljita.

Na tom vertikalnom preseku zemljita mogu se uoiti serijahorizontalnih slojeva koji se razlikuju po boji i/ili teksturi.Takvi slojevi se zovu horizonti, a skup zemljinih horizonataini zemljini profil.

Horizonti u tlu

- svi horizonti ne moraju biti razvijeni- nezrela tla nemaju horizont B- erozija moe ukloniti horizont O, A,itd.- detaljnim prouavanjem horizonti semogu podeliti na podhorizonte (A1,A2, A3,)- prema nekim podelama O = A0, A =A1 i E = A2- R=matini supstrat

R

- svi horizonti ne moraju biti razvijeni- nezrela tla nemaju horizont B- erozija moe ukloniti horizont O, A,itd.- detaljnim prouavanjem horizonti semogu podeliti na podhorizonte (A1,A2, A3,)- prema nekim podelama O = A0, A =A1 i E = A2- R=matini supstrat

Horizont O

- gotovo ista, delom raspadnuta, organskamaterija

Horizont A

-tamno obojeni horizont, sastoji se od humusa imineralnih zrna-horizont karakteristian po delominomizluivanju/ispiranju.-Ispiranje je praeno proceivanjem vode s povrine udublje slojeve. Neke vrste se ispiru u jonskom obliku urastvoru (Ca, Na, K, Mg,), a neke se transportuju u vidukoloida (Fe,Al-hidroksidi, H4SiO4).-glavni katalizator izluivanja je humus (kompleksna i vrlootporna smesa smeih do tamnosmeih amorfnih ikoloidnih supstanci nastalih uglavnom raspadom biljaka.Neke sastojke humusa mogu sintetisati i organizmi koji iveu tlu).-organske kiseline i organski kompleksi koji nastaju uhumusu bakterijskom aktivnou te CO2 nastaoraspadom humusa takoe doprinose izluivanju uhorizontu A.-snieni pH doprinosi raspadu minerala te mobilizacijimetala adsorbovanih na mineralima glina, Fe i Al-okside/hidrokside te organsku materiju.

-tamno obojeni horizont, sastoji se od humusa imineralnih zrna-horizont karakteristian po delominomizluivanju/ispiranju.-Ispiranje je praeno proceivanjem vode s povrine udublje slojeve. Neke vrste se ispiru u jonskom obliku urastvoru (Ca, Na, K, Mg,), a neke se transportuju u vidukoloida (Fe,Al-hidroksidi, H4SiO4).-glavni katalizator izluivanja je humus (kompleksna i vrlootporna smesa smeih do tamnosmeih amorfnih ikoloidnih supstanci nastalih uglavnom raspadom biljaka.Neke sastojke humusa mogu sintetisati i organizmi koji iveu tlu).-organske kiseline i organski kompleksi koji nastaju uhumusu bakterijskom aktivnou te CO2 nastaoraspadom humusa takoe doprinose izluivanju uhorizontu A.-snieni pH doprinosi raspadu minerala te mobilizacijimetala adsorbovanih na mineralima glina, Fe i Al-okside/hidrokside te organsku materiju.

Horizonti nastaju kao rezultat kompleksnih interakcija koji seodvijaju tokom alteracije, tj. povrinskog raspadanja. Kinicakoja perkolira kroz zemljite nosi sa sobom rastvorene ikoloidne vrste estice ka niim horizontima u kojima se onitaloe. Bioloki procesi (kao to je bakterijsko razlaganjeostataka biljaka), dovode do stvaranja slabo kiselog CO2,organskih kiselina, i kompleksinh jedinjenja koji se takoeprenose kinicom ka niim horizontima gde interaguju saglinama i drugim mineralima, pri emu dovode do njihovogpreobraaja, tj. alteracije.

Povrinski sloj zemljita, nekoliko desetina santimetaradebljine, je poznat kao A horizont - povrinski sloj. Ovaj slojje sloj maksimalne bioloke aktivnosti u zemljitu i sadrinajvie ZOM. Metalni joni i estice gline u ovom A horizontupodleu znaajnom izluivanju.

Horizonti nastaju kao rezultat kompleksnih interakcija koji seodvijaju tokom alteracije, tj. povrinskog raspadanja. Kinicakoja perkolira kroz zemljite nosi sa sobom rastvorene ikoloidne vrste estice ka niim horizontima u kojima se onitaloe. Bioloki procesi (kao to je bakterijsko razlaganjeostataka biljaka), dovode do stvaranja slabo kiselog CO2,organskih kiselina, i kompleksinh jedinjenja koji se takoeprenose kinicom ka niim horizontima gde interaguju saglinama i drugim mineralima, pri emu dovode do njihovogpreobraaja, tj. alteracije.

Povrinski sloj zemljita, nekoliko desetina santimetaradebljine, je poznat kao A horizont - povrinski sloj. Ovaj slojje sloj maksimalne bioloke aktivnosti u zemljitu i sadrinajvie ZOM. Metalni joni i estice gline u ovom A horizontupodleu znaajnom izluivanju.

Horizont E

-svjetlo obojeni horizont s malo organskematerije-horizont karakteristian po intezivnomizluivanju/ispiranju.-ovaj horizont moe nedostajati u suvimklimama ili mladim zemljitima.

Horizont B

-smee do naranasto obojen horizont.-rastvorene i koloidne vrste (gline,hidroksidi, silicijumova kiselina) mogu bitiodloene u ovom horizontu.-crvena boja ukazuje na prisustvo Fe-oksida-mogue su i manje koliine organskematerije.

-smee do naranasto obojen horizont.-rastvorene i koloidne vrste (gline,hidroksidi, silicijumova kiselina) mogu bitiodloene u ovom horizontu.-crvena boja ukazuje na prisustvo Fe-oksida-mogue su i manje koliine organskematerije.

Horizont C

-svjetliji od horizonta B-malo ili potpuno bez org. materije.-rastresiti deo matinog supstrata bez znakovapedogenetskih procesa karakteristinih za ostale horizonte-moe predstavljati troeni stenski materijal in situ ilimaterijal transportovan vodenim tokovima, vetrom,gravitacijom,- neorganski procesi troenja stena uvek su izraeni naveim dubinama od dubina formiranja tla.

-svjetliji od horizonta B-malo ili potpuno bez org. materije.-rastresiti deo matinog supstrata bez znakovapedogenetskih procesa karakteristinih za ostale horizonte-moe predstavljati troeni stenski materijal in situ ilimaterijal transportovan vodenim tokovima, vetrom,gravitacijom,- neorganski procesi troenja stena uvek su izraeni naveim dubinama od dubina formiranja tla.

Vanost razlikovanja horizonata prilikom uzorkovanja:-ukoliko radimo prospekciju metala koji su sadrani urezidualnim mineralima (Ti, Cr, Zr,) tada emo uzorkovatihorizontA.-ukoliko radimo prospekciju mobilnih metala tada emouzorkovati horizont B u kojem su se ti metali nataloili.

Sledei sloj je B horizont ili iluvijalni horizont. Ovaj horizontprima sve materije koje su isprane (izluene) iz A horizonta, ito OM, soli i estice gline. U procesu zagaivanja zemljitadrugi horizont je posebno vaan, zbog povienog sadrajaglina koje jonoizmenjivaki vezuju mnoge materije. U njemuse najvie koncentruju tetni metali kao to su Pb, Cd, Hg,Co, Ni, radioaktivni Cs i dr. Znai, oni se vezuju za gline, tj.fiksiraju se glinama.

C horizont predstavlja rastresiti deo matine stene, a R jevrsta stena. C i R sloj ne pripadaju zemljitu.

Sledei sloj je B horizont ili iluvijalni horizont. Ovaj horizontprima sve materije koje su isprane (izluene) iz A horizonta, ito OM, soli i estice gline. U procesu zagaivanja zemljitadrugi horizont je posebno vaan, zbog povienog sadrajaglina koje jonoizmenjivaki vezuju mnoge materije. U njemuse najvie koncentruju tetni metali kao to su Pb, Cd, Hg,Co, Ni, radioaktivni Cs i dr. Znai, oni se vezuju za gline, tj.fiksiraju se glinama.

C horizont predstavlja rastresiti deo matine stene, a R jevrsta stena. C i R sloj ne pripadaju zemljitu.

Razlog razlike u sastavu atmosferskog izemljinog vazduha lei u biolokimprocesima koji se odvijaju u zemljitu.

Tano Netano

Razlog razlike u sastavu atmosferskog izemljinog vazduha lei u biolokimprocesima koji se odvijaju u zemljitu.

Tano Netano


Glinovita frakcija zemljita se sastoji izminerala gline, organske materije, finorasporeenih primarnih minerala ihidratisanih oksida Fe i Al.

Tano Netano

Glinovita frakcija zemljita se sastoji izminerala gline, organske materije, finorasporeenih primarnih minerala ihidratisanih oksida Fe i Al.

Tano Netano


Zemljita kod kojih je odnos peska, praine igline optimalan za agrokulturu se nazivaju___________________________.


Smanjenjem veliine estica zemljita,smanjuje se i specifina povrina zemljita.

Tano Netano

Smanjenjem veliine estica zemljita,smanjuje se i specifina povrina zemljita.

Tano Netano


Izluivanje polutanata iz zemljita e bitivee ukoliko je udeo gline u zemljitu vei.

Tano Netano

Izluivanje polutanata iz zemljita e bitivee ukoliko je udeo gline u zemljitu vei.

Tano Netano


Kapacitet zadravanja vode u zemljitu ebiti vei ukoliko je udeo gline visok.

Tano Netano

Kapacitet zadravanja vode u zemljitu ebiti vei ukoliko je udeo gline visok.

Tano Netano


Pedosfera je bogatija Si, C, N od litosfere,ali je siromanija Ca, Mg, Na, K odlitosfere.

Tano Netano

Pedosfera je bogatija Si, C, N od litosfere,ali je siromanija Ca, Mg, Na, K odlitosfere.

Tano Netano


7. nastanak, sastav i osobine zemljišta_opt

Documents