4.1 uputstvo za izgradnju

Glavni projekat dalekovoda 35kV Ovar Banja-Meuvrje

Prilog 4.1 Strana | 1

Prilog 4.1 List 1

4.1. UPUTSTVO ZA IZGRADNJU

4.1.1. ZA GRAEVINSKE RADOVE

Opti uslovi

Sve stavke predrauna radova podrazumevaju izvoenje svake pozicije u svemu prema planovima, tehnikom opisu, predmeru radova, statikom proraunu, detaljima, kao i naknadnim detaljima projektanta, vaeim tehnikim propisima, srpskim standardima i upustvu nadzornog organa i projektanta, besuslovno struno i precizno. Svi radovi i materijal navedeni u opisima pojedinih pozicija predrauna i ovih uslova moraju biti obuhvaeni ponuenom cenom izvoaa. Cene upisane u predraunu radova su prodajne cene izvoaa i one obuhvataju sve izdatke za rad, materijal sa uobiajenim rasturom spoljni i unutranji transport, skelu za izvoenje radova ukoliko ona za pojedine pozicije radova nije posebnom pozicijom predrauna predviena; vodu, osvetljenje, pogonski materijal i elektrinu energiju za maine, reiju izvoenja, sve dravne i optinske dabine, zaradu izvoaa, kao i sve ostale izdatke uslovljene postojeim propisima za izradu prodajne cene graevinskog proizvoda ukljuujui tu i sve izdatke koji potiu iz posebnih uslova rada koji predviaju prosene norme u graevinarstvu. Preduzee-izvoa, nema prava da zahteva nikakve doplate na cene upisane u predraunu radova. Takoe se nee priznavati nikakva naknada odnosno doplata na jedinine cene upisane u predraunu radova za poveanje ili smanjenje koliina iz predmera. Obraun i klasifikacija izvedenih radova vrie se prema prosenim normama u graevinarstvu to je obavezno i za izvoaa i za investitora, ukoliko u opisima pojedinih pozicija radova predrauna ne bude drukije naznaeno. Opis radova iz posebnih normi u graevinarstvu su obavezni za izvodaa, ukoliko opisom za pojedine take predrauna nisu dopunjeni. Opti opisi dati za jednu vrstu rada i materijal, obavezuje izvoaa da sve takve vrste radova izvodi u pojedinim pozicijama po tom opisu i ovim uslovima bez obzira da li se u dotinoj poziciji poziva na opti opis, sem ukoliko nije u toj poziciji drukije predvieno. Kod svih graevinskih radova uslovljava se upotreba kvalitetnog materijala, koja mora odgovarati postojeim tehnikim propisima, srpskim standardima i opisu odgovarajuih pozicija radova u predraunu radova. Ugraivanje materijala mora da odobri predstavnik investitora. Svi ugraeni materijali moraju imati atest. Sav materijal za koji predstavnik investitora konstatuje da ne odgovara pogoenom predraunu i uslovima, duan je izvoa da odmah ukloni sa gradilita, a investitor da obustavi rad ukoliko izvoa pokua da ga upotrebi. Izvoa radova (preduzee) mora imati licencu za izvoenje radova na objektima napona 110 kV i vie koju izdaje nadleno Ministarstvo. Odgovorno lice izvoaa radova mora imati linu licencu za izvoenje radova na objektima napona 35kV, koju izdaje nadleno Ministarstvo. Rukovodilac gradilita, kao predstavnik izvoaa, duan je pre poetka svakog rada da blagovremeno zatrai od predstavnika investitora objanjenje i obavetenje gde e i koju vrstu rada izvravati, pa tek po dobijenim pismenim uputstvima preko graevinskog dnevnika da vri narudbinu i otpone posao. Ako posao bude izvren protivno nareenjima preko graevinskog dnevnika i detaljima iz projekta, izvoa nema prava na reklamacije. Ako bi pojedine radove izvoa izradio protivno predvienom opisu, planovima i datim detaljima, nee mu se uvaavati nikakvo opravdanje ve je izvoa duan u ovakvom sluaju, bez obzira na koliinu zavrenog posla, da sve o svom troku porui i ukloni, pa ponovo na svoj teret da izradi kako je to planom, opisom i detaljima predvieno, izuzev ukoliko ovakve izmene ne budu preko graevinskog dnevnika od strane predstavnika investitora odobrene.



Prilog 4.1 List 2

Ako izvoa neki posao bude uradio bolje i skuplje od predvienog nema prava da zahteva doplatu, ukoliko je to na svoju ruku izvrio bez odobrenja ili nareenja predstavnika investitora preko graevinskog dnevnika. Objekte i celo gradilite izvoa mora stalno odravati potpuno isto, a po zavretku radova pre predaje objekta, sve rupe, kao nunike jame, rupe od skela i slino, duan je da zatrpa, nabije, poravna, celu povrinu nivelie i to sve dobro i solidno da se docnije ne javljaju sleganja. Izvoa mora ceo objekat oistiti od uta, skela i praine, i celokupan objekat pripremiti za predaju u redu i istoi.

Eventualnu tetu koju bi izvoa za vreme podizanja objekata nainio u krugu gradilita ili na susednim objektima, duan je da otkloni i dovede u prvobitno stanje o svom troku. U sluaju izmena , poveanja ili izostavljanja nekih radova potrebna je saglasnost investitora odnosno projektanta. U sluaju da nastupi potreba za radovima koji nemaju pogodbenu cenu u ovom prsdraunu, izvoa je duan da za iste dobije pre izvoenja ovih radova odobrenje predstavnika investitora, utvrdi sa njim cenu i sve to uvede u graevinski dnevnik. Po predaji objekta investitoru, izvoa odgovara za izvedene radove u garantnom roku prema zakonskim propisima, odnosno prema ugovoru investitota i izvoaa. Graevinska knjiga i graevinski dnevnik vodie se na osnovu postojeih zakonskih propisa, svakodnevno upisujui potrebne podatke, koje predstavnik izvoaa i predstavnik investitora svakodnevno pregledaju i overavaju svojim potpisima na svakoj strani. Odredbe opteg opisa vae ukoliko za konkretne opise pojedinih pozicija nije drukije odreeno.

Pripremno zavrni radovi

Pripremno zavrni radovi kao i ostali radovi i obaveze koji nisu pomenuti, reguliu se u duhu vaeih standarda, propisa i prosenih normi u graevinarstvu. Pre poetka gradnje, teren na kome se objekat gradi i organizuje gradilite, mora biti oien od raznog materijala, eventualnog uta ili ostataka ranijih objekata kao i od mogueg rastinja svih vrsta. Popravka postojeih i izgradnja novih pristupnih puteva do stubnih mesta, kao i raiavanje stubnih mesta za razmeravanje, iskop, betoniranje i montau stubova, ne obraunava se posebno.

Zemljani radovi Opti opis Kopanje izvriti tano po planu sa vertikalnim odsecanjem bonih strana iskopa, a dno iskopa fino isplanirati na projektom predvienu kotu. Rad se pri iskopu podrazumeva u prirodno vlanom zemljitu pod normalnim uslovima. Radove izvoditii tako da se maksimalno zatiti postojea vegetacija okoline. Prilikom iskopa potrebno je izdvojiti humus, koji se kasnije koristi za vraanje terena u prvobitno stanje. Iskopanu zemlju prvenstveno upotrebiti za nasipanje oko temelja.a viak isplanirati u blizini ili odneti sa gradilita na mesto odreeno od nadzornog organa. Odbacivanje zemlje na daljinu od 2-3 m koje e sluiti za nasipanje i planiranje nee se posebno plaati, ve isto zaraunati u m3 iskopa. Osiguranje - razupiranje bonih strana iskopa, kao i osiguranje susednih objekata izvriti prema prirodi zemljita i poloaju susednih objekata. Ovaj rad na osiguranju predvideti u cenu iskopa, poto se nee posebno plaati. Odredivanje kategorije zemljita, kao i obraun zemljanih radova, izvrie se na Iicu mesta prema uputstvima iz prosenih normi u graevinartvu optim uslovima za izvoenje radova, kao i na osnovu



Prilog 4.1 List 3

poprenih profila snimljenih pre i posle otkopavanja, ukoliko to u pojedinim opisima za ove radove nije drukije oznaeno. Izrada stopa temelja ne sme otpoeti dok nadzorni organ ne primi iskope.

Betonski i armirano betonski radovi

Opti opis Svi betonski i armirano betonski radovi moraju se izvesti u svemu prema vaeim tehnikim propisima za beton i armirani beton.

Za svaku poziciju i vrstu rada oznaena je marka betona koja se mora odrati a to izvoa dokazuje izradom i ispitivanjem probnih i kontrolnih tela kod Zavoda za ispitivanje graevinskog materijala. Probne normne kocke izvoa je duan da izradi u prisustvu nadzornog organa. Nalaz Zavoda za ispitivanje materijala merodavan je i za izvoaa i investiora. Trokovi ovog ispitivanja padaju na teret izvoaa i uraunati su u jedininu cenu. Ukoliko se izvoenjem kvalitet betona postigne nii od tolerancije predviene tehnikim propisima. to se mora upisati u graevinski dnevnik ukoliko smanjenje kvaliteta ne dovodi u pitanje stabilnost konstrukcije to potvruje nadzorni organ investitora potpisom u graevinski dnevnik. Sav upotrebljeni materijal mora odgovara tehnikim uslovima i vaeim tehnikim propisima za beton i armirani beton. Izvoa je duan da podnese dokaze o kvalitetu materijala i to za: cement, vodu i agregate. Kameni agregat mora biti u smislu pomenutih propisa vrst postojan, sa sedimentom mulja do 2% od teine. U sluaju veeg procenta muljevitosti, izvoa e pristupiti pranju agregata, to je uraunato u cenu.

Voda koja se upotrebljava mora biti ista, bez organskih i neorganskih tetnih sastojaka. Koliinu upotrebljene vode po m3 betona kontrolisati u toku izrade, imajui u vidu vanost vodocementnog faktora.

Pre betoniranja izvriti pregled skele, oplate i podupiraa u pogledu oblika i stabilnosti, a u toku betoniranja voditi kontrolu istih. Betoniranje se ne sme otpoeti pre no to nadzorni organ ne pregleda armaturu i pismeno odobri betoniranje. Kod armature voditi rauna da se ista u toku rada ne pomeri, da ostane u postavjenom poloaju i da bude sa svih strana obuhvaena betonom. Pri betoniranju voditi rauna da se betonska masa brzo ugradi. U sluaju segregacije betonske mase u toku transporta, ista se mora pre ugraivanja ponovo runo meati, da bi se dobila jednolina masa.

Po zavrenom betoniranju, vriti zatitu betona od sunca propisnim kvaenjem u toku najmanje tri dana, a takoe zatititi beton od vetra i mraza, to se ne plaa posebno. Pri izlivanju betonskih konstrukcija ne smeju se upotrebiti dve razliite vrste cementa. Pre poetka radova moraju se izvriti probna ispitivanja odgovarajuih vrsta cementa koje e u konkretnom sluaju biti primenjene. Oplata ukoliko je drvena, mora biti izraena strunom radnom snagom, suva i zcrava, grae koja odgovara vaeim tehnikim propisima PTP. (Privremeni tehniki propisi za drvene konstrukcije). Ne smeju se upotrebiti strugane daske tanje od 24 mm. Oplata i skela ne plaa se posebno, ve ulazi u jedininu cenu betona i armiranog betona. U sluaju izmene statikog prorauna, zbog jaeg ili slabijeg terena, kao i zbog drugih uzroka, ili u sluaju konstruktivnih izmena, izvoa je duan sve izvriti prema naknadnom statikom proraunu i



Prilog 4.1 List 4

detaljima, a bez prava na promenu jedinine cene, ve se plaa stvarno izvrera koliina prema odgovarajuim pogodbenim jedininim cenama za odgovarajue pozicije. U cenu je obuhvaeno: sav rad, materijal sa rasturom, svi transporti, alat, oplata, podupiranje, skele, svi drutveni doprinosi i svi izdaci po strukturi cene, rad na zatiti betona, negovanju, kvaenju, uzimanje i ispitivanje kontrolnih kocki i pribavljanje atesta. Plaa se pojedininim cenama predrauna za stvarno izvrene koliine.

Armiraki radovi

Opti opis Armaturu oistiti od re i prljavtine, ispraviti, isei, saviti i postaviti po detaljima, statikom proraunu i uputstvu nadzornog organa. Svu podeonu armaturu i uzengije vezatiza glavnu armaturu paljenom icom 0 1,4 mm. Armatura je od elika GA 240/360. U cenu po 1 kg obuhvaeno je i postavljanje podmetaa radi pravilnog poloaja armature. Prijem postavljene armature od strane nadzornog organa treba konstatovati u graevinskom dnevniku pre betoniranja. Obraun se vri po teoretskoj teini, statikom proraunu i detaljima, bez obzira na sloenost armature.

U cenu po 1 kg postavljene armature uraunati su: betonski elik sa otpatkom, ice za vezivanje, klamfe i ekseri za podmetae, potreban transport, rad, alat, radna skela za armirae, reija, zarada i sve dabine izvoaa prema Optim uslovima za izvoenje graevinsko-zanatskih radova .

elina konstrukcija Sav elik koji treba da se ugradi u konstrukciju treba da bude odobrenog oblika i tanih dimenzija bez oteenja, korozije, da odgovara JUS-u i da bude kvaliteta zahtevanog u projektu. Montaa na gradilitu Dinamiki operativni plan montae, ukljuujui i sve detalje o alatu i mainama koje e se upotrebiti prilikom montae, mora se u tri primerka predati nadzornom organu na odobrenje i to blagovremeno. Ovaj program ima se predati nadzornom organu u tom roku koji e omoguiti blagovremeni poetak radova, a nadzorni organ ga ima odobriti takoe na vreme i ne moe ga bez razloga zadrati dugo. Pre poetka montae izvoa se mora uveriti na gradilitu da su svi drugi radovi koji uslovljavaju poetak montae zavreni i da je gradilite spremno za poetak montae. Ukoliko ma koji deo potreban za montau nije gotov, izvoa je duan da to pismeno saopti nadzornom organu. Po preuzimanju ma koga dela gradilita radi montae, izvoa je duan da odrava i uva sve radove do tada izvedene i da sva eventualna oteenja uinjena prilikom montae ima sam otkloniti o svom troku. Montaa eline konstrukcije mora se izvriti u svemu prema odobrenim crteima za izvoenje, a rad na tome mora biti prvoklasan.

Sve privremene radove kao podupiranja i ukruenja za sluaj vetra ili nepogode izvoa je duan da izvri blagovremeno i o svom troku. Pismeno odobrenje od nadzornog organa mora se dobiti pre ma kakvog veeg optereenja konstrukcije. Posle izvrene montae i pre nastavka ma kakvog drugog rada, nadzorni organ mora prekontrolisati izvren rad i tek po njegovom prihvatanju izvrenog posla sledei rad se moe nastaviti. Obaveze investitora i izvoaa za tehniki pregled objekta



Prilog 4.1 List 5

Investitor je duan da odredi nadzornog organa koji ima linu licencu za izvoenje radova na objektima napona 110 kV i vie koju izdaje nadleno Ministarstvo.lnvestitor obezoeduje tehniki kontrolisane (revidovane) kompletne primerke projektne dokumentacije (glavni i izvoaki projekat); Izvoa dostavlja dnevnik montae eline konstrukcije. Izvoa dostavlja elaborat geodetske kontrole montirane eline konstrukcije u vertikalnim i horizontalnim ravnima

Izvoa dostavlja potrebne ateste za ugraeni materijal.za zavrtnje.navrtke i podlone ploice Atesti u vidu izjava da materijal odgovara zahtevanom kvalitetu nisu dozvoljeni i ne smeju se uzeti kao dokaz kvaliteta materijala: Zatita eline konstrukcije od korozije definisana je Pravilnikom o tehnikim merama i uslovima za zatitu eline konstrukcije od korozije ( Sl.list broj 32/70 , kontrola po JUS EN ISO 1461/2005 ).

4.1.2. ZA ELEKTROMONTANE RADOVE Opti uslovi

Opti uslovi o izvoenju elektromontanih radova, tj. o kvalitetu radova, materijalu, kontroli i nadzoru, formiranju jedininih cena rada i naplati su u principu isti kao to je navedeno u optim uslovima za graevinske radove, pa se ovde nee ponavljati. U nastavku se daju tehniki uslovi koje, izmedu ostalog izvoa treba uzeti u obzir prilikom ugovaranja i mora potovati kod realizacije elektromontanih radova. Izvoa elektro radova ( preduzee) mora imati licencu za izvoenje radova na objektima napona 35kV i vie koju izdaje nadleno Ministarstvo. Odgovorno lice izvodaa radova mora imati linu licencu za izvoenje radova na objektima napona 35 kV i vie koju izdaje nadleno Ministarstvo.

Opte o elektromontanim radovima Pre poetka izvoenja elektromontanih radova, izvoa radova treba da detaljnije razradi termin plan odnosno dinamiku radova koju je dao u svojoj ponudi za izvoenje radova i takav plan treba da dostavi nadzornom organu investitora. Prema svojoj prirodi, ovi radovi se mogu podeliti na pripremne (prethodne), glavne i zavrne radove. Obzirom da elektromontani radovi nastupaju posle graevinskih, za iste e se koristiti ve formirana gradilita kao i izgraeni pristupni putevi do svakog stubnog mesta, to olakava transport opreme i mehanizacije na trasu.

Pripremni radovi

U pripremne (prethodne) radove ulazi prijem i transport opreme i materijala od skladita investitora do gradilita, gde se oprema sortira radi efikasnijeg transporta na trasu i bolje organizacije rada. Sva oprema i materijali koji e biti ugraeni na dalekovodu moraju imati odgovarajue ateste. Sluba izvoaa ilii investitora koja je nabavila opremu ili materijal duna je da za iste priloi ateste o ispitivanju. Svi atesti moraju biti priloeni u dokumentaciji kod tehnikog prijema objekta. Izvoa radova treba da obie trasu dalekovoda, odnosno deo trase gde e se izvoditi radovi, da se upozna sa terenom, prilaznim putevima i da ukoliko uoi nove objekte na trasi o tome odmah obavesti investitora.



Prilog 4.1 List 6

Prosek kroz umu, sea drvea i voki Ukoliko u zateznom polju gde se vre elektromontani radovi ima rastinja (vrzine, drvee. ume) pravi se montani prosek irine 3m za provlaenje vune sajle. Voke se po pravilu ne seku, a u izuzetnim sluajevima samo u dogovoru sa nadzornim organom. Ukoliko se vri sea veih umskih povrina obavezno je obezbediti i prisustvo ovlaenog lica iz umskog gazdinstva. U glavnom projektu, na situaciji uzdunih profila je naznaena irina proseka koji treba napraviti za konano stanje. Kod odreivanja irine proseka mora se voditi rauna o visini drvea, vrsti drvea i prirastu za narednih 5 godina, udaljenosti drvea od faznog provodnika, visini faznog provodnika na temperaturi za koju je vod projektovan i za koju je nacrtana lananica na uzdunim profilima, otklonu faznog provodnika pod dejstvom vetra na t = +40 C i sigurnosnom rastojanju otklonjenog provodnika od drvea kao i rastojanju drvea od provodnika u sluaju see i pada drveta u pravcu provodnika. Sigumosna udaljenost bilo kog dela stabla od provodnika iznosi 3.0m (lan 117 Pravilnika). Takoe treba obratiti panju i na kosinu terena upravno na trasu (popreni profil). U sluaju kvalitetnije ume obavezno treba u saradnji sa nadlenim umskim gazdinstvom uraditi elaborat o sei ume koji tano odreuje gde se i na koji nain vri sea.

Plan razmetaja bubnjeva i montae uadi Razmetaj bubnjeva du trase se odreuje prema tehnologiji rada izvoaa, na osnovu tehno ekonomske analize i u skladu sa duinama zateznih polja, konfiguracijom terena i objektima koji se ukrtaju i za isti je potrebna saglasnost nadzornog organa i investitora. Potrebno je da izvoa radova vodi rauna da bude to manje nastavaka na uadima. Nastavljanje provodnika prema propisima nije dozvoljeno u rasponima ukrtanja sa sportskim igralitima, magistralnim putevima, autoputevima i putevima u gusto naseljenim mestima, plovnim rekama i kanalima, TK vodovima, eleznikim prugama i dr. Rastojanje nastavne spojnice od nosee ili zatezne stezaljke ne sme biti manje od 20 m. U fazi pripremnih radova izrauje se i plan realizacije montae uadi na nadzemnom vodu od strane izvoaa radova, a u saradnji sa nadzornim organom za elektromontane radove. Taj plan treba da sadri nain i vreme trajanja elektromontanih radova po zateznim poljima zajedno sa planovima iskljuenja visokonaponskih i niskonaponskih vodova. Plan za elektromontane radove dostavlja se investitoru na uvid pre poetka radova.

O poetku elektromontanih radova obavetavaju se nadlene organizacije i ustanove: preduzea za puteve, TP, elektrodistribucije, PTT preduzea, ustanove za reni saobraaj, vlasnici kua i ostalih objekata, itd. Postavljanje odgovarajue signalizacije i znakova upozorenja, i regulisanje saobraaja na autoputu, magistralnom ili nekom drugom putu regulie se sa nadenim MUP-om, a regulisanje plovidbe na plovnoj reci sa nadlenom ustanovom za vodne puteve, prema posebnim elaboratima koji se rade u tu svrhu.

Ankerisanje stubova Pre poetka razvlaenja uadi potrebno je zatezne stubova pravilno ankerisati, jer nisu raunati kao krajnji. Anker sajla se preko koturae, koja je privrena na kraj konzole odnosno vrh stuba, privruje na ankerno svrdlo ili drvenu oblicu. Ankerno svrdlo se uvre u zemlju dovoljno duboko da moe da izdri silu zatezanja ankerne sajle. Udaljenost svrdla od stuba je tolika da ugao sajle sa tlom ne bude vei od 30. Umesto ankernog svrdla moe da se upotrebi drvena oblica duine oko 1 m, koja se ukopava u tlo. Ankeri se skidaju tek po zavretku elektromontanih radova.



Prilog 4.1 List 7

Glavni elektromontani radovi

Glavni radovi zapoinju transportom materijala, opreme i alata od gradilita do slubova, gde se sastavljaju izolatorski lanci (prema stubnoj listi), podiu na stubove i uvruju na konzole, a oprema za zatitnu uad na vrhove stuba. Svi radnici koji rade na elktromontanim radovima moraju imati odgovarajua atstirana zatitna sredstva (kaciga, pojas i drugo), alat i opremu (lagane merdevine, pul liftove, koturae, konopce i ostalo). Sledea radna operacija je montaa uadi. Redosled razvlaenja uadi je odreen planom i u tu svrhu se na definisana mesta transportuju postolje sa konicom, vuna maina, vuna sajla sa okretnom stezaljkom za ue ("arapica") i bubanj sa uetom. Mesto postolja i bubnja kao i vune maine odreen je planom razvlaenja uadi. Ako u zateznom polju ima niskonaponskih i visokonaponskih vodova, elektrodistribucija vri iskljuenja, uzemljenja i sputanje uadi visokonaponskog voda na ukrtajnim stubovima da mogu da se propisano preu. Na mestima ukrtanja izvoa ne sme izvoditi radove bez saglasnosti i dozvole nadlenog preduzea (eleznica, putevi, EPS, EMS, vodoprivreda i dr.). Ako postoji potreba, kod nadzemnih vodova (VN, NN, TKV) se postavljaju zatitni portali ili pijantali sa drvenom prekom 7a prihvat ueta. Ovakve skele se postavljaju i za obezbesnje ukrtanja sa kuama, eleznikim prugama, vanijim putevima. plantanim vonjacima i vinogradima sa redovima ica. Na svaki nosei stub se na vrh postavljaju koturae za prihvat zatitnog ueta (prenika od minimalno 200 mm za AWG i 500 mm za OPGW). Minimalni prenik koturae za provodnik daje proizvoa. Poloaj bubnja na postolju je takav da se ue odmotava sa gornje strane. Po klasinoj tehnologiji rada, vuna sajla (forsajla) se poev od bubnja runo razvlai i na svakom stubu postavlja u koturau, a kad se "razvue" tada se kraj sajle pomou "arapice" i lako obrtnog zgloba, uvrsti na poetak ueta. Drugi kraj sajle se uvrsti na vunu mainu i poinje razvlaenje ueta. Ako je duina zateznog polja vea od duine vune sajle, vri se prebacivanje vune maine na novi poloaj, a vuna sajla ponovo runo razvlai. Ako se vri nastavljanje ueta, to se vri kompresionim spojnicama, a radovi treba izvoditi po uputstvu TU-DV-03 "Elektroistok"-a koje obezbeuje nadzorni organ. Kod svakog noseeg stuba treba da bude radnik koji kontrolie razvlaenje ueta. Poeljno je da u rasponu gde se vri nastavljanje, osim propisima izuzetih objekata, ne bude zgrada, dvorita, vanijih puteva i slinih objekata. Kada se razvuku sva uad, prelazi se na proces zatezanja. Prilikom uravnavanja ugiba uadi temperatura ambijenta se meri termometrom na visini od oko 2 m iznad tla. Meutim, ako je dan sunan, temperatura ueta je via od temperature vazduha o emu treba voditi rauna. U takvim prilikama dobro je imati kontaktni termometar, koji se postavlja na ue i koji meri tanu temperaturu ueta.

Uravnavanje ugiba Uravnavanje ugiba moe se vrsti na nekoliko naina. Ovde e biti navedena dva najea naina uravnavanja ugiba:

- Uravnavanje ugiba viziranjem - Uravnavanje ugiba geodetskim instrumentom

Vrednosti za ugib uzimaju se prema montanim tabelama uraenim prema idealnom rasponu. Uravnavanje ugiba viziranjem vri se tako to se na dva susedna stuba odmeri preraunati ugib i istii oznai na pojasnim tapovima oba stuba. Oznaavanje ugiba se vri sa letvama koje se horizontalno privruju na pojasni tap. Odmeravanje ugiba se vri od take privrenja provodnika. Kod noseeg stuba to je nosea stezaljka provodnika ( odnosnu pri razvlaenju mesto provodnika u koturai), a kod zateznog stuba taka veanja izolatorskog lanca na konzoli (zastavica ili u stremen). Ugib je uravnat kada se ue nae tano u liniji obe letve. Kod ovog sistema uravnavanja jasno je da mora postojati vidljivost izmeu taaka na stubu (letava) koje oznaavaju ugib.



Prilog 4.1 List 8

Uravnavanje ugiba sa geodetskim instrumentom vri se kada se trai preciznije merenje ugiba, odnosno kada se take na stubu ne dogledaju. Kod ovog metoda se moraju poznavati svi podaci za raspon u kome se meri ugib (kote taaka privrenja ueta, raspon). Za ovaj nain uravnavanja ugiba ima nekoliko metoda zavisno od toga gde se u odnosu na mereni raspon postavnja geodetski instrument, a to pak zavisi od konfiguracije terena. Kada to situacija omoguava, instrument se postavlja na sredini raspona i na dovoljnoj udaljenosti od trase tako da se dobro vide take privrenja ueta na stubu kao i najnia taka ueta u rasponu. Prilikom izbora raspona u kome e se vriti uravnavanje ugiba za jedno zatezno polje, treba se pridravati sledeih pravila: U kraim zateznim poljima (do oko 6 raspona) uravnavanje ugiba vri se u priblino srednjem rasponu; Kod duih zateznih polja uravnavanje ugiba vri se u dva raspona, i to u prvom koji se nalazi u prvoj treini i u drugom koji je u drugoj treini zateznog polja; Duina raspona u kojem se vri uravnavanje ugiba treba da je to priblinija vrednosti idealnog raspona za to zatezno polje; Merenje ugiba za vreme montae uadi vri se u najniem rasponu.

Kompenzacija neelastinog izduenja Kod novih uadi koja nisu bila izloena naprezanjima na istezanje, zbog neelastinog izduenja (trajno izduenje) tokom vremena dolazi do poveanja ugiba u odnosu na raunske vrednosti iz tabela ugiba. Ovo moe da izazove ugroavanje sigumosnih visina ukoliko prilikom projektovaija nije uzimano u obzir poveanje ugiba zbog neelastinog izduenja ueta ili nije vrena odgovarajua kompenzacija prilikom montae. Neelastino izduenje uadi sastoji se od dve komponenete. geometrijskog, koje nastaje usled slaganja ica u slojevima i kompaktiranja ueta, i metalurkog izduenja koje nastaje tokom vremena zbog plastine deformacije ica usled sila zatezanja i starenja materijala. U principu, kompenzacija neelastinog izduenja ueta moe se vriti na dva naina: 1. Zatezanjem sa maksimalno dozvoljenom silom koja je predviena projektom, ili silom 15 do 20%

veom od sile montae u trajanju od nekoliko sati (ne manje od 2 sata), odnosno u trajanju zavisno od uslova i ekonominosti montae. Za ovaj nain kompenzacije uslov je da se sila meri preciznim dinamometrom;

2. Temperaturnom kompenzacijom, koja u stvari predstavlja uravnavanje ugiba na temperaturi koja je 15C za provodnik i 10C za zatitno ue nia od stvarne temperature okoline. Prilikom korienja ove metode treba biti vrlo oprezan u hladnim zimskim mesecima.

U praksi, neelastino (trajno) izduenje najee se eliminie kombinacijom navedena dva naina: geometrijska komponenta trajnog izduenja ueta, odnosno njen najvei deo kompenzuje se poveanom silom u fazi montae uadi, dok se deo metalurkog izduenja eliminie temperaturnom kompenzacijom. Metod kompenzacije neelastinog izduenja uadi se definie glavnim projektom uzimajui u obzir pun vek trajanja elektro opreme i predviene rezen/e u sigurnosnim visinama. Tabele ugiba koje su date u projektu su uraene prema idealnom rasponu. Za raspon u kom se vri uravnavanje ugiba potrebno je izvriti samo preraunavanje za stvarnu temperaturu. Kad se zavri uravnavanje ugiba svih uadi, ona ostaju u koturaama jo 24 sata da se naprezanja u svim rasponima izjednae. a pre stavljanja istih u nosee stezaljke potrebno je jo jednom proveriti ugibe.



Prilog 4.1 List 9

Posle uvrivanja provodnika u noseim stezaljkama, nosei izolatorski lanci treba da imaju vertikalni poloaj. Nosee stezaljke za provodnik i zatitno ue pritezati moment kljuem. Proizvoa opreme treba da definie vrednosti momenta pritezanja. Izvoa radova sve izvedene radove unosi u graevinski dnevnik koji redovno overava nadzorni organ. Overene radove izvoa radova upisuje u graevinsku knjigu, koja ini saslavni deo dokumentacije za primopredaju objekta.

Radovi na uzemljeniu stubova Postavljanje uzemljenja elino-reetkastih stubova izvodi se za vreme zemljanih i radova na betoniranju temelja. Zavrtnje za vezu uzemljivaa sa konstrukcijom stuba treba premazati zatitnom mau i ne treba ih kirnerovati (zasecati) kao zatitu protiv odvrtanja. Na poseban zahtev investitora prikljuak uzemljivaa se moe i zavariti za konstrukciju stuba (prikljuak bez zavrtnjeva). U takvom sluaju otpor uzemljenja stuba se meri specijalnim instrumentom bez odvajanja zatitnog ueta. Uzemljenje se izvodi u skladu sa Pravilnikom o tehnikim normativima tj. svaki stub se uzemljuje. Uzemljenje se sastoji od dva prstena i to jedan oko samog temelja na dubini od 2,0m a drugi oko svih temelja na dubini 0,7 m i na udaljenju 1,0 m od konstrukcije stuba. Kao uzemljiva se predvia pocinkovano okruglo gvoe prenika 10 mm. Poto dalekovod pripada mrei visoke sigurnosti tj. opremljen je ureajima za brzo automatsko iskljuenje to propisi ne predviaju posebne mere za regulisanje napona koraka i dodira prema lanu 80. Pravilnika.

Uzemljenje koje je predvieno obezbeuje otpor uzemljenja manji od 15 tako da imamo zatitu od povratnog preskoka kod udara groma u skladu sa propisima. Na osnovu Izvetaja o inenjersko-geolokom pregledu terena, moe se pojaviti problem sa otporom uzemljenja stubova zbog kamenitog tla. Prema geolokom izvetaju i fundiranje e se na ovim stubnim mestima izvoditi u vrstoj stenskoj masi. Da bi se smanjio otpor uzemljenja stuba predvieno je da se oko prstena uzemljivaa navedenih stubova postojea stenska masa zameni zemljom koja ima veu elektrinu provodnost (npr. treset ili kiselo-smea zemlja). Ovaj tip zemlje je dobre sprecifine otpornosti reda 100m. Na taj nain omoguie se da se povea kontaktna povrina izmeu uzemljivaa i okolnog tla. odnosno srranjie se ukupna otpornost uzemljenja stuba. Ovakav nain smanjenja otpora uzemljenja je tehnoekonomski opravdan s obzirom na to da se radi o kamenitom tlu.

O postavljenom uzemljivau izvoa je obavezan da izradi dokumentaciju za svaki stub. Merenje otpora uzemljenja sa obinim instrumentom vri se prvo bez zatitnog ueta, tj. pre njegovog razvlaenja, a drugo merenje nakon montae zatitnog ueta. Izmerene vrednosti otpora uzemljenja unose se u dokumentaciju za primopredaju objekta. Elektromontane radove na razvlaenju uadi i uzemljenju ne treba izvoditi za vreme grmljavina.

Zavrni radovi

Zavrni radovi obuhvataju dovravanje see drvea u irini proseka definisanog prema podacima iz glavnog projekta. Radove na drugim objektima (VN, NN, TKV, metalni cevovodi i ograde, i sl.) ukoliko ih ima, izvode vlasnici tih objekata prema odobrenim elaboratima zatite. U ovoj fazi se uklanjaju svi pomoni objekti za obezbeenje objekata koji se ukrtaju, vri se interni pregled, otklanjanje primedbi, evakuacija i zatvaranje gradilita. Takoe se du trase uklanjaju svi objekti koji su glavnim projektom predvieni za izmetanje ili uklanjanje.



Prilog 4.1 List 10

U zavrne radove spada i obeleavanje i oznaavanje stubova i faza. Tablice sa oznakom opasnosti, brojem stuba i brojem dalekovoda postavljaju se na visini od oko 2,5 m iznad tla na najpristupanijoj strani svakog stuba. Na konzole (rigle) stubova iznad faznih provodnika postavljaju se tablice za oznaku faza, dok se tablice sa brojem stuba za uoavanje iz vazduha postavljaju na vrhove stubova. O zavretku radova i planiranom stavljanju dalekovoda pod napon obavetavaju se sve zainteresovane strane, pre svega stanovnitvo na podruju po kom prolazi trasa.

Bezbednost i zdravlje na radu Za vreme elektromontanih radova na dalekovodu izvoa mora potovati sve mere propisane Zakonom o bezbednosti i zdravlju na radu, internim pravilnicima izvoaa i uputstvima Investitora i nadzornog organa u vezi sa bezbednou na radu, pri emu se ima pridravati osnovnih etikih principa u pogledu brige za Ijude, zatite ivotne sredine i opteg ekonomskog usoeha. Obaveznost korienje svih predvienih mera, sredstava i opreme za bezbednost na radu posebno se podvlai jer se elektromontani radovi odvijaju na visini i na stubovima koji su u nizu rasprostranjeni u prostoru, koji imaju uticaj i na koje imaju uticaj prirodni. klimatoloki i vremenski uslovi, okolni objekti i drugi radovi i radnje koje se obavljaju u njihovoj blizini. Ukoliko predmetni dalekovod ima paralelno voenje sa postojeim dalekovodima koji su u pogonu (pod naponom) potrebno je izvriti uzemljenje svih uadi predmetnog dalekovoda zbog mogue pojave indukovanih napona. Pre stavljanja dalekovoda u pogon odnosno putanja pod napon izvoa je duan da po nalogu nadzornog organa ukloni sve radnike sa dalekovoda i sva privremena uzemljenja tako da omogui stavljanje dalekovoda pod napon.

ZATITA DALEKOVODA OD ELEMENTARNIH NEPOGODA Zatita dalekovoda od elementarnih nepogoda predvia se u sledeim sluajevima, i vri se na opisani nain:

1. Zatita od udara groma, ugradnjom zatitnog ueta i uzemljenjem stubova. 2. Zatita stubova na plavnim terenima, ugradnjom nadvienih temelja. 3. Zatita od klizita, izborom trase i postavljanjem stubova na stabilna mesta. 4. Zatita od velikog dodatnog tereta (sneg, inje, led) i pritiska vetra, projektovanjem dalekovoda

za meteoroloke uslove na bazi najnovijih meteorolokih parame:ara pribavljenih od Republikog hidrometeorolokog zavoda.

5. Zatita od poara, stvaranjem i odravanjem rastojanja od svih drugih objekata u skladu sa vaeim propisima.

6. Zatita od zagaenja vazduha, a time i izolatora. upotrebom izolatora za zagaenu atmosferu.

Kako dalekovodi nisu kategorisani po l. 4 Pravilnika o tehnikim normativima za izgradnju objekata visokogradnje u seizmikim podrujima (Sl.list SFRJ br.31/81), to se stubovi dalekovoda ne raunaju na dejstvo seizmikih sila.

Odgovorni projektant: Dejan Dmitri dipl.in.el.

4.1 uputstvo za izgradnju

Documents