S R B I N F O

2 Mart 2009.

Kako pro{le tako i ove godine, Ogledalo organizuje

izbor za: Srpsku lepoticu Amerike 2009.

Devojke srpskog porekla izme|u

16 i 25 godina starosti iz Amerike i Kanade

PRIJAVITE SE!

Pobednica sti~e pravo da u~estvuje na izboru za

Miss Slovenske lepote 2009.

u Beogradu

Prijavite se

773.744.0373

Ispunite formular na

na{em websajtu: www.serbianmirror.com

Milo{ \or|evi}

Ve~e zabavne muzike

21. mart, 2009.

White Lounge

7968 W. Belmont - Chicago

Vi{e info na:

chicagodesavanja.com

Bubamara knji`ara

2903 W Irving Park Rd

Chicago IL 60618

Svake subote od 10:00 – 14:00 sati upis

za {kolu srpskog jezika i testiranje

Od 14:00 – 16:00 ~asova Likovne

~arolije za decu od 5 do 10 godina

za vise informacija posetite sajt

www.bubamaraknjizara.com

ili pozovite 773-293-6337

Srpsko Pozori{te iz Toronta na gostovanju

u ^ikagu sa predstavom

TRAG LJUDSKIH ZUBA

`enska drama

…zlostavljanje `ena, na ivici da bude prihva}eno kao

kulturolo{ka osobina na{eg okru`enja, se u poslednje

vreme ~esto kritikuje, ~ak i o{tro napada.

Ali uz svu podr{ku javnosti i mnogih organizacija

ovaj problem te{ko je iskoreniti...

* * *

tekst Mirjana Ojdani}

re`ija Srdjan Raj{i} & Vojin Vasovi} k.g.

producent Gojko Rogli}

igraju:

Ljiljana Markovi} kao Z.K.

Diana Vasili} kao Grozdana

Petak, 20. mart, 2009.

u 21:00 ~as $20

Subota, 21 mart, 2009.

u 20:00 ~asova $20

SKUC Sveti Sava u ^ikagu

448 W. Barry Ave.

Chicago, IL 60657

Bilo kuda slu{ajte nas

svuda za vas radio

Ogledalo

Svake subote od 1-2pm

preko WNDZ radio talasa

750 AM va{e radio

skale. Za va{e poruke,

reklame i oglase

na telefon;

773.744.0373

I Z R E D A K C I J E

Mart 2009. 3

SADR@AJ

Srb info strana 2

Intervju: Goran Petronijevi} strana 4

Kolumna: Damin gambit strana 5

Se}anje na Zorana \in|i}a strana 6

Beogradski praziluk strana 9

Intervju: Vlade Divac strana 10

Pro{etajmo Srbijom strana 11

Gospo|ica iz soneta strana 12

Protekli doga|aji strana 13

Iz knji`are Bubamara strana 15

Pravoslavlje strana 19

Beograde sa nama i u nama `ivi{ ti strana 20

U ~ast Oskara strana 21

Dunav u Indiji strana 22

Iz Generalnog konzulata Srbije u ^ikagu strana 23

Sport: Alhemi~ar Vujo{evi} strana 25

Horoskop strana 26

Vedra strana 27

Kolumna: Marko Lopu{ina strana 28

^estitke strana 29

Porodica strana 30

Mediji strana 31

TIRA@: 12 000

OGLEDALO se distribuira u 32 dr`ave Severne Amerike

Re~ urednika

I pored toga {to nam

je veliko zadovoljstvo da

vam stojimo na usluzi, da

nas slu{ate i ~itate,

moram da priznam da

nam je jako te{ko da ostanemo uz vas u ovo

vreme ekonomske krize.

Zato vam se, dragi na{i ovom prilikom

obra}am u ime redakcije i ekipe Ogledala sa

molbom, da se i vi uklju~ite i indirektno

pomognete na{ opstanak. To mo`ete u~initi na

nekoliko na~ina.

- Kori{}enjem usluga na{ih sponpora.

- Objavljivanjem oglasa, reklama, ~estitki i

sli~no putem na{eg radija i novina Ogledalo.

- Pretplatom na na{ list.

To su samo neke od mogu}nosti.

Da bi smo i dalje vr{ili istu misiju, negovanja

na{eg jezika, kulture i ba{tine, povezivanja na{ih

ljudi, blagovremenih obave{tavanja o svemu

aktuelnom i bili {to bli`i i korisniji jedni drugima -

potrebna nam je VA[A POMO].

U~inite i vi korak da se na{i mediji ne bi

gasili na ovim prostorima. [aljite nam svoje

dobronamerne predloge, koji mogu biti od

pomo}i.

Zovite nas na 773.744.0373

Pi{ite nam na:

Ogledalo Serbian Mirror

PO Box 13472

Chicago Il 60613

Po{tovani prijatelji novina i

radija Ogledalo,

UKOLIKO OBJAVITE REKLAMU I U NOVINAMA I NA RADIJU

O G L E D A L O

DOBI]ETE SPECIJALNE CENE.

SA OGLEDALOM VA[ GLAS ]E SE ^UTI NA DALEKO!

ZOVITE NAS: 7 7 3 . 7 4 4 . 0 3 7 3 ogledalo@gmail.com www.serbianmirror.com

Vlade and Ana Divac event

Thursday, April 9st 2009

6pm-9pm

Benefitting

Serbian Children & Refugees

Topaz Cafe

780 Village Center Drive,

Burr Ridge IL 60527

$250 per person

Please RSVP to 916-807-4501

or info@divac.com

(Limited number of invitations)

PUBLISHED BY

• Ogledalo - Serbian Mirror. Inc •P O BOX 13472 CHICAGO IL 60613

• Phone: 773.744.0373• OSNIVA^: Slavica Petrovi} • UREDNIK: Slavica Petrovi}

• DIREKTOR: Mila Filipovi}• GRAFI^KI UREDNIK: Zoran Marinkovi}

• REDAKCIJA: Marijana Maljkovi}, Sa{a @ivkovi}, Cvijan Hercegovac, Milka Figuri}-Kova~evi},

• DOPISNICI: Marko Lopu{ina, Du{an Lopu{ina, Milutin [o{ki} (Beograd), Dragica ]iri} Spasojevi}, Ruzica Z. N.

Stojkovic (Ni{), Boban Ili} (^ikago), Milan Lu~i} (New York),

Mladen Bo{njak (Orlando)

ALL RIGHTS RESERVED:

Ogledalo is not responsible for advertisments,

advertising articles and their contents

E-mail: ogledalo@gmail.com

Web: www.serbianmirror.com

• PREDSTAVNI[TVA •• LOS ANDJELES: Dragan Rakonjac (562.397.9001)

• NJUJORK: Mike Lu~i} Milan (212.426.1020)

Southeast Europe Chamber of Commerce

When & Where:

Wednesday, March 18, 2009

5:30pm - 8:00pm

World Trade Center Illinois

200 E. Randolph Street

Aon Center, Ste 2200

Chicago, IL 60601

Business Cards &

Information Exchange

Event

American Southeast

Europe Chamber of

Commerce (AmSECC) and

the World Trade Center

Illinois present a network-

ing opportunity where

international business and

trade companies can

showcase their products

and explore potential

trade opportunities with a

wide array of representa-

tives from the Illinois busi-

ness community.

Event Registration Fee:

Members: $15 /

Non-Members: $20

Corporate Table Showcase: $100.00

YOU MUST REGISTER FOR THE EVENT TO

REGISTER GO TO: www.amsecc.org

TEL: 773.610.4551

I N T E R V J U

4 Mart 2009.

GORAN PETRONIJEVI], ADVOKAT - jedan od branilaca Radovana Karad`i}a

SRBIJA JE POD ANESTEZIJOM

V

a{ komentar na nedavno izre~ene

presude {estorici optu`enih Srba,

koji ujedno predstavljaju

nekada{nji establi{ment, politi~ki (Milan

Milutinovi}, Slobodan [ainovi}), vojni

(generali Neboj{a Pavkovi} i Vladimir

Lazarevi}, kao i policijski general Sreten

Luki})

- Sve {to je izre~eno presudom

Ha{kog Tribunala srpskom dr`avnom, poli-

ti~kom, vojnom i policijskom vrhu Srbije,

pre svega Srbije, jer je tamo bilo i

funkcionera nekada{nje SRJ, ali podvla~im,

pre svega Srbije, bazira se na politi~kim

razlozima, a i oni se mogu u vrlo kratkom

periodu odraziti veoma lo{e po nas. Jedan

od prvih i pravih razloga je aktuelno poli-

ti~ko stanje i “poku{aj” priznavanja nele-

galno progla{ene dr`ave Kosovo.

Ova presuda je prvenstveno u

funkciji toga, ali nikako ne smemo zabo-

raviti, ni opravdanje za bombardovanje SRJ

(sada Srbije) pre deset godina. Ta dva poli-

ti~ka razloga neminovno su uticala na

karakter i visinu presude. Svako, ko se i

malo zadubi u pravnu, ali i politi~ku

pozadinu doga|aja neminovno }e uvideti

povezanost tih “faktora”

Kako razumeti presudu, nije li

sama formulacija iznova osuda Srbije?

Petorica osu|enih, (oslobo|en je

krivice biv{i predsednik Srbije Milan

Milutinovi}), a ne smemo zaboraviti da je

u toku i su|enje jo{ jednom policijskom

generalu Vlastimiru \or|evi}u koji }e,

bojim se, isto ili vrlo sli~no pro}i.

Okrivljuju se za delo udru`ivanja radi

zajedni~kog zlo~ina~kog poduhvata, za

jednu vrstu izvedene krivice, {to je retko

uspevalo u me|unarodnim okvirima prava.

[ta to zapravo zna~i, da pojasnite

za one koji nisu pravnici?

- U istoriji me|unarodnog prava u

nekoliko navrata poku{avalo se sa ovakvim

presudama, ali kad god bi me|unarodno

pravo ozdravljivalo takav oblik krivi~ne

odgovornosti nije bilo mogu}e inkorporirati

u me|unarodno krivi~no pravo.

Da li je me|unarodno pravo

“bolesno” ?

- Da budem jo{ jasniji, ovakvom

presudom mo`e se povezivati objektivna sa

apstraktnom (~esto formualcijom pravnih

kategorija) krivica. [to se ti~e me|unaro-

dnog prava, posebno krivi~nog ono je u

“slu~aju Balkana”, posebno Srbije, pokaza-

lo visok stepen opasne bolesti.

Kako ovakava presuda mo`e uti-

cati na odluke Me|unarodnog suda pravde

pred kojim se re{ava zahtev Srbije za

preispitivanjem odluka nekih zemalja da

priznaju secesiju Kosova?

- Dok se ovde, posle odluke

Saveta Bezbednosti UN da Me|unarodni

Sud Pravde donese savetodavno mi{ljenje o

secesiji Kosova, slavodobitni~ki slavila

“diplomatska pobeda Srbije pred svetom”,

kao da se ve} znalo {ta }e taj sud odlu~iti.

Upravo ova, ovakva i ovolika pre-

suda mo`e itekako, a bojim se i da ho}e

uticati, i na to {to je zapravo samo saveto-

davno mi{ljenje, pa da ne donse odluku

koja }e i}i protiv secesije na Kosovu.

[ta i kako dalje, kakva je reakci-

ja srpskog dr`avnog vrha u odnosu na sve

~injenice koje ste izneli?

- Bi}u direktan i sasvim jasan.

Ovo je priprema za strategiju “tiho prizna-

vanje secesije Kosova”. I to korak po

korak. Kada se srpski dr`avni i politi~ki

vrh odlu~io da ne tu`i zemlje koje su priz-

nale secesiju Kosova, ve} da tra`i saveto-

davno mi{ljenje, a za koje znamo da ne

obavezuje ni jednu zemlju koja je priznala

Kosovo, zapravo se pribeglo taktici, za

izgovor da se pred narodom ka`e, da se sve

poku{alo, da se vodila ljuta diplomatska

borba, ali da je ona izgubljena. I to iz dva

razloga: prvi su stra{ni zlo~ini koji su

po~injeni na Kosovu i Metohiji u vreme

Milo{evi}a, i drugi, zbog zlo~ina~kog

re`ima Slobodana Milo{evi}a.

Da li to zna~i da se Milo{evi}u

zapravo sudi posle smrti?

- ^itav Ha{ki Tribunal i oni koji

stoje iza njega kao nalogodavci i finansijeri

(pre svega SAD i NATO) se nisu nadali

tako ubrzanom de{avanju, kao ni smrti

Milo{evi}a {to ih je veoma unervozilo.

Stvari se sada veoma brzo otkrivaju.

Finansijeri Ha{kog Tribunala, pre svega

NATO, su od tog, ionako “ad hok” tri-

bunala zapravo napravili svoju “disciplin-

sku komisiju”. Mi sada kvalitetne i

zna~ajne podatke dobijamo sa “suprotne “

strane, pre svega muslimanske, zatim iz

knjiga Karle del Ponte i portparola Suda

Florans Artman, gde se jasno vidi da

popljuvana teorija zavere protiv Srbije nije

izmi{ljena pri~a, ili paranoja “krive “Srbije,

ve} da je zavera istinski postojala. Zavera

je postojala, nadam se da je to sada jasno

ve}ini koja prati doga|aje u Hagu!

Na dan izricanja presude Hilari

Klinton, dr`avna skretarka u vladi Baraka

Obame, primila je Fatmira Sejdiua i

Ha{ima Ta~ija ratnog komandanta, a sada

tzv. premijera Kosova. Da li je to

slu~ajnost?

- Naravno da nije slu~ajnost!

Naprotiv, sve su znali, vreme, mo`da ~ak i

broj godina na koje }e biti osu|eni

optu`eni. To mo`ete videti po na~inu na

koji su primljeni, temama o kojima su raz-

govarali i “zajedni~kim zaklju~cima”. Nije

daleko od mogu}nosti da su debelo

u~estvovali u odredjivanju kazne, koju su

petorica optu`enih dobili!

Presuda izre~ena “srpskom vrhu”,

petorici oficira i policajaca i jenom

politi~aru iznosi 96 godina. Drakonske

kazne, ili dupli ar{ini kada su u pitanju

optu`eni iz Srbije?

- Nije va`an broj godina, tj. visi-

na presude, ve} obrazlo`enje. Genocid za

koga su poku{ali da optu`e srpske

zvani~nike od Milo{evi}a pa do poslednjih

su|enja nije mogao da pro|e. Termin

“genocidne namere” zna~i da postoji nam-

era da se neka teritorija etni~ki o~isti.

Jedino je Srbima stavljan genocid na

“du{u”. Delo zajedni~kog zlo~ina~kog

poduhvata je oblik odgovornosti. I tu

dolazimo, do onog kad ka`em da ne bro-

jite godine, jer zajedni~ko zlo~ina~ko

udru`ivanje i presuda po toj optu`bi

podrazumeva kolektivnu odgovornost. Na

po~etku rada Ha{kog Tribunala postojala je

“formula” 80:20. To zna~i da, od ukupnih

procesa sa prostora ex Jugoslavije, 80 odsto

osu|enih treba da budu Srbi, a 20 odsto svi

ostali. Pogledajte i sami statistiku Ha{kih

presuda posle prvih procesa do ovih

poslednjih.

Da li se onda ne sla`ete sa min-

istrom spoljnih poslova Srbije, Vukom

Jeremi}em, kad posle izricanje ove presude

stalno ponavlja da ona ne podrazumeva

kolektivnu odgovornost?

- Ne sal`em se ni sa njim, ni sa

bilo kim ko tako ne{to tvrdi, jer je u pitan-

ju besmislena obmana gra|ana Srbije.

Zajedni~ki zlo~ina~ki poduhvat podrazume-

va organizovanje i udru`ivanje na nivou

najvi{e vlasti jedne dr`ave

Nastavak na str. 8

Amerika je jedna ozbiljna dr`ava

Slu~aj Miladina Kova~evi}a studenta u SAD, srpskog dr`avljanina koji je u tu~i u

kafi}u prebio svog kolegu Brajana Stajnahauera, potresa zadnjih dana celu Srbiju i preti

da ugrozi Ionako napregnute odnose sa Amerikom. Progla{en za dr`avnu tajnu “te{ku”

jedan million dolara ipak je procurila u medijima, prete}i da podeli Sbiju skroz. Horski

uve`bano, politi~ari deo javnosti i gra|ana ne pristaje da “pla}a” za brutalno prebijanje

momka koji se provodio i studirao po Americi, skoro je nepodeljeno mi{ljenje ve}ine.

Amerika zahteva izru~enje Kova~evi}a koje se uz pomo} srpskog Konzulata u Njujorku

sa la`nim paso{em vratio u Srbiju i izbegava “ruku ameri~ke pravde”.

Advokat Goran Petronijevi} ka`e

- Nije Miladin Kova~evi} prouzrokovao krizu u odnosima Srbije i SAD koje tra`e

njegovo izru~enje. Re~ je o bahatosti jedne velike i mo}ne zemlje kakva je Amerika.

Jer kada su u pitanju njeni (ameri~ki) gra|ani Amerika znaju}i za duple standarde kakve

imaju mnogi Me|unarodni sudovi u svetu, odbija da izru~i svoje gra|ane. I tu je u ptavu,

kada se ti~e standarda primenjivanjia prava. Oni su za to primer u svetu, svima!

Ogolimo tu situaciju, nastavlja Petronijevi} i ka`e da su “situaciju” krize proizveli u

Srbiji, neki iz politi~ke elite, kada su na zahteve za izru~enjem Kova~evi}a olako rekli

“Izru~ite, tog mangupa”(Vuk Dra{kovi})

Po na{em Ustavu uz dostavljene dokaze iz Amerike Kova~evi} }e se procesuirati

pred doma}im sudom” Pominju}i 1 milion dolara, vlasi u Srbiji potkupljuju svoju

poslu{nost, nesposobnost i poltronstvo. Bojim se da }e u tome i}i ako trba i do kr{enja

na{eg Ustava!!! Jednako mislim, slutim ne `ele}i da poverujem, ali praksa zadnjih god-

ina kod nas pokazuje, da se mo`e desiti da u op{toj gu`vi i poltronisanju ovaj mladi}

ne osvane u nekom gepeku, recimo na grani~nom prelazu neke od susednih dr`ava.

Amerika mora da dostavi dokaze sudu u Srbiji, da bi mu se sudilo. Sve ostalo je

opasna igra duplih standarad i poltronisanja bahatosti Amerike.

Ameri~ki list “Los Angeles Times” je krajem protekle nedelje neposredno pred

po~etak su|enja Jovici Stani{i}u, biv{em {efu DB u vreme Slobodana Milo{evi}a, objavio

tekst u kome se ka`e, da je ovaj visoki ~inovnik i jedan od najmo}nijih ljudi u Srbiji

90-tih, {pijun CIA-e. Goran Petronijevi} ka`e

- Ja nisam sklon da brzo zaklju~ujem. Polako i pa`ljivo sabiram podatke, ~injenice i

mogu}e dokaze. Ako se utvrdi da je ta~no pisanje lista “Los Angeles Times”, onda je to

stra{no! Mada tajne slu`be u me|usobnim sukobima podme}u afere, i to je njihov legit-

iman na~in rada. Voleo bih da je i ovo “podmetnuto”. Sumnjam i da je ta~no, i da nije

ta~no. Jer ako se utvrdi, kao {to je utvr|eno za jednog na~elnika General{taba generala

na{e vojske, koji je bio agent CIA-e, da je u to isto vreme bio i {ef dr`avne bezbednos-

ti onda smo ukupno dobro pro{li!

Goran Petronijevi}

P

olako, neprimetno,

neizbe`no po sili kon-

stantnog nemilosrdnog pro-

toka vremena, posle svakoraznih

svetskih bahanalija i doma}ih ker-

mesa kojima smo se stidljivo

prikradali, kao tati, siromasi ili

nepozvani gosti, isprsuju}i se

kako je ina~e manir siromaha (da

se ne vidi da su “sirome“)

do~ekao nas je najkra}i mesec u

kalendarskom brojanju nji`nih

zemaljskih dana. Februar.

Interesanatan samo po manjku ili

vi{ku (ako ste optimista) dana –

do skoro, onomad 2008. godine.

Tajno, sa merom

propisanom od “civilizovanog

sveta” spominjali smo i se}ali se, da

je to mesec u kome nam je oduze-

ta Tajna. Oduzeto pravo na Se}anje,

na LJubav, na mesto u porodici

Naroda, na dokaz Postojanja. Da

nam je Zemlja oduzeta!

Politicari na vlasti u

amputiranoj Srbiji sadanji i biv{i

horski (u razli~itim tonalitetima i

glasnosti) sa propisanim vokabu-

larom tiho su mrmljali “Ne}emo

priznati samoprogla{enu dr`avu

Kosovo“. Gra|ani, koji to jo{ jesu,

tiho u katakombama zabranjenih i

nepodobnih ose}anja patriotizma,

kao pravi Hri{}ani molili su zavet

– ne damo te, Svetice zemljo,

Kosovo, Pa}enice, Raspeta

Mu~enice Metohijo. Tiho, tiho da

ne uznemirimo“ pravoverne

“Gospodare zemnih, prljavih

ra~unica. Tog 17. februara na

Bulevaru Bila Klintina u Pri{tini

ljuljala se masa naroda, uz zurle,

daire, i {otu. Veselo, sa Bilborda

Klinton ih je pozdravljao, a sa

vidno po`utelom rukom od deseto-

godi{njeg stajanja na vetrometini

zemlje koja ne postoji, koju je valj-

da osmislio onako obezglavljen u

Ovalnom salonu Bele ku}e koja nas

je u crno zavila – Dr`ave Kosovo.

Kletve, kao Molitve, tiho

smo izgovarali pogledavaju}i u

nebo mole}i ga da nam oprosti

zaslu`enu kaznu. Tamo na nebu

me|u zvezdama nalazi se mapa

na{ih sagre{enja prema bli`njim,

prema sebi samima, prema

Zemlji. ]uti Nebo, }utala su i

zvona na{ih Hramova koji ~uvaju

Tajnu, Zavet, Dokaz da smo pos-

tojali. Spomen na sve nas od

Lazara do......Na{e dece koja }e

crveneti zbog na{ih nedela i nes-

loge, zaboravljenog Milosr|a.

Skrajnuti, posramljeni da

se usu|ujemo da uop{te i pomislimo

da imamo pravo na tugu, tih dana

smo se kao prvi Hri{}ani sa sim-

bolom ribe, prepoznavali po Tajni u

o~ima, po nemo}i i kojoj suzi. Da

ne remetimo integraciju sa Svetom!

Uz {otu, i talambase, sa

isukanim ma~evima kao obavezn-

im kostimografskim detaljima folk-

lora “Naroda Orlova“ iz otete nam

geografije Se}anja i Svetosti,

Skloni{ta od pogroma selili smo se

u vilajete nespretnih i zakasnelih

molitava. Kasno Janko... stize!!!

A, nesre}nici Parije

savremene Srbije oli~ene u podel-

jenoj i zava|enoj opoziciji, i ne{to

malo pristale Vlasti uputi{e se pod

za{titom no}i pred Jutro, na

sve~anu sednicu Opt{tina severnog

Kosova u drevni Zve~an Grad.

Nosatali su neke kese ulaze}i u luk-

suzne autobuse, kao srednjo{kolci

na matursku ekskurziju. Crni, mis-

lili smo, gledaju}i ih kako se parad-

no slikaju pred kamerama beograd-

skih televizija-Kud }ete? Sa tim

kesama, u tim autobusima. Ako ste

poneli “fru{tuk” za usput pa nije

KOSMET tako daleko, preko

Kraljeva, Jo{ani~ke Banje, lepotice

Kopaonika ili, za hrabrije preko

Merdara … Za~as! Ako ste pak

darove poneli!!! Male su vam kese,

nepristojne. A, za hranu!, Gladni ne

bi ste ostali. Znaju li kud su po{li

i za{to, ponavljali smo u ~udu!?

Kese, one su mi tajna i

danas. [ta su poneli, Big Mek

mo`da, tamo gde najlep{e `ito

zri, gde Bistrica voda te~e, gde

Vas du{om, molitvom i Oprostom

mogu nahraniti. [to smo ih zabo-

ravili, napustili, {to se sa nji-

hovim `ivotima “namirujemo“ sa

svetom da bi smo pokazali i

dokazali da smo mi ona “druga,

dobra Srbija”. Pa kao maturanti u

poset na jedan dan idemo (idu).

Pali smo svi na maturskom ispitu

na temi iz @ivota, na Tajni

Se}anja, ko sa kesama ko bez

njih! Jedno je sigurno, baga`

nesavesti }emo morati da nosimo

od Februra do Februara, i kad je

za dan kra}i ili du`i (u zavisnos-

ti kako na stvari gledate).

Mora}emo i mi i potonji sa sve

Tajnom koju nismo umeli da

sa~uvamo.

Od Februara do

Februara, od godine do godine i

Sudnjega dana. Jer ako zaboravi-

mo Kosovo i Metohiju

zaboravi}emo sebe.

D A M I N G A M B I T

Mart 2009. 5

Pi{e: Ru`ica Z. N. Stojkovi}

O D F E B R U A R A

D O F E B R U A R A

da se urade zlo~ini. I svako ko je

u~estvovao u ratovima od raspada

Jugoslavije do poslednjeg na Kosovu i

Metohiji, mo`e odgovarati. Bilo da je on

vojnik, oficir, gra|anin, pripadnik teritori-

jalne odbrane, svako! Drugima koji su

u~estvovali u ratovima (Hrvatima,

Muslimanima, Albancima) kada su

optu`ivani za zajedni~ki zlo~ina~ki poduh-

vat, osloba|ani su svi osim Srba.

[ta je sa prezumpcijom nevinosti,

dakle nevin si dok se ne doka`e suprotno?

- Pa, ona postoji u Ha{kom

Tribunalu, samo malo “dopunjena” i glasi:

“Svi su nevini dok se ne doka`e da su Srbi.

Da li kroz Vas progovara srpski

{ovinista ili iskusan advokat, posebno kad

je re~ o Ha{kim optu`nicama?

Tako misli aktuelna politi~ka

javnost u Srbiji, {to je `alosno, s obzirom

na sve ~injenice koje sam rekao. Nevladne

organizacije imaju posebnu “anesteziolo{ku

ulogu” i svojim pri~ama uspavljaju Srbiju i

njene gra|ane. Bojim se da }e gra|ani

Srbije kada se probude, shvatiti da su

ostali bez organa dr`avnosti, suvereniteta i

nacije. Da ne bude vi{e ni~ega.

Ho}e li se neko pitati, jednom kad

se Srbija probudi iz anestezije gde }emo

`iveti? Gde }e `iveti na{a deca?

Ru`ica Z.N. Stojkovi}

“Nekako s prole}a”…

Deset godina unazad...

Kad sve zapupolji,

zamiri{e i zemlja se sve~ano spre-

mi za novo ra|anje, miri{u}i na

tek isklijalu p{enicu, rasvetale

bele {ljive, uzorane oranice, pro-

planke “osomotele”, od mladog

li{}a i dane koji samo ovde, u

Srbiji li~e na ritam prirode

sno{ljiv za ~oveka, nekako tada se

uvek setimo prole}a 1999. godine.

Te godine po~eo je rat!

Novi “mali” rat Sveta sa Srbijom

ili mo`da Srbije sa svetom.!?

Nekako sa prole}em, pa

sve do oko Vidovog dana, u

istoriji, Srbija se nalazila u ratovi-

ma. Zemaljskim ratovima, koje

vazda vodi okrenuta Nebesima.

Tako je bilo i te 1999.

godine, sa nebesa se na oranice,

{ljive, bremenu zemlju spremnu

za ra|anje, na tro{ne ku}e sa

crvenim }eramidama i crepovima

spustio Milosrdni an|eo. Na krili-

ma no}i, 24. marta, pred Svetom,

i njegovim potamnelim moralnim

vidom spustila se najve}a, do tada

vi|ena sila sa neba.

Zavr{avao se nacionalni

dnevnik kroz koji je “ondanja

vlast “pozivala pesmom da peva-

mo -“Ne damo te Srbijo” i …Zar

je va`no? Ali, Molitava nije bilo

i da li bi ih nerasti svetski ~uli !!!

Taman se nacionalni dnevnik

zavr{io kad se ~ula “{izela”(od

milja nakon dva dana rata proz-

vana sirena za uzbunu). Da ne

veruje{. Pomislila sam: Za tri

dana moja prva }erka puni 18.

godina, kako }u proslaviti njen

rodjendan? Da bi ga se se}ala, i

da bi svojoj deci nekada pri~ala i

slavila njihova punoletstva.

Odmah mi je bilo jasno,

tada pre dest godina, da }e moje

dete ipak dobro zapamtiti svoje

punoletstvo. Za vjeki vjekov! Pa

ne pali ti sve}ice na nenapravl-

jenoj ro|endanskoj torti onolika

sila sa neba, sa sve tomahavk

raketama. I sada, posle deset god-

ina, bih volela da znam, koliko je

mladih ljudi od 24, marta do 9.

juna “proslavilo“ svoje Nato

punoletstvo.

Bubali su gde su stigli, i

gde nisu. Ovo naselje, onaj most,

ovaj grad, ono selo, onu prugu,

pijace, groblja, crkve, bolnice,

zgrade komande Vojske SRJ, koje

vi{e nije bilo tu. Tukli su pohab-

ane vozove sa mladim ljudima

koji su odlazili na Kosovo

ravno... Mnogi da se nikada ne

vrate! A, i za{to bi kada se na

Kosovo i ide ne bi li se zaradila

karta za put ka Nebesima.

Sva ta mladost koja je

oti{la sa pesmom i molitvom

Hristu Bogu, u “Nike” patikama i

Wranglericama, okrenuti punim

srcem i du{om slobodnom svetu,

odlazila je nesvesna da se bore

David i Golijat.

A, svet? Svet je }utao.

Veliki deo. ]utala je i palata na

Ist Riveru, gde stanuje porodica

Naroda, ~iju ku}u smo me|u prvi-

ma gradili – ]utalo se. Tek po

neki“ usamljeni Ilija u pustinji

zapadnog civilizovanog” sveta,

zavapio bi da ne ubijaju Narod.

Jedan mali, ali veliki i slobodolju-

biv evropski narod!

Nastavak na str. 8

NEKAKO S` PROLE]A

S E ] A N J E

6 Mart 2009.

Povodom godi{njice od ubistva prvog demokratskog premijera Srbije Zorana \in|i}a (1.8.1952 - 12.3.2003.)

K

njiga Jozefa Stiglica, po-

sve}ena te{ko}ama i pro-

tivre~nostima globalizaci-

je, predodre|ena je da postane

bestseler. Sama tema je moderna

i kontroverzna, naro~ito posle ni-

za `estokih antiglobalisti~kih de-

monstracija, kraha energetskog gi-

ganta Enrona i turbulencije na

svetskim berzama. Uz to, autor je

in, u svakom smislu te re~i. Klin-

tonov glavni ekonomski savetnik

u najuspe{nijim godinama ameri-

~ke ekonomije (1993), glavni eko-

nomista Svetske banke (1997),

dobitnik Nobelove nagrade za

ekonomiju.

Primerak knjige dobio

sam uz napomenu da je to sjajno

stru~no utemeljenje antiglobali-

zma i bespo{tedno demaskiranje

svetskih finansijskih institucija

kao glavnog uzro~nika svetskih fi-

nansijskih kriza iz poslednjih ne-

koliko godina.

Moje interesovanje za

temu po~iva delom na te{ko}i da

razumem opravdanost antiglobali-

sti~kih argumenata, a delom na

potrebi da razumem karakter svet-

skih finansija.

Kao prvo, fenomen glo-

balizacije u knjizi gotovo da nije

ni dodirnut. Sve ono {to je tema

`estokih rasprava - uticaj globalne

ekonomije na globalnu nejedna-

kost, na kvalitet `ivota, sistem

vrednosti i slobodu izbora nacio-

nalnih, lokalnih zajednica i poje-

dinaca - ovde je svedeno na

odnos svetskih finansijskih institu-

cija i nacionalnih dr`ava.

Kao drugo, od svih va-

`nih institucija pa`nja je posve}e-

na uglavnom Me|unarodnom mo-

netarnom fondu (MMF), a samo

uzgredno Svetskoj trgovinskoj or-

ganizaciji, mada je trgovinska ne-

ravnopravnost trenutno najve}i

problem za zemlju u tranziciji i

razvoju.

Kao tre}e, kritika MMF-

a ~esto je jednostrana, pa joj ne-

dostaje poenta i tamo gde je po-

tpuno opravdana.

To su slabosti knjige.

Njena glavna vrlina je

politi~ka filozofija autora, njegovo

definisanje strate{kih prioriteta ra-

zvoja, pa time i definisanje uloge

dr`ave u ekonomiji. Smatram da

je Stiglic potpuno u pravu kada

kritikuje neoliberalni “Va{ington-

ski konsenzus” kojim su 1992.

definisani prioriteti MMF-a u sa-

radnji sa posrnulim ekonomijama,

a to su liberalizacija tr`i{ta, ma-

kroekonomska stabilnost i povla-

~enje dr`ave iz ekonomije. Ne

zna~i da ovi principi na~elno nisu

opravdani, ali nedostaje im jedan

bitan element, a to je procena so-

cijalnih posledica ekonomske po-

litike.

Pobornik ideje o “akti-

vnoj vladi”, a u tradiciji ameri~ke

“progresivne politike” od Ruzvel-

ta, preko Kenedija do Klintona,

Stiglic uspe{no osporava teoriju o

samodovoljnosti tr`i{ta. Kada tr`i-

{te dospe u krizu, neophodni su

dodatni mehanizmi za njegovo

pokretanje, a to je onda prostor za

korisnu intervenciju dr`ave.

Naravno, ekonomska in-

tervencija dr`ave mora da ima

svoje jasne i ome|ene prioritete, a

to su pre svega smanjivanje nivoa

nezaposlenosti, nivoa siroma{tva u

zemlji i obezbe|ivanje privrednog

rasta. Ako se posrnula nacionalna

ekonomija fokusira na smanjiva-

nje inflacije i bud`etskog deficita,

{to je klasi~na preporuka neolibe-

ralnih savetnika, ~esto dolazi do

socijalne eksplozije i potpunog

gubljenja kontrole nad sistemom.

Kao {to je na~elna poli-

tika MMF-a opravdana, tako je

opravdana i na~elna kritika te po-

litike. Problem je kada se do|e do

konkretnih slu~ajeva. To je pro-

blem i Stiglicove knjige.

Fijasko politike MMF-a

Stiglic izla`e kroz analizu finan-

sijske krize u isto~noj Aziji 1977,

sloma ruskog finansijskog tr`i{ta

1998. i primera pojedinih nerazvi-

jenih zemalja u kojima je bio an-

ga`ovan kao visoki funkcioner

Svetske banke. Ove analize ~ine

zapravo su{tinu knjige.

Problem je u tome {to

im nedostaje uverljivost. U opisu

samih kriza nema spora, {to i ni-

je naro~ito te{ko, jer su one bile

predmet detaljnog i kvalitetnog

izve{tavanja ~ak i dnevnih novina

tog vremena. Problem je u navo-

|enju glavnih uzroka i u preporu-

~enoj alternativnoj terapiji.

Glavnog uzro~nika za

pomenute svetske krize Stiglic vi-

di u filozofiji i akcijama MMF-a.

Po njegovom uverenju, pogre{na

je bila i terapija stroge {tednje

(uksra}ivanje daljih kredita nesol-

ventnim finansijskim institucija-

ma), tamo gde je nalo`ena od

strane MMF-a, a i bezbolnog pri-

zeljenja (ve{ta~kom podr{kom do-

ma}im valutama), tamo gde je

izabran ovaj pristup. Po Stiglico-

vom uverenju, MMF je svojom

odlu~nom intervencijom uvek gre-

{io. Umesto da pristupi blagom

pritisku i mekoj terapiji, on je for-

sirao o{tre mere, rizikuju}i ozbilj-

ne posledice za svetsku ekonomi-

ju.

^ini mi se da su, neza-

visno od generalno ispravne Sti-

glicove filozofije, obe njegove

pretpostavke pogre{ne. U samoj

knjizi se ta gre{ka ne vidi, jer

uop{te nema analize strukturnih

uzroka krize u zemljama o kojima

je re~.

“Meko prizemljenje” u

ovakvim slu~ajevima nije ni mo-

gu}e, ni opravdano. U suprotnom,

odgovorna ekonomska i finansij-

ska politika gubi svaki smisao.

Za{to ne bi svi tro{ili vi{e nego

{to zarade, ako neko drugi na kra-

ju plati ra~un? Svetskim fondovi-

ma pokrivati gubitke neodgovor-

nog investiranja samo bi ohrabri-

lo isto takvo pona{anje u ~itavoj

svetskoj ekonomiji.

Na prvi pogled, Stiglic

je odli~an advokat posrnulih eko-

nomija (uklju~uju}i na{u) u sporu

sa svetskim finansijskim instituci-

jama. Ali, samo na prvi pogled.

On je preterano pristrasan advo-

kat, koji svog branjenika podr`a-

va i kada on gre{i. U slu~aju na-

{e zemlje, va`no je Stiglicovo in-

sistiranje na socijalnoj komponen-

ti ekonomske stabilizacije.

Makroekonomska stabil-

nost i liberalizacija tr`i{ta ne vode

automatski ekonomskom rastu, po-

ve}avanju zaposlenosti i struktur-

nim reformama. Me|unarodne fi-

nansijske institucije treba u tom

smeru da upotpune katalog svojih

principa. Za svaku zemlju se mo-

ra izgraditi specijalni program, jer

sve bolesti ne mogu da se le~e

istim lekom. U tom pogledu MMF

i sam treba da se reformi{e.

Me|utim, na{a zemlja

treba da preuzme svoj deo odgo-

vornosti u uspostavljanju istinske

konkurentnosti na{e privrede. Ni-

{ta nam ne vredi da globalizam

okrivljujemo za vlastite nere{ene

probleme. Moralno gledano, mo-

`emo biti u pravu (kao {to je na-

~elno u pravu svako ko pati), ali

na svetskom tr`i{tu se ne uva`a-

vaju moralni, nego samo ekonom-

ski argumenti.

Neda}e globalizacije

Joseph Stiglitz. “Globalization and its Discontents”, New York 2002. Autor knjige je bio Klintonov glavni ekonomski savetnik u

najuspe{nijim godinama ameri~ke ekonomije (1993), glavni ekonomista Svetske banke (1997), dobitnik Nobelove nagrade za ekonomiju

Povodom godi{njice od ubistva Zorana \in|i}a,

objavljujemo deo njegovog prikaz knjige Jozefa

Stiglica, koji je iza{ao u NIN-u 9. maja 2002. godine

Zoran \in|i} 1990. godine

S E ] A N J E

Mart 2009. 7

STUDENTSKI LIDER: I na-

ravno, kad su ve} te prve demon-

stracije jenjavale, do{le su nove

generacije studenata koje su na

neki na~in bile nevine u tim zbi-

vanjima, jer su bili maturanti kad

su se studenti bunili 68. godine,

ali su oni `eleli da nastave tu sve-

tu vatru protesta. Na Filozofskom

fakultetu, a Filozofski fakultet je

uvek bio najborbeniji fakultet na

univerzitetu, tu generaciju je pred-

vodio Zoran \in|i}. On je postao

rukovodilac te omladine, i kada

su nas uklanjali sa univerziteta

1975. godine \in|i} je organizo-

vao generalni {trajk na Filozof-

skom fakultetu u kome je u~e-

stvovalo skoro sto posto studena-

ta. On je ve} postao lider. Pre to-

ga smo, isto u ovoj sali, imali je-

dan protest protiv represije koju je

u to vreme sprovodila vlada koja

je trebalo da bude liberalna, ali se

pla{ila tog liberalizma, pa su za-

branjivali ~asopise, zabranjivali su

izlo`be, filmove... i jedna velika

grupa intelektualaca napunila je

ovu salu i protestovala protiv re-

presije. Tada su \in|i} i njegove

kolege bili, da tako ka`em, orga-

nizaciona podr{ka; delili su pozi-

ve, upute, i naravno, distribuirali

su ~asopis na protestima. To je,

ina~e, bio filozofski ~asopis koji

se zvao „Filozofija”. Iz tog perio-

da datira moja bli`a saradnja i po-

znanstvo sa Zoranom \in|i}em

koga sam sada znao i na jedan

drugi na~in, a ne samo iz u~ioni-

ce. Kasnije je moja poslednja du-

`nost profesora na Filozofskom

fakulteta, krajem 1974. godine,

bila odbrana diplomskog

rada Zorana \in|i}a.

(Dragoljub Mi}unovi},

profesor na Beogradskom

univerzitetu i saborac iz

Demokratske stranke)

LUMAN PRE HA-

BERMASA: Pri~alo se da

je `eleo da se promovi{e

kod Jirgena Habermasa i

da se jednostavno kod nje-

ga nepozvan pojavio, u

stilu “eto, sad sam i ja

tu”. To je tipi~no za nje-

ga, ta energija, snaga, ne-

kada i ironija, ali sve se

vrtelo oko njegove odlu~-

nosti. Nisam uop{te naslu-

}ivao {ta bi on kasnije

mogao postati. Moram pri-

znati da sam u tom smislu

razmi{ljao prili~no banal-

no. Me|utim, uvek mi je

bila upe~atljiva ta njegova

vrlo sna`na i energi~na li~nost.

U Konstancu je jo{ tragao, ta-

da je jo{ bio student. Za njega je

po mom mi{ljenju odlu~uju}i pe-

riod bio u Frankfurtu, zato {to se

tamo bavio pojmom moderne

dr`ave. Tu postoji samo jedno

ime: Nikolas Luman. On se time

bavio, modernom dr`avom, mo-

dernim dru{tvom. Mislim da je to

za njega bilo odlu~uju}e, dok su

one starije stvari predstavljale za-

pravo eksperimentisanje. (Ernst

Keler, \in|i}ev akademski men-

tor u Nema~koj)

VOLEO JE KLINTA IS-

TVUDA: O Zoranu postoje u`a-

sne predrasude. On je bio ose-

tljiv ~ovek. On je bio ~ovek ko-

ji je imao i sna`ne emocije za

svoju decu, i za moju de-

cu, za porodicu. On to

nije pokazivao, ali bilo

je trenutaka kada je to

bilo potpuno jasno i ka-

da se mogla sagledati du-

bina tih emocija. Ja sam

mnogo tih se}anja obno-

vila i u svojoj porodici i

u razgovorima sa njego-

vom porodicom, i nije

mi ba{ lako o tome da

pri~am.

Nedavno sam, prosto

kao neku vrstu uspomene

na Zorana \in|i}a, odgle-

dala na televiziji film

“Terminator I”. Mog sina

koji je tada bio mali, nije

znao ni da ~ita, jedva je

ne{to i govorio, prvi put

je u bioskop odveo Zoran

\in|i} da gleda taj film.

Mi smo mu svi govorili:

nagrabusio si, on ne zna da ~ita,

voli mnogo da pri~a, ti ne}e{ mo-

}i da gleda{ film, sva{ta smo mu

govorili. Ipak, oni su oti{li da gle-

daju zajedno film i nastavili su da

pri~aju, stalno su razmenjivali ne-

ke svoje pri~e o tim akcionim fil-

movima, Voleo je najvi{e i sa

svojom decom da gleda ba{ takve

filmove. Znam da je veoma voleo

Klinta Istvuda. Ja sam mu kao di-

rektor Kulturnog centra predlaga-

la: ‘ajde da napravimo jednu seri-

ju filmova i da to nazovemo Zo-

ran \in|i} – Prljavi Hari, da to

bude kao neki njegov izbor. (Go-

rica Mojovi}, dugogodi{nja \in-

|i}eva prijateljica)

NEMA^KI UZOR: Mislim

da ga je `ivot u Nema~koj bitno

obele`io. On je iz Nema~ke po-

neo sa sobom vrlo pozitivne stva-

ri, ali je tako|e video i na{e sla-

bosti. Se}am se duge rasprave s

njim u kojoj nas je neprestano su-

o~avao sa na{im odrazom u ogle-

dalu po pitanju na{ih sopstvenih

reformi. On je uvek sna`no vero-

vao u reforme u svojoj zemlji. On

je veoma voleo Nema~ku, ali bi

na kraju uvek rekao: “Ja, zapravo,

ho}u da budem br`i od vas. Ja

ho}u ono {to sada radim da ostva-

rim mnogo br`e.” U stvari, Ne-

ma~ka je njemu uvek bila uzor na

kojem je mnogo radio, ali iz ko-

jeg je, upravo zbog tako dugog

boravka u Nema~koj, crpeo i ve-

liku snagu i spoznaju o onome {to

je `eleo da sprovede u svojoj ze-

mlji. (Klaus Mangold, {ef Komi-

sije nema~ke ekonomije za Is-

tok)

STARI PR I JATELJ I O ZORANU \ IN\I]U

UVEK JE @ELEO VI[E

D A M I N G A M B I T

8 Mart 2009.

Milosrdni an|eli, govorili su –

krivi su, ubijaju i proteriju sa ognji{ta jedan

drugi narod. Nemilosrdno su ponavljali

la`i, koje su postale i do danja danjeg

ostale optu`ba i opravdanje za njihovo

NATO divljanje.

Kako nespretno i neta~no! Kad su

se dohvatili dokaza “ognji{ta“ grdno su

pogre{ili! Pa ni svoja ognji{ta nismo svili

kako valja sve bore}i se od Vidovdana do

dana{njeg Dana,

Sa svima koji

su prolazili Putem na

kome smo ku}u svoju

svili. Davno. I vazda bili

primorani da je branimo

-od nedobronamernih

prolaznika i nasilnika.

A, tog prole}a, te 1999.

godine, sa Neba su do{li

na zlim krilima Nemiosrdog an|ela. Do tada

su svi, koji bi da otmu na{e sa zemlje, u

na{u zemlju dolazili. Prvi put, te 99. na

zemlju se sa neba nisu ni spustali!

“Hriste Bo`e, raspeti sveti...

Pevala je mladost u nespretno navu~enim

uniformama odlaze}i na Kosovo ravno,

nesvesna da ispisuje davno zapo~etu putan-

ju Svetog Kneza Lazara...

Mu~enici u “Nike“ patikama, srp-

ski hiphoperi, sa njima sredove~ni rokeri i

bitnici.

Daj nam sunca....

Nisu davali! To je samo neka

gre{ka, govorili su oni najhrabriji ili naju-

pla{eniji ko }e ga znati!

Dodu{e, ra~unao Svet – slomi}e

tolikom snagom otpor Naroda, za deset dana

i gotovo! Nije bilo tako, 78 dana im je tre-

balo da razviju {ator na polju Kumanovskom,

sa onim svojim generalom {to se zove kao

planetarna izvarikirana (izbeljena) mega

“zvezda“, Majkl D`ekson. Tu je potpisano

primirje. Davidova pra}ka u rukama srpske

mladosti i roditeljskih strepnji, slomila je

nadobudno samopuzdanje i oru`je.

O. mladosti... 1999. godine,

O, nesre}ni roditelji te mladosti

vi, koji decu svoju posvetiste Kosovu,

zadatke iz matematike neura|ene na

Varvarinskom mostu,

kad ubi{e zlotvori

najbolju matemati~arku

Srbije (jo{ i danas

nere{ene), majke {to

putnike iz voza u

Grdelici do~ekati nikad

ne}e, svekrva {to sa

svojom trudnom snajom

nikada ne}e doneti robu kupljenu na pijaci

u Ni{u.

Brzo se prestalo sa plakanjem,

brzo.

Plakali su prijatelji, ro|aci i deca

koja su bila daleko od Srbije. Koliko tele-

fonskih poziva iz “inostranstva“ sa pla~em

i naredbom “Be`ite, sad smo ~uli na tele-

viziji, ovde kod nas, idu na Vas,,,

Neka ih, govorilo se rodbini van

Srbije, Ne}e no}as, ne}e nas, ba{ sad!

Pustite. “pla{e me~ku re{etom”

Jeste li ~uli skinuli smo im nev-

idljivog!

Tek }e se sada svetiti, javljao je

London, Melburn, Keln, Pariz.

I jesu!

Dan posle” nevidljivog “ili koji

kasnije, ljutito su bacali zabranjene kasetne

bombe u “merak gradu “ Ni{u na prve

zelene salate, na prve tre{nje i Ljude.

A dani ^asnog posta su bili, te

1999. godine sa prole}a

Nije bilo cigara, za hleb se u

redovima ~ekalo, struje nije bilo…

Ali, njih je bilo i njihovih bombi.

Kandila su gorela, za mladost na

Kosovu raspetu

[to je moglo, a {to nije prenosilo se.

Nikada do tada nisam ~ula za

mesta Gorozup, Ko{are i jo{ mnoga

Sada su im imena posve}ena i u

pamet urezana.

Tog prole}a. 1999, godine

“rascvetavale “su se bandere, posmrtnica-

ma. Prazni izlozi prodavnica. Svako jutro,

novo, pre`ivljeno, (pre potrage za hlebom i

pustim cigaretama!) podrazumevalo je obi-

lazak bandera i odlazak u Crkvu. Da se

sve}e za `ive i mrtve mu~enike zapale,

izmoli O~e na{, koji si na nebesima....

O Nebesa, o, An|eli, Visoki

De~ani, Gra~anice Sveta, Oj Kosovo ravno

i Metohijo, prokletijo, u crno zavijena.

Prizrene Carski sa svojom

Bogoslovijom i |acima...

Ne, nije bilo suza, po katkad, nije

bilo ni prkosa! Samo dostojanstveni muk dos-

tojan Davidove Borbe i prezra prema Golijatu

{to nam je Nebo razdevi~io, ali ne uprljao.

Nekako s prole}a, kad pogledam

moje tri k}eri, i dalje, Milici sam ostala

du`na proslavu punoletstva, drugoj ime kad

izgovorim, i sad, posle deset godina je

dozovem Nato, {trecnem se, kako od imena

Natalija od milja da zove{ sopstveno dete,

nego Nato!

Ej NATO, NATO!

Pro{lo je deset godina, rat se

zavr{io, Kosovo ravno bez mnogih ostalo,

Metohiju ho}e da pokrste, Duka|ini da se

zove, a deca ~iji su o~evi pratili kamione koji-

ma su odlazili na ratne polo`aje na Ko{are i

drugde odvodili, uporno pratili, kao majka,

de~aka Rada u romanu “Na Drini }uprija.

Nerasti {to su nam nebo okrva-

vivili, du{u zlostavljali u ~ast uprli sude!

Sude, jo{ uvek, kad nisu mogli da presude,

onomad s’ prole}a 99. godine.

A mi, retko se se}amo tih dana,

pa i sada posle deset godina, osim s’

prole}a

Kad niknu divlje ljibi~ice – jedini

poklon koga je moja punoletna }erka dobi-

la za svoje punoletstvo od bake i deke kod

kojih je prvih dana Agresije Nemilosrdnog

an|ela stasavala u ~oveka.

I sad, posle deset godina ....

Nisu obarali diktatora, nisu ni

ka`njavali narod koji ga je birao. Ubijali su

ga, otimali mu zemlju, zulum ~inili uvek i

neretko ba{ na istom mestu od Lazarevih do

dana{njih dana, ba{ tamo gde je davno pes-

nik plakao pevao, proklinjao i zavetovao.

“Iskopa{e ti o~i, prelepa sliko,

Ve~eri jedne na kamenoj plo~i,

Znaju}i da ga tad ne vidi niko...

da ne vidi niko......

Videli su, samo se prave.

Na{e je da oprostimo i ne

zaboravimo. Nikad, posebno

uvek s’ prole}a.

Ru`ica Z. N. Stojkovi}

nastavak sa str. 5

L

uk je prirodni penicilin, ~ak se

koristi u borbi protiv hemoroida.

Veruje se da grejana rakija u kom-

binaciji sa `ivim prazilukom uni{tava sve

mutacije gripa i isteruje ga kroz vrata i

prozore, kao neki srpski terminator bakcila

i nepo`eljnih virusa. Beli luk je jedna

istorijska srpska epidemija uzdaha koja

napada i na{ glavni grad, na{ ponos i na{u

diku od grada, srpske metropole.

Kad malo bolje razmislim mi srp-

ski seljaci iz unutra{njosti, u svakom

vagonu druge klase, uz paradajz, ljute

paprike i rotkvice, donesemo po jedan struk

praziluka u na{ beli Beograd. Neki od nas

izuju i cipele. Belo na belo, pa skoro da se

ne vidi i skoro da smo sli~ni sa `iteljima

prestonice, rekao bih, jedino se razlikujemo

po mirisu.

Beograd jeste jedno veliko brdo.

U`iva{ sa brda na brdo, pa opet brdo, sve

lepa brda. Priznajem od svih beogradskih

uzbrdica uvek su mi se najvi{e svi|ale

Beogra|anke. Ma rodila majka, a obukao

tata ili sponzor, nije va`no, lepe su ko

gorske vile i zemlju ne dodiruju. Evo kad

putujem za Beograd ve} u Minhenu pre-

poznajem na{e `ene, kru{kastih zadnjica,

koje ljuljaju aerodrom, ljuljaju kukovima

kao da je ljulja{ka u pitanju. Ne treba da

gledam u znakove i strelice znam gde se

~eka beogradska letelica i po mirisu i po

lepoti. Samo tu sednem i znam da }e me

neko na srpskom zamoliti da mu pri~uvam

stvari. A tek na{i mu{karci, mrki, popreki.

Srbin onako razbaru{en viri iz ko`ne jakne,

sa rukama u d`epovima i ~eka da mu

Nemac otvori vrata Jata.

I dok udari{ dlanom o dlan, eto

ga ispod nas Beograd, grad dinamike, psov-

ki, zagu{en u saobra}aju i dimu sopstvene

erupcije zabave, seksa i dru`eljubivosti, gde

smo svi tu nekako isti. Okupani `ivim

blatom, svako od nas unutra{njih gra|ana,

po~ne da mutira i da hvata beogradski

sleng. Ro|eni Beogra|ani ina~e samo la`u

do pono}i, a posle pono}i..? Posle pono}i

grle i mene i ranojutarnje prolaznike ~ije

cipele odzvanjaju Knezom, kroz akusti~nu

no}, zagrljeni i nasmejani. Na kraju svi

smo mi isti. Ljubimo se na rastanku i u

obraze, i u usta, i u ~elo u takvom

ljubavni~kom zanosu ja ska~em na taksi,

poljubim Beogra|anina poslednji put, pa

pali dru`e jer ko zna ko jo{ mo`e da se

naka~i. A i ko me je na kraju terao da

spominjem Ameriku i ^ikago? Za{to lepo

nisam rekao da sam Ni{lija, ju`njak i niko

me ne bi grlio, niko me ne bi bratimio, a

jo{ manje ljubio. Znam ja, Beograd strahu-

je od napasni~ke agresije i praziluka i to je

sasvim normalno.

Pa i u ovom na{em srpskom

^ikagu, re~ Beograd nas podse}a na

mesaru i burekd`inicu Beograd, ta re~ nas

jednostavno asocira na burek i jogurt. Mi

stojimo u redu, izo{trenih ~ula mirisa,

onako ovla{ prelistavamo novine i

razmi{ljamo o onom te{kom hamletovskom

pitanju {to bi nasrpskom zna~ilo: – Sa

sirom ili sa mesom? Dok se vru} burek

isparava umotan u masnu hartiju, svaka

`lezda u nama Srbima

ispusti po kap vode. Ma

ka`em vam, Beograd je

strava, svaki vegetarijanac

bi u Beogradu postao nor-

malni i kr{teni meso`der.

Naravno svi mi iz

unutra{njosti i daleke dijaspore

znamo da je Beograd centar vasel-

jene. Tu tvrdnju jednako potvr|uju

Galilejeve bele{ke i tajni spisi Nikole

Kopernika, kao i Leonardove mape

crtane slobodnom rukom i slovima

ispisanim sa desna na levo.

Beograd ima svoj visoki standard i

dobar sluh. Trista metara od

Konja do Kalemegdana

kuca ritam srca

na{eg velegrada,

ima tu ma|ije i

zagonetke. Ima

svega. Volim taj

ponos prestonice

Balkana, taj blesak na{e

nacije i na{e zezanje. Lepo

je, nije obavezno. Urbana

Srbija se potire jedna o

drugu kao kremen kamen iz

kog pali varnica. Srbija na

jednu stranu, urbanost na

drugu, kad se kresnu, eto

varnice i vatre. Kada sam

polazio na studije u

Beograd roditelji su me

ispratili do kapije. Majka

sa dva lepa rukom

ispletena d`empera, dok

je otac zamnom prosuo

kantu vode, i zamnom i

po meni. Re~e: – Via

Beograd, to ti je

odsko~na daska za svet!

Beograd je

dugo i nepravedno

zna~io slepu ulicu i

nepo`eljni koridor.

Danas tek po negde na

Slaviji mo`es videti,

Stojadinku, Fi}u ili

Varburga, promenio se

vozni park. Do{le su

nove generacije

Beogra|ana.

I

na~e Beogra|ani ne

vole revolucije i

sli~ne gu`ve, obi~no

autobusi bu~nih protes-

tanata u|u u grad, zatim

se ispred Skup{tine

napravi malo dimne

zavese, par sati divljeg

zapada, mudrog Istoka

pa onda nazad u auto-

bus za unurta{njost.

F r a n c u s k u

bur`oasku rev-

oluciju su

podigli

Pari`ani. Nema~ki Rajhstag zapali{e

Berlinci, a na{u skup{tinu ^a~ani.

Beogra|ani `ive negde dole i `uljaju

se sa glistama i krticama dok je gore

tvrda vuna, a kad se razi|e dim, stari

Beogra|ani izmigolje glave iz {ahte

i uz pom} svojih starih beogradskih

porodica formiraju Srpsku narodnu

vlast. Amerika je kako ka`u ovde,

pobedila rasizam, pitanje je da li }e

Beogra|ani pobediti svoj kompleks

prema unutra{njosti i strah od prazilu-

ka koji klija oko Belog grada. Starim

Beogra|anima svaka ~ast. Skidam

kapu. Ali, imam i jedan mali prob-

lem sa time, jer jednostavno treba

prona}i starog Beogra|anina

negde po Beogradu. Ako ga

uhvatite, javite mi adresu da odem

da mu skinem kapu. Mislim

svoju kapu, njemu u ~ast. Po

popisu iz 1912. godine,

Beograd je imao samo

osamnaest hiljada

stanovnika, zanimljivo je

da je Ni{ imao za hil-

jadu vi{e po istom popisu.

Beograd je svet.

Beogradska zvona

zvone da pozdrave {ampione.

BG – leto ili BG –

Geto na Adi Ciganliji.

Grad od krhkog i ran-

jivog porcelana. Grad od rubl-

ja, ~ar{afa, ga}a i kombinezona

na balkonima. Slojevit grad.

Grad grafita, sa bodljikavim

kaktusom u limenoj konzervi

na stepeni{tu, oboga}en cve-

tom mu{katle.

April u Beogradu i

mirisne ba{te. Beograd se

uvija, Beograd se lomi. On je

pora`eni, ve~iti pobednik i

Pepeljuga Balkana. Dvorana

za sve hajke. Beograd pada

s’ Marsa i nema ga na karti

sveta. Poga{ena su sva svet-

la i su{i se donji ve{ na

terasi koja gleda ka Evropi.

Grad koji se cedi preko `ice,

zaka~en za rep kao `ivotinja

u klopci. Beograd lebdi

no{en u balonu, zapaljen u

cepelinu. Grad koji lebdi

iznad zemlje. Grad poliven

crvenim vinom, pojedeni

grad koji nazdravlja i voli.

Beograd je svet.

Gledam naslonjen

~elom kroz prozor nekog

Boinga. Sle}emo. Du{a mi

sle}e u svoje gnezdo.

Gledam i mislim, a onda

vi{e ni{ta ne mislim.

Ose}am i znam.

Ono {to Beograd ima, a drugi

gradovi u okru`enju nemaju je du{a.

Slovenci su poslednjih godina shvatili da za

male pare mogu da do|u do lude zabave i

lepog `enskog dru{tva na splavovima, `ene

svetskih diplomata dobiju groznicu i stra{ne

napade straha kad njihovi mu`evi dobiju

preme{taj u diplomatsko predstavni{tvo na

teritoriji Srbije, ta~nije Beograda. One na{e

male beogradske mace, uop{te nisu naivne.

Grad obiluje prirodnim lepotama, na

zar|aloj petlji Gazele jo{ uvek se sme{e

slike Voje [e{elja, na Avali je podignut

toranj iz pepela, starije beogradske dame se

uvek iznerviraju kada im u autobusu

momci sa bosanskim ili kraji{kim akcentom

zauzmu sedi{te, starije Beogra|anke pri~aju

o starim vremenima kad se znao red, kad

se slu{ao zvi`duk u osam i kad se plesao

tango.

Ipak, mi Srbi nemamo drugu

metropolu na mapi sveta. Kakav je, takav

je – na{ je. Peru ga dve velike reke, zato

je tako blistav, mirisan i beo.

R

azmi{ljam ovih dana da opet kren-

em tamo, u svoju prestonicu, tu

gde nam `ivi matica i tu gde smo

svi deca, i gde se iznova ra|amo. Moj

deda je uvek govorio, misao je najbr`a na

svetu, u sekundi otputuje{ u mislima gde

po`elis. Ja stalno putujem u istom pravcu

u isti grad. Volim tu kratku polarnu no}

preko Atlantika. Ta~no znam kad se letel-

ica strese, kad avion nai|e na kopno ispod

sebe, gde su vazdu{ne struje, znam u

minut kad ~lanovi posade slu`e i kad }e

kafa da zamirise izme|u sedi{ta. U isto

vreme i na istom mestu poniremo i gubi-

mo visinu, znam gde menjamo kurs i kad

me hvata san. Jednom, pre osam godina

leteo sam u polupraznom avionu. Sastavio

sam }ebad, u{u{kao se, zauzeo tri sedi{ta

i podmetnuo jastuk, stavio slu{alice i men-

jao muziku pritiskaju}i dugmad na sedi{tu.

Nai{ao sam tada na muziku iz filma

“Blade Runner”. Glava mi je bila ispod

prozora, a ja sam slu{ao tu predivnu

muziku. Sklopljenih o~iju sam razmi{ljao

o Beogradu, o d`ezu ~etvrtkom u Domu

Kulture, o Trgu Republike i zelenoj

dvadeset sedmici na putu za Karaburmu.

Otvorio sam o~i i iznad sebe, kroz prozor

ugledao nebo sjajno od rojevitih zvezda.

Nebo posuto srebrom i ~uo muziku pros-

transtva. Sklopio sam o~i i leteo kroz

ulicu Kneza Milo{a, lebdeo Balkanskom,

napravio krug oko Pobednika i utonuo u

san. A praziluk? Bo`e, ne znam gde sam

ga ono upakovao i sakrio od sebe samog.

Da li je on u ru~nom prtljagu ili negde

dublje, sigurno znam da }e on, praziluk

po~eti negde sam od sebe da klija, ba{ kao

u onoj pri~i o ~arobnom pasulju i sedam

i po patuljaka.

D A S E N E Z A M E R I M O

Mart 2009. 9

BEOGRADSKI PRAZILUK

Pi{e: Boban Ili}

10 Mart 2009.

D R U [ T V O

P

odizanjem dresa sa brojem 21,

Sakramento Kings odaje speci-

jalno po{tovanje i ~ast velikoj

`ivoj legendi Vladi Divacu,

koji i ovaj put objedinjuje svoje

uspehe i popularnost sa hunitarnim radom.

Tako }e ko{arka{ka zvezda svoj dolazak u

SAD iskoristiti za promiciju misije

obezbedjenja finansijskih i drugih sredstava

za pomo} izbeglim i raseljenim licima u

Srbiji. Tim povodom razgovarali smo sa

gospodinom Divcem, proslavljenim svet-

skim ko{arka{ki asom, Ambasadorom

dobre volje UNICEF-a, realizatorom i

u~esnikom velikog broja humanitarnih

aktivnosti tokom dvadesetogodi{nje medju-

narodne ko{arka{ke karijere.

Dolazite krajem marta u SAD, iz

vi{e razloga. Iako ste ve} prestali aktivno

da igrate ko{arku, Sakrameto Kings 31.

marta planira, kako sportisti ka`u, da

penzioni{e va{ dres, ~ime i zvani~no

postajete deo ameri~ke ko{arka{ke istori-

je. Otkrijte za na{e ~itaoce detalje te cer-

emonije, na koji na~in }e se to obaviti?

“Glavna ceremonija bi}e odr`ana

31. marta u toku utakmice Sakramento

Kingsa i Nju Orleans Hornetsa. Kruna

svakog sportiste je da dobije priznanje,

koje sam ja dobio od Sakramento Kingsa,

a to je penzionisanje broja 21, odnosno

dresa koji sam nosio {est godina u

Sakramentu. Na polovini utakmice protiv

Hornetsa, odr`a}e se ceremonija, kada }e

se u dvorani podi}i moj dres, nakon ~ega

niko vi{e ne}e nositi taj broj dresa. To

priznanje je san svakog sportiste i veliko

po{tovanje Sakramenta prema meni i

mojim igrama tokom {est godina prove-

denih u tom klubu. Pre toga bi}e organizo-

vano nekoliko zanimljivih humanitarnih

dogadjaja na{e humanitarne organizacije.

Poku{avam sve te aktivnosti da objedinim,

a sve u cilju prikupljanja sredstva za otkup

napu{tenih seoskih doma}instva {irom

Srbije za izbegla i raseljena lica sa teritori-

je biv{e Jugoslavije, koji ve} petnaestak

godina `ive u izbegli~kim kampovima.”

Posle ceremonije, proslava }e

biti nastavljena u klubu Tunel

21 u Sakramentu, gde }ete sa

suprugom biti doma}ini. Koga

o~ekujete od velikih imena

ko{arke?

“Sve koji }e prisustovati

pomenutoj ceremoniji, moji

saigra~i u Sakramentu, pre svega

mislim na Kris Vebera, Skota

Polarda, Bobi D`eksona… Pedju

Stojakovi}a iz Hornetsa, nekoliko

prijatelja koji su igrali sa mnom u

Lejkesu iz Los Andjelosa, Geri Pejton i jo{

nekoliko igra~a koji su igrali u NBA.”

Poznato je da se godinama nese-

bi~no bavite humanitarnim radom. Va{a

Humanitarna organizacija Divac “HOD”,

koju ste osnovali sa suprugom Anom

organizova}e u ^ikagu donatorsku ve~eru

u presti`nom restoranu Topaz kafe, a

planira se i nekoliko sli~nih dogadjaja u

na{im crkavama u Kaliforniji. U koje

svrhe je namenjen novac, prikupljen na

ovaj na~in?

“Novac ide u otkup seoskih

doma}instava {irom Srbije, namenjenim

ljudima, koji su godinana u izbegli~kim

kampovima zaboravljeni od svih nas. Rat

se na na{im prostorima zavr{io pre desetak

godina, a oni i dalje `ive u kampovima i

stvarno je krajnje vreme, da se okrenemo

iza sebe i pomognemo tim ljudima. Od

pro{le godine, od kada je zapo~eo projekat,

sakupili smo vi{e od milion i po dolara i

za taj novac otkupili, do sada, 104 ku}e u

koje se ve} uselilo stotinjak familija. To je

najhumanije {to na{ narod mo`e da uradi,

da pomogne svojim sunarodnicima koji su

u te{koj sitaciji.”

Da li imate podatak koliko je

ljudi na ovaj na~in iza{lo iz kolektivnih

centara i dobilo svoje domove?

“Na j nov i j i

podatak ka`e da je

na{a humanitarna

organizacija “Divac”

obezbedila dom za

47% izbeglih i rasel-

jenih lica. U pro{loj

godini stambeno smo

situirali oko 500 ljudi.

Svi koji smo u~estvo-

vali u na{oj akciji

jako smo ponosni na taj podatak. Za deo

ostalih stanova pobrinula se dr`ava i druge

organizacije.”

Od nedavno ste predsednik

Olimpijskog komiteta Srbije. Koji su va{i

prvi koraci na toj funkciji?

“[to se ti~e kratkoro~nih plano-

va, neophodno je obezbediti dobre uslove

za na{e sportiste, koji }e se takmi~iti na

Zimskim olimpijskim igrama i Letnjim

olimpijskim igrama u Londonu. Kada je

re~ o dogoro~nim planovima, krajnje je

vreme da u Srbiji postavimo Olimpijski

komitet na pravo mesto u dru{tvu, a to

je da bude kapa vrhunskog sporta. Va`no

je da prepoznajemo talente na vreme, da

ih poma`emo kvalitetnim treninzima i

svim uslovima koje zaslu`uju, pre svega

mislim na ve}inu tenisera, koji kao indi-

vidualni sportisti nisu bili u mogu}nosti

da obezbede sebi dobre treninge i kari-

jeru. Olimpijski komitet mora to da

ispravi.”

Gospodine Divac, do sada ste se

uvek rado odazivali na{im pozivima za

intervju, u ime na{ih slu{alaca i ~italaca

Ogledala, hvala vam i na ovom razgov-

oru. Vidimo se u ^ikagu.

“Hvala i vama. Pozdravljam sve

va{e slu{aoce i ~itaoce i `elim im sve

najbolje.”

LEGENDARNI SPORTISTA

I NEUMORNI DOBROTVOR

Marijana Maljkovi} Intervju sa proslavljenim ko{arka{kim asom i velikim humanistom Vladom Divcem

VLADE DIVAC

Visina 2,16 m

Te`ina 118 kg

Dr`avljanstvo Srbija

Rodjen 3. februar 1968.

Prijepolje, Srbija

Draft 26., 1989.

Los Andjeles Lejkersi

Pro karijera 1986. – 2005.

Biv{i timovi Partizan (1986-1989)

LA Lejkersi (1989-1996; 2004-2005)

[arlot Hornetsi (1996-1998)

Crvena Zvezda (1999)

Sakramento Kingsi (1999-2004)

Predsednik Olimpijskog komiteta Srbije

(2009)

Humanitarna organizacija Divac

(HOD) je osnovana sa ciljem da

pomogne nezbrinutim, izbeglim i rasel-

jenim osobama bez obzira na njihovu

nacionalnu, rasnu, versku, politi~ku ili bilo

koju drugu pripadnost ili opredeljenje.

HOD je 2007. godine pokrenuo akciju

“Mo`e{ i Ti”, sa ciljem zbrinjavanja

izbeglih i raseljenih lica koja jo{ uvek `ive

u izbegli~kim kampovima {irom Srbije

kako bi im omogu}io da u Srbiji ostvare

prava na sopstveni dom, na zapo{ljavan-

je, materijalnu sigurnost i psihosocijalnu

pomo}, da vrate i osna`e sopstveno

samopouzdanje i li~no dostojanstvo.