PRETHODNI POSLOVI OBEZBE ĐENJA I ZAŠTITE LI ČNOSTI

Stručni rad

DOI: 10.5570/dfnd.1232.05.se COBISS.BH-ID 2954264 UDK 351.78:351.74/.76

Zoran Bogojević1

dr Branislav V. Jakić mr Stevan Dakić

Apstrakt:

U radu se govori o značaju prethodnih poslova obezbeđenja kao preduslovu uspešne zaštite ličnosti iz javnog života, a posebno ličnosti koje se nalaze na visokim državnim, vojnim, političkim i policijskim funkcijama, kao i onih koji raspolažu velikim novčanim sredstvima i kapitalom. Ovo je jedan od pokušaja prikazivanja šta se u stručnom pogledu mora činiti, prvenstveno na preventivnom radu, da ne bi dolazilo do ugrožavanja zaštićene ličnosti. Poslovi obezbeđenja predstavljaju stručni deo poslova obezbeđenja i štićene ličnosti i isti su u principu za državni i privatni sektor bezbednosti.

Ključne reči: obezbeđenje ličnosti, zaštita ličnosti, prikupljanje podataka i in- formacija

UVOD

U poslednjih nekoliko godina pojavila se potreba za ozbiljnijim pristupom zaštiti ličnosti iz javnog života, a prevashodno ličnosti koje se nalaze na visokim državnim, vojnim, političkim i policijskim funkcijama, kao i onih koji raspolažu velikim novčanim sredstvima i kapitalom, odnosno ličnosti iz sveta biznisa, estrade i sporta.

Imajući u vidu činjenicu da je na našim prostorima bilo značajnih propusta u obezbeđenju štićenih ličnosti, pre svega, u radnjama koje obuhvataju prethodne poslove obezbeđenja ličnosti, koji su na kraju dovodili do tragičnih ishoda za same štićene ličnosti čime su proizvođene neprocenjive štete državi kao celini. 1 Korespondent: Zoran Bogojević, Evropski defendologija centar Banja Luka, zobobl@yahoo.com. Dr Branislav Jakić, Univerzitet za poslovne studije Banja Luka, bjakic@yahoo.com. Stevan Dakić, Evropski defendologija centar Banja Luka, dakicstevan@yahoo.com.

64

Ovaj rad je jedan od pokušaja prikazivanja šta se u stručnom pogledu mora činiti, prvenstveno na preventivnom radu, da ne bi dolazilo do ugrožavanja štićene ličnosti, bez obzira da li se radi o ličnostima na visokim državnim funkcijama za čiju je zaštitu odgovorna država preko svojih stručnih organa (policija, vojska, službe bezbednosti) ili se radi o ličnostima iz sveta biznisa, estrade i sl., koje same brinu za onaj deo lične bezbednosti koji im je potreban više nego ostalim građanima, odnosno koji za svoje lično obezbeđenje angažuju privatni sektor bezbednosti.

Smatramo da prethodni poslovi obezbeđenja ličnosti predstavljaju stručni deo poslova obezbeđenja i zaštite ličnosti i da su u principu isti za državni i privatni sektor bezbednosti.

U centru pažnje je isključivo informacija, odnosno prikupljanje, obrada i korišćenje informacija pri obezbeđenju ličnosti. Naime, danas kod nas postoji jedno neprihvatljivo mišljenje i stav da štićenu ličnost obezbeđuje telohranitelj, a vrlo malo pažnje se poklanja prethodnim poslovima, kao što su:

Prikupljanje podataka o ličnosti, Izbor lica koja učestvuju u obezbeđenju ličnosti, Prikupljanje podataka o mestu stanovanja ličnosti, Prikupljanje podataka o mestu rada ličnosti, Sprečavanje oticanja podataka o ličnosti, Identifikacija lica koja mogu ugroziti štićenu ličnost, Protivprislušni pregled, Protivdiverzioni pregled, Sanitarno-epidemiološke mere, Medicinske mere zaštite ličnosti

1. POJAM PRETHODNIH POSLOVA U OBEZBE ĐENJU LIČNOSTI

Prethodni poslovi obezbeđenja ličnosti predstavljaju skup mera, radnji i postu- paka koje se preduzimlju na preventivnom delovanju i eliminisanju svih rizika po štićenu ličnost.

Preduzete mere, radnje i postupci imaju cilj da se štićena ličnost sačuva pre nastupanja konkretne opasnosti za život i zdravlje štićene ličnosti, a preventivno se deluje na potencijalne izvore i oblike ugrožavanja života i zdravlja štićene ličnosti.

Osnova prevencije je u dobro obrazovanoj, obučenoj i opremljenoj službi za obezbeđenje i zaštitu ličnosti čija efikasnost deluje zastrašujuće na potencijalnog učinioca narušavanja bezbednosti štićene ličnosti.

Prethodni poslovi obezbeđenja obuhvataju: Bezbednosnu procenu i procenu ugroženosti štićene ličnosti Prikupljanje podataka o štićenoj ličnosti Prikupljanje podataka o potencijalnim nosiocima ugrožavanja bezbednosti po mestu stanovanja štićene ličnosti Prikupljanje podataka o potencijalnim nosiocima ugrožavanja bezbednosti po mestu rada štićene ličnosti

65

Prikupljanje podataka o potencijalnim nosiocima ugrožavanja bezbednosti štićene ličnosti na putovanjima Sprečavanje oticanja podataka o aktivnostima štićene ličnosti Razvijanje bezbednosne kulture i obuka u okruženju štićene ličnosti.

1.1. Bezbednosna procena i procena ugroženosti štićene ličnosti

Bezbednosna procena predstavlja neprekidan i trajan misaoni proces odgovor- nih lica kojima su povereni poslovi obezbeđenja i zaštite ličnosti u kome se moraju stalno identifikovati i predviđati nove opasnosti i rizici kojima je izložena štićena ličnost, na osnovu kojih se planiraju odgovarajuće mere fizičko-tehničke i druge zaštite ličnosti.

Ovaj misaoni proces obuhvata: a) Procenu šireg reona i mikrolokacije objekata koje štićena ličnost koristi za stanovanje (položaj, reljef, klimatski uslovi, stanovništvo u okruženju, ko- munikacije, udaljenosti od zdravstvenih ustanova, udaljenost od policijskih stanica, načini održavanja veze sa ovim ustanovama i bazom i dr.), b) procenu mogućeg ugrožavanja štićene ličnosti po mestu stanovanja, v) procenu mogućeg ugrožavanja štićene ličnosti po mestu rada, g) procenu bezbednosti komunikacija koje štićena ličnost koristi, d) procena najosetljivijih mesta za bezbednost štićene ličnosti, đ) procena oteklih podataka sa aspekta ugrožavanja bezbednosti štićene ličnosti, e) udaljenost od policijskih stanica i zdravstvenih ustanova; mogućnost za in- tervenciju ovih snaga u slučaju potrebe, ž) mogućnost i načini primene elektronskih i mehaničkih sredstava u zaštiti ličnosti, z) mogućnosti saradnje sa policijom (težišno za privatni sektor bezbenosti), i) procena najracionalnije varijante obezbeđenja ličnosti, j) međusobno održavanje veze članova tima za obezbeđenje i mogućnost odr- žavanja veze sa policijom, zdravstvenim ustanovama i sl.

Nakon procene ugroženosti štićene ličnosti donosi se odluka o načinu i stepenu obezbeđenja štićene ličnosti koja načelno obuhvata sledeće:

1. Odgovornost za zaštitu ličnosti (potrebno je odrediti jedno lice koje je odgo- vorno za bezbednost), 2. Vrstu i obim fizičke zaštite štićene ličnosti, 3. Vrstu i obim elektronske i mehaničke zaštite: protivprovalna protivdiverziona protivprislušna zaštita, 4. Vrsta i obim hemijsko-biološke zaštite (pregled hrane, vode, pića i drugih artikala koje štićena ličnost koristi), 5. Laboratorijske analize goriva koje štićena ličnost koristi vrši se po potrebi, jer ukoliko štićena ličnost putuje vazduhoplovom, analiza goriva bi bila ne- ophodna.

66

1.2. Prikupljanje podataka o štićenoj ličnosti, licima angažovanim na obezbeđenju i drugih značajnih podataka od uticaja na kvalitet obezbeđenja štićene ličnosti

Radi se o jednom od najosetljivijih segmenata prethodnih radnji u zaštiti ličnosti, jer se štićene ličnosti u praksi teško odriču narušavanja privatnosti i ovakve podatke je najbolje prikupljati od same štićene ličnosti sa puno pažnje, uz sastavljanje adekvatne liste pitanja na koja bi ličnost trebalo da odgovori.

Pre prikupljanja bilo kakvih podataka o štićenoj ličnosti potrebno joj je predočiti značaj prikupljanja ovih podataka i neophodnost timskog rada. Tokom rada na obezbeđenju ličnosti stalno treba razvijati i podizati na viši nivo bezbednosnu svest i kulturu kod same štićene ličnosti, ali i kod članova porodice i čitavog tima koji obezbeđuje štićenu ličnost.

Štićenoj ličnosti ne treba nijednog momenta dozvoliti da sama odlučuje o svojoj bezbednosti, a između štićene ličnosti i tima za obezbeđenje mora vladati uzajamno poverenje i neposredna saradnja.

Posebno se moraju prikupljati pravovremeni podaci o svim planovima i aktivnostima štićene ličnosti koji se kao takvi moraju štititi posebnim merama i ne smeju oticati kako od same ličnosti, tako i od lica koja dolaze u kontakt sa štićenom ličnošću u okviru svojih svakodnevnih radnih obaveza.

Poseban značaj ima prikupljanje informacija o zdravstvenom stanju štićene lič- nosti, o težim bolestima i lekovima koje koristi štićena ličnost. Ova saznanja potrebno je, uz znanje i odobrenje štićene ličnosti, prikupljati u saradnji sa lekarom štićene ličnosti.

Kada je u pitanju privatni sektor bezbednosni i angažovanje privatnog obezbeđenja ličnosti potrebno je, pored podataka koje bi o sebi dala potencijalna štićena ličnost, izvršiti proveru štićene ličnosti.

Ovo je potrebno iz razloga što postoji veoma veliki broj lica u svetu biznisa kojima je potrebno obezbeđenje, a koja su uključena u razne poslove na ivici zakonitosti ili u poslove koji se mogu okarakterisati kao kriminalni.

Takođe, potrebno je na adekvatan način izvršiti izbor lica koja učestvuju u obezbeđenju ličnosti, što se postiže utvrđivanjem kriterijuma za lične pratioce, vozače, poslugu i radnike koji su po osnovi rada vezani za štićenu ličnost.

Za lica koja vrše neposredno fizičko obezbeđenje neophodno je da poseduju visok nivo psiho-fizičke pripremljenosti, te da su prošla obuku za obezbeđenje ličnosti i da imaju visok stepen opšte i bezbednosne kulture.

Pre angažovanja lica na obezbeđenju štićenih ličnosti vrši se potpuna provera potencijalnih kandidata. U državnom sektoru bezbednosti ona ne predstavlja poseban problem, jer su potencijalni kandidati, uglavnom, već radnici vojske ili policije.

Privatni sektor bezbednosni ovom delu izbora kadrova mora posvetiti izuzetnu pažnju, a proveru bi za privatni bezbednosni sektor mogli vršiti privatni detektivi koje bi svaka ozbiljnija agencija za obezbeđenje trebala imati u svom sastavu. Provera bi se, obavezno, vršila uz saglasnost kandidata.

Potpuna provera potencijalnih kandidata za obezbeđenje štićenih ličnosti obuhvata sledeće podatke:

67

1. Identifikacioni podaci:

Ime, prezime, imena roditelja, JMBG, ranija imena i nadimci ako ih ima, dan mesec i godina rođenja, mesto opština i država rođenja, nacionalna pripadnost, državljanstvo (sadašnje i ranije), mesto stanovanja, ulica i broj, brojevi telefona, e-mail adresa i dr. Pored ovih podataka prikupljaju se još i sledeći podaci: gde je sve lice živelo, gde je radilo, da li govori strane jezike, stepen znanja, školska sprema, specijalnosti, da li je boravilo u inostranstvu i osnov boravka.

2. Socijalni podaci:

a) Socijalni podaci po mestu stanovanja: bračno stanje, ime supruge i ostalih članova uže porodice, da li su članovi porodice zaposleni i gde. Imovinsko stanje, prihodi, nekretnine, ugled u sredini u kojoj stanuje, sklonosti poroci- ma i asocijalnom ponašanju. b) Socijalni podaci po mestu rada: radno mesto, postojanost u radu, radne navike i radna disciplina, stručnost, poštovanje zakonitosti, uspesi i nagrade, kazne, odnos prema ostalim zaposlenim. v) Podaci o kriminogenosti: da li je osuđivan i za koja krivična dela, od kojeg suda, visina kazne, gde i kada je izdržavao, ako je počinio KD ustanoviti na koji način je isto počinio, raspolaganje podacima da se lice i sada bavi nedo- zvoljenim radnjama, kojim i od kada sumnja datira. Da li je kažnjavan u pre- kršajnom postupku, zašto i kada. Da li se lice kreće u krugu kriminogenih lica, te da li se viđa sa kriminalnim objektima i kojim (Kostić, 1984:79-82).

3. Podaci sa kojima se raspolaže iz upravnih postupaka organa unutrašnjih poslova:

Da li lice poseduje motorno vozilo, gde je registrovano i broj, vozačka dozvola i broj, te da li poseduje oružje (količina i vrsta oružja) i broj oružanog lista, kao i postojanje sumnji da predmetno lice poseduje oružje koje protivpravno drži i nosi.

4. Posebna znanja:

Da li lice poznaje borilačke veštine i koje, te da li poznaje specifične sportske discipline (ronjenje, veranje, padobranstvo, speleologija, upravljanje vazduhoplovima i plovilima), kao i da li ima druge specifične hobije i sposobnosti.

Poznavanje elektronike, informatike, bravarije, zavarivanja i slično, upotreba eksploziva i hladnog oružja.

Lične sposobnosti, kao što su imitacija govora, kretanja, stepen ubedljivosti kod izlaganja i sl.

5. Pozitivne i negativne lične osobine

a) Temperament Da li se radi o osobi koja poseduje samopouzdanje ili ne, te da li je uzdržana ili neobuzdana, emecionalno zrela ili nezrela, sigurna ili plašljiva, samostalna ili nesamostalna, inicijativna ili pasivna i dr.

68

b) Karakter Da li se radi o hrabroj osobi ili kukavici, poštenoj ili nepoštenoj, doslednoj ili nedoslednoj, upornoj ili malodušnoj i dr. Osobi. Osobine temperamenta ili karaktera su posebno važne za lica koja se planiraju za neposrednu zaštitu štićene ličnosti.

6. Veze

a) Rodbinske veze: potrebno je obraditi počev od uže porodice, naročito krimi- nogenost, veze sa inostranstvom, te kriminogenim licima u zemlji. Kod sva- ke veze istaći stepen srodstva i stepen međusobne psihološke povezanosti i međuzavisnosti. b) Prijateljske veze: treba obraditi ona lica sa kojima postoji psihološka među- zavisnost. Naročito istaći veze koje imaju sadržinu nadređenosti i podređe- nosti u međusobnim odnosima, posebno ako se one odnose na materijalnu odnosno finansijsku nadređenost i podređenost. Takođe, potrebno je poseb- no obraditi kriminogenost veza moralne kvalitete, kada je i na koji način došlo do prijateljstva. v) Poznaničke veze: potrebno je obraditi isto kao i prijateljske sa napomenom da li neka od tih veza može da se poveže sa nosiocima kriminalne delatnosti. g) Lica koja po svom radnom mestu ili položaju mogu da doprinesu rešenju operativnog zadatka u vezi sa štićenom ličnosti, odnosno ona koja u okviru svog zanimanja mogu pružiti korisne podatke vezane za uspešnu zaštitu lič- nosti. Ovde se posebno treba osvrnuti na njihove pozitivne i negativne oso- bine, uključujući i kriminogenost (Kostić, 1984: 83-88). 7. Podaci o zdravstvenom stanju:

Sa aspekta proveravanja podatke o zdravstvenom stanju neophodno je prikupljati ove podatke kako za lica koja učestvuju u obezbeđenju i zaštiti ličnosti tako i iste o samoj štićenoj ličnosti. Ovo se može vršiti uz saglasnost lica za koje se vrši provera i u saradnji sa lekarom kod koga se nalazi zdravstveni karton. Ovi podaci su značajni za lica koja učestuju u obezbeđenju štićene ličnosti, a posebno sa aspekta da li ova lica boluju od nekih psihičkih bolesti ili bolesti zavisnosti.

Kada je u pitanju prikupljanje podataka o štićenoj ličnosti i članovima njihovih porodica potrebno je prikupiti podatke o zdravstvenom stanju štićene ličnosti, od kojih bolesti boluje, koje lekare posećuje, koje lekove koristi. Posebnu pažnju treba obratiti na bolesti ili stanja opasna po život da bi se štićenoj ličnosti pravovremeno ukazala prva pomoć i da bi se štićena ličnost pravovremeno transportovala u odgovarajuću zdravstvenu ustanovu radi adekvatnog medicinskog zbrinjavanja.

2. PRIKUPLJANJE PODATAKA I INFORMACIJA O MESTU STANOVANJA ŠTIĆENE LIČNOSTI

Sa aspekta zaštite ličnosti po mestu stanovanja, ovi podaci su izuzetno značajni, a posebno iz razloga što je bilo više slučajeva u svetu da štićene ličnosti stradaju upravo u stambenom prostoru.

69

Potrebno je prikpljati podatke i informacije o lokaciji stambenog objekta, ulica, broj, sprat stan, da li se radi o stanu u stambenoj zgradi ili ku ći, te podatke o licima koja stanuju u neposrednom okruženju štićene ličnosti, posebno podatke o kriminogenosti lica koja stanuju u okruženju. Takođe, potrebno je identifikovati i lica koja mogu po svojim objektivnim mogućnostima pružiti pravovremene informacije o eventualnom ugrožavanju štićene ličnosti ili objekta u kome štićena ličnost stanuje.

Pored ovih podataka, o mestu stanovanja štićene ličnosti neophodno je prikupljati podatke o migracijama u neposrednom okruženju štićene ličnosti, odnosno nastanjivanje novih lica nakon što se započne sa zaštitom štićene ličnosti. Ti podaci se uglavnom svode na podatke o licima koja su se doselila u neposredno okruženje štićene ličnosti, da li se radi o porodicama ili pojedincima i parovima bez dece ili eventualno o neformalnim grupama koje su iznajmile stanove radi vršenja profesionalne delatnosti, sportskih aktivnosti, verskih obreda i sličnih aktivnosti.

Neophodno je utvrditi da li u blizini mesta stanovanja postoje napušteni objekti, kuće, preduzeća, objekti pogodni za skrivanje, te objekti pogodni za osmatranje i sl. Dopuna podataka o mestu stanovanja može se vršiti i povremenim osmatranjem objekta u kome stanuje štićena ličnost. Osmatranje je potrebno vršiti prikriveno u krimi-nalističko taktičkom smislu.

3. PRIKUPLJANJE PODATAKA I INFORMACIJA O MESTU RADA ŠTIĆENE LIČNOSTI

Kada su upitanju štićene ličnosti koje štite državne službe (vojska, policija i službe bezbednosti), dakle ličnosti koje imaju pravo na zaštitu od strane specijalizovanih državnih organa, ovi poslovi su mnogo jednostavniji i lakši za službena lica kojima su ovi poslovi povereni obzirom da se radi o već, uglavnom proverenim licima, koja su najčešće radnici državnih organa.

Imajući u vidu da potencijalni nosioci ugrožavanja bezbednosti štićene ličnosti mogu pokušati stvarati oslonce u neposrednom okruženju štićene ličnosti, zbog tih razlo- ga je potrebno izvršiti dodatna i kontinuirana proveravanja lica koja su zaposlena u nepo- srednom okruženju štićene ličnosti. Posebno je potrebno obratiti pažnju na ona lica koja su sklona nekim od poroka ili prekomernom trošenju novca, kocki, kao i na ona koja su u dugovima.

Ukoliko ovakva lica rade u neposrednom okruženju štićene ličnosti, mogu biti pogodna meta nosilaca ugrožavanja bezbednosti štićene ličnosti koja bi ih mogla angažovati uz novčanu nadoknadu da na posredan ili neposredan način ugrožavaju bezbednost štićene ličnosti. Takođe, potrebno je obratiti pažnju na lica koja po svom radnom mestu imaju mogućnosti da utiču na oganizaciju rada u okruženju štićene ličnosti (rukovodioci pojedinih organizacijskih jedinica).

Za lica za koja se utvrdi da predstavljaju potencijalnu opasnost i rizik za bezbednost štićene ličnosti treba bez odlaganja premestiti na druga odgovarajuća radna mesta gde nemaju mogućnosti uticaja na bezbednost štićene ličnosti.

Takođe, lica za koja se utvrdi postojanje i najmanjeg stepena verovatnoće da bi mogla ugroziti bezbednost štićene ličnosti, potrebno je staviti pod diskretnu operativnu kontrolu u kriminalističko taktičkom smislu. 70

Za bezbednost štićene ličnosti posebno je značajno da se spreči oticanja tajnih podataka na mestu rada.

Kada je upitanju zaštita ličnosti u privatnoj sferi bezbednosti, odnosno zaštita ličnosti iz sveta biznisa, umetnosti, sporta ili estrade potrebno je izvršiti potpune provere podataka za lica koja rade u neposrednoj okolini štićene ličnosti. Ovakve provere mogu izvršiti privatne bezbednosne kompanije koje u okviru svoje delatnosti imaju privatnu detektivsku delatnost.

Sve ostale radnje koje bi se odnosile na radno okruženje štićene ličnosti ostaju faktički iste kao i kod štićenih ličnosti koje uživaju zaštitu državnog sektora, jer se radi o isključivo stručnim poslovima. Kod privanog sektora koji se bavi obezbeđenjem i zašti- tom ličnosti jedino je važno koji obim usluga klijent – štićena ličnost može i želi da plati i da li je zadovoljan uslugom koju mu pruža konkretna bezbednosna kompanija.

4. PRETHODNE RADNJE PRILIKOM KRETANJA, PREVOŽENJA I PUTOVANJA ŠTIĆENE LIČNOSTI

Kretanje, prevoženje i putovanja spadaju u najsloženije radnje kada je upitanju štićena ličnost i tokom priprma za ove radnje do punog izražaja dolaze prethodni poslovi potrebni za uspešno obezbeđenje i zaštitu ličnosti.

Prilikom realizacije ovih zadataka neophodna je bliska saradnja i koordinacija sa štićenom ličnosti, a potrebno je da štićena ličnost pravovremeno iskaže nameru za putovanje kako bi organi koji vrše obezbeđenje i zaštitu ličnosti mogli pravovremeno preduzeti potrebne mere kvalitetnog i efikasnog obezbeđenja (zaštite) ličnosti.

Organi koji vrše obezbeđenje i zaštitu ličnosti moraju unapred znati gde štićena ličnost namerava da putuje, koliko dugo boravi na putovanju, da li se radi o zvaničnoj poseti (ukoliko su u pitanju državni organi), službenom putovanju za štićenu ličnost iz sveta biznisa, estrade, sporta i sl., da li štićena ličnost putuje sama ili sa porodicom, te mesta gde će odsesti i dr.

Radi preduzimanja kvalitetnih mera obezbeđenja i zaštite potrebno je u dogovo- ru sa štićenom ličnošću definisati pravac kretanja, odnosno putovanja, mesta zadržavanja i mesta planiranja smeštaja. Ukoliko se radi o hotelskom smeštaju, potrebno je birati ho- tele na manje prometnim mestima, te sagledati podatke o tome gde se nalaze policijske stanice, zdravstvene ustanove, kao i mogućnosti prohodnosti kroz naseljeno mesto i dr.

Pre dolaska štićene ličnosti u hotel ili drugo mesto smeštaja potrebno je u zavisnosti od situacije izvršiti protivdiverzioni i protivprislušni pregled. Nakon što se ovi pregledi izvrše u prostorije gde je izvršen pregled potrebno je postaviti neposredno fizičko obezbeđenje do dolaska štićene ličnosti.

Ukoliko se štićena ličnost na putovanju smešta u hotel ili drugi objekat javnog karaktera, pre dolaska štićene ličnosti u objekat potrebno je sagledati sastav osoblja koje u njemu radi, a posebno osoblja koje će tokom boravka štićene ličnosti u objektu dolaziti u kontakt sa štićenom ličnošću.

Neposredno obezbeđenje štićene ličnosti mora znati koje osoblje će posluživati štićenu ličnost, a za sva ova lica neophodno je izvršiti kratku proveru podataka. Provera se može izvršiti preko lokalnih policijskih organa, a ukoliko je u pitanju privatni bezbednosni sektor isto može biti obavljeno i preko ostalih izvora podataka privatnih detektivskih ili agencija za obezbeđenje.

71

Poseban problem na putovanjima predstavljaju zdravstvene i sanitarno-epidemi- ološke mere. Naime, stručni organi zdravstvene i sanitarno-epidemiološke službe moraju biti u sastavu tima za obezbeđenje i obavezni su izvršiti kontrolu namirnica koje će kon- zumirati štićena ličnost, kao i sanitarno-epidemiološke mere u restoranu gde štićena lič- nost konzumira hranu i piće. Naravno, ove mere se neće sprovoditi stalno i na svakom mestu, nego samo po ukazanoj potrebi i na osnovu procene da li su ove mere neophodne ili ne, odnosno, da li je procenom ugroženosti bezbednosti ličnosti indikovana ovakva opasnost ili ne.

Prilikom putovanja štićene ličnosti potrebno je da pravac putovanja zna samo najuži krug lica kojima je to neophodno radi izvršavanja zadataka. U taktici kretanja po- trebno je vrlo često iznenada menjati pravce kretanja, ali treba izbegavati pravce kretanja koji su pogodni za zasede ili na kojima postoji veći broj lica sklonih kriminogenom pona- šanju, kao i pravce kretanja na kojima se očekuje zagušenje saobraćaja, odroni i slično. Poželjno je koristiti i dezinformacije o putovanju i pravcima kretanja, odnosno većem broju lica saopštiti cilj i pravac putovanja, a onda u poslednjem trenutku tokom putovanja promeniti pravac.

Rukovodilac obezbeđenja, bez obzira što se putuje automobilom, mora znati redove vožnje i mogućnosti alternativnog prevoza sredstvima javnog saobraćaja u slučaju da se za to ukaže potreba. Ovo je samo izuzetna mogućnost koju treba predvideti u sluča- ju nepredviđenih okolnosti, za šta je potrebno obezbediti rezervno sredstvo prevoza štiće- ne ličnosti.

Prilikom putovanja vazduhoplovom neophodno je unapred prikupiti podatke o sastavu posade i tehničkog osoblja, a ukoliko se radi o redovnim avionskim letovima i eventualno sastav putnika, posebno stranih državljana. Posebno pitanje i problem pred- stavlja gorivo za letelicu, te je potrebno često i bez najave laboratorijski ispitivati gorivo.

5. PRETHODNE RADNJE PRILIKOM POSETE ŠTI ĆENE LIČNOSTI JAVNIM MANIFESTACIJAMA I SPORTSKIM PRIREDBAMA

Štićene ličnosti mogu prisustvovati raznim javnim i sportskim manifestacijama, poput političkih skupova, sajamskih priredbi, utakmica, pozorišnih predstava i drguih sličnih javnih manifestacija.

U saradnji sa štićenom ličnosti, pravovremeno je potrebno doći do saznanja o nameri štićene ličnosti da poseti neku od ovih manifestacija, jer se mora imati u vidu da se radi o skupovima kojima prisustvuje veliki broj ljudi, a odgovorna lica za obezbeđenje i zaštitu štićene ličnosti moraju proceniti stepen rizika koji preti štićenoj ličnosti na ova- kvim manifestacijama.

Pre početka javne manifestacije prikupljaju se podaci o objektu gde se manife- stacija održava, vodeći računa o tome da li se radi o otvorenim ili zatvorenim prostorima, tačno mesto gde će se štićena ličnost nalaziti, te podaci o tome da li se radi o jednom mestu gde će ličnost sedeti ili stajati ili će se štićena ličnost kretati po nekom prostoru (npr. sajmovi) i sl.

Ukoliko je moguće, potrebno je prikupiti saznanja o tome koja lica ili grupacije lica će prisustvovati skupu, te da li među njima ima lica koja nameravaju ugroziti bezbednost štićene ličnosti. 72

Pre početka manifestacije, obezbeđenje štićene ličnosti mora znati sva pogodna mesta za napad na štićenu ličnost kako bi ova mesta po mogućnosti mogli obezbediti fi- zičkim obezbeđenjem i time sprečiti korištenje ovih mesta za napad na štićenu ličnost.

Svakako, jako važan segment obezbeđenja su i podaci o pravcima za što bezbednije izvlačenje štićene ličnosti iz mase naroda koja prisustvuje manifestaciji.

6. RAZVIJANJE BEZBEDNOSNE SVESTI I KULTURE I SPRE ČAVANJE OTICANJA POVERLJIVIH PODATAKA KOJI SE ODNOSE NA BEZ BEDNOST I ZAŠTITU ŠTI ĆENE LIČNOSTI

Bezbednosnu kulturu definišemo kao skup usvojenih stavova, znanja, veština i pravila iz oblasti bezbednosti ispoljenih kao ponašanje i proces o potrebi, načinima i sredstvima zaštite ličnih, društvenih i međunarodnih vrednosti od svih izvora, oblika i nosilaca ugrožavanja, bez obzira na mesto ili vreme njihovog ispoljavanja (Daničić & Stajić, 2008: 218-221).

Kada je reč o obezbeđenju i zaštiti ličnosti često se dešava u praksi da je bezbednosna svest i kultura štićenih ličnosti, ali i lica kojima je ovaj zadatak poveren kao izvršiocima, na veoma niskom nivou. Naime, veoma lako (lakomisleno) dolazi do nesvesnog oticanja podataka koji predstavljaju vojnu, službenu (za državne organe koji učestvuju u zaštiti ličnosti) ili poslovnu tajnu (za privatne bezbednosne kompanije), koje pogoduje neposrednom fizičkom ugrožavanju štićene ličnosti.

Da bi se ovakve pojave prevazišle, neophodno je stalno kroz obuku ljudstva anga- žovanog na obezbeđenju i zaštiti ličnosti neprekidno ukazivati na potrebu zaštite podataka o svim elementima koji mogu uticati na bezbednost štićene ličnosti. Pored toga, neophodno je i štićenoj ličnosti razvijati svest o tome da je radi njegove lične bezbednosti neophodno da se pridržava pravila i uputstava koja se odnose na provođenje mera bezbednosti.

Službena lica, zaposlena u državnim organima na poslovima obezbeđenja i zaštite ličnosti, zaštitu tajnih podataka vrše u skladu sa zakonskim i podzakonskim aktima, a zbog zakonskih sankcija delimično je prisutan strah od oticanja tajnih podataka, pa se ove pravne norme uglavnom poštuju.

Problem se javlja kod privatnih bezbednosnih kompanija, pa se kod zaposlenih u ovim kompanijama ugovorom o radu i radnim procedurama propisuje ponašanje zapo- slenih u slučajevima narušavanja zaštite tajnosti podataka o načinu obezbeđenja i zaštite štićene ličnosti.

Ovim radnim procedurama, takođe, potrebno je učiniti odgovornim sve zaposle- ne da sva saznanja o oticanju podataka prijave menadžmentu, odnosno rukovodstvu radi preduzimanja adekvatnih mera prema počiniocima, odnosno nosiocima oticanja tajnih podataka. Prema licima koja su angažovana na obezbeđenju i zaštiti ličnosti preko kojih dolazi do oticanja tajnih podataka potrebno je preduzimati pored represivnih i preventiv- ne mere na udaljenju iz kruga lica koja štite ličnost i samim tim im onemogućiti pristup ovim podacima.

ZAKLJU ČAK

Obezbeđenje i zaštita ličnosti je vrlo složen proces koji zahteva pored neposred- nog fizičkog obezbeđenja i vrlo kvalitetnu pripremu organa koji vrše neposredno fizičko obezbeđenje.

73

Kada je u pitanju obezbeđenje ličnosti u završnom delu se mora kratko zaključi- ti stepen rizika za štićenu ličnost i u tom pravcu planirati odgovarajuće mere na otklanja- nju rizika, a što utiče na način obezbeđenja štićene ličnosti, prevashodno na adekvatne snage i sredstva.

Karakteristično za privatni sektor bezbednosti je cena usluge koju klijent može platiti u zavisnosti od stepena rizika za klijenta i obezbeđenje, te stepena opasnosti. Prostije rečeno, što je klijent, odnosno štićena ličnost ugroženija, cena usluge obezbeđenja je veća.

Potpuna provera bi se vršila za lica koja učestvuju u obezbeđenju ličnosti, ali se isti model može primeniti i na prikupljanje podataka o ličnosti, članovima porodice i svim licima koja po bilo kom osnovu dolaze u kontakt sa štićenom ličnosti po mestu stanovanja ili mestu rada.

Ovim radnjama predstoji prvenstveno kvalitetno izvršena procena ugroženosti štićene ličnosti, a da bi se ona izvršila potrebno je posedovati odgovarajuće podatke. Da- kle, smatra se da je informacija u središtu pažnje pri obavljanju poslova obezbeđenja i zaštite ličnosti, jer bez kvalitetne, pravovremene i tačne informacije ne može se izvršiti niti kvalitetna procena, a samim tim niti obezbediti kvalitetan način obezbeđenja i zaštite štićene ličnosti.

Najbolji način obezbeđenja i zaštite ličnosti je teško odrediti, apsolutne i potpune zaštite nema, ali je neophodno preduzeti sve potrebne mere da se štićena ličnost na najbolji mogući način obezbedi, odnosno da se stepen rizika po štićenu ličnost svede na najmanju moguću meru.

Bezbednosna kultura lica koja vrše ove poslove nije na zavidnom nivou, čemu u prilog ide i činjenica da je na našim prostorima smrtno stradalo ili im je na neki drugi način bila ugrožena bezbednost mnogo lica od kojih su neki bili i na visokim državnim funkcijama gde su za obezbeđenje i zaštitu bili odgovorni državni organi. Ovi događaji su pokazali da su upravo prethodni poslovi, odnosno nedostatak informacija o kojima je u radu pisano, zakazali.

Obezbeđenje i zaštita ličnosti u privatnom sektoru bezbednosti je poseban problem, jer na našim prostorima u ovoj oblasti nema mnogo iskustva. Privatno obezbeđenje vrše uglavnom aktivni i bivši radnici vojske i policije, a lica koja se štite su, najčešće, u poslovima na ivici zakonitosti. Problem, takođe, postoji i u nedostatku odgovarajuće zakonske regulative iz ove oblasti, kao i nedostatak stručne literature. Ovo se može prevazići donošenjem odgovarajućih propisa, kao i shvatanjem ovih poslova, isključivo, kao stručnih (zanatskih) i ne treba ih deliti na državni i privatni sektor.

LITERATURA - Kostić S. (1984). Kriminalistička operativa, operativno obaveštavanje. Zemun: Viša škola unutrašnjih poslova - Daničić M., & Stajić LJ. (2008). Privatna Bezbjednost. Banja Luka: Visoka škola unutrašnjih poslova.

Rad primljen: 15. 3. 2012. Rad odobren: 25. 5. 2012.

74