565817.marijan krmpotic nove usluge u tk

8/19/2019 565817.Marijan Krmpotic Nove Usluge u Tk

1/4

Linus Torvalds je napravio svoj kernel po uzoru na SunOS (danas Solaris), koji jekoristio na fakultetu. Nakon što je neko vrijeme sam koristio kernel, Linus je

objavio izvorni kod

na internetu (11) te pozvao ljude da sudjeluju u daljnjemrazvoju. !no"i pro"rameri su pri#vatili poziv, tako da je linu$ jez"ra zajedni%ko djelo

pro"ramera diljem svijeta. &sto tako, i opera'ijski sustav nastao na linu$ jez"ri je djelozajedni'e pro"ramera#akera. Linu$ je slobodan softver. a nje"ov spontani razvoj

zaslu*ni su brzi razvoj "lobalne komunika'ijske mre*e i +L

li'en'a za korištenje. To je omo"u-ilo stvaranje i rast "lobalne zajedni'e suradnika korisnika i pro"ramera,koji su omo"u-ili da Linu$ do/e na naslovne strani'e i postane prepoznatljivo ime.

Povijest i sadašnja pozicija LinuxaLinu$ je nastao 0. listopada 11. To" je dana izašla prva slu*bena ina%i'a Linu$a

.2. Od tada broj ljudi koji radi na Linu$u, bilo kao pro"rameri (razvijatelji kernela ili

Linu$ aplika'ija) stalno raste. No, sama jez"ra ne %ini 'jelokupan opera'ijski sustav.

ojedin'i sa razni# sveu%ilišta i pro"rameri diljem svijeta spojili su linu$ jez"ru s

pro"ramima iz projekta +N3 i tako dobili funk'ionalan opera'ijski sustav. 3 tim ranim

danima u linu$u se u"lavnom radilo u tekstualnom su%elju, ali ve- 14. je utemeljen

projekt 567 koji je dao linu$u (ali i dru"im sustavima sli%nima 3ni$u) vr#unski "ra8%ki

desktop. 9injeni'a da 567 u po%etku nije bio slobodan softver, potaknulo je "odinu

kasnije i razvoj "ra8%ko" dekstopa +NO!7.

3 ranim danima linu$ je slu*io kao eksperimentalni sustav koji su koristili studenti,

#akeri, pro"rameri i op-enito ljudi jako orijentirani na rad s ra%unalima. Nije bilo šire

komer'ijalne upotrebe. To se promijenilo s nastankom :pa'#e ;eb Servera, koji je

zajedno sa linu$om pru*io pouzdano i besplatno rješenje za po"onjenje veliko" broja


2/4

podsustav. &sto vrijedi i za ostale po"onske pro"rame. Linu$ mo*e imati više "ra8%ki#

su%elja (desktopa). :ko koristi neki vizualno siromašniji, mo*e raditi i na sporijim

kompjutorima, koji bi za


3/4

6esktop 3buntu distribu'ije.

Linu$ distribu'ija je opera'ijski sustav sastavljen od Linu$ kernela (s po"onskim

pro"ramima), +N3 sistemski# i aplika'ijski# pro"rama, =or" "ra8%ko" servera i"ra8%ko" okru*enja. Osim ti# osnovni# dijelova, razli%ite distribu'ije uklju%uju ve-i ili

manji broj ostali# korisni%ki# pro"rama spe'i8%ne namjene. Svaka distribu'ija je

podešena prema *eljama autora i korisnika za odre/enu namjenu. Nemo"u-e je

utvrditi to%an broj distribu'ija, a ne postoji niti jasan kriterij što %ini Linu$ distribu'iju.

Aeliki broj distribu'ija kao i nepostojanje standarda poput jedinstveno" na%ina

instaliranja pro"rama mno"im korisni'ima ra%unala ote*ava prelazak na Linu$, ali i

komer'ijalnu upotrebu.

6istribu'ije se mo"u podijeliti u tri osnovne skupine s obzirom kako se distribuirasoftver uz pojedinu distribu'iju. Softver se mo*e distribuirati u izvornom kodu (kao

kod distribu'ije Gentoo) ili u zato predvi/enim paketima (koji sadr*e izvršne ina%i'e

softvera) ili pak kao izvršni pro"rami ili skripte koje same instaliraju softver (tako/er u

izvršnom obliku). 6va naj%eš-a sustava za upravljanje paketima su rpm idpkg pa se

sto"a distribu'ije koje i# koriste %esto nazivaju nazivaju RPM distribucije,

odnosno distribucije temeljene na Debianu. 3 distribu'ije vrste J! spadaju npr.

JE7L, ?edora, !andriva, @Linu$OS, OpenSuse, dok u distribu'ije vrste 6ebian

spadaju (osim samo" 6ebiana)> 3buntu, =andros, !epis, 5noppi$, Sidu$ i dr.

Istaknute aplikacije[uredi VE |uredi]

Uredske aplikacije

• T#underbird, 5onta't, 7volution (mail klijenti)•Novel 7volution, !ozilla, Erojekt•OpenOK'e.or", +NO!7 OK'e, 5oK'e (uredski alati> ure/ivanje teksta, tabli'a,prezenta'ije, baza)

Multimedijske aplikacije

•+imp, Dlender ("ra8%ki alati)•!plaCer, 5aeine, :maro5 , J#Ctmbo$, :uda'ious (multimedijski svira%i)•?irefo$, +oo"le @#rome, 7pip#anC, 5onMueror, Opera (pre"ledni'i)

Grafčka okruženja

•567•+NO!7•=f'e•?lu$bo$•L;=67

Aplikacije za poslužitelje

http://hr.wikipedia.org/wiki/Ubuntuhttp://hr.wikipedia.org/wiki/Ubuntuhttp://hr.wikipedia.org/wiki/Ubuntuhttp://hr.wikipedia.org/w/index.php?title=Pogonski_program&action=edit&redlink=1http://hr.wikipedia.org/w/index.php?title=Pogonski_program&action=edit&redlink=1http://hr.wikipedia.org/w/index.php?title=Linux&veaction=edit&vesection=6http://hr.wikipedia.org/w/index.php?title=Linux&veaction=edit&vesection=6http://hr.wikipedia.org/w/index.php?title=Linux&action=edit&section=6http://hr.wikipedia.org/wiki/Thunderbirdhttp://hr.wikipedia.org/w/index.php?title=Kontact&action=edit&redlink=1http://hr.wikipedia.org/w/index.php?title=Kontact&action=edit&redlink=1http://hr.wikipedia.org/w/index.php?title=Evolution&action=edit&redlink=1http://hr.wikipedia.org/w/index.php?title=Novel_Evolution&action=edit&redlink=1http://hr.wikipedia.org/wiki/Mozillahttp://hr.wikipedia.org/wiki/Mozillahttp://hr.wikipedia.org/w/index.php?title=PHProjekt&action=edit&redlink=1http://hr.wikipedia.org/wiki/OpenOffice.orghttp://hr.wikipedia.org/wiki/Gimphttp://hr.wikipedia.org/wiki/Blenderhttp://hr.wikipedia.org/w/index.php?title=Mplayer&action=edit&redlink=1http://hr.wikipedia.org/w/index.php?title=Kaffeine&action=edit&redlink=1http://hr.wikipedia.org/wiki/AmaroKhttp://hr.wikipedia.org/w/index.php?title=Rhytmbox&action=edit&redlink=1http://hr.wikipedia.org/w/index.php?title=Audacious&action=edit&redlink=1http://hr.wikipedia.org/wiki/Firefoxhttp://hr.wikipedia.org/wiki/Google_Chromehttp://hr.wikipedia.org/w/index.php?title=Epiphany&action=edit&redlink=1http://hr.wikipedia.org/wiki/Konquerorhttp://hr.wikipedia.org/wiki/Opera_(preglednik)http://hr.wikipedia.org/w/index.php?title=Preglednik&action=edit&redlink=1http://hr.wikipedia.org/wiki/KDEhttp://hr.wikipedia.org/wiki/GNOMEhttp://hr.wikipedia.org/wiki/Xfcehttp://hr.wikipedia.org/w/index.php?title=Fluxbox&action=edit&redlink=1http://hr.wikipedia.org/w/index.php?title=LWXDE&action=edit&redlink=1http://hr.wikipedia.org/wiki/Ubuntuhttp://hr.wikipedia.org/w/index.php?title=Pogonski_program&action=edit&redlink=1http://hr.wikipedia.org/w/index.php?title=Pogonski_program&action=edit&redlink=1http://hr.wikipedia.org/w/index.php?title=Linux&veaction=edit&vesection=6http://hr.wikipedia.org/w/index.php?title=Linux&action=edit&section=6http://hr.wikipedia.org/wiki/Thunderbirdhttp://hr.wikipedia.org/w/index.php?title=Kontact&action=edit&redlink=1http://hr.wikipedia.org/w/index.php?title=Evolution&action=edit&redlink=1http://hr.wikipedia.org/w/index.php?title=Novel_Evolution&action=edit&redlink=1http://hr.wikipedia.org/wiki/Mozillahttp://hr.wikipedia.org/w/index.php?title=PHProjekt&action=edit&redlink=1http://hr.wikipedia.org/wiki/OpenOffice.orghttp://hr.wikipedia.org/wiki/Gimphttp://hr.wikipedia.org/wiki/Blenderhttp://hr.wikipedia.org/w/index.php?title=Mplayer&action=edit&redlink=1http://hr.wikipedia.org/w/index.php?title=Kaffeine&action=edit&redlink=1http://hr.wikipedia.org/wiki/AmaroKhttp://hr.wikipedia.org/w/index.php?title=Rhytmbox&action=edit&redlink=1http://hr.wikipedia.org/w/index.php?title=Audacious&action=edit&redlink=1http://hr.wikipedia.org/wiki/Firefoxhttp://hr.wikipedia.org/wiki/Google_Chromehttp://hr.wikipedia.org/w/index.php?title=Epiphany&action=edit&redlink=1http://hr.wikipedia.org/wiki/Konquerorhttp://hr.wikipedia.org/wiki/Opera_(preglednik)http://hr.wikipedia.org/w/index.php?title=Preglednik&action=edit&redlink=1http://hr.wikipedia.org/wiki/KDEhttp://hr.wikipedia.org/wiki/GNOMEhttp://hr.wikipedia.org/wiki/Xfcehttp://hr.wikipedia.org/w/index.php?title=Fluxbox&action=edit&redlink=1http://hr.wikipedia.org/w/index.php?title=LWXDE&action=edit&redlink=1


4/4

•:pa'#e, pro?Td, vs?T•E, erl, JubC (skriptni pro"ramski jezi'i)•mCSL, post"reSL (baze podataka)•ost8$, @ourier, Eorde•AE@S

Ostalo

•!dadm, pomo-ni pro"ra•

Istaknute distribucije[uredi VE uredi!

•Sla'k

565817.marijan krmpotic nove usluge u tk

Documents