3ao'lhha'ikh npolekat ~ = ~f~ - srpskaradikalnastranka.org.rs · patrijarh je upozoravao...

PHMOKATOAH'IKH3AO'lHHA'IKH npOleKAT

KeWTA'IKeIPKA TCKe HAIlIIJe

~

~~~j•

I

nOHTIIQ)EKC MAKCIlA\YCCATAIllCTIrIKe QI'KBEJOBAH nAME APYfH

AHTllXl'llCTOI HAMEa.34\11K0IAIIKIt PllA\CKII nAHA

5EIIEAllKT IllECHAECTH

~_=_~f~_=~X4JK4

1141eperllK4 6~(\~"'5i\A')\\""~"""O\\~C

HdPKOMdHIIJAKYKd MdHHTOrd

BROJ 3331, OKTOBAR 2009. VELIKA SRBIJA 1

Osniva~ i izdava~Prof. dr Vojislav [e{eq

Glavni i odgovorni urednikElena Boì}-Talijan

Zamenik glavnog i odgovornog urednika

Marina Toman

Pomo}nik glavnogi odgovornog urednika

Momir Markovi}

RedakcijaIvan Nini}, Boris Aleksi},

Du{an Mari}, dr Nikola @uti},Sla|an Mijaqevi}, mr Dejan Mirovi},

mr Aleksandar Martinovi}, Budimir Ni~i}, Amyad Migati,

Ogwen Mihajlovi}

Unos tekstaVesna Mari}, Zlatija Sevi},

Qubinka Boòvi}, Dragica Tomi}

Lektura i korekturaLazar Macura

Tehni~ko ure|ewe Severin Popovi}

Predsednik Izdava~kog savetaDr \or|e Nikoli}

Zamenik predsednika Izdava~kog savetaDr Branko Nadoveza

Izdava~ki savetProf. dr Vojislav [e{eq,

Milorad Mir~i}, Gordana Pop-Lazi},Dragan Todorovi}, Mirko Blagojevi},

Du{ko Sekuli}, Zoran Krasi},Paja Mom~ilov, Nata{a Jovanovi},

Goran Cvetanovi}

[tampa DOO “Dragi}”, Zrewanin

\or|a Joanovi}a 20, 23000, Zrewanin, tel. 023/535-491

Redakcija prima po{tu na adresu““Velika Srbija””, Trg pobede 3,

11080 Zemun; rukopisi se ne vra}aju

Novine “Velika Srbija” upisane su uRegistar sredstava javnog informisawaMinistarstva za informacije pod brojem1104. od 5. juna 1991. godine.

CIP - Katalogizacija u publikacijiNarodna biblioteka Srbije, Beograd

329(497.11)

VELIKA Srbija : novine Srpskeradikalne stranke / glavni i odgovorni urednik Elena Boì} Talijan. - God. 1, br. 1 (jul 1990)-

- Beograd : Vojislav [e{eq, 1990)-(Zrewanin : Dragi}). - 30 cm

Mese~no

ISBN 1452-9165 = Velika SrbijaCOBISS.SR-ID 19291650

IInn mmeemmoorriiaamm

•Patrijarh Pavle 1914-2009.

Komadawe Srbije

•Nezavisna dràva Vojvodina

Intervju: akademik Vasilije Kresti}

•Statut = secesija

Intelektualci o Statutu

•Antisrpska tvorevina Zapada

Skandalozno

•Diler Mi{kovi}

Hipokratova kijavica

•Neodgovorni Tomica

Izdaja

•Na Kosovo i Metohiju sa paso{em

@uti savetodavci

•Konsalting mafija

Beski~mewak

•Vu~i}: ““O~ekujemo da [e{eq dobije drakonsku kaznu””

NATO obuka

•Agentura opasnih namera

Krojewe dràvne administracije

•Otpu{tawe nepodobnih recept za efikasnost

Globalna pqa~ka

•Svetska banka protiv Srbije

Bratski poklon

•Nova arhitektura bezbednosti

22

33

55

1313

77

1515

2323

2222

2828

3333

3939

5252

4141

Upokojio se veliki u~iteq crkve. @iveo je skromno ismerno, izuzetno strog prema sebi, a samo koliko jetrebalo prema drugima.

@iveo je ìvot po jevan|equ i nikada nigde nije i{aobez Svetog pisma i molitvenika. Kako je govorio: “KrozSveto pismo dobijamo pouke od Boga, a kroz molitvu mu sezahvaqujemo, tako mi razgovaramo s Bogom”.

Izabran je kao 44. poglavar SPC, 43. naslednik na tro-nu Svetog Save. Kako sudbina ume da se poigra, gotovo da jeidenti~ne probleme morao da re{ava u Crkvi i dràvi, ito osam vekova kasnije. Patrijarh Pavle je do{ao na tronSrpske pravoslavne crkve u izuzetno te{kim vremenima iuspeo je da svojom mudro{}u i posve}eno{}u ublaì patwui nesre}u srpskog i drugih naroda. Sa~ekala ga je podeqenaCrkva (Mitropolija novogra~ani~ka i SPC, nasilnostvorena pa odvojena “Makedonska crkva”...), doìveo jestra{an pogrom srpskog naroda {irom Balkana, najezdusekta{tva na srpske zemqe, stra{nu, zlo~ina~ku NATOkampawu protiv Srbije, krvavo otcepqewe Kosova i Meto-hije od Srbije, vatru, pepeo, pogibiju i du`nih i nedu`nih,stradawe na sve strane. Sve je to taj, telom krhki ~ovek, aliduhom nepojmqiv gorostas, uspeo da smiri i umiri, da ute-{i, da ujedini, da pomogne. Trudio se da pomogne onda i ka-da nije mogao, i{ao na mesta gde drugi nisu smeli ni da za-vire! Od neprocewivog zna~aja je wegov tridesetogodi{wirad u Ra{ko – prizrenskoj eparhiji i uteha koju je pruàonarodu na Kosovu i Metohiji.

“I danas, kada se nad Kosovom i Metohijom nadvijaju cr-ni oblaci, podse}am vas na hri{}ansku obavezu i qubavprema neprolaznim vrednostima”, isticao je patrijarh Pa-vle, upozoravaju}i da vekovima traje golgota srpskog naro-da na Kosovu i Metohiji, a da to “vide i znaju svi osim onihkoji su izabrali da budu slepi za gledawe istine i gluvi zaslu{awe pravde”. Brinu}i za narod na Kosovu i Metohiji,patrijarh je upozoravao da Srbi “kraj svojih sve prore|eni-jih ogwi{ta ~uvaju svetiwe ne samo Srba, ve} i ~itavogprosve}enog ~ove~anstva”.

U Vaskr{woj poslanici 2007. godine, upozoravaju}i naopasnost la`nih sloboda i demokratija i nametawa “una-pred spakovanih i gotovih re{ewa” patrijarh Pavle je is-takao: “Milioni obi~nih qudi `rtve su nema{tine i gla-di, dok mawi broj ìvi u neograni~enoj rasko{i i tele-snim zadovoqstvima. Mnogi narodi mukom i krvqu ste~enuslobodu brane od nasiqa globalisti~kog sistema”.

Umeo je o{tro da odgovori i belosvetskim mo}nicima.Tako je na jednom prijemu u Beogradu biv{i ameri~ki am-basador Voren Cimerman pitao patrijarha {ta SAD moguda u~ine za SPC, a patrijarh mu je odgovorio: “Samo nemoj-te da nam odmaète, na taj na~in }ete nam pomo}i.”

U vreme progonstava srpskog ìvqa iz Hrvatske i izBiH, kada su izbeglice dolazile u ogromnim talasima, ka-da je svaki vid pomo}i bio preko potreban rekao je: “Da mo-gu sti}i, vaskrsli Bog mi je svedok, pred crkvama, bolnica-ma, pa i pred luksuznim dvoranama za bankete i modne ras-ko{i, stajao bih i li~no prosio za stradalnu na{u bra}u,sestre i decu. Svako od nas trebalo bi, na jedan aktivan na-~in, da posrami sve one bahate lakomosti koje ìve na to-likim javnim mestima, a ne da se samo zgraàmo i o~ajava-mo {to je mra~na, opaka bestidnost zavladala svuda okonas”.

Ipak, od svih wegovih dela najupe~atqivija je misio-narsko-pedago{ka delatnost. U svojim poukama najvi{e sebazirao na moralnom delu li~nosti.

U tim stra{nim trenucima nije gubio prisebnost, znaoje da pou~i: “Moèmo onako kako Bog ho}e i zbog ~ega nas jestvorio, a moèmo i druga~ije. Biti ~ovek, to nije lako nime|u qudima, a kamoli me|u nequdima, ali je mogu}e.”, ili:“Budimo qudi, nikad nequdi, da se na{ih dela ne postidepreci na{i”.

Mnogi koji su bili na vlasti poku{ali su da ga uvuku upolitiku, i svaki wegov postupak da, ukoliko im je makarmalo odgovarao, prisvoje ili ukoliko im nije odgovaraoprebace u tabor opozicije. Iako je neke wegove odluke i sa-vete ponekad bilo te{ko razumeti, on je uvek bio ne izme-|u, nego iznad, na putu istine i pravde sa odre|enom mi{qutrude}i se da i Crkvu vodi tim putem. Govorio je da Crkvanema svoju partiju, da nije politi~ka organizacija: “Do me-ne su dolazile i pisane i usmene poruke da {to god ja ka-èm, s obzirom na mesto na kojem sam, sve je politika: ilisi za stranku (vlast) ili si za opoziciju. Ja sam im na to od-govorio da je taj princip uzak”, rekao je jednom prilikompatrijarh, i dodao da u Crkvi vaì princip apostola Pa-vla, koji je rekao: “Ako jedete, ako pijete, ako {to drugo ~i-nite, sve na slavu Bo j̀u ~inite”.Do{ao je nenametqivo, tiho i skromno, ìveo strogo iasketski, a u{ao u istoriju ~vrsto i nezaboravno! Slede}iprimer patrijarha Pavla sve patriote trebalo bi da poka-ù mudrost i da se ujedine oko kqu~nih nacionalnih inte-resa i vrednosti, a pruè otpor svemu {to rasta~e na{u dr-àvu.

2 VELIKA SRBIJA NOVEMBAR 2009. BROJ 3347

IInn mmeemmoorriiaamm

Patrijarh Pavle 1914-2009.

PProces razbijawa srpskog naroda, kao politi~kog fak-tora u regionu, u{ao je u novu fazu. Posle okupacijeRepublike Srpske Krajine i Republike Srpske, otce-

pqewa Crne Gore i otimawa Kosova i Metohije, na redu jeproces stvarawa nezavisne dràve Vojvodine. Zapad poku-{ava da nastavi scenario s po~etka devedesetih godinapro{log veka – da se Srbija podeli na tri jedinice, na ta-kozvanu uù Srbiju, Kosovo i Metohiju i na Vojvodinu, {toje uvod u odvajawe Kosova i Metohije i Vojvodine od Srbi-je. Posredstvom Demokratske stranke, usvajawem protivu-stavnog i separatisti~kog Statuta Vojvodine, Zapad name-rava da izdvoji Vojvodinu iz sastava Srbije. Ona bi, za po-~etak, postala federalna jedinica, a zatim potpuno samo-stalna dràva.

Odluku premijera Mirka Cvetkovi}a da prihvati sveprimedbe Nenada ̂ anka na nacrt Zakona o utvr|ivawu nad-le`nosti Autonomne Pokrajine Vojvodine, zamenik {efaposlani~ke grupe Srpske radikalne stranke, mr Aleksan-dar Martinovi}, okvalifikovao je kao skandaloznu, jer jetime Cvetkovi} prihvatio da Novi Sad bude glavni gradVojvodine - onako kako to pi{e u Statutu, a prihvatio je ida Vojvodina ima svoju Akademiju nauka i umetnosti. Uko-liko se ovo zaista usvoji u Skup{tini Srbije, smatra Mar-tinovi}, Republika Srbija }e biti jedina zemqa, ne samo uEvropi – nego i u svetu, koja ima dva glavna grada i dve Aka-demije nauke i umetnosti.

– Dakle, o~igledno je, da je reìm Borisa Tadi}a odlu-~io da u~ini ogroman ustupak autonoma{kim snagama u Voj-

vodini, pre svih potpredsedniku Tadi}eve Demokratskestranke, Bojanu Pajti}u, i predsedniku Lige socijaldemo-krata Vojvodine, Nenadu ̂ anku. Tadi} verovatno smatra daje to put za {to duì ostanak na vlasti. Mi u SRS se pla-{imo da }e ono {to se danas radi u Vojvodini eskalirati idoneti nesagledive {tetne posledice u celoj RepubliciSrbiji. Umesto da vlast ~uva teritorijalni integritet naKosovu i Metohiji, ona otvara put ka novom napadu na teri-torijalnu celovitost Republike Srbije u Vojvodini –ista-kao je mr Martinovi} na konferenciji za {tampu.

Statut Vojvodine je ustav budu}e nezavisne dràve

On je podsetio da u Statutu Vojvodine, usvojenom u Skup-{tini AP Vojvodine, pi{e da je Vojvodina demokratskaevropska regija koja ima svoju vladu, a da Skup{tina Vojvo-dine donosi odluke sa zakonskom snagom. U Statut je unetoi pravo Vojvodine da otvara diplomatska predstavni{tvau inostranstvu. Tako|e, pi{e da Vojvodina ima pravo nasvoju razvojnu banku, koja bi bila pandam Narodnoj banciSrbije. Dakle, stvara se pravna politi~ka i ekonomska in-frastruktura s tzv. vojvo|anskom dràvno{}u u dràvi.Osnivawe Akademije je temeqac za dràvnost, kao {to jeto bila tzv. Dukqanska akademija za Crnu Goru. PredlogomStatuta je predvi|eno da Vojvodina ima i svoja trgovinskai turisti~ka predstavni{tva u inostranstvu, koja su samojedan me|ukorak do otvarawa konzularnih predstavni{ta-va, a sutra i ambasada. Statut su{tinski opredequje i ute-

BROJ 3347, NOVEMBAR 2009. VELIKA SRBIJA 3

Komadawe Srbije

Posledwi ~inPosledwi ~inzatirawa Srbijezatirawa Srbije

NNeezzaavviissnnaa ddrr`̀aavvaa VVoojjvvooddiinnaa

mequje pokrajinu, za po~etak kao federalnu jedinicu, a ukrajwem ishodu - kao dràvu.

– Onaj ko glasa za potvr|ivawe Statuta Vojvodine, gla-sa za to da vi{e nema dràve Srbije. Narodna skup{tinaRepublike Srbije, i Vlada Republike Srbije, ako imaju imalo politi~ke odgovornosti prema gra|anima, moraju daodbace Statut Vojvodine i da naloè Skup{tini Vojvodi-ne - da se donese novi Statut, ovoga puta, uskla|en sa Usta-vom Republike Srbije. Ovo {to je izglasano u Skup{tiniVojvodine je sve samo ne podzakonski akt. To je Ustav neza-visne dràve – ocenio je Martinovi}.

Martinovi} je od predsednika Srbije Borisa Tadi}a,premijera Mirka Cvetkovi}a i ve}ine u Skup{tini Srbi-je, zatraìo da odbace Statut i da prekinu farsu oko dono-{ewa Statuta Vojvodine i dono{ewa Zakona o utvr|ivawunadle`nosti Vojvodine. U protivnom, Martinovi} je po-zvao predsednika Srbije Borisa Tadi}a, da saop{ti gra|a-nima Srbije ako ho}e Srbiju samo ju`no od Save i Dunava,do reke Morave, i da takvu Srbiju uvede u Evropsku uniju.

– Neka prizna da ga ne zanima Kosovo i Metohija. Nekaprizna da ga nije briga {to Vojvodina i Srbija propadaju uekonomskom smislu. Neka obelodani, da ga zanima samo Be-ograd i wegova okolina i da se ne èli posvetiti goru}impitawima – koja interesuju sve gra|ane Srbije. Ne posve}u-je se on borbi za teritorijalni integritet na Kosovu i Me-tohiji i poboq{awu te{kog ekonomskog poloàja ogrom-nog broja gra|ana. Umesto da reìm re{ava te probleme, onstvara novi problem – problem Vojvodine.

Taj problem ne postoji, osim u usijanim glavama nekihpoliti~kih {arlatana. Ne postoji dràva u svetu u kojojve}inski narod za sebe traì autonomiju u toj dràvi. Tonema nigde. Ideja autonomije Vojvodine je nastala sredi-nom 19 veka – u vreme kada je dana{wa Vojvodina bila deoHabsbur{ke Monarhije. Tada su Srbi traìli autonomnistatus, da se za{tite od gubitka svog nacionalnog, verskogi kulturnog identiteta. Danas traìti nekakvu autonomi-ju za Srbe u Vojvodini je suludo. Nijedan narod ne traìautonomiju za sebe u svojoj ro|enoj dràvi – podvukao jeMartinovi}.

On smatra skandaloznom i odluku Vlade Srbije da, ume-sto u Narodnu skup{tinu Republike Srbije, nacrt Zakonao utvr|ivawu nadle`nosti Autonomne Pokrajine Vojvodi-ne po{aqe Skup{tini Autonomne Pokrajine Vojvodine,jer Skup{tina Autonomne Pokrajine Vojvodine nije nad-le`na za dono{ewe zakona. Za to je nadle`na samo Skup-{tina Republike Srbije. Martinovi} je i sam nacrt zako-na ozna~io protivustavnim, jer Ustav Republike Srbije iUstavni zakon za sprovo|ewe Ustava ne predvi|aju potre-

bu dono{ewa Zakona o utvr|ivawu nadle`nosti Autonom-ne Pokrajine Vojvodine. Ustavni zakon obavezuje Skup-{tinu Autonomne Pokrajine Vojvodine da donese Statut,kao podzakonski akt, i da ga uputi Skup{tini RepublikeSrbije na potvr|ivawe.

Internacionalizacija u reìji Brisela

– Takozvano vojvo|ansko pitawe se polako, ali sigurno,internacionalizuje. Iz Evropske unije, gotovo svakog dana,moète da pro~itate ili ~ujete poruke o tome da Srbijamora da potvrdi Statut Vojvodine, jer je to navodno testwene demokratije i jedan od uslova za prikqu~ivawe Srbi-je Evropskoj uniji. I sad, jednostavno je zakqu~iti, da Sr-bija treba da nestane kao dràva, da bi mogla postati ~la-nica Evropske unije. Jer gde to u Evropskoj uniji jedna dr-àva ima dva glavna grada i u kojoj to dràvi, ~laniciEvropske unije, postoje dve akademije nauka i umetnosti? Ukojoj to ~lanici Evropske unije postoje dve vlade, dva para-lelna sistema zakonodavstva, u kojoj to zemqi ~laniciEvropske unije neka autonomna pokrajina ima pravo daosniva diplomatska predstavni{tva u inostranstvu? Zar}e se u Evropsku uniju u~laniti samo biv{i Beogradski pa-{aluk – upitao je Aleksandar Martinovi} i podsetio naizjavu slovena~kog politi~ara Jelka Kacina, izvestiocaEvropskog parlamenta za Srbiju, da je “potvr|ivawe Statu-ta Vojvodine u srpskoj skup{tini test demokrati~nostivlasti u Beogradu”.

Martinovi} je podsetio da se ovde krije jo{ jedna igra,a to je namera reìma Borisa Tadi}a da zavadi Srbe s pri-padnicima nacionalnih mawina u Vojvodini. Posle }e seiskonstruisati kako su nacionalne mawine u Srbiji ugro-ène, da ìve lo{e zbog politike Srba. U isto vreme, Sr-bi }e govoriti kako im je lo{e zbog nacionalnih mawina.Srbi }e biti optuìvani zbog neusvajawa Statuta Vojvodi-ne, kojeg nacionalne mawine èle i kojima bi Statut, na-vodno, doneo boqi standard. A stvarnost je, da upravo pri-padnici srpskog naroda èle Statut Vojvodine: Bojan Paj-ti}, Nenad ânak, Boris Tadi}, Mirko Cvetkovi}. Naà-lost, ti Srbi su potpuno nesvesni nacionalnih interesasvog naroda, i ne ose}aju bilo kakvu odgovornost za te{kostawe u dràvi – koje su sami prouzrokovali.

– Srpska radikalna stranka nema ni{ta protiv bilokog pripadnika nacionalne mawine, ni u Vojvodini, ni uostatku Srbije. Svi su oni gra|ani Srbije i svi treba da bu-demo me|usobno, kako to narod kaè, dobre kom{ije i do-bri prijateqi. Radikali su samo protiv politi~kih lupe-à, koji su, navodno, Srbi, a rade protiv dràve Srbije. Ka-da Srbija bude ekonomski razvijena, onda }e se re{iti mno-gi problemi u ovoj dràvi, a stvarawe novih problema, kao{to je vojvo|anski, spre~ava re{avawe goru}ih problema uSrbiji, prvenstveno onoga vezanog za Kosovo i Metohiju.Tu je i te{ki problem nezaposlenosti, vezan za mnoga eko-nomska i socijalna pitawa. Srpska radikalna stranka }epreduzeti sve mere, upotrebi}e sve instrumente demokrat-ske borbe, da spre~i dono{ewe Statuta Vojvodine - odno-sno izglasavawa Zakona o utvr|ivawu nadle`nosti Auto-nomne Pokrajine Vojvodine. Zato, ovim putem, pozivamosve nacionalno orijentisane intelektualce, pozivamo svequde koji ne{to zna~e u politi~kom, nau~nom i kulturnomìvotu Srbije i sve gra|ane Srbije koji imaju dobru voqu- da sa~uvamo na{u dràvu.

Svi neka pomognu Srpskoj radikalnoj stranci, da spre-~i rastakawe dràve, da spre~i odvajawe Vojvodine od Sr-bije – pozvao je Aleksandar Martinovi}.

R. V. S.


Komadawe Srbije

Duhovno jedinstvo srpskog naroda u prote-klom veku je razbijeno prvo jugosloven-skom idejom, a kasnije i komunisti~kom

ideologijom. Pri takvom stawu duha u srpskom narodu, ra-diti na regionalizaciji Srbije zna~i raditi na razbijawuSrbije i srpskog naroda, ocewuje istori~ar Vasilije Kre-sti}, sekretar Odeqewa istorijskih nauka SANU, kojismatra da je ovakav Predlog statuta Vojvodine, napisan usklopu te`wi ka regionalizaciji, vrlo opasan i neprime-ren trenutnom stawu u Srbiji, pogotovo {to iza toga stojispoqni faktor. Akademik Kresti} upozorava da StatutVojvodine predstavqa jo{ jedan korak ka daqem osamosta-qivawu Pokrajine i da se wegovi tvorci igraju vatrom ko-ja u svakom trenutku moè da se pretvori u opasan poàr.

•• Kako ocewujete tekst Statuta Vojvodine?

– Iako se sti~e utisak da su amandmani poslanika Soci-jalisti~ke partije u Skup{tini AP Vojvodine otupelio{tricu nesaglasnosti sa ustavnim odredbama, ~ini mi seda su odredbe Predloga statuta Vojvodine i daqe vrlo opa-sne po teritorijalni integritet Srbije. Bez obzira nakrajwi ishod rasprave o Statutu Vojvodine u Skup{tiniSrbije, namere onih koji su se zalagali za ovakav tekst Sta-tuta i onih koji su ga pisali uop{te ne izgledaju ~asno. Jer,ako se uzmu u obzir procedura po kojoj se Statut usvaja, ras-prave koje se vode i qudi koji u wima u~estvuju, onda imaozbiqnih razloga koji me navode na pomisao da tu poslovinisu ~isti.

•• Za{to tako mislite?

–Zato {to promoteri autonomije Vojvodine, koja podse-}a na autonomiju po Ustavu iz 1974. godine, tu pre svega mi-slim na Demokratsku stranku, nisu konsultovali svoje bi-ra~e. Demokratska stranka izgleda èli da se oduì svo-jim koalicionim partnerima iz Lige socijaldemokrataVojvodine. Birokratski deo vlasti u Srbiji pravi uskopar-tijske aran`mane u skladu sa svojim interesima i dubinomsvojih yepova. U na{oj dràvi ima tako va`nih pitawa okokojih ne bi smelo da dolazi do partijskih pregawawa, kadpartijski interesi moraju biti potisnuti i podre|eni vi-talnim nacionalnim i dràvnim interesima.

•• Zbog ~ega mislite da Demokratska stranka nije konsulto-vala svoje bira~e?

Ne verujem da je narod u Vojvodini spreman na toliko iz-dvajawe Vojvodine iz Srbije. Postavqa se pitawe da li je

to uop{te interes narodau Vojvodini, i za{to seoni, koji stoje iza ovakvogteksta Statuta, pla{eprovere mi{qewa narodau Vojvodini o ovom Statu-tu. Ne verujem da bi se sta-novnici Vojvodine, na ne-kom referendumu, izjasni-li za secesiju. Mislim daje srpski narod u Vojvodi-ni, u vi{e navrata, poka-zao ve}u zrelost od onihkoji vladaju Vojvodinom ine verujem da bi se u Vojvo-dini mogao ponoviti cr-nogorski scenario.

•• Ali, za{to je onda vlastima ba{ ovoliko stalo do usva-jawa ba{ ovakvog teksta Statuta Vojvodine?

– Zato {to lokalni pokrajinski lideri nameravaju dapostanu mali feudalci u Vojvodini, koju zato ̀ ele {to vi-{e da izoluju od Srbije. Proces, koji se naziva regionali-zacijom, zapravo predstavqa feudalizaciju Srbije.

•• Na osnovu ~ega to zakqu~ujete?

– Kada vidite da pojedini funkcioneri i iz srca Srbi-je, iz [umadije, èle da zagrabe {to vi{e od centralnevlasti, postavqa se pitawe u ~ijem je to interesu? Da li uinteresu lokalne vlasti, ili birokratskog sloja koji stojina ~elu zemqe? Jo{ ako pri tom uzmete u obzir da stawe uRa{koj oblasti nije tako jednostavno, a i u isto~noj Srbi-ji je tako|e vrlo rovito, onda moète sagledati kuda vodiproces regionalizacije Srbije.

•• A koja je, po vama, su{tina tog procesa regionalizacije?

– Regionalizacija }e dovesti do slabqewa Srbije. Dru-gim re~ima, radi se na raspadu dràve. Na wenom cepawu,razarawu i dezintegraciji. Duhovno jedinstvo srpskog na-roda u proteklom veku je prosto razbijeno. Prvo je razbije-no jugoslovenskom idejom, a kasnije komunisti~kom ideolo-gijom. Pri takvom stawu duha u srpskom narodu, raditi naregionalizaciji Srbije zna~i raditi na razbijawu Srbijei srpskog naroda. Zbog toga smatram da je i ovakav StatutVojvodine, napisan u sklopu te`wi ka regionalizaciji, vr-lo opasan i neprimeren trenutnom stawu u Srbiji. Pogoto-vo {to iza toga, po svemu sude}i, stoji neki spoqni faktor.Jer, nije isto sprovoditi regionalizaciju u Nema~koj, gde


Kritika separatizma

Statut = secesijaStatut = secesija

AAkkaaddeemmiikk VVaassiilliijjee KKrreessttii}} uuppoozzoorraavvaa ddaa uussvvaajjaawwee ssppoorrnnoogg SSttaattuuttaa VVoojjvvooddiinnee mmoo`̀ee ddoovveessttii ddoo cceeppaawwaa SSrrbbiijjee

RRaazzggoovvaarraaoo:: VVllaaddiimmiirr MMii{{kkoovvii}}

Nezrelost i kratkovidost vlasti–– Mislim da je vlast mnogo zavisna od spoqnog faktora, ~ijeg uticaja do sada nije uspela da se oslobodi.

Nema hrabrosti, dostojanstva i samopouzdawa da stavi ta~ku na silna uslovqavawa, koja su vrlo opasna. Po-slu{nost i privrènost predstavnika vlasti u Srbiji stranom faktoru, wihova èqa da ~uju kako im delelekcije, pa im ponekad daju i povoqne ocene, prosto je uvredqiva za svakog ~oveka koji ima nekog samopo-{tovawa i dostojanstva. Mislim da u tom pogledu na{a vlast mora da zauzme druga~iji stav. Bojim se, s ob-zirom na to ko nas predstavqa, da ipak ne}e biti u stawu da stane na put daqem poniàvawu i sopstvenomnepo{tovawu, isti~e akademik Kresti}.

postoji sna`no duhovno jedinstvo nema~kog naroda, i u Sr-biji gde imamo razli~ite interese u pojedinim pokrajinama.

•• Postoji li onda opasnost i od secesije Vojvodine od Sr-bije?

– To zavisi od odnosa snaga na me|unarodnom nivou i po-liti~kog trenutka. Nisam siguran ni da, u nekom nepovoq-nom istorijskom trenutku, i uz me|unarodnu podr{ku, ne bimoglo do}i do secesije. Mogli ste videti koliko je pitaweStatuta Vojvodine ozbiqno i koliko je potresalo dràvusamo kroz rasprave pojedinih stru~waka u medijima. Jer,ako Statut Vojvodine predstavqa jo{ jedan korak ka daqemosamostaqivawu, onda je to igrawe vatrom. Jedna od odre-daba predloga Statuta, koja podrazumeva osnivawe Vojvo-|anske akademije nauka i umetnosti, jasno ukazuje na name-ru da se kroz takve institucije stvore elementi dràvno-sti. Ako vlasti u Srbiji imaju malo pameti i mudrosti, od-

govornosti i patriotizma, sa tim se ne bi smele igrati.

•• Da li su za ovakav tekst Statuta odgovorni pokrajinskiodbori vladaju}ih stranaka?

– Na{i politi~ari su nedorasli da vode zemqu. Pritom ne treba amnestirati rukovodstva stranaka koje imajusedi{te u Beogradu i baciti krivicu samo na wihova po-krajinska rukovodstva. Izme|u wih postoji o~igledna ko-ordinacija i puna saglasnost. Jer, u krajwem slu~aju, mora-lo bi do}i do nekih smena i podela u vladaju}im strankama.Pitawe je da li se tu radi o nezrelosti i kratkovidosti,neupu}enosti, zloj nameri, ili o èqi da se otu|e od sop-stvenog naroda i wegovih interesa.

•• Za{to se Srpska akademija nauka i umetnosti nije zva-ni~no oglasila povodom predloga Statuta Vojvodine?

– Li~no sam se na sednicama Predsedni{tva Akademijezaloìo da se i Akademija oglasi povodom predloga Statu-ta Vojvodine. O tome je sastavqen i jedan tekst kojim jepredloèno rukovodstvu Akademije da zauzme stav. Me|u-tim, na moju àlost, ve}ina ~lanova Predsedni{tva to ni-je prihvatila, sa zakqu~kom da Akademija ne treba da ula-zi u dnevnu politiku. Ona se oglasila samo povodom jednogod re{ewa u predlogu Statuta, koji predvi|a osnivawe Voj-vo|anske akademije nauka iumetnosti, pravilno prime-tiv{i da je Akademija atri-but dràvnosti, ali o celininije izrazila mi{qewe. I da-qe mislim da je to bio pro-pust, i da Akademija o takokqu~nom pitawu, kao {to jepitawe teritorijalnog inte-griteta mora da se oglasi. Tonije dnevnopoliti~ko i par-tijsko, ve} dràvno i nacio-nalno pitawe, o ~emu najvi{anacionalna i umetni~ka usta-nova mora izneti svoje mi-{qewe.


Kritika separatizma

Nije samo va`no {ta, ve} i kako se govori o Kosovu i Metohiji•• Kuda vodi politika vlasti prema Kosovu i Metohiji?

–– Deklarativne izjave predstavnika vlasti govore da je jednostrano progla{ewe nezavisnosti Kosova iMetohije neprihvatqivo. U to treba verovati, ali je pitawe do koje mere oni istrajavaju u tom stavu. Ne-davno sam, prikazuju}i kwigu nema~kog istori~ara Holma Zundhauzena, koji je napisao ““Istoriju srpskognaroda””, citirao jedan wegov tekst, u kojem kaè da ne treba ~itati {ta predsednik Srbije Boris Tadi} ilipotpredsednik Vlade Srbije Boìdar \eli} izjavquju o Kosovu i Metohiji, nego i kako o tome govore. Dru-gim re~ima, i taj stranac, koji dobro poznaje prilike u Srbiji, takvom izjavom sumwa u doslednost odbram-benog stava na{ih politi~ara. Nemam dovoqno dokaza da potvrdim to mi{qewe, ali iznosim sumwu jednogstranca u ~vrstinu stava predstavnika vlasti, koji je trenutan i prilago|en politi~kom trenutku. Voleobih da to nije tako.

Beg od stvarnosti–– Vlast skre}e pa`wu sa kqu~nih pitawa kao {to su kriminal, koji je zahvatio mnoge slojeve dru{tva,

i prekomerno zaduìvawe dràve, koja nas vodi u finansijsku kataklizmu. Nezaposlenost je ogromna, a pre-ko milion qudi je na ivici gladi. To su sve problemi o kojima vlast treba da vodi ra~una, a ona nas zamaja-va lo{im tekstom Statuta Vojvodine i temama poput problema rehabilitacije. Postavqaju se pitawa da litreba rehabilitovati i koga treba rehabilitovati. Poigravaju se s nekim temama jo{ iz vremena Drugogsvetskog rata, kao {to su partizanstvo i ~etni{tvo, {to dovodi do sukobqavawa i konfrontacije u narodu,{to nam u ovom trenutku zaista nije potrebno, tvrdi akademik Kresti}.

BBrojni intelektualci i javne li~nosti, kojima je na me-dijima pod kontrolom vlasti onemogu}eno da iznesusvoje mi{qewe, ukazuju na veliku opasnost za Srbiju,

koju predstavqa Statut Vojvodine. Oni posebno isti~u we-gov protivustavan karakter, {to dugoro~no moè ugrozititeritorijalni integritet i celovitost dràve Srbije.Srpska intelektualna elita je ogor~ena i zbog toga {toreìm nastavqa politiku vojvo|anskih autonoma{a, s ci-qem obnove Austro-Ugarske monarhije na {tetu Srbije.Oni napomiwu i brojne sli~nosti predloga Statuta Vojvo-dine sa Ustavom SFRJ iz 1974. godine, koji je srpskim po-krajinama Kosovu i Metohiji i Vojvodini dao status drà-ve u dràvi i u bliskoj budu}nosti stvorio uslove za wiho-vo otcepqewe od Srbije. Predloèni statut Vojvodine mo-è, prema wihovom mi{qewu, imati pogubne dalekose`neposledice po Srbiju i srpski narod.

Dragan Nedeqkovi}, akademik: Najve}u odgovornost zaovakav predlog Statuta Vojvodine snose autonoma{i i onikoji sa wima prave kompromise. Zbog toga, Boris Tadi} iDemokratska stranka ne bi smeli u to ulaziti, a to se odno-si i na Socijalisti~ku partiju Srbije. Svi su oni jako od-govorni ako `mure pred ~iwenicama koje su krajwe zabri-wavaju}e. Dana{wi autonoma{i su malosrbi, koji ne znaju{ta govore. Ti qudi ne znaju ni{ta o istoriji, jer pri~ajukako autonomija Vojvodine ima tradiciju od 300 godina, aona je trajala samo jednu deceniju. Autonomija Vojvodine jeimala dubokog smisla i jakog opravdawa samo u tu|oj care-vini Austriji, potom Austro-Ugarskoj.

Nazvana je 1848. godine Vojvodovina Srbija ili SrpskoVojvodstvo, pandan Kneèvini, posle Kraqevini Srbiji,sa jakom ̀ eqom za svesrpskim ujediwewem, jer smo isti na-rod, jedinstvena kultura s obe strane velikih reka: Tise,Save i Dunava. Jo{ je Arsenije ̂ arnojevi} traìo autono-miju za takozvanu Malu Vla{ku, koju nije dobio, a pod zago-netnim okolnostima je umro u Be~u. Srpska autonomija jetrajala veoma kratko, ne{to vi{e od 10 godina, a Austrijaju je dala Srbima pod pritiskom i na zahtev Rusije, koja jepomogla Austriji da se spase 1848. godine. Kada je nestala,nikada vi{e nije ostvarena. Bila je {tit za odbranu Srbaod unija}ewa i katoli~ewa, germanizacije i ma|arizacije.Centar Vojvodovine Srbije tada nije bio Novi Sad, negoTemi{var, jer je u Banatu tada ìvelo dosta uticajnih Sr-ba. Gotovo sve srpske himne su nastale u Vojvodini, osim“Onamo, ’namo”, koja je nastala u Crnoj Gori – SrpskojSparti. U procesu razbijawa nacionalne svesti srpskog na-roda, na{i neprijateqi su tukli u te dve najsamosvesnijesrpske glave. Crnu Goru, koja je definisala epski moral pa-trijarhalnog Srpstva, i Vojvodinu, koja je dala kulturnu di-menziju moralu i samosvesti u modernom, panonskom Srp-stvu.

Autonomija Vojvodine vi{e nema isti smisao i istoopravdawe danas u srpskoj dràvi, u kojoj se ta izrazitosrpska zamisao sada izopa~ila u antisrpsku nameru. Ona sepovampirila jo{ u komunisti~ko doba, jer su komunistiraspar~avali srpsko nacionalno bi}e – izmi{qawem ve-{ta~kih nacija. Izdvajawe Vojvodine iz Srbije, srpskom


Separatizam

Antisrpska tvorevinaAntisrpska tvorevinaiz kuhiwe Zapadaiz kuhiwe Zapada

IInntteelleekkttuuaallccii uukkaazzuujjuu nnaa vveelliikkuu ooppaassnnoosstt zzaa SSrrbbiijjuu,,kkoojjuu pprreeddssttaavvqqaa ssppoorrnnii SSttaattuutt VVoojjvvooddiinnee

narodu, sigurno, nimalo ne odgovara, pa bi usvajawe novogStatuta Vojvodine zna~ilo i povratak zlih sila na srpskupoliti~ku scenu. Autonoma{tvo je antikultura, jer ono ne-gira ogroman doprinos prekosavskih i prekodunavskih Sr-ba srpskoj kulturi. Biti autonoma{, zna~i biti protiv Do-siteja Obradovi}a, Save Tekelije, Milo{a Crwanskog, Jo-vana Sterije Popovi}a, Konstantina Danila, Uro{a Pre-di}a, Paje Jovanovi}a, Mihajla Pupina. Sve su to velikaimena. Ona koja su proslavila panonsko Srpstvo... To su bi-li vrlo samosvesni qudi. Veliki srpski narodni tribunSvetozar Mileti} je sawao o ujediwewu Srba. Vojvodina jeìvela kao ciq srpskog naroda i san o svesrpskom ujediwe-wu, a nikada kao èqa za posebno{}u u okvirima Srpstva.

Dr Veselin \ureti}, istori~ar: Vojvodina i Kosovo iMetohija trebali bi da imaju onoliko autonomije u okviruSrbije, koliko Republika Srpska Krajina, Dalmacija, Du-brova~ka Republika i Istra imaju u okviru Hrvatske. Zatose neprijateqi srpskog naroda najvi{e pla{e otvarawapitawa koja oni smatraju zavr{enim, jer me|unarodni fak-tor poku{ava da stabilizuje proces razbijawa srpske dr-àve, koji nam je nametnut. Po tom kqu~u je razbijena iSrpska radikalna stranka, koje su se me|unarodni manipu-latori najvi{e pla{ili. Zato grupa predvo|ena Nikoli-}em i Vu~i}em i formuli{e svoje stavove samo i iskqu~i-vo na nivou AVNOJ-evske Srbije, bez pomiwawa Republi-ke Srpske Krajine. Jer, ~im su se odvojili od [e{eqa, onisu pokrenuli proces svo|ewa srpskog pitawa iskqu~ivo naAVNOJ-evsku Srbiju, ~ime su se identifikovali sa prak-ti~no svim drugim strankama u Srbiji. A to belosvetskimo}nici upravo i ho}e. Tako Milo \ukanovi} sada bezbri-`no vlada Crnom Gorom, jer opozicione stranke prihvata-ju da deluju samo u okviru nametnutog crnogorskog feuda.

Zato moramo pokrenuti srpsko pitawe u celini, bore}ise protiv feudalizacije Srbije, jer na udaru nije samo Sr-bija, ve} celo Srpstvo. Zbog toga je uni{tena i RepublikaSrpska Krajina, ali to politi~ki kratkovidi qudi u Sr-biji ne shvataju. Kalkulantski deo sveta sada vodi velikuigru oko Vojvodine taktikom regionalizacije, koja za kraj-wi ciq ima obnovu Austro-Ugarske.

Vojvodina je u kontinuitetu srpska teritorija ve} hi-qadu godina i zato su na udaru tih belosvetskih sila opet

Srbi. Pre svega zbog toga {to su dràvotvoran narod, zarazliku od okolnih naroda koji to nisu, jer se poviju podsvakim udarom. Politi~ki realizam po~iva na pragmati-zmu obi~nog ~oveka i zato je Srbima potrebna svesrpskaopcija, koja bi bila protivteà nameri mo}nika, u prvomredu Nema~ke, Vatikana, a preko wih i Evropske unije iSjediwenih Dràva. Oni ho}e da razbiju prostor srpskihzemaqa, da ga fragmentiraju i da na taj na~in ostvare svojeciqeve, a Vatikan ima i prozelitski plan koji podrazume-va unija}ewe Dalmacije, Crne Gore, Makedonije i Vojvo-dine.

Dr Milan Bulaji}, istori~ar: I sam trenutak kada jeStatut Vojvodine stavqen na dnevni red pokazuje lo{e na-mere wegovih autora. Statut Vojvodine nikako nije dobarza Srbiju, a jo{ gori je trenutak u kom se ova tema otvara.Kome je bilo u interesu da u ovim te{kim trenucima za Sr-biju otvori i pitawe Vojvodine. Kao da im nije dovoqno{to imamo otvoreni problem Kosova i Metohije i brojnedruge probleme u zemqi. Srbija je dovoqno destabilizova-na i bez ovog Statuta.

Igor Ivanovi}, kwièvnik: Osnovni problem predlo-ga Statuta Vojvodine je {to duhom veoma podse}a na UstavSocijalisti~ke Federativne Republike Jugoslavije iz1974. godine. Problem je i u tome {to u vaè}em Ustavu Sr-bije postoji mogu}nost da republi~ki parlament prenesezna~ajne nadle`nosti na pokrajinu. A kod svakog prenosanadle`nosti, kod novog entiteta se stvara autonomni duh,koji ima sposobnost da neke odluke donosi samostalno. Ka-ko politika u osnovi ima geostrate{ki karakter, taj novientitet moè kroz nova prava da formuli{e i promovi{enovi koncept, kojeg }e kasnije i da realizuje. U slu~aju Voj-vodine, vlast je tom problemu pristupila nekriti~ki, jerje Vojvodina, kao teritorija, potpuno nehomogena. GradoviNovi Sad, Sremska Mitrovica i Vr{ac se, na primer, me-|usobno politi~ki i ekonomski znatno razlikuju.

Me|utim, najsna`niji pritisak za davawe ovako {iro-ke autonomije vlastima u Novom Sadu je ipak stigao izEvropske unije, odnosno Nema~ke, ~iji je ciq da pro{irisvoj kulturni prostor. Ona to ne radi kroz popularnu kul-turu, kao anglosaksonski narodi, jer nema taj kapacitet.Nema~ka popularna kultura je veoma hermeti~na i nedo-voqno atraktivna, pa Nema~ka svoj kulturni uticaj i pro-stor {iri kroz politi~ko-ekonomsku oblandu regionali-zacije kao jedinstva kulture. To je realizacija nema~kog na-cionalnog projekta. On bi se mogao nazvati êtvrti Rajh,ali ne bi imao genocidni karakter Tre}eg Rajha, ve} bi usebi sadràvao odre|enu dozu ekonomskog imperijalizma.On podrazumeva da Vojvodina, zajedno sa jo{ nekim ma|ar-skim i rumunskim pokrajinama, bude neka vrsta tampon zo-ne u starom geostrate{kom zapadnom planu da na levu oba-lu Dunava nikada ne sme da kro~i ruska noga, odnosno da neoja~a ruski uticaj.

Zna~i, ciq tog projekta je dunavskom granicom razvod-niti i omek{ati Srbiju. Tu politiku je vodila Austro-Ugarska, kao izrazito vatikanska monarhija, a u modernodoba je nastavqaju Nema~ka i Sjediwene Ameri~ke Drà-ve. Taj projekat je ostvaren u Crnoj Gori, i sada se poku{a-va sprovesti u Vojvodini. Padom Berlinskog zida, koji sesru{io po nama, Nema~ka je, zajedno sa Vatikanom, a u imeSjediwenih Dràva, osmislila rasturawe Jugoslavije kaoneki vid revizije Versajskog ugovora, zahvaquju}i global-noj neravnoteì snaga koja je tada vladala. Ja~awem Rusijei Kine, situacija se promenila, ali jo{ uvek nedovoqno dabi mogli govoriti o stvarnoj ravnoteì snaga na Balkanu.

Pa ipak, najve}a opasnost nam preti od nas samih, jer u


Separatizam

slu~aju crnogorskog separatizma, umesto da kreativno bra-nimo na{ kulturni prostor, mi smo se pona{ali kao samo-poraèni narod, zbog velike doze samoprezira koji se ve-{ta~ki stvarao psiholo{kim pritiskom kroz medije. Akose vremenom nastavi stvarawe nekog “vojvo|anskog” iden-titeta, po uzoru na crnogorski identitet, koji je prvobit-no stvaran kao deo subsrpskog identiteta, on moè lako po-stati nezavisan. Prvo, insistirawem na ravnopravnostiidentiteta, a godinama kasnije, nekada decenijama, pa ~ak ivekovima, i na odvojivosti. Takva opasnost objektivno po-stoji i u Vojvodini.

Prof. dr Zoran Milo{evi}, sociolog: Predlog Statu-ta Vojvodine je tako koncipiran da predstavqa novu raz-gradwu srpske dràve, {to ga ~ini, ne samo vi{estruko{tetnim, nego i pogubnim za srpski narod. Sadràjem Sta-tuta stvara se dràva Vojvodina u dràvi Srbiji, koja imaantisrpski karakter i oslawa se na takozvani “vojvo|an-ski” identitet, koji ima Austro-Ugarske korene, pa ovajstatut predstavqa uvod u obnovu Austro-Ugarske monarhi-je. Sa druge strane, ako je suditi po izjavama nekih minista-ra spoqnih poslova zemaqa u okruèwu, potpuno je jasno dadràva Srbija nikada ne}e u}i u Evropsku uniju, nego joj jenamewena sudbina povratka u tamni vilajet – u Otomanskuimperiju, bez Vojvodine i Kosova i Metohije. Ovim statu-tom razbija se jedinstvo srpskog naroda, teritorijalna ce-lovitost srpske dràve, a on je i u funkciji denacifikaci-je srpskog naroda. Ta denacifikacija podrazumeva poku{a-je stvarawa takozvane Pravoslavne vojvo|anske crkve, voj-vo|anskog jezika, {tampa se nekakav vojvo|anski paso{, do-bijaju se prava na nekakva predstavni{tva Vojvodine u ino-stranstvu, a o~igledna je i namera pisaca Statuta Vojvodi-ne da Novi Sad proglase glavnim gradom Vojvodine.

U tom smislu, “vojvo|anski scenario” je jo{ gori od cr-nogorskog, mada je i crnogorski dovoqno tragi~an. To po-kazuje da aktuelna srpska vlast vodi ponavqa~ku politikui da ni{ta nije nau~ila iz ranijih doga|aja. Jer, po istommodelu su komunisti ranije radili u Srbiji. Oduzeli Ma-kedoniju i Crnu Goru, naterali srpski korpus u zasebnu fe-deralnu jedinicu Bosnu i Hercegovinu, a sada ponovo ima-mo sli~nu situaciju sa Vojvodinom.

U tom smislu, Statut nije gotova stvar i proces otce-pqewa Vojvodine od Srbije }e se nastaviti. Ovaj statut }e,ako bude bio usvojen u parlamentu, pre svega oja~ati vojvo-|anske separatiste. To zna~i da usvajawe ovog i ovakvogStatuta Vojvodine predstavqa jedan od najva`nijih korakau daqem razbijawu Srbije.

Dragomir An|elkovi}, istori~ar i publicista: Akostrogo pravno posmatramo ovaj problem, mislim da StatutVojvodine, sam po sebi, nije toliko bitan, ve} ono {to sto-ji iza Statuta, a to su separatisti~ke namere odre|enih po-liti~kih krugova u Vojvodini. Statut za wih predstavqaosvajawe po~etne pozicije za daqe pove}awe nadle`nostiVojvodine, {to bi u slede}oj fazi zna~ilo formalnu fede-ralizaciju Srbije. Sa druge strane, jedan blok velikih si-la, pre svega Sjediwene Dràve i jedan broj wihovih evro-atlantskih satelita, zainteresovan je da iznutra i spoqaograni~i i oslabi Srbiju, u ~ijoj funkciji je i nametawepro{irene autonomije Vojvodine.

Isti centri mo}i traè od Srbije, iako je garant Dej-tonskog Sporazuma, da u~estvuje u lomqewu ki~me srpskognaroda u Republici Srpskoj, a istovremeno da zapo~ne iproces decentralizacije, koji }e ograni~iti sposobnostBeograda da vodi suverenu politiku. Tako|e, sile koje suotimale od Srbije Kosovo, to danas poku{avaju da pravnolegalizuju, pa bi Kosovo tako moglo postati primer onoga

{to }e Vojvodina postati za 20 ili 30 godina. Radi se o kon-tinuitetu sa politikom slamawa srpskog naroda i raspar-~avawa wegovog dràvnog prostora, vo|ene devedesetih go-dina pro{log veka.

Istovremeno, vodi se mo}na propagandna aktivnost, ko-ju ne smemo potcewivati, jer je ona sposobna da promenisvest qudi. Kada je u duhu boq{evi~kog etnoinèweringave{ta~ki stvarana crnogorska nacija, mnogi su se tome sme-jali, govore}i da }e se Crnogorci uvek ose}ati kao Srbi.Danas imamo, verovatno, nepovratno podeqeno crnogorskodru{tvo na srpski deo i onaj koji se odnarodio.

Takav proces je u Vojvodini zapo~et {ezdesetih i sedam-desetih godina pro{log veka, sa ~itavim paketom ustavniharan`mana, {to se i danas nastavqa. A kada dana{wi voj-vo|anski autonoma{i govore o kontinuitetu sa UstavomSFRJ iz 1974. godine, oni ne govore o {irokom stepenuautonomije, ve} o prekidu dràvnih veza izme|u Vojvodinei ostatka Srbije. Indikativno je i da predsednik Lige so-cijaldemokrata Vojvodine, Nenad ânak, stalno insistirana stvarawu Vojvo|anske akademije nauka, kulturnih iobrazovnih institucija, a ne toliko na pravno-politi~kimkompetencijama Vojvodine. Kroz te, obrazovne instituci-je, lak{e }e oformiti svest budu}ih generacija “mladihVojvo|ana”.

Istovremeno, kao {to su se na{li raskolnici koji sustvorili nekakvu crnogorsku pravoslavnu crkvu, ako zatim bude bilo politi~ke potrebe, na}i }e se takvi isti dastvaraju vojvo|ansku pravoslavnu crkvu. Mislim da je zbogtoga zvani~ni stav Srpske pravoslavne crkve o odbrani te-ritorijalnog integriteta Srbije i srpskog nacionalnogbi}a u Vojvodini nedopustivo pasivan i ona bi morala ima-ti znatno aktivniju ulogu.

Sve to li~i na politiku koja je vo|ena u Crnoj Gori.Ona podrazumeva stvarawe kvazi-regionalnog identiteta,koji onda lako prerasta u nacionalni. To vidim kao najve-}u opasnost za opstanak Srbije u dana{wim granicama.


Separatizam

“Velika Srbija” objavquje analizu Statuta i Zakona outvr|ivawu nadle`nosti AP Vojvodine prof. dr Kosteâvo{kog, koja je pod nazivom “Novosadski zid” objavqena12. novembra 2009. godine u listu “Pe~at”, broj 89. Tekstopremila redakcija “Velike Srbije”.

Ve} vi{e od godinu dana vodi se u javnosti mu~na raspra-va o tome da li je predlog Statuta AP Vojvodine, koji jeusvojila vojvo|anska Skup{tina, protivan Ustavu Repu-blike Srbije ili nije. Pre nedequ dana stigla je potvrda izVlade Republike Srbije, i samog vrha vladaju}e Demokrat-ske stranke, da su svi oni koji su tvrdili da je taj predlogprotivustavan, ukqu~uju}i i pisca ovog ~lanka, apsolutnobili u pravu. A krunski dokaz koji to potvr|uje jeste kona~-ni predlog Zakona o utvr|ivawu nadle`nosti AP Vojvodi-ne, koji je Vlada Srbije usvojila na svojoj sednici od 5. no-vembra 2009. godine.

Da je kojim slu~ajem pomenuti predlog Statuta bio usta-van, to jest u skladu sa ~lanom 183 Ustava Republike Srbi-je, kojim se utvr|uje nadle`nost autonomnih pokrajina, ka-ko su to tvrdili tvorci ovog predloga, nikakav novi zakono prenosu dràvne (republi~ke) nadle`nosti na Pokraji-nu Vojvodinu ne bi bio neophodan. No, kako je ovaj predlogsadràvao bar 150 novih nadle`nosti Vojvodine, koje ~lan183 Ustava nije predvi|ao, bilo je neophodno da se prethod-no donese zakon o prenosu tih novih dràvnih nadle`nostina Pokrajinu, kako bi se te silne protivustavnosti predlo-ga vojvo|anskog Statuta konvalidirale pre nego {to se owemu bude odlu~ivalo u Skup{tini Republike Srbije. Ti-me su svi oni u Novom Sadu i Beogradu, koji su pre godinudana tvrdili da je Predlog statuta Vojvodine u savr{enomskladu sa Ustavom, uhva}eni u bezo~noj laì. Kako, pak, tilaòvi nemaju ni stida ni srama, wih to otkri}e nimalo nezabriwava.

Otimawe nadle`nosti od Srbije

Mnogo je, me|utim, va`nije pitawe kako je uop{te omo-gu}eno da se zakonom prenose na Pokrajinu brojne i daleko-se`ne republi~ke nadle`nosti. To su, naàlost, omogu}i-li neoprezni i nestru~ni tvorci novog Ustava iz 2006. go-dine – dr Zoran Lon~ar, u ime Demokratske stranke Srbi-je, prof. dr Dragor Hiber, u ime Demokratske stranke, iTomislav Nikoli}, u ime Srpske radikalne stranke. Tomprilikom oni su po~inili brojne stru~ne i nekoliko dale-kose`nih politi~kih gre{aka.

Prva je bila na~in na koji su bile utvr|ene ustavne nad-le`nosti Republike Srbije, pokrajina i op{tina. To jeu~iweno ~lanom 97 o nadle`nosti Republike Srbije, ~la-nom 183 o nadle`nosti autonomnih pokrajina i ~lanom 190o nadle`nosti op{tine. ̂ lan 97 je uglavnom prepisan ~lan72 prethodnog Ustava Republike Srbije iz 1990. godine ibio je suvi{an. Jer, dok je Srbija bila federalna jedinicau okviru SFRJ to je bilo celishodno, dok je Srbiji kao ne-zavisnoj unitarnoj dràvi to bilo nepotrebno, po{to senadle`nost dràve pretpostavqa, a izri~ito utvr|uje sa-mo nadle`nost op{tinske samouprave i regionalne auto-nomije.

No, i pored izri~ito utvr|ene nadle`nosti Republike,pokrajina i op{tina, ~lanom 177, stavom 2 utvr|uje se da sezakonom odre|uje koja su pitawa od republi~kog, pokrajin-skog i op{tinskog zna~aja. Tako ispada da podela nadle-`nosti izme|u Republike, pokrajina i op{tina nije izvr-{ena samim Ustavom – ~lanovima 97, 183 i 190 – nego da }eto na osnovu ~lana 172, stava 2 biti u~iweno posebnim in-terpretativnim zakonom, koji kao svojevrsni organski za-kon, kad bi jednom bio donet ne bi vi{e trebalo mewati.Upravo su to imali na umu tvorci kona~nog predloga Zako-na o utvr|ivawu nadle`nosti AP Vojvodine kada su mu da-li takav naziv. Jer, iz tog naziva proisti~e da je to puki de-klarativni, to jest interpretativni zakon, kojim se samobliè odre|uje i razja{wava ve} ionako utvr|ena ustavnanadle`nost Pokrajine, a ne zakon kojim se, kako }emo to ka-snije pokazati, prenose na Pokrajinu mnoge i dalekose`nerepubli~ke, to jeste dràvne nadle`nosti. Sve nas to navo-di na zakqu~ak da je uno{ewe u tekst Ustava ~lana 172, stav2 bilo pogre{no i da je on ve} prvom prilikom bio zloupo-trebqen.

Tomino pogubno ustavotvorstvo

Druga velika i dalekose`na gre{ka bila je ~lan 178,stav 1 kojim se utvr|uje da Republika moè zakonom pove-riti autonomnim pokrajinama i jedinicama lokalne samo-uprave pojedina pitawa iz svoje nadle`nosti. Tvorci ovogUstava su zapravo preuzeli ~lan 109, stav 2 prethodnogUstava iz 1990. godine, koji glasi: “Republika Srbija moèzakonom poveriti autonomnoj pokrajini vr{ewe pojedinihposlova iz okvira svojih prava i du`nosti i preneti jojsredstva za te poslove”.


Drugi pi{u

Cepawe SrbijeCepawe SrbijePrenosimo tekst “Novosadski zid” prof. dr Koste âvo{kog

o Statutu Vojvodine objavqenog u “Pe~atu”

Tvorac ovog Ustava, na{ poznati konstitucionalistaRatko Markovi}, ni u svojim najcrwim snovi|ewima nijemogao ni naslutiti da }e, posle 12 godina, Zoran \in|i}posle ucene Nenada ânka, progurati kroz Skup{tinu ta-kozvani omnibus zakon kojim su na Pokrajinu prenete va-`ne i mnogobrojne republi~ke nadle`nosti. No, ako toprofesor dr Ratko Markovi} nije mogao da predvidi, vajnitvorci Ustava iz 2006. godine su to li~no doìveli, pa sto-ga, ako su zaista bili stru~ni i dobronamerni, nisu smelida takvu odredbu uop{te unose u novi Ustav.

Kako su to ipak u~inili, postavqa se pitawe {ta ih jena to navelo. Mogu}no je da je uzrok tome bila wihova ne-stru~nost. Zoran Lon~ar je profesor upravnog prava, kojeje, kao dràvno pravo, blisko ustavnom pravu, ali se wime,koliko je to nama poznato, nikada nije ozbiqnije bavio.Dragor Hiber je profesor stvarnog prava, koje se od ustav-nog prava razlikuje kao nebo od zemqe. A Tomislav Niko-li} nije ba{ nikakav pravnik, sem {to je mo`da, zahvaqu-ju}i poslu kojim se pre ulaska u strana~ku politiku bavio,postao stru~wak za pogrebno pravo.

U dobronamernost Zorana Lon~ara nismo spremni da uovom trenutku posumwamo, tako da mu se mogu staviti na te-ret samo neopreznost i nepromi{qenost koje ga, kao stru~-waka, diskvalifikuju. U Dragora Hibera je zla namera ne-sumwiva, po{to ni Gra|anski savez, kojem je izvorno pri-padao, ni Demokratska stranka, u koju je kasnije u{ao zbogva`nih poloàja i koristi koje oni sa sobom nose, nikadanisu prezali od federalizacije, odnosno razbijawa Srbijepod vidom takozvane regionalizacije. Posle razbijawaSrpske radikalne stranke pre godinu i po dana, {to je odu-{evilo mo}ne strane ~inioce koji vladaju ovom zemqom,dobronamernost Tomislava Nikoli}a u jesen 2006, kada jesastavqan novi Ustav, ozbiqno se dovodi u pitawe. Na toupu}uje ~iwenica da mu je Vojislav [e{eq poslao iz Hagabrojne primedbe na dostavqeni nacrt Ustava, a da Nikoli}nijednu bitnu primedbu nije uspeo da provede, pravdaju}i seda u komisiji za izradu nacrta Ustava ni{ta ne moè dapro|e. Posle svega {to se dogodilo vi{e smo skloni za-kqu~ku da on to nije hteo da u~ini nego da nije mogao.

Ozakowivawe neustavnosti

Bilo kako bilo, zahvaquju}i neopreznosti, odnosno zlojvoqi na{ih ustavotvoraca stvoren je ustavni osnov za pre-no{ewe bilo kojih republi~kih nadle`nosti na Pokraji-nu, ukqu~uju}i i one koje se sada prenose. Pre vi{e od go-dinu dana Predlog statuta AP Vojvodine bio je o~iglednoneustavan, to jest protivan ~lanu 183 Ustava Srbije. Dono-{ewem zakona o utvr|ivawu nadle`nosti AP Vojvodine,koje }e uskoro uslediti, sve pomenute neustavnosti bi}epost festum konvalidirane u trenutku kada Skup{tinaSrbije bude potvr|ivala vojvo|anski Statut. ̂ ak bi se mo-glo re}i da bi, zahvaquju}i pogubnom ~lanu 178, stav 1, Re-publika Srbija mogla zakonom da prenese na Pokrajinu svesvoje dràvne nadle`nosti, ukqu~uju}i odbranu, spoqneposlove i celokupnu zakonodavnu i sudsku vlast, pa i sud po-sledweg priziva.

Tako smo do{li u apsolutno nedopustivu situaciju da seobi~nim zakonom, koji se donosi prostom ve}inom, moèpromeniti Ustavom utvr|ena podela nadle`nosti izme|uRepublike i pokrajina, za ~iju bi promenu, ako bi se to ~i-nilo ustavnim amndmanima, bila potrebna dvotre}inskave}ina od ukupnog broja poslanika Skup{tine Srbije. Dru-gim re~ima, za ustavno razbijawe Srbije i secesiju Vojvo-dine dovoqna je apsolutna ve}ina poslanika u Skup{tiniSrbije. A to su omogu}ili nestru~ni i zlonamerni tvorcinovog Ustava Srbije.

Podràvqewe autonomije

U ovom ~asu, skoro su izvesne i pogubne i dalekose`neposledice ovog nemara i zle namere. Zakonom o utvr|ivawunadle`nosti AP Vojvodine, koji }e ubrzo biti usvojen, naPokrajinu se prenosi ~ak 166 republi~kih nadle`nostikoje se kvalifikuju kao povereni poslovi. Zatim se u 36 ma-terija Pokrajini poverava inspekcijski i upravni nadzor,a u 19 materija re{avawe po àlbi, {to je do sada bila is-kqu~iva republi~ka nadle`nost. Naposletku se predvi|aosnivawe 12 novih pokrajinskih ustanova, javnih preduze}ai upravnih organizacija, {to }e zahtevati zapo{qavawenekoliko stotina novih slu`benika i radnika ba{ u tre-nutku kada se radikalno smawuje broj zaposlenih u dràv-noj upravi.

âk se Pokrajini poveravaju i nadle`nosti koje su tra-dicionalno element dràvne suverenosti. To su zakqu~i-vawe me|unarodnih ugovora pod vidom me|uregionalnihsporazuma i predstavqawe u inostranstvu, navodno “u regi-onima Evrope, odnosno u Briselu”. Koliko je to nama po-znato, ùpanije u Ma|arskoj i Hrvatskoj uop{te nemajusvoja predstavni{tva u inostranstvu, niti ih imaju bosan-sko-hercegova~ki entiteti (Republika Srpska i Federaci-ja BiH), iako bi ih oni, kao konfederalne jedinice, mogliimati sa mnogo vi{e prava nego vojvo|anski region. Poseb-no podozrewe izaziva mogu}nost predstavqawa Vojvodineu Briselu, koji je glavni grad Belgije i sedi{te Evropskeunije i Atlantskog pakta.

Razbijawe Srbije

Podrobniji uvid u sve prenete republi~ke nadle`nostiuverava nas da je posredi uobli~avawe i zaokruìvawe Voj-vodine kao dràve u dràvi, {to u krajwem ishodu moèdovesti i do razbijawa Srbije kao dràve. Na to upu}uje i~iwenica da se republi~kim zakonom post festum konva-lidira protivustavno konstituisana Vojvo|anska akademi-ja nauka i umetnosti, tako {to se nalaè weno finansira-we iz pokrajinskog buyeta. A ona je i osnovana kao znameweposebnog etni~kog, odnosno nacionalnog identiteta Vojvo-|ana, {to }e u bliòj ili daqoj budu}nosti biti kqu~nirazlog za otcepqewe Vojvodine od Srbije i konstituisaweove pokrajine kao posebne dràve.


Drugi pi{u

Da je zaista posredi zaokruìvawe Vojvodine kao drà-ve potvr|uje i ~iwenica da su joj poverene i one nadle`no-sti koje ona uop{te ne}e vr{iti u doglednoj budu}nosti.Tako je Vojvodini povereno pravno normirawe izvo|ewarudarskih radova, iako u Vojvodini nema nijednog rudnika.No, kakva bi to dràva bila kad ne bi imala i tu nadle-`nost, pa makar je nikada ne vr{ila?

Podani{tvo Borisa Tadi}a

Ostaje jo{ da se pokaè kako su Boris Tadi} i wegovpredsednik vlade sramno posrnuli pred ucenom vojvo|an-skih separatista – Nenada ânka i Bojana Pajti}a. Febru-ara 2009. godine, a potom i ~etiri meseca kasnije kada seuveliko znalo da je predlog Statuta Vojvodine protivusta-van, Boris Tadi} je govorio o neophodnosti da Statut Voj-vodine bude uskla|en sa Ustavom Srbije, ~ime je i on potvr-dio sumwu da je predloèni Statut neustavan. A potom je,kao da mu je vrana popila mozak, dozvolio svom ucewenompredsedniku vlade da prihvati sve ânkove amandmane napomenuti Zakon, kako bi tekst spornog Statuta bio usvojenu Skup{tini Srbije bez ikakvih bitnih izmena. Kako po-sle svega ni{ta nije ostalo od wegovog qudskog i predsed-ni~kog integriteta, ostali smo u nedoumici da li da gaozna~imo kao sun|er koji sve upija ili…

Mnogo je, me|utim, va`nije utvr|ivawe {ta se sa tomsrpskom pokrajinom zbiva, kada je to zapravo po~elo i ~emuto vodi. Mawe upu}eni re}i }e da je sve to pokrenuto amand-manima iz 1971. godine na Ustav SFRJ od 1963. godine, koji-ma je zapo~elo konfederalizovawe onda{we Jugoslavije iustavno razbijawe Srbije na tri federalne jedinice, tako{to su predstavnici Vojvodine i Kosmeta u~estvovali uupravqawu takozvanom uòm Srbijom, dok organi Srbijenisu imali skoro nikakvog udela u upravqawu dvema pokra-jinama.

Salcbur{{ka nova nacija

Malo je poznato da je taj program podràvqewa i osamo-staqewa Vojvodine, koji sada sprovode Nenad ânak i Bo-jan Pajti} uz nevoqnu podr{ku Borisa Tadi}a, utemeqenjo{pre pola veka, novembra 1958. godine Salcbur{kom iz-javom Vojvo|anskog pokreta koju su, kao prvoborci za jednosavremeno re{ewe vojvo|anskog problema u sredwoj Evro-pi, potpisali dr Eugen Joci}, prof. Adalbert-Karl-Gaus iprof. dr Kornel Filipovi}. Tom izjavom se najpre utvr|u-je na~elo ravnopravnosti svih etni~kih grupa u Vojvodinii federalizam. Time bi bila odba~ena zamisao o bilo komdràvotvornom narodu, po{to bi razne etni~ke grupe (Sr-bi, Ma|ari, [vabe, Buwevci, [okci, Rumuni, Slovaci idrugi) stremili ka sintezi jedne “vojvo|anske narodnosti”.Tako shva}ena Vojvodina bila bi federalna jedinica jedne{ire Sredwoevropske federacije koja }e biti organskisastavni deo budu}e Evropske unije. A teritorijalna pita-wa mogla bi se re{avati samo na plebiscitarnoj osnovi ipod nadzorom objektivnih neutralaca (recimo predstavni-ka Ujediwenih nacija).

Kako teritorijalni obuhvat Sredwoevropske federa-cije nije bio dovoqno jasan, sastavqa~i su je poistovetilisa Podunavskom federacijom, to jest negda{wom Austro-ugarskom unutar koje bi Vojvodina imala status federalnejedinice (Bundesland, Federal State) koji iskqu~uje“autonomni status”. Takav status Vojvodine bio bi zajem-~en ustavom ili federalnim paktom. U tim granicama Voj-vodinu bi ~inile etni~ke grupe: Srbi, [vabe, Ma|ari, Ru-muni, Buwevci, [okci i u mawem broju Slovaci, Ruteni,Jevreji, Bugari, Cigani i ne{to êha. Pri tom se imaju na

umu samo starosedeoci, dakle pravi Vojvo|ani, a ne “plan-ski”, nasilno naseqeni kojima nije mesto u Vojvodini. Odtakvih starosedela~kih grupa obrazovao bi se novi “vojvo-|anski narod”.

Evropska i neevropska Srbija

Lako je uo~iti zapawuju}e sli~nosti izme|u te Salc-bur{ke izjave i dana{wih namera vojvo|anskih separati-sta, otelovqenih u kona~nom predlogu Zakona o utvr|iva-wu nadle`nosti AP Vojvodine. Ve} u ~lanu 3, stavu 3 ovogpredloga Zakona isti~e se da je “AP Vojvodina regija u ko-joj se tradicionalno neguju evropski principi i vredno-sti”, kao da se to ne ~ini i u ostatku Srbije ju`no od Savei Dunava, dok se u Salcbur{koj izjavi od pre pola veka go-vori o Vojvodini kao organskom sastavnom delu budu}eEvropske unije. I upravo vojvo|anski separatisti nepre-stano isti~u da bi takva evropejska Vojvodina, kao samosta-lan region, ve} u{la u EU da je na tom evropskom putu nezadràva ostatak neevropske Srbije. U ~lanu 4, stavu 2 ovogpredloga Zakona utvr|uje se da se granice Vojvodine ne mo-gu mewati bez saglasnosti wenih gra|ana, izraène na re-ferendumu, dok se u Salcbur{koj izjavi navodi da se vojvo-|anska teritorijalna pitawa mogu re{avati samo putemplebiscita. A i da ne pomiwemo da se prilikom secesijeBiH od SFRJ i Crne Gore od SR Jugoslavije koristio re-ferendum koji }e od sada mo}i da koristi i Vojvodina.

Kona~no, u Salcbur{koj izjavi se govori o “vojvo|an-skom narodu”, dok se u ~lanu 64, ta~ki 9 predloga Zakonakonvalidira ve} osnovana Vojvo|anska akademija nauka iumetnosti kao bitan element nacionalnog identiteta Voj-vo|ana. Ne treba sumwati da }e uskoro po~eti sa pripre-mom i izdavawem vojvo|anske enciklopedije, vojvo|anskeistorije, vojvo|anske kwièvnosti, kao i pravopisa i re~-nika srpskog jezika u Vojvodini, da bi se {to vi{e razli-kovao od srpskog jezika u preostalim srpskim zemqama.

Kratkoro~ni ciq ove politike, koja je ubrzana pomenu-tim Zakonom o utvr|ivawu nadle`nosti AP Vojvodine, je-ste vra}awe Vojvodini konfederalnog statusa koji je ima-la po brionskom Ustavu iz 1974. godine. Dugoro~ni ciq jepotpuno otcepqewe Vojvodine od Srbije, s tim da }e u tomslu~aju wena daqa sudbina biti potpuno neizvesna.


Drugi pi{u

Komisija Republi~kog zavoda za zdravstvenoosigurawe (RZZO) izvr{ila je, 9. novembra, jav-no otvarawe ponuda koje su, na “improvizova-

nom” tenderu za nabavku tri miliona doza vakcine protivvirusa H1N1, dostavile farmaceutske kompanije. Javnostije saop{teno da je “najboqu” ponudu, i to sa cenom od 799 di-nara po dozi, dostavila {vajcarska farmaceutska kompa-nija “Novartis”. Ujedno, saop{teno je i to da je ova kompa-nija jedina dostavila “kompletnu” ponudu u pogledu kon-kursne dokumentacije, a prema zadatim uslovima tendera.Na tenderu su pored “Novartisa” bezuspe{no u~estvovalikompanija “Bakster”, “Glaxo Smith Cline” i beogradski In-stitut za imunologiju i virusologiju “Torlak”. Pa`wu jav-nosti je posebno izazvala ~iwenica da }e posao nabavke trimiliona doza vakcine, u vrednosti ~ak 2,39 milijardi dina-ra (24 miliona evra) i}i preko nezaobilaznog tajkuna,tranzicionog profitera i reìmskog finansijera Miro-slava Mi{kovi}a. Najve}i srpski monopolista i vlasnik“Delte” dobio je ovaj posao preko svoje kompanije “Jugohe-mija”, koja }e se pojaviti kao uvoznik vakcina, odnosno kaoposrednik, s obzirom da kompanija “Novartis” nema pravodirektne prodaje u Srbiji.

Mi{kovi}u smeta konkurencija

Sam postupak otvarawa tenderskih ponuda u RZZO nijepro{ao bez skandala, {to je i dovelo do toga da se u javno-sti otvori {iroka polemika o na~inu na koji su nadle`nisproveli sporni tender. Naime, izgleda da se nije o~ekiva-lo da }e se javno ~itati i tenderska ponuda Instituta “Tor-lak” koja je iznenadila pravnog zastupnika Mi{kovi}eve“Jugohemije”, a koji je prisustvovao u ime “Novartisa”. Po-nuda “Torlaka” je predata svega 15 minuta pre po~etka zaka-zanog “javnog” otvarawa ponuda, pa se sve do tada verovaloda su u igri samo dve ponude. Me|utim, kada je predsedniktenderske komisije, epidemiolog Branislav Tiodorovi}po~eo da ~ita i tre}u ponudu, odnosno ponudu “Torlaka”,èstoko je reagovao predstavnik “Jugohemije”, tj. “Novar-tisa”.

Prema onome {to su zabeleìle TV kamere, Mi{kovi-}ev ~ovek je upozorio dr Tiodorovi}a re~ima: “Vi nematepravo to da ~itate”. Na to je dr Tiodorovi} odgovorio: “Ja

se izviwavam vama, ako to pravna slu`ba meni kaè da ne-mam pravo da ~itam – ja }u to prihvatiti. A, ne mogu vas, kaokonkurenta, da ispo{tujem. U redu, imate pravo da reaguje-te. Nema razloga za uzbu|ewe”. Me|utim, predstavnik Mi-{kovi}eve “Jugohemije” je bio jo{ arogantniji, rekav{i:“Imate pravnu slu`bu koja ne radi. Vi nemate pravo to da~itate. Vi diète tenziju zato {to ~itate ne{to za {ta ne-mate pravo”. Da je u pitawu opasna prevara nadle`nih, bi-lo je jasno nakon intervencije predstavnice “Torlaka” , ko-ja je otvoreno rekla da “Torlak” nije dobio poziv da u~e-stvuje. “Nije mu poslata dokumentacija i mogu samo da ka-èm ispred ku}e, ako je dobila samo ’Jugohemija’, za{to jedobila, ja ho}u to da pitam? Za{to se samo wima uputio po-ziv?”–bilo je weno pitawe. Umesto odgovora tenderske ko-misije, predstavnici “Torlaka” je upu}ena pretwa od Mi-{kovi}evog ~oveka i to kroz poruku da “govori neistinu ida za to moè da odgovara”.

Protiv ““Torlaka”” i protiv Kine

Name}e se pitawe za{to je ~itawe ponude “Torlaka”smetalo predstavniku Mi{kovi}eve “Jugohemije”? Odgo-vor je jasan, ako se ima u vidu da je Institut “Torlak” ponu-dio vakcinu kineske kompanije “Zidjeng tanjan” i to po ce-ni od 350 dinara, {to je dvostruko jeftinije od Mi{kovi-}eve ponude, koja je prihva}ena po ceni od 799 dinara. Ali,naàlost, ova ponuda “Torlaka” nije prihva}ena, jer kakosu nadle`ni objasnili iako ima atest, ne moè se prodava-ti na trì{tu Evrope zbog toga {to za wu ne postoji do-zvola Evropske agencije za lekove. “Pa, naravno da ne po-stoji dozvola kad Kina nije u Evropi, ona ima potvrdu svo-je agencije za lekove. Ta vakcina bi se ispitala ovde, u na-{oj agenciji, po na{im zakonima” – kaè u svojoj o{troj


Skandalozno!

DDiler Mi{kovi}iler Mi{kovi}TTeennddeerr zzaa nnaabbaavvkkuu vvaakkcciinnaa ““sskkrroojjeenn”” ppoo mmeerrii vvllaassnniikkaa kkoommppaanniijjee ““DDeellttaa””

PPii{{ee:: IIvvaann NNiinnii}}

kritici dr Paja Mom~ilov, poslanik Srpske radikalnestranke, i predsednik skup{tinskog Odbora za zdravqe.Prema re~ima dr Mom~ilova, “Institut ’Torlak’ ima li-cencu za licencirawe, odnosno distribuciju vakcine kojaje dobijena od Svetske zdravstvene organizacije, pa je nedo-pustivo da dràva presko~i svog ovla{}enog distributerai da nekom Mi{kovi}u ustupi pravo da se bogati”.

Dakle, ukoliko bi EU omogu}ila distribuciju dvostru-ko jeftinijih vakcina istog ili boqeg kvaliteta iz vele-sile Kine, da li bi mogla da profitira evropska i zapadnafarmaceutska mafija? Da li bi mogao da profitira mono-polista srpskog trì{ta i finansijer reìma MiroslavMi{kovi}? Naravno, tako ne{to ne bi bilo mogu}e i to jeono {to je najvi{e zasmetalo Mi{kovi}evom ~oveku iz“Jugohemije” koji se protivio ~itawu ponude “Torlaka”. Toje zapravo bio neuspeli poku{aj spre~avawa javnosti i gra-|ana da ~uju cenu koju je “Torlak” ponudio, a koja je dalekonià od Mi{kovi}eve. Zna Mi{kovi}ev “menayment” da}e gra|ani Srbije èstoko negodovati kada ~uju da je aktu-elni reìm Borisa Tadi}a, vlasniku “Delte”, omogu}ioposao vredan 2,39 milijardi dinara (24 miliona evra), a daje “ceh” mogao biti duplo mawi. Zbog toga i nema gore epi-demije, od epidemije kada se protiv gladnog, opqa~kanog iopusto{enog naroda udruè Demokratska stranka i G17plus sa tajkunima i finansijerima koji su ih doveli navlast. A, radi podse}awa javnosti i gra|ana, ovde je re~ oistoj onoj Mi{kovi}evoj “Jugohemiji” koja je 2004. godinestranci G17 plus dodelila “donaciju” od 225.000 dinara(“Blic”, 29.9.2005).

Tender je bio farsa Kako je mogu}e da ba{ Miroslav Mi{kovi} bude pobed-

nik na ne~emu {to li~i na tender, a nije tender, ne trebabiti veliki stru~wak za javne nabavke da bi se izvukao pra-vilan zakqu~ak. Dovoqno je samo znati da je zakon omogu-}io da svako ko u ime i za potrebe dràve ne{to kupuje, za-pravo bira model sprovo|ewa tendera, diktira uslove ten-

dera i postavqa reference koje }e pretendent morati daispuni, da bi uop{te kao ponu|a~ (prodavac) mogao da u~e-stvuje na tenderu. U konkretnom slu~aju, Vlada Srbije jekao model izabrala “postupak sa poga|awem”, a kao refe-rencu propisala je to da dolaze u obzir samo ponude proiz-vo|a~a koji imaju dozvolu Evropske agencije za lekove (dosada postoje dozvole za samo tri vrste vakcine). [to seti~e uslova koji su postavqeni da bi se ponuda izabralakao “najboqa”, to su bili ponu|ena cena i rokovi isporuke.

Imaju}i u vidu da je Vlada Srbije, uz opravdawe “hitno-sti”, odlu~ila da sprovede tender, i to u postupku sa poga-|awem, bez prethodnog raspisivawa javnog poziva za svefirme koje bi eventualno bile zainteresovane da se tajnoi fer nadme}u, jasno je da je bilo prostora za malverzacije.Sa aspekta primene Zakona o javnim nabavkama, razlog“hitnosti” i metod sprovo|ewa “postupka sa poga|awem”slede jedan drugog. Me|utim, svima koji bliè prate mate-riju javnih nabavki jasno je da je ova kombinacija najprosti-ja formula za name{tawa tendera i da je gotovo uvek uzrokkorupcije u nabavkama. Naru~ilac (u ovom slu~aju: RZZO),malom i odabranom krugu firmi po{aqe poziv za u~e{}ena tenderu, ali svi oni ne stignu da se pripreme zbog krat-kog roka (u ovom slu~aju: svega tri radna dana) i na tenderse prijave samo “neke” od wih (u ovom slu~aju: svega trifirme). A kada se, na primer, otvore odabrane i za 72 satapribavqene ponude svega tri firme, moè da se dogodi dapobedi kompanija “Novartisa” koju zastupa Mi{kovi}eva“Jugohemija”.

Da dràva radi u korist Mi{kovi}a i da ova pretpo-stavka i te kako moè biti istinita, potvr|uje i pisawelista “Politika”, samo dan nakon sprovedenog tendera (10.11. 2009), da su ~uvene farmaceutske kompanije “SanofiPaster” i “Glakso Smit Klajn” dobile poziv od RZZO dau~estvuju na tenderu, ali da im rok od tri dana nije bio do-voqan da pripreme neophodnu tendersku dokumentaciju.Dakle, jasno je kako je Miroslav Mi{kovi}, zahvaquju}itenderu koji to nije bio, do{ao u situaciju da “trqa ruke”na ra~un epidemije koja je prisutna u Srbiji.


Skandalozno!

Da li }e ““doktor”” Mi{kovi} i ““Novartis”” prevariti Srbiju?Pre nego {to je RZZO raspisao tender i pre nego {to je javnost (9. oktobra) saznala da je pobednik na

tenderu firma ““Novartis””, u listu ““Ve~erwe novosti” (2. 11. 2009), objavqena je informacija da je ““Novar-tis” najpre “obe}ao tri miliona doza, a sada je sve izvesnije da ne}e mo}i ba{ toliko i da nam isporu~i, jer}e vakcina u ~itavom svetu biti mawe nego {to je potrebno”. Prema pisawu lista ““Alo” (11. 11. 2009), fir-ma ““Novartis” je prevarila Makedoniju i Hrvatsku u pogledu ugovorenih rokova za isporuku vakcina kojesu trebale da budu isporu~ene u oktobru, a kako stvari stoje, bi}e isporu~ene tokom novembra. Dakle, osta-je enigma u kojim rokovima }e, i da li }e, pre nego {to bude kasno, ““Novartis” preko Mi{kovi}eve ““Jugohe-mije” isporu~iti 3 miliona vakcina Srbiji.

NNedavna izjava ministra zdravqa dr Tomice Milosa-vqevi}a, objavqena u dnevnom listu “Politika”(15.11.09), prema kojoj narod u opravdanost vakcinisa-

wa protiv “novog”, “meksi~kog”, odnosno “najnovijeg” gri-pa, kako je rekao “zbuwuju neodgovorni lekari”, zaista jeprevr{ila svaku meru. Od samog po~etka epidemije svet-skih razmera, novim tipom virusa, koja je krenula sa ame-ri~kog kontinenta prvih dana 2009, naslu{ali smo se ta-kvih gluposti, da i oni koji su stru~waci i veoma dobroobave{teni o ~emu se radi, ne znaju vi{e {ta da misle i{ta da kaù. Da krenemo redom.

Negde krajem maja, ministar zdravqa izneo je procenu dabi u Srbiji na jesen od novog gripa moglo oboleti dva mi-liona qudi! Ko se ne bi zabrinuo? Svetska {tampa u tomtrenutku je uveliko pratila {irewe ove bolesti, ali i iz-ve{tavala kako se u svetu pripremaju za “odbranu” od ovepo{asti. Ve} 14. juna ove godine, u dnevnom listu “Blic”iz-lazi tekst sa naslovom “Srbija ve} naru~ila tri milionavakcina”. Protiv novog gripa, naravno. Dràva, dakle, bri-ne o svemu, nema mesta panici, pomislili smo. Velike ma-nifestacije, Univerzijada, Egzit, Sabor u Gu~i, prolazebez ve}ih potresa. Tu i tamo poneko je oboleo, ali se sve do-bro zavr{ilo. Odjednom, u oktobru iznenada saznajemo da, ustvari, vakcina nije nabavqena i ne zna se kada }e je biti.U me|uvremenu, novi virus odnosi i prve ̀ rtve. [ta je dru-go moglo da usledi, nego panika –ne zna se kada }e sti}i vak-cina, za{titnih maski, koje su nam zdu{no preporu~ivali,u apotekama uglavnom nije bilo, lekova protiv virusnihinfekcija, tako|e...

[tampa, ali i elektronski mediji po~iwu intenzivnupotragu za informacijama. Tako smo ~itali, ali i slu{alida treba koristiti maske, ne treba koristiti maske, da oneu stvari i nisu od koristi(!?). Da treba prati ruke, ali i datreba, kako jo{ uvek stoji uo~i najgledanijih informativ-nih emisija – “obezbediti higijenu respiratornih orga-na”(!?). [ta za dobar deo populacije koja je, prema nekimnormama, nepismena, zna~i termin “respiratorni organi”.[ta nedostaje terminu “disajni organi”, koji svako razume?

““Zbuwuju}e”” izjave ministra zdravqa U me|uvremenu, vlada hitno zaseda, jer se broj obolelih

iz dana u dan pove}ava, a raste i broj onih sa smrtnim isho-dom, i donosi odluku o hitnoj nabavci vakcina. Panika do-bija ubrzawe. Zar tek u novembru kre}emo u nabavku vakci-na? Vakcinacija u velikom broju zemaqa je ili u toku, ilije ve} zavr{ena. [ta smo do sada ~ekali? Ministar na preskonferenciji samouvereno izjavquje – “Srbija ne kasni”.Toj izjavi prethodilo je, u najmawu ruku, nekoliko kontro-verznih izjava. Podseti}emo na wih:

““Svako ko bude primio vakcinu mora}e da potpi{e daprihvata posledice mogu}ih neèqenih efekata vakci-ne. Potpisa}e i oni koji su je primili i oni koji nisu!””.Ministre –– vi li~no zbuwujete narod. Vakcina je sigur-na, ali potpi{ite?

Na novinarsko pitawe kada }e vakcina sti}i, od kogproizvo|a~a }e biti nabavqena, ministar ima ““preci-zan”” odgovor –– ““ne}u vam re}i ni kada, ni koliko, ni od ko-ga””! [ta nakon toga novinar da napi{e u svom izve{ta-ju?

Prose~no obave{tenom gra|aninu, nakon svega {to je~uo i pro~itao, mnogo toga nije jasno. Umesto da javnost ko-na~no dobije jasan odgovor na brojne nedoumice, na pitawekada }e vakcine sti}i, koje su grupe u prioritet, koje suprotivepidemijske mere obavezuju}e, a koje preporu~ene,usledilo je i zvani~no progla{ewe epidemije, uprkos ~i-wenici da jo{ uvek nije obolelo 10 odsto ukupne populaci-je, {to je preduslov za weno progla{ewe. Umesto odgovorana sve nejasno}e, na pitawe novinara {ta progla{ewe epi-demije mewa u na{em svakodnevnom ̀ ivotu, ministar krat-ko odgovara – “prakti~no ni{ta”! Kulminaciju informa-tivne dezorijentacije ipak je postigao dr Predrag Konizjavom u dnevnom listi “Pres”, koja glasi: “Naj~e{}eumiru zdravi qudi i deca”! Zaista {ta re}i nakon ovoga?

Ako je neko uneo paniku i doprineo stvarawu konfuzi-je u javnosti, onda je to ministar zdravqa li~no. Wegove iz-jave imale su dejstvo sirene za uzbunu. Ono malo maski {toje jo{ bilo po apotekama, nestalo je brzinom svetlosti, asvako ko je imao pristup internetu krenuo je u potragu poinformacije na globalnoj mreì. Tako je i reporter “Ve-like Srbije” na sajtu firme “Novartis”, od koje smo preko“Jugohemije” i nezaobilaznog Mi{kovi}a, kupili vakcinu,(vide}emo da li }e biti isporu~ena na vreme, prema dina-mici i u koli~ini koja je obe}ana), prona{ao informaci-ju da se vakcina daje deci starijoj od ~etiri godine. Mogu}eje da ta firma ima jo{ neku vakcinu protiv novog gripa, me-|utim, ministar i ~lanovi radne grupe pomiwali su da bitrebalo da se vakcini{u bebe starije od {est meseci, pa de-



Neodgovorni TomicaNeodgovorni Tomicazbuwuje narod!!?zbuwuje narod!!?

MMiinniissttrruu zzddrraavvqqaa zzaa kkoonnffuuzziijjuu ookkoo iinnffoorrmmiissaawwaauu vveezzii ggrriippaa kkrriivvii mmeeddiijjii,, ggrraa||aannii,, ppaa ii lleekkaarrii......

ca starija od tri godine, pa deca starija od ~etiri godine...Zabrinuti roditeqi, normalno, o~ekuju jasan odgovor odsvog pedijatra ili lekara op{te prakse. Naàlost, kakolekari nemaju iskustvo sa novom vakcinom, a nisu dobilipotrebne informacije na vreme, oni u ve}ini slu~ajeva ne-maju odgovor na mnoga pitawa. Prava slika o tome {ta jav-no mwewe misli o svemu moè se jasno videti na sajtu B92.Jedan duhoviti posetilac sajta napisao je slede}e – “Mi-slim da bi kampawa ’’Ko primi vakcinu, dobi}e 1000 evrabesplatnih akcija’’ dala dobre rezultate””. Drugi posetilacistog sajta ostavio je slede}i komentar ““Izviwavam se, ve-rovatno ste i vi malo zbuweni pa ste napravili gre{ku unaslovu. Trebalo bi da pi{e: ’’Odgovornost lekara zbuwujeministra’’””.

Talenat ministra da nas potpuno dezorijenti{e i ustvarima za koje verujemo da su jasne i |acima osnovne {ko-le, ne prestaje da nas iznena|uje. U pomenutom intervjuu“Politici”, dr Milosavqevi} je, izme|u ostalog, izjavio islede}e: ““Vakcinacija protiv novog gripa sprove{}e se ta-ko da veliki broj gra|ana bude vakcinisan u kratkom rokui bez nepotrebnih gu`vi. Kada vakcine stignu u Institut’’Torlak’’ bi}e distribuisane na 23 mesta u Srbiji, u insti-tute i zavode za javno zdravqe, na teritoriji 25 okruga””. Da-kle u 23 mesta, u 25 okruga!? Ko se ne bi zbunio? Stvarno,ministre – preteraste! Mo`da stvar i ne bi bila tako tra-gi~na da u celoj pri~i ne u~estvuje prava “armija” PR-ova-ca, vi{e PR agencija, mo`da bismo pomislili da se mini-star premorio od obaveza, pa hajde, mo`da napravio oma-{ku.

Proteklih dana poigravawe sa javno{}u, dobilo je, unajmawu ruku, razmere ~istog marketinga, tamo gde mu nijemesto. Nadugo i na{iroko je emitovan prilog, uz puno imei prezime, devojke koja je obolela od novog gripa, bila narespiratoru, da bi sa wega bila skinuta kad je po~ela da seoporavqa. Jo{ pamtimo nedavnu “simulaciju” jednakostipred zakonom, kad je dignuta galama oko ~a{e {ampawca.Ovog puta tuìlac }uti, a upravo ovakva vrsta “reklamer-stva”, odnosno manipulacije pacijentima, nije po zakonu.Videli smo pri~u o ozdravqewu, pri~u o umirawu, nismo.Umrlo ih je devetoro. Prema zvani~nim informacijama,jo{ uvek je 13 qudi na respiratorima, a me|u wima ima i beba.

U Evropi se me|u stru~wacima vodi polemika o efika-snosti nove vakcine. Sve {to je novo, sasvim je prirodno,pod budnim je okom javnosti i struke. Verujemo da je vakci-na o.k., posebno kad to izgovori najugledniji virusolog u ze-mqi, dr Ranko Daki}, direktor “Torlaka”. Ipak, pitaweostaje – za{to takav stru~wak, kojeg kolege uvaàvaju, nije~lan Radne grupe za borbu protiv pandemije novog gripa? Ujednoj emisiji na TV-u dr Daki} je rekao ne{to {to je delo-valo krajwe razumno – “Novi grip ne izaziva ni ve}u stopuoboqevawa, niti ve}u smrtnost od sezonskog gripa koji do-bro poznajemo. Re~ je o novom virusu, ali je i daqe re~ o gri-pu. Tako|e, sezonska vakcina daje odre|eni stepen otporno-sti, pa i ako do|e do infekcije novim virusom, bolest ima

blaù klini~ku sliku”. Ova izjava bila je umiruju}a, osim{to ponovo nemamo odgovor na slede}e pitawe – za{to ne-ma dovoqno vakcine protiv sezonskog gripa?

Dileme oko vakcinacije

Nakon burne sednice Odbora za zdravqe Skup{tine Sr-bije, ~lanovi Odbora, poslanici Srpske radikalne stran-ke odràli su konferenciju za {tampu na kojoj su iznelistavove Srpske radikalne stranke oko brojnih nedoumicavezanih za epidemiju novog gripa. Predsednik Odbora zazdravqe u Skup{tini Srbije, dr Paja Mom~ilov, rekao jetom prilikom da nema dileme oko toga da li gra|ani Srbi-je treba da se vakcini{u, to je u interesu wihovog zdravqa,ali je odmah izneo i sumwu da se sa vakcinacijom kasni. Dva-desetak kompanija u svetu proizvodi ovu vakcinu, rekao jedr Mom~ilov, uz opasku da nije smelo toliko da se kasni.On je postavio i pitawe za{to je Torlak, koji je bio u pri-lici da pod povoqnim uslovima nabavi vakcinu, zaobi|eni izrazio sumwu u regularnost postupka. Pri tom, Torlakje nudio “split”vakcinu, koja je prema oceni stru~waka naj-bezbednija. Dr Mom~ilov je ukazao i na povezanost Delte,Jugohemije, direktorke RZZO i stranke G17 plus, kojoj pri-pada ministar zdravqa i podsetio na tekst u dnevnom listu“Danas” u kojem se navodi da je “Jugohemija” bila donatorstranke G17 plus.

Dr Mom~ilov je postavio i pitawe za{to gra|ani tre-ba da plate vakcinu, kad je ona nabavqena sredstvima RZ-ZO, dakle zajedni~kim sredstvima zajedni~ke republi~kezdravstvene kase u koju svi ulaèmo sredstva po osnovu oba-veznog zdravstvenog doprinosa, koji svaki gra|anin izdvajasvakog meseca. On je podsetio da je re~ o prevenciji, odno-sno merama za spre~avawe bolesti, a svuda u svetu ozbiqnedràve je sprovode tako da je za gra|ane besplatna. Opa-snost je velika, istakao je dr Mom~ilov, ali i upitao – “zar}e gra|ani u tim okolnostima, u uslovima ekonomske kri-ze, kad mnogi ostaju bez posla, kad se bore da preìve, pla-}ati vakcinu?”

“Koliko pruàmo podr{ku Ministarstvu zdravqa,zdravstvenoj slu`bi, da istraje u te{kom i sloènom posluu borbi protiv epidemije, isto toliko se ne mirimo sa zlo-upotrebama i pqa~kom gra|ana Srbije, jer novci kojima }evakcina biti pla}ena, nisu novci RZZO, ve} novci gra|anaSrbije”, zakqu~io je dr Mom~ilov na pres konferencijipovodom usvajawa mera za spre~avawe {irewa gripa.

R. V. S.



Antivirusni lek “tamiflu”, o kome se ovihdana najvi{e govori zbog pojave virusa H1N1,poznatijeg pod nazivom “meksi~ki grip” ili

“sviwski grip”, u srpskoj javnosti aktuelizovan je jo{ to-kom 2006. godine, kada je pretila opasnost pojave svetskogvirusa H5N1, poznatijeg kao “pti~iji grip”. Re~ je o lekukoji se, u slobodnoj prodaji, na trì{tu lekova u Srbiji na-lazi od novembra 2002. godine, dok je posao oko nabavke ovogleka u dràvnoj reìji prvi put u medijima spomenut kra-jem 2005. godine. Tada je preneta vest da }e {vajcarska kom-panija “Roche” , u novembru i decembru, “obezbediti i sta-viti na raspolagawe Srbiji urgentne koli~ine leka pro-tiv pti~jeg gripa “tamiflua” na osnovu zahteva Ministar-stva zdravqa” (“Glas javnosti”, 30. 10. 2005). Me|utim, ovunabavku niko od medija u Srbiji nije aktuelizovao, iakodràvu potresa nova afera ovog puta vezana za nabavku vak-cina.

Kako je u reìji ministra zdravqa Tomice Milosavqe-vi}a (G17 plus) , tokom 2006. godine, sproveden postupak na-bavke “tamiflua” detaqno je ispitivala Buyetska inspek-cija Ministarstva finansija. Naime, prilikom buyetskekontrole finansijskog poslovawa Instituta za javno zdra-vqe Srbije “Dr Milan Jovanovi} Batut”, u Beogradu,Buyetska inspekcija je svoju kontrolu pro{irila i na Mi-nistarstvo zdravqa. Kontrola je pro{irena na segment ko-ji se odnosio na poslovni odnos Ministarstva zdravqa ifirme “Roche” d.o.o. iz Beograda. Iz ove kontrole je, 27. av-gusta 2007. godine, proiza{ao inspekcijski zapisnik (na-laz) broj: 401-00-607/2007-09, koji je sa~inio buyetski in-spektor Zoran Ili}. Spomenuti nalaz, na najboqi mogu}ina~in, svedo~i o tome kako je “pti~iji grip” posluìo zapqa~ku buyeta Srbije, sadrì preciznu metodologiju ihronologiju me{etarewa ministra zdravqa i wegovih pod-re|eni saradnika i poslovnih partnera. Dakle, o kakvomkriminalu je re~?

Tomica ugovorio, pa se predomislio

Sa generalnim i finansijskim direktorima {vajcarskefarmaceutske kompanije “Roche” d.o.o. Beograd, ministarTomica Milosavqevi} je, 7. marta 2006. godine, zakqu~iougovor o planirawu rezervi leka “tamiflu” za slu~aj epi-demije u Srbiji. U ugovoru se precizira kako je, u skladu sa

preporukama Svetske zdravstvene organizacije (SZO), Mi-nistarstvo zdravqa obavestilo “Roche” d.o.o. da preduzimapripremne mere da se suprotstavi epidemiji gripa u slu~a-ju wegovog izbijawa ili u slu~aju vanrednog stawa. S tim uvezi, ministarstvo je odabralo lek “tamiflu” za antiviru-snu upotrebu i saglasno je da kupuje robu od preduze}a “Roc-he” d.o.o, a preduze}e “Roche” d.o.o. je saglasno da isporu~u-je robu za upotrebu u slu~aju epidemije gripa ili vanrednogstawa. Dobavqa~ “Roche” d.o.o. je ugovorom garantovao rokupotrebe leka u trajawu od 60 meseci od datuma proizvod-we, dok je ministarstvo dalo garanciju da kupovina leka izugovora moè da se koristi samo za namene javnog zdravqau vezi sa epidemijom gripa, kako to defini{e SZO. Doba-vqa~ se ugovorom obavezao na isporuku 75.000 pakovawa“tamiflu” (pakovawe od 10 kapsula) i to po ceni od 1.146,00dinara (bez PDV-a), a kao krajwi rok posledwe isporuke jeodre|en mart 2007. godine.

Spomenuti ugovor, prema zakqu~ku buyetskog inspekto-ra, uop{te nije realizovan, ve} je, samo dve nedeqe nakonwegovog zakqu~ewa, ta~nije 17. marta 2006. godine, Mini-starstvo zdravqa uputilo dopis Institutu za za{tituzdravqa Srbije “Dr Milan Jovanovi} Batut”. Ova ustanovaje obave{tena da je do{lo do prelaska smrtonosnog virusaH5N1 na doma}u ìvinu i da postoji mogu}nost da su zara-èni i qudi koji su bili u kontaktu sa doma}om ìvinom.Iz tog razloga, prema nalogu ministarstva, neophodno je dase hitno sprovede postupak javne nabavke antivirusnog le-ka “tamiflu” kapsule 10h75mg u koli~ini od 10.000 pakova-wa, a {to }e biti finansirano iz buyeta Republike Srbi-je. Nakon toga, Institut “Batut” je, 29. marta 2006. godine,


Afera ““tamiflu””

Tomice gde suTomice gde su8,7 miliona?8,7 miliona?

VViissookkoopprrooffiittaabbiillnnii ggrriipp

•• Ministar zdravqa Tomica Milosavqevi} je, 2006. godine, potpisao ugovor o nabavci leka ““ta-miflu”” po ceni od 1.146,00 dinara po pakovawu, a samo dve nedeqe nakon toga dao je nalog da seugovori nova nabavka koja je realizovana po ceni od 1.953,70 dinara po pakovawu. Promewen jesamo distributer leka, dok je proizvo|a~ ostao isti. Tako je buyet Republike Srbije, samo zbograzlike u ceni, o{te}en za najmawe 8.723.160 dinara


u skladu sa Zakonom o javnim nabavkama doneo odluku o po-kretawu javne nabavke predloènog leka i to u nazna~enojkoli~ini.

Proceweno je da }e vrednost nabavke orijentaciono iz-nositi oko 20.000.000 dinara i formirana je komisija za iz-bor najpovoqnijeg ponu|a~a. Odlukom je bilo predvi|enoda se sprovede hitna procedura nabavke i da }e se dodelaugovora izvr{iti u postupku sa poga|awem, bez prethodnogobjavqivawa tendera. Ali, iz Uprave za javne nabavke sti-glo je negativno mi{qewe. Sprovo|ewe nabavke sa poga|a-wem nije bilo dopu{teno, jer je utvr|eno da postoje ~etirikonkurentna ponu|a~a za nabavku leka. Prema mi{qewu idopisu Agencije za lekove i medicinska sredstva Srbije,mogu}i ponu|a~i na teritoriji Srbije, koji ispuwavaju zah-teve za javnu nabavku leka “tamiflu kapsule 10h75mg”, a ko-ji proizvodi kompanija “Hoffman la Roche”su veletrgovine:“Velfarm”, “Jugohemija”, “Erma” i “Adok”.

Nova cena i posrednik

S obzirom da je prvobitna tenderska odluka poni{tena,direktor Instituta “Batut” je, 19. jula 2006. godine, doneonovu odluku o pokretawu javne nabavke istog leka, iste ko-li~ine, sa istom procewenom vredno{}u, ali ovog puta uotvorenom tenderskom postupku. Rok za dostavqawe ponu-da je istekao 21. avgusta 2006. godine, nakon ~ega je tender-ska komisija konstatovala da su blagovremeno pristigletri ponude beogradskih firmi i to: “Velfarm lekovi”, “Ju-gohemija farmacija” i “Adok”. Samo tri dana kasnije, 24.avgusta 2006. godine, sa~iwen je i zapisnik o izboru najpo-voqnijeg ponu|a~a za nabavku “tamiflua”. U zapisniku jenavedeno da je nabavka sprovedena na osnovu naloga mini-stra zdravqa, da je prema kriterijumu “ekonomski najpo-voqnije ponude” komisija izabrala ponudu preduze}a “Vel-farm lekovi”d.o.o. iz Beograda. Komisija je predloìla dase sa ovim ponu|a~em zakqu~i ugovor o nabavci. Ve} 20. no-vembra 2006. godine, izme|u Instituta za javno zdravqe Sr-bije “Dr Milan Jovanovi} Batut” i preduze}a “Velfarmlekovi” d.o.o. iz Beograda, potpisan je ugovor o kupoproda-ji 10.000 pakovawa leka “tamiflu kapsule 10h75mg”. Ugovo-rena cena ovog leka po pakovawu iznosila je 1.953,70 dina-ra (bez PDV), {to je za 10.000 pakovawa ~inilo ukupnu ce-nu od 21.099.960 dinara sa porezom.

U skladu sa ovim ugovorom i fakturom preduze}a “Vel-farm lekovi” d.o.o. iz Beograda, a na osnovu re{ewa mini-stra Tomice Milosavqevi}a, iz buyeta Republike Srbijena ra~un Instituta “Batut” je, 25. decembra 2006. godine, iz-vr{en prenos sredstava u visini od 21.099.960 dinara. Ve}narednog dana Institut “Batut” je izvr{io svoje obavezepla}awa prema dobavqa~u na pravno regularan, ali i te ka-

ko ~udan na~in. Deo fakturisanog duga u iznosu od17.280.960 dinara Institut je preneo na ra~un firme “Roc-he” d.o.o. i to na osnovu ugovora o ustupawu potraìvawa(cesiji), koji je zakqu~en 12. decembra 2006. godine. Naime,ovaj ugovor o cesiji je predvi|ao da “Velfarm lekovi”d.o.o.svoja potraìvawa od Instituta “Batut” ustupi firmi“Velfarm a.d. holding”, a ova firma potraìvawa ustupicesionaru “Roche” d.o.o. iz Beograda. Na ovaj na~in je iznosod 17.280.960 dinara direktno upla}en firmi “Roche”, dokje preostali iznos od 3.819.000 dinara upla}en na ra~unstvarnog dobavqa~a “Velfarm lekovi” iz Beograda.

Razlika u ceni i {teta 8,7 miliona

Dakle, ako se rezimira ova kriminalna nabavka leka“tamiflu”, koju je prekontrolisao buyetski inspektor Mi-nistarstva finansija, lako se mogu izvu}i odre|eni za-kqu~ci. U formalno-pravnom smislu propusta nije bilo,jer je u svemu ispo{tovana procedura javne nabavke propi-sana Zakonom o javnim nabavkama, ali je o~igledno da je ov-de re~ o perfidnoj pqa~ki novca iz buyeta Srbije. Kako?

Naime, prvi ugovor Ministarstva zdravqa sa firmom“Roche” d.o.o. iz Beograda je definisao cenu pakovawa leka“tamiflu” na iznos od 1.146,00 dinara (bez PDV), a da pritom ova nabavka uop{te nije izvr{ena. Bez obzira na to, sa-mo dve nedeqe nakon zakqu~ewa ugovora sa prvobitnom ce-nom, ministar Tomica Milosavqevi} je inicirao novu,hitnu nabavku, potpuno istog leka. Tako je drugim, novimugovorom sa firmom “Velfarm lekovi” d.o.o. iz Beogradaprihva}ena i ugovorena cena leka “tamiflu” od 1.953,70 di-nara (bez PDV). Dakle, radi se o razlici u ceni od 807,70dinara po kutiji (pakovawu), a re~ je o koli~ini od 10.000kutija. Nabavka po drugom ugovoru je izvr{ena po skupqojceni, a {to je sa porezom fakturisano na iznos od 21.099.960dinara, iz ~ega se moè zakqu~iti da je cena bez poreza iz-nosila 19.537.000 dinara. A da je ministar Milosavqevi}nabavku leka “tamiflu” izvr{io po prvobitnom ugovoru ipo ceni firme “Roche”, onda bi 10.000 pakovawa leka ko-{talo buyet 11.460.000 dinara, odnosno 12.376.800 dinara saporezom. Dakle, jasno je da je buyet Republike Srbije, na ra-zlici u ceni, o{te}en za 8.723.160 dinara.

Svakome svoj deo ““kola~a””Ono {to je posebno interesantno, jeste ~iwenica da je

iz buyeta Srbije iznos od 17.280.960 dinara, preko ugovorao cesiji, direktno upla}en firmi “Roche” d.o.o. sa kojomposlovni odnos nije imala dràva ve} firma “Velfarm le-kovi” d.o.o. Upravo ovako ~udno “ustupawe potraìvawa”primorava nas da zakqu~imo da je firma “Velfarm leko-vi” d.o.o. samo bila “proto~ni bojler” i da se zbog toga fir-ma “Roche” d.o.o. uop{te nije pojavila kao dobavqa~. Lo-



gi~ki pretpostavimo da je “Velfarm” izvr{io nabavku le-ka “tamiflu” od firme “Roche” po ceni od 1.728,00 dinarasa porezom, a da je zatim taj isti lek ponudio i prodao dr-àvi po ceni od 2.109,00 dinara sa porezom. “Velfarm” bitako platio svoju nabavku robe proizvo|a~u u visini od17.280.960 dinara, a za sebe bi zadrào iznos od 3,8 milionadinara. Tako preduze}e “Roche” zara|uje 4.904.160 dinaravi{e, nego {to bi zaradilo da je lek direktno prodat drà-vi, a “Velfarm”, koji se samo malo “pomu~io” u posredova-wu, zara|uje 3.819.000 dinara. Drugim re~ima, ovako bi iz-gledalo jedno od obja{wewa kako je dràvna kasa prime-nom skupqe cene iz drugog ugovora, umesto povoqnije ceneiz prvog ugovora, ostala “kra}a” za 8.723.160 dinara.

Tomica: ““Bi}e jednog dana...””Povodom nabavke leka “tamiflu” pod ovakvim okolno-

stima i kontrole me{etarewa od strane Buyetske inspek-cije, reagovao je i ministar Tomica Milosavqevi}. On je upostupku buyetske kontrole, li~no \uri Rastovi}u, na~el-niku Buyetske inspekcije Ministarstva finansija u pisa-noj formi poslao svoju verziju pri~e. Svoj dopis ministarMilosavqevi} zapo~iwe re~ima tako {to prvo upoznajeBuyetsku inspekciju {ta je to pti~iji grip, {ta zna~i ter-min “pandemija” i kakve posedice pti~iji grip ostavqausled nepripremqenosti vlada dràva za brzo reagovawe“na veliki broj obolelih i umrlih lica u kratkom vremen-skom periodu”. On kaè da je lek “tamiflu” u RepubliciSrbiji “registrovan jedino od proizvo|a~a ’F. Hofman-LaRoche’ ([vajcarska) i nijedan paralelni antivirusni leknije registrovan, tako da se pristupilo pregovorima sa na-vedenim ponu|a~em”. Za prvobitno potpisani ugovor To-mica tvrdi da je tu bila re~ samo o planirawu koli~ine le-ka za slu~aj nastupawa pandemije, jer “zbog aktuelne epide-miolo{ke situacije ’F. Hofman-La Roche’ nije bio u mogu}-nosti da proizvede dovoqne koli~ine koje su u tom trenut-ku od svih evropskih zemaqa traène”.

Me|utim, kako je u Srbiji u me|uvremenu do{lo do pre-laska smrtonosnog virusa H5N1 na doma}u ìvinu, mini-star u svom obja{wewu priznaje da je izdao nalog “da sesprovede hitna nabavka raspoloìvih koli~ina leka ’ta-miflu’ na trì{tu i to koliko je u tom trenutku bilo naraspolagawu u Srbiji, a u skladu sa trì{nim cenama”.Ovakav postupak kupovine ministar Milosavqevi} obja-{wava re~ima: “Hitna kupovina drugih 10.000 kutija ’tami-flu’ nije sprovedena po sporazumu o planirawu rezervi od75.000 kutija, jer pomenuta koli~ina nije postojala na tr-ì{tu Srbije, po{to nije bila proizvedena, tako da se ce-na iz Sporazuma o planirawu nije odnosila na ovu nabavku,

ve} na eventualnu nabavku 75.000 kutija”. On kaè da plani-rana, odnosno ugovorena nabavka nije realizovana ni u 2007.godini, zbog privremenog buyetskog finansirawa, a samimtim i nedostataka sredstava na buyetskim pozicijama Mi-nistarstva zdravqa. Prema Tomi~inom izja{wewu “u sva-kom slu~aju sporazum od 75.000 kutija po povla{}enoj ceni,tek treba da bude realizovan”. A to {to ugovorna stranaonda kada je to trebalo da u~ini, nije ispo{tovala svojuobavezu iz ugovora-nema veze. O~ito je za ministra biloprihvatqivo da ceh od 8.723.160 dinara, plate gra|ani Sr-bije iz svog yepa.

Posao za tuìoca i policiju

Dakle, prema verziji ministra Milosavqevi}a ugovo-reno je planirawe rezerve “tamiflua” od 75.000 kutija, akada je trebalo isporu~iti svega 10.000 kutija, to nije bilomogu}e, jer ta koli~ina “nije postojala na trì{tu Srbi-je”. Name}e se pitawe kako je onda mogu}e da tu koli~inuisporu~i preduze}e “Velfarm” , ako je poznato da ono nijeproizvo|a~, ve} prema potvrdi Agencije za za lekove i me-dicinska sredstva Srbije, re~ je samo o distributeru pro-izvoda kompanije “Hoffman la Roche” iz [vajcarske? Ako jepreduze}e “Roche” d.o.o. iz Beograda predstavni{tvo kom-panije “Hoffman la Roche” iz [vajcarske, zbog ~ega nije bi-lo mogu}e izvr{iti nabavku lekova direktno od proizvo-|a~a, i to prema ceni utvr|enoj u prvobitnom ugovoru? Ovosu kqu~na pitawa koja bi nadle`ni organi morali da po-stave ministru Tomici Milosavqevi}u. Ali, na ovim pi-tawima se pri~a ne zavr{ava, jer buyetski inspektor usvom nalazu navodi i odre|ene podatke o popisanim zaliha-ma kupqenog i utro{enog leka “tamiflu” , na dan 31. decem-bar 2006. godine, koji je dràva poverila na ~uvawe predu-ze}u “Velfarm”. Iz tih podataka proizlazi da je dràva na-bavila ukupno 20.000 pakovawa leka “tamiflu kapsule10h75mg”, od ~ega je do kraja 2006. godine utro{eno svega 20pakovawa. Pored toga, nabavqeno je i 400 pakovawa istogleka, ali doze od “100 mg” od ~ega je utro{eno svega 10 pako-vawa.

Ono {to je ovde svakako enigma, jeste pitawe da li jesvih 20.000 pakovawa leka kupqeno po istoj ceni? Ukolikoje to u~iweno onda bi ova nabavka dràvu ko{tala42.199.920 dinara, {to otvara mogu}nost da je zbog razlikeu ceni {teta po buyet bila dvostruko ve}a. Tako ne bi iz-nosila 8.723.160 dinara, ve} 17.446.320 dinara! S obzirom nakoji na~in je kupqeno 10.000, odnosno 20.000 pakovawa leka“tamiflu”, zabriwavaju}a je i sama pomisao kako }e drà-va u naredom periodu kupiti najavqenih 3 miliona dozavakcina za X1H1.



Skandal u Institutu Sremska Kamenica

Nakon vi{emese~nog }utawa nadle`nih i poku{aja dase na sve na~ine zbivawa u Institutu za onkologiju u Srem-skoj Kamenici (jedino su “Gra|anski list” i “ALO” op-{irno izve{tavali svoje ~itaoce), gurnu pod tepih, na sed-nici skup{tinskog Odbora za zdravqe i porodicu nedavnoje iznet i ovaj slu~aj pqa~ke doma}ih osiguranika, ali iugroàvawa wihovih ìvota – ~iwewem i ne~iwewem, ka-ko pravnici kvalifikuju tu vrstu (ne)dela.

Doma}i osiguranici na klupi za ““ rezervne igra~e””

O ~emu je re~? U Srbiji svake godine od raka, koji je ukonstantnom porastu svuda u svetu, pa i kod nas, oboli30.000 qudi, pri ~emu, naàlost, polovina ne stigne blago-vremeno da se le~i, jer nema dovoqno aparata za zra~ewe. Upet onkolo{kih centara u Srbiji ima ukupno osam aparataza zra~ewe, a oboleli ~ekaju na terapiju od tri do {est me-seci, {to je pogubno u borbi za ìvot. Na zna~aj problemaukazali su pre nekoliko meseci, u zajedni~kom nastupu,predsednik dràve Boris Tadi}, zamenik premijera IvicaDa~i} i ministar zdravqa, prof. dr Tomica Milosavqe-vi}. U referentnoj ustanovi, Institutu za onkologiju uSremskoj Kamenici, mimo zakona, uveden je takozvani do-punski rad. Oboleli od malignih bolesti, osiguranici Re-publi~kog zavoda za zdravstveno osigurawe (RZZO), odmarta ove godine le~eni su od 8 do 12 sati, a nakon toga pa-cijenti iz drugih dràva, na osnovu nezakonito potpisanogugovora, kao i takozvani donatori, pacijenti koji su se,zbog prioriteta koji je dat stranim dràvqanima, na{lina “listi ~ekawa” i, da bi je presko~ili, morali su da pla-te.

Prema izvoru “Velike Srbije”, pomenuta mahinacija ve-{to je prikrivena potpisivawem dokumenta u kojem stojida se odri~u prava na nadoknadu sredstava iz kase RZZO. Uposledwih {est meseci u Institutu u Kamenici zra~eno je240 inostranih pacijenata, po pojedincu je napla}ivano iz-me|u 3.000 i 5.000 evra, ~ime su Institut i pojedinci u we-mu, kako tvrdi na{ izvor, koriste}i dràvnu imovinu, da-kle javni resurs, zaradili izme|u 700.000 i milion evra! Zato vreme, doma}i osiguranici su stavqani na listu ~ekawaduù od tri meseca.

Pravni analiti~ari ocewuju da je ovde re~ ne samo ougroàvawu prava na le~ewe, ve} i osnovnog qudskog pra-

va, prava na ̀ ivot u ciqu pribavqawa protivpravne mate-rijalne dobiti. Da su rukovodioci ove ustanove znali {tarade, govore i wihove izjave po {tampi, gde su naveli da“tre}ina pacijenata umre ne do~ekav{i terapiju”.

Saznala iz novina!?

Udruèwe za za{titu prava pacijenata obratilo se u ju-nu mesecu Ministarstvu zdravqa, kao i povereniku za javne


Skandalozno

Kakva dràvaKakva dràvatakvo zdravstvotakvo zdravstvo

•• U posledwih {est meseci u Institutu u Kamenici zra~eno je 240 inostranih pacijenata, popojedincu je napla}ivano izme|u 3.000 i 5.000 evra, ~ime su Institut i pojedinci u wemu, kakotvrdi na{ izvor, koriste}i dràvnu imovinu, dakle javni resurs, zaradili izme|u 700.000 imilion evra! Za to vreme, doma}i osiguranici su stavqani na listu ~ekawa duù od tri me-seca. Pravni analiti~ari ocewuju da je ovde re~ ne samo o ugroàvawu prava na le~ewe, ve} iosnovnog qudskog prava, prava na ìvot u ciqu pribavqawa protivpravne materijalne dobi-

informacije, ali odgovor nisu dobili. Dodu{e, re~eno jeda je podneta prekr{ajna prijava, jer dozvola za dopunskirad nije izdata Institutu. Ministar zdravqa, dr Milosa-vqevi}, izjavio je u dnevnom listu “Blic”da je zakon prekr-{en. Naàlost, pokretawe pravnih mehanizama i sankcio-nisawe odgovornih, izostalo je. Doneto je re{ewe o zabra-ni dopunskog rada za doma}e pacijente, kao i napla}ivaweusluga doma}im pacijentima, ali to Institut, o~igledno,ne po{tuje. Direktorka RZZO, Svetlana Vukajlovi}, kojaje po prirodi stvari morala znati za potpisivawe ugovoraza le~ewe stranih dràvqana, jer je Pokrajinski zavodzdravstvenog osigurawa samo organizaciona jedinica RZ-ZO, na ~ijem je ona ~elu, kaè da je o problemu saznala iznovina!!! Ovde su, tvrde pravnici, prekr{eni ~l. 12 i ~l. 13Zakona o zdravstvenom osigurawu, i ukoliko bi o{te}eneporodice obolelih koji nisu dobili terapiju na vreme po-krenule postupak naknade za ugroèn ili izgubqen ìvot,kasa Pokrajinskog zavoda zdravstvenog osigurawa ne bi bi-la dovoqna da nadoknadi {tetu, a bogami ni kasa Pokraji-ne Vojvodine to ne bi pokrila, mogla bi samo u bankrot!Jer, koliko ko{ta qudski ìvot – milion, deset, dvadesetmiliona evra? Na okruglom stolu Ministarstva zdravqa,posve}enom kontinuiranom unapre|ewu kvaliteta zdrav-stvenih usluga (4. 9. 2009) ministru je postavqeno pitawe

{ta namerava Ministarstvo zdravqa da uradi kako bi oba-vestilo 600 o{te}enih osiguranika, pacijenata obolelihod malignih bolesti i porodice preminulih, da imaju pra-vo na obe{te}ewe, jer im je kr{ewem zakona uskra}enopravo na pravovremeno le~ewe. Naàlost, on nije ponudioprecizan odgovor.

U me|uvremenu, aparat za zra~ewe “varijan” , na kojem suzra~eni pacijenti iz drugih dràva, od polovine septembraje na popravci u Be~u. Podaci u programu “varis”, u kojemse detaqno beleì ko se i kada zra~io, koliko u kom vre-menskom intervalu, sa~uvani su i to je neoboriv dokaz ozbivawima u ovoj ustanovi. Nije poznato ni gde }e se sadazra~iti inostrani pacijenti, jer se ugovor mora ispo{to-vati. Prema pisawu lista “ALO” zaposleni koji su u~e-stvovali u nezakonitom dopunskom radu u Institutu uSremskoj Kamenici, na ime zra~ewa inostranih pacijena-ta zara|ivali su i po 10.000 evra. Na sve to, vlasti uporno}ute – pokrajinski premijer Bojan Pajti}, pokrajinski se-kretar za zdravstvo Atila êngeri, ministar zdravqa To-mica Milosavqevi}... Ipak, Odbor za zdravqe Skup{tineSrbije najavio je da }e posebnu sednicu posvetiti ovoj te-matici, jer su se pacijenti i obratili ovom skup{tinskomorganu.

R. V. S.


Skandalozno

Porodi~na firmaZra~ewe stranih pacijenata, kako tvrdi izvor ““Velike Srbije””,, ra|eno je pod nadzorom dr Marka Eraka,

direktora Zavoda za radioterapiju, i wegove supruge, dr Dragice Erak. Direktor Instituta, dr Du{an Jova-novi} odobrava ovakav nezakonit dopunski rad. Wegova supruga, dr Darjana Jovanovi}, je predsednik komisi-je za dijagnostiku i planirawe zra~ewa. Institut je u julu ove godine ka`wen i za nezakonit dopunski rad namamografiji, zbog ~ega je platio i kaznu.

ZZbog trenutno nastalog op{teg meteà, Ismet Ha{a-ni, portparol tzv. kosovske policije za region Gwi-lana, rekao je da }e se prvi put tolerisati ako neko

nema paso{, ali da drugi put, na Kosovo i Metohiju, ne}emo}i da se u|e bez ovog dokumenta. “Od sada je obavezno dasvi gra|ani Srbije za ulazak na Kosovo i Metohiju imajupaso{”, saop{tio je Ha{ani.

Artan Duraku, portparol tzv. kosovske policije, pozivase na stav Brisela:

– U posledwem izve{taju Evropske komisije upu}enomBeogradu eksplicitno stoji da Srbija granice sa Kosovommora da tretira kao dràvne granice. U skladu sa tim, svioni koji nisu dràvqani Kosova, odnosno koji ne posedujuli~nu kartu Kosova tretira}e se kao stranci.

Prema wegovim re~ima, u tom ciqu u toku je imforma-tivna kampawa na grani~nim prelazima, gde svaka osoba ko-ja ulazi na teritoriju Kosova dobija formular gde upisujeime i prezime, osnovne podatke.

– Za sada svako moè da u|e na Kosovo, s tim {to }e do-biti ovaj formular, ali od naredne godine samo uz paso{moè da bude na teritoriji Kosova, a i s paso{em da je na-pusti – precizirao je Duraku.

Duraku kaè da }e se ovako postupati u skladu sa Zako-nom za strance, koji je izglasan pro{le godine, ali da }e sesprovoditi tek od januara 2010. godine, budu}i da su trenut-no na snazi dve Unmikove regulative.“Svi koji ulaze ili izlaze sa teritorijeKiM, a nisu wegovi ìteqi (u li~nojkarti im nije prebivali{te na Kosmetu)mora}e da pokaù paso{ grani~noj poli-ciji. Oni koji na teritoriji Kosmeta è-le da ostanu duè od 90 dana mora}e uMUP-u Kosova u Pri{tini da traè daim se izda li~na karta za strance”, saop-{tio je predstavnik kosovske policije.Reìm je reagovao neprimereno blago,kao da nije re~ o delu teritorije Srbije,{aqu}i na taj na~in jasne poruke gra|a-nima Srbije, ali i svetu, o neposrednompriznawu NATO dràve Kosovo.

Ministarstvo za Kosovo i Metohijureagovalo je beskrvno, papirolo{ki,skandalozno – “hitno zahtevaju}i od me|u-narodne zajednice da zaustavi ovakve pro-vokacije”. Trla baba lan... Jer, suspendo-vawe vaèwa uredbe UNMIK-a o kreta-wu i boravku na Kosovu i Metohiji di-rektna je posledica dolaska Euleksa koji

je, prakti~no, okupirao ju`nu srpsku pokrajinu. A Euleksje stigao na poziv reìma Borisa Tadi}a, ~ime se nastavi-lo sa u~vr{}ivawem NATO dràve. Ba{ onako kako je topredvi|eno zloglasnim planom Martija Ahtisarija zbog ~egaje i dobio Nobelovu nagradu. Zbog toga ogromnu odgovornostza ono {to se doga|a na Kosovu i Metohiji ima reìm Bo-risa Tadi}a, na ~iji poziv je Euleks i okupirao ju`nu srp-sku pokrajinu.

Drugim re~ima, ciq misije Euleks nije po{tovaweUstava Republike Srbije i Rezolucije Saveta bezbednostiUN 1244, ve} sprovo|ewe u delo zloglasnog plana MartijaAhtisarija o tzv. nadgledanoj nezavisnosti Kosova i Meto-hije. Srpska radikalna stranka zahtevala je i zahteva odnadle`nih organa Republike Srbije da se {to hitnijeobrate za pomo} Ujediwenim nacijama u ciqu uspostavqa-wa pravnog poretka, koji je definisan Ustavom RepublikeSrbije i Rezolucijom 1244, te da se otkaè gostoprimstvomisiji Euleks na Kosovu i Metohiji, ~ije je antidràvnodelovawe protiv Republike Srbije danas vidqivo svakomna{em gra|aninu.

Slu~aj na administrativnom prelazu Mu~ibabe nije bi-la samo izolovana provokacija. Iste mere su najavqene i nadrugim prelazima. Dakle, grudva je krenula niz padinu.Predstavnik kosovske policije Duraku je to opisao ovimre~ima: “Uostalom, Srbija }e morati da defini{e grani-

ce prema Kosovu ako èli da u|e u EU”.Da li on zna ne{to {to reìm Bori-

sa Tadi}a jo{ krije od naroda? Zaista ni-je lako, a mo`da i nemogu}e, u}i u trag za-kulisnim radwama aktuelnog predsedni-ka Srbije.

U svakom slu~aju, sasvim je bezvrednosaop{tewe Vlade Srbije da je “hitno in-tervenisala kod predstavnika me|una-rodne zajednice, EU i Ujediwenih naci-ja” i da je “neophodna hitna reakcija me-|unarodnih faktora zbog registracijeulazaka na Kosmet na nekim administra-tivnim prelazima”.

Nije li dovo|ewe Euleksa, a zatim iodsustvo o{tre reakcije na posledwe do-ga|aje, korak ka priznawu NATO dràveKosovo. Nije li to dokaz da je reìmspreman da se odrekne dela teritorijesvoje dràve? îju politiku i ~ije inte-rese zastupa i brani reìm Borisa Tadi-}a kad se tako sramno pona{a? IntereseSrbije i srpskog naroda sigurno ne.


Izdaja

Na Na Kosovo i MetohijuKosovo i Metohijusa paso{emsa paso{em

PPoosslleeddiiccaa pprroottiivvpprraavvnnoogg uussppoossttaavvqqaawwaa mmiissiijjee EEuulleekkssaa nnaa KKoossoovvuu ii MMeettoohhiijjii

•• Dràvqani Republike Srbije, ali i Crne Gore, vi{e ne}e mo}i da ulaze na teritoriju Kosovai Metohije samo sa li~nom kartom. Time se suspenduje vaèwe uredbe UNMIK-a o kretawu iboravku u ju`noj srpskoj pokrajini. Reìm je reagovao neprimereno blago, kao da nije re~ o deluteritorije Srbije, {aqu}i na taj na~in jasne poruke gra|anima Srbije, ali i svetu, o posred-nom priznawu NATO dràve Kosovo

PPotpredsednik Srpske radikalne strankeDragan Todorovi} izneo je u javnost {o-kantne podatke o enormnim sumama novca

koje je Agencija za privatizaciju ispla}ivala privatizaci-onim savetnicima. Honorari za rad od nekoliko dana kre-tali su se i do nekoliko miliona evra. Na svetlost dana is-plivale su ~iwenice o uigranom sistemu za zgrtawe para uime i za ra~un privatizacionog procesa.

Odmah nakon petog oktobra “revolucionari” su pooprobanom “revolucionarnom metodu”krenuli u preuzima-we preduze}a i ustanova u kojima se nalazi novac i formi-rawe, wihov “izum” – takozvanih kriznih {tabova. U ovom“doprinosu” novijoj srpskoj istoriji predwa~ili su pred-stavnici Demokratske stranke i razni “eksperti” predvo-|eni Mla|anom Dinki}em.

Posle ovakvog “osloba|awa” u Srbiju su nagrnuli “eks-perti” sa ciqem da potpuno o~erupaju srpsku privredu iimovinu u velikoj prevari zvanoj – privatizacija.

Upravo tada po~iwe procvat konsalting dru{tava. Sr-bija za wih postaje obe}ana zemqa, a provizije koje se na-pla}uju za “usluge privatizacionog konsaltinga” su – ba-snoslovne.

Preko milion evra za strategiju privatizacije JAT-aKao prava medijska bomba, odjeknula je vest o dnevnica-

ma koje su napla}ene po Ugovoru o pruàwu konsultant-skih usluga izrade i implementacije strategije privatiza-cije za Javno preduze}e “JAT Ervejs”, od 26. septembra 2007.godine, sklopqen izme|u Vlade Srbije, kao naru~ioca iKonzorcijuma Rotshild & Cie, Citadel Financial Advisoryd.o.o., Clyde & Co LLP, Aviation Economics i Dekonta d.o.o.,kao izvr{ioca posla.

Potpisnici ovog ugovora su tada{wi ministar ekono-mije i ekonomskog razvoja Mla|an Dinki} i Nicholas Bon-nault (Rotshild & Cie).

Po ovom ugovoru, 38 lica je za posao koji su obavqali od10 do 50 dana ukupno naplatilo, po osnovu dnevnica,1.125.000 evra!!

Dnevnica kao ne~ija godi{wa plata!Tako je Jeremy Moodey kao rukovodilac projekta (fir-

ma Rotshild & Cie) dnevno napla}ivao 2.424 evra! I sve to 33 dana, {to ukupno iznosi 80.000 evra!Za pore|ewe moèmo da uzmemo platu u Srbiji od na

primer 19.000 hiqada dinara, {to je pribli`no 200 evra, dato pomnoìmo sa 12 meseci i dobijemo podatak da je navede-ni ekspert dobio dnevnicu kao ne~iju godi{wu platu u Sr-biji!

Odnos je dakle – 1 naprema 365!Toliko o “socijalno odgovornoj” vladi!

Milioni za strategiju privatizacije JAT-a koja nije ni realizovana

I ostali ~lanovi ekspertskog tima nagra|eni su sa la-vovskim dnevnica. Tako je, na primer, Nicholas Bonnault

(Rotshild & Cie) dobio ukupno90.000 evra za 46 dana rada, Gi-vani Salvetti (Rotshild & Cie) –60.000 evra za 37 dana rada,Phillip Rogers (Clyde & CoLLP) – 80.000 evra za 42 danarada...

Ni srpski deo ovog timanije pro{ao mnogo lo{ije.Tako je Svjetlana Aleksi}(Rotshild & Cie) inkasirala40.000 evra za 36 dana, Milu-tin Nikoli} (Citadel Financi-al Advisory d.o.o.) 30.000 za 22dana, Pavle Kavran (CitadelFinancial Advisory d.o.o.)45.000 za 36 dana, Igor Stan-~evi} (Citadel Financial Advisory d.o.o.) 45.000 za 47 dana,\or|e Irgi} (Clyde & Co LLP) 50.000 za 50 dana...

Iako su za ovu “strategiju” izdvojena ovolika sredstva“JAT Ervejz” do dana{weg dana nije privatizovan i nalazise u te{koj situaciji, te je pitawe – ~emu je sluìla ovaskupa “strategija privatizacije”?

Nije li svrha bila samo da neko uzme milionske dnevni-ce i provizije – niza{ta?

Deset miliona evra za neregistrovanu ku}u! Najve}i iznos koji je Agencija za privatizaciju uplati-

la nekoj konsultantskoj ku}i je iz 2003. godine za uslugeprivatizacionih savetnika u privatizaciji Duvanske indu-strije. Posao je dobio konzorcijum na ~elu kojeg je bila en-gleska konsultantska ku}a Morgan Stanley, sa subkonsul-tantom, ve} pomenutim Citadel Financial Advisory d.o.o. Zaovaj konsalting posao ispla}eno je 677.476.592,37 dinara,{to je po onda{wem kursu iznosilo oko 10 miliona evra.

Indikativno je da ne postoji registrovano predstavni-{tvo firme Morgan Stanley u Republici Srbiji, to jestnema o tome podataka na sajtu Agencije za privredne regi-stre, te je pitawe kako neko moè da obavqa ovakve uslugeu Republici Srbiji, da dobija ovakvu ogromnu sumu, a da ni-je registrovan?

Cvetkovi}ev put od konsultanta do premijeraDruga firma na listi je CES Mekon, kojoj je za 14 ugovo-

ra Agencija za privatizaciju isplatila ukupno 455.257.-021,06 dinara.

CES Mekon je zanimqiv kao firma u kojoj je aktuelnipredsednik Vlade Mirko Cvetkovi} bio izvr{ni direk-tor. Iz CES Mekona Cvetkovi} dolazi na mesto direktoraAgencije za privatizaciju, odatle na mesto ministra fi-nansija, a zatim u premijersku fotequ!

Slu~ajno? Ne bi se reklo!

CES Mekon u sumwivim poslovimaU prvom setu ubrzane aukcijske privatizacije za oko

1.000 preduze}a procenu vrednosti je radio upravo CES Me-kon, za {ta je ovoj firmi, ~iji je izvr{ni direktor bioMirko Cvetkovi}, ispla}eno oko dva miliona dolara. Pri


““@uti savetodavci””

Konsalting mafijaKonsalting mafijaKKoonnssuullttoovvaawwee zzaa ddeebbeellee ppaarree

PPii{{ee:: RRaattkkoo LLii~~iinnaa

tom, ovaj posao CES Mekon nije dobio u nadmetawu s drugi-ma, jer tender za izbor revizorske ku}e, koja }e vrednovatipreduze}a koja idu na ubrzanu aukcijsku prodaju nije raspisan.

Uloga ove konsultantske firme, koju je vodio Cvetko-vi}, zna~ajna je i kod sporne privatizacije Veterinarskogzavoda Zemun. Savet za borbu protiv korupcije traìo jeobja{wewe od Vlade Srbije da li je CES Mekon dobio za-stupni{tvo na osnovu raspisanog tendera. Savet je izraziosumwu da se radi o sukobu interesa, jer postoji veza izme|utada{weg direktora Agencije za privatizaciju MirkaCvetkovi}a, kao izvr{nog direktora i partnera u CES Me-kon i izme|u vlasnika tog preduze}a Du{ana Nikezi}a, ~i-ji je sin Zvonimir bio Cvetkovi}ev zamenik u Agenciji zaprivatizaciju. Nakon smene Zvonimir Nikezi} prelazi uCES Mekon, gde radi kao konsultant, poga|ate, Agencije zaprivatizaciju!

Ko su ~ije mu{terije?Pogledajmo na nekoliko primera koje su to konsultan-

ske ku}e radile kao privatizacioni savetnici Vlade Sr-bije, to jest o kojim privatizacijama se radi:

1) Citadel Financial Advisory:– Duvanska industrija Ni{– Duvanska industrija Vrawe– JAT Ervejz– Kompanija Zdravqe– Polet– Cementara Jelen Do– MOBI 063– Robne ku}e Beograd– Vojvo|anska banka– Ni{ka banka– Panonska banka– EPS2) CES Mekon:– Telekom Srbija– Kwaz Milo{– Frikom– Zmaj– Somboled– Pivara êlarevo– Mlekara [abac

– Srbijanka– Trajal– Beograd film– Pekarska industrija Pan~evo– Danubius3) BDO BC Excell:– RTB Bor– Geneks– Robne ku}e Beograd– Srpska fabrika stakla, Para}in– BIP– Hisar, Prokupqe– Beopetrol– Ubanka a.d.– Novosadska banka a.d.– Kontinental banka a.d.– DDOR a.d. Novi Sad– 3 cementare – Kosjeri}, Novi Popovac i Beo~in– Zavod za izgradwu grada Beograda– Radijator, Zrewanin4) Raiffeisen Investment:– Naftna industrija Srbije– Beogradska pekarska industrija– Frikom– Polet– Jelen Do– Kolubara Gasbeton– Veterinarski zavod– Vr{a~ki vinogradi– Mitrosrem– LitasOvo nije kompletna lista. To su samo neke od ve}ih pri-

vatizacija u Srbiji.

Ko stoji iza svega?Prostim uvidom u ovo kompletno zame{ateqstvo jasno

je da se svi ovi sumwivi poslovi ne bi mogli obavqati bezblagoslova vlasti u Srbiji.

Na primeru Mirka Cvetkovi}a jasno se vidi sukob in-teresa i put od izvr{nog direktora konsultantske ku}e,preko direktora Agencije za privatizaciju, ministra fi-nansija do predsednika srpske vlade.

Op{tepoznata je stvar da iza firme Citadel FinancialAdvisory stoji stanka G 17 plus, ranije Miroqub Labus, asad Mla|an Dinki}.

Tako|e, poznato je da je ministar za privatizaciju u vla-di Zorana \in|i}a, ina~e ~lan Demokratske strankeAleksandar Vlahovi} ~ovek iz konsultantske ku}e Deloitte& Touche, koja je tako|e u top 10 privatizacionih savetni-ka Agenicije za privatizaciju, a iz te ili sli~ne pri~e je ipotpredsednik Vlade Srbije Boìdar \eli}.

Sad je, dakle, jasno {ta je bila svrha vladinih eksperatakoji su isplivali na krilima takozvane demokratske peto-oktobarske revolucije.

Mutnih slu~ajeva je mnogo, na potezu su Ministarstvounutra{wih poslova i Tuìla{tvo...


““@uti savetodavci””

êtiri milijarde –– konsalting mafiji!Potpredsednik Srpske radikalne stranke Dragan Todorovi} tvrdi da je Vlada Republike Srbije preko

Agencije za privatizaciju, u periodu od 2002. do 2008. godine, konsultantskim ku}ama za usluge privatizaci-onih savetnika isplatila ne{to mawe od 4 milijarde dinara, ili ta~nije 3.954.472.673,13 dinara!

U preko 2.000 privatizacija u Srbiji u 245 slu~ajeva kori{}ene su usluge privatizacionih savetnika.Ovaj posao obavile su 43 konsultanske ku}e, koje su za poslove ~esto nastupale u konzorcijumima i razli~i-tim kombinacijama u svim privatizacionim poslovima u Srbiji. Interesantno da prvih dvadesetak sa listeAgencije za privatizaciju uzima skoro 80 odsto posla –– tako da moèmo zakqu~iti da se ovde radi o svojevr-snoj konsalting mafiji.

PPo~etkom oktobra Aleksandar Vu~i} zakora~io jepreko vrata Stejt departmenta. Primqen je kod ~i-novnika ne ba{ visokog ranga, predstavqaju}i se “kao

funkcioner najja~e opozicione i uop{te najja~e stranke uSrbiji”. Od wega su Amerikanci mogli ~uti kako vidi po-liti~ke prilike kod ku}e, u okruèwu, u bilateralnim od-nosima prema ostalom svetu, i kako se oko toga pozicioni-ra u pore|ewu s Tadi}evom koalicijom.

“Razgovor je ispunio na{a o~ekivawa, vide}e se kakvi}e biti rezultati”, reakcije su Stejt departmenta.

Vu~i} je razgovarao sa “desk ofiserom”, Pitersom, sazvani~nicima zaduènim za jugoisto~nu Evropu, kao i sajo{ nekim predstavnicima administracije.

[ta su traìli od wega? Kaè: “Ni{ta”. Ba{ ni{ta?Odgovara: “Ne, budite sigurni u to”.

Neka, ko zna {ta se razgovaralo iza zatvorenih vrata.Ali, Aleksandar Vu~i} je imao izlagawe na Institutu“Vudro Vilson”. Pre ili kasnije bi}e jasno da je tamo zape-~atio svoju politi~ku karijeru!

“Najboqi mogu}i odnosi sa Amerikom su vitalan inte-res naroda i dràve”, rekao je on, “jer bez podr{ke SAD ni-je mogu}e ostvariti nijedan iole va`niji spoqnopoliti~-ki ciq, niti ekonomski napredak”.

Srpski narod iz Tadi}evih usta moè i da proguta ovuporuku, ali ne i od Vu~i}a, jednog, i to ne ba{ inteligent-nog, oportuniste.

Kolaboracija?

Do sada su SAD pokazale samo to da ho}e da nam uzmusve… i ostatak. S takvim neprijateqem nije mogu}e sklo-piti nikakav kompromis. Uvek vaqa imati u vidu opaàweHenrija Kisinyera, izre~eno u jednom trenutku iskreno-sti: “Biti neprijateq SAD je opasno, ali biti prijateqSAD je kobno!”

U osnovi zapadne politike leì, pre svega, pragmati-zam, ~esto koristoqubiv i cini~an.

I zato, diletantski i naivno bi bilo poverovati Vu~i-}u da bi mogao da odobrovoqi takvu silu da pomaè Srbi-ji, kad je do sada samo ispoqavala ogromno neprijateqstvo.

Vu~i} je, u stilu marionete, na panel diskusiji u Centruza isto~noevropske studije Instituta “Vudro Vilson” go-vorio:

“Za nas je, tako|e, veoma va`no to {to su nam i ovde zva-ni~nici u Stejt departmentu saop{tili da ne}e traìtiod Srbije priznawe nezavisnosti Kosova, ali da ne èlenikakve probleme u regionu”, preneo je Vu~i}. “Mi smo re-

kli da su svi siti problema u regionu”, rekao je Vu~i} i do-dao “ da niko ne èli ni sukobe ni ratove, ve} da sve na{esporove re{avamo demokratskim putem”.

Naravno, “novi Vu~i}”– koji je najavio i posetu TomeNikoli}a SAD, za po~etak idu}e godine – u Va{ingtonu jeizbegao da makar uvijeno optuì SAD {to vr{e pritisakna druge zemqe da priznaju jednoglasno progla{enu nezavi-snost Kosova. Ali je, zato, najavio daqi popustqiv stav Be-ograda, rekav{i da “predstoje bolne politi~ke odluke ko-


Vu~i}evo skutoqubqe

Sa belom zastavomSa belom zastavomu Va{ingtonu Va{ington

AAlleekkssaannddaarr VVuu~~ii}},, nnaa ppoolliittii~~kkoomm oottppaadduu

•• ““Najboqi odnosi sa Amerikom su vitalan interes naroda i dràve, jer bez podr{ke SAD nijemogu}e ostvariti nijedan iole va`niji spoqnopoliti~ki ciq, niti ekonomski napredak””.Udvori{tvo Tadi}evog piona koji je, prema saznawima iz diplomatskih krugova, u Va{ingto-nu obe}ao da }e pomo}i da Srbija u|e u NATO. Da li }e bira~i, posle ovoga, kazniti kolabora-cionistu?

je moraju da donesu i Srbi i Albanci”.Ono najbitnije tek sledi. A evo o ~emu je re~: prema in-

formacijama iz stranih diplomatskih krugova u Beogradu,Vu~i} je obe}ao Amerikancima da prihvata prikqu~eweSrbije u NATO, ukoliko preuzmu vlast.

Da stvari u tom pogledu nisu od ju~e, nagove{taje je jav-nost mogla da zapazi jo{ letos. Naime, prilikom skup-{tinske debate o odbrani i bezbednosti, napredwacima –Nikoli}u i generalu Deli}u – odjednom je “maca pojela je-zik”. Nisu se prikqu~ili srpskim radikalima i Ko{tuni-~inim narodwacima odlu~nim u stavu da Srbija, po svakucenu, treba da ostane vojno neutralna zemqa.

Ovih dana, Vu~i} je gostovao i na B-92. Na pitawe da liSrbija treba da pristupi NATO izbegao je da se “otvori”.Wegov odgovor bio je simptomati~no {krt. Ukazao je samona proklamovani stav “da smo mi neutralna zemqa”.

Podsetimo da je predsednik Srbije Boris Tadi}, 7. sep-tembra 2006. godine, u Va{ingtonu potpisao sporazum ostatusu snaga (SOFA) kojim se reguli{u prava i obavezeameri~kog vojnog personala na teritoriji Srbije.

Wime je kolaboracionisti~ki reìm Borisa Tadi}adao neograni~eno pravo Amerikancima (NATO-u) da kr-stare Srbijom kad god èle i koliko god, bez najave srp-skim vlastima. Ono isto {to je Hitler traìo od stare Ju-goslavije da ne bi bila napadnuta.

Kolaboracionisti? To su oni koji u~estvuju u neprija-teqskim aktivnostima, propagandnim akcijama i {pijuna-ì.

Tako Amerikanci prelaze granicu bez zaustavqawa, mo-gu da nose automatsko ili bilo koje drugo oru j̀e i da za tonikom ne polaù ra~une, ne pla}aju putarinu, policija nesme da ih kontroli{e. Smeju da zgaze na putu koga ho}e i danemaju neprilika, a ako im se u~ini da im je ̀ ivot ugroènmogu da pucaju na bilo koga i da produè.

S tim u vezi, gorko je zakqu~io jedan na{ pisac:“Da li su to bogovi si{li na zemqu? Ne, to samo ratni-

ci NATO putuju u svoju bazu na na{em Kosovu”.Kako jedna suverena dràva, koja nije ~lanica NATO,

moè da potpi{e ovakav okupatorski sporazum? Ali, komoè re}i da je Srbija suverena? Wena suverenost je u znat-noj meri ograni~ena. Sve vi{e postaje samo “teritorija”.To je i bio ciq petooktobarskog pu~a. Razlog zbog ~ega suga organizovali i finansirali Amerikanci. Teritorijaima samo nominalnu vladu, koju kontroli{e MMF. Nemagranica, jer je svetska trgovinska organizacije (STO) nare-dila slobodnu trgovinu.

U Tadi}evoj slu`bi

Pribliàvawe stavova tzv. napredwaka sa stavovimadrì Demokratske stranke, smatraju stru~waci, dove{}edo uzajamnog prelivawa glasova.

Ali, to je i jeste ba{ i ciq DS-a ~emu je prethodio do-govor – kao sa G-17, SPO, SPS i LDP – da Srbija ima svog{efa Bele ku}e, u liku Borisa Tadi}a, dok se ostale funk-cije mogu dobiti i izgubiti wegovom voqom.

Prema na{im saznawima, po savetu Va{ingtona, Tadi}moè da ra~una na Vu~i}a, dok je Nikoli} “istro{en” iuskoro }e ga Tadi} otpraviti u politi~ku penziju.

Tadi}u su Amerikanci poverili da prepre~i put Srp-skoj radikalnoj stranci, DSS i NS u osvajawu vlasti i –ni-su se pokajali. U Stejt departmentu Vu~i} je uveravao svo-je gazde da SNS pruà mawinsku podr{ku vladi, kao i Li-beralno-demokratska stranka, i da }e se dràti ameri~kihobrazaca, {to podrazumeva i va{ingtonski na~in vlade.

A o{tre me|usobne optu`be, kojima se povremeno “~a-ste”, samo su gola manipulacija javnosti.

“Bitnih razlika danas me|u wima ipak nema”, tvrdi ana-liti~ar Milan Nikoli} i prognozira da bi “u budu}nostito moglo da dovede i do stvarawa velike koalicije”.

^lanstvo SNS

“Principi SNS-a vaè ispod Plavog mosta”, komentarje jednog funkcionera SRS.

Najuè rukovodstvo napredwaka sastavqeno je ve}imdelom od otpadnika iz raznih stranaka. A i ~lanstvo. Kri-terijumi za prihvatawe u ~lanstvo SNS, kao i za koalici-je, vrlo su rastegqivi.

“Kqu~na stvar je ono u ~emu obi~ni qudi vide nadu. Ovastranka je otvorila ogroman prostor za jednu novu energijui novu nadu, i mislim da su qudi to razumeli”, kaè Vu~i}.

Otvorila je mnogo prostora i za karijeriste koji sad vi-de svoju {ansu u u~lawewu u va{u stranku? “Pla{im se dajeste”.

Da li postoji granica tipa da neko ko je danas ~lan LDPne moè da u|e u SNS? Vu~i}: “Postoji, naravno. Za one zakoje znamo da su ubice, okoreli kriminalci”. Da li je biloslu~ajeva da kaète nekom da ne moè kod vas? “Da. Bio jejedan ~ovek. Znamo da je bacio tri bombe do sada, pravosna-`no je osu|ivan za najteà krivi~na dela. Rekao sam mu dapo{tujem wegovo opredeqewe, ali da i on mora da razumeda bi wegov anga`man u stranci nama naneo {tetu zbog onog{to je ~inio”.


Vu~i}evo skutoqubqe

““Narod pamti””Dok je bio u radikalima, u politi~ki ̀ ivot Aleksandar

Vu~i} dugo je disciplinovano i svakodnevno unosio poleti sveìnu; wegova sada{wa pojava je, pre svega, sme{na, jernastoji da govori kao mudri Solomon, samo ne tako pamet-no.

Samo ~ovek kratke pameti moè danas da govori, na pri-mer, da wemu i Nikoli}u “sada nije granica Karlobag-Ogu-lin-Karlovac-Virovitica”, “jer je nerealna i neozbiqna”.“Sada to nije na{a politika, a na{a je politika da budemona strani srpskog naroda i da mu pomaèmo koliko god mo-èmo”, kazao je Vu~i} novinarima.

Vu~i} se odrekao i svog i Nikoli}evog ~esto spomiwa-nog “sna” – “osloba|awa Republike Srpske Krajine”. “Sadmoèmo otvoreno re}i da to nije na{a politika”, kazao jeVu~i}, dodaju}i da ni wegova ni Nikoli}eva ideja o “ujedi-wewu svih srpskih zemaqa”, {to je podrazumevalo i Repu-bliku Srpsku i do 1995. godine okupirane delove Hrvatske,u ovom trenutku nije realna zbog odnosa snaga u svetu.

Samo ~ovek bez integriteta i bez morala moè da praviovakve kopernikanske obrte, i to sa obja{wewem da je to“zbog odnosa snaga u svetu”.

Oko ovoga se podigla velika pra{ina. Evo jednog komentara sa foruma: “Zar SAD i onda i sada, dragi Vu~i}u, nisu drmale sve-

tom? Ili, ako ba{ ho}e{, prihvatam da nije ba{ kao pre:oslabqena Amerika je po~ela da uvla~i rogove, dok Kina,Rusija i Indija, u koje si se do ju~e zakliwao – ja~aju. Dakle,ti ne zna{ {ta pri~a{. Ali, mi znamo: kupili su te. Reci,brate, ako ima{ ~asti sa koliko dolara ili evra? Ti si,brate, ve} biv{i politi~ar, a yaba ti ameri~ka podr{ka.Zakasnila je. Upamti – narod pamti!”

Nizak udarac Srpskoj radikalnoj stranci, ma koliko de-lovao kao jak, ipak nije uspeo. Namera pu~ista da preuzmustranku i stave je u slu`bu svojih zapadnih mentora, ili daje “samo” razbiju – propao je, jer je od momenta kada je sub-verzija otkrivena stranka brzo i odlu~no reagova izbaci-vawem trulih jabuka iz svojih redova. Nije wih [e{eqoterao, ve} je o tome odlu~ila Centralna otaybinska upra-va. Nije sporno da je [e{eq tome doprineo svojim ~vrstimi nepokolebqivim odnosom prema programu i ideologijiSRS, jer na tim pitawima nema kompromisa.

I tako: kad su “reformatori” videli da su u ogromnojmawini, pokupili su se i oti{li.

Bira~i cene i nagra|uju doslednost. A otpadnici? Oni,svi oni, bez izuzetka, dospevaju vremenom na politi~ki ot-pad.

Pa, primera radi, gde je biv{i premijer @ivkovi}, iliSPS-ov otpadnik ôvi}? Tim pohlepnim, okrutnim i am-bicioznim qudima u wihovoj promociji – preko dirigova-nih medija, i na druge na~ine – pomognuto je maksimalno,dok su posluìli nalogodavcima. Tako je i sada sa ovim pu-~istima iz redova srpskih radikala.

Prqavi trikovi

Sada, kada se na{ao u dru{tvenom talogu, Vu~i} (sa To-mislavom Nikoli}em) manipuli{e javno{}u po obrasci-ma iz uybenika propagande i dezinformacija. Ta taktikanastoji da sa politi~ke scene izbaci sve stvarne potrebe ivoqu naroda u korist izvr{ioca interesa i naloga atlant-skih centara mo}i.

Vu~i} i Nikoli} su se uvrstili u red globalista. Odatlantskih “saveznika” moè se o~ekivati sve najgore, jeroni jo{ od Krimskog rata vode neobjavqeni rat protivEvropqana.

Po nalogu ameri~ke i britanske obave{tajne slu`be,Vu~i} i Nikoli}, uz logisti~ku podr{ku dirigovanih me-dija i nekih tajkuna koji podràvaju Tadi}a, krenuli su ubesomu~nu kampawu naro~ito protiv lidera radikala,prof. dr Vojislava [e{eqa. [irili su dezinformacijekako su napadi na wih od strane dotada{wih strana~kihdrugova bili “po [e{eqevim nalozima”. A onda, “da [e-{eq sprema atentat na Nikoli}a”! Stigao je atentator izRS”!

Te dezinformacije plasirali su na udarnim stranicamasvih listova, i u udarnim vestima na TV i radiju.

Time su, svesno i sra~unato, unosili zabunu me|u ~lano-ve i pristalice radikala, kako bi se naqutili i napustili[e{eqa i SRS.

Vu~i} je u svakoj prilici nagla{avao: “Jasno se izdvaja-ju dve stranke – DS i SNS, u drugoj grupi stranaka su narod-waci i SPS, a u tre}oj LDP i SRS”. Pitawe je i da li bineke stranke, poput SRS, uop{te pre{le cenzus”.

Ili: “Mi ne}emo da se bavimo SRS. Bavi}emo se stran-kama na vlasti. Ne}emo se baviti opozicionim strankama,posebno malim”.

U naru~enim intervjuima, tako|e, omalovaàva lideraradikala: “Sa lako}om bih pobedio [e{eqa u svakom due-lu!”

Kako bi eventualni povratak Vojislava [e{eqa uti-cao na politi~ku scenu u Srbiji? Vu~i}: “Kao i povratakVuka Dra{kovi}a posle 2000. godine. Ni{ta posebno – trimeseca galame i posle politi~ka penzija”.

Brzo }e svi shvatiti da je wegova prevarantska strate-gija kratkog daha. Vu~i}eva politika je profiterska.

“Koliko ste do sada potro{ili novca na promovisawestranke”?

“Siroma{ak” Vu~i}: “Svaki dan neko donese neki di-nar, ~ista~icu da platimo”.

Srbija ima snage da se odbrani od takvih qudi.R. V. S.


Vu~i}evo skutoqubqe

MMesec i po dana od posete Aleksandra Vu~i}a Sjedi-wenim Ameri~kim Dràvama (SAD) u javnost supo~ele da izlaze prave informacije o {okantnim

porukama koje je zamenik predsednika Napredne strankepreneo svojim mentorima u Va{ingtonu. Vu~i} je u SADotputovao 2. oktobra, da bi, kako je tvrdio, traìo finan-sijsku podr{ku za Srbiju ali je, umesto toga, svoje susretesa zvani~nicima Stejt departmenta iskoristio za daqe na-pade na lidera srpskih radikala Vojislava [e{eqa i zadodvoravawe ameri~koj administraciji i NATO–u.

Vu~i} hvalio Tadi}a

Vu~i}evo pona{awe u SAD zaprepastilo je ~ak i nekewegove strana~ke kolege jer su i oni bili {okirani nivo-om i otvoreno{}u wegovog udvorni~kog pona{awa premaameri~kim sagovornicima.

– Vu~i} je najve}i deo vremena posvetio “pquvawu” posvemu onome {to je bio skoro dve decenije i pokajni~kompravdawu predstavnicima ameri~ke administracije u Va-{ingtonu, da je slepo slu{ao Vojislava [e{eqa i da mu jeào zbog toga. Obe}ao im je da se vi{e nikada ne}e zalaga-ti za ostvarewe koncepta Velika Srbija. Naglasio je dao~ekuje i da se nada da }e [e{eq dobiti nemilosrdnu dugo-godi{wu kaznu – kaè sagovornik “Velike Srbije” iz vrhaVu~i}eve Napredne stranke.

Na{ izvor nagla{ava da je Vu~i}, prilikom svojih su-sreta, na sastancima u Va{ingtonu, posebno hvalio BorisaTadi}a tvrde}i da je zahvaquju}i wemu politi~ka situaci-ja u Srbiji stabilna i mirna i da nema represije i politi~-kih progona.

Uprkos katastrofalnom poloàju Srba na Kosovu iMetohiji, koji se bore za svoj opstanak, i brojnim nerazja-{wenim ubistvima, otmicama, silovawima i drugim zlo~i-nima, Vu~i} je u SAD pokazao neizmerno zadovoqstvo situ-acijom na Kosovu i Metohiji, kao i nelegalnom misijomEuleksa koja ima zadatak da sprovede Ahtisarijev plan iuspostavi institucije la`ne dràve Kosovo.

– Vu~i} je hvalio saradwu sa Euleksom, kao i sa drugimpredstavnicima EU i SAD na Kosovu i Metohiji. Pokazaoje spremnost da razgovara o ~lanstvu u NATO i izneo stavda bi po pitawu ulaska Srbije u NATO trebalo voditi po-zitivnu kampawu – isti~e izvor iz vrha Napredne stranke.

Na{ sagovornik potvr|uje da je Vu~i}, povodom budu}ihodnosa Srbije i SAD, izjavio upravo ono {to su prenelineki beogradski mediji, a {to su kasnije Nikoli} i Vu~i}poku{ali da demantuju i donekle ublaè. Zamenik predsed-nika Napredne stranke dao je prednost saradwi sa SAD uodnosu na Rusiju.

– Najboqi odnosi saAmerikom su vitalni inte-res naroda i dràve, jer bezpodr{ke SAD nije mogu}eostvariti nijedan iole va-`niji spoqnopoliti~kiciq, niti ekonomski napre-dak – poru~io je Vu~i} u Va-{ingtonu.

Smetaju mu susretiNikoli}a i Ko{tunice

Za razliku od re~i hvalekoje je uputio na ra~un Tadi-}a, Vu~i} je zauzeo ne{todruga~iji stav kada je u pita-wu wegov strana~ki kolegai formalni predsednikstranke, Tomislav Nikoli}.

– Vu~i} je predstavnicima Stejt departmenta rekao daon ima potpuno poverewe u Tomislava Nikoli}a ali da jeo~igledno da Nikoli}evo vreme prolazi. Tako|e je istakaoda se Nikoli} povremeno sastaje sa predsednikom Demo-kratske stranke Srbije Vojislavom Ko{tunicom, ali je Vu-~i} naglasio da on ne daje podr{ku tim susretima – kaèna{ izvor.

Zamenik predsednika Napredne stranke je istakao zado-voqstvo kvalitetom saradwe sa ambasadom SAD u Beogra-du i potvrdio da }e nastaviti da odràva redovnu komuni-kaciju sa ovom ambasadom.

Laòvi

Posle ove posete, jasno je da postoji dijametralna razli-ka izme|u stavova koje funkcioneri Srpske naprednestranke zastupaju u zemqi i inostranstvu. O~igledno je daNaprednoj stranci ne smetaju posledice monstruozne spoq-ne politike koju SAD vode prema Srbiji posledwih 20 go-dina. Oni su pre{li preko sankcija, podr{ke i u~e{}aSAD u etni~kom ~i{}ewu Srba zajedno sa Hrvatima i[iptarima, bombardovawa SRJ i okupacije Kosova i Me-tohije. Dok u Srbiji, pred bira~ima, glume ̀ estoke protiv-nike reìma Borisa Tadi}a i branioce nacionalnih inte-resa Srbije, pred svojim mentorima u EU i SAD hvale re-ìm i okupacione snage u ju`noj srpskoj pokrajini. Uskoro}e po~eti da ube|uju gra|ane kako oni koji su nas uni{tava-li 20 godina sada ho}e da nam pomognu. Vrlo brzo }e wiho-vi bira~i uvideti da su prevareni.

R. V. S.


Beski~mewak

Vu~i}:Vu~i}: “““““O~ekujemo da [e{eq“O~ekujemo da [e{eqdobije drakonsku kaznudobije drakonsku kaznu””””

““VVeelliikkaa SSrrbbiijjaa”” eekksskklluuzziivvnnoo oottkkrriivvaa {{ttaa jjee VVuu~~ii}} zzaaiissttaa rreekkaaoouu rraazzggoovvoorruu ssaa pprreeddssttaavvnniicciimmaa SStteejjtt ddeeppaarrttmmeennttaa uu VVaa{{iinnggttoonnuu

•• Vu~i} naglasio da o~ekuje i da se nada da }e [e{eq dobiti nemilosrdnu dugogodi{wu kaznu, hva-lio Tadi}a, istakao da vreme Nikoli}a prolazi, pristao da vodi pozitivnu kampawu za ula-zak u NATO, izrazio zadovoqstvo situacijom na Kosovu i Metohiji

AAleksandru Vu~i}u, tzv. napredwaku, posledwih godinudana “puna su usta” brige za prava radnika. Vu~i} je oza{titi prava radnika u medijima govorio vi{e i od

ministra za rad i zapo{qavawe Rasima Qaji}a kao svihdrugih ~lanova vlade. Me|utim, koliki je Vu~i} licemer ikako “napredwaci” u praksi vode brigu o radnicima najbo-qe se mo`e videti na primeru zaposlenih u Vu~i}evom li-stu “Pravda”.

SNS izgladwava radnike

Zbog neispla}enih petomese~nih plata, urednik i novi-nar u listu “Pravda” Dejan Quti} i Ivan Radoji~i} zapo-~eli su, 25. oktobra, {trajk gla|u u parku u Kara|or|evojulici, preko puta redakcije tog lista. Quti} i Radoji~i}su objasnili da su se na ovaj korak odlu~ili, jer je u pitawuwihov opstanak i opstanak wihovih porodica, napomiwu-}i da nemaju bilo kakvu informaciju da li }e i kada bitiispla}ene zarade, kao ni {ta }e biti sa tim novinama.

Quti} je novinarima drugih redakcija, koji su izve{ta-vali o ovom protestu, objasnio da se obra}ao za pomo} iAleksandru Vu~i}u, ali da su wegova obe}awa do tada osta-la na re~ima.

^iwenica da je Quti} od Vu~i}a zahtevao isplate zara-da nije slu~ajnost, jer je upravo on pravi vlasnik lista“Pravda”, o ~emu je Velika Srbija” ve} pisala u prethod-nim brojevima (“Mafija raskrinkana”broj 3321, tekst “Pr-qava pravda”). Svi formalni vlasnici “Pravde” NikolaPetrovi}, Jugoslav Petkovi} i Nemawa Stefanovi} bli-ski su saradnici i prijateqi Aleksandra Vu~i}a, koji jepravi vlasnik i urednik ovog malotira`nog lista, a ovipodaci mogu se proveriti i na sajtu Agencije za privredneregistre.

Nemawa Stefanovi} je brat Vu~i}evog zamenika i ~la-na predsedni{tva SNS Neboj{e Stefanovi}a, JugoslavPetkovi} je funkcioner SNS, koji je nedavno ispred te


Gladni pi{u

Vu~i}evi novinariVu~i}evi novinari{trajkuju gla|u{trajkuju gla|u

KKaakkoo iizzgglleeddaa bbrriiggaa ttzzvv nnaapprreeddwwaakkaa zzaa pprraavvaa rraaddnniikkaa uu pprraakkssii

•• Tzv. napredwak Aleksandar Vu~i} mesecima ne ispla}uje plate zaposlenima u listu ““Pravda””koji su zbog toga bili prinu|eni da stupe u {trajk gla|u. Napredwaci nisu upla}ivali dopri-nose zaposlenima u ““Pravdi””, mnogi novinari rade bez ugovora, a onima koji daju ili dobiju ot-kaz plate se ne ispla}uju

Otpu{teni zbog {trajkaQuti} i Radoji~i} su, za razliku od nekih drugih kolega, imali sre}e jer su uspeli da obezbede medijsku

pa`wu i tako zapla{e Aleksandra Vu~i}a i izbore se da dobiju bar deo svog novca. Grupa novinara ““Prav-de”” koja je, zbog neispla}enih plata, stupila u {trajk krajem jula ostala je bez posla i zara|enog novca. Ka-ko tvrdi na{ izvor iz vrha SNS-a, Vu~i} je inicirao otpu{tawe urednika sportske kao i gotovo svih novi-nara politi~ke rubrike. Svim otpu{tenima je zabrawen ulaz u zgradu redakcije u Kara|or|evoj 65. Kako setada drugi mediji nisu interesovali za slu~aj ti qudi su ostali bez novca i posla.

stranke postavqen za na~elnika Op{tinske uprave Zemun,dok je Nikola Petrovi} Vu~i}ev blizak prijateq i jedanod finansijera SNS.

Vu~i} je robovlasnik Od osnivawa lista Alek-

sandar Vu~i} i wegovi sa-radnici, formalni vlasni-ci lista, pokazali su apso-lutnu nebrigu za zaposlene.Tek mali broj qudi je bioprijavqen, dok je ve}ina ra-dila bez ikakvog ugovora.Otpu{tani i novinari kojibi davali otkaze nikada nebi dobili platu, a uobi~aje-na praksa u listu bila je dase novinarima smawuju pla-te bez ikakvog obrazloè-wa. Zbog svega toga, zaposle-ni odavno me|u sobom Alek-sandra Vu~i}a oslovqavajusa “robovlasnik”.

Iako problem sa neispla}enim platama i doprinosimau “Pravdi” traje ve} vi{e od dve godine, tokom oktobra je uredakciji zavladala panika me|u novinarima da }e list bi-ti zatvoren, a da im novac nikad ne}e biti ispla}en. Kapkoja je prelila ~a{u je da su, sredinom oktobra, zbog neis-pla}enih ra~una, “Pravdi” iskqu~eni fiksni i mobilnitelefoni. Ra~un “Pravde” je mesecima u blokadi zbog mi-lionskog duga {tampariji “Borba”, a tih dana je u redakci-ju prestao da dolazi i direktor \or|e Minkov. U strahu da}e se novina ugasiti i da }e ostati bez zaostalih plata, no-vinari su se odlu~ili na {trajk gla|u.

Ni ovo ne bi pomoglo da dobiju novac da i ostali medi-ji nisu po~eli da pomiwu vezu Aleksandra Vu~i}a sa“Pravdom”. Kako tvrdi na{ izvor iz vrha SNS, upla{enzbog kritika, Vu~i} je isplatio jednu i po platu novinari-

ma “Pravde” i obe}ao isplatu ostalog novca kako bi ihu}utkao.

Me|utim, iako je Vu~i} obe}ao isplatu novca malo ko u“Pravdi” o~ekuje da }e dobiti sav novac koji su zaradili,obja{wava za “Veliku Srbiju” jedan od zaposlenih u listu.

–Zbog problema sa telefonima uglavnom kopiramo tek-stove agencija i sa interneta. Lo{ kvalitet novine }e sesigurno odraziti na pad ionako lo{eg tiraà. Pravda se{tampa u 28.000 primeraka, a proda se mawe od 12 000. Uzmilionska potraìvawa {tamparije i dràve prema listuslaba je nada da }e zaposleni dobiti zara|ene plate. “Prav-da” bi mogla da prestane sa izlaèwem svakoga dana – kaèna{ sagovornik.

[ta je slede}e?I dok mu radnici gladuju, Aleksandar Vu~i} nastavqa

da, preko “Pravde”, obmawuje gra|ane Srbije pri~ama o so-cijalnoj politici i pravima radnika. Da li }e ti isti rad-nici o kojima govori po~eti, po uzoru na kolege iz srpskihfabrika, da odsecaju svoje prste ili da se polivaju benzi-nom i prete samospaqivawem kako bi im zamenik predsed-nika tzv. Srpske napredne stranke isplatio po{teno zara-|ene plate. R. V. S.


Gladni pi{u

Vu~i} duguje 54 miliona@iro ra~un lista ““Pravda”” blokiran je ve} 112

dana, odnosno od 10. juna 2009. godine. Tokom 2009.godine ra~un ““Pravde”” je bio blokiran pet puta, aukupan broj dana koje je ovaj list proveo u blokadi,samo tokom ove godine, je oko 200. ““Pravda”” je, pre-ma podacima o bonitetu Narodne banke Srbije, 30.oktobra dugovala 53,902.557 dinara. ““Pravda”” je,ina~e, osnovana sa 1000 evra kapitala tako da je mo-gu}nost poverenika da se naplate dugovawa ravnanuli.

AAktuelna “reforma” pravosudnog sistema,kao tre}eg stuba vlasti u ustavnom ure|e-wu Republike Srbije, koju po nalogu i

striktnim uputstvima iz zemaqa anglosaksonskog pravnogsistema, sprovodi reìm Borisa Tadi}a, poprili~no jeuzela maha. Da li zbog namera nalogodavca, da li zbog ideo-logije izvr{ilaca, ili zbog zajedni~kog interesa i jednihi drugih, takva “reforma” predstavqa veliku pretwuustavno-pravnom kontinuitetu na{e dràve. To je evident-no na primeru gaèwa Ustavom zagarantovane “stalnostisudijske funkcije”, odnosno na primeru generalnog reizbo-ra dosada{wih 2.400 sudija, a koji se pravda posledicomusvajawa novog Zakona o sudijama. U pozadini ove “~istke”krije se ̀ eqa Demokratske stranke da sprovede lustracijui da odstrani ideolo{ki nepodobne sudije. Ina~e, na tomeuveliko rade lokalni odbori DS-a, koji su pripremili i ubeogradsku centralu stranke na daqe postupawe prosledi-li spiskove podobnih i nepodobnih “delioca pravde”i kan-didata za budu}e “delioce pravde”.

Ovakva politi~ka (reìmska) konotacija reizbora jena vreme identifikovana u javnosti i o{tro kritikovanaod strane Dru{tva sudija Srbije. Ali po zakqu~ku Ustav-nog suda Srbije (uz izdvojeno mi{qewe sudije prof. drOlivere Vu~i}), nije bilo mesta pokretawu inicijative zaocenu ustavnosti odredaba ~lana 99, stav 1, ~lana 100. i ~la-na 101, stav 1 Zakona o sudijama, koje propisuju op{ti rei-zbor.

Tako je reìm Borisa Tadi}a, uz podr{ku Ustavnog su-da, pristupio op{tem reizboru sudija u kome }e se razmo-triti 5.050 konkursnih prijava i izabrati 1.838 sudija, ~i-je je stupawe na sudijsku du`nost planirano za 1. januar2010. godine. Dakle, prema odluci Visokog saveta sudstva,Srbija }e imati 562 sudije mawe nego do sada, {to zna~i da}e za te sudije, u skladu sa zakonom, morati da se obezbediadekvatna otpremnina, iz kojih buyetskih sredstava ne znase. Trenutna preokupacija Ministarstva pravde i mini-starke Sneàne Malovi} iskqu~ivo se svodi na pripremu“terena” za izbor i brifing novih, ideolo{ki podobnihnosilaca sudijskih i tuìla~kih funkcija.

S tim u vezi, Vlada Srbije je usvojila i Narodnoj skup-{tini na razmatrawe prosledila Predlog zakona o Pravo-sudnoj akademiji, na osnovu kog }e se osnovati tzv. Pravo-sudna akademija. Ova “akademija” je zami{qena kao organi-zacija koja }e u “sveè reformisanom pravosu|u” imati in-gerencije nad obukom: sudija, javnih tuìlaca i wihovih za-menika, sudijskih i tuìla~kih pomo}nika i pripravnika,sudskog i tuìla~kog osobqa. Tako je prepisivawe pravneregulative iz zapadnih i evropskih zemaqa anglosakson-skog pravnog sistema, od strane “demokratskih reformato-ra” u Srbiji, dovelo do stvarawa jednog novog, bespotreb-nog, komplikovanog, politizovanog i finansijski presku-pog konglomerata. O kakvom pravosudno-politi~kom kon-glomeratu je zapravo re~?

Od kursayije do sudije i tuìoca

Kako predvi|a predlog Zakona o Pravosudnoj akademi-ji, od 1. oktobra 2012. godine, svako ko bude ̀ eleo da konku-ri{e za radno mesto u sudovima i tuìla{tvima, bi}e uobavezi da zavr{i i dve godine Pravosudne akademije. Sa-ma ~iwenica da je taj “neko” diplomirani pravnik, magi-star ili doktor pravnih nauka sa poloènim pravosudnimispitom, ne}e po sebi zna~iti ni{ta, ukoliko nakon aka-demskih studija nije poloìo jo{ dva ispita. Prvi ispit je““prijemni ispit””za upis u tzv. Pravosudnu akademiju, dok jedrugi ispit ““diplomski ispit””,koji se polaè na kraju obu-ke koja }e trajati 22 meseca! “Prijemni ispit” sastoji se izpisanog i usmenog dela i iz ““testa li~nosti””. Prema mi-{qewu mr Aleksandra Martinovi}a, zamenika {efa po-slani~ke grupe SRS, nadle`no ministarstvo uvo|ewem“testa li~nosti”, samo pokazuje “do koje mere poniàva su-dije i javne tuìoce”.

Svaki polaznik “kursa” za sticawe “prakti~nih i teo-rijskih znawa” trebalo bi da dobije svog mentora iz redasudija, tuìlaca i drugih profesija, pod uslovom da taj““mentor”” sprovodi program obuke, odnosno da je ““predava~””na “akademiji”. Ono {to je i te kako interesantno, jeste da}e na “akademiji” predavati “predava~” koji prethodno isam nije zavr{io “akademiju”. U kritici predloènog re-{ewa, upu}enoj ministarki pravde, mr Martinovi} je ovajparadoks najslikovitije ilustrovao re~ima: “Zamislite dana Pravnom fakultetu redovni profesor bude neko ko uop-{te nije zavr{io Pravni fakultet?!”. Dakle, sa aspekta


Akademizacija

Sudski konglomeratSudski konglomeratIIzzmmii{{qqaawweemm ttzzvv.. PPrraavvoossuuddnnee aakkaaddeemmiijjee ““rreeffoorrmmaattoorrii”” uuvvooddee oobbaavveezznnee

““kkuurrsseevvee”” zzaa nnoossiiooccee pprraavvoossuuddnniihh ffuunnkkcciijjaa uu SSrrbbiijjii


stru~nosti edukatora, veoma je diskutabilan na~in rada“akademije” koja }e sprovoditi dva oblika obuke: ““po~etnuobuku”” i ““stalnu obuku””. Pri tom, obuku }e morati da poha-|aju sudijski i tuìla~ki pomo}nici i pripravnici. A{to se ti~e obuke sudskog i tuìla~kog osobqa koje oba-vqa administrativne poslove, ona je dobrovoqna, ali samoukoliko “posebnim zakonom nije odre|eno druga~ije”.

Predlog zakona propisuje da “kursayije” nakon poha|a-wa “akademije”sti~u pravo da se na|u na ““rang listi””, a ran-girawe }e se izvr{iti prema dobijenoj “zavr{noj oceni”.Po{tuju}i redosled sa ove rang liste, Visoki savet sudstvai Dràvno ve}e tuìlaca, trebalo bi da Narodnoj skup-{tini predlaù imena kandidata za nosioce pravosudnihfunkcija u Srbiji.

Sve }e to narod platiti...

Postavqa se pitawe ko }e finansirati i kontrolisatirad Akademije? Predlaga~ zakona, odnosno ministar Sne-àna Malovi} i Vlada Srbije, u obrazloèwu su istaklida za sprovo|ewe zakona u 2009. godini “nisu potrebna do-datna finansijska sredstva u buyetu Republike Srbije”. Sobzirom da se stupawe zakona na snagu o~ekuje u decembru2009. godine, a wegova primena “u punom kapacitetu” tek od2010. godine, logi~no je da sredstva nisu potrebna, jer }etzv. Pravosudna akademija biti pravni sledbenik ““Pravo-sudnog centra Srbije””. Ovde je re~ o organizaciji “za obukui stru~no usavr{avawe” koju su jo{ 2001. godine zajedni~-ki osnovali Ministarstvo pravde i Dru{tvo sudija Srbi-je, a za ~ije funkcionisawe je vladaju}i reìm, iz buyeta za2009. godinu, obezbedio nepoznatu sumu novca. Pri tom, ovaorganizacija je logistu~ku i finansijsku podr{ku dobija-la od Saveta Evrope, OEBS-a, Ameri~kog udruèwa prav-nika, francuske i norve{ke ambasade u Beogradu, kanadskevlade i Ameri~ke agencije za me|unarodnu pomo} (USAID).

Dakle, koliko }e Srbiju i wene gra|ane ko{tati funk-cionisawe budu}e “akademije”, kako u 2010. godini, tako i unarednim godinama, nije poznato. Poznato je da sada{wiPravosudni centar Srbije ima oko 20-ak zaposlenih i kan-

celarije u Beogradu, Novom Sadu i Ni{u. Za sada postojenajave da }e “akademija” osim u ova tri grada, funkcionisa-ti i u Kragujevcu, {to }e i te kako ko{tati buyet Republi-ke Srbije. Pored materijalnih tro{kova za redovno funk-cionisawe, tzv. Pravosudna akademija }e imati enormnovelike izdatke i to za neto i bruto plate, honorare, kao idnevnice za zaposlene predava~e i mentore. Predlogom za-kona se ~ak predvi|a da }e korisnik po~etne “obuke” mo}ida zasnuje radni odnos u “akademiji” na odre|eno vreme i da}e za vreme trajawa radnog odnosa imati platu u visini 70odsto od osnovne plate sudije osnovnog suda””. O visini ovih“naknada” i “naknada” koje }e dobijati ~lanovi Program-skog odbora, odlu~iva}e iskqu~ivo Upravni odbor “akade-mije”. Niko ìvi ne zna kolika }e biti plata direktoraovog konglomerata, a {to se ti~e naknada za rad ~lanova ipredsednika Upravnog odbora, ona }e iznositi ““3300 odsto odosnovne plate sudije vi{eg suda””.

Izvan parlamentarne kontrole

Najlogi~nije pitawe koje se na kraju moè postaviti, je-ste pitawe ko }e kontrolisati budu}u Pravosudnu akade-miju? Izvesno je da nijedan nadzorni odbor ne}e vr{itiunutra{wu kontrolu i to iz prostog razloga {to je takavorgan izostavqen iz spornog predloga zakona! Samo jepredvi|eno da }e eksternu kontrolu nad zakonito{}u rada“akademije” vr{iti nadle`no Ministarstvo pravde. Tako-|e, Upravni odbor }e godi{wi izve{taj o radu “akademije”morati da dostavqa na adrese Visokog saveta sudstva, Dr-àvnog ve}a tuìlaca i Vlade Srbije. A, kako stvari sto-je, Narodna skup{tina, kao najvi{i stub zakonodavne vla-sti i najvi{i “dom” narodne suverenosti, ne}e imati uvidu rad ove “reìmske {kole”.

Dakle, sporni konglomerat }e ostati van parlamentar-ne kontrole, zahvaquju}i ~emu }e se “uspe{no” realizova-ti politi~ki i ideolo{ki ciqevi zapadnih mentora i iz-vr{ne vlasti u Srbiji, odnosno grupe qudi koji su ga usta-novili. Ako se samo ima u vidu da je Slobodan Homen ((DS))kao jedan od vo|a NVO ““Otpor”” pro{ao sve kurseve i obu-ke koji su ga preporu~ili za funkciju dràvnog sekretarau Ministarstvu pravde, onda se moè naslutiti ciq i zna-~aj obuka i kurseva kroz koje }e, bez ikakvog uvida Narodneskup{tine, pro}i srpske sudije i tuìoci.


Akademizacija

UUz pre}utnu podr{ku Ministarstva prosvete Republi-ke Srbije, odnosno reìma Borisa Tadi}a, nevladinaorganizacija AJZAK fond (““ISAC fund””) je nedavno

raspisala javni konkurs za srpske |ake pod nazivom ““Sa-znajte {ta je NATO u Pragu i Briselu””. Tako }e grupa od10 selektovanih sredwo{kolaca biti u prilici da “na is-pirawu mozga” provede dva dana u Briselu i tri dana u Pra-gu. Konkurs za ovu “destinaciju” je bio otvoren do 12. okto-bra, dok je realizacija petodnevne “rekreativne nastave usedi{tu NATO pakta” planirana za period od 23. do 28. no-vembra 2009. godine. Na koji na~in }e AJZAK fond, kao ne-vladina organizacija, uspeti da opravda izostanke iz {ko-le (pet radnih dana) za desetoro |aka koji }e putovati na“NATO seminar”, nije poznato, ali takvo obe}awe je sa-stavni deo konkursa. Ukoliko se izvr{i pa`qiva analizauslova konkursa AJZAK fonda, lako se moè izvesti niz ite kako skandaloznih zakqu~aka.

NATO ““lovi”” mlade srpske mozgove!

Prvi i osnovni uslov koji organizator, AJZAK fond,name}e za u~e{}e na konkursu jeste da pretendent za puto-vawe mora da bude “u~enik tre}eg ili ~etvrtog razredasredwe {kole na teritoriji Republike Srbije”. Sa stano-vi{ta zdravog razuma ovaj uslov ukazuje na nekoliko veomava`nih ~iwenica. Prvo, re~ je o deci koja su jo{ uvek ma-loletna ili su tek postala punoletna, odnosno da imaju se-damnaest i osamnaest godina. Drugo, sa decom, odnosno saomladinom ovakvog uzrasta je najlak{e manipulisati u po-liti~ke svrhe. I tre}e, prilikom selekcije deset sredwo-{kalaca jasno je da }e organizatori voditi ra~una o wiho-vom mestu boravi{ta (stanovawa) pokazuju}i da postojièqa da budu}i NATO promoteri budu ravnopravno raspo-re|eni po celoj teritoriji Republike Srbije.

U uì izbor za “NATO seminar” u}i }e 15 |aka (kandi-data), od kojih }e 10 biti izabrano nakon obavqenog usme-nog intervjua u AJZAK fondu. Ostaje enigma ko je zapravo“organizator” i iz kojih stranih fondova se finansiraovaj “NATO seminar”. Daqe, organizator navodi da }e pri-likom “odabira u~enika” uzeti u obzir: uspeh u {koli (vr-lo dobar ili odli~an); znawe engleskog jezika; dodatne ak-tivnosti (diplome, nagrade, priznawa ili sertifikate od

{estog razreda osnovne {kole do danas) i kvalitet i sadr-àj pisanog rada (eseja). [ta nam to govori?

Brisel i NATO “love” odli~ne |ake koji su u dru{tve-nom ìvotu ve} posle svoje desete godine ìvota pokazalizavidne rezultate, a koji }e pri tom u svom eseju otvorenopoèleti da Srbija bude ~lan NATO. Tema samog eseja per-fidno nije istaknuta u javnom konkursu, ve} je nevidqivimslovima na engleskom jeziku zaba{urena na kraju prijavnogformulara za u~e{}e na konkursu, koji se moè na}i nazvani~nom veb sajtu AJZAK fonda. Tako |ak koji pretendu-je da poseti NATO u Briselu, mora sa 500-600 re~i da napi-{e esej tako {to }e odgovoriti na pitawe: ““Po va{em mi-{qewu, kakve su prednosti ili nedostaci pristupawa Sr-bije NATO-u?”” Da skandal bude jo{ ve}i, u prijavnom for-mularu stoji i napomena: “Ocena kvaliteta i sadràja pi-sanog rada je jedan od glavnih kriterijuma uspe{nosti nakonkursu. Rad mora da sadrì uvod, razradu i zakqu~ak”.Dakle, jasno je da organizator i “ispipava” mi{qewe sred-wo{kolca koje }e eventualno ugostiti u Briselu, a kasni-je i angaòvati na “terenu”.


NATO obuka

AgenturaAgenturaopasnih nameraopasnih namera

[[ttaa ssee kkrriijjee uu ppoozzaaddiinnii vvrrbboovvaawwaa ||aakkaa oodd ssttrraannee AAJJZZAAKK ffoonnddaa??

•• Vrbovawe i regrutovawe mladih ““lavova”” koji bi u skorijoj budu}nosti, me|u tek punoletnimvr{wacima, trebalo da uzmu aktivno u~e{}e u lobirawu za {to ““mek{u”” i brù integracijuSrbije u NATO, samo je jedna od aktivnosti koje u Beogradu sprovodi AJZAK fond. Tu su i pro-jekti ““Pra}ewe rusko-srpskih odnosa”” i organizovawe tzv. ““[kole reforme sektora bezbedno-sti u Srbiji””.

•• Rukovodstvo AJZAK fonda je, pre wegovog osnivawa, prodefilovalo kroz Institut G17,stranku G17 plus, kao i najvi{e funkcije u Ministarstvu odbrane, Vladi Srbije i Skup{ti-ni Srbije

[ta se vaqa iza brda?

Koji su ciqevi jednog ovakvog “projekta”, na najplasti~-niji primer u konkursu otkrivaju qudi iz AJZAK fonda.Prvi ciq je taj da “dovedu mlade qude iz Srbije u neposre-dan kontakt sa jednom od najva`nijih vojno-politi~kih in-stitucija na svetu, daju}i im opse`no obja{wewe {ta jeNATO i kako funkcioni{e”. Drugi ciq je “demistifiko-vati NATO i ulogu koju igra u dana{wem svetu”. I tre}iciq je “pruìti informaciju kako i za{to je neka zemqa,poput Republike ̂ e{ke, postala ~lan NATO, {ta je mora-la da u~ini da bi postala ~lanica i koje su pozitivne i ne-gativne posledice ~lanstva”.

Sva tri ciqa nam govore da je re~ o klasi~nom “NATOseminaru” kroz koji }e pro}i srpski |aci, a koji je “progra-miran”tako da kroz afirmaciju “NATO vrednosti”prome-ni svest mladih qudi i natera ih da iz se}awa izbri{u1999. godinu. Agresor traì da se zaboravi stradawe 2.500nevinih civila, me|u kojima je bilo 89 dece, kao i rawava-we 12.500 nevinih qudi. Dakle, na{u omladinu treba da“ugosti” onaj isti NATO koji je na SR Jugoslaviju, tokom78 dana agresije, izvr{io 2300 vazdu{nih udara ga|aju}i 955objekata {irom zemqe. To zna~i da srpski |aci treba da za-borave da je NATO sa 1.150 borbenih aviona lansirao bli-zu 420.000 projektila ukupne mase 22.000 tona, od ~ega je lan-sirano 37.000 kasetnih bombi sa 350.000 kasetnih potpro-jektila tzv. “bombica”. Ovi podaci sigurno ne}e biti pre-zentovani gostima iz Srbije, jer je ciq posete Briseluusmeren iskqu~ivo na pripremu skora{we integracije Sr-bije u NATO

Odgovor na pitawe za{to }e na{a deca ba{ u ovom tre-nutku posetiti glavni {tab NATO-a, gde }e ih sa~ekatipredavawe i prezentacija o funkcionisawu ove organiza-cije, daje sam organizator. Naime, qudi iz AJZAK fondasmatraju da je idealan trenutak za sprovo|ewe spornog pro-jekta jer od decembra 2006. godine, kada je na{a dràva for-malno postala ~lan Partnerstva za mir “desile su se bitnepromena u srpskoj spoqnoj politici, koje su kao posledicuimale i smawen nivo u~e{}a Srbije u programu Partner-stvo za mir”. Dakle, ovaj prqavi posao se realizuje pod

“firmom” Partnerstvo za mir, ali je sasvim jasno da se we-gova su{tina iskqu~ivo vezuje za pripremu ulaska Srbijeu NATO zbog ~ega je neophodno obezbediti {to ve}u podr-{ku srpske omladine.

U AJZAK fondu otvoreno poru~uju da “u trenutku kadasu mnogi susedi Srbije ne samo ~lanovi Partnerstva zamir, ve} i punopravni ~lanovi NATO, va`no je nastavitisa debatom da li Srbija treba da postane punopravni ~lanNATO i da li bi to bio pozitivan ili negativan korak zaSrbiju”.

AJZAK fond uvodi Srbiju u NATO

Za{to je ba{ AJZAK fond u Beogradu preuzeo na sebeposao sprovo|ewa konkursa i selektovawa |aka koji }e bi-ti poslati na “NATO seminar”? Odgovor je krajwe jedno-stavan ukoliko se objasni kakva i ~ija agentura je zapravoCentar za me|unarodne i bezbednosne poslove, poznatijikao AJZAK fond (“ISAC fund”). Naime, iako je u dràvniregistar upisan kao “nezavisan, neprofitan i nevladinfond”, ova organizacija je specifi~na po mnogo ~emu.

Prvo, iako je AJZAK fond nastao tek 2006. godine, we-gova prete~a je Centar za prou~avawe odbrane i bezbedno-sti, koji je bio osnovan 2002. godine u okviru ~uvenog In-stituta G17. Drugo, ciqevi rada AJZAK fonda se, izme|uostalog, ogledaju u tome da “doprinese transformaciji srp-skog dru{tva na wegovom putu ka integraciji u EU i NA-TO”, kao i da “obu~i sada{we i budu}e tvorce politika iizvr{ioce politika”. Tre}e, usluge koje pruà i instru-mente koje u svom delovawu koristi AJZAK fond, ogleda-ju se prvenstveno u “obrazovawu i obuci ({kole, seminari,radionice, predavawa po pozivu i dr.)”. Pored toga, ova ne-vladina organizacija “istraùje i objavquje”, sprovodi“prilago|ene ciqne projekte”, “podiè nivo javne svesti(konferencije, okrugli stolovi, panel diskusije, doga|ajii dr.)”, izra|uje “politi~ke analize, preporuke i predloge”i bavi se “javnim zagovarawem (lobirawem), politi~kimsavetovawem (konsaltingom) i paralelnom diplomatijom(Second Track Diplomacy)”.

Ono {to posebno “bode o~i” jeste ~iwenica da na zva-ni~nom veb sajtu AJZAK fonda stoji da ta institucija ““do-prinosi i sluì preobraàju Srbije na putu ka ~lanstvu uEU i evroatlantskim institucijama””. Pri tom, iz preci-zno definisanih programskih ciqeva pomenute nevladineorganizacije proisti~e da, kada se kaè “Evroatlantskeinstitucije”, prvenstveno se misli na NATO. Dakle, jasnoje da ova agentura treba da pripremi javno mewewe u Srbi-ji za {to bezbolniji ulazak Srbije u NATO. To ujedno i je-ste pre}utna politika aktuelne Vlade Srbije u kojoj kaopremijer figurira Mirko Cvetkovi} (DS), a sve konce “vu-~e” Boris Tadi} (DS). Bez obzira na to {to je Narodnaskup{tina Republike Srbije, u decembru 2007. godine,usvojila Dekleraciju o vojnoj neutralnosti Srbije, sistemodbrane na{e dràve, kojim rukovodi ministar Dragan[utanovac (DS), svakim danom sve je bliì NATO alijan-si.

Razumqivo je da zbog straha od gubitka glasova u bira~-kom telu, Demokratska stranka i ministar [utanovac nesmeju lobisti~ke NATO aktivnosti da realizuju iz zvani~-nih dràvnih organa i institucija. U tu svrhu koristi senevladin sektor, a {to je direktno u emisiji “Kaìprst”na radiju “B92”, 7. aprila 2009. godine, potvrdio i ministar[utanovac. Na pitawe novinarke: ““[ta mi treba da uradi-mo u pogledu NATO-a?””, [utanovac je odgovorio: ““Vidite,stav ne defini{e samo vlada, stav o tome treba da defini-{u i nevladine organizacije i mediji, da se napravi jedna


NATO obuka

op{ta kampawa da li }emo mi i}i u pravcu integracija iline””. Dakle, u ovoj izjavi ministra [utanovca najboqe seprepoznaje uloga i legitimitet koju aktuelni reìm pru-à AJZAK fondu, kada je re~ o osmi{qavawu i sprovo|e-wu dràvne politike u srpskom dru{tvu prema NATO.Prema tome, moè se re}i da je putovawe srpskih |aka na“NATO seminar” samo jedan segment dràvne politike re-ìma Borisa Tadi}a koju “servisira” sektor nevladinihorganizacija.

[pijunaà na prvom mestu

Pored ciqeva zbog kojih je osnovan, na~ina na kojifunkcioni{e, projekata koje realizuje i qudi koje okupqa,apsolutno sve aktivnosti AJZAK fonda ukazuju na to da jere~ o svojevrsnoj zapadno-obave{tajnoj agenturi veoma opa-snih namera i pretenzija. S tim u vezi postoje dva veoma in-teresantna projekta koje je ova organizacija realizovala, akoji su i daqe u toku. Re~ je o projektima pod nazivom: ““Pra-}ewe rusko-srpskih odnosa”” i ““[kola reforme sektorabezbednosti u Srbiji””.

Iz prvog projekta sasvim jasno proizlazi da gazde u Bri-selu i Va{ingtonu na svom stolu ̀ ele da vide (operativne)periodi~ne izve{taje, analize i materijale koji prate svevidove dràvne saradwe na relaciji Rusija-Srbija i Srbi-ja-Rusija. Zbog toga je direktor ovog projekta u AJZAKfondu ~ovek sa “posebnim iskustvom”, izvesni @arko Pe-trovi}. Naime, re~ je o kadru koji je stekao iskustvo u Gru-ziji i Abhaziji, gde je bio angaòvan kao savetnik priOEBS-u i UN. Petrovi} je u Srbiji tako|e bio angaòvanna mnogobrojnim projektima koje su sprovodile “doma}e”nevladine organizacije uz mentorstvo i finansijsku podr-{ku stranih nevladinih organizacija.

[to se ti~e drugog projekta, on je sa stanovi{ta za{ti-te nacionalnog suvereniteta i bezbednosti i te kako pro-blemati~an po na{u dràvu, jer duboko zadire u wen sistemi slu`be bezbednosti. Koliko je ova aktivnost AJZAKfonda uzela maha najboqe svedo~i re~enica iz programatzv. “[kole reforme sektora bezbednosti u Srbiji”:“Predstoje}a {kola, petodnevni intenzivni obrazovniprogram za mlade lidere, profesionalce i slu`benike uoblasti bezbednosti, danas jo{ uvek ~ini jednu od najzna~aj-nijih obrazovnih inicijativa za reformu sektora bezbed-nosti u Srbiji”. Za polaznike sporne “{kole” AJZAKfond je ~ak raspisivao i konkurse za dodelu stipendija,{to samo potvr|uje koliko su mentori sa Zapada zaintere-sovani da investiraju u srpske talente koji su, na bilo kojina~in, direktno ili indirektno povezani sa na{im sekto-rom bezbednosti. Dakle, bez potrebe dodatnog poja{wewa,jasno je o ~emu je re~.

Agentura okupila G17 druìnu

Kada je re~ o kadrovima koje u svojim redovima okupqaAJZAK fond, radi se o ideolo{ki bliskim qudima kojibesprekorno slede put Va{ingtona, Brisela i evroatlant-skih integracija. Wihovo {kolovawe, odnosno usavr{ava-we u inostranstvu i “minuli rad” u skorijoj pro{losti, is-prepletani su kao paukova mreà.

Prvi “me|u jednakima” koji se nalazi na funkciji AJ-ZAK fonda, jeste ~uveni Pavle Jankovi}. U javnosti, Jan-kovi} je poznat po tome {to je u periodu od jula 2004. do kra-ja 2005. godine bio angaòvan u Ministarstvu odbraneSCG. Obavqao je funkciju pomo}nika ministra odbrane zapolitiku odbrane u vreme ministrovawa Prvoslava Davi-ni}a (G17 plus) i jedan je od glavnih zagovornika potpisi-vawa okupatorskog SOFA sporazuma. U resor odbrane do-

{ao je iz Skup{tine Srbije, gde je obavqao funkciju savet-nika za nacionalnu bezbednost predsednika Skup{tinePredraga Markovi}a (G17 plus). Pre toga, Pavle Jankovi}je karijeru izgradio u Institutu G17, gde je rukovodio Cen-trom za prou~avawe odbrane i bezbednosti. Srpski medijisu iznosili veoma interesantne podatke o Jankovi}u, da ni-je sluìo vojsku, da je sara|ivao sa Vilijamom Vokerom, kaoi to da u Ministarstvo odbrane nije doneo radnu kwiìcui londonsku diplomu. Najinteresantniji medijski natpis oJankovi}u jeste da je svojevremeno iz australijske ambasadeotpu{ten pod sumwom da je iz spomenute institucije izno-sio poverqiva dokumenta za potrebe engleske obave{tajneslu`be.

Pored ve} pomenutog @arka Petrovi}a, koji je zaduènza pra}ewe rusko-srpskih odnosa, od jula 2008. godine u ru-kovodstvu AJZAK fonda, kao “menayer projekata” sedi iizvesni Natan Albahari. Re~ je o mladom ~oveku koji je, uaprilu 2008. godine, stekao diplomu Fakulteta politi~kihnauka u Kanadi. Staìrao je u kabinetu predsednika Skup-{tine Srbije Predraga Markovi}a (G17 plus) u periodumaj-jun 2005. godine. Ina~e, Natan je sin pisca Davida Al-baharija koji je za vreme rata u biv{oj Jugoslaviji 1994. go-dine oti{ao u Kanadu. Generalni sekretar zaduèn za lo-gistiku, finansije i administraciju AJZAK fonda je Ni-kola Petrovi}, ~ovek koji je u periodu od 2003. do 2005. go-dine bio administrator Odbora za odbranu i bezbednostG17 plus. Petrovi} je pre toga radio u Institutu G17, a bioje i {ef kabineta Pavla Jankovi}a za vreme ministrovawaPrvoslava Davini}a. Presretan je vi{e puta od doma}ihslu`bi bezbednosti Srbije zbog sumwe da iz zgrade Mini-starstva odbrane iznosi poverqiva dokumenta.

I ~etvrti funkcioner AJZAK fonda je Milan Pajevi}koji predsedava “Me|unarodnim savetodavnim odborom”ove nevladine organizacije. Pajevi} je bio direktor In-stituta G17, a kasnije funkcioner stranke G17 plus. Poredtoga, obavqao je i funkciju glavnog savetnika za spoqnupolitiku Miroquba Labusa u Vladi SRJ i Vladi Srbije.Interesantno je da Savetodavni odbor AJZAK fonda oku-pqa 19 ~lanova, me|u kojima su zvu~na imena sa me|unarod-ne i doma}e politi~ke scene i qudi iz sektora nevladinihorganizacija. A {ta u osnovi radi ovaj fond najboqe govo-ri definicija koju su napisali sami qudi u AJZAKU: ““AJ-ZAK fond sluì kao resorsna baza za strane istraìva~ekoji sprovode istraìvawa na terenu, u vezi sa politi~-kim, bezbednosnim i ekonomskim procesima u Srbiji i {i-re u jugoisto~noj Evropi””.

R. V. S.


NATO obuka

PPeta neformalna konferencija ministara obrazova-wa zapadnog Balkana, pod pokroviteqstvom SavetaEvrope, odràna je 20. i 21. oktobra 2009. godine u Qu-

bqani. A kakav je “dil” postignut iza zatvorenih vrata ovekonferencije, javnosti je otkrio slovena~ki dnevnik “De-lo”. Naime, prema pisawu ovog dnevnika Slovenija }e po-stati “Meka za studije” i to za studente “iz dràva Balka-na: Albanije, BiH, Crne Gore, Hrvatske, Kosova, Makedo-nije i Srbije”. “Delo” pi{e da “od 2011. godine u Sloveni-ji vi{e ne}e biti naplate {kolarine za pomenuti krug dr-àva” ukoliko po~ne da vaì nedavni dogovor ministaraobrazovawa ~iji je inicijator bio slovena~ki ministarGregor Golobi~. Dogovor podrazumeva da bi po principureciprociteta besplatno studirali i slovena~ki studentiu tim zemqama, izme|u ostalog u Sarajevu i Beogradu.

Povodom ovog neformalnog dogovora, niko od predstav-nika vlasti u Srbiji se za sada nije izja{wavao. S jednestrane, aktuelni reìm besplatno {kolovawe nije obezbe-dio na{im studentima, dràvqanima Srbije, a s druge stra-ne besplatne studije u Srbiji bi}e omogu}ene gra|animaSlovenije!? Da apsurd bude ve}i, umesto da koncept strate-{kog planirawa nacionalne politike visokog obrazova-wa, u svojoj osnovi, sadrì mehanizme kojima se spre~avatzv. “odliv mozgova” i podsti~e studirawe i profesional-ni rad u Srbiji, reìm Borisa Tadi}a radi suprotno.Stranci dobijaju gratis studije u Srbiji, a Srbi po gratisstudije moraju da odlaze u Sloveniju! Interesovawe }e bi-ti veliko po{to su {kolarine u Srbiji enormne, mnogo ve-}e nego u ostalim zemqama u regionu. Primera radi, studi-je elektrotehnike u Qubqani ko{taju 918 evra, {kolarinana farmaceutskom fakultetu iznosi 512 evra, dok su studi-je medicine besplatne. S druge strane, {kolarina na elek-trotehni~kom fakultetu u Srbiji iznosi 1.620 evra, na me-dicinskom 1.250 a na farmaceutskom fakultetu 1.300 evra.Pomenuta analiza u odnosu na neke druge zemqe u okruè-wu je jo{ nepovoqnija po srpske studente.

Ovo je samo jedan primer u nizu primera koji potvr|ujuda se potpuno opravdano moè konstatovati da reìm u Sr-biji, svojom prakti~nom politikom, u kontinuitetu od2000. godine, studentsku populaciju podsti~e na odlazak izzemqe u inostranstvo! Ako se samo pogleda posledwi izve-{taj Svetskog ekonomskog foruma, Srbija je po “odlivu mo-zgova” na neslavnom (pretposledwem), 132. mestu u svetu!Zbog ~ega je to tako? Prvo, zbog drakonskih cena {kolari-na i tro{kova celokupnog studirawa na dràvnim fakul-tetima u Srbiji, a da struktura tih tro{kova uop{te nijepoznata studentima i javnosti. Drugo, implementacija tzv.“Bolowske dekleracije” je doìvela pravi fijasko u na-{em sistemu visokog obrazovawa, ali reìm to ne ̀ eli daprizna, niti ~ini bilo {ta da se {teta od “bolowskog pro-cesa” sanira. Tre}e, podsticaj dràve u pogledu stipendijaje mizeran. I ~etvrto, mogu}nost zapo{qavawa nakon zavr-{etka studija gotovo da ne postoji.

Zbog toga “neformalni dogovor” iz Qubqane (“Srbi uQubqanu gratis, a Slovenci u Beograd gratis”) nije ni{ta

drugo nego jo{ jedna poruka o na~inu na koji reìm BorisaTadi}a “brine” o poloàju studentske populacije.

R. V. S.


Odliv mozgova

StudentiStudentibeè iz Srbijebeè iz Srbije

PPrraakkttii~~nnaa ppoolliittiikkaa ““ssoocciijjaallnnoo ooddggoovvoorrnnee”” VVllaaddee SSrrbbiijjee

Kako kancelarija Borisa Tadi}a diskrimini{e studente?!

Da za Narodnu kancelariju predsednika Borisa Ta-di}a (DS) postoje studenti prvog i drugog reda uSrbiji, pokazao je konkurs iz aprila meseca ove go-dine. Naime, tada je ova institucija u saradwi sa““Unidea fondacijom”” i ““Unikredit bankom”” spro-vela konkurs za dodelu 40 stipendija u vrednosti odpo 2.000 evra. Me|utim, na ovom konkursu (projekat:““1000 mladih lidera””), mogli su da u~estvuju samostudenti sa privatnih i dràvnih fakulteta ~ijeje sedi{te u Beogradu. Postavqawem ovakvog kon-kursnog uslova, studenti iz Subotice, Novog Sada,Ni{a, Kragujevca i drugih univerzitetskih centa-ra u Srbiji u potpunosti su bili diskriminisani!Prema obja{wewu direktorke Narodne kancela-rije Tatjane Pa{i} (DS), ciqna grupa ““Unideafondacije”” su tom prilikom bili samo beogradskistudenti!

KKada, ispred Srpske radikalne stranke, Dragan Todo-rovi} iza|e u javnost sa tvrdwom da reìm u Srbiji,u jeku ekonomske krize i uveliko najavqene “raciona-

lizacije” dràvne uprave i daqe zapo{qava slu`benike ifunkcionere, izvesno je da postoje dokazi koji o tome sve-do~e. Najboqi dokaz jesu podaci na zvani~nom veb sajtuSlu`be za upravqawe kadrovima Vlade Republike Srbije.Analizom javno dostupnih podataka izvodi se zakqu~ak daje ova vladina slu`ba, u periodu od 1. januara do 23. oktobra2009. godine, raspisala, odnosno oglasila konkurse za pri-jem ukupno 413 ““radnika””. Re~ je o radnim mestima za prijem318 slu`benika i 95 funkcionera. Dakle, ~itava jedna ar-mija birokrata od referenata, inspektora, {efova, pa svedo na~elnika, direktora, savetnika, pomo}nika i zamenikaministara. Na spisku poslodavaca na ovim konkursima na-laze se skoro sva ministarstva, ali i direkcije, zavodi, se-kretarijati, uprave (...).

Zapo{qavawe 413 qudi u 2009. godini od strane reìmaBorisa Tadi}a, imalo je ciq da se uhlebe kadrovi, ~lanovii aktivisti vladaju}ih stranaka i to pre nego {to se zva-

ni~no krene u najavqenu “racionalizaciju” dràvnog apa-rata. îwenica je da su konkursi raspisani pre usvajawa“instrumenata” za “racionalizaciju”, odnosno pre stupawana snagu novih propisa: Zakona o odre|ivawu maksimalnogbroja zaposlenih u republi~koj administraciji i Zakona oodre|ivawu maksimalnog broja zaposlenih u lokalnoj ad-ministraciji. Prvi predlog zakona je u skup{tinsku pro-ceduru “u{ao” 12. oktobra, a drugi predlog zakona 22. okto-bra. Prvi predlog zakona bi trebalo da posluì kao “pod-loga” za otpu{tawe ukupno 2.784 radnika, kako bi repu-bli~ka administracija u 2009. godini brojala “skromnih”28.400 zaposlenih. [to se ti~e drugog predloga zakona, wi-me }e, navodno, od ukupno 37.789 zaposlenih u lokalnoj ad-ministraciji, biti izvr{ena “se~a” 5.648 radnika u 110 op-{tina.

Foteqa umesto penzije

Da pre izrade finalnih planova “racionalizacije” isamog ~ina otpu{tawa treba zaposliti iskqu~ivo partij-ski podobne persone, pored Slu`be za upravqawe kadrovi-


Uhlebqewe

Sprdwa bez granicaSprdwa bez granica““RRaacciioonnaalliizzaacciijjaa”” kkrroozz ppaarrttiijjsskkoo zzaappoo{{qqaavvaawwee

•• Kako teku ““pripreme” za sprovo|ewe najavqenog ““smawewa” broja zaposlenih u dràvnoj i lo-kalnoj administraciji potvr|uje ~iwenica da je od po~etka 2009. godine reìm zaposlio 413slu`benika i funkcionera. Primer konkursa za zapo{qavawe u Narodnoj skup{tini, najbo-qe ilustruje zamajavawe gra|ana Srbije od strane reìma Borisa Tadi}a

ma Vlade Srbije, potvrdio je i primer Skup{tine Srbije.O tome je za skup{tinskom govornicom, 22. oktobra, javno-sti pa`wu skrenuo {ef poslani~ke grupe Srpske radikal-ne stranke Dragan Todorovi}, iznose}i veoma interesant-na saznawa do kojih je do{ao. Naime, on je ukazao na konkursiz “Politike” koji je tog dana objavila Skup{tina Srbije,a koji se ti~e zapo{qavawa na radno mesto: “Pomo}nik se-kretara-rukovodilac Sektora za organizacione i admini-strativne poslove”.

– Oglas je raspisan za ~oveka koji ve} radi u Skup{tiniRepublike Srbije. Dodu{e, radi na odre|eno vreme kao sa-vetnik sekretara, iako po sistematizaciji ne ispuwava od-re|ene uslove, odnosno nije pravnik, otkrio je Todorovi}.

Prema Todorovi}evim re~ima, “doti~ni radnik ima 63godine i radio je u Skup{tini SRJ u vreme dok je Mi}uno-vi} bio wen predsednik. Stalni radni odnos je prekinuo uzpodizawe otpremnine od oko 30.000 evra, {to mu svakakonije prepreka da trenutno radi na “odre|eno vreme”. Dastvar bude gora, “gospodin” }e posle konkursa verovatnoponovo zasnovati stalni radni odnos, bez obzira {to mu dopenzionisawa formalno fali samo dve godine ìvota.

““Minuli rad”” kao preporuka

Kako je poslanicima i javnosti objasnio Dragan Todo-rovi}, sporni “gospodin” za koga je raspisan konkurs po-znat je i po svom “minulom radu” u Skup{tini SRJ. Odre-|ene ~iwenice govore da je bio angaòvan oko poslova nauvo|ewu novog elektronskog sistema za glasawe koji posla-nici danas koriste. Ina~e, tada je, prema nalazu Buyetskeinspekcije Ministarstva finansija (od 14. 9. 2004. godine),tender vredan blizu 100 miliona dinara bio name{ten, paje posao dodeqen firmi koja je ponudila skupqu cenu.

– Taj i takav ~ovek treba da do|e na ovo, ve} unapred pri-premqeno radno mesto koje ste otvorili i koje omogu}avada se ar~e pare gra|ana Srbije, poru~io je nadle`nima uSkup{tini Dragan Todorovi}.

Todorovi} je izrazio sumwu da se sporni “gospodin” i uovom skup{tinskom sazivu bavi poslovima na isti na~inkao {to je to radio i u prethodnom sazivu. Jer, sude}i poopisu radnog mesta na koje }e biti primqen, budu}i “po-mo}nik sekretara” izme|u ostalog: “(...) u~estvuje u izradipojedina~nih finansijskih planova odeqewa, a sa rukovo-diocem sektora za finansijsko-materijalne poslove u izra-

di finansijskog plana Narodne skup{tine na godi{wemnivou, stara se o zakonitom i ekonomi~nom raspolagawusredstvima buyeta namewenim za rad Narodne skup{tine(...)”. Dakle, kada je re~ o skup{tinskim finansijama, “go-spodin” se izuzetno dokazao i oprobao u ovom poslu, a {tonajboqe ilustruje jedan od interesantnih primera me{eta-rewa.

– U wegovo vreme naru~en je i pla}en softver za ambu-lantu i frizerski salon. Da li vi verujete u ovo? Softverza ambulantu i frizerski salon? Gospo|o predsednice, dali postoji frizerski salon u Skup{tini Republike Srbi-je? Nema ga. Ali, on je nas o{i{ao, odnosno gra|ane Srbi-je, o{i{ao i obrijao i to na suvo, zakqu~io je Todorovi}.

Obja{wewe predsednice Skup{tine Slavice \uki}Dejanovi} na izlagawe Dragana Todorovi}a bilo je da jekonkurs raspisan “nakon odluke Administrativnog odbo-ra”, da “sama procedura izbora tek predstoji” i to }e radi-ti “nadle`ne komisije”. Dakle, ovakav konkurs i ovakvo ob-ja{wewe samo potvr|uje kako se reìm Borisa Tadi}a {e-ga~i sa gra|anima Srbije. Me|utim, potvr|uje i to da su-{tinski od “racionalizacije” broja zaposlenih u dràv-nom aparatu zapravo nema ni{ta.

R. V. S.


Uhlebqewe

““Racionalizacija”” u Turisti~koj organizaciji SrbijeDok Vlada Srbije uveliko najavquje ““racionalizaciju”” tro{kova poslovawa i smawewe broja zaposle-

nih, u Turisti~koj organizaciji Srbije (TOS) vlada potpuni java{luk. Prema tvrdwama Dragana Todoro-vi}a, direktorka TOS-a Gordana Plamenac na funkciju zamenika direktora postavila je Vesnu Vecu Rado-savqevi} iz G17 plus, iako ova funkcija u TOS-u nije sistematizovana. ““Mese~na plata Gordane Plamenaciznosi 150.000 dinara, plata zamenice direktora, ina~e ne postoji takvo radno mesto, ali to nije razlog da sene plati, i to po{teno, 130.000 dinara, dok plata pomo}nika direktora, Biqane [ujice, iznosi 120.000 dina-ra. Istovremeno, direktorka Plamenac za otpu{tawe radnika u TOS-u priprema one zaposlene ~iji su me-se~ni li~ni dohoci izme|u 27.000 i 35.000 dinara””, kaè Dragan Todorovi}.

Obja{wavaju}i mahinacije u Turisti~koj organizaciji Srbije Todorovi} isti~e da je direktorka Gor-dana Plamenac, vojnika koji je ““na odsluèwu civilnog vojnog roka u jednom od domova zdravqa u Beogradu,a koji je zaposlen u TOS-u, slala bez odobrewa Ministarstva odbrane u inostranstvo na sajmove u Torinu ijo{ neke gradove Zapadne Evrope. ““Pored toga, direktor Gordana Plamenac je sa ro|akom spornog vojnikasklopila fiktivni ugovor o radu na odre|eno vreme, tako da mu je omogu}ila redovno primawe li~nog dohot-ka, iako je na odsluèwu vojnog roka””, rekao je Todorovi}. Prema wegovim re~ima, prethodno sedi{te TOS-a, koje je od Vlade dobijeno na besplatno kori{}ewe, bilo je u zgradi SIV-a, a sada se nalazi u objektu ““Sla-vija banke”” u ste~aju u îka Qubinoj ulici broj 8. ““Tako TOS pla}a zakupninu od oko milion dinara, dok jeadaptacija kancelarija na ovoj lokaciji ko{tala oko 34 miliona dinara””, otkriva Todorovi}.

KKako doìveti vlast koja je spremna da sud-binu nekoliko hiqada qudi smesti na sve-ga nekoliko strana papira, ne{to mawe

~lanova zakona i sve to nazove stvarawem efikasne dràv-ne administracije, ali i smawewem javne potro{we. Kakvolicemerje? [ta jo{ treba da progutamo, koliko jo{ ù~iili ~emera pa da vlast shvati da je preterala.

Uveravaju nas u potrebu smawewa dràvne i lokalne ad-ministracije upravo oni koji su administraciju i napravi-li neefikasnom, nepodno{qivom za buyet i poreske obve-znike. Ali, nije licemerju kraj tu... Oni danas to ne rade za-to {to su shvatili da su pogre{ili, {to su spremni da gre-{ku priznaju i isprave, ili zato {to ih javni interes ruko-vodi. Ne!!! To od wih traì MMF. Ako to ne urade, nemakredita, nema novca kojim }e se krpiti buyetske rupe odno-sno deficit.

U razgovore sa MMF-om Vlada Srbije je mogla da u|e sadva aspekta. Da razgovara o pove}awu prihodne stranebuyeta ili da razgovara o smawewu rashodne strane buyeta.Ispunili su na{a o~ekivawa i izabrali su ovo drugo.

Naravno, kada je re~ o pove}awu prihodne stranebuyeta od predstavnika dràve se o~ekuje odgovornost,zrelost i politi~ka mudrost. Jer, ne moète tu da svede-te pri~u samo na pove}awe poreskih stopa. Morate da vo-dite ra~una o rokovima naplate poreza, o op{toj likvid-nosti, o modusima za smawewa sive ekonomije, o promenistrukture izvoza, o ko zna jo{ koliko ekonomskih para-metara koji uti~u na stabilizaciju prihodne strane jav-nih finansija.

Ali, kada je re~ o izboru vlade Mirka Cvetkovi}a, ras-hodne strane javnih finansija i wenom smawewu, pokazalisu da su kratke pameti ali i nesagledivog politi~kog egoi-zma. Sve to preto~ili su u zakone kojima }e smawiti brojzaposlenih u dràvnoj i lokalnoj administraciji i pred-


Vladine bahanalije

Otpu{tawe nepodobnih,Otpu{tawe nepodobnih,recept za efikasnostrecept za efikasnost

KKrroojjeewwee ddrr`̀aavvnnee aaddmmiinniissttrraacciijjee ppoo `̀uuttiimm lliinniijjaammaa

PPii{{ee:: DDrraaggaann SStteevvaannoovvii}}

stavili to kao svoju prvu meru. Bilo bi lepo da su nam najpre rekli odakle sada tolika

administracija. Kada su na vlast do{li zatekli su svega8.000 qudi u woj. Devet godina kasnije, Srbija uquqkana usvoju evropsku bajku, saznaje da ima preko 30.000 qudi zapo-slenih samo u republi~koj administraciji. Kako, za{to izbog ~ega? [ta je Srbija dobila zauzvrat? Buyetski defi-cit, korupciju, neefikasnost, glavoboqe...

Koji su bili kriterijumi kada su primani ti qudi?Profesionalne vrednosti, stru~nost, znawe ili ne{todrugo? Znate i sami. Politi~ka podobnost, partijska pri-padnost, strana~ke zasluge itd. Jer, ako je neko lepio pla-kate Borisa Tadi}a, delio ùto-plave paketi}e, red je vaqdada mu se dràva oduì jednom agencijom, platom od 200.000dinara, vozilom i voza~em, skromnom reprezentacijom.

Sada taj broj, procenili su vladini stru~waci, mora dase smawi na 28.400. To je dobitna kombinacija. To je broj ko-ji }e Srbiji obezbediti administraciju po meri Evrope, pomeri Demokratske stranke i Borisa Tadi}a. Jedan se pro-blem postavqa pred Mirkovu vladu. Ko }e biti otpu{ten?Ko je ve}u {tetu naneo Srbiji na evropskom putu? Kafe ku-varice i ~ista~ice ili voza~i i kuriri. Svejedno je. Tu supo 20 ili 30 godina, a i svakog meseca nose ku}i po 16.000 di-nara. Dokle bre ti takvi da ko~e evropske perspektive Sr-

bije? Mirko }e to da razjuri i re{i problem svoje nesanice.Ali, nigde u zakonima ni re~i o agencijama, komisijama

i drugim regulatornim telima. O telima u kojima je leglokorupcije, kriminala i zloupotreba. [ta je sa javnim na-bavkama i tenderima, sa stvarnim rak ranama srpskogbuyeta.

U Skup{tini je, pre samo nekoliko meseci, usvojen Za-kon o buyetskom sistemu. Predstavnici vlade su ga promo-visali potrebom za stvarawem konsolidovanog buyeta. Za-{to? Zato {to je to bio model, kako je govorila ministarfinansija Diana Dragutinovi}, da se kona~no uspostavikontrola tokova novca kod buyetskih korisnika poputagencija i komisija. Pre nekoliko nedeqa, opet gospo|aDragutinovi} kuka, ne zna gde je 130 milijardi dinarabuyetskih sredstava. Najavquju, ponovo }e mewati zakon.

Odgovor je jasan, pare su pokradene u tenderima, javnimnabavkama, bahatim provizijama, jednostavno u rasipni-{tvu.

Predvi|aju da odgovornima za sprovo|ewe ovog zakonadaju rok od 30 dana, od dana stupawa na snagu ovih zakona, daocene zaposlene i na osnovu tih ocena otpuste neodgovornei nesavesne radnike. Mogu u svojim odlukama da se koristei ocenama svojih radnika u prethodne dve godine. A mi pi-tamo {to su ~ekali toliko dugo da sankcion{u neradnikei nesavesne. Ko }e nadoknaditi {tetu koju su naneli dràv-nim organima. Naravno, niko. Oni su ~eda reìma, Boriso-vi klinci, za{ti}eni beli medvedi... I sad nas uveravajubi}e pravi~ni, realni i nepristrasni. Da, ali po le|ima~ista~ica, kafe kuvarica, voza~a itd...

I na kraju, {ta je sa rokovima predvi|enima u zakoni-ma? Kako uskladiti buyetski kalendar i rokove za izradusistematizacija koje predvi|aju zakoni? Na osnovu tih si-stematizacija ministarstva moraju da naprave svoje finan-sijske planove i ugrade ih u projekat buyeta za narednu go-dinu. Vlada jo{ ni rebalans nije uradila, a ne buyet za 2010.godinu (dodu{e jeste jedan primerak za potrebe MMF-a,ali to Skup{tine ne treba da se ti~e). Po svemu sude}i, bi-}e privremenog finansirawa, a svima nama {ta Bog da.


Vladine bahanalije

Po~etkom novembra 2009. godine, u Narodnojskup{tini Republike Srbije zapo~ela jerasprava o zakonima koji treba da reguli-

{u daqe zaduìvawe kod Svetske banke. Predstavnici vla-sti su tvrdili da su to povoqni krediti koji }e dovesti do“ubrzanog razvoja” Srbije. Navedeno je da je ~ak i biv{a so-cijalisti~ka Jugoslavija sara|ivala sa Svetskom bankom.Tako|e, ne{to ranije, u avgustu 2009. godine, Svetska bankaje “otpisala” 400 miliona evra duga takozvanog Kosova Re-publici Srbiji. Vlast je i ovo prikazala kao “dobronamer-ni” ustupak Svetske banke i kao argument za daqe zaduì-vawe kod ove me|unarodne finansijske organizacije. Ali,istorija odnosa izme|u Svetske banke, sa jedne strane, i Ju-goslavije i kasnije Srbije sa druge strane, ukazuje da su ne-ta~ne ovakve tvrdwe.

Jugoslavija je po~ela da sara|uje sa Svetskom bankom1949. godine, ta~nije, nakon raskida titoisti~kog reìmasa SSSR-om. Ipak, u periodu od 1949. do 1961. godine, Jugo-slavija je dobila samo tri kredita Svetske banke u iznosu

od 60,7 miliona dolara (sli~na situacija je bila i u vezi sakreditima MMF-a). Sa druge strane, Jugoslavija je u peri-odu od 1949. do 1961. godina dobila samo od SAD 2,5 (tada-{wih) milijardi dolara donacija.1) Tako|e, Jugoslaviji jeodobren i izuzetak, na osnovu ~lana 15 Statuta MMF, kojidozvoqava da se krediti uzimaju bez strogih uslova.

Posebno je interesantno {to tada SAD nisu dozvoqava-le Jugoslaviji da uzima velike kredite od Svetske banke.Na primer, kao {to to navodi ameri~ki ekspert za Jugosla-viju Lorejn Lis: “Administracija je dovela u pitawe zahtevJugoslavije za dobijawe zajmova od 200 miliona dolara odSvetske banke, izvozno-uvozne banke, i iz raznih privatnihbankarskih institucija zbog zabrinutosti da ona ne bi mo-gla da iza|e na kraj sa tolikom zaduèno{}u”.2) U perioduod 1949. do 1961, kada nije primewivala uslove MMF iSvetske banke, i kada od tih institucija nije uzimala zna-~ajne kredite, Jugoslavija je imala veliku stopu rasta indu-strijske proizvodwe od 14 odsto, kao i ukupnu stopu rastanacionalnog dohotka od 209 odsto i minimalnu nezaposle-nost. Dakle, tada{wi razvoj Jugoslavije se zasnivao na do-nacijama iz SAD, a ne na kreditima Svetske banke i bio je,


Svetski pqa~ka{i

Svetska bankaSvetska bankaprotiv Srbijeprotiv Srbije

PPii{{ee:: mmrr DDeejjaann MMiirroovvii}}

u su{tini, neka vrsta nagrade za politi~ku prevaru koju jeizveo Josip Broz Tito kada je iz ruskog bloka pre{ao u za-padni.

Nakon politi~kog sukoba sa SAD (ili, nakon me{awaJugoslavije u palestinsko-izraelski konflikt) 1961. godi-ne, Beograd je bio primoran od strane Va{ingtona da pri-mewuje uslove MMF i Svetske banke. Ta~nije, za Jugosla-viju prestaje da vaì izuzetak iz ~lana 15 Statuta MMF.Od tada prestaju ameri~ke donacije i po~iwe uzimawe ve-likih kredita od MMF i Svetske banke. Ubrzo nakon po-~etka novog ekonomskog procesa, jugoslovenska privredapo~iwe da propada. Na primer, novi petogodi{wi plan jemorao da bude napu{ten 1963, posle samo godinu i po danaod dono{ewa. Tro{kovi ìvota su porasli za 30 odsto.Broj nezaposlenih, koji je 1954. godine iznosio 26.420, 1964.godine dostiè nivo od 106.662 nezaposlenih, a 1969. godine159.115 nezaposlenih (bez obzira {to je samo u 1964. godiniemigriralo 1.000.000 qudi iz Jugoslavije).3) Jugoslovenskidinar je devalviran za 250 odsto, a spoqnotrgovinski defi-cit 1970. godine dostiè 958 miliona (tada{wih) dolara.

Zbog uzimawa kredita i primewivawa nepovoqnihuslova Svetske banke i MMF-a, od 1971. do 1980. godinespoqni dug Jugoslavije raste za 600 odsto i dostiè 18,8 mi-lijardi (tada{wih) dolara. Tako|e, u periodu od 1980. do1986. godine zapadni poverioci su naplatili 31, 2 milijar-di dolara, kamate i glavnice, od Jugoslavije. Ali, spoqnidug socijalisti~ke Jugoslavije se nije smawio, naprotiv,pove}ao se na 20, 5 milijardi dolara.4) Istovremeno, cenesu sko~ile za 7,6 puta u odnosu na 1976. godinu, nije bilo do-voqno benzina, ìvotnih namirnica, uvedeno je restrik-tivno kori{}ewe automobila, pove}ana je nezaposlenostiza nekoliko puta. Dakle, krediti i uslovi Svetske banke iMMF su fakti~ki uni{tili privredu i dru{tvo biv{eJugoslavije u periodu 1961-1986. U tom kontekstu, kao po-sledica raspadawa ekonomskog sistema biv{e Jugoslavije,rasplamsavaju se i me|unacionalni sukobi koji kona~no do-vode do gra|anskog rata 1991. godine.

Ipak, reìm u Srbiji nije izveo nikakvu pouku iz ova-kvog negativnog iskustva biv{e Jugoslavije u vezi sa Svet-skom bankom. Naprotiv, nakon 2000. godine nastavqa se za-duìvawe pod nepovoqnim uslovima i to kod Svetske ban-ke i MMF-a. Zato spoqni dug Srbije dostiè, 31. avgusta2009. (prema podacima Narodne banke Srbije), 21,7 milijar-di evra. Dakle, ekonomsko uni{tavawe srpske privrede idru{tva se de{ava skoro na isti na~in kao i u biv{oj Jugo-slaviji po~etkom osamdesetih godina. Na primer, samo u2010. Srbija }e morati da plati 3,5 milijarde evra poveri-ocima!

Me|utim, svi ti zastra{uju}i podaci nisu pokolebalivlasti u Beogradu u wihovoj ekonomskoj politici. Napro-tiv, 30. aprila 2009. godine, premijer Mirko Cvetkovi} iguverner Radovan Jela{i} upu}uju MMF-u neokolonijalnopismo o namerama. U pismu se Srbija obavezuje na takozva-no zamrzavawe plata u javnom sektoru i penzija u perioduod 2009. do 2010. godine (u su{tini, radi se o smawivawuplata i penzija, jer planirana inflacija u Srbiji je izme-|u 6-10 odsto), mawa davawa za zdravstvo i lokalnu samou-pravu, uskra}ivawe oko 450 miliona evra za funkcionisa-we dràve i prestanak daqeg zapo{qavawa u javnom sektoru.

Uvidev{i da srpske vlasti ne nameravaju da vode samo-stalnu ekonomsku politiku, Svetska banka prima, 2009. go-dine u svoje ~lanstvo i takozvano Kosovo. Da bi se prikrioovaj politi~ko-ekonomski skandal (ta~nije, ~iwenica da}e predstavnici Srbije sedeti zajedno sa predstavnicimatakozvanog Kosova u istoj sali na zasedawima Svetske ban-ke), Srbiji se otpisuje oko 400 miliona evra takozvanog ko-sovskog duga. Vlasti u Beogradu pristaju i na ove uslove,iako se radi o sumi koja ne ~ini ni 5 odsto rudnog bogatstvaKosova i Metohije (koje se procewuje na 13, 5 milijardievra).5)Ali, rukovodioci Svetske banke se nisu zaustavilisamo na tome. Oni, pored kr{ewa me|unarodnog prava iuni{tavawa srpske privrede, zdravstva i obrazovawa, zah-tevaju od Srbije da ispuni i nove uslove. Ti uslovi su novosmawivawe izdataka za zdravstvo i obrazovawe u iznosu odoko 300 miliona evra, smawivawe penzija koje su “suvi{evisoke”, jer je penzioni sistem u Srbiji navodno “suvi{evelikodu{an”, smawivawe broja zaposlenih u obrazovawu,zatvarawe bolnica u Srbiji, kao i pove}awe starosne gra-nice za odlazak u penziju.6)

Dakle, u su{tini, Svetska banka, u kojoj glavni uticajimaju SAD, danas traì od Srbije odricawe od Kosova, a uekonomskom smislu sasvim suprotno od onoga {to je smisaoameri~kog antikriznog programa od oko 800 milijardi do-lara. U SAD je o~uvano najvi{e radnih mesta upravo uobrazovawu, oko 325.000!7)

Me|utim, vlasti u Beogradu kao da ne razumeju, ili neèle da razumeju, {ta je prava su{tina ovakvih skandalo-znih i drskih uslova Svetske banke. Ta~nije, reìm se po-na{a kao da iza Svetske banke stoji nekakva humanitarnaorganizacija, kao {to je Crveni krst, a ne SAD, koje nema-ju nikakvih moralnih principa u svojoj ekonomskoj i spoq-noj politici. Ta~nije, osnovno na~elo koje pokre}e SAD uposledwih 60 godina, jeste na~elo izrabqivawa i uni{ta-vawa du`nika. Uostalom, i sam Alen Grinspen biv{i {efFederalnih rezervi SAD priznaje to u svojim memoarima:“Moralne iskqu~ivosti ne postoje, vrednosti i etika i na-~ini qudskog pona{awa odraz su kulture i kao takvi nisupodlo`ni logici. Toliko proizvoqno variraju da su izvandometa ozbiqnog razmi{qawa”.8) Vi{e je nego jasno svako-me ko ho}e da razume kako funkcioni{e Svetska banka kaoinstrument ekonomske politike SAD.


Svetski pqa~ka{i

Napomene:1) Lempi Y. “Jugoslavija kao istorija”, Dan graf, Beograd, 2004,

str. 247.2) Lis L. “Odràvawe Tita”, BMG, Beograd, 2004, str. 290.3) Prema podacima Saveznog zavoda za statistiku4) Jovovi} D. “Jugoslavija i Me|unarodni monetarni fond”,

“Ekonomika, Beograd, 1991, str 163-164.5) Prema proceni Rajnera Hengstmana, direktora takozvane ko-

sovske Direkcije za rudnike i minerale6) “Novosti”, 19. 8. 2009.7) Privredni pregled, 2. 11. 2009.8) Grinspen A. “Doba finansijske nestabilnosti, “Masmedia,

Zagreb, 2008. str. 37.

^̂etrnaestu godinu od zavr{etka rata i svogme|unarodnog priznawa kao jednog od dvaentiteta u Bosni i Hercegovini, Republi-

ka Srpska do~ekuje izloèna velikim pritiscima da pri-stane na sopstveno ukidawe.

Od vlasti u Bawaluci se traì da pristanu na su{tin-ske, do sada najve}e, izmene Dejtonskog sporazuma i UstavaBiH, koji su me|unarodnopravni garant wenog postojawa.

U posledwih mesec dana, na inicijativu SAD, u Saraje-vu je odràno vi{e sastanaka politi~kih lidera srpskog,hrvatskog i muslimanskog naroda, na kojima ameri~ki iza-slanici, uz asistenciju EU, poku{avaju da Milorada Dodi-

ka i wegove saradnike privole na ustavne promene koje biza posledicu imale ubrzano nestajawe Republike Srpske.

Poku{aji ukidawa Republike Srpske zamaskirani sutvrdwama da su u pitawu reforme koje su neophodne da biBiH nastavila zapo~ete evroatlantske integracije.

Od Srba se traì da u okviru tih reformi pristanu naformirawe jedinstvene policije BiH, na ukidawe entitet-skog glasawa i ukidawa prava veta u slu~aju ugroènostinacionalnih interesa.

U tom slu~aju muslimani i Hrvati bi dobili mogu}nostda sami upravqaju BiH, kao {to su to ~inili od 1992. do1995. godine, Republika Srpska bi ostala mrtvo slovo napapiru, a Srbi bi prakti~no postali nacionalna mawina,bez ikakve zna~ajnije mogu}nosti da u zajedni~kim organi-ma u Sarajevu, za{tite svoje nacionalne interese.


Dejton na stranputici

Punoletna slabijaPunoletna slabijanego na dan ro|ewanego na dan ro|ewa

OOssaammnnaaeesstt ggooddiinnaa RReeppuubblliikkee SSrrppsskkee ii 1144 ggooddiinnaa DDeejjttoonnsskkoogg ssppoorraazzuummaa

•• Zahvaquju}i pritiscima Zapada i svojim nedoraslim, na vlast i novac pohlepnim predstav-nicima, Srpska je od Dejtona do danas ostala bez himne, zastave, grba, novca, carine, vojske, oba-ve{tajne slu`be, pravosu|a, prava da daje dràvqanstvo, izdaje li~na dokumenta, registar-ske tablice na vozilima, odobrava investicije i –– Br~kog, ~ime je prekinuta na dva dela.

•• Sada brani su{tinu Dejtonskog sporazuma i svog postojawa –– entitetsko glasawe u Domu na-roda BiH

PPii{{ee:: DDuu{{aann MMaarrii}}

Na taj na~in, 14 godina posle rata, Hrvati i muslimaniostvarili bi ciqeve zbog kojih su u proqe}e 1992. godine ipo~eli rat u kojem je poginulo vi{e od 100 000 qudi.

Frawo Tu|man i Alija Izetbegovi} posthumno bi odne-li pobedu.

Svesni ~iwenice da bi to dovelo do nestanka Srpske,srpski politi~ari u BiH uporno odbijaju bilo kakav raz-govor o ukidawu entitetskog glasawa.

Milorad Dodik, koji je u premijersku fotequ prvi putzaseo uz podr{ku ameri~kih tenkova i dolara, preti da }eu slu~aju da se sa verbalnih pre|e na neke druge pritiske,raspisati referendum za progla{ewe nezavisnosti Repu-blike Srpske i weno pripajawa Srbiji.

– Uzeli su nam Republiku Srpsku Krajinu. Uzeli su namKosovo i Metohiju. U Hag smo poslali celo ratno rukovod-stvo Srbije, RSK i Republike Srpske. Izru~ili smo imSlobodana Milo{evi}a. Dali smo im Karayi}a. Sad ho}eda uzmu i Republiku Srpsku. Ne damo. Na to nikad ne}emopristati. Ako nema Republike Srpske, ne}e biti ni BiH –tvrdi Milorad Dodik.

Me|utim, sli~ne izjave Dodik i drugi srpski politi~a-ri iz Bawaluke davali su i proteklih godina, a za to vremeRepublika Srpska ostala je bez vi{e od polovine svojih

dejtonskih nadle`nosti.U me|uvremenu, ostalo su raskr~mili upravo oni {to su

se zakleli da }e ih sa~uvati – srpski politi~ari i wihovestranke, koji su imali premalo znawa i hrabrosti da ih pa-metnije i odlu~nije brane od nasrtaja tzv. me|unarodne za-jednice, predvo|ene SAD i NATO-om, i previ{e alavostiprema dràvnim funkcijama i lagodnom ìvotu koje su imone donosile.

Zvu~i neverovatno, ali ta~an broj nadle`nosti koje suuz srpsku saglasnost sa Bawaluke prenete na Sarajevo nezna ~ak ni Vlada Republike Srpske!? Naj~e{}e se operi{esa brojkom od “~etrdesetak”, mada ima onih koji tvrde da ihje vi{e od stotinu.

Taj podatak sam po sebi govori s koliko (ne)odgovorno-sti se politi~ari u Bawaluci odnose prema svojoj ustavnojobavezi da {tite interese srpskog naroda i RepublikuSrpsku. Suo~en sa ovom nepoznanicom, sada{wi premijerMilorad Dodik pro{le godine je naloìo svim ministar-stvima da, u okviru svojih resora, urade izve{taje o pravi-ma koja su imala u novembru 1995. godine, a danas ih nemaju.Indikativno je da se ni godinu dana kasnije ne zna ni da lije izve{taj zavr{en, ni kakvi su wegovi rezultati.

Ono {to se zna i bez tih izve{taja dovoqno je za zakqu-



Biv{a bra}a u frontu protiv srpskog naroda

Republika Srpska jedini prijateqSrbima u Sloveniji oduzimaju paso{e i dràvqanstva. Srbi u Hrvatskoj imaju status kakav ima divqa~ u

vreme lovostaja. Crnogorce koji odbijaju da se odreknu srpskog porekla reìm Mila \ukanovi}a sve vi{etretira kao marginalce. Od nekoliko stotina hiqada u Federaciji BiH Srba je ostalo samo dvadesetak hi-qada. U 527 nekada{wih etni~ki ~istih srpskih sela nema tragova ìvota.

Jedino gde Srbi imaju prava koja im pripadaju kao narodu je Republika Srpska. Upravo zato, muslimani iHrvati, uz podr{ku svojih ratnih saveznika SAD i NATO i nastoje da je ukinu.

~ak da su u 14 godina od zavr{etka rata i Dejtonskog spora-zuma srpski politi~ari udarni~ki pomagali muslimanima,Hrvatima i Zapadu da u miru ostvare svoje ratne ciqeveprotiv srpskog naroda. Neki zbog neznawa i nedoraslostida vode dràvne poslove, drugi zbog karijerizma, tre}izbog straha od ha{ke optu`nice, ~etvrti zbog novca, a ve-}ina wih zbog svega toga zajedno....

Zahvaquju}i wima, Srpska se pod pritiskom Zapada,oli~enog u tzv. visokom predstavniku, prvo odrekla dejton-skog prava da svojim gra|anima daje dràvqanstvo, ustupa-ju}i to centralnoj vlasti u Sarajevu. Nakon dràvqanstva,vlasti u Bawaluci i Palama odrekle su se i prava da izda-ju registarske tablice na vozilima i da odre|uju wihov iz-gled.

Srbi u BiH su potom ostali bez sopstvenog novca, pa jesrpski dinar zamenila takozvana, ne zna se ~ija, konverti-bilna marka.

Srpski politi~ari, pod patronatom reìma Borisa Ta-di}a, olako su pristali i na odricawe od autonomne pore-ske politike, tako da novac od poreza u Republici Srpskojsad ubira Uprava za indirektno oporezivawe u Sarajevu.

Pristajawem na jedinstven zakon o li~nim dokumenti-ma i putnim ispravama, Srbi su se odrekli svojih li~nihkarata , paso{a i saobra}ajnih dozvola.

Sporazumom iz Dejtona, Srpskoj su u nadle`nost pripa-li carina i za{tita sopstvene granice. Sada te poslove, uzsaglasnost Bawaluke, obavqa jedinstvena Dràvna grani~-na slu`ba sa sedi{tem u Sarajevu.

Ako RS bude ̀ elela da u budu}nosti pove}a broj teleko-munikacionih operatera, televizijskih ili radio-stanica,vi{e to ne}e, kao do pre nekoliko godina, mo}i u~initi sa-ma, bez saglasnosti hrvatskih i muslimanskih politi~ara.

Uz pomo} okupacionih guvernera, Bawaluka je Sarajevu“poklonila” i pravosu|e Republike Srpske, koje se utopi-lo u centralizovani “evropski pravni sistem BiH”.

Rezultat je slede}i: u BiH ne pro|e nijedan mesec bezpodizawa novih optu`nica i izricawa osu|uju}ih presudaprotiv Srba za po~iwene i izmi{qene ratne zlo~ine nadmuslimanima i, znatno re|e, Hrvatima. Ali zato jo{ uveknijedan musliman ili Hrvat nisu osu|eni za zlo~ine po~i-wene nad Srbima.

Bosansko pravosu|e jo{ uvek nije podiglo optu`nice niprotiv izvr{ilaca i naredbodavaca takvih zlo~ina kakvisu masakr na hiqade srpskih civila u Sarajevu, Podriwu,Sanskom Mostu, Mrkowi}u, Bosanskom Brodu i Kupresu,ubistvo vi{e desetina vojnika JNA u Dobrovoqa~koj uli-

ci u Sarajevu, lin~ tri stotine srpskih vojnika u “tuzlan-skoj koloni”.

Srpska se odrekla i dejtonskog prava da samostalno vr-{i privatizaciju svojih preduze}a i odobrava strane inve-sticije na svojoj teritoriji. Umesto wenih organa, te po-slove obavqa Konkurencijski savet BiH. Da bi prodala ne-ko svoje preduze}e Bawaluka mora da obezbedi dozvolu Sa-rajeva.

U nizu zdravom razumu neshvatqivih `rtava koje je Re-publika Srpska u~inila radi ja~awa unitarne Bosne i He-rcegovine, i sopstvenog slabqewa, gra|ane je najvi{e ogor-~ilo ukidawe obave{tajnih slu`bi i Vojske RepublikeSrpske.

Vojnici i oficiri Vojske Republike Srpske uterani suu iste jedinice, u iste spavaone, sa onima koji su koliko ju-~e ubijali ~lanove wihovih porodica, wihove kom{ije,{kolske drugove, pqa~kali i do temeqa razarali wihoveku}e i wihova sela..

Dok su srpski rodoqubi ginuli brane}i Nevesiwe, Gra-hovo, Zvornik, Bratunac, Doboj ...mali politi~ari i veli-ki kriminalci su na wihovoj krvi pravili politi~ke ka-rijere i privatne poslovne imperije. I zahvaquju}i takoste~enom uticaju, svih ovih 14 godina, zajedno sa SAD i Za-padom, igrali presudnu ulogu u formirawu ve}ine u Narod-noj skup{tini i Vladi Republike Srpske.

Samo takav parlament i takva vlada mogli su da prista-nu na ukidawe svih, policijskih, vojnih, i obave{tajnihslu`bi Republike Srpske i prenos wihovih ovla{}ewa nazajedni~ku muslimansko-srpsko-hrvatsku Obave{tajno bez-bednosnu agenciju i Dràvnu agenciju za istrage i za{titu( SIPA ).

Posle svih tih nerazumnih, neretko izdajni~kih, po Re-publiku Srpsku smrtonosnih ustupaka srpskih politi~arazapadno od Drine svojim ratnim neprijateqima muslima-nima, Hrvatima i wihovim tutorima iz Va{ingtona i Bri-sela, nije ~udo {to su ovi na kraju zatraìli da se Republi-ka Srpska odrekne i dva posledwa stuba svoje dràvnosti –policije i prava veta u zajedni~kim organima vlasti u Sa-rajevu.

Ukoliko potpi{u saglasnost i na te zahteve, Dodik iwegovi saradnici potpisali su smrtnu presudu Srpskoj, Re-publici ~ije je postojawe od ìvotnog zna~aja za Srbiju ibudu}nost srpskog naroda.



Da li je Srbija jo{ uvek garant Dejtonskog sporazuma ?

Beograd }uti

Kao jedan od wegovih potpisnika, Srbija je garant po{tovawa Dejtonskog mirovnog sporazuma, ustavnogure|ewa BiH i postojawa Republike Srpske.

I kao takva morala bi da bude nezaobilazan u~esnik razgovora o bilo kakvoj promeni ustavnog ure|ewaBiH. Uprkos tome i specijalnim vezama sa Republikom Srpskom, potpisivanim ~ak dva puta, Srbija ne u~e-stvuje u razgovorima o budu}nosti Bosne i Hercegovine. Niko je ne poziva.

Tako predstavnika Srbije nije bilo ni na posledwim razgovorima u Sarajevu. I to ne ~udi.Me|utim, ~udi da Srbija zbog toga ni ovaj put, kao ni ranije, nije Savetu bezbednosti UN i Savetu za im-

plementaciju mira u BiH uputila bar formalni protest .Takvim pona{awem, reìm u Beogradu slabi me|unarodnu poziciju Srbije, ali i Republike Srpske.Ni{ta mawe ne ~udi da Milorad Dodik, koji je veliki prijateq Borisa Tadi}a i sada{weg reìma u Be-

ogradu, pristaje da u~estvuje u razgovorima o izmenama ustavnog ure|ewa BiH i Dejtonskog mirovnog spora-zuma iako wima ne prisustvuju i predstavnici Srbije.

PPredsednik Demokratske stranke i Srbije Boris Ta-di} sopstvenim pona{awem jo{ jednom je, tokom pose-te predsednika Turske Abdulaha Gula, potvrdio isti-

nitost narodne izreke “Poturica gori od Tur~ina”. Tadi}se na sve na~ine potrudio da tokom boravka gosta iz MaleAzije brutalno ponizi gra|ane Srbije. Abdulaha Gula,predsednika zemqe koja je me|u prvima priznala nelegalnoprogla{enu nezavisnost Kosova i zemqe koja je 1999. godi-ne aktivno u~estvovala u bombardovawu SRJ, Tadi} je do~e-kao kao najboqeg prijateqa i saveznika Srbije.

Tadi}ev reìm do~ekao je Gula kao oslobodioca, a u we-govu ~ast “okitio” Beograd stotinama turskih zastava. Dvaprijateqa, Boris i Abdulah, saglasili su se danas da su dvedràve dostigle najvi{i nivo bilateralnih odnosa, i da sepred wima otvaraju nove perspektive za produbqivawe po-liti~ke i ekonomske saradwe. Tadi} je izjavio da “Srbijadanas ima najboqe odnose s Turskom u istoriji” predsta-vqaju}i tursko priznawe NATO dràve Kosovo kao spo-rednu stvar za interes Srbije.

– Neslagawe oko Kosova i Metohije ne sme da poremetina{e odnose i da doprinese wihovom uru{avawu – rekao jepredsednik Srbije dodaju}i da je mnogo va`nije {to se “dvedràve me|usobno podràvaju u procesu evropskih inte-gracija”. A {ta to moè da poremeti odnose sa drugom dr-àvom ako ne podràvawe separatista koji ru{e teritori-jalni integritet Srbije?

Najbliì saveznik [iptara

Turska je, ina~e, najve}i zagovornik nelegalne nezavi-snosti Kosova i Metohije i najbliì saveznik {iptarskevlade u borbi da Kosovo postane ~lanica Ujediwenih naci-ja. Aktivna podr{ka nezavisnosti NATO dràve Kosovood strane Turske upravo je zapo~ela u vreme kada je Tadi}evnovi prijateq Abdulah Gul bio na ~elu ministarstvaspoqnih poslova Turske

– Turska podràva re{ewe politi~kog statusa Kosovana osnovu demokratske voqe gra|ana, izjavio je Gul 11. ok-tobra 2005. tokom posete Pri{tini, gde je razgovarao sa

{iptarskim zvani~nicima na Kosovu. Gul je tada ocenio daKosovo ulazi u najva`niju fazu u svojoj istoriji, s ciqemda se realizuje voqa naroda.

Gul je tokom svoje posete Kosovu obi{ao i 350 turskihvojnika iz kontingenta NATO koji u~estvuju u okupacijiju`ne srpske pokrajine.

Turska je me|u prvih pet dràva koje su priznale nele-galno progla{enu nezavisnost Kosova. Turska je ve} 18. fe-bruara, dan posle nelegalnog progla{ewa nezavisnosti,najavila priznawe Kosova, a ve} 20. februara je tada{witurski ministar spoqnih poslova Ali Babayan predao pi-smo o priznawu na ruke ratnom zlo~incu Ha{imu Ta~iju.

– Republika Turska izraàva zadovoqstvo sadràjemdeklaracije o nezavisnosti koju je usvojio kosovski parla-


Otomanizacija Srbije

Tadi} goriTadi} goriod Tur~inaod Tur~ina

PPrreeddsseeddnniikk SSrrbbiijjee BBoorriiss TTaaddii}} ““ppooqquubbiioo ~~iizzmmuu”” pprreeddsseeddnniikkuu TTuurrsskkee

•• Turska podràva re{ewe politi~kog statusa Kosova na osnovu demokratske voqe gra|ana, iz-javio je turski predsednik Abdulah Gul 11. oktobra 2005 tokom posete Pri{tini. Tadi} je pakizjavio da ““Srbija danas ima najboqe odnose s Turskom u istoriji”” predstavqaju}i Tursko pri-znawe NATO dràve Kosovo kao sporednu stvar za interes Srbije

Ubijali Srbe 1999. godineTurska je aktivno u~estvovala u bombardovawu SRJ 1999. godine. Turska je dozvolila NATO––u kori{}e-

we svojih vazdu{nih baza za napade alijanse protiv Jugoslavije, kao i svojim F––16 lovcima da budu pratwaskvadronima bombardera. Zadwih dana su turski avioni direktno u~estvovali u bombardovawu i ubijawu srp-skih gra|ana, a Turska je obezbedila i nekoliko stotina vojnika za NATO kopnene misije.

ment i donosi odluku da prizna Republiku Kosovo. Turskase nada da }e nezavisnost Kosova oja~ati klimu sigurnostii poverewa izme|u zemaqa u regionu. Turska }e nastavitida doprinosi razvoju Kosova – izjavio je tom prilikom Ba-bayan.

Zvani~nicima Turske nije trebalo puno da pre|u sa re-~i na delo. Tako je nekoliko dana pre nego {to je postalaprivremena ~lanica Saveta bezbednosti Ujediwenih naci-ja, Turska obe}ala da }e se angaòvati kako bi Kosovo po-stalo ~lanica UN.

– @elimo da vidimo Kosovo kao ~lanicu UN. Ankarapodràva Kosovo u svim organizacijama me|u ~ijim je ~la-nicama – izjavio je {ef spoqnopoliti~ke komisije tur-skog parlamenta Murat Meryan.

U junu 2009. godine Turska je obe}ala ekonomsku pomo}tzv. vladi Kosova.

– Turska }e nastaviti da podràva Republiku Kosovokako na politi~kom tako i na ekonomskom aspektu. Turska}e nastaviti da bude glavni partner kosovske ekonomije.Republika Kosovo dobija}e neprestanu podr{ku i pomo}iz Turske – rekao je predsednik Skup{tine Republike Tur-ske Koksal Toptan.

[iptarima ukinuli vize

Pravi odnos Turske prema Srbiji i Srbima pokazuje i~iwenica da gra|ani Srbije moraju da pla}aju vize kada pu-tuju u ovu zemqu dok su one ukinute za gra|ane Kosova. Tur-ska je, po~etkom 2009. godine, ukinula vize za gra|ane Koso-va {to je obja{weno podr{kom kosovskoj nezavisnosti. Go-vore}i na sve~anoj sednici tzv. Skup{tine Kosova u Pri-{tini, tada{wi ministar inostranih poslova Turske AliBabayan kazao je “da }e zvani~na Ankara, kao i do sada, na-staviti da podràva Pri{tinu i ukinuti vize gra|animaKosova”.

– Suverenitet Kosova se ne moè dovesti u pitawe – re-kao je tada tuski ministar.

Istovremeno, gra|ani Srbije koji putuju u Tursku na le-tovawe prinu|eni su da i daqe pla}aju vize za Tursku. Iakose viza dobija za jedan dan, jasno je da Turci kao svoje save-znike na Balkanu doìvqavaju NATO dràvu Kosovo a neSrbiju uprkos udvorni~kom odnosu Tadi}a prema AbdulahuGulu.

Turske pretwe SrbijiSrpska radikalna stranka je u vi{e navrata upozorava-

la reìm u Srbiji na neprijateqski odnos Turske premaSrbiji, ali su upozorewa ostala bez reakcija. Potpredsed-

nik Srpske radikalne stranke Dragan Todorovi} nedavnoje u parlamentu Srbije zahtevao da Ministarstvo inostra-nih poslova Srbije reaguje na izjave novog ministra ino-stranih poslova Turske Ahmeta Dautoglua koje je dao to-kom posete Sarajevu, da je ciq turske politike uspon oto-manskog Balkana.

–@elimo novi balkanski region, utemeqen na politi~-kim vrednostima, ekonomskoj me|uzavisnosti, saradwi ikulturnoj harmoniji – to bi bio otomanski Balkan. Mi }e-mo obnoviti ovaj Balkan. Otomanska stole}a Balkana suuspe{na pri~a, pa sada je treba obnoviti – izjavio je Dauto-glu.

Naàlost, reakcija srpskog Ministarstva spoqnih po-slova na ove prete}e izjave je izostala, a Tadi} se Turskojna pretwama zahvalio sve~anim do~ekom Gula.

Qubiteq srbomrzaca

Boris Tadi} poznat je po druèwu i prijateqstvu sa ne-prijateqima i ubicama Srba. Wegova druèwa sa predsed-nikom Hrvatske Stjepanom Mesi}em, NATO zlo~incemHavijerom Solanom, navodno slu~ajni susret i rukovawe sa{iptarskim zlo~incem Agimom êkuom dobro su poznatigra|anima Srbije. Saradwa sa zemqama koje su bombardova-le SRJ ili priznale Kosovo postali su sastavni deo Tadi-}evih predsedni~kih aktivnosti. Posledwi u nizu jeste ido~ek Abdulaha Guglu ~ime je Tadi} dobre odnose sa Tur-skom stavio ispred teritorijalnog integriteta zemqe.

R. V. S.


Otomanizacija Srbije

Sa Enverom pre BorisaIna~e, u reìmskim medijima je pre}utano da se

Abdulah Gul, samo sedam dana pre susreta sa Tadi-}em, sastao u Ankari sa delegacijom tzv. Ustavnogsuda Kosova, koju je predvodio Enver Hasani. ̂ iwe-nica da je delegaciju tzv. Ustavnog suda primiopredsednik Turske, samo je jedan primer pa`we ko-ju Turska posve}uje svojim prijateqima iz tzv. NA-TO dràve Kosovo.

La`na slika: “Srbija jeste mala zemqa, ali drma”; “kqu-~ni faktor”...

Sve je konstrukcija; nigde ~iwenice. Mi stalno ̀ ivimood fikcije. Stalno traìmo nove konstrukcije, nezavisnood bilo kakve stvarnosti, bilo kakve realnosti. Nas to nezanima. Ovi na vlasti su tu da ne{to zamandrqaju i to }e daim pro|e”.

Zamandrqavaju ovde, ali da li }e to da im pro|e napo-qu? Poku{avaju.

Mada nisu ispuweni neki osnovni uslovi, Tadi}ev re-ìm }e do kraja godine predati kandidaturu za ~lanstvo uEvropskoj uniji. Time }e, kaù, biti stavqena ta~ka na ras-pravu kojim to putem Srbija ide.

Mir i stabilnost u regionu je preduslov za evropske in-tegracije. Sada je u jeku diplomatska ofanziva za unapre|e-we odnosa zemaqa na{eg regiona. I gle ~uda: Srbija se sta-vila u prve redove! I vi{e od toga, jer je Boris Tadi} po-ru~io:

“Srbija ima kqu~nu ulogu za stabilizaciju, sigurnost iprosperitet na Balkanu”!

Zanimqivo, takve poruke sada {aqe i Brisel, na ne{tomawe eksplicitan na~in i Va{ington, a tom horu se pri-druùju i susedi.

Abdulah Gul, predsednik Turske koja je me|u prvimapriznala “dràvu Kosovo”, rekao je dolaze}i nedavno u Be-ograd: “Svesni smo i razumemo osetqivost Srbije po pita-wu Kosova. Na{e priznavawe nezavisnosti Kosova – sa ~i-jim narodom imamo sna`ne veze, a ~ija je nezavisnost do{lakao rezultat dugotrajnog angaòvawa me|unarodne zajedni-ce – nije usmereno protiv Srbije”.

Posle tih re~i odao je priznawe predsedniku Srbije:“Po{tujem i delim strate{ku viziju Tadi}a o budu}nostibilateralnih odnosa i saradwe na{ih dveju zemaqa”.

Na kraju razgovora saop{teno je “da su odnosi Turske iSrbije na najvi{oj ta~ki u svojoj istoriji, i dostigli su ni-vo strate{kog partnerstva”.

Nazdravqe!Ali, ~emu to vodi? [ta se iza toga krije?Ako bismo u pomo} pozvali iskustvo, priseti}emo se, ne

ba{ sa zadovoqstvom, da je u vreme Dejtona, kada je trebalozaustaviti rat u Bosni, Milo{evi}, koji je do tada nosioepitet “balkanskog kasapina”, ozna~en kao “kqu~ni fak-tor na Balkanu”.

Srbi su u Dejtonu, znamo, naterani na bolne ustupke: od-rekli se Sarajeva, znatnog dela teritorije zapadne Bosne, aza Republiku Srpsku strate{ki va`no Br~ko dobilo jestatus distrikta, ~ime je RS prese~ena na dva dela.

Da li se Tadi}u, koji danas vedri i obla~i u Srbiji, ne-{to sli~no priprema? [ta treba da ustupi {to ve} nije, ada ne traì ne{to zauzvrat? O tome se ne govori, mada senaslu}uje da se ne{to iza brda vaqa. [ta bi to moglo biti?

Da li }e se, kao u slu~aju Euleksa, ~initi neki daqiustupci zadovoqewu voqe Zapada oko Kosova? Koliko }e


Srpsko trono j̀e

Pogaèno na~eloPogaèno na~eloreciprocitetareciprociteta

SSppooqqnnooppoolliittii~~kkii pprriioorriitteettii SSrrbbiijjee

•• Nova spoqna politika ima, kaù, podjednako va`na tri prioriteta, i to: evropske integra-cije, o~uvawe teritorijalne celovitosti i najboqe mogu}e odnose sa susedima. Kad se boqe raz-misli ovde na{to fali. Pogodili ste: nedostaje ““ali””. Dakle, ““ali vode}i ra~una o nacional-nim i dràvnim interesima Srbije””. Kako stvari stoje, naro~ito kod tre}eg prioriteta, to{to fali bode o~i. Tu ima mnogo magle. Nije jasno da li }e se primewivati na~ela reciproci-teta. U spoqnoj politici Srbije posle petoktobarskog pu~a taj princip je, prakti~no, i{~e-zao

se “statusom Vojvodine” namirivati ekspanzicionisti~kete`we Ma|arske ( a i Nema~ke)? Da li se prva poseta tur-skog predsednika, posle 23 godine, moè dovoditi u vezu sabudu}im razvojem situacije oko Sanyaka?...

O tome ili ne~em sli~nom svi }ute. A ne bi trebalo!Indikativno je {to “Tadi}evu spoqnopoliti~ku strategi-ju”, pored Ankare, hvale i u Zagrebu: “Ra{irio je svoj uti-caj po regiji... Mo`da bi i neki iz susedstva Srbije mogline{to iz toga nau~iti”.

Ali, zar Tadi} “svoj uticaj” nije {irio uzurpiraju}ipravo da se u ime srpskog naroda izviwava za zlo~ine nadHrvatima i muslimanima? Tako|e je naneo ogromnu {tetusrpskom narodu neadekvatnim reagovawem na drsko crno-gorsko priznawe NATO dràve Kosovo, kao ni makedon-sko.

[ta ako je Tadi} ve} dogovorio sa svojim gazdama za se-be neku funkciju kao Svilanovi}? Taj je, tako|e, uticaj uregiji {irio na {tetu Srbije (dao Prevlaku, i sl).

Na~ela reciprociteta

Nova spoqna politika Srbije, ~ije se formirawe vezu-je za dolazak Borisa Tadi}a na vlast, bazirana je, vele, na~etiri stuba: Evropska unija, SAD, Rusija i Kina, uz ja~a-we veza u regiji.

Ta nova spoqna politika ima, kaù, podjednako va`natri prioriteta, i to: evropske integracije, o~uvawe te-ritorijalne celovitosti i najboqe mogu}e odnose sa suse-dima.

Kad se boqe razmisli ovde na{to fali. Pogodili ste:nedostaje “ali”. Dakle, “ali vode}i ra~una o nacionalnimi dràvnim interesima Srbije”. Kako stvari stoje, naro-~ito kod tre}eg prioriteta, to {to fali bode o~i. Tu imamnogo magle.

Nije jasno da li }e se primewivati na~ela reciproci-teta.

U spoqnoj politici Srbije posle petoktobarskog pu~ataj princip je, prakti~no, i{~ezao.

Reciprocitet u spoqnoj politici je na~elo po kome sestranoj dràvi ne moè odrediti odre|ena povlasticabez odgovaraju}e povlastice ove dràve prvoj.

To je bitno posebno u dana{we vreme, kada se tako ~estomoè ~uti da u politici nema ni qubavi, ni prijateqstva,ve} da vladaju samo interesi.

Kakva je, s tim u vezi, situacija u na{em regionu?Posle oìvqavawa politi~kih komunikacija, u~esta-

lih bilateralnih i regionalnih sastanaka lidera – moglobi se zakqu~iti da se region trgao i krenuo u pozitivnomsmeru. Ali, tako je ako se gleda izdaleka. Izbliza stvarinisu ni pribli`no ruì~aste. Niti }e biti, i to iz ve} na-vedenog razloga odnosa prema reciprocitetu koji na ade-kvatan na~in nije stavqen u funkciju. Bez toga nema per-spektive.

Lov u mutnom

Drugim re~ima, bez reciprociteta nastavi}e se praksalova u mutnom u kojem je Srbija izvla~ila debqi kraj.

Dobro je ̀ iveti sa susedima u miru i harmoniji i, koli-ko je to mogu}e, me|usobno se pomagati. Svakako, u spoqno-politi~koj strategiji treba na tome nastojati, pa i insi-stirati na razvoju uzajamnih odnosa i ukupnoj regionalnojkomunikaciji i saradwi. To bi trebalo svima da bude u in-teresu. Ve}e je i trì{te.

Ali, Srbija je posle 2000. godine ~inila samo nerazum-ne i poniàvaju}e ustupke. Iz tih razloga, i na najmawe po-dizawe glasa iz Beograda, svaki na{ sused (izuzev Rumuna)

ska~e kao oparen! I ne samo to, nego im tzv. me|unarodnifaktori priska~u u pomo}.

Dakle, dosada{wa iskustva govore da tre}i prioritetspoqne politike, najboqi odnosi sa susedima, ne}e, po do-sada{wim uslovima, mo}i da se na pravi na~in realizuje.Moè ostati samo mrtvo slovo na papiru. Svakako, to bibila velika {teta. Jer, srpski narod u svojoj tradiciji imaèqu za iskrenim odnosima sa svima u svetu, {to se kaè –sve do Aqaske i Australije.

Ima osnova za skepticizam da za vreme Tadi}evog reì-ma, sve dok traje, Srbija ne}e ozbiqno da insistira na re-ciprocitetu. Ova vlast i nema, kako se pokazalo, voqe zato. Jeste, izbacili su neke ambasadore. Graknuli su sa ra-znih strana: “Sva|ate nas sa svetom”. Sad ih, bez obrazloè-wa, vra}aju.

“Pritisak je bio ogroman”, kaù kao opravdawe. Ozbiqna politika ne moè da se vodi kada nije nezavi-

sna.S tim u vezi, pogledajmo, recimo, srpsko-hrvatske odno-

se u oblasti ekonomije: Srbija se otvorila za hrvatske fir-me, dok se Hrvatska prema na{ima pona{a kao je .̀ U Srbi-ju je danas prodrlo vi{e od 200 hrvatskih firmi, tamo tekmawe od deset srpskih! Gde je tu reciprocitet? Nema ga.Niti je na vidiku.

Na{a vlada jeste apelovala na susedne zemqe da ne pri-znaju Kosovo, ali su ga one priznale, ~ak i Crna Gora. I puj-pike.

Da Republika Srpska ne blokira odluku, to bi u~inilai BiH.

Samo je Rumunija ~astan izuzetak. Da zakqu~imo: Niko ne moè da razume kako je, onda, Sr-

bija pre{la preko svega i, {tavi{e, promovi{e se u lide-ra regionalne saradwe? Ali, moè da zamisli da se iza sve-ga toga krije neki li~ni interes Borisa Tadi}a i wegovekamarile. Oni su za sebe rezervisali mesta u nekim me|u-narodnim institucijama...

R. V. S.


Srpsko trono j̀e

NNakon veoma uspe{ne posete predsednikaRuske Federacije Dmitrija Medvedeva Be-ogradu, 20. oktobra 2009, probriselska (an-

tiruska) propaganda u Srbiji je bila prinu|ena da promenina~in delovawa. U tom kontekstu, nakon uspe{ne poseteMedvedeva u prozapadnim medijima u Srbiji je napu{tena,o~igledno, neuspe{na propaganda koja se upotrebqava ne-koliko proteklih godina. Ta~nije, u okviru “starih” meto-da, tokom proteklih nekoliko godina, prozapadni mediji uSrbiji su poru~ivali srpskom narodu da je “Rusija na kole-nima” i da Srbija ne moè dobiti ekonomsku pomo} od Mo-skve. Tako|e, tvrdilo se da Ruska Federacija ne}e za{titi-ti Srbiju u Savetu bezbednosti Ujediwenih nacija kada do-|e do glasawa o Kosovu. Me|utim, ogromna ekonomska sna-ga Rusije i o~igledna energetska zavisnost Evropske unijeod Moskve, koja je demonstrirana tokom gasne krize2008/2009. godine, ali i principijelna odbrana Srbije odstrane Rusije u Savetu bezbednosti UN kada se radilo o Ko-sovu, u potpunosti su razotkrili fraze i propagandu koju sukoristili prozapadni mediji u Srbiji. Razmere neuspehaantiruske propagande u Srbiji pokazuje i ~iwenica da supremijer Putin i predsednik Medvedev, prema posledwemistraìvawu agencije “Politikum”, ubedqivo najpopular-niji strani politi~ari u Srbiji. Takva ogromna popular-nost Medvedeva se nije mogla sakriti ni tokom posete Sr-biji. Prilikom polagawa venaca na grobqu koje je posve}e-no poginulim crvenoarmejcima i srpskim partizanima, ko-ji su oslobodili Beograd 1944. godine, grupa proruskih pa-triota je uz uzvike “Srbija-Rusija” uspela ~ak da probijekordone milicije, iako su mere bezbednosti to najstroì-je zabrawivale.

Medvedev je nakon toga, zajedno sa predsednikom SrbijeTadi}em, prisustvovao potpisivawu vi{e ugovora izme|uRuske Federacija i Srbije, u ekonomskoj, humanitarnoj ikulturnoj sferi. Posebno je zna~ajno {to je dogovoreno iotvarawe baze ruskog Ministarstva za vanredne situacijeu gradu Ni{u. Sve ovo je morala da prenosi dràvna tele-vizija.

Zatim je u Narodnoj skup{tini Republike Srbije Dmi-trij Medvedev doìveo nezapam}ene ovacije (~ak i Slobo-dan Milo{evi}, koji je na po~etku svog predsedni~kog man-data bio najpopularniji srpski politi~ar u posledwih 50godina to nije doìveo1). Nakon ulaska Medvedeva u salu zasednice Narodne skup{tine, poslanici najve}e opozicio-ne partije, proruske Srpske radikalne stranke, ustali su ipo~eli da aplaudiraju. Na op{te iznena|ewe, tome su sespontano pridruìli i poslanici vladaju}e Demokratskestranke! Svi poslanici su vi{e puta ustajali i dugotraj-nim i jakim aplauzom pozdravqali Medvedeva, ~ak i posla-nici proameri~ke Liberalno-demokratske partije i po-

slanici ma|arskih partija. Medvedev je ~ak bio primoranda pokretom ruke zamoli poslanike da mu omogu}e da govo-ri, a koliko je pozitivno uzbu|ewe vladalo u sali Narodneskup{tine, pokazivala je i neuobi~ajena zbuwenost uveksmirene predsednice Narodne skup{tine, Slavice \uki}-Dejanovi}.

Sam govor Medvedeva je bio odmeren i jasan. Ruska Fede-racija se zalaè za novu globalnu bezbednost, za ostanakKosova u sastavu Srbije, daqu ekonomsku saradwu Srbije iRusije i osu|uje svaki poku{aj istorijskog revizionizma,posebno kada se radi o Drugom svetskom ratu. Takav govorMedvedeva je vi{e puta bio prekidan aplauzima.

Na koktelu odrànom u Narodnoj skup{tini posle go-vora, moglo se primetiti da je i Medvedev prijatno iznena-|en zbog takve tople i srda~ne dobrodo{lice. Ruski pred-sednik je ipak smireno, dostojanstveno i sa osmehom na li-cu, odgovarao na sva pitawa i molbe srpskih poslanika ko-ji su ga prosto okruìli u sve~anoj sali za prijeme.

Nakon posete Narodnoj skup{tini, predsednik Rusije jeposetio Srpsku pravoslavnu crkvu. U sedi{tu SPC, beo-gradskoj Patrijar{iji, Medvedevu je uru~eno odlikovaweSPC. I tamo je, tako|e, ruski predsednik do~ekan veomasrda~no.

Zatim je predsednik Ruske Federacije prisustvovao sve-~anoj akademiji u Sava centru, odrànoj povodom 65 godinaod oslobo|ewa Beograda. Sala Sava centra moè da primi4.000 qudi. Medvedev je ponovo doìveo velike ovacije. Ru-ski predsednik je dobio za svoj govor mnogo vi{e aplauzanego predsednik Srbije. Ova ~iwenica je jasno pokazala daje ruski predsednik popularniji od srpskog u Srbiji! Tog,20. oktobra 2009. godine, tu istinu niko nije mogao da sakri-je od miliona Srba koji su gledali preko televizije prenossve~ane akademije iz Sava centra. Ta istina je bila o~i-


Kuda ide Srbija

Popularnost Popularnost Rusije trn u okuRusije trn u oku

PPoosseettaa MMeeddvveeddeevvaa ii nnoovvaa pprroobbrriisseellsskkaa pprrooppaaggaannddaa uu SSrrbbiijjii

PPii{{ee:: mmrr DDeejjaann MMiirroovvii}}

gledno jasna i zapadnim ambasadorima koji su prisustvova-li sve~anoj akademiji u Sava centru.

Zato je, odmah nakon posete Medvedeva, u prozapadnimsrpskim medijima lansirana nova propaganda. Osnovnafraza je da Ruska Federacija, navodno, podràva ulazak Sr-bije u Evropsku uniju. U tom kontekstu i zbog zbuwivawasrpskog glasa~kog tela, citiran je samo jedan deo govorapredsednika Rusije odrànog u Narodnoj skup{tini Repu-blike Srbije, u kome Medvedev kaè da Ruska Federacijanije protiv ~lanstva Srbije u EU. Sa druge strane, pre}u-tan je drugi deo iste re~enice ruskog predsednika, iz kogaproizlazi da integracija u EU moè biti prihva}ena odstrane Moskve samo pod uslovom da se negativno ne “odra-àva na dobre odnose sa Rusijom i da ne nanosi {tetu me|u-sobnoj saradwi” (ina~e, celokupan govor predsednika Ru-ske Federacije nije u celosti objavqen u srpskim vode}immedijima).

U kontekstu sakrivawa istine o Ruskoj Federaciji iEU, uporno se pre}utkuje u srpskim medijima da }e odredbeSporazuma o stabilizaciji i pridruìvawu izme|u EU iSrbije, pre ili kasnije, dovesti do prestanka vaèwa ugo-vora o slobodnoj trgovini izme|u Ruske Federacije i Sr-bije. Tako|e, pre}utkuje se takozvana briselska perspekti-va kvazi-dràve Kosovo, ili brutalno nametawe misijeEuleks, {to je tako|e u suprotnosti sa zalagawem RuskeFederacije za ostanak Kosova i Metohije u Srbiji.

Zatim je, u prozapadnim medijima u Srbiji, prenesenopisawe ameri~ke agencije Stratfor, o tome da, navodno,baza ruskog M^S , ne}e imati za ciq pruàwe humanitar-ne pomo}i u regionu, ve} da je prava svrha ja~awe vojnog uti-caja Ruske Federacije u regionu. Nekoliko dana su raznianaliti~ari u srpskim medijima diskutovali povodom togteksta Stratfora.2)

Ipak, glavni udar probriselske i antiruske kampawe uSrbiji je usmeren na kredit od milijardu evra (1,4 milijar-de dolara) koji Ruska Federacija daje Srbiji. U prozapad-

nim medijima se povodom tog kredita neprestano objavqujutekstovi koji imaju ciq da prokaù taj dogovor. Prozapad-ni mediji stalno napadaju rusku delegaciju koja pregovara odetaqima kredita ugovorenog izme|u Medvedeva i Tadi}a.Na primer, povodom pregovora u Moskvi u vezi sa detaqi-ma kredita, objavquju se tekstovi pod naslovom “Bez dogo-vora o ruskom kreditu” (kao da dogovor dva predsednikauop{te ne postoji).3) Tako|e, isti oni mediji koji su, prenekoliko meseci, podràvali zaduìvawe Srbije pod ne-povoqnim uslovima kod Me|unarodnog monetarnog fondai Svetske banke, po~etkom novembra su objavili slede}etekstove: “Nemoralno novo zaduìvawe”, ili “Da li je Sr-bija (pre)zaduèna”, kao i “[ta zna~i biti prezaduèna ze-mqa”, ili su prenosili izjave jednog od glavnih krivica zazaduìvawe kod zapadnih poverilaca, guvernera Jela{i}a,koji se posle nekoliko godina svog mandata “setio” da upo-zori da se Srbija veoma brzo zaduùje.4)

Dakle, takozvana nova “probriselska” propaganda je,kao i stara, zasnovana na laìma i poluistinama. Ona seipak mewa i prilago|ava novim uslovima i zato je opasnija.

Sa druge strane, Ruska Federacija nudi milijardu evrakredita i investicija, izgradwu pruga i puteva, diplomat-sku pomo} u odbrani teritorijalne celovitosti Srbije iopstanka Republike Srpske, prolazak gasovoda kroz Srbiju.

Da li }e probriselska propaganda uspeti da sakrije ovuekonomsku istinu od srpskog naroda, kada ve} nije uspela daspre~i veliku popularnost ruskog predsednika i Rusije uSrbiji?


Kuda ide Srbija

Napomene:1) Milo{evi} je na prvim predsedni~kim izborima 1990. godine

postigao rekord u broju osvojenih glasova koji nikada nisu do-stigli ni Ko{tunica ni Tadi}.

2) NIN, 29. 10. 2009.3) “Blic”, 31. 10. 2009: za ̀ elezni~ku stanicu i prugu Prokop srp-

ska strana traì 200 miliona dolara, prugu Ni{ –Dimitrov-grad 100, prugu Vaqevo –Loznica 150 miliona dolara, autoputoko Beograda 170 miliona, put Beograd – â~ak 100 miliona, asrpska strana jo{ ne zna ta~no za {ta da traì ostatak. Pomi-wu se i pruga ka Crnoj Gori i putevi u Vojvodini, kao i pomo}buyetu od 200 miliona dolara.

4) “Politika”, 1. 11. 2009.

PPrilikom nedavne posete Beogradu, ruski predsednikMedvedev je pozvao Srbiju da se ukqu~i u proces stva-rawa nove evropske arhitekture bezbednosti. To je

izazvalo razli~ite komentare u na{oj javnosti, isto kao ipotpisivawe sporazuma o humanitarnom reagovawu u van-rednim situacijama, {to je protuma~eno kao nekakav tajniplan za stvarawe ruske vojne baze u Srbiji!

Razli~ita tuma~ewa onoga {to je Medvedev rekao, kao isporazuma koji je potpisan, rezultat su, s jedne strane, nepo-znavawa onoga o ~emu je ruski predsednik govorio i onoga{to je potpisano. S druge strane, radi se o poku{aju zbuwi-vawa javnosti od strane onih koji strate{ko partnerstvoSrbije i Rusije ne podràvaju i nastoje da ga {irewem po-luistina i dezinformacija oslabe a, istovremeno, pove}a-ju broj onih gra|ana Srbije koji ispred na{ih nacionalnihi dràvnih, stavqaju ameri~ke interese, spremni su da bes-pogovorno slede ameri~ku politiku i kad je ona direktnouperena protiv prosperiteta i bezbednosti Srbije i we-nih gra|ana.

Tokom obra}awa srpskim poslanicima, Medvedev je re-kao da Rusija ima “inicijativu da stvori nov sistem efika-snosti i bezbednosti, koji nije uperen ni protiv koga, ve}koji }e nas ujediniti nezavisno od blokova i ideologije.Bezbednost je nedeqiva i to je najva`nija pouka Drugogsvetskog rata i doga|aja iz 90-ih ove decenije. Do{lo je vre-me da poku{amo da promenimo me|unarodnu klimu, a povo-qan faktor je zaokret Amerike ka multilateralnoj diplo-matiji”. Ruski predsednik je prakti~no pozvao Srbiju da seprikqu~i {iroko prihva}enoj inicijativi Moskve.

Odmah su se, me|utim, pojavili dobro poznati proame-ri~ki i pronato “stru~waci”, politi~ari, novinari kojisu potpuno neta~no tvrdili da Medvedev nije konkretizo-vao svoju ideju, da se zapravo ne zna u {ta ho}e da uvu~e Sr-biju, da je ta inicijativa uperena protiv NATO-a, da }e nasudaqiti od EU, da ruski predsednik stavqa Srbiju pred iz-bor: Zapad (SAD i NATO) ili Rusija. Ti tendenciozni,zlonamerni i pogre{ni komentari, me|utim, nemaju nika-kvih dodirnih ta~aka s realno{}u. Pre nego {to detaqnoobrazloìmo ruski koncept nove evropske i globalne ar-hitekture bezbednosti, da}emo nekoliko napomena va`nihza razumevawe problema o kome govorimo.

Jedan od najzna~ajnijih problema s kojim je me|unarodnazajednica u{la u 21. vek, jeste potreba izgradwe novog glo-balnog sistema bezbednosti koji bi bio sposoban da efika-sno odgovori savremenim bezbednosnim izazovima, sa~uvasvetski mir i omogu}i nesmetan ekonomski prosperitet.Tragawe za takvim sistemom, koji je najva`niji stub novogmultipolarnog me|unarodnog poretka, uveliko je u toku,ali se odvija sa dosta problema i uz brojne prepreke.

Sistem me|unarodne bezbednosti koji po~iva na Ujedi-wenim nacijama i poveqi svetske organizacije, a koji jebio dominantan u drugoj polovini 20. veka, grubo je naru-{en i u~iwen neefikasnim upravo pona{awem pojedinih

sila koje u wemu imaju najve}u odgovornost za o~uvawe svet-skog mira, te mu je potrebna neodlo`na reforma i prila-go|avawe savremenoj realnosti. Evroatlantski sistem bez-bednosti, u ~ijem je sredi{tu prevazi|ena blokovska vojnama{inerija NATO, i pored upornih poku{aja da redefi-ni{e svoju ulogu, preìvi istorijske promene i nametne sekao globalni ~inilac novog bezbednosnog poretka je izlo-èn strukturalnoj unutra{woj krizi, nesposoban je da efi-kasno i trajno re{i kqu~ne bezbednosne izazove i pretvo-rio se u ~inilac me|unarodne destabilizacije. I wemu je,kao i Ujediwenim nacijama, preko potrebna sveobuhvatnareforma, mada bi za ~ove~anstvo bilo najboqe da se prese-li u istorijski muzej. Marginalizovana je, i u javnosti po-prili~no zaboravqena, Organizacija za evropsku bezbed-nost i saradwu (prvobitno KEBS), koja je zami{qena kaoevropski, odnosno regionalni sistem bezbednosti koji uskladu sa Ujediwenim nacijama i uz pomo} neevropske sile,


Bratski poklon

Nova arhitekturaNova arhitekturabezbednostibezbednosti

[[ttaa jjee MMeeddvveeddeevv ppoonnuuddiioo SSrrbbiijjii

Sjediwenih Ameri~kih Dràva, ne uspeva da odgovori na-meni i kaska za doga|ajima, pa je i woj, ukoliko ̀ eli da op-stane i deluje, neophodno prilago|avawe i reforma.

Naravno, u osnovi me|unarodne bezbednosti su rusko-ameri~ki odnosi, koji su postali neraskidivo vezani zaameri~ko-evropsko i rusko-evropsko strate{ko partner-stvo i za me|usobnu saradwu te dve zemqe sa novim svet-skim silama poput Kine, Indije i Brazila. Kona~no, nepo-vratno i nezaustavqivo stupawe multipolarnog poretkana globalnu me|unarodnu scenu toliko mewa bezbednosnuarhitekturu da je neodlo`na wena reorganizacija.

Iako je umawivawe ameri~kog globalnog uticaja i hege-monije i ubrzani silazak SAD sa svetskog trona, sa koga suposledwe dve decenije gospodarile svetom uz upotrebuenormne vojne sile, i narastawe vojne mo}i novih silapredvo|enih Rusijom i Kinom, te sve izraènije osamosta-qivawe Evropske unije od prekookeanskog “velikog bra-ta”, samo po sebi izazvalo zna~ajne promene u globalnoj bez-bednosnoj arhitekturi, neophodno je da se institucionali-zuje novi poredak za o~uvawe svetskog mira. Predvodniktog procesa je Rusija, a wegov glavni protivnik i ko~ni~arSAD, koje se gr~evito bore da zadrè stare pozicije koje jevreme pregazilo.

U osnovi novog sistemabezbednosti ne}e biti NATO

Da sada detaqnije pojasnimo kako Rusija vidi novu arhi-tekturu bezbednosti i {ta zapravo predlaè da se uradi dabi Evropa i svet bili bezbedniji no {to su do sada bili. Ru-sija je postepeno uobli~avala predlog novog konceptaevropske bezbednosti, ~ije su detaqe prezentovali prvoVladimir Putin a onda Dmitrij Medvedev.

Oni predlaù da se umesto atlantizma, koji je kao “jedi-ni princip sam sebe savladao”, radi na jedinstvu celogevroatlantskog prostora: od Vankuvera do Vladivostoka.“Umesto toga, sada u Evropi imamo”, kaè ruski predsed-nik Medvedev, “arhitekturu koja na sebi nosi otisak ideo-logije nasle|ene iz pro{losti. Jedinstvo Evrope spre~a-vaju strukture isprogramirane na reprodukciju blokovskepolitike. NATO nikako ne moè da postigne smisao svogpostojawa iako poku{avaju da ga na|u u globalizaciji mi-sije Alijanse, izme|u ostalog, i na {tetu nadle`nosti Uje-diwenih nacija, kao i na ra~un privla~ewa novih ~lanica.Ja nemam osnova da smatram da je sistem bezbednosti uEvropi univerzalan. [to se ti~e NATO-a, to nije odgova-raju}a institucija za re{avawe pitawa evropske bezbedno-sti”, isti~e ruski predsednik.

“Mi sada imamo niz problema koje bismo mogli da re{i-mo za pregovara~kim stolom, ne pribegavaju}i vojnom re-{ewu. Oni su prisutni u centru Evrope i nema garancije dane}e postati jo{ ve}i. Posebno je to vidqivo u svetlu od-luka u vezi sa nezavisno{}u Kosova”, kaè Medvedev i po-stavqa su{tinsko pitawe: “Da li je danas NATO instru-ment odràvawa evropske bezbednosti? Da li je on dovo-qan za re{avawe va`nih problema bezbednosti? Koliko javidim, odgovor je odre~an. Da nije tako, ne bi bilo proble-ma koje imamo danas”, zakqu~io je ruski predsednik.

Rusija predlaè da se izgradi nova arhitektura bezbed-nosti, u ~ijoj osnovi ne}e biti anahroni NATO, koji ne mo-è biti osnov za garanciju bezbednosti na ~itavom evrop-skom kontinentu, jer je prili~no zna~ajan broj zemaqa kojene u~estvuju u radu ove organizacije. “Danas mi imamo kom-pletan mehanizam evropske bezbednosti nasle|en iz vreme-na hladnog rata. Ti mehanizmi su pravqeni da bi se odrà-li suprotstavqeni sistemi – NATO i Var{avski ugovor

od prelaska iz hladnog rata u vru}i... Sasvim je o~iglednoda je zajedni~ka evropska bezbednost nedeqiva: ona se nemoè raspar~avati u blokove i unije. Za wu ne moè garan-tovati jedna zemqa ili jedna grupa zemaqa, upravo zato {toje ona bezbednost ~itavog evropskog kontinenta”, obja{wa-va Medvedev razloge zbog kojih NATO ne moè da budeosnov za garanciju bezbednosti ~itave Evrope.

“Budu}i svetski poredak direktno je vezan sa sudbinomEvrope i celog evroatlantskog regiona. Zna~i, i sudbinomsvih evropskih civilizacija. Problemi Evrope ne}e bitire{eni sve dok ne bude postignut wen identitet, organskojedinstvo svih wenih integralnih delova, ukqu~uju}i i Ru-sku Federaciju”, defini{e rusku poziciju Medvedev.

S obzirom da u NATO-u nije mnogo zemaqa, Rusija se za-laè da se pripremi op{ti sporazum za re{avawe evrop-skih problema u kome bi u~estvovale sve evropske zemqe,ne kao ~lanice odre|enih blokova, ve} kao suverene drà-ve. “To se ti~e svih nas, svih gra|ana Evrope”, kaè Medve-dev. “S obzirom da potpunu bezbednost u Evropi ne moguosigurati postoje}e organizacije, ukqu~uju}i NATO iOEBS, Rusija smatra da je za o~uvawe mira neophodan novihelsin{ki sporazum, koji bi potpisale sve evropske ze-mqe. To zna~i da treba razraditi pravno obavezuju}i ugo-vor evropske bezbednosti. Wegovi potpisnici mogle bi dabudu i organizacije koje postoje na evroatlantskom prosto-ru, ukqu~uju}i i NATO”. Rusija, dakle, umesto nove podeleEvrope koju sa sobom nosi {irewe NATO-a, wegove globa-lizacije i destabilizacije svetskog mira, predlaè jedin-stven – univerzalan – sistem evropske bezbednosti, ja~aweuloge UN i mirno re{avawe sporova. Ruski pogled na novuevropsku bezbednost uvaàva realnost, prioritet daje sa-radwi i ne iskqu~uje NATO, ali mu osporava ekskluziv-nost i dominantnu poziciju, tretiraju}i ga kao jedan od ele-menata mogu}eg novog sistema bezbednosti.

Potreba novog koncepta evropske bezbednosti proizla-zi iz realnosti da je zajedni~ka evropska bezbednost nede-


Bratski poklon

qiva. “Ona se ne moè raspar~avati u blokove ili unije. Zawu ne moè garantovati jedna zemqa ili grupa zemaqa,upravo zato {to je ona bezbednost ~itavog kontinenta”, ka-è ruski predsednik. NATO jeste najmo}nija vojna i poli-ti~ka organizacija u Evropi, priznaju Rusi, ali je blokov-ska organizacija koja ne moè biti osnov za garanciju bez-bednosti na ~itavom kontinentu jer je prili~no zna~ajanbroj zemaqa koje ne u~estvuju u radu NATO-a. Alijansa ne-ma univerzalni karakter, poru~uje ruski predsednik otpi-suju}i NATO kao jedinu budu}nost evropskog sistema bez-bednosti. Zato predlaè da se stvaraju “otvoreni sistemikolektivne bezbednosti, pre svega u Evropi, u severoisto~-noj Aziji, u Persijskom zalivu i na Bliskom istoku”.

Alijansa je proizvo|a~ destabilizacije i ratova

Ruski predsednik Medvedev je, septembra 2008, defini-sao rusku spoqnu politiku u pet saètih ta~aka, koje za-pravo predstavqaju neku vrstu definicije novog multipo-larnog svetskog poretka kome teì i ~ije stvarawe predvo-di Rusija. Prve dve ta~ke su, zapravo, u temequ nove arhi-tekture bezbednosti za koju se Moskva zalaè. Prvo: Rusi-ja priznaje primat fundamentalnih principa me|unarod-nog prava koje defini{e odnose izme|u civilizovanih na-roda. Drugo: svet treba da bude multipolaran. Jednopola-ran svet je neprihvatqiv. Dominacija je ne{to {to ne mo-èmo da dozvolimo. Ne moèmo da prihvatimo svetski po-redak u kome jedna zemqa donosi sve odluke, ~ak i ako je re~o ozbiqnoj i uticajnoj zemqi kao {to su SAD. Takav svetje nestabilan i prete mu sukobi.

Rusija je u vi{e navrata pozivala zapadne zemqe da raz-misle o potrebi nove arhitekture me|unarodne bezbedno-sti. Savremeni sistem me|unarodne bezbednosti je razbi-jen i pokazuje svoju apsolutnu nesposobnost, rekao je ruskipredsednik i poru~io da nema smisla vra}ati se u pro-{lost. “Mi smo doneli odluku. Uloga NATO u ratu u Gru-ziji pokazala je da je Alijansa nesposobna da osigura bez-bednost u Evropi, {to stvara potrebu za uspostavqawemnovog bezbednosnog mehanizma. Stvara se utisak da su Ali-jansi ponovo potrebne dràve frontovi, da bi dokazala daje potrebna u novim uslovima”, analizirao je Medvedev po-ziciju NATO-a sa nedvosmislenom porukom da je Alijansaprevazi|ena i da se umesto ~inioca stabilnosti pretvori-la u proizvo|a~a destabilizacije i ratova.

Da NATO ni u kom slu~aju ne moè da bude nosilac bez-bednosti u savremenoj me|unarodnoj zajednici, jer wegovapolitika po~iva na sili i nepo{tovawu me|unarodnogprava, Medvedev je bez ustezawa rekao i na sastanku elitnogkluba “Valdaj” u Moskvi. Novi sistem bezbednosti morabiti “u najmawu ruku takav da odgovara me|unarodnom pra-vu, a ne pravu ja~eg”. Sada{wi sistem bezbednosti “dovodido kapitalnih problema koji su, u najboqem slu~aju, pra}e-ni politi~kim sukobima, mewawem granica, a u najgorem supra}eni krvqu”, ocenio je Medvedev.

Nema dileme da je me|unarodnoj zajednici, pa i Ameri-kancima, jasno da je NATO prevazi|en i da ne moè bitinosilac savremenog evropskog i svetskog sistema bezbedno-sti. Odrìva je ocena da je NATO, zapravo, sam sebe pora-zio. Time {to se pretvorio u puko oru|e za realizacijuameri~kih ciqeva, {to je na najgrubqi na~in poni{tio va-è}i me|unarodni poredak i zadao teàk udarac Ujediwe-nim nacijama, {to je sebi dao za pravo da vojno interveni-{e bez odobrewa Saveta bezbednosti, da agresijom na me|u-narodno priznatu dràvu {titi teroriste i nasilnom se-cesijom prekraja wene me|unarodno priznate granice istvara la`nu dràvu pod svojim ki{obranom, {to umestoda gradi strate{ko partnerstvo sa Rusijom, bez koje je ne-mogu}e izgraditi evropsku bezbednost, èli da je okruìuvla~ewem Ukrajine i Gruzije u svoje redove, {to planirada instalira potpuno nepotreban antiraketni {tit, ~imebi zapo~eo novu trku u nuklearnom naoruàwu, {to mili-tarizuje Evropu i demokratska na~ela, na kojima ona po~i-va, pretvara u pravo ja~eg a silu stavqa iznad pregovora izakona. Mnogo je vremena potrebno da se nabroje svi argu-menti, ~iwenice i primeri koji nedvosmisleno pokazuju daje NATO prevazi|en, da nije nikakav ~inilac evropske isvetske bezbednosti, ve} da svojim delovawem opasno ugro-àva bezbednost i starog kontinenta i celog sveta i da je,zarad o~uvawa svetskog mira, neophodno izgraditi novi si-stem globalne bezbednosti u ~ijem sredi{tu ne bi bila si-la, odnosno NATO, ve} Ujediwene nacije.

Neophodna reforma Saveta bezbednosti

U osnovi novog sistema me|unarodne bezbednosti treba,po ruskom predlogu, da budu i daqe Ujediwene nacije aliprilago|ene novoj realnosti, koja se, pre svega, ogleda u iz-rastawu novih polova svetske mo}i. Da bi nove ekonomske,politi~ke i vojne sile, shodno svojoj narasloj mo}i, mogleda kapacitetno doprinesu kreirawu kolektivne me|una-rodne politike i izgradwi nove arhitekture bezbednostineophodno je, smatra Moskva, da wihov glas u Ujediwenimnacijama dobije ve}u teìnu. Zato je potrebna reforma Sa-veta bezbednosti, koji je najva`niji organ Ujediwenih na-cija za o~uvawe svetskog mira i koji je jedini ovla{}en danaredi i upotrebu sile protiv onih koji ugroàvaju me|u-narodnu bezbednost.


Bratski poklon

Rusija smatra da bi reformisani Savet bezbednostitrebalo da se pro{iri i ima oko 20 ~lanica. Svaka odlukao reformi bi trebalo da bude doneta uz podr{ku velike ve-}ine ~lanica, a ne samo dve tre}ine, upozorava Moskva,pla{e}i se da bi oni koji se najvi{e opiru demokratskojreformi svetske organizacije mogli da nametnu re{ewakoja bi u praksi obesmislila i relativizovala reformu.

Ruski zvani~nici, s druge strane, insistiraju da refor-ma ne bi smela da kr{i pravo veta za pet stalnih ~lanicaSaveta bezbednosti UN – SAD, Rusiju, Kinu, Veliku Bri-taniju i Francusku. To upozorewe je odgovor Rusije na izja-ve pojedinih ameri~kih zvani~nika da ne treba dozvolitida Rusija ili Kina u Savetu bezbednosti, kori{}ewem pra-va veta, blokiraju vojne akcije Zapada. Pojedini ameri~kipoliti~ari, poput biv{eg predsedni~kog kandidata Mekej-na, ~ak predlaù da se umesto Ujediwenih nacija stvori no-va organizacija, koja bi obuhvatila stotinak dràva, a u ko-joj ne bi bilo mesta za Rusiju i Kinu. Naravno, apsurdno jemisliti da je mogu}a izgradwa nove globalne bezbednosnearhitekture bez punog i ravnopravnog u~e{}a Rusije i Ki-ne u tom procesu i svaki takav poku{aj bi u samom po~etkubio osu|en na neuspeh. Te dve zemqe su toliko zna~ajne iimaju globalne kapacitete da je nemogu}e bilo {ta ozbiq-nije uraditi na me|unarodnom planu bez wihovog angaò-vawa.

Glavni razlog za reformu Saveta bezbednosti Rusija vi-di u ~iwenici da krize u svetu izbijaju brè nego {to me-|unarodna zajednica moè da deluje. Sada{wa forma Save-ta bezbednosti UN nastala je pre mnogo godina i mi{qeweda je potrebno pro{iriti to telo i pove}ati wegovu repre-zentativnost potpuno je opravdano, smatra Moskva, uz upo-zorewe da se reforma Saveta bezbednosti ne moè obavi-ti bez saglasnosti ili na {tetu Rusije i wenog poloàja usvetskoj organizaciji.

Kqu~ni razlog za reformu UN i Saveta bezbednosti jepromewena struktura savremene me|unarodne zajednice, ukojoj je do{lo do izrastawa novih sila koje traè svoje me-sto na globalnoj politi~koj sceni i bez ~ijeg se punoprav-nog angaòvawa ne mogu re{avati najva`niji svetski pro-blemi. Ako se èli o~uvawe svetskog mira i ekonomskiprosperitet, onda je ve} danas nerealno o~ekivati da je mo-gu}e odlu~ivati o budu}nosti Azije, na primer, bez aktiv-nog i presudnog uticaja recimo Indije, ili graditi latino-ameri~ku politiku bez vode}e uloge Brazila. Bez tih regi-onalnih supersila, a svetskih sila u narastawu, nijednasvetska organizacija ne}e mo}i da efikasno deluje na timpodru~jima koja su pod dominantnim uticajem upravo tihzemaqa kojima treba dati posebnu teìnu u svetskoj orga-nizaciji.

Da su regionalni sistemi bezbednosti neophodni oslon-ci za uspe{nu globalnu arhitekturu bezbednosti oli~enu uUjediwenim nacijama, nije sporno. Me|utim, uprkos zna~a-ju tih regionalnih sistema bezbednosti, oni nisu uspeli daiskoriste svoj puni kapacitet i daju o~ekivani doprinoso~uvawu globalne stabilnosti. To se, pre svega, odnosi natransatlantsku zajednicu i Organizaciju za evropsku bez-bednost i saradwu, koja je {iri okvir delovawa od NATO-a, i koja bi mogla da postane oslonac u delovawu Ujediwe-nih nacija na evropskom kontinentu. Ali, da bi uspela u to-me, Organizacija za evropsku bezbednost i saradwu, ~iji jetemeq postavqen 1975. godine, kada je potpisan Helsin{kifinalni akt, mora da se prilagodi novoj svetskoj zbiqi inapravi korak napred. Sa tri hiqade zaposlenih i 19 misi-ja na terenu, OEBS je najve}a regionalna bezbednosna orga-nizacija na svetu.

Decembra 2008, ministri spoqnih poslova 56 zemaqa~lanica OEBS-a na sastanku u glavnom gradu Finske, tamogde je sve i po~elo, svesni novonastale situacije zapo~elisu ozbiqne razgovore o budu}nosti evropske bezbednosti.Predsedavaju}i OEBS-a kaè: “Moramo da napravimo vi-dqiv napredak u promovisawu vrednosti demokratije, qud-skih prava i vladavine prava koji su stoèri na{e zajed-ni~ke bezbednosti. Moramo, tako|e, poja~ati saradwu me|uzemqama ~lanicama OEBS-a, naro~ito wen bezbednosniaspekt, koji ukqu~uje politi~ko-vojnu bezbednost i novebezbednosne izazove. Potrebno je odlu~no doprineti re{a-vawu nerazre{enih sukoba u zoni OEBS-ovog delovawa.Kriza u Gruziji dodatno nagla{ava hitnu potrebu za odr-ìvim re{ewima, ne samo u ovoj zemqi, ve} i u re{avawunapete situacije u Moldaviji i izme|u Jermenije i Azer-bejyana”. Predsedavaju}i Parlamentarne skup{tineOEBS-a je pozvao na ja~awe politi~kih reformi i stvara-we potencijala za novi ugovor o bezbednosti evroatlant-skog podru~ja.

Dakle, evropske ~lanice OEBS-a su svesne da je refor-ma te organizacije i weno prilago|avawe savremenim bez-bednosnim izazovima i novom multipolarnom svetskom po-retku neophodna da bi se stabilnost Evrope ne samo o~uva-la, ve} i unapredila, {to je najva`niji uslov za ekonomskiprosperitet i saradwu na starom kontinentu i wegovo su-{tinsko povezivawe sa ostatkom sveta. Reforma i ja~aweuloge OEBS-a u o~uvawu bezbednosti i mira je jedan od ele-menata ruskog koncepta nove arhitekture bezbednosti,{to zna~i da se stavovi evropskih ~lanica OEBS-a su-{tinski podudaraju s ruskim, a sve vi{e udaqavaju od ame-ri~kih.

Ruska strategija bezbednosti

Moskva je svoj koncept nove arhitekture bezbednostiozvani~ila maja 2009. kada je stupila na snagu nova Strate-gija nacionalne bezbednosti Ruske Federacije u kojoj su de-finisani najva`niji principi na kojima, po ruskom vi|e-wu, treba da po~iva ne samo nacionalna ve} i me|unarodnabezbednost. Radi se o slede}im principima: 1. NATO ostaje glavni protivnik Rusije: “Neprihvatqivi

su planovi primicawa infrastrukture NATO-a ruskimgranicama i poku{aji da se organizaciji daju globalnefunkcije suprotne normama me|unarodnog prava. Nee-fikasnost sistema bezbednosti, zasnovanog samo na NA-TO, i nesavr{enstvo pravnih mehanizama sve vi{e po-staju pretwa me|unarodnoj bezbednosti”. Moskva je, me-|utim, spremna da na osnovu ravnopravnosti sa Alijan-som razvija odnose ~ija }e dubina i sadràj zavisiti odspremnosti NATO-a da uzme u obzir legitimne intere-se Rusije i da po{tuje me|unarodno pravo.

2. Organizaciju ujediwenih naroda i Savet bezbednostiUN Rusija smatra centralnim elementom stabilnog si-stema me|unarodnih odnosa.

3. Evropska unija ima veoma zna~ajno mesto u strategiji Ru-sije: “Ruska Federacija se zalaè za svestrano ja~awe me-hanizama zajedni~kog delovawa sa EU, ukqu~uju}i kon-tinuirano stvarawe zajedni~kog prostora u sferi pri-vrede, spoqne i unutra{we bezbednosti...

4. U dugoro~nom je nacionalnom interesu izgradwa otvo-renog sistema kolektivne bezbednosti u evroatlant-skom regionu, na precizno dogovorenoj pravnoj osnovi”.

5. Rusija }e teìti da izgradi ravnopravno i kvalitetnostrate{ko partnerstvo sa SAD.

6. U dugoro~noj perspektivi, Rusija }e “teìti izgradwime|unarodnih odnosa na principima me|unarodnog pra-


Bratski poklon

va, ostvarivawu pouzdane i podjednake bezbednosti dr-àva”.

7. Ja~awe zajedni~kog delovawa u “multilateralnim for-matima kao {to su G-8, G-20, RIK, BRIK. Najve}i razdor po pitawu izgradwe nove bezbednosne

arhitekture izme|u SAD i wima odanih zemaqa, s jednestrane i Rusije, Kine, Indije i drugih mo}nih zemaqa s dru-ge strane, je uloga i budu}nost NATO-a. Na ruski predlogda se izgradi nov me|unarodni bezbednosni sistem u imeNATO-a odgovorio je wegov tada{wi generalni sekretarShefer, koji je poru~io da nema potrebe za novom arhitek-turom bezbednosti. “Sasvim smo sre}ni sa sistemom bezbed-nosti koji postoji u Evropi”, rekao je Shefer. Wegova iz-java pokazuje da NATO, kao eksponent ameri~ke politikena starom kontinentu, tvrdokorno odbija da prihvati su-{tinske promene do kojih je do{lo na me|unarodnom planui da nije spreman da se odrekne dosada{we dominantne po-zicije i na~ina delovawa u ~ijem je sredi{tu upotreba si-le.

Taj Sheferov, veoma tvrd odgovor, koji zapravo prevas-hodno predstavqa stav SAD, na prvi pogled ne ostavqa mo-gu}nost kompromisa sa Rusijom i ostalim svetskim ~inio-cima koji traè novi bezbednosni sistem. Shefer je nasto-jao da pokaè da su ~lanice NATO-a jedinstvene po tom pi-tawu. Me|utim, decembarski sastanak {efova diplomati-ja zemaqa ~lanica Alijanse u Briselu 2008. je pokazao daunutar NATO-a postoji sna`na pukotina i da je sve izve-snije da }e prevazi|eni vojni savez biti sve bliè odlucida prihvati zahtev ve}ine u me|unarodnoj zajednici da sepo~ne sa izgradwom nove arhitekture bezbednosti.

Sna`na diplomatska inicijativa Rusije da me|unarod-na zajednica prione izgradwi novog sistema bezbednosti,koji bi efikasno mogao da odgovori savremenim izazovima

bezbednosti, donela je rezultat. Moskva ima sve ve}u podr-{ku najzna~ajnijih zemaqa Evropske unije, odnosno ~lani-ca NATO-a, poput Nema~ke i Francuske. Ono {to }e naj-vi{e zaboleti Va{ington jeste ~iwenica da Nema~ka, kaojedan od najzna~ajnijih ameri~kih saveznika u NATO-u,uvi|a da je vreme ameri~ke jednopolarne globalne domina-cije i vladawa svetom nepovratna pro{lost. Nema~ka kan-celarka Angela Merkel priznaje da “nemamo globalnu ar-hitekturu bezbednosti u toj formi koja je potrebna. Po-trebno nam je ja~awe uloge Ujediwenih nacija, ja~awe Save-ta bezbednosti UN, nova pravila za finansijska trì{ta”.Nema~ka kancelarka je podràla inicijativu ruskog pred-sednika Medvedeva za stvarawe novog sistema bezbednostiu svetu, a u ime Evropske unije Havijer Solana je rekao daje to interesantna ideja koju treba razmotriti.

Te izjave pokazuju da ruska “opasnost”, kojom Amerikazastra{uje Evropu, nije vi{e strategija koja moè donetirezultat Amerikancima i kojom se moè minirati stvara-we novog sistema evropske bezbednosti. Francuski pred-sednik Sarkozi je, februara 2009, rekao da ne veruje da Ru-sija “danas predstavqa vojnu pretwu Evropskoj uniji i NA-TO-u”. Predsednik Socijalisti~ke grupe u Evropskom par-lamentu Martin [ulc, oktobra 2008, kaè da “dominacijaSAD u svetskoj politici nestaje”, zbog ~ega su sada Evrop-skoj uniji potrebni bliì odnosi s Rusijom. “Danas smo mo-`da svedoci kraja ameri~ke dominacije u svetskoj politi-ci. Novi ameri~ki predsednik }e morati da podigne pore-ze i smawi ameri~ko vojno prisustvo u svetu”, rekao je[ulc, {ef druge najja~e grupacije u Evropskom parlamentu.

Izjava italijanskog ministra spoqnih poslova da odnosNATO s Rusijom ostaje centralno pitawe evropske bezbed-nosti i predstavqa strate{ku i prioritetnu va`nost zaAlijansu, pokazala je da “stari” Evropqani odbijaju da sle-de SAD u agresivnoj politici koja vodi obnavqawu “hlad-nog rata” izme|u Zapada i Rusije i ukazuje na ~iwenicu dase evropska politika ne moè prosperitetno graditi i re-alizovati bez saradwe sa Rusijom, koja je i evropska i azij-ska zemqa i predstavqa prirodni most izme|u Evrope iAzije.

Da je NATO destabilizuju}i faktor, a ne nosilac si-stema evropske bezbednosti, ukazuje i predsednik Beloru-sije Luka{enko, zemqe koja dobija sve ve}i geopoliti~kizna~aj. Luka{enko isti~e da presedan jednostranog progla-{ewa nezavisnosti Kosova, zaobilaèwem Ujediwenih na-cija, jasno pokazuje postoje}e dvostruke standarde i opa-snost izmene postoje}ih granica i prekrajawa politi~kemape Evrope. Ohrabrivawe politi~kog separatizma je be-smislena i opasna politika, upozorava beloruski predsed-nik, jasno ciqaju}i na politiku SAD i NATO-a.

âk je i veteran ameri~ke diplomatije iz doba hladnograta Henri Kisinyer upozorio Va{ington da {irewe NA-TO-a vodi destabilizaciji i ozbiqno remeti rusko-ame-ri~ke odnose. “Zar bezbednosni sistem Zapada nije ve} po-meren sa Elbe do pred Moskvu”, konstatuje Kisinyer i pi-ta: “Gde }e jo{ daqe, dok se bar ne vidi ishod tog poku{a-ja”. Kisinyer smatra da je Rusija u potrazi za pouzdanimstrate{kim partnerom i da je Amerika èqeni ruskipartner. Ta wegova ocena koincidira sa pozivom RusijeAmerici i Evropi da izgrade zajedni~ki bezbednosni pro-stor od Vankuvera do Vladivostoka, koji proizlazi iz pred-loga ruskog predsednika Medvedeva da Rusija, SAD, Evrop-ska unija i Kanada potpi{u novi ugovor o evropskoj bezbed-nosti.

Za stvarawe savremenog svetskog sigurnosnog poretka,uz centralnu ulogu Ujediwenih nacija, a ne NATO-a, koji


Bratski poklon

bi bio zasnovan na vladavini me|unarodnog prava i ja~awumultilateralnih principa zalaù se i zemqe okupqene ugrupi BRIK – Brazil, Rusija, Indija i Kina. Te ekonomskiizuzetno mo}ne zemqe, koje }e u narednih dvadesetak godi-na presti}i sada{wih sedam ekonomski najrazvijenijih ze-maqa, smatraju da je za suprotstavqawe zajedni~kim izazo-vima me|unarodne bezbednosti potreban demokrati~nijime|unarodni sistem, koji se oslawa na vladavinu prava imultilateralnu diplomatiju. Zemqe BRIK-a ne vide pozi-tivnu ulogu NATO-a u izgradwi globalnog sistema bezbed-nosti.

Kona~no su i zvani~nici NATO-a, posle prvobitnog od-bacivawa, oktobra 2009, priznali da je neophodno izgradi-ti novi sistem bezbednosti zasnovan na zajedni~kom delo-vawu s Rusijom ~ime su posredno prihvatili inicijativuMoskve. Generalni sekretar Rasmusen je ocenio da je putNATO-a da efikasnije odgovori na nove globalne pretwete{wa saradwa sa Rusijom i politika {irom otvorenihvrata. “Potrebno je da dovr{imo konsolidaciju Evrope.Nastavi}e se politika otvorenih vrata. Ona doprinosievroatlantskoj bezbednosti”, rekao je Rasmusen i poru~ioda je za suprotstavqawe najve}im pretwama neophodna te-{wa saradwa sa Rusijom i zreliji odnos NATO–Rusija. Ge-nerealni sekretar Alijanse je rekao da bi dugoro~ni ciqtrebalo da bude strate{ko partnerstvo NATO-a i Rusije.

Da rezimiramo. Ruski predlog nove evropske i globalnearhitekture bezbednosti u centar stavqa Ujediwene naci-je i Savet bezbednosti, a po~iva na slede}im kqu~nimprincipima: re{avawe sporova mirnim putem, po{tovaweme|unarodnog prava, multilateralizam i univerzalni ka-rakter, saradwa umesto konfrontacije. Taj predlog, kojiodbija blokovsku podelu, nije suprotstavqen NATO-u nitinastoji da iskqu~i Alijansu, ve} je poziva da i ona bude deonovog sistema bezbednosti, ali ne kao dominantna snaga.SAD su pod Barakom Obamom saglasne da je potrebno me-wati arhitekturu bezbednosti, ali, za razliku od Rusije,smatraju da NATO treba da bude nosilac bezbednosti i datreba da mu se da nova uloga – globalni karakter i pravo dainterveni{e i upotrebqava silu mimo Ujediwenih nacija,dakle bez kontrole. Taj ameri~ki koncept i daqe po~iva nasili ja~eg umesto na me|unarodnom pravu.

Novi sistem evropske bezbednosti, koji inicira Rusija,podràva i Evropska unija koja smatra da NATO i daqeostaje mehanizam kolektivne bezbednosti Unije, ali da no-vi sistem treba da bude pro{iren saradwom i zajedni~kimdelovawem sa novim silama poput Rusije. Dakle, Evropskaunija èli da postoje}e evroatlantsko savezni{tvo pro-{iri, odnosno da geopoliti~ku osovinu Va{ington–Ber-lin pomeri, na istok, do Moskve, ali i daqe prema Pekin-gu i drugim zemqama.

SAD i NATO ho}e da kontroli{utrasu gasovoda Ju`ni tok

Na kraju, da rasvetlimo zbog ~ega neki tvrde da Rusijaplanira vojnu bazu na podru~ju Ni{a. Kada je prilikom po-sete Medvedeva Beogradu potpisan i sporazum o humanitar-nom reagovawu u vanrednim situacijama, spre~avawu ele-mentarnih nepogoda, tehnolo{kih havarija i uklawawuwihovih posledica, i dogovoreno da bude izgra|en regio-nalni centar za reagovawe u kriznim situacijama u sarad-wi s Rusijom u Ni{u, po~ele su spekulacije da }e taj centarzapravo biti ruska vojna baza. Naravno, takva tuma~ewa ne-maju nijednu dodirnu ta~ku s realno{}u, ve} su iskqu~ivou funkciji obmawivawa i zastra{ivawa javnosti, umawi-vawa zna~aja posete ruskog predsednika i strate{kog part-

nerstva Rusije i Srbije, stvarawa antiruskog raspoloèwai pridobijawa javnosti za interese SAD na ovom podru~ju.Oni koji izmi{qaju rusku vojnu bazu u Ni{u razotkrivajuse kao ameri~ki lobisti.

[ta je, zapravo, istina o ruskoj “vojnoj bazi” u Ni{u. Sobzirom da }e trasa gasovoda Ju`ni tok, koji }e se graditi,pro}i preko teritorije Ni{a neophodno je imati jedan re-gionalni centar sa potrebnom mehanizacijom i obu~enimqudstvom koje bi moglo brzo i efikasno da reaguje u slu~a-jevima neke havarije ili potencijalne diverzije na gasovo-du da bi se spre~ila ekolo{ka katastrofa. Me|utim, javno-sti nije poznato da aktuelni reìm u tajnosti priprema daSAD i NATO, u saradwi sa Vojskom Srbije, formirajusli~an regionalni centar –za vanredne situacije –u Ni{u.Pojedine ~lanice NATO-a }e, za potrebe tog centra, obez-bediti neophodnu tehni~ku opremu i mehanizaciju. Pre bise moglo re}i da je namera SAD i NATO-a da pod maskom“vanrednih situacija” postave vojnu bazu u Ni{u da bi ima-li kontrolu nad podru~jem kojim treba da pro|e gasovod Ju-`ni tok. U tom pravcu se uveliko odvijaju aktivnosti SADi NATO-a na tom delu teritorije Republike Srbije. Poredvojnih ve`bi, koje su odràne u okviru Partnerstva za mir,i sve zna~ajnijeg prisustva pripadnika ameri~ke nacional-ne garde, uo~eno je i poja~ano prisustvo pripadnika ame-ri~ke obave{tajne slu`be Cija, koja je nedavno postavilasvoj istureni centar u Ni{u koji je maskiran “biznis” ak-tivnostima.

Kada se sagleda ameri~ko i NATO vojno i obave{tajnoprisustvo uo~ava se sna`na i agresivna prisutnost na pro-storu od albanskih obala Jadranskog mora, preko Kosova iMetohije (centralno mesto pripada bazi Bondstil), Make-donije (nova ameri~ka “ambasada” na brdu Kale u Skopqu,koja }e biti glavni komandni – logisti~ko-obave{tajni –centar SAD na jugoistoku Evrope), juga centralne Srbije(linijom Prokupqe-Ni{-Pirot, baza Cepotine, kao po-tencijalno mesto boravka ameri~kih ili NATO vojnika),do ameri~kih baza u Bugarskoj, onda je evidentno da SADsvoju vojnu i obave{tajnu strukturu instaliraju upravo du`dela trase gasovoda Ju`ni tok s krajwim ciqem da usposta-ve punu kontrolu nad tim izuzetno zna~ajnim energetskimkoridorom, kad ve} ne mogu da spre~e wegovu izgradwu.


Bratski poklon

PPoliti~ka represija, samovoqa i diktatura koju nadSrpskom radikalnom strankom u postpetooktobar-skom kontinuitetu sprovodi reìm Borisa Tadi}a ne

prestaje. Za stranku koja je na posledwim parlamentarnimizborima u Narodnoj skup{tini Republike Srbije osvoji-la 78 poslani~kih mandata, i tako postala pojedina~no naj-ja~a stranka u dràvi, reìm Borisa Tadi}a ustanovqavanajbrutalniji mogu}i oblik diskriminacije. O tome jasnosvedo~i nedavna odluka Odbora za inostrane poslove Na-rodne skup{tine da se, iskqu~ivo zbog ideologije i pro-gramskih na~ela za koje se zalaè, poslani~koj grupi Srp-ske radikalne stranke onemogu}i u~e{}e u parlamentarnojdelegaciji koja je posetila parlament Holandije.

Da su politi~ki stavovi koje zastupa Srpska radikalnastranka bili jedini povod reìmu za ustanovqavawe ova-kvog presedana, koji nije zabeleèn u novijoj istoriji po-liti~kog ìvota Srbije i drugih zemaqa sveta, li~no supotvrdili wegovi tvorci. Javno priznawe o razlogu dis-kriminacije poslanika Srpske radikalne stranke stiglo jeod izvr{ioca i eksponenata politike Tadi}evog reìmaNade Kolunyije (DS) i Dragoquba Mi}unovi}a (DS).

Podela na podobne i nepodobne [ef poslani~ke grupe Srpske radikalne stranke Dra-

gan Todorovi} je, na sednici Skup{tine Srbije 15. okto-bra, upoznao javnost sa ~iwenicom da je DS u parlamentar-noj delegaciji dobila mesto za ~ak tri svoja poslanika, a daSrpska radikalna stranka ne}e imati pravo da predloìsvog predstavnika. On je postavio pitawe predsednici par-lamenta, Slavici \uki} Dejanovi}, koji kriterijumi suprimewivani prilikom izbora sastava delegacije.

– Po kom principu vi odre|ujete delegacije? Vi ste zaovo odgovorni, vi kao predsednik Skup{tine. Va{e vreme}e biti obeleèno time da se pojedine stranke potpunomarginalizuju i da ne po{tujete ono {to su gra|ani Srbi-je rekli na izborima u maju 2008. godine. Kao predsednikSkup{tine, du`ni ste da po{tujete voqu gra|ana Srbije, aovo je ve} ko zna koji put da se ona ovako brutalno gazi, i tood predstavnika DS, rekao je Dragan Todorovi}.

Slavica \uki} Dejanovi} je obe}ala da }e se “raspita-ti” o ~emu se radi i istovremeno je sa sebe “prebacila lop-ticu” na nadle`ni odbor i ~lanove odbora, poru~uju}i daoni “imaju odgovornost za formirawe sastava delegacija”.

Me|utim, pravo obja{wewe o razlozima diskriminaci-je poslanika Srpske radikalne stranke javnosti i poslani-cima, namerno ili slu~ajno, otkrila je {ef poslani~kegrupe “Za evropsku Srbiju” Nada Kolunyija prilikom re-plicirawa na diskusiju Nata{e Jovanovi}. Kolunyija jerekla da su planirali neposredne kontakte sa parlametar-cima Holandije i da su prilikom formirawa delegacije“imali na umu ko su oni koji na najboqi na~in mogu da pre-do~e interese gra|ana Srbije”.

– Mi ne idemo u posetu Ha{kom tribunalu, tako da onajko ho}e da ide u posetu Ha{kom tribunalu nema nikakve ve-ze sa ovom delegacijom. Mi ne idemo tamo da polemi{emo oHa{kom tribunalu, mi idemo da poku{amo da pomognemoSrbiji da se deblokira, da se odmrzne prelazni sporazum(...). U tom smislu, ovo insistirawe na ravnopravnoj zastu-pqenosti politi~kih partija prosto je bez mnogo smisla,jer upravo ono {to oni sada govore ovde, jeste problem zbogkog Srbija ve} devet godina ima problem u svojim evrop-skim integracijama. Ovakav politi~ki stav jeste problemzbog kog Srbija ne moè da ostvari taj svoj ciq, iako je tozaista u najboqem interesu wenih gra|ana, rekla je Ko-lunyija.

Samo dan kasnije, pored Nade Kolunyije, potpuno ististav o diskriminaciji radikala izneo je i predsednik skup-{tinskog Odbora za inostrane poslove Dragoqub Mi}uno-vi} (DS). Mi}unovi} je, u izjavi za “Ve~erwe novosti” (16.10. 2009) rekao da je u pitawu “ciqna delegacija i da u wojne mora biti predstavnika svih stranaka, {to je obavezakod stalnih delegacija” uz neumesni komentar: “Idemo darazgovaramo, a ne da objavimo rat Holandiji”. Time je defi-nitivno postalo jasno da je odluka da niko iz Srpske radi-kalne stranke ne bude u sastavu parlamentarne delegacije ite kako politi~ki motivisana, jer druga~ije obja{wewe izreìmskog politi~kog tabora nije saop{teno javnosti.

R. V. S.


Demokratura na delu

Ideolo{ki nepodobniIdeolo{ki nepodobniDDiisskkrriimmiinnaacciijjaa rraaddiikkaallaa zzbboogg ““eevvrrooppsskkee hhaarrmmoonniijjee””

•• Prilikom izbora sastava delegacije Skup{tine Srbije koja je putovala u posetu parlamentuHolandije, Tadi}ev reìm je ustanovio poslanike prvog i drugog reda

VVreme “ministrovawa” predsednika Srp-skog pokreta obnove Vuka Dra{kovi}a,svakako je ostalo upam}eno i po poku{aju

“adaptacije” srpskih narodnih poslovica (verovatno uskladu sa doma}im zadatkom “Srbija u NATO-u”) za engle-sko govorno podru~je. Tako smo svi zapamtili onu “~uvenu”Vukovu – Dont Mix Frogs and Grandmathers (ne me{ajte babei àbe).

Jedini koji, izgleda, nije slu{ao poruke svog strana~kog{efa je potpredsednik SPO i aktuelni ministar za dija-sporu u Vladi Srbije Sr|an Sre}kovi}, koji je kao predla-ga~ Zakona o dijaspori i Srbima u regionu, upravo pome-{ao babe i àbe.

““Rasuto seme”” i regiondve su potpuno razli~ite stvari

Autori Zakona o dijaspori i Srbima u regionu pokaza-li su elementarno neznawe, jer su potpuno pome{ane stva-ri koje nemaju puno veze jedne sa drugim.

Naime, Zakon o dijaspori i Srbima u regionu neuspeo jepoku{aj da se objedini problematika srpske dijaspore iSrba u regionu koja je po svojoj su{tini potpuno razli~ita.

Termin “dijaspora” odnosi se na one pripadnike na{egnaroda u inostranstvu koji su u vi{egeneracijskom iseqe-wu, te je te{ko dijasporom smatrati onaj deo naroda koji jena privremenom radu, a dolazi u Republiku Srbiju vi{e pu-ta godi{we i u~estvuje na taj na~in u svim oblicima dru-{tvenog ìvota u Republici Srbiji. Re~ “dijaspora”, zna-~i rasuto seme, i gr~kog je porekla, a ozna~ava pripadnikejednog naroda koji ìve odvojeno od matice. Dijaspora, da-kle, predstavqa onaj deo srpskog naroda koji ̀ ivi u zemqa-ma u kojima nije autohton i dràvotvoran.

Region kao poligon za obespravqivawe Srba

Sa druge strane, kao Srbe u regionu ozna~ava pripadni-ke srpskog naroda koji ̀ ive u Republici Sloveniji, Hrvat-skoj, Bosni i Hercegovini, Crnoj Gori, Republici Makedo-niji, Rumuniji, Bugarskoj, Gr~koj, Republici Albaniji iRepublici Ma|arskoj. Srbi u ovim zemqama su u razli~i-tom politi~kom statusu, ali ono {to ih objediwuje jeste~iwenica da su autohotoni i u ve}oj meri dràvotvorni na-rod – u zavisnosti od istorijske geopoliti~ke situacije.

Tako su Srbi u Sloveniji danas u najve}oj meri “izbri-sani”.

Srbi sa podru~ja Hrvatske i okupirane Republike Srp-ske Krajine od statusa konstitutivnog naroda, etni~kio~i{}eni, svedeni su na nivo obespravqene nacionalne ma-wine.

Srbi u Republici Srpskoj i Bosni i Hercegovini su uneprestanoj borbi od prestanka rata do danas da sa~uvajuRepubliku Srpsku.

Srbi u Crnoj Gori su u nedefinisanom, obespravqenomstatusu od progla{ewa samostalnosti Crne Gore i iz danau dan nalaze se u sve gorem poloàju.

U Ma|arskoj i Rumuniji imaju status nacionalne mawi-ne, dok im takav status nije priznat u Bugarskoj, Albanijii Gr~koj.

Srpskoj dijaspori je potreban nacionalniidentitet, a Srbima u regionu nacionalna prava

Jasno je, dakle, da su potrebe, problematika i pristupre{avawu ove dve velike grupacije Srba, koji ìve izvangranica dana{we Republike Srbije, potpuno druga~iji.

Srpska dijaspora, prevashodno, ima potrebu da odràvavezu sa Republikom Srbijom upotrebom, u~ewem, ~uvawemi negovawem srpskog jezika i }irili~kog pisma, ~uvawem i


Neodgovoran reìm

“Miksovawe”“Miksovawe”baba i àbababa i àba

[[ttaa ddoonnoossii ZZaakkoonn oo ddiijjaassppoorrii

PPii{{ee:: RRaattkkoo LLii~~iinnaa

negovawem srpskog kulturnog, etni~kog, jezi~kog i verskogidentiteta, organizovawem srpskih dru{tava u dijaspori,srpskih {tampanih i elektronskih glasila i sli~no. Da-kle, radi se o o~uvawu nacionalnog i kulturnog identite-ta u zemqama u kojima ìve.

Sa druge strane, potrebe Srba u regionu ogledaju se u po-liti~koj borbi za ostvarewe ve}eg stepena nacionalnihprava u zemqama regiona u kojima ìve, koja su im, {to jenesporna ~iwenica, ugroèna.

U Zakonu o dijaspori i Srbima u regionu umesto da sesve navedeno jasno artikuli{e i, shodno tome, propi{uadekvatni koraci i nacionalna strategija za re{avaweovih op{tesrpskih problema, potpuno je pome{ano jedno sadrugim i od svega napravqena jedna papazjanija.

Tako je i zami{qena “Skup{tina dijaspore i Srba u re-gionu” kao nekakvo telo koje bi trebalo da objedini pred-stavnike ove dve grupacije srpskog naroda iako im je pro-blematika sa kojom se susre}u razli~ita.

Ono {to je indikativno to je da bi ogromnu ve}inu uovom telu imala dijaspora – 38, dok bi predstavnika Srbaiz regiona bilo samo 8. Predlog Srpske radikalne strankeuobli~en amandmanima da se ovo telo razdvoji na dve skup-{tine, Skup{tinu dijaspore, koja bi se bavila problemi-ma dijaspore i o~uvawem nacionalnog identiteta Srba udijaspori i drugu – Skup{tinu Srba regiona koja bi se ba-vila re{avawem (zapostavqenih) nacionalnih prava Srbau regionu, odbijen je bez ikakve argumentacije.

Srbija nije jedina mati~na dràva Srba

Druga su{tinska gre{ka koju Zakon o dijaspori i Srbi-ma u regionu ima jeste definisawe Republike Srbije kao“mati~ne dràve”.

Republika Srbija jeste mati~na dràva srpskog naroda,ali nije jedina. Mati~ne dràve srpskog naroda su i CrnaGora, Bosna i Hercegovina, ta~nije Republika Srpska iHrvatska, ta~nije Republika Srpska Krajina. Kad se tvrdida je samo Srbija mati~na dràva srpskog naroda, pa jo{ seto unese u zakon, ignori{u se ~iwenice, vr{i se revizijaistorije i nanosi ogromna {teta srpskom narodu, wegovimnacionalnim i dràvnim interesima, a posebno interesi-ma Srba izvan Srbije.

Istorija srpske dràvnosti na podru~ju Bosne i Herce-govine je nekoliko vekova starija od Nemawi}a Srbije. Ot-kad postoje pisani tragovi Srbi su bili apsolutna ve}inastanovni{tva u Bosni i Hercegovini. âk i nakon Drugogsvetskog rata i stra{nog zlo~ina genocida koji su nad Sr-bima po~inili Hrvati i muslimani, u kojem je ubijeno pre-ko pola miliona i proterano nekoliko stotina hiqada Sr-ba iz Hrvatske, ~ak i nakon kolonizacije koja je izvr{enanakon Drugog svetskog rata, a u kojoj je nekoliko stotina hi-qada Srba iseqeno u Vojvodinu, Srbi su ostali apsolutnave}ina stanovni{tva u Bosni i Hercegovini.

Krajem 18. veka, vi{e Srba je ìvelo u Bosanskom negou Beogradskom pa{aluku. Procenat stanovni{tva kojiimaju srpsko i ju`noslovensko poreklo ve}i je u Bosni iHercegovini. Cela Bosna i Hercegovina govori srpskimjezikom, pi{e srpskim }irili~nim ili latini~nim pi-smom. Vi{e od dve tre}ine teritorije Bosne i Hercegovi-ne nalazi se u srpskom privatnom vlasni{tvu, na osnovu po-dataka iz katastra.

Srbi su bili konstitutivni narod u Bosni i Hercegovi-ni kada je ova postojala u sastavu Jugoslavije kao socijali-sti~ka republika. Po sada{wem Ustavu Bosne i Hercego-vine, Srbi su konstitutivni narod u Bosni i Hercegovinii Bosna i Hercegovina je wihova mati~na dràva. I po me-

|unarodnom sporazumu u Dejtonu, na kojme po~iva dana{waBosna i Hercegovina, Srbi su autohtoni narod, Bosna iHercegovina je wihova mati~na dràva.

Zakon kao blagoslov okupatorimaRepublike Srpske Krajine

Sve do 1991. godine i protivustavnih promena, koje je iz-vr{io reìm Frawe Tu|mana, Srbi su bili konstitutiv-ni narod u Hrvatskoj. Zato su u periodu od 1991. do 1995.stvorili svoju dràvu Republiku Srpsku Krajinu koja sedanas nalazi pod okupacijom. I danas, nakon svih po~iwe-nih zlo~ina, svih zlo~ina etni~kog ~i{}ewa, vi{e od jed-ne tre}ine teritorije Hrvatske, katastarski pripada srp-skom stanovni{tvu.

[to se ti~e Crne Gore, ne treba obja{wavati da su Cr-nogorci Srbi, da je Petar Petrovi} Wego{ srpski pisackoji je sve {to je napisao napisao na srpskom i }irili~nompismu.

Zakon o dijaspori i Srbima u regionu –– jo{ jedan dokaz nacionalne

neodgovornosti dana{weg reìma u Srbiji

Zato je definicija da je samo Srbija mati~na dràvasrpskog naroda pogubna. Time se daje za pravo Hrvatima imuslimanima i svima onima koji tvrde da su Srbi u Hrvat-skoj i Bosni i Hercegovini u posledwem ratu izvr{iliagresiju na svoju dedovinu, na svoju o~evinu. Daje za pravoonima koji tvrde da su Srbi u Bosni i Hercegovini i Hr-vatskoj do|o{i. Daje se za pravo predsedniku HrvatskeStjepanu Mesi}u koji je, 1991. godine, na po~etku rata u Hr-vatskoj, pozvao Srbe da napuste Hrvatsku, da se vrate u Sr-biju i da sa sobom ponesu i pra{inu koju su oni i wihovipreci u Hrvatsku doneli na svojim opancima.

I ovaj Zakon pokazao je koliko je nacionalne {tete,{to iz nepromi{qenosti i nekompetentnosti, {to iz zlenamere i izvr{ewa zadataka koje im postavqaju oni koji suih doveli na vlast, spreman da napravi nacionalno neodgo-vorni, koruptivani, srpski reìm.


Neodgovoran reìm

U proteklih 60 godina svedoci smo velikogfabrikovawa podkultura, subkultura, novih re-ligijskih pokreta, sekti...

Me|utim, postajemo svesniji wihovog prisustva tek on-da kada izmeweno pona{awe wihovih ~lanova (koje u ve}ojili mawoj meri odudara od sociolo{kog proseka sredine ukojoj ìve) privu~e pa`wu u ve}oj meri, naro~ito kada po-stupci vode ka ubistvima i samoubistvima. Tek se tada (na-ro~ito u na{oj dràvi) pa`wa javnosti, institucija i me-dija diè na vi{i nivo, kao {to je nedavno bio slu~aj u Sr-biji i Rumuniji kada su dva mlada pripadnika Emo pokretapoku{ala da izvr{e samoubistvo.

Legitimno je postaviti pitawe odakle toliko mr`we,agresije, autoagresije kod mladih qudi, i da li je ona do{lanekim prirodnim ili je izazvana ve{ta~kim putem? Od ka-da je sve to krenulo, kako je po~elo?

Po~elo je naro~ito od kada je ameri~ka administracijakrenula da se re{ava po wu nepoèqnih protivnika rata uVijetnamu, koji su u sve ve}im i duìm demonstracijama po-~eli ozbiqno da skre}u pa`wu na brutalnost ameri~ke voj-ske prema doma}em stanovni{tvu.

Naime, osmislili su i preko ~uvenog prof. Timoti Li-rija pustili u eksploataciju novu subkulturolo{ku matri-cu o “pacifizmu”, deci cve}a –hipicima.

S obzirom na to koliki je uspeh postignut u operaciji“pacifizam” svedoci smo koliko je u kasnijem periodu fa-brikovawe novih kulturolo{kih matrica uzelo maha. Na-ro~ito smo svedoci da su ciqne grupe prete`no deca i ado-lescenti.

Osnovna pitawa su: – kakve ciqeve neko èli da postigne, – kojim sredstvima deluju prema ciqnoj grupi, – kakve posledice izaziva kod ciqne grupe, – da li neko {titi napadnutu populaciju, – da li oni koji su obavezni da {tite stanovni{tvo od-

re|enog regiona, dràve, deo stanovni{tva dràve, snosepredvi|ene sankcije za “neme{awe u svoj posao”...?

Odgovori na ova pitawa su ispred nas, i ne treba mnogoenergije potro{iti u analizama, jer su toliko ti procesio~igledni!

Ko je taj neko? To je ameri~ka administracija, NATOalijansa i wihovi sateliti.

[ta èle da postignu? Stare te`we svih imperija, danametnu svoje vrednosti, da zavladaju svetom i, naravno, da{to duè ostanu na vlasti. Da bi {to duè ostali na vla-

sti moraju da stvore, vaspitaju i {koluju svoje podanike uèqenom pravcu, ali i da mnogo brutalnijim sredstvimauslove neposlu{ne!

Kojim sredstvima deluju prema ciqnoj grupi? Delujupsiholo{kim sredstvima kroz medije ({tampani, elek-tronski i internet), kroz kulturu i umetnost (kwièv-nost, pozori{te, film, likovnu umetnost, muziku itd.).

Na koje delove li~nosti vr{e uticaj? Mladim qudimakoji su u ozbiqnoj fazi odrastawa i razvijawa li~nosti, ato je kada mladi koriste odre|ene autoritet i obrasce i odwih prihvataju ono {to im se u~ini najzanimqivije i pri-hvatqivije, smi{qeno se nudi upravo ono {to }e izazvatiodre|ene obrasce pona{awa, a koji odgovaraju novim impe-rijalistima.

Dakle, to su: direktno potkrepqivawe makijavelizma,manipulativnost i subkriminalni, antisocijalni, egoi-sti~no–hedonisti~ki stil ìvota, karakteristi~an po ne-dostatku morala, pa i po nameri zla u èqi da se dostignelagodan ìvot i komfor bez rada. Kao i autoagresivnost iodre|eni bunt prema porodici, {koli, dru{tvu, agresiv-nost prema drugima, ~ak mr`wu prema sebi, razo~aranost,samopovre|ivawe, asocijalno pona{awe – da su dovoqnisami sebi i samoubila~ke namere itd.


Fabrikovawe subkultura

PPii{{ee:: SSllaa||aann MMiijjaaqqeevvii}}

EMO ubijaEMO ubijaPPoojjaavvaa nnoovviihh ppooddkkuullttuurrnniihh pprraavvaaccaa uu SSrrbbiijjii,, pplloodd zzaappaaddnnee kkuuhhiiwwee

Glavni policijski inspektor Zoran Lukovi}, sektolog, tvrdi da je Emo pokret nastao u Americi osamdese-tih godina i ra{irio se po celom svetu. Kroz wega mladi izraàvaju svojevrstan protest i, za razliku od pan-ka koji je energi~an i nabijen ritmom i adrenalinom, Emo karakteri{u autoagresivni elementi, kao {to jemelanholi~na muzika koja posebno privla~i hiperosetqive osobe. ““Motivi okupqawa Emo grupe je buntmladih koji èle da privuku pa`wu bli`wih, ali i javnosti koja ih je ostavila. Bes koji sakupqaju usmera-vaju prema sebi, ne prema drugima. Autoagresija i samoubistvo za pripadnike ovog pokreta je vid protesta,izraz de~ijeg bola, usamqenosti i neshva}enosti””, tvrdi Lukovi}.

Upravo ve}i deo ovih vidova pona{awa su usvojili ipripadnici Emo pokreta. Ali, tek kada su po~eli da izvr-{avaju samoubistva {irom sveta: Americi, Velikoj Brita-niji, Meksiku, Rusiji itd. privukli su ve}u pa`wu. Koji suto vidovi pona{awa koji karakteri{u pripadnike Emo po-kreta? To su: oportunizam, melanholija, autoagresivnost,samopovre|ivawe, suicidne namere, ̀ ivot posmatraju krozrazne katastrofi~ne scenarije. Mogu se prepoznati potamnijoj garderobi ili kombinaciji crne i bele boje,{minkawe i momaka i devojaka, {i{ke im padaju preko jed-nog oka do pola lica, nakit je od srebra i raznovrstan, aliverski obojen: hri{}anski, satanisti~ki i staroegipatskisimboli. Slu{aju Emo i Skrim muziku, a komuniciraju pu-tem internet foruma, odnosno Maj plejsa.

Dakle, da bi se stvorili novi podanici za budu}nost mo-ra se stvoriti i odgovaraju}a atmosfera, a to je da se napad-nuta populacija ne {titi ni od koga i nikakvim sredstvi-ma. Naravno, ovo prolazi kod bezbrojnih dràva gde se u dr-àvnoj administraciji nalaze qudi koji niti smeju nitièle da se me{aju u svoje nadle`nosti. Ovde prvenstvenomislim na ministarstva koja moraju da donose strategije,uredbe i zakone da bi za{titili gra|ane od svih neèqe-nih posledica. Naravno, u na{oj dràvi za takav nerad ni-ko ne snosi konsekvence.


Fabrikovawe subkultura

Mladi ubijaju! Mlade ubijaju! Mladi se ubijaju!Neuropsihijatar dr Gordana Paunovi}––Milosavqevi} obja{wava da se agresivno destruktivno pona{a-

we naj~e{}e javqa kod emocionalno nezrelih osoba ““Nagomilanu i potisnutu agresivnost ne znaju da kon-troli{u i da izraze re~ima nego reaguju nasilnim pona{awem i kriminalnim radwama. Agresija je nepri-lago|en odgovor na frustracije. Frustracija ili razo~arewe javqa se onda kad je mladala~ka te`wa premaciqu prevarena, odnosno kada se u akciji prema ciqu nai|e na nesavladivu prepreku. Postoji velika veza iz-me|u psiholo{ke strukture mladog agresivnog ~oveka i samog kriminalnog pona{awa. Mladi odrasli u te-{kim porodi~nim uslovima, u kojima su bili zapostavqeni, maltretirani i nevoqeni, kasnije u ̀ ivotu ima-ju te{kih problema u dru{tvenom ̀ ivotu i lak{e usvajaju destruktivno i autodestruktivno pona{awe. Mla-di doìvqavaju u sebi vi{ak energije koja ih tera na akciju””.

Prema wenim re~ima, ako se ta energija ne tro{i za ostvarewe vrednih moralnih ciqeva, ona se lakookre}e u destruktivno i autodestruktivno nasilni~ko pona{awe. ““U traèwu svog identiteta i potrebnesigurnosti, mladi su skloni prkositi svakom autoritetu, a ponekad se prema wemu i agresivno pona{aju. Naj-~e{}i uzroci destruktivnog i autodestruktivnog pona{awa mladih, pored ve} opisane porodi~ne situacije,su i op{ta svetska nestabilnost, ugroàvawe op{tih moralnih i eti~kih vrednosti, devijacija u formira-wu dru{tveno prihvatqivih vrednosti, siroma{tvo, nasiqe u okruèwu, nasiqe u sredstvima javnog infor-misawa””, tvrdi dr Paunovi} i dodaje da je stres snaàn traumatski doìvqaj. Kako obja{wava, osoba na stresreaguje telesnim i emocionalnim odgovorima. Mladi imaju male kapacitete odbrane od stresa. ““Naj~e{}iemocionalni odgovori na stres jesu strah, strepwa, panika, tuga, depresija, anhedonisti~ki stav prema ̀ ivo-tu i vrednostima ̀ ivota ili pak neprijateqstvo do besa i mr`we. Netolerantnost prema vr{wacima, soci-jalno neprilago|eno pona{awe, agresivnost ili socijalno povla~ewe ~esto su simptomi kod mladih. Mogunastati i teì psihi~ki poreme}aji kao {to su neuroti~ni simptomi, ili psihoti~ne reakcije i psihoze (du-{evni poreme}aji koji se javqaju kada je realnost otu|ena). Mladi mogu doìvqavati anksioznost sve do ni-voa pani~ne anksioznosti i do autodestruktivnih poku{aja, a i do suicida (samoubistva)””.

Neuropsihijatar Gordana Paunovi}––Milosavqevi} isti~e da motivi za poku{aj samoubistva mogu bitisvesni (dru{tveno uslovqeni ili uslovqeni bezizlaznom ili nepodno{qivom situacijom) i nesvesni (auto-agresija, autodestrukcija, apel alarm). ““Povod, neposredni egzogeni okida~ koji prazni dotle kumuliraneefekte, za okolinu deluje bezazleno, dok za osobu predstavqa emocionalno snaàn doìvqaj, kap u prepunoj~a{i. Psihoanaliti~ari tuma~e suicid kao okretawe agresivnog nagona ka sebi, kao ose}aj krivice i samo-ka`wavawa, dok Adler smatra da je to gubitni~ki ̀ ivotni stil, sticawe mo}i kroz gospodarewe ̀ ivotom ismrti. Ringer smatra da je to bekstvo u nerealno, u suicidalne fantazije, da je to psihi~ka anestezija i funk-cionisawe na dva koloseka. Stengel smatra da oni koji ~ine samoubila~ki akt niti èle da umru niti èleda ìve. Oni èle i jedno i drugo u isto vreme.

Neke mlade osobe sti~u traumatsko individualno i kolektivno iskustvo o agresivnosti i neprijateq-stvu sveta odraslih, reaguju depresivnim povla~ewem i suicidalnim preokupacijama i poku{ajima””.


• Novi slogan napredwaka glasi: Zakliwem se ~a{}u..... Tako mi Bog pomogao.• Jedna folk dama izjavila: ““Da sam na mestu Tadi}a, napravila bih od

Srbije [vajcarsku””. Pa i on je takvu pravi: Malu i iscepkanu na fe-deralne jedinice, kantone.

• Vu~i} i napredwaci na Vo`dovcu delili deci paketi}e. Znaju da samo jo{ wihmogu da prevare.

• Ministar NIP-a, Verica Kalanovi}, rekla da ministri ne znaju da rukovodesredstvima za projekte. âk ni proviziju nisu usaglasili.

• Istraìvawa u Hrvatskoj pokazala da je Paveli} prihvatqiv za Hrvate. A kadpa nije bio.

• Jedan mladoèwa iz Prokupqa se posva|ao sa policijom i ““prvu bra~nu no}proveo u zatvoru””. Gde bi sada bila Srbija da su o~evi nekih politi~ara naistom mestu proveli ““kriti~ne”” no}i.

• U ““Zastavi”” izbio poàr. Da nije neko odgovoran tako napravio zavr{ni ra-~un za 2009. godinu.

• Kad podnosimo ovu vladu, siguran sam da nam ni grip ni{ta ne moè.• Istraìvawa dokazala da leminzi (vrsta glodara) periodi~no vr{e kolek-

tivna samoubistva. Za{to, kad oni nemaju ovakvu vladu. • Novinar ““Politike””, Vesna Jeli~i}, se pita ko je prikrivao gubitke NIS-a.

To isto pitaju i gra|ani Srbije. • Ministar Rasim Qaji} izjavio da je 700.000 gra|ana Srbije na granici siro-

ma{tva. One ispod granice nije uspeo ni da prebroji.• Kaù novine da je jedan broj Srba gladan znawa. Ostali su gladni hleba.• Vlada je Zakon o za{titi konkurencije pretvorila u Zakon o za{titi od kon-

kurencije.• Ko kaè da je Mi{kovi} monopolista u Srbiji. Zar ne vidite da se za kupce

bore Delta, Maksi i Tempo.• Berluskoni je, kaù novine, odlu~io da proda svoju vilu. Mogli bi i ovi, {to

su mu nedavno bili u poseti da postupe isto.• Nije mi jasno zbog ~ega je Berluskoni sklonio [utanovca kad su se onomad sli-

kali. Da li zbog visine ili se upla{io da ga ovaj ne izyepari.• Narod se pita zbog ~ega se na{a vlada ne odlu~uje za ruski kredit, kad je po-

voqniji od drugih. Pa verovatno nije obra~unata provizija.• Vlada najavila da Srbija izlazi iz krize. Nisu dodu{e najavili kada.• Jednog na{eg vreme{nog politi~ara pozvali da protuma~i hijeroglife u

Egiptu. Kaù da se, kad je on bio u {koli, tako pisalo.• Pitam se, ho}emo li zakone, koje sad usvajamo u paketima od po dvadesetak ko-

mada, po istom principu i stavqati van snage.• Kako dete, koje ukrade bicikl ne moè biti wegov vlasnik, a mator ~ovek ko-

ji ukrade mandat moè postati poslanik.

Srpska posla Pi{e Momir Markovi}

3ao'lhha'ikh npolekat ~ = ~f~ - srpskaradikalnastranka.org.rs · patrijarh je upozoravao...

Documents