49967169 sistemi za podrsku odlucivanju

7/31/2019 49967169 Sistemi Za Podrsku Odlucivanju

1/27

SEMINARSKI RADIZ PREDMETA:

SISTEMI ZA PODRKU ODLUIVANJU

Profesor:Profesor: Student:Student:


2/27

BANJA LUKA GODINEBANJA LUKA GODINE

2


3/27

SADRAJ:

........................................................................................................................................ 1Profesor: Student: .........................................................................1.................................................................................................................................................1BANJA LUKA GODINE .........................................................................................................2MENADMENT INFORMACIONI SISTEMI ....................................................................12

Operativni nivo odluivanja je bio glavni pokreta razvoja i korisnik informacionihsistema poetkom 60-ih i u 70-tim godinama 20-og veka. Osnovni motiv primene IS jebio automatizacija obrade velikog broja podataka i time poveanje produktivnostiposlovnih aktivnosti na operativnom nivou. Zbog toga se i ova vrsta IS naziva SISTEMZA OBRADU TRANSAKCIJA (TPS - Transaction Processing System). Svakatransakcija se u toku dana vie puta ponavlja (npr. upit u stanje rauna, uplata, isplata).Iz ovih razloga se od operativnih IS zahteva brzina, produktivnost, pouzdanost i estovelike i distribuirane DB povezane preko komunikacionog sistema................................12Taktiki nivo odluivanja zahteva drugaiji pristup informacijama. Pre svega sezahtevaju sumarni izvetaji, izvetaji o izuzecima, ad hoc izvetaji i druge informacijekoje menaderima srednjeg nivoa pomau da: ..................................................................12

kontroliu oblast svoje odgovornosti i ..........................................................................12alociraju resurse za ostvarivanje organizacionih ciljeva...............................................12

Dok je kod operativnih IS naglasak na zavravanju zadataka, kod taktikih IS je naalokaciji resursa. ................................................................................................................12Strategijski IS je usmeren ka cilju, jer podrava poslovne ciljeve i definie pravcedelovanja (strategijske opcije). S obzirom na prethodne napomene, vrlo je tekorazdvojiti elemente taktikog i strategijskog kod MIS-a. .................................................12

PRIMENA OPERATIVNIH IS U POSLOVANJU .............................................................13

Operativni IS u oblasti knjigovodstva / finansija .................................................................13Glavna knjiga ....................................................................................................................13IS za fiksni fond ................................................................................................................13IS za obradu naloga prodaje ...............................................................................................13IS za obraun prihoda .........................................................................................................13IS za obraun i plaanje .....................................................................................................13IS za kontrolu zaliha ...........................................................................................................13IS za obradu naloga nabavk ...............................................................................................13

Operativni IS u oblasti marketinga ......................................................................................13Ova grupa IS uglavnom slui da zaposlenima u oblasti marketinga olaka rad i omoguibolju komunikaciju sa kupcima.........................................................................................13

IS za rad sa prospektima ...................................................................................................13IS za upravljanje kontaktima sa kupcima .........................................................................13IS za mikromarketing i skladitenje podataka ..................................................................13

Podaci se preuzimaju iz sopstvenih i drugih DB, a posebno iz: ................................13demografskih DB (po uzrastu, polu),............................................................................13kartografskih DB (ulice, gradovi),................................................................................. 13geodemografskih DB (ivotni stil, zdravlje),................................................................13DB lokacija (preduzea, restorani, kole, bolnice),....................................................... 13

3


4/27

DB marketinga (poslovne aktivnosti, podaci o zdravlju, podaci o porezu,prospektima),.................................................................................................................. 13DB o korienju medijuma (TV, publikacije, prospekti, radio), ..................................13DB o tritima (Evropa, USA, itd)................................................................................13

IS za telemarketing ............................................................................................................13

IS za direktnu potu ...........................................................................................................13IS za stanje prodaje ...........................................................................................................13IS za praenje isporuka .....................................................................................................13IS za elektronsku kupovinu ...............................................................................................13IS za elektronsko reklamiranje ..........................................................................................13

Operativni IS u oblasti proizvodnje .....................................................................................14Ovde se pod proizvodnjom podrazumeva proizvodni sistem u irem smislu rei.Karakteristini operativni IS u oblasti proizvodnje su IS za operativno planiranje,nabavku, prijem, kontrolu kvaliteta, otpremu proizvoda, obraun trokova, kontroluzaliha, manipulaciju materijala, CAD/CAM, upravljanje grafikim podacima, rukovanjematerijala, terminiranje na nivou radionice, odravanje sredstava za rad, masovna

kastomizacija i agilni proizvodni sistemi..........................................................................14IS za nabavku ................................................................................................................14IS za praenje prijema ...................................................................................................14IS za kontrolu kvaliteta .................................................................................................14IS za upravljanje otpremom (transportom) ...................................................................14IS za obraun trokova ...................................................................................................14IS za automatsko rukovanje materijalom .....................................................................14IS za upravljanje grafikim podacima ..........................................................................14IS za razvrstavanje materijala omoguava izbor materijala potrebnog za dizajn na baziinenjerskih kriterijuma, kao to su: ..............................................................................14IS za terminiranje na nivou radionice ...........................................................................14IS za masovnu kastomizaciju ........................................................................................14

Operativni IS za upravljanje ljudskim resursima ...................................................................14Ova grupa IS je vrlo rasprostranjena jer su ljudski resursi dominantan poslovni resurs.

............................................................................................................................................14IS za kontrolu pozicije ..................................................................................................14IS za dobijanje profila zaposlenih ..................................................................................14IS za upravljanje performansama .................................................................................14IS za izvetavanje vladinih institucija ...........................................................................14IS za selekciju i rasporedjivanje zaposlenih ................................................................14IS za obuku ....................................................................................................................14

PRIMENA IS NA TAKTIKOM NIVOU................................................................................................................................................15Taktiki IS u oblasti finansija ................................................................................................15

IS za budetiranje ...............................................................................................................15IS za upravljanje likvidnou preduzea ..........................................................................15

elementi prihoda,............................................................................................................ 15iznosi kredita,.................................................................................................................15zadravanje odreenih fondova ili .................................................................................15promena postojeih fiksnih fondova umesto njihovog fiksiranja.................................15

4


5/27

IS za budetiranje kapitala ................................................................................................15Taktiki IS u oblasti marketinga ...........................................................................................15

U oblasti marketinga pojavljuju se brojne aktivnosti strategijskog i taktikog nivoa, kojese delimino ili potpuno mogu realizovati pomou odgovarajueg IS. Ove aktivnosti suvezane za aktivnosti planiranja realizovanih na osnovu podataka iz eksternog okruenja i

internih ogranienja............................................................................................................ 15IS za upravljanje prodajom ...........................................................................................15IS za reklamu i promociju .............................................................................................15IS za odreivanje cena ...................................................................................................15IS za odreivanje cena ..................................................................................................15IS za odreivanje kanala distribucije ............................................................................15IS za praenje konkurencije ..........................................................................................15

Taktiki IS u oblasti proizvodnje ..........................................................................................15Taktiki IS u oblasti proizvodnje omoguava menadmentu srednjeg nivoa generisanjeinformacija o planiranim aktivnostima i planiranom i stvarnom korienju resursa, priemu se izdvajaju aktivnosti: .............................................................................................15

praenje i kontrole proizvodnih procesa i ......................................................................15alociranja resursa za ostvarivanje strategijskih ciljeva ..........................................15IS za planiranje potrebnog materijala ...............................................................................15MRP II i JIT (Just In Time) ..............................................................................................15IS za planiranje kapaciteta ................................................................................................15IS za terminiranje proizvodnje ..........................................................................................15IS za razvoj proizvoda .......................................................................................................15

Taktiki IS u oblasti upravljanja ljudskim resursima ...........................................................16IS za analizu i dizjniranje poslova omoguava menaderima uvid u opis poslova, kojiobuhvata zadatke, odgovornosti, uslove rada, oekivane performanse u radu, itd...........16Na osnovu ovih podataka o specifikaciji poslova i podataka koje kroz intervjue dobijajuod efova, menaderi srednjeg nivoa mogu pomou ovog IS vriti analizu poslova idizajnirati pogodan sistem za upravljanje ljudskim resursima.......................................... 16

IS za prijem osoblja .......................................................................................................16IS za praenje doprinosa ...............................................................................................16IS za planiranje karijere .................................................................................................16

PRIMENA IS NA STRATEGIJSKOM NIVOU................................................................................................................................................16Strategijski IS u oblasti finansija ..........................................................................................16

IS za analizu finansijskog stanja omoguava menadmentu dobijanje izvetaja kojiukazuju na finansijski status organizacije. Primenjuju se razliite metode iz oblastifinansija za iskazivanje ovog statusa, a na osnovu podataka o konkurenciji, kupcima,dobavljaima, podacima iz javnih DB ili dobijenih preko Interneta. Najee se priiskazivanju finansijskog stanja koriste odnosi: .................................................................16

trokovi prodaje i prosene zalihe,................................................................................16neto prihod i broj ulagaa i ............................................................................................16tekua obrtna sredstva i tekui dugovi..........................................................................16

IS za dugorona predvianja koristi podatke iz prethodnog perioda o finansijskom stanjupreduzea i, na osnovu odgovarajueg softvera, projektuje budue finansijsko stanje.Uloga menadera na strategijskom nivou je da definiu ogranienja i prioritete, kao

5


6/27

vremenski horizont predvianja. Koriste se interne DB, kao i javne DB i podaci dobijenipretraivanjem preko Interneta. Softver za predvianje sadri: ........................................16

statistike procedure ili metode predvianja i ...............................................................16generatore izvetaja i uputstava za njihovo korienje.................................................16

Strategijski IS u oblasti marketinga .......................................................................................16

IS za predvianje prodaje ..................................................................................................16IS za istraivanje trita Menaderi marketinga: ...............................................................16prate trendove iz oblasti poslovanja preduzea sa aspekta rasta trita, udela na tritu,itd,................................................................................................................................... 16analiziraju ciljnu grupu, specijalno kako se promena trenda odraava na poslovanjepreduzea,....................................................................................................................... 16analiziraju i identifikuju preferencije kupaca, ukljuujui testiranje proizvoda iservisiranje,....................................................................................................................16odreuju i analiziraju zadovoljstvo kupaca i .................................................................17odreuju udeo na tritu koji se moe ostvariti sa svakim proizvodom/uslugom........17

IS za planiranje i razvoj proizvoda ...................................................................................17

Strategijski IS u oblasti proizvodnje i upravljanja ljudskim resursima .................................17U oblasti proizvodnje primenjuju se IS za: ........................................................................17izbor lokacije preduzea ili dela preduzea,..................................................................17izbor tehnologije izgradnje novog proizvoda ili dela proizvoda i primene novihtehnologija pri izboru opreme,....................................................................................... 17pozicioniranje procesa, tj. vertikalnu integraciju (koje pozicije proizvoda nabaviti, akoje proizvoditi) i ...........................................................................................................17dizajniranje rasporeda opreme na novoj ili redizajn rasporeda opreme na postojeojlokaciji............................................................................................................................ 17

U oblasti upravljanja ljudskim resursima primenjuju se IS za: .........................................17planiranje radne snage,................................................................................................... 17pregovaranje sa sindikatom i .........................................................................................17ostali IS ..........................................................................................................................17

SISTEM ZA PODRKU ODLUIVANJU ..........................................................................17Teorija odluivanja razvijala se pre svega u oblasti matematike logike i operacionihistraivanja. U svom razvoju prevalila je put od formalne logike do savremenih metodakoje ukljuuju faktor neizvesnosti, veliinu rizika, konflikt pri odluivanju od straneveeg broja donosilaca odluka sa posebnim ciljevima, uenje iz proteklih odluka iukljuivanje u informacione tj. DSS sisteme..................................................................... 17

Pojam i opte karakteristike odluivanja ..............................................................................17Misaoni i logiki proces kojim se dati problem reava i donose odluke .........................17Izbor jedne od raspoloivih alternativa koja e obezbediti postizanje cilja .....................17Svako odluivanje poinje uoavanjem problema ...........................................................17Odluka je inicirana kada donosilac odluke percipira da stanje sistema koji ga okruujenije zadovoljavajue i da je razlika izmedju eljenog i stvarnog stanja znaajna ..... .17Kada je odluka inicirana, donosilac svoja htenja uobliava u cilj. ..................................17Njegov cilj moe da bude postizanje .................................................................................17

zadovoljavajueg (trazenje obustavljeno) ....................................................................17optimalnog stanja (ispitivanje alternativa) ...................................................................17

Globalni proces odluivanja ..................................................................................................18

6


7/27

Identifikacija problema ......................................................................................................18proizvod nenadane situacije .........................................................................................18rezultat neke planske-prouavane aktivnosti ............................................................18utvrditi domen pruanja - dosezanja problema ...........................................................18odrediti kompetencije donosioca odluke i njihovi globalni ciljevi ............................18

Tok odluivanja da li se ono odvija u situaciji .................................................................18donosilac odluke nema sigurne informacije o verovatnoama nastupanja neke odmoguih okolnosti, ........................................................................................................18U neizvesnoj situaciji odluivanja sa objektivnim verovatnoama, odluivae se sarizikom, a uz subjektivne verovatnoe, sa procenjenim rizikom ..................................18

Formiranje modela odluivanja (iznalaenje i vrednovanje raspoloivih alternativa) .....18utvrdjivanje moguih i dopustivih alternativa,..............................................................18vrednovanje njihove privlanosti sa aspekta verovatnoe deavanja ......................18

Izbor reenja problema ......................................................................................................18analitiki proces koji se sastoji u utvrdjivanju one alternative koja ima najveuvrednost za funkciju korisnosti. ...................................................................................18

alternativa predstavlja prirodni izbor (kandidata) za reenje problema. ...................18Nivoi odluivanja menadmenta ............................................................................................18Sistemi za podrku odluivanju (DSS) ..................................................................................19

Pojam podrka odluivanju je nastao poetkom 70-tih godina XX -tog veka iobuhvatao je softver koji pomae menaderima da donose odluke kod nestrukturiranihproblema. Pri tome je osnovna paradigma podrka koju daje informaciona tehnologija umodeliranju problema, njegovom razumevanju i vrednovanju alternativnih odluka.Oigledno, kod sloenih problema odluivanja donoenje odluka mora poivati nasistemskom pristupu, pa se zbog toga koristi pojam sistem za podrku odluivanju (DSS- Decision Support System), koji je predloio Gerrity 1971. godine. Ovaj sistem jenastao kao interakcija teorijskih istraivanja i oblasti odluivanja na Carneige Institute ofTehnology, u 50-tim i 60-tim godinama i istraivanja u oblasti informacionih tehnologijana MIT u 60-tim godinama XX - og veka........................................................................19SPO/DSS su IS koji pruaju podrku u reavanju slabo struktuiranih problema, crpei izpostojeih sistema one informacije, koje su bitne za proces odluivanja; podrzava, nezamenjuje donosioca odluka .............................................................................................19Osnovu DSS ine: .............................................................................................................19

programi - interfejsi koji pristupaju velikim bazama podataka, izvlae iz njihsintetiku informaciju u obliku i formatu kakav je potreban za dati nivo odluivanja......................................................................................................................................... 19Deo podataka za formiranje baze DSS moe se koristiti iz spoljnih izvora ilispecijalizovanih datoteka. .............................................................................................19

Baza podataka DSS ................................................................................................................19Baza podataka predstavlja konstitutivni elemenat DSS ....................................................19DSS se gradi za potrebe strukture koja ve ima razvijen bazni (akvizicioni,transakcioni)informacioni sistem, .....................................................................................19Ekstrakcije podataka, ........................................................................................................19Projektovanja baze podataka DSS, ...................................................................................19Dopuna podacima kojih nema u bazi podataka realnog sistema,......................................19Faze formiranja baze podataka DSS ..................................................................................19

7


8/27

selekcija podataka iz okruenja ....................................................................................19preslikavanje podataka u bazu podataka DSS ...............................................................19

Baze modela ...........................................................................................................................20Strategijski modeli,............................................................................................................. 20Taktiki modeli,.................................................................................................................20

Operacionalni modeli i .......................................................................................................20Blokovi modela i potprogrami namenjeni modularnoj izgradnji. ....................................20Kategorije DSS .......................................................................................................................20................................................................................................................................................20EKSPERTNI SISTEMI ..........................................................................................................20

Ekspertni sistemi (ES - Expert Systems) su raunarski programi koji oponaaju proceserazmiljanja eksperata pri reavanju sloenih problema. Imaju sve vei znaaj zaposlovanje, zato to se u odvijanju poslovnih aktivnosti zahtevaju sve sloenija znanja ireavanje problema u vrlo kratkom periodu......................................................................21Ovi sistemi su dobili naziv po rei ekspertiza (expertise) kojom se oznaava ekstenzivnoi specifino znanje za reavanje zadataka. Ovo znanje se dobija obukom, itanjem ili

kroz iskustvo. Na osnovu posedovanja ovog znanja, njegov posednik moe reavati boljei bre mnoge probleme u odnosu na onog koji nije ekspert. Da bi neko postao ekspertpotrebno je vie od pet godina rada u toj oblasti, zbog ega je preduzee prinueno dakoristi raspoloiva ekspertska znanja iz okruenja. Sa druge strane, u preduzeu suekspertska znanja neravnomerno raspoloiva, jer stariji eksperti poseduju vea znanja odmlaih, koja se ne mogu potpuno iskoristiti zbog angaovanja starijih eksperata naposlovima rukovoenja......................................................................................................21

Prednosti ekspertnih sistema .................................................................................................21Prednosti ekspertnih sistema su: ........................................................................................21

porast produktivnosti i efektivnosti,..............................................................................21porast kvaliteta (manji broj neusaglaenosti),...............................................................21porast dijapazona ekspertnosti u poslovanju,................................................................21mogunost poslovanja u rizinim situacijama,.............................................................. 21mogunost pristupa znanju i dobijanje saveta,..............................................................21poveanje pouzdanosti rada, ..........................................................................................21porast performansi postojeeg IS,.................................................................................. 21mogunost rada u nekompletnim i neizvesnim situacijama,.........................................21mogunost obuke,..........................................................................................................21poveanje mogunosti reavanja problema,..................................................................21eliminacija ili umanjenje potreba za skupom opremom i ..............................................21poveanje fleksibilnosti.................................................................................................21

Ogranienja ekspertnih sistema .............................................................................................21Ogranienja ekspertnih sistema su: ....................................................................................21

smeteno znanje nije uvek lako itljivo,........................................................................21ekspertska znanja je teko " izvui " iz ljudi,..............................................................21pristup svakom ekspertu je razliit,...............................................................................21teko je " izvui " potrebna znanja u kratkom periodu,................................................. 21korienje ES ima prirodne granice i zato su i njihove koristi ograniene,..................21ES dobro radi samo u uzanom domenu,........................................................................21veina eksperata ne ume da proveri korektnost znanja i zakljuaka,............................ 21

8


9/27

eksperti koriste argon koji treba prevesti na jezik koji razumeju korisnici,................21u gradnji ES uestvuju inenjeri znanja koji su retki i skupi, to uslovljava njihovuvisoku cenu,.................................................................................................................... 21nedostatak poverenja krajnjih korisnika moe biti nepremostiva barijera za primenuES itd..............................................................................................................................22

Struktura ES ............................................................................................................................22Baza znanja sadri znanja koja su neophodna za razumevanje, formulisanje i reavanjeproblema. Ona se moe podeliti na: ...................................................................................22

klasinu DB (injenice, fakta o problemu koji se reava) i ...........................................22specijalnu (heuristiku) ili bazu pravila iz koje se koriste znanja za reavanjeproblema iz domena ES.................................................................................................22

Mehanizam za zakljuivanje je "mozak" ES, koji se jo naziva upravljaka struktura iliinterpreter pravila. To je praktino program u koji je ugraena metodologija rezonovanjai formulisanja zakljuaka. Glavne uloge mehanizma za zakljuivanje su: .......................22

odreivanje pravila koja e se koristiti, ........................................................................22prezentiranje korisniku odgovora na postavljena pitanja,.............................................22

dodavanje odgovora u memoriju ES,............................................................................. 22dobijanje novih injenica iz pravila i .............................................................................22dodavanje novih injenica u memoriju.......................................................................... 22

Radna memorija je deo DB u koju se smetaju ulazni podaci za ES, a koristi se i zasmetanje meurezultata....................................................................................................22Korisniki interface je veza izmeu korisnika i raunara, koja se najbolje ostvaruje prekoprirodnih jezika i korienjem pitanja i odgovora uz eventualnu primenu grafike. Ubudunosti se oekuje vea primena zvunog ulaza i prepoznavanja govora. ................23Podsistem za objanjavanje (Exploatation Sybsistem Justifier) slui da objasni ponaanjeES-a odgovorom na sledea pitanja: ..................................................................................23

zato je neko postavio pitanje ES-u ? ...........................................................................23kako je dobijen odreeni zakljuak ? .............................................................................23zato je odbaena neka alternativa ? ..............................................................................23koji je plan da se ostvari reenje ? .................................................................................23

Sistem za dobijanje finijih znanja "podraava" eksperte u smislu analize softverskihperformansi, uenja iz njih, njihovog unapreenja za budue ekspertize. To je novaoblast uenja samog ES, koja mu daje karakteristiku inteligentan...............................23

Razvoj ES ...............................................................................................................................23Razvoj ES moe se ostvariti na dva naina: ......................................................................23

razvojem svih komponenti ES ili ..................................................................................23razvojem svih komponenti izuzev sadraja baze znanja (poznato kao shell reenje) 23

Proces razvoja ES na bilo koji od ova dva naina naziva se inenjerstvo znanja

(knowledge engineering), koji obuhvata pet aktivnosti: ...................................................23akviziciju znanja,............................................................................................................ 23vrednovanje (validacija) znanja,....................................................................................23reprezentaciju znanja,..................................................................................................... 23zakljuivanje i ...............................................................................................................23objanjavanje.................................................................................................................. 23

Razlike DSS vs ES .................................................................................................................23DSS pomae pri odluivanju: ...........................................................................................23

9


10/27

podrava korisnika kod donoenja (slabo struktuiranih) odluka .................................23obezbeuje mu brz i jednostavan pristup do podataka, modela i znanja....................23

ES (ekspertni sistem) "odluuje .......................................................................................23obezbedjuje korisniku zakljuak ...................................................................................23odluku koja je tana u svako doba (ili, bar tanija od bilo koje koju bi korisnik

mogao da donese bez ES). ............................................................................................23ES se ne moe koristiti kod slabo struktuiranih procesa odluivanja ................23Osnovne razlike izmeu DSS i ES .........................................................................................23PODRKA POSLOVNIM KOMUNIKACIJAMA ..............................................................24

Savremeno poslovanje zahteva intenzivne i ekstenzivne komunikacije izmeupojedinaca i preduzea, a posebno ljudi koji rade na istim poslovima a geografski suudaljeni. Pomou komunikacije, ljudi menjaju i dele informacije i na taj nain se boljerazumeju i utiu jedni na druge. Poiljalac alje poruku (glas, tekst, slika) krozkomunikacioni kanal do primaoca koji je dekodira (interpretira). Zbog velikog brojauticaja, primalac nije esto u stanju da razume poruku, pa je potrebna povratna sprega.24Faktori koji utiu na nivo primene informacionih tehnologija (IT) u poslovnim

komunikacijama su: ............................................................................................................24broj uesnika (participanata),......................................................................................... 24priroda izvora i odredita ( destinacija ),.......................................................................24lokacija (ljudi, senzori, soba, grad ili drava),..............................................................24vreme (sinhrone i asinhrone komunikacije) i ................................................................24mediji (jedan ili vie razliitih).................................................................................... 24

Mogunosti IT za podrku poslovnim komunikacijama .......................................................24Podrka grupnom radu ...........................................................................................................25

Grupni rad podrazumeva da dve ili vie osoba zajedno rade na istom zadatku. Oni mogurealizovati taj zadatak na jednoj ili vie lokacija, u isto ili razliito vreme. Oni ine grupukoja se moe organizovati kao tim, odbor, sektor itd........................................................25Koristi od grupnog rada su: ................................................................................................25

u grupnom radu se bolje razumeju problemi,................................................................25u grupnom radu se bolje uoavaju greke,....................................................................25grupa ima vie informacija nego pojedinac,..................................................................25u grupnom radu se ostvaruje sinergijski efekat,............................................................25rad u grupi moe stimulisati uesnike i unaprediti procese,.........................................25lanovi grupe koji donose odluke su zainteresovani i za njihovu primenu itd.............25

ZAKLJUAK ........................................................................................................................25Za prognoziranje uslova u kojima e se preduzee nai u budunosti, kao i za adekvatnoupravljanje procesima u sadanjosti, potrebne su velike koliine informacija. Poslovnavizija preduzea, obim dogaaja, kratko vreme za donoenje odluka i potreba da se usvakoj situaciji donese najbolje mogue reenje, poveavaju informacione potrebemenadera i podstiu primenu informacionih sistema......................................................26Ugradnjom informacione tehnologije u poslovne procese lako i brzo prikupljaju se iprenose podaci sa irokog trita. Informacioni sistemi slue kao monitori zaprikupljanje podataka koji se koriste pri donoenju odluka, a s druge strane,omoguavaju prenos potrebnih informacija svim korisnicima u zavisnosti od njihoveuloge u preduzeu i meusobnih interakcija. Kvantitativni podaci transformiu se u

10


11/27

konkretizovane informacije koje odraavaju injenice, projekcije, trendove. Na taj naininformacioni sistem direktno doprinosi poveanju konkurentske prednosti preduzea. . 26

LITERATURA .......................................................................................................................27

11


12/27

MENADMENT INFORMAMENADMENT INFORMACIONI SISTEMICIONI SISTEMI

OOperativni nivo odluivanja je bio glavni pokreta razvoja i korisnik informacionihperativni nivo odluivanja je bio glavni pokreta razvoja i korisnik informacionihsistema poetkom 60-ih i u 70-tim godinama 20-og veka. Osnovni motiv primenesistema poetkom 60-ih i u 70-tim godinama 20-og veka. Osnovni motiv primene ISISje bioje bioautomatizacija obrade velikog broja podataka i time poveanje produktivnosti poslovnihautomatizacija obrade velikog broja podataka i time poveanje produktivnosti poslovnihaktivnosti na operativnom nivou. Zbog toga se i ova vrstaaktivnosti na operativnom nivou. Zbog toga se i ova vrsta ISIS nazivanaziva SISTEM ZASISTEM ZA OBRADU TRANSAKCIJAOBRADU TRANSAKCIJA ((TPSTPS-- TTransactionransaction PProcessingrocessingSSystemystem). Svaka transakcija se). Svaka transakcija seu toku dana vie puta ponavlja (npr. upit u stanje rauna, uplata, isplata). Iz ovih razloga seu toku dana vie puta ponavlja (npr. upit u stanje rauna, uplata, isplata). Iz ovih razloga se od operativnihod operativnih ISISzahteva brzina, produktivnost, pouzdanost i esto velike i distribuiranezahteva brzina, produktivnost, pouzdanost i esto velike i distribuiraneDBDB povezane preko komunikacionog sistema.povezane preko komunikacionog sistema.

Taktiki nivo odluivanja zahteva drugaiji pristup informacijama. Pre svega seTaktiki nivo odluivanja zahteva drugaiji pristup informacijama. Pre svega sezahtevaju sumarni izvetaji, izvetaji o izuzecima,zahtevaju sumarni izvetaji, izvetaji o izuzecima, ad hocad hoc izvetaji i druge informacije kojeizvetaji i druge informacije koje

menaderima srednjeg nivoa pomau da:menaderima srednjeg nivoa pomau da:kontroliu oblast svoje odgovornosti ikontroliu oblast svoje odgovornosti i

alociraju resurse za ostvarivanje organizacionih ciljeva.alociraju resurse za ostvarivanje organizacionih ciljeva.

Dok je kod operativnihDok je kod operativnih ISIS naglasak na zavravanju zadataka, kod taktikihnaglasak na zavravanju zadataka, kod taktikih ISISje naje naalokaciji resursa.alokaciji resursa.

StrategijskiStrategijski ISIS je usmeren ka cilju, jer podrava poslovne ciljeve i definie pravceje usmeren ka cilju, jer podrava poslovne ciljeve i definie pravcedelovanja (strategijske opcije). S obzirom na prethodne napomene, vrlo je teko razdvojitidelovanja (strategijske opcije). S obzirom na prethodne napomene, vrlo je teko razdvojitielemente taktikog i strategijskog kodelemente taktikog i strategijskog kodMIS-MIS-a.a.

12


13/27

PRIMENA OPERATIVNIH IS U POSLOVANJUPRIMENA OPERATIVNIH IS U POSLOVANJU

Operativni IS u oblasti knjigovodstva / finansijaOperativni IS u oblasti knjigovodstva / finansijaGlavna knjigaGlavna knjiga

IS za fiksni fondIS za fiksni fond

IS za obradu naloga prodajeIS za obradu naloga prodaje

IS za obraun prihodaIS za obraun prihoda

IS za obraun i plaanjeIS za obraun i plaanje

IS za kontrolu zalihaIS za kontrolu zaliha

IS za obradu naloga nabavkIS za obradu naloga nabavk

Operativni IS u oblasti marketingaOperativni IS u oblasti marketingaOva grupaOva grupaISISuglavnom slui da zaposlenima u oblasti marketinga olaka rad i omoguiuglavnom slui da zaposlenima u oblasti marketinga olaka rad i omoguibolju komunikaciju sa kupcima.bolju komunikaciju sa kupcima.IS za rad sa prospektimaIS za rad sa prospektimaIS za upravljanje kontaktima sa kupcimaIS za upravljanje kontaktima sa kupcimaIS za mikromarketing i skladitenje podatakaIS za mikromarketing i skladitenje podataka

Podaci se preuzimaju iz sopstvenih i drugihPodaci se preuzimaju iz sopstvenih i drugihDBDB, a posebno iz:, a posebno iz:demografskihdemografskihDBDB (po uzrastu, polu),(po uzrastu, polu),

kartografskihkartografskihDBDB (ulice, gradovi),(ulice, gradovi),

geodemografskihgeodemografskihDBDB (ivotni stil, zdravlje),(ivotni stil, zdravlje),

DBDB lokacija (preduzea, restorani, kole, bolnice),lokacija (preduzea, restorani, kole, bolnice),

DBDB marketinga (poslovne aktivnosti, podaci o zdravlju, podaci o porezu, prospektima),marketinga (poslovne aktivnosti, podaci o zdravlju, podaci o porezu, prospektima),

DBDB o korienju medijuma (TV, publikacije, prospekti, radio),o korienju medijuma (TV, publikacije, prospekti, radio),

DBDB o tritima (Evropa, USA, itd).o tritima (Evropa, USA, itd).

IS za telemarketingIS za telemarketingIS za direktnu potuIS za direktnu potuIS za stanje prodajeIS za stanje prodajeIS za praenje isporukaIS za praenje isporukaIS za elektronsku kupovinuIS za elektronsku kupovinuIS za elektronsko reklamiranjeIS za elektronsko reklamiranje

13


14/27

Operativni IS u oblasti proizvodnjeOperativni IS u oblasti proizvodnje

Ovde se podOvde se pod proizvodnjomproizvodnjom podrazumeva proizvodni sistem u irem smislu rei.podrazumeva proizvodni sistem u irem smislu rei.

Karakteristini operativniKarakteristini operativniISISu oblasti proizvodnje suu oblasti proizvodnje suISISza operativno planiranje, nabavku,za operativno planiranje, nabavku,prijem, kontrolu kvaliteta, otpremu proizvoda, obraun trokova, kontrolu zaliha,prijem, kontrolu kvaliteta, otpremu proizvoda, obraun trokova, kontrolu zaliha,manipulaciju materijala,manipulaciju materijala, CAD/CAMCAD/CAM, upravljanje grafikim podacima, rukovanje, upravljanje grafikim podacima, rukovanjematerijala, terminiranje na nivou radionice, odravanje sredstava za rad, masovnamaterijala, terminiranje na nivou radionice, odravanje sredstava za rad, masovnakastomizacija i agilni proizvodni sistemi.kastomizacija i agilni proizvodni sistemi.

IS za nabavkuIS za nabavkuIS za praenje prijemaIS za praenje prijemaIS za kontrolu kvalitetaIS za kontrolu kvalitetaIS za upravljanje otpremom (transportom)IS za upravljanje otpremom (transportom)IS za obraun trokovaIS za obraun trokova

IS za automatsko rukovanje materijalomIS za automatsko rukovanje materijalom

IS za upravljanje grafikim podacimaIS za upravljanje grafikim podacimaIS za razvrstavanje materijalaIS za razvrstavanje materijalaomoguava izbor materijala potrebnog za dizajn naomoguava izbor materijala potrebnog za dizajn na

bazi inenjerskih kriterijuma, kao to su:bazi inenjerskih kriterijuma, kao to su:otpornost na statiko i dinamiko optereenje,otpornost na statiko i dinamiko optereenje,

otpornost na habanje,otpornost na habanje,

otpornost na koroziju,otpornost na koroziju,

otpornost na povienim temperaturama,otpornost na povienim temperaturama,

otpornost na atmosferske uticaje,otpornost na atmosferske uticaje,

otpornost na odreene uticaje u eksploataciji, itd.otpornost na odreene uticaje u eksploataciji, itd.

IS za terminiranje na nivou radioniceIS za terminiranje na nivou radioniceIS za masovnu kastomizacijuIS za masovnu kastomizaciju

Operativni IS za upravljanje ljudskim resursimaOperativni IS za upravljanje ljudskim resursima

Ova grupaOva grupa ISISje vrlo rasprostranjena jer su ljudski resursi dominantanje vrlo rasprostranjena jer su ljudski resursi dominantanposlovni resurs.poslovni resurs.IS za kontrolu pozicijeIS za kontrolu pozicijeIS za dobijanje profila zaposlenihIS za dobijanje profila zaposlenih

IS za upravljanje performansamaIS za upravljanje performansamaIS za izvetavanje vladinih institucijaIS za izvetavanje vladinih institucija

IS za selekciju i rasporedjivanje zaposlenihIS za selekciju i rasporedjivanje zaposlenihIS za obukuIS za obuku

14


15/27

PRIMENA IS NA TAKTIKOM NIVOUPRIMENA IS NA TAKTIKOM NIVOU

Taktiki IS u oblasti finansijaTaktiki IS u oblasti finansija

IS za budetiranjeIS za budetiranjeIS za upravljanje likvidnou preduzeaIS za upravljanje likvidnou preduzea

elementi prihoda,elementi prihoda,iznosi kredita,iznosi kredita,zadravanje odreenih fondova ilizadravanje odreenih fondova ilipromena postojeih fiksnih fondova umesto njihovog fiksiranja.promena postojeih fiksnih fondova umesto njihovog fiksiranja.

IS za budetiranje kapitalaIS za budetiranje kapitala

Taktiki IS u oblasti marketingaTaktiki IS u oblasti marketingaU oblasti marketinga pojavljuju se brojne aktivnosti strategijskog i taktikog nivoa,U oblasti marketinga pojavljuju se brojne aktivnosti strategijskog i taktikog nivoa,

koje se delimino ili potpuno mogu realizovati pomou odgovarajuegkoje se delimino ili potpuno mogu realizovati pomou odgovarajueg ISIS. Ove aktivnosti. Ove aktivnostisu vezane za aktivnosti planiranja realizovanih na osnovu podataka iz eksternog okruenja isu vezane za aktivnosti planiranja realizovanih na osnovu podataka iz eksternog okruenja i internih ogranienja.internih ogranienja.

IS za upravljanje prodajomIS za upravljanje prodajomIS za reklamu i promocijuIS za reklamu i promocijuIS za odreivanje cenaIS za odreivanje cena

IS za odreivanje cenaIS za odreivanje cenaIS za odreivanje kanala distribucijeIS za odreivanje kanala distribucije

IS za praenje konkurencijeIS za praenje konkurencije

Taktiki IS u oblasti proizvodnjeTaktiki IS u oblasti proizvodnje

TaktikiTaktiki ISISu oblasti proizvodnjeu oblasti proizvodnje omoguava menadmentu srednjeg nivoa generisanjeomoguava menadmentu srednjeg nivoa generisanjeinformacija o planiranim aktivnostima i planiranom i stvarnom korienju resursa, priinformacija o planiranim aktivnostima i planiranom i stvarnom korienju resursa, priemu se izdvajaju aktivnosti:emu se izdvajaju aktivnosti:

praenje ipraenje i kontrole proizvodnih procesa ikontrole proizvodnih procesa i

alociranja resursa za ostvarivanje strategijskih ciljevaalociranja resursa za ostvarivanje strategijskih ciljeva

IS za planiranje potrebnog materijalaIS za planiranje potrebnog materijala

MRP II i JITMRP II i JIT((JJustustIInn TTimeime))IS za planiranje kapacitetaIS za planiranje kapacitetaIS za terminiranje proizvodnjeIS za terminiranje proizvodnjeIS za razvoj proizvodaIS za razvoj proizvoda

15


16/27

Taktiki IS u oblasti upravljanja ljudskimTaktiki IS u oblasti upravljanja ljudskimresursimaresursima

IS za analizu i dizjniranje poslovaIS za analizu i dizjniranje poslovaomoguava menaderima uvid u opis poslova, kojiomoguava menaderima uvid u opis poslova, koji

obuhvata zadatke, odgovornosti, uslove rada, oekivane performanse u radu, itd.obuhvata zadatke, odgovornosti, uslove rada, oekivane performanse u radu, itd.Na osnovu ovih podataka o specifikaciji poslova i podataka koje kroz intervjue dobijajuNa osnovu ovih podataka o specifikaciji poslova i podataka koje kroz intervjue dobijaju

od efova, menaderi srednjeg nivoa mogu pomou ovogod efova, menaderi srednjeg nivoa mogu pomou ovog ISIS vriti analizu poslova ivriti analizu poslova idizajnirati pogodan sistem za upravljanje ljudskim resursima.dizajnirati pogodan sistem za upravljanje ljudskim resursima.

IS za prijem osobljaIS za prijem osobljaIS za praenje doprinosaIS za praenje doprinosaIS za planiranje karijereIS za planiranje karijere

PRIMENA IS NA STRATEGIJSKOM NIVOUPRIMENA IS NA STRATEGIJSKOM NIVOU

Strategijski IS u oblasti finansijaStrategijski IS u oblasti finansija

IS za analizu finansijskog stanjaIS za analizu finansijskog stanjaomoguava menadmentu dobijanje izvetaja kojiomoguava menadmentu dobijanje izvetaja kojiukazuju na finansijski status organizacije. Primenjuju se razliite metode iz oblasti finansijaukazuju na finansijski status organizacije. Primenjuju se razliite metode iz oblasti finansijaza iskazivanje ovog statusa, a na osnovu podataka o konkurenciji, kupcima, dobavljaima,za iskazivanje ovog statusa, a na osnovu podataka o konkurenciji, kupcima, dobavljaima, podacima iz javnihpodacima iz javnihDBDB ili dobijenih prekoili dobijenih prekoInternetaInterneta..Najee se pri iskazivanjuNajee se pri iskazivanjufinansijskog stanja koriste odnosi:finansijskog stanja koriste odnosi:

trokovi prodaje i prosene zalihe,trokovi prodaje i prosene zalihe,

neto prihod i broj ulagaa ineto prihod i broj ulagaa i

tekua obrtna sredstva i tekui dugovi.tekua obrtna sredstva i tekui dugovi.

IS za dugorona predvianjaIS za dugorona predvianjakoristi podatke iz prethodnog perioda o finansijskomkoristi podatke iz prethodnog perioda o finansijskomstanju preduzea i, na osnovu odgovarajueg softvera, projektuje budue finansijsko stanje.stanju preduzea i, na osnovu odgovarajueg softvera, projektuje budue finansijsko stanje.Uloga menadera na strategijskom nivou je da definiu ogranienja i prioritete, kaoUloga menadera na strategijskom nivou je da definiu ogranienja i prioritete, kaovremenski horizont predvianja. Koriste se internevremenski horizont predvianja. Koriste se interneDBDB, kao i javne, kao i javneDBDB i podaci dobijenii podaci dobijenipretraivanjem prekopretraivanjem prekoInternetaInterneta.. Softver za predvianje sadri:Softver za predvianje sadri:

statistike procedure ili metode predvianja istatistike procedure ili metode predvianja i

generatore izvetaja i uputstava za njihovo korienje.generatore izvetaja i uputstava za njihovo korienje.

Strategijski IS u oblasti marketingaStrategijski IS u oblasti marketinga

IS za predvianje prodajeIS za predvianje prodajeIS za istraivanje tritaIS za istraivanje trita Menaderi marketinga:Menaderi marketinga:

prate trendove iz oblasti poslovanja preduzea sa aspekta rasta trita, udela naprate trendove iz oblasti poslovanja preduzea sa aspekta rasta trita, udela na

tritu, itd,tritu, itd,

analiziraju ciljnu grupu, specijalno kako se promena trenda odraava na poslovanjeanaliziraju ciljnu grupu, specijalno kako se promena trenda odraava na poslovanje

preduzea,preduzea,

analiziraju i identifikuju preferencije kupaca, ukljuujui testiranje proizvoda ianaliziraju i identifikuju preferencije kupaca, ukljuujui testiranje proizvoda i servisiranje,servisiranje,

16


17/27

odreuju i analiziraju zadovoljstvo kupaca iodreuju i analiziraju zadovoljstvo kupaca i

odreuju udeo na tritu koji se moe ostvariti sa svakim proizvodom/uslugom.odreuju udeo na tritu koji se moe ostvariti sa svakim proizvodom/uslugom.

IS za planiranje i razvoj proizvodaIS za planiranje i razvoj proizvoda

Strategijski IS u oblasti proizvodnje i upravljanjaStrategijski IS u oblasti proizvodnje i upravljanjaljudskim resursimaljudskim resursima

U oblasti proizvodnje primenjuju seU oblasti proizvodnje primenjuju seISISza:za:izbor lokacije preduzea ili dela preduzea,izbor lokacije preduzea ili dela preduzea,

izbor tehnologije izgradnje novog proizvoda ili dela proizvoda i primene novihizbor tehnologije izgradnje novog proizvoda ili dela proizvoda i primene novih

tehnologija pri izboru opreme,tehnologija pri izboru opreme,

pozicioniranje procesa, tj. vertikalnu integraciju (koje pozicije proizvoda nabaviti, apozicioniranje procesa, tj. vertikalnu integraciju (koje pozicije proizvoda nabaviti, a

koje proizvoditi) ikoje proizvoditi) i

dizajniranje rasporeda opreme na novoj ili redizajn rasporeda opreme na postojeojdizajniranje rasporeda opreme na novoj ili redizajn rasporeda opreme na postojeoj

lokaciji.lokaciji.U oblasti upravljanja ljudskim resursima primenjuju seU oblasti upravljanja ljudskim resursima primenjuju seISISza:za:planiranje radne snage,planiranje radne snage,

pregovaranje sa sindikatom ipregovaranje sa sindikatom i

ostaliostaliISIS

SISTEM ZA PODRKU ODLUIVANJUSISTEM ZA PODRKU ODLUIVANJU

Teorija odluivanja razvijala se pre svega u oblasti matematike logike iTeorija odluivanja razvijala se pre svega u oblasti matematike logike ioperacionih istraivanja. U svom razvoju prevalila je put od formalne logike do savremenihoperacionih istraivanja. U svom razvoju prevalila je put od formalne logike do savremenih

metoda koje ukljuuju faktor neizvesnosti, veliinu rizika, konflikt pri odluivanju odmetoda koje ukljuuju faktor neizvesnosti, veliinu rizika, konflikt pri odluivanju od strane veeg broja donosilaca odluka sa posebnim ciljevima, uenje iz proteklih odluka istrane veeg broja donosilaca odluka sa posebnim ciljevima, uenje iz proteklih odluka i ukljuivanje u informacione tj.ukljuivanje u informacione tj.DSSDSSsisteme.sisteme.

Pojam i opte karakteristike odluivanjaPojam i opte karakteristike odluivanja

Misaoni i logiki proces kojim se dati problem reava i donose odlukeMisaoni i logiki proces kojim se dati problem reava i donose odlukeIzbor jedne od raspoloivih alternativa koja e obezbediti postizanje ciljaIzbor jedne od raspoloivih alternativa koja e obezbediti postizanje ciljaSvako odluivanje poinje uoavanjem problemaSvako odluivanje poinje uoavanjem problemaOdluka je inicirana kada donosilac odluke percipira da stanje sistema koji ga okruuje nijeOdluka je inicirana kada donosilac odluke percipira da stanje sistema koji ga okruuje nije

zadovoljavajue i da je razlika izmedju eljenog i stvarnog stanja znaajnazadovoljavajue i da je razlika izmedju eljenog i stvarnog stanja znaajnaKada je odluka inicirana, donosilac svoja htenja uobliava u cilj.Kada je odluka inicirana, donosilac svoja htenja uobliava u cilj.Njegov cilj moe da bude postizanjeNjegov cilj moe da bude postizanje

zadovoljavajueg (trazenje obustavljeno)zadovoljavajueg (trazenje obustavljeno)optimalnog stanja (ispitivanje alternativa)optimalnog stanja (ispitivanje alternativa)

17


18/27

Globalni proces odluivanjaGlobalni proces odluivanjaIdentifikacija problemaIdentifikacija problema

proizvod nenadane situacijeproizvod nenadane situacije

rezultat neke planske-prouavane aktivnostirezultat neke planske-prouavane aktivnostiutvrditi domen pruanja - dosezanja problemautvrditi domen pruanja - dosezanja problemaodrediti kompetencije donosioca odluke i njihovi globalni ciljeviodrediti kompetencije donosioca odluke i njihovi globalni ciljevi

Tok odluivanja da li se ono odvija u situacijiTok odluivanja da li se ono odvija u situaciji

donosilac odluke nema sigurne informacije o verovatnoama nastupanja neke oddonosilac odluke nema sigurne informacije o verovatnoama nastupanja neke odmoguih okolnosti,moguih okolnosti,

u mogunosti da na bazi relativne uestalosti dogadjaja formira: objektivnu, ili nau mogunosti da na bazi relativne uestalosti dogadjaja formira: objektivnu, ili naosnovu logike procene,osnovu logike procene,

dodje do subjektivne verovatnoe nastupanja neke od tih okolnosti.dodje do subjektivne verovatnoe nastupanja neke od tih okolnosti.U neizvesnoj situaciji odluivanja sa objektivnim verovatnoama, odluivae se saU neizvesnoj situaciji odluivanja sa objektivnim verovatnoama, odluivae se sa

rizikom, a uz subjektivne verovatnoe, sa procenjenim rizikomrizikom, a uz subjektivne verovatnoe, sa procenjenim rizikomFormiranje modela odluivanja (iznalaenje i vrednovanje raspoloivih alternativa)Formiranje modela odluivanja (iznalaenje i vrednovanje raspoloivih alternativa)

utvrdjivanje moguih i dopustivih alternativa,utvrdjivanje moguih i dopustivih alternativa,vrednovanje njihove privlanosti sa aspekta verovatnoe deavanjavrednovanje njihove privlanosti sa aspekta verovatnoe deavanja

Izbor reenja problemaIzbor reenja problema

analitiki proces koji se sastoji u utvrdjivanju one alternative koja ima najveu vrednostanalitiki proces koji se sastoji u utvrdjivanju one alternative koja ima najveu vrednostza funkciju korisnosti.za funkciju korisnosti.

alternativa predstavlja prirodni izbor (kandidata) za reenje problema.alternativa predstavlja prirodni izbor (kandidata) za reenje problema.

Nivoi odluivanja menadmentaNivoi odluivanja menadmenta

Tra n sakcion i IS

D S S

E S

E IS

O pe r a

ti v nim

en ad ` m

e n tTa

kti~k

i men

ad m

ent

S tra te

g i j sk i

m en a

d ` me n t

M IS

18


19/27

Sistemi za podrku odluivanjuSistemi za podrku odluivanju (DSS)(DSS)

PojamPojam podrka odluivanjupodrka odluivanju je nastao poetkom 70-tih godina XX -tog veka ije nastao poetkom 70-tih godina XX -tog veka iobuhvatao je softver koji pomae menaderima da donose odluke kod nestrukturiranihobuhvatao je softver koji pomae menaderima da donose odluke kod nestrukturiranih problema. Pri tome je osnovna paradigmaproblema. Pri tome je osnovna paradigma podrkapodrka koju daje informaciona tehnologija ukoju daje informaciona tehnologija umodeliranju problema, njegovom razumevanju i vrednovanju alternativnih odluka.modeliranju problema, njegovom razumevanju i vrednovanju alternativnih odluka.Oigledno, kod sloenih problema odluivanja donoenje odluka mora poivati naOigledno, kod sloenih problema odluivanja donoenje odluka mora poivati nasistemskom pristupu, pa se zbog toga koristi pojamsistemskom pristupu, pa se zbog toga koristi pojam sistem za podrku odluivanju (sistem za podrku odluivanju (DSSDSS-- DDecisionecision SSupportupportSSystem),ystem), koji je predloiokoji je predloio GerrityGerrity 1971. godine. Ovaj sistem je nastao1971. godine. Ovaj sistem je nastaokao interakcija teorijskih istraivanja i oblasti odluivanja nakao interakcija teorijskih istraivanja i oblasti odluivanja na Carneige Institute ofCarneige Institute ofTehnologyTehnology, u 50-tim i 60-tim godinama i istraivanja u oblasti informacionih tehnologija na, u 50-tim i 60-tim godinama i istraivanja u oblasti informacionih tehnologija na MITMITu 60-tim godinama XX - og veka.u 60-tim godinama XX - og veka.

SPO/DSS su IS koji pruaju podrku u reavanju slabo struktuiranih problema,SPO/DSS su IS koji pruaju podrku u reavanju slabo struktuiranih problema,crpei iz postojeih sistema one informacije, koje su bitne za proces odluivanjacrpei iz postojeih sistema one informacije, koje su bitne za proces odluivanja; podrzava,; podrzava,ne zamenjuje donosioca odlukane zamenjuje donosioca odluka

Osnovu DSS ine:Osnovu DSS ine:programi - interfejsi koji pristupaju velikim bazama podataka, izvlae iz njih sintetikuprogrami - interfejsi koji pristupaju velikim bazama podataka, izvlae iz njih sintetiku

informaciju u obliku i formatu kakav je potreban za dati nivo odluivanja.informaciju u obliku i formatu kakav je potreban za dati nivo odluivanja.Deo podataka za formiranje baze DSS moe se koristiti iz spoljnih izvora ili specijalizovanihDeo podataka za formiranje baze DSS moe se koristiti iz spoljnih izvora ili specijalizovanih

datoteka.datoteka.

Baza podataka DSSBaza podataka DSSBaza podataka predstavlja konstitutivni elemenat DSSBaza podataka predstavlja konstitutivni elemenat DSSDSS se gradi za potrebe strukture koja ve ima razvijen bazni (akvizicioni,DSS se gradi za potrebe strukture koja ve ima razvijen bazni (akvizicioni,

transakcioni)informacioni sistem,transakcioni)informacioni sistem,

Ekstrakcije podataka,Ekstrakcije podataka,Projektovanja baze podataka DSS,Projektovanja baze podataka DSS,Dopuna podacima kojih nema u bazi podataka realnog sistema,Dopuna podacima kojih nema u bazi podataka realnog sistema,Faze formiranja baze podataka DSSFaze formiranja baze podataka DSS

selekcija podataka iz okruenjaselekcija podataka iz okruenjaizbor kandidata za bazu DSS (iz istog okruenja, selekcije podataka za DSS uizbor kandidata za bazu DSS (iz istog okruenja, selekcije podataka za DSS u

marketingu iproizvodnji bie vrlo razliite)marketingu iproizvodnji bie vrlo razliite)preslikavanje podataka u bazu podataka DSSpreslikavanje podataka u bazu podataka DSS

19


20/27

Baze modelaBaze modela

Strategijski modeli,Strategijski modeli,Taktiki modeli,Taktiki modeli,

Operacionalni modeli iOperacionalni modeli iBlokovi modela i potprogrami namenjeni modularnoj izgradnji.Blokovi modela i potprogrami namenjeni modularnoj izgradnji.

Kategorije DSSKategorije DSS

Kategorija Karakteristika Primer

Data-Driven Koriste strukturirane

podatke

Data Warehouse

Document-Driven Koristenestrukturiranepodatke

Web

Model-Driven Koriste modele Rasporedi

Suggestion Koriste pravila irelacije

Konsultacije

Group Support Pomaukomunikaciju iusaglaavanje

Vodjenje sastanaka

Inter-Organizatonal

Podrkakomintentima

Pristup kupacapodacima

Function-Specific Podrka specifinim

sistemima

Vazduhoplovni,

bankarskiWeb-Based Podrka svim DSS Intranet

EKSPERTNIEKSPERTNI SISTEMISISTEMI

20


21/27

Ekspertni sistemi (Ekspertni sistemi (ESES-- EExpertxpertSSystems)ystems) su raunarski programi koji oponaaju procesesu raunarski programi koji oponaaju proceserazmiljanja eksperata pri reavanju sloenih problema. Imaju sve vei znaaj zarazmiljanja eksperata pri reavanju sloenih problema. Imaju sve vei znaaj zaposlovanje, zato to se u odvijanju poslovnih aktivnosti zahtevaju sve sloenija znanja iposlovanje, zato to se u odvijanju poslovnih aktivnosti zahtevaju sve sloenija znanja ireavanje problema u vrlo kratkom periodu.reavanje problema u vrlo kratkom periodu.

Ovi sistemi su dobili naziv po reiOvi sistemi su dobili naziv po rei ekspertizaekspertiza ((expertiseexpertise) kojom se oznaava ekstenzivno) kojom se oznaava ekstenzivno

i specifino znanje za reavanje zadataka. Ovo znanje se dobija obukom, itanjem ili krozi specifino znanje za reavanje zadataka. Ovo znanje se dobija obukom, itanjem ili kroz iskustvo. Na osnovu posedovanja ovog znanja, njegov posednik moe reavati bolje i breiskustvo. Na osnovu posedovanja ovog znanja, njegov posednik moe reavati bolje i bre mnoge probleme u odnosu na onog koji nije ekspert. Da bi neko postao ekspert potrebno jemnoge probleme u odnosu na onog koji nije ekspert. Da bi neko postao ekspert potrebno je vie od pet godina rada u toj oblasti, zbog ega je preduzee prinueno da koristivie od pet godina rada u toj oblasti, zbog ega je preduzee prinueno da koristi raspoloiva ekspertska znanja iz okruenja. Sa druge strane, u preduzeu su ekspertskaraspoloiva ekspertska znanja iz okruenja. Sa druge strane, u preduzeu su ekspertskaznanja neravnomerno raspoloiva, jer stariji eksperti poseduju vea znanja od mlaih, kojaznanja neravnomerno raspoloiva, jer stariji eksperti poseduju vea znanja od mlaih, koja se ne mogu potpuno iskoristiti zbog angaovanja starijih eksperata na poslovimase ne mogu potpuno iskoristiti zbog angaovanja starijih eksperata na poslovimarukovoenja.rukovoenja.

Prednosti ekspertnih sistemaPrednosti ekspertnih sistema

Prednosti ekspertnih sistemaPrednosti ekspertnih sistema su:su:porast produktivnosti i efektivnosti,porast produktivnosti i efektivnosti,

porast kvaliteta (manji broj neusaglaenosti),porast kvaliteta (manji broj neusaglaenosti),

porast dijapazona ekspertnosti u poslovanju,porast dijapazona ekspertnosti u poslovanju,

mogunost poslovanja u rizinim situacijama,mogunost poslovanja u rizinim situacijama,

mogunost pristupa znanju i dobijanje saveta,mogunost pristupa znanju i dobijanje saveta,

poveanje pouzdanosti rada,poveanje pouzdanosti rada,

porast performansi postojeegporast performansi postojeegISIS,,

mogunost rada u nekompletnim i neizvesnim situacijama,mogunost rada u nekompletnim i neizvesnim situacijama,

mogunost obuke,mogunost obuke,

poveanje mogunosti reavanja problema,poveanje mogunosti reavanja problema,eliminacija ili umanjenje potreba za skupom opremom ieliminacija ili umanjenje potreba za skupom opremom i

poveanje fleksibilnosti.poveanje fleksibilnosti.

Ogranienja ekspertnih sistemaOgranienja ekspertnih sistema

Ogranienja ekspertnih sistemaOgranienja ekspertnih sistema su:su:smeteno znanje nije uvek lako itljivo,smeteno znanje nije uvek lako itljivo,

ekspertska znanja je teko " izvui " iz ljudi,ekspertska znanja je teko " izvui " iz ljudi,

pristup svakom ekspertu je razliit,pristup svakom ekspertu je razliit,

teko je " izvui " potrebna znanja u kratkom periodu,teko je " izvui " potrebna znanja u kratkom periodu,korienjekorienjeESESima prirodne granice i zato su i njihove koristi ograniene,ima prirodne granice i zato su i njihove koristi ograniene,

ESESdobro radi samo u uzanom domenu,dobro radi samo u uzanom domenu,

veina eksperata ne ume da proveri korektnost znanja i zakljuaka,veina eksperata ne ume da proveri korektnost znanja i zakljuaka,

eksperti koriste argon koji treba prevesti na jezik koji razumeju korisnici,eksperti koriste argon koji treba prevesti na jezik koji razumeju korisnici,

u gradnjiu gradnjiESESuestvuju inenjeri znanja koji su retki i skupi, to uslovljava njihovuuestvuju inenjeri znanja koji su retki i skupi, to uslovljava njihovu visoku cenu,visoku cenu,

21


22/27

nedostatak poverenja krajnjih korisnika moe biti nepremostiva barijera za primenunedostatak poverenja krajnjih korisnika moe biti nepremostiva barijera za primenu

ESESitd.itd.

Struktura ESStruktura ES

P o d s i s t e m z ao b j a { n j a v a n j e

~ i n j e n i c e os p e c i f i ~ n i mp r o b l e m i m a

R A D N OO K R U @ E N J E

R A Z V O J N OO K R U @ E N

S i s t e m z ad o b i j a n j e f i n i j i h

z n a n j a

K o r i s n i ~ k i

i n t e r f e j s

P r e p o r u ~ e n aa k c i j a

K o r i s n i k

^ i n j e n i c e : o n op o z nv e z i

P r a v i l a : l o g i ~ k v e z a ui p o s l e

E k s p e r

R a d n a

m e m o r i j a

I n ` e n j ez n a n j a

B a z az n a n j a

M e h a n i z a m z a z a k l j u ~ i v a n j ( i z v o d i z a k l j u ~ k e )

Baza znanja sadri znanja koja su neophodna za razumevanje, formulisanje i reavanjeBaza znanja sadri znanja koja su neophodna za razumevanje, formulisanje i reavanje problema.problema. Ona se moe podeliti na:Ona se moe podeliti na:

klasinuklasinuDBDB (injenice, fakta o problemu koji se reava) i(injenice, fakta o problemu koji se reava) i

specijalnu (heuristiku) ili bazu pravila iz koje se koriste znanja za reavanje problemaspecijalnu (heuristiku) ili bazu pravila iz koje se koriste znanja za reavanje problema

iz domenaiz domenaESES..

Mehanizam za zakljuivanje jeMehanizam za zakljuivanje je "mozak""mozak"ESES, koji se jo naziva, koji se jo naziva upravljaka struktura iliupravljaka struktura ili interpreter pravilainterpreter pravila. To je praktino program u koji je ugraena metodologija. To je praktino program u koji je ugraena metodologija

rezonovanja i formulisanja zakljuaka.rezonovanja i formulisanja zakljuaka. Glavne uloge mehanizma za zakljuivanje su:Glavne uloge mehanizma za zakljuivanje su:odreivanje pravila koja e se koristiti,odreivanje pravila koja e se koristiti,prezentiranje korisniku odgovora na postavljena pitanja,prezentiranje korisniku odgovora na postavljena pitanja,

dodavanje odgovora u memorijudodavanje odgovora u memorijuESES,,

dobijanje novih injenica iz pravila idobijanje novih injenica iz pravila i

dodavanje novih injenica u memoriju.dodavanje novih injenica u memoriju.

Radna memorijaRadna memorija je deoje deo DBDB u koju se smetaju ulazni podaci zau koju se smetaju ulazni podaci za ESES, a koristi se i za, a koristi se i zasmetanje meurezultata.smetanje meurezultata.

22


23/27

Korisniki interfaceKorisniki interface je veza izmeu korisnika i raunara, koja se najbolje ostvaruje prekoje veza izmeu korisnika i raunara, koja se najbolje ostvaruje prekoprirodnih jezika i korienjem pitanja i odgovora uz eventualnu primenu grafike. Uprirodnih jezika i korienjem pitanja i odgovora uz eventualnu primenu grafike. Ubudunosti se oekuje vea primena zvunog ulaza i prepoznavanja govora.budunosti se oekuje vea primena zvunog ulaza i prepoznavanja govora.

Podsistem za objanjavanjePodsistem za objanjavanje ((Exploatation Sybsistem JustifierExploatation Sybsistem Justifier) slui da objasni ponaanje) slui da objasni ponaanjeESES-a odgovorom na sledea pitanja:-a odgovorom na sledea pitanja:

zato je neko postavio pitanjezato je neko postavio pitanjeES-ES-u ?u ?kako je dobijen odreeni zakljuak ?kako je dobijen odreeni zakljuak ?

zato je odbaena neka alternativa ?zato je odbaena neka alternativa ?

koji je plan da se ostvari reenje ?koji je plan da se ostvari reenje ?

Sistem za dobijanje finijih znanjaSistem za dobijanje finijih znanja ""podraavapodraava"" eksperte u smislu analize softverskiheksperte u smislu analize softverskihperformansi, uenja iz njih, njihovog unapreenja za budue ekspertize.performansi, uenja iz njih, njihovog unapreenja za budue ekspertize. To je novaTo je novaoblast uenja samogoblast uenja samogESES, koja mu daje karakteristiku, koja mu daje karakteristiku inteligentaninteligentan..

Razvoj ESRazvoj ES

RazvojRazvojESESmoe se ostvariti na dva naina:moe se ostvariti na dva naina:razvojem svih komponentirazvojem svih komponentiESESiliili

razvojem svih komponenti izuzev sadraja baze znanja (poznato kao shell reenje)razvojem svih komponenti izuzev sadraja baze znanja (poznato kao shell reenje)

Proces razvojaProces razvojaESESna bilo koji od ova dva naina naziva sena bilo koji od ova dva naina naziva se inenjerstvoinenjerstvoznanjaznanja ((knowledgeknowledge engineeringengineering), koji obuhvata pet aktivnosti:), koji obuhvata pet aktivnosti:

akviziciju znanja,akviziciju znanja,

vrednovanje (validacija) znanja,vrednovanje (validacija) znanja,

reprezentaciju znanja,reprezentaciju znanja,

zakljuivanje izakljuivanje i

objanjavanje.objanjavanje.

Razlike DSS vs ESRazlike DSS vs ES

DSS pomae pri odluivanju:DSS pomae pri odluivanju:podrava korisnika kod donoenja (slabo struktuiranih) odlukapodrava korisnika kod donoenja (slabo struktuiranih) odlukaobezbeuje mu brz i jednostavan pristup do podataka, modela i znanja.obezbeuje mu brz i jednostavan pristup do podataka, modela i znanja.

ES (ekspertni sistem) "odluujeES (ekspertni sistem) "odluujeobezbedjuje korisniku zakljuakobezbedjuje korisniku zakljuakodluku koja je tana u svako doba (ili, bar tanija od bilo koje koju bi korisnik mogaoodluku koja je tana u svako doba (ili, bar tanija od bilo koje koju bi korisnik mogao

da donese bez ES).da donese bez ES).ES se ne moe koristiti kod slabo struktuiranih procesa odluivanjaES se ne moe koristiti kod slabo struktuiranih procesa odluivanja

Osnovne razlike izmeu DSS i ES

23


24/27

ATRIBUTI DSS ES

Namena Pomo oveku kojiodluuje

Zamena oveka uodluivanju

Orjentacija Odluivanje Transfer znanja i savet

Ko postavlja pitanja ovek-maini Maina-oveku

Podruje problema Vrlo iroko Uzak domen

Sadraj baza Stvarno znanje Stvarno i proceduralnoznanje

Mogunostrezonovanja Ne Da-ogranieno

PODRKA POSLOVNIM KOMUNIKACIJAMAPODRKA POSLOVNIM KOMUNIKACIJAMA

SSavremeno poslovanje zahteva intenzivne i ekstenzivne komunikacije izmeuavremeno poslovanje zahteva intenzivne i ekstenzivne komunikacije izmeupojedinaca i preduzea, a posebno ljudi koji rade na istim poslovima a geografski supojedinaca i preduzea, a posebno ljudi koji rade na istim poslovima a geografski suudaljeni.udaljeni. Pomou komunikacije, ljudi menjaju i dele informacije i na taj nain se boljePomou komunikacije, ljudi menjaju i dele informacije i na taj nain se bolje

razumeju i utiu jedni na druge. Poiljalac alje poruku (glas, tekst, slika) krozrazumeju i utiu jedni na druge. Poiljalac alje poruku (glas, tekst, slika) krozkomunikacioni kanal do primaoca koji je dekodira (interpretira). Zbog velikog brojakomunikacioni kanal do primaoca koji je dekodira (interpretira). Zbog velikog brojauticaja, primalac nije esto u stanju da razume poruku, pa je potrebna povratna sprega.uticaja, primalac nije esto u stanju da razume poruku, pa je potrebna povratna sprega.Faktori koji utiu na nivo primeneFaktori koji utiu na nivo primene informacionih tehnologija (IT)informacionih tehnologija (IT) u poslovnimu poslovnim

komunikacijama su:komunikacijama su:broj uesnika (participanata),broj uesnika (participanata),

priroda izvora i odredita ( destinacija ),priroda izvora i odredita ( destinacija ),

lokacija (ljudi, senzori, soba, grad ili drava),lokacija (ljudi, senzori, soba, grad ili drava),

vreme (sinhrone i asinhrone komunikacije) ivreme (sinhrone i asinhrone komunikacije) i

mediji (jedan ili vie razliitih).mediji (jedan ili vie razliitih).

24


25/27

I N T E R N

E D I

E - m a

P o d r { k ar a d n i m

g r u p a m a

G l a v n i m r e ` n is e r v e r i

K o m u n i k a c i j ag l a s o m

T e l e c o m u t i n g( r a d p r e k o m r e ` e )

P r e n o s s l i k en a d a l j i n u

IS

T

A

L

O

K

A

C

IJA

R

A

Z

LI

~IT

E

L

O

K

A

C

IJE

I S T O V R E M E R A Z L I ^ I T O V

I N T E R NP o s t a v l j a n j e

v i z i j e

P o d r { k ag r u p n o m r a d u

E l e k t r o n s k et e l e k o m u n i k a c i j e

Podrka grupnom raduPodrka grupnom raduGrupni rad podrazumeva da dve ili vie osoba zajedno rade na istom zadatku. Oni moguGrupni rad podrazumeva da dve ili vie osoba zajedno rade na istom zadatku. Oni mogu

realizovati taj zadatak na jednoj ili vie lokacija, u isto ili razliito vreme.realizovati taj zadatak na jednoj ili vie lokacija, u isto ili razliito vreme. Oni ine grupuOni ine grupu

koja se moe organizovati kao tim, odbor, sektor itd.koja se moe organizovati kao tim, odbor, sektor itd.Koristi od grupnog rada su:Koristi od grupnog rada su:u grupnom radu se bolje razumeju problemi,u grupnom radu se bolje razumeju problemi,

u grupnom radu se bolje uoavaju greke,u grupnom radu se bolje uoavaju greke,

grupa ima vie informacija nego pojedinac,grupa ima vie informacija nego pojedinac,

u grupnom radu se ostvaruje sinergijski efekat,u grupnom radu se ostvaruje sinergijski efekat,

rad u grupi moe stimulisati uesnike i unaprediti procese,rad u grupi moe stimulisati uesnike i unaprediti procese,

lanovi grupe koji donose odluke su zainteresovani i za njihovu primenu itd.lanovi grupe koji donose odluke su zainteresovani i za njihovu primenu itd.

ZAKLJUAKZAKLJUAK

25


26/27

Za prognoziranje uslova u kojima e se preduzee nai u budunosti, kao i zaZa prognoziranje uslova u kojima e se preduzee nai u budunosti, kao i za adekvatno upravljanje procesima u sadanjosti, potrebne su velike koliine informacija.adekvatno upravljanje procesima u sadanjosti, potrebne su velike koliine informacija. Poslovna vizija preduzea, obim dogaaja, kratko vreme za donoenje odluka i potreba daPoslovna vizija preduzea, obim dogaaja, kratko vreme za donoenje odluka i potreba dase u svakoj situaciji donese najbolje mogue reenje, poveavaju informacione potrebese u svakoj situaciji donese najbolje mogue reenje, poveavaju informacione potrebemenadera i podstiu primenu informacionih sistema.menadera i podstiu primenu informacionih sistema.

Ugradnjom informacione tehnologije u poslovne procese lako i brzo prikupljaju se iUgradnjom informacione tehnologije u poslovne procese lako i brzo prikupljaju se i prenose podaci sa irokog trita. Informacioni sistemi slue kao monitori za prikupljanjeprenose podaci sa irokog trita. Informacioni sistemi slue kao monitori za prikupljanjepodataka koji se koriste pri donoenju odluka, a s druge strane, omoguavaju prenospodataka koji se koriste pri donoenju odluka, a s druge strane, omoguavaju prenospotrebnih informacija svim korisnicima u zavisnosti od njihove uloge u preduzeu ipotrebnih informacija svim korisnicima u zavisnosti od njihove uloge u preduzeu imeusobnih interakcija. Kvantitativni podaci transformiu se u konkretizovane informacijemeusobnih interakcija. Kvantitativni podaci transformiu se u konkretizovane informacijekoje odraavaju injenice, projekcije, trendove. Na taj nain informacioni sistem direktnokoje odraavaju injenice, projekcije, trendove. Na taj nain informacioni sistem direktnodoprinosi poveanju konkurentske prednosti preduzea.doprinosi poveanju konkurentske prednosti preduzea.

26


27/27

LITERATURALITERATURA

2. Internet:

1. www.bos.org.yu

2. www.wikipedia.org

3.http://www.cqm.co.yu/ii/materijal/ks/8.ppt

4. aurora.ekof.bg.ac.yu/~cortex/UIS.ppt

5. http://www.cet.co.yu/cetcitaliste/CitalisteTekstovi/SPO1.pdf
http://www.bos.org.yu/http://www.wikipedia.org/http://www.cqm.co.yu/ii/materijal/ks/8.ppthttp://www.bos.org.yu/http://www.wikipedia.org/http://www.cqm.co.yu/ii/materijal/ks/8.ppt

49967169 sistemi za podrsku odlucivanju

Documents