Novembar, 2013. MOTIVACIJAPsihologija za nastavnike

Motivacija - je proces koji stimulie nae ponaanje ili nas pokree na akciju.Movere, lat. Motiv - inilac u organizmu individue koji je pokree na odreenu aktivnost ili ka odreenom zadatku.

Vrste motivaHOMEOSTATSKI nedostatak ili viak neega u organizmu je u osnovi ove vrste motiva, neprijatnost traje sve dok se ponovo ne uspostavi ravnotea (homeostaza).Primer: glad, e, potreba za snom...

NEHOMEOSTATSKI organizam ne tei otklanjanju stimulacije, ve novoj stimulaciji i poveanju draenja.Primer: motiv za druenjem, sticanjem znanja, postignuem...

Zato deca idu u kolu? Zato deca ue?

Vrste motivacijeINTRINZIKA MOTIVACIJAIzvori motivacije su odreeni psiholokim potrebama. Osoba se angauje jer joj je aktivnost interesantna, izazovna i ispunjujua. (radoznalost, interesovanje za predmet...)EKSTRINZIKA MOTIVACIJAIzvori motivacije su izvan osobe, spoljanji i sredinski. Osoba se angauje pre svega zbog posledica koje e uslediti. (nagrade, kazne, drutveni pritisak...)

AMOTIVACIJA osoba ne uvia povezanost izmeu svojih postupaka i posledica.

Teorije motivacije u kolskom kontekstuBihejvioralna teorijaHumanistika teorijaKognitivna teorijaSocio-kognitivna teorijaSociokulturalna teorija

Orijentacija Teorija Glavni predstavnik/ci Pogled na motivaciju Implikacije za nastavu Bihejvioristika Humanistika Teorija potreba Teorija dispozicije Kognitivistika Atribuciona teorija Orijentacija na cilj Socio-kognitivistika Sociokulturalna

Bihejvioralna teorija motivacije(Skinner)Naglaava znaaj spoljanjih dogaaja i potkrepljenja za usmeravanje ponaanja Potkrepljenje je svaki stimulus koji uzrokuje/uslovljava odreeno ponaanje i poveava verovatnou njegovog javljanja.Pozitivno i negativno potkrepljenjeKazna

Poveite pojmove iz leve kolene sa situacijama datim u desnoj koloni.Pozitivno potkrepljenjeNegativno potkrepljenjeKaznaPolicija zaustavlja vozae i nagrauje ih okoladom ukoliko su vezali pojas, to za posledicu ima uestalije vezivanje pojasa od strane vozaa.Fudbaler od poetka utakmice igra grubo. Nakon grubog faula dobija uti karton. U nastavku utakmice fudbaler se pridrava pravila fer igre.Sada ee sreuje sobu da bi izbegao zvocanje svog cimera.

PREDAH (TIME-OUT)

Od 2 do 10 godina.Dete se uklanja iz stimulativne i prijatne situacije u kojoj ispoljava maladaptivno ponaanje i smeta se na kratko u dosadno, nestimulativno okruenje.Odabrati jedno ili dva ponaanja na koja e se primenjivati time-out.Izabrati dosadno mesto.Objasniti detetu ta znai time-out.Kada se maladaptivno ponaanje dogodi:Poslati dete u time-out koristei ne vie od 10 rei u 10 sekundi.Ukljuiti tajmer na predvieno vreme (jedna minuta po godini starosti deteta) i staviti ga na mesto odakle i dete moe da ga uje.Saekati da tajmer zazvoni, a za to vreme ne poklanjati panju detetu.Poto je proao time-out pitati dete zato je poslato u kaznu.

*

Ekonomija etona

Od 6 do 12 godina.Osnovna ideja pozitivno potkrepljivanje eljenog ponaanjaOblikovanje umesto prevelikih poetnih zahtevaetoni predstavljaju sekundarne potkrepljive. Izabrati ponaanje koje bi trebalo izmeniti. (Formulisati ponaanje afirmativno. Ne: Prestani da dri krevet neurednim., ve?)Napraviti kalendar za nagraivanje. (Ispisati ponaanja i pored svakog naznaiti u koje vreme e se proveriti da li je ponaanje ispoljeno i koliko svako od ponaanja nosi poena/etona.)Napisati ponudu nagrada u saradnji sa detetom. (Odrediti vrednost svake nagrade u poenima/etonima.)Voditi rauna o zaraenim/potroenim poenima/etonima.Prekinuti primenu programa kada doe do izmene u ponaanju.

*

Ugovor sa detetom

Starost 12 i vie godina.Sastavlja se kroz saradnju sa detetomSastavlja se pisani ugovor o:eljenom ponaanju/ciljunainu nagraivanjavremenskom intervaluposledicama krenja ugovoraUgovor je potpisan od strane obe strane.Primer: Vreme vraanja kui prilikom nonog izlaska u grad; Definisanje obaveza prilikom kupovine novog kunog ljubimca.

**Template copyright 2005 www.brainybetty.com

Template copyright 2005 www.brainybetty.com

Funkcionalna bihejvioralna analizaPretpostavka je da ometajua ponaanja imaju funkciju prenoenja poruke. Beleenjem informacija o kontekstu u kom se javlja ponaanje pokuava se odgovoriti na pitanja: Kome je upuena poruka? i ta uenik poruuje? Kada uoimo pravilnost u javljanju ponaanja, pokuavamo tu pravilnost naruiti menjanjem inioca za koje pretpostavljamo da izazivaju ometajue ponaanje. I na kraju, ometajue ponaanje, pokuavamo zameniti prihvatljivim oblikom ponaanja.Ukoliko dete esto ispoljava odreeni oblik ometajueg ponaanja (vrisak, tantrum, agresija prema sebi ili prema drugima), svaki put kada se odreeno ponaanje pojavi zabeleite:1. Koji je deo asa? Koji je deo (kolskog) dana?2. ta je neposredno prethodilo pojavi ometajueg ponaanja?3. Opiite ponaanje4. Kakve reakcije prisutnih osoba izaziva ometajue ponaanje?

*

Humanistika teorija motivacijeReakcija na bihejvioralnu teorijuPojedinca na aktivnost pokreu unutranje potrebe i intrinzika napetost, pre nego spoljanje nagrade ili kazne.

Humanistika teorija motivacijeTeorija potreba (Abraham Maslov)

Humanistike teorije motivacijeTeorija dispozicije (David McClelland)Pojedinci su motivisani za aktivnost da bi zadovoljili svoje potrebe za postignuem, uticajem i afilijacijom.Kada su ove potrebe frustrirane u kolskom kontekstu uenik gubi samopouzdanje i izbegava kolu, dok se nastavnik osea nekompetentnim, usamljenim i bespomonim.

Kognitivistike teorije motivacijePojedinci su pokrenuti da delaju razmiljanjem, uverenjima i atribucijama koje formiraju u odnosu na spoljanji dogaaj.

Kognitivistike teorije motivacijeAtribuciona teorija (Bernard Weiner)Nain na koji pojedinci opaaju i interpretiraju uzroke svog uspeha ili neuspeha su glavne determinante motivacije.Prema Vajneru, uenici svoje uspehe i neuspehe pripisuju:SposobnostimaUloenom truduSreiTeini zadatka

Kognitivistike teorije motivacijeAtribuciona teorija (Bernard Weiner)

Atribucije su zakljuci osobe o opaenim uzrocima odreenih njenih ponaanja ili relevantnih dogaaja1. Lokus kontrole (unutra-spolja)2. Stabilnost (stabilno-nestabilno)3. Kontrola (kontrolabilno-nekontrolabilno)

Kognitivistike teorije motivacijeAtribuciona teorija (Bernard Weiner)Funkcionalni stil atribucije oznaava tendenciju individue da svoj uspeh pripie sposobnostima i uloenom naporu, a da svoje kasnije neuspehe pripie nedovoljnom trudu. Osobe sa disfunkcionalnim stilom atribucije tee da sopstvene uspehe i neuspehe pripisuju spoljanjim uzrocima ili, pak, kad su u pitanju neuspesi, svom nedostatku sposobnosti.Atribucioni stilovi se formiraju tokom ivota kroz reakcije relevantnih drugih.

Kognitivistike teorije motivacijeAtribuciona teorija (Bernard Weiner)ta moe da uradi nastavnik?Povratna informacija:sledi neposredno nakon izrade zadatka;usmerena na unutranje, nestabilne, kontrolabilne faktore (uloeni trud);je razumljiva, specifina, usmerena na ponaanje, a ne na nameru;naglaava pozitivan uinka, dok u sluaju negativnog usmerava na tano reenje;usmerava uenika na proces, a ne na ishod.

Kognitivistike teorije motivacijeOrijentacija na cilj (Maehr & Zusho)Orijentacija na postignue dostizanje postavljenih standarda postignua ili poreenje sa drugima.

Orijentacija na znanje takmienje sa samim sobom; unutranja motivacija.

Socio-kognitivna teorija motivacije(Bandura, 1977, 1986)Motivacija je produkt dva elementa:Oekivanje sopstvenog uspehaStepen vrednovanja ishoda

Ukoliko neki od ovih elemenata nije zadovoljen, osoba je nisko motivisana za odreeni zadatak.

Sociokulturalna teorija(Lav Vigotski)Sve to radimo se odvija u kulturolokom kontekstuNa nae akcije ne utiu samo faktori unutar individue ve i mnotvo grupa kojima pojedinac pripada (kola, porodica, vrnjaci...) i koje mu pomau da se socijalizuje i formira svoj identitet.

Pigmalion efekatPigmalion efekat se sastoji u tome da visoka oekivanja od uenika, nesvesno usmeravaju ponaanje nastavnika, rezultujui boljim postignuima uenika koji na taj nain opravdavaju poetna oekivanja.Oekivanja nastavnika postaju samoispunjujue proroanstvo.

Samoispunjujue proroanstvo

Domai zadatakStudija sluaja: Marina je uenica sedmog razreda. Prole godine, nakon razvoda roditelja, Marina se sa majkom doselila u tvoj grad. Upisala se u kolu i ukljuena je u odeljenje kom si ti odeljenski stareina. esti razred zavrila je vrlo dobrim uspehom, pokazujui izuzetnu zainteresovanost i uspeh na predmetu koji ti predaje. Marina je jako stidljiva i utljiva devojica. Isprva su joj druge devojice iz odeljenja prilazile i zapoinjale razgovor sa njom, ali im bi sa nekim uspostavila prijateljski kontakt Marina bi postajala preterano zahtevna u pogledu panje i vremena, te su svi odnosi pucali ve na poetku. Deaci u odeljenju nisu pokazivali interesovanje za Marinu. Sada, na poetku sedmog razreda, Marina uglavnom sedi sama na asovima na kojima nastavnici doputaju uenicima da biraju raspored sedenja i odmore provodi sama. Iz razgovora sa drugim uenicima, zakljuuje da nemaju kontakt sa Marijom izvan kole. U poslednje vreme, Marina na asovima izgleda odsutno, neredovno radi domae zadatke i nastavnici izvetavaju da je popustila u uenju, zbog ega je dobila nie ocene od uobiajenih na prvim proverama znanja.

Domai zadatak Osvrui se na predstavljene teorije motivacije, napii esej u kom e opisati na koji nain bi se ti postavio/la u ovoj situaciji.

Tvoj esej bi trebalo da da odgovor na sledea pitanja:Prema tvom miljenju, da li bi nastavnik trebalo da se bavi situacijama slinim opisanoj?Koje jake i slabe strane prepoznaje kod Marine?ta bi ti, kao nastavnik/odeljenski stareina, uinio u ovoj situaciji?

LINOSTPsihologija za nastavnikeNovembar 2013.

Veba za zagrijavanje

U gornjem levom uglu napiite Vau ifru: prvo slovo imena majke, dan i mesec roenja, pol (m ili ), godina studija, oznaka odeljenja.Navedite pet osobina koje, po Vaem miljenju, ima tipian nastavnik u SrbijiNavedite pet osobina koje bi, po Vaem miljenju, trebao imati idealan nastavnikOcenite u kojoj meri su kod Vas zastupljene navedene osobine zaokruivanjem jednog broja od 1 do 5, pri emu 1 oznaava Skoro nikada se ne ispoljava, 3 Nisam siguran/a, a 5 oznaava To je osobina koja je centralna za mene kao linost

OdreenjePersona, lat. pozorina maska

Dinamika organizacija onih psihofizikih sistema unutar individue koji odreuju njeno karakteristino ponaanje i njen karakteristian nain miljenje

Tri osnovne karakteristike linosti:Integritet, tj. celovitostJedinstvenost, tj. osobnostIzvesna doslednost

Jugova tipologija linostiIntrovertovani i ekstravertovani tip

Neke crtistike teorije linostiAjzenk NeuroticizamEkstraverzija

Neke crtistike teorijeLeksika hipotezaPretpostavka da su sve znaajne individualne razlike zabeleene u nekom periodu evolucije jezika i oblikovane u terminima crta linosti. Leksika hipoteza tvrdi da se analiziranjem ovih termina, ovekoveenih u jeziku, moe doi do bazinih dimenzija linosti

Neke crtistike teorijeKosta i MekKre Velikih pet:Neuroticizam (emoc.nestabilnost: strah, uznemirenost, krivica, impulsivnost, depresivnost..)Ekstravezija (drutvenost: toplina, aktivitet, optimizam i pozitivne emocije)Otvorenost (radoznalost, preferencija razliitosti, estetska senzitivnost...)Saradljivost (iskrenost, altruizam, popustljivost, blaga narav...)Savesnost (samokontrola: promiljenost, striktno pridravanje sopstvenih principa...)

Eriksonova teorija razvoja identitetaSvojstvo linosti po kojem se osoba prepoznaje meu drugima isticanjem svojih osobina

Rezultat je slike o sebi nastale opaanjem ponaanja drugih prema nama .

Osim bliskih ljudi, na formiranje ego-identiteta utiu i inherentna ljudska svojstva, ili kako ih humanisti zovu, zaostali potencijali koje ovek ima potrebu da razvije i ispolji nezavisno od toga kako ih okolina prima.Epigenetsko naeloSvaki uzastopni stupanj je potencijalna kriza zbog radikalne promene perspektiva

Faze u razvoju identiteta Eriksonova teorija

Osnovni konfliktOkviran uzrastPozitivno razreenjeNegativno razreenjePoverenje naspram NepoverenjaOd roenja do 12-18. mesecaSticanje poverenja u okolinu, oseanja sigurnosti i odvanosti. Sposobnost da prebrodi frustraciju i odloi trenutno zadovoljenje potreba.Rezignacija, sumnjiavost i odbojnost.Autonomija naspram Sumnje/Stida18 meseci do 3 godineSticanje poverenja u svoje sposobnosti, a time vee samopouzdanje, volju, samokontrolu i samosvest. Fleksibilan pristup prema ivotu.Prisilne radnje, ambivalencija ili preterana zavisnost, koji vode ka oslabljenoj volji i potekoama da se napravi razlika izmeu svojih i tuih potreba. Stidljivost, sumnja i loa kontrola impulsa. Borba za autonomiju esto se koncentrie oko navika istoe.Inicijativa naspram Krivice3 - 6 godinaPodsticanje preduzimljivosti i radoznalosti.Oseanje krivice, pasivnost i nedostatak inicijative, i u delima i u oseajima.Marljivost naspram Inferiornost6 - 12 godinaKompetentnost i adekvatnost.Oseaj inferiornosti i neadekvatnosti u odnosu na sopstvene potrebe i zahteve socijalnog okruenja.Identitet naspram Zbrke identitetaAdolescencija12 - 18 godinaRazvoj identiteta i snalaenje u socijalnim relacijama.Konfuzija i nisko samopotovanje.Intimnost naspram izdvojenostiRano odraslo doba19 - 40 godinaFormiranje partnerskih relacija i intimnosti.Usamljenost i izolacija.Stvaranje naspram ZastojaSrednje odraslo doba40 - 65 godinaFormiranje porodice, roditeljstvo i kreativnost od koje imaju koristi drugi ljudi.Stagnacija i nizak kvalitet ivota.Integritet naspram OajanjaPozno odraslo doba> 65 godinaOseanje ispunjenosti, prihvatanje sopstvenog ivota i ivotna mudrost.aljenje, ogorenost i oaj zbog protraenosti ivota.

Pokuajte da odredite koju razvojnu krizu, prema Eriksonu, je Kosta neuspeno razreio? Kosta je etrnaestogodinji deak koji ide u 7. razred osnovne kole. Ovog leta Kosta se doselio u Beograd iz Novog Sada. Nedavno je Kosta bio upuen kod kolskog psihologa zbog loeg postignua u koli, ali i zbog problematinog ponaanja. Njegov dosije pokazuje da je ponavljao prvi i trei razred, dok je u ostalim razredima i iz ostalih predmeta uglavnom dobijao dvojke. Njegov odeljenski stareina navodi da nije siguran kakve su Kostine akademske sposobnosti, jer ne radi redovno domae zadatke, niti zadatke koje nastavnici zadaju na asu. esto se glupira na asu i pismene i kontrolne zadatke, kao ni ocene ne shavata ozbiljno.

Taan odgovor: Marljivost naspram inferiornosti

Taan odgovor: Odgovornost/marljivost naspram inferiornosti

Pokuajte da odredite koju razvojnu krizu, prema Eriksonu, je Marija neuspeno razreila?Marija ima 24 godine i zavrila je Gimnaziju u Boru. Nakon gimnazije upisala je Medicinski fakultet u Beogradu, ali je odluila da ne eli time da se bavi. Naredne godine upisala je Pedagogiju. I sada joj je ostao samo diplomski rad na ovom fakultetu. Marija je razmiljala i da upie Pravni fakultet, ali je nedavno shvatila da ne eli karijeru u toj oblasti. Trenutno nema nikakve planove u pogledu svoje karijere. Moda e se ak zaposliti kao konobarica godinu dana, a posle toga, ko zna?

Taan odgovor: Identitet naspram konfuzije uloga

Domai zadatak:Napiite studiju sluaja osobe koju poznajete, a koja e ilustrovati neuspeno razreenu neku od Eriksonovih razvojnih kriza.

Navedite preporuke za relevantne druge (nastavnike, roditelje, prijatelje, partnera zavisno od razvojne faze) ta su oni mogli/mogu uraditi da podre osobu koju ste opisali da uspeno razrei ovu fazu.