PRVI BROJ [TAMPAN 16. JULA 1932. GODINE. OSNIVA^ \OR\E MILOVANOVI]. IZDAVA^ „^A^ANSKI GLAS“ AD

BROJ 38 CENA 30 DIN.

www.caglas.rs

tel. 226-000; 346- 000

www.viza-nekretnine.co.rs

GODINA LXXXI, LIST IZLAZI SEDMI^NO, PETKOM ^A^AK, 27. SEPTEMBAR 2013. GODINE

U~enici Ekonomske u

Ma|arskoj i Austriji

strana 19.

GIMNAZIJALCI PRIKUPQALI

POTPISEstrana 18. strana 17.

Peticija gra|ana za otvarawe bioskopa Predstavqena monografija dr Mihaila Milinkovi}a

GRADINA NA JELICI

Humanitarna akcija

za Anine i Vi{wine o~i

strana 7.

Dvadesetdevetogodi{wa Ana Jovanovi} i wena osam

godina mla|a sestra Vi{wa ve} dugo `ive u tami u

kojoj se naziru obrisi stvarnosti. Svaki wihov ko-

rak van rodne ku}e u ^a~ku, mora biti uz pratioca,

naj~e{}e majku Draganu i oca Vuka{ina. Kada su u

ranoj mladosti wih dve po~ele da gube vid, porodi-

ci Jovanovi} `ivot se potpuno promenio...

DVE

SESTRE,

A ISTA

NADA

Gradska stambena agencija

^a~anska banka

strana 8.

VETAR

U LE\A

ATLETI^ARIMA

strana 3.

STANOVI

NA „OBRE@U”

ZA DAN GRADA

/////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////

Postavqene klupe na Gradskom trgu

strana 5.

NEDOSTAJE

SAMO

SPOMENIK

Mr~ajeva~ki pesni~ki susreti

strana 21.

NA „PESNI^KOJ

STENI” JO[

TRI IMENA

2 PETAK 27. SEPTEMBAR 2013. GODINEMARKETING

marketing 032/342-276

PETAK 27. SEPTEMBAR 2013. GODINE 3GRAD

IZVR[NI DIREKTOR: Svetlana Bojovi}

GLAVNI I ODGOVORNI UREDNIK: Gordana Domanovi} tel: 032/377-107 032/342-276 office@cacanskiglas.rs

REDAKCIJA: Milanka Ne{i}, Emilija Vi{wi}, Gordana Domanovi}, Zorica Le{ovi} Stanojevi}, Zorica Jakovqevi}, Nela Radi~evi} i Irena Milo{evi}.

ODBOR DIREKTORA: Svetlana Bojovi}, Vladimir Jova{evi} i Negovan [uti}

PRELOM LISTA: Marko Milo{evi} i Sr|an Jeremi}. glcaglas@sbb.rs

ADRESA: ^a~ak, Bulevar oslobo|ewa 37, telefoni redakcije: 032/377-108 032/ 344-772 office@cacanskiglas.rs

MARKETING: Gordana Jovanovi} i Radmila Zari} tel: 032/342- 276, faks: 032/344-772 glpress@sbb.rs Rukopisi se ne vra}aju. [tampa: GPK „[tamparija Borba“

www.caglas.rs

Gradskom stambenom

agencijom, koja je pri-

mer {tedqivog poslo-

vawa, grad ^a~ak mo`e da se

ponosi. Za razliku od osta-

lih agencija u Srbiji, u ko-

jima je broj zaposlenih izme-

|u 15 i 30, a u pojedinim i

znatno vi{e, ~a~ansku Grad-

sku stambenu agenciju, pored

direktora Milana Dra{ki-

}a, ~ine stru~ni saradnik za

pravne poslove Brankica Je-

li}, stru~ni saradnik za

ekonomske poslove Dragi{a

Kova~evi} i poslovni sekre-

tar Qubica Stevani}. Uop-

{te nije preterano ista}i

koliko je zna~ajan wihov do-

prinos u ostvarivawu pro-

gramskih zadataka, budu}i

da neophodne kadrove, u za-

visnosti od projekata, anga-

`uju po Zakonu o javnim na-

bavkama, odnosno raspisiva-

wem odgovaraju}ih tendera,

~ime obezbe|uju veliku u{te-

du u buxetu.

Prete`an deo svojih delat-

nosti Gradska stambena

agencija usmerava na imple-

mentaciju Zakona o socijal-

nom stanovawu, napomiwe

direktor Milan Dra{ki},

podse}aju}i da u ovom tre-

nutku agencija gazduje sa 102

stambene jedinice u Ko{ut-

waku, gde se nalaze stanovi

koji su svojevremeno izgra|e-

ni za potrebe izbeglih i

prognanih lica sa teritori-

ja biv{ih jugoslovenskih re-

publika, Bosne i Hercegovi-

ne i Hrvatske. U tom nasequ

su svoj “krov nad glavom”

prona{li i qudi koji pri-

padaju domicilnom stanov-

ni{tvu grada ^a~ka, za koje

je opredeqeno 15 stambenih

jedinica, a re~ je o samohra-

nim roditeqima i o ratnim

vojnim invalidima kojima se

ne napla}uje zakup.

- Gradska stambena agencija

u ^a~ku, kao Op{tinska

stambena agencija osnovana

je prva u Srbiji, 2005. godi-

ne, za potrebe realizacije

SIRP programa koji je podra-

zumevao trajnu integraciju

izbeglog i prognanog sta-

novni{tva iz biv{ih jugo-

slovenskih republika, Hr-

vatske i Bosne i Hercegovi-

ne, u lokalnu zajednicu. Tada

je, posredstvom me|unarodne

nevladine organizacije UN-

HABITAT, izgra|eno 76 stam-

benih jedinica (koje je fi-

nansirala Vlada Italije),

61 za izbegla i prognana li-

ca, a 15 za domicilno sta-

novni{tvo. Kasnije je domen

poslova Gradske stambene

agencije pro{iren, jer je

agencija pravni sledbenik

svojevremeno uga{enog Fon-

da solidarne stambene iz-

gradwe, pa se po tom osnovu

servisiraju, odnosno pru`a-

ju usluge mnogim zaintereso-

vanim fizi~kim i pravnim

licima, koja su nekada dobi-

la na kori{}ewe stambene

jedinice.

U ovom trenutku, za agenciju

je najzna~ajnija izgradwa 24

stana na Obre`u, namewena

za socijalno stanovawe. Iz-

vo|a~i radova su ~a~anska

preduze}a “Proinvest” i

“Alfako in`ewering”. Zavr-

{etak radova, u skladu sa di-

nami~kim planom, o~ekuje se

18. decembra, za Dan grada

^a~ka. Planirano je da se

stanari usele po~etkom, od-

nosno u prvoj polovini na-

redne godine - najavquje di-

rektor Dra{ki}.

Gradska stambena agencija je

zadovoqna dinamikom iz-

gradwe stanova na Obre`u, i

zahvalna je kako izvo|a~ima

radova, tako i nadzornim

organima iz JP “Gradac”, na

korektnoj saradwi tokom

prethodnog perioda.

Konkurs za stanove na Obre-

`u, prema re~ima direktora,

bi}e raspisan, po{to Skup-

{tina grada ^a~ka, odnosno

odbornici SG budu usvojili

odluku, kojom }e se stvoriti

uslovi za raspisivawe kon-

kursa. Tom odlukom }e, izme-

|u ostalog, biti definisana

podela stanova po socijal-

nim kategorijama, zatim vi-

sina cene zakupa, kao i neop-

hodna dokumentacija koju za-

interesovana lica treba da

dostave komisiji, koju }e

formirati gradona~elnik

^a~ka Vojislav Ili}.

- Komisiju }e ~initi pred-

stavnici Gradske stambene

agencije, Centra za socijal-

ni rad, Nacionalne slu`be

za zapo{qavawe Filijale

^a~ak, gradskih uprava za

dru{tvene delatnosti i za

urbanizam, kao i Republi~ke

agencije za stanovawe, koja je

“krovna” organizacija svih

op{tinskih, odnosno grad-

skih stambenih agencija, od

koje smo dobili zna~ajna

sredstava za izgradwu stano-

va na Obre`u - ka`e Dra-

{ki}.

Prema wegovim re~ima, sle-

de}e godine agenciju o~ekuje

“izazovan” zadatak, a re~ je o

izgradwi 100 socijalnih

stanova na Qubi}skom keju,

pored gradske toplane. Od

100 stambenih jedinica, 70

}e biti predvi|eno za tako-

zvanu neprofitnu prodaju, a

30 za socijalno stanovawe

pod re`imom zakupa. Tokom

narednog meseca, agencija bi

trebalo da potpi{e ugovor

sa Ministarstvom gra|evi-

narstva i urbanizma, po{to

prethodno Vlada RS usvoji

odgovaraju}u uredbu, koja }e

regulisati na~in i uslove

pod kojima }e se koristiti i

kasnije vra}ati kreditna

sredstva Razvojne bakne Sa-

veta Evrope, koja }e finan-

sijski podr`ati projekat iz-

gradwe 1.700 stanova u Srbi-

ji.

U posledwe vreme Gradska

stambena agencija je imala

zna~ajne razgovore sa pred-

stavnicima UNHCR, Viso-

kog komesarijata Ujediwe-

nih nacija za izbeglice, kao

i sa delegacijom Nacional-

nog saveta romske nacional-

ne mawine, kako bi se obez-

bedio “krov nad glavom” i za

odre|eni broj Roma u na{em

gradu.

Naravno, kada je re~ i o suo-

~avawu sa problemima, ova

agencija se tako|e maksimal-

no zala`e za wihovo re{ava-

we.

- Probleme imamo sa nekoli-

ko korisnika na{ih usluga u

Ko{utwaku, zbog neizmiri-

vawa finansijskih obaveza.

Bili smo primorani da po-

segnemo za nepopularnom me-

rom utu`ivawa. Postoje ve}

izvr{ne i pravosna`ne sud-

ske presude protiv odre|e-

nog broja lica. Uskoro }e

uslediti i revizija ugovora,

u dogovoru sa Republi~kom

agencijom za stanovawe i sa

Asocijacijom stambenih

agencija Republike Srbije.

S obzirom na to da su dosa-

da{wi ugovori istekli, svi

korisnici stanova, odnosno

zakupci u Ko{utwaku bi}e

obavezni da Gradskoj stambe-

noj agenciji i na{im stru~-

nim slu`bama dostave odgo-

varaju}u dokumentaciju, ka-

ko bi se dokazao pravni

osnov za daqi boravak u tim

stanovima. Dokumentacija

}e podrazumevati kako fi-

nansijski aspekt, izmiriva-

we dosada{wih ugovornih

obaveza, tako i ostale podat-

ke o ispuwavawu uslova za

kori{}ewe stambenih jedi-

nica, koje propisuje Zakon o

socijalnom stanovawu - ka`e

direktor Dra{ki}, zahvaqu-

ju}i svim zakupcima stanova

u Ko{utwaku koji redovno i

savesno izmiruju svoje ugo-

vorne obaveze, bez obzira

{to `ivimo u te{kim eko-

nomskim vremenima.

Upravo zbog ekonomske kri-

ze, Gradska stambena agenci-

ja je odlu~ila da u narednom

periodu prona|e modalitet

po kome }e stimulisati naj-

savesnije zakupce koji blago-

vremeno izmiruju svoje oba-

veze. N. R.

Brankica Jeli}, stru~ni saradnik za pravne poslove u

Gradskoj stambenoj agenciji, podse}a da je agencija

osnovana 2005. godine, i to saglasno Zakonu o javnim

agencijama, koji je tada tek bio donet, pa nije postojala

praksa organizovawa preduze}a, tj. novih firmi u ob-

liku javnih agencija, tako da je tada Op{tinska stambe-

na agencija u ^a~ku bili prva javna agencija u Srbiji.

- Imali smo malih problema u registraciji, s obzirom

da je to bila novina. Danas u Srbiji ima 17 - 18 agenci-

ja. Na ~elu tih agencija je Republi~ka stambena agenci-

ja i ona je odgovorna Ministarstvu za gra|evinarstvo i

urbanizam. Republi~ka agencija je vrsta posrednika iz-

me|u lokalnih agencija i ministarstva, usmerava rad i

pre svega daje zakonski okvir za wihovo delovawe.

Sprovo|ewe projekta SIRP u Srbiji, iniciralo je po-

kretawe inicijative za dono{ewe zakonskog okvira za

na{ rad. U~estvovali smo u skup{tinskim debatama i

izdejstvovali da se donese Zakon o stanovawu, a potom

i Zakon o socijalnom stanovawu, koji je nama bio pola-

zna osnova. Smatrali smo da }e fond koji se osniva tom

prilikom biti polazna osnova i da }e zanoviti novi

fond stanogradwe, u smislu da }e prihodi koji budu

ostvarivani mo}i kasnije da se umno`avaju i da se stam-

beni fond uve}ava, {to je i pokazalo dobar rezultat.

To je koncept koji je kasnije za`iveo u Srbiji i sada da-

je lepe rezultate - rekla je, izme|u ostalog, Brankica Je-

li}.

PRVA JAVNA AGENCIJA

GRADSKA STAMBENA AGENCIJA

Predsednik Upravnog odbora Gradske stambene agenci-

je Mihailo Maletkovi}, pohvalio je zaposlene zbog re-

zultata koje su zajedno postigli u posledwih godinu da-

na:

- Posebno bih istakao izgradwu objekata, odnosno 24

stambene jedinice na Obre`u, gde radovi teku po dina-

mici koju smo planirali. Za pohvalu su i ostale akcije

koje realizuje Gradska stambena agencija, u dogovoru sa

Republi~kom stambenom agencijom, kao {to je, na pri-

mer, odr`avawe na{ih stambenih jedinica u nasequ

Ko{utwak. Podsetio bih da je mali broj zaposlenih,

ali da planiramo nove poslove. Upravo zbog dobrih re-

zultata i predstoje}ih zadataka, smatram da bi trebalo

pove}ati broj zaposlenih.

STANOVI NA „OBRE@U”

ZA DAN GRADA

Milan Dra{ki} i Brankica Jeli}

4 PETAK 27. SEPTEMBAR 2013. GODINEGRAD

Zbog izmena zakon-

skih propisa koji

ure|uju finansirawe

lokalnih samoupra-

va, pove}anih tro-

{kova, ve}ih investi-

cionih aktivnosti i

poskupqewa energe-

nata (struje, goriva,

mazuta, gasa), u dru-

gom polugo|u je izme-

wena rashodna stra-

na gradskog buxeta,

zbog ~ega je Gradska

uprava za finansije

predlo`ila Gradskom

ve}u da utvrdi izme-

ne i dopune odluke o

ovogodi{wem buxetu.

U predlogu o prvom

ovogodi{wem reba-

lansu gradske kase, o

kome }e se izjasniti

odbornici SG, “izra-

~unato” je da }e buxet

biti mawi za 79 mi-

liona dinara, tako

da }e umesto prvobit-

no projektovanih

3,629, iznositi 3,550

milijardi dinara. I

pored toga, tvrde

gradski finansijeri,

do kraja ove godine

bi}e obezbe|eno ne-

smetano finansirawe

izvornih nadle`no-

sti lokalne samou-

prave i prioritetnih

investicionih aktiv-

nosti.

Posmatraju}i sve iz-

vore finansirawa

buxet je “kra}i” za

79 miliona dinara, ali

imaju}i u vidu direktna

izdavawa iz buxeta, reba-

lansom je predvi|eno oko

58 miliona dinara vi{e

nego {to je planirano u

osnovnoj odluci, obja{wa-

va na~elnik Gradske upra-

ve za finansije Zoran To-

dosijevi}:

- Neke ve}e investicije

zapo~ete prethodnih i to-

kom ove godine, poput iz-

gradwe zgrade Muzi~ke

{kole i fiskulturne sale u

Mr~ajevcima, realizuju se

planiranom dinamikom.

Najve}a sredstva - oko 20

miliona dinara rebalan-

som su izdvojena za dru-

{tvene delatnosti, za

osnovno i sredwe obrazo-

vawe. U maju, kada je izme-

wen set zakona o finansi-

rawu lokalnih samoupra-

va, dogovoreno je da deca u

pred{kolskoj ustanovi i

{kolama ne}e biti uskra-

}ena za buxetska sredstva,

{to je odlukom o rebalansu

i potvr|eno.

Niko od buxetskih ko-

risnika ne}e biti o{te}en

zbog ovih izmena prihodne

i rashodne strane u grad-

skoj kasi, tvrdi Todosije-

vi} i nagla{ava da je najve-

}a sredstva - oko 76 milio-

na dinara, odnosno jo{ 18

od Republike, dobilo JP

“Gradac” i da je taj novac

predvi|en za nastavak fi-

nansirawa zapo~etih inve-

sticija. Buxet je, ina~e, sve

vreme bio likvidan, ka`e

on i te konstatacije pot-

krepquje podatkom da tre-

nutno na ra~unu ima oko

300 miliona dinara, i uve-

rewem da }e ta sredstva bi-

ti potro{ena do kraja go-

dine i da neizmirene oba-

veze ne}e biti prenete u

2014.

Najve}i priliv u kasu

Grada o~ekuje se od poreza

na zarade - oko milijardu i

387 miliona dinara, od ta-

kozvanih teku}ih transfe-

ra 468,7, od poreza na imo-

vinu 213 miliona dinara,

od poreza na druge prihode

120, od naknade za kori-

{}ewe gra|evinskog ze-

mqi{ta 165, odnosno od

naknade za ure|ewe 178 mi-

liona dinara. Izmewena

prihodna “diktirala” je

korekcije i na rashodnoj

strani gradske kase, te je

tako, pored ostalog, pred-

lo`eno da razdeo “gradona-

~elnik” bude uve}an za 2,6

miliona dinara, neophod-

nih za pla}awe usluga po

ugovoru, tro{kova prosla-

ve Dana grada, protokolar-

ne poklone... I sredstva

kojima raspola`e Gradsko

ve}e pove}ana su za ne{to

vi{e od milion dinara,

kojim }e biti “pokriveni”

tro{kovi pokretawa ste-

~ajnog postupka u Veteri-

narskoj stanici, dok }e

“razdeo” Skup{tina grada

biti “te`i” za tri milio-

na i 950 hiqada dinara,

potrebnih za isplatu dnev-

nica i tro{kove devet da-

na skup{tinskog zasedawa,

koliko je planirano do

kraja godine. Gradske upra-

ve za op{te i zajedni~ke

poslove i za inspekcijski

nadzor uskra}ene su za pet

miliona, odnosno 900 hi-

qada dinara, dok je GU za

urbanizam oduzeto ~etiri

miliona dinara, planira-

nih za izgradwu prihvati-

li{ta za nezbrinute `ivo-

tiwe, po{to nije dobijena

saglasnoist od Ministar-

stva energetike, razvoja i

`ivotne sredine da ova in-

vesticija bude finansira-

na iz prihoda od posebne

namene za za{titu `ivotne

sredine. Ovaj novac bi}e

preusmeren za kupovinu

opreme za pretovar sme}a,

zahvaquju}i kojoj }e biti

smaweni tro{kovi JKP

“Komunalac”. Za razliku

od ovih, GU za lokalnu po-

resku administraciju je re-

balansom dobila dodatnih

940.000 dinara, od kojih }e

pola miliona dinara biti

iskori{}eno za isplatu

zarada za 15 izvr{ilaca,

anga`ovanih po ugovoru o

delu. “Bogatije “ su i Grad-

ska uprava za stru~ne po-

slove Skup{tine, gradona-

~elnika i Gradskog ve}a za

2,1, a GU za lokalni eko-

nomski razvoj za 2,095 mi-

liona dinara, dok }e od pr-

vog ovogodi{weg rebalan-

sa najvi{e koristi imati

osnovno i sredwe obrazo-

vawe za koje su izdvajawa

uve}ana za 10,7, odnosno 3,4

miliona dinara. Dodatnih

skoro 1,5 milion dinara

bi}e preba~eo na “razdeo”

kultura, od kojih je milion

dinara predvi|eno za orga-

nizovawe do~eka Nove go-

dine, koji }e ove godine bi-

ti poveren Kancelariji za

mlade. Osim ovih, “prepa-

kovane” su jo{ neke buxet-

ske pozicije, pa }e tako i

dru{tvena briga o deci ko-

{tati Grad 5,7 miliona

dinara vi{e nego {to je

prvobitno planirano, da

bi bili pla}eni tro{kovi

besplatnog letovawa oko

1.900 dece u odmarali{tu u

Ulciwu i podmireni uve-

}ani tro{kovi zarada za-

poslenih u pred{kolskim

ustanovama. Po{to ustano-

va za dnevni boravak dece i

odraslih sa posebnim po-

trebama nije otvorena po-

~etkom godine, ve} tek u

septembru, sa ove pozicije

“skinuto” je ne{to vi{e od

osam miliona dinara. U

prvobitnoj odluci bila su

precewena i sredstva za is-

platu naknada nezaposle-

nim porodiqama, pa je i

ovaj “razdeo” umawen za 12

miliona dinara i ta sred-

stva preusmerena za ispla-

tu jednokratne, vanredne i

privremene pomo}i i za

subvencije komunalnih

usluga za socijalno ugro-

`ene gra|ane. Za 1,5 milio-

na dinara pove}ana su bu-

xetska izdvajawa za infor-

misawe, ali }e od toga vaj-

de imati samo lokalna TV

koja direktno prenosi

skup{tinska zasedawa.

Predlog u odluci da ne-

{to vi{e od osam miliona

dinara bude opredeqeno za

Turisti~ku organizaciju

^a~ak, od kojih je oko ~eti-

ri potrebno za izmirewe

obaveza ove ustanove iz

prethodnih godina, a druga

polovina sredstava za fi-

nansirawe wenog rada do

kraja godine, bio je povod

da Zvonko Mitrovi} zatra-

`i da Gradskom ve}u ve} na

slede}oj sednici bude pre-

do~en izve{taj anketnog

odbora o stawu u ovoj usta-

novi. Odgovaraju}i na pi-

tawa Milijana Mini}a,

direktor Dragomir Savi}

je, pored ostalog, naglasio

da je 1. aprila, kada je pre-

uzeo du`nost, zatekao dug

prema dobavqa~ima od 7,5,

prema radnicima 5,5 i vi-

{e od milion dinara po

osnovu izvr{nih sudskih

presuda koje su radnici do-

bili zbog neispla}enih za-

rada. I Ostoja Mijailovi}

je insistirao da Gradsko

ve}e dobije kompletan iz-

ve{taj o tome koliko i za-

{to TO^ duguje, koliko

ima zaposlenih i predlo-

`io da u buxetu za 2014. go-

dinu budu predvi|ena znat-

no ve}a sredstva za podsti-

caj privrednog razvoja i

stvarawe povoqnijeg ambi-

jenta za poslovawe. Pred-

sednik Foruma privredni-

ka Dragan Jovi} se zalo-

`io da se ispita odgovor-

nost lica koja su “napravi-

la r{um u TO^”, zadu`ila

ovu ustanovu i zaposlila

previ{e radnika i predlo-

`io gradskim finansije-

rima i rukovodstvu da pla-

niraju sredstva za kupovi-

nu od 50 do 100 hekatra ze-

mqi{ta pored budu}eg au-

to - puta, na kome bi, osim

industrijske, bila otvore-

na i bescarinska zona.

Rebalans gradskog, “po-

vukao” je i izmene i dopune

buxeta JP “Gradac”, odno-

sno wegovog programa po-

slovawa i jo{ tri progra-

ma koje ovo JP realizuje

(obavqawa i razvoja komu-

nalnih delatnosti, izgrad-

we i odr`avawa javnih pu-

teva i ure|ivawa gra|evin-

skog zemqi{ta). Kako je

Gradsko ve}e informisao

direktor Neboj{a Jovano-

vi}, predvi|eno je pove}a-

we prihoda za 106 miliona

dinara, tako da }e oni do

kraja godine, umesto prvo-

binto planiranih 471, iz-

nositi 577 miliona dina-

ra. Ovo uve}awe o~ekuje se

od intenzivnije naplate

naknade za ure|ewe i na-

knade za kori{}ewe gra|e-

vinskog zemqi{ta, od za-

kupa i transfera iz Repu-

blike.

M. N.

GRADSKO VE]E UTVRDILO I SKUP[TINI GRADA UPUTILO NA RAZMATRAWE PREDLOG ODLUKE

O IZMENAMA I DOPUNAMA ODLUKE O BUXETU GRADA ZA 2013. GODINU

BUXETSKI KORISNICI

NE]E BITI O[TE]ENI

Osim Decembarske nagrade ^a~ka, ubudu}e }e, po-

vodom obele`avawa 18. decembra, Dana grada, biti

dodeqivano i zvawe “Po~asni gra|anin ^a~ka” i za-

hvalnice, predlo`eno je u novoj odluci o nagradama

i priznawima Grada ^a~ka, koja je, kako je istakla

Nade`da Vuksanovi}, na~elnica GU za op{te i za-

jedni~ke poslove, usagla{ena sa Zakonom o terito-

rijalnoj organizaciji i Statutom Grada.

Novina u ovom predlogu je i da }e Decembarska

nagrada biti dodeqivana samo u vidu poveqe, bez

nov~anog dela nagrade i da je jedno fizi~ko ili

pravno lice koje ima prebivali{te, odnosno sedi-

{te u ^a~ku, mo`e dobiti samo jednom. Za razliku

od ovog, zvawe “Po~asni gra|anin ^a~ka”, kome sle-

duje plaketa, mogu dobiti i gra|ani Srbije i strani

dr`avqani, a zahvalnice }e gradona~elnik dodeqi-

vati tokom godine u prigodnim prilikama, doma}im

ili stranim fizi~kim i pravnim licima, gradovi-

ma i institucijama za izuzetan doprinos afirmaci-

ji i promovisawu Grada i za pru`awe pomo}i Gradu

ili gra|anima.

NEMA PARA, SAMO POVEQA

Zahvaquju}i privrednicima koji nisu bili zainteresovani da podi`u kratkoro~-

ne kedite za kupovinu ma{ina i opreme, za koje bi Grad subvencionisao kamate, za{ta

je u buxetu bilo planirano osam miliona dinara, bi}e obezbe|eno 40 novih radnih me-

sta. U odluci o rebalansu buxeta predlo`eno je, naime, da ova sredstva budu preusme-

rena za sprovo|ewe programa samozapo{qavawa i novog zapo{qavawa, putem kojih se

mo`e obezbediti posao za jo{ 40 lica sa evidencije nezaposlenih u NSZ.

U ovoj godini u buxetu je prvobitno planirano 30 miliona dinara za sprovo|ewe

mera aktivne politike zapo{avawa, odnosno samozapo{qavawe, novo zapo{qavawe i

javne radove, i zahvaquju}i tim sredstvima 170 nezaposlenih gra|ana je dobilo posao.

Ukoliko i odbornici SG glasaju za predlo`eni rebalans buxeta, sa osam miliona di-

nara bi}e otvorena nova radna mesta i u ovoj godini uposleno vi{e od 200 lica, ~i-

me se ne mo`e pohvaliti nijedan grad u Srbiji, re~eno je u utorak na sednici GV.

JO[ 40 RADNIH MESTA

PETAK 27. SEPTEMBAR 2013. GODINE 5GRAD

Po~etkom sedmice JP

“Gradac” je posta-

vilo 28 novih klupa

na gorwem i dowem platou

Gradskog trga, ~ime su

prakti~no okon~ani rekon-

strukcija i ure|ewe ovog

prostora. Projektom je, da

podsetimo, predvi|eno i

postavqawe spomenika na

dowem delu trga, ali jo{

uvek nije doneta odluka o

tome koja li~nost ili doga-

|aj iz ranije, ili savremene

istorije zaslu`uju da im u

centru Grada bude podignu-

to obele`je.

Nabavka klupa, za koje je

JP “Gradac” izdvojilo oko

milion dinara, bila je

predvi|ena u programu ovog

preduze}a, ka`e direktor

Neboj{a Jovanovi}, uveren

da su zahvaquju}i ovoj inve-

sticiji , “na boqi na~in

oplemewene gradske povr-

{ine i omogu}eno gra|ani-

ma da se na wima odmaraju i

u`ivaju.”Postupak javnih nabav-

ki i izbor najpovoqnijih

ponu|a~a su izuzetno kom-

pleksni i ~esto opstruira-

ju javna preduze}a u efika-

snosti i izvr{ewu odre|e-

nih poslova, odgovorio je

Jovanovi} na pitawe, za-

{to se na ovu, naizgled ma-

lu investiciju, ~ekalo vi-

{e od pola godine. On je na-

javio da }e stare klupe sa

trga, najverovatnije biti

preseqene u Mutapovu uli-

cu koja }e, po{to je zatvore-

na za saobra}aj prerasti u

pe{a~ku zonu. Re~ je o ma-

wim intervencijama, jer su

projektom rekonstrukcije

ove saobra}ajnice i prosto-

ra pored sredwe {kole

predvi|eni slo`eniji ra-

dovi i ure|ewe koje “Gra-

dac” ne mo`e da finansira

bez pomo}i Republike, ka`e

Jovanovi}.

Svi gra|evinski radovi

na Gradskom trgu su zavr-

{eni pro{le godine, a ove

je planirano opremawe

prostora mobilijarom, re-

kao nam je Neboj{a Jelu-

{i}, tehni~ki rukovodilac

JP “Gradac”:

- Do kraja sezone }emo

anga`ovati izvo|a~e da

urade oivi~ewe oko staba-

la, posa|enih ovog prole}a.

Planirano je i dodatno

ozelewavawe prostora u ne-

posrednoj blizini fontane

i nekih povr{ina na koji-

ma ne mogu da se posade sad-

nice u zemqu. Time bi u naj-

ve}oj meri bilo zavr{eno

ure|ewe gradskog jezgra, ko-

me jedino nedostaje spome-

nik, planiran projektom. O

tome kome, kako i kada }e on

biti postavqen na central-

nom delu doweg platoa, od-

lu~i}e Grad.

Ne `ele}i da komenta-

ri{e primedbe brojnih gra-

|ana da fontana najvi{e

podse}a na “pojilo”, Jelu-

{i} je naglasio da }e na-

redne godine biti instali-

rane i mlaznice, koje }e

fontani dati odre|eno

“{arenilo” i preduzimane

sve druge mere primerene

ve} zavr{enom objektu.

Ove jeseni delimi~no }e

biti obnovqen i mobilijar

na Spomen parku, koga su

proteklih godina uni{ti-

li neodgovorni i bahati

gra|ani, rekao je Jelu{i} i

najavio da je “Gradac” pla-

nirao da slede}e godine

ulo`i zna~ajna sredstva u

opremawe i ure|ewe parka

pored `elezni~ke stanice,

u kome }e biti pro{iren

prostor namewen za igru i

zabavu dece i nabavqene no-

ve igra~ke.

M. N.

Uprisustvu me{tana

i predstavnika

gradske valsti, ru-

kovodstvo i `iteqi “Lu-

gova” obele`ili su u pone-

deqak Dan Mesne zajedni-

ce i 40 godina od wenog

osnivawa. To je bila pri-

lika da predsednik Saveta

MZ Radenko Lazi} sumira

rezultate ostvarene tokom

proteklih decenija, prven-

stveno u oblasti ure|ewa i

infrastrukturnog opre-

mawa ove moderne gradske

sredine:

- Mesna zajednica “Lu-

govi” je visoko rangirana

u Gradu i me|u svim grad-

skim i prigradskim sredi-

nama. Za protekle ~etiri

decenije izgra|ena je sko-

ro sva neophodna infra-

struktura - ki{na kanali-

zacija, uvedeni su telefo-

ni, dovedena voda sa izvo-

ri{ta “Ba~evac”, podig-

nuta kapela na mesnom

grobqu. Osim toga, 2000.

godine je postavqen cevo-

vod za snabdevawe stanov-

ni{tva vodom sa sistema

“Rzav”, a pet godina kasni-

je izvr{ena gasifikacija

naseqa. Uz pomo} Grada,

2005. godine je otvoren i

de~ji vrti}.

Zahvaquju}i pomo}i

lokalne samouprave izgra-

|ena je i zgrada mesnog do-

ma i pripremqeni projek-

ti za ki{nu kanalizaciju

u centralnoj, Ulici Alek-

sandra Savi}a, i ulicama

3 i 14.

- Prioriteti u nared-

nom periodu su izrada po-

vr{inske kanalizacije u

ovim ulicama, otvarawe

zdravstvene ambulante, pr-

o{irewe grobqa i izgrad-

wa mokrog ~vora na sport-

skim terenima. Nadamo se

da }e ambulanta, uz pomo}

Grada, biti otvorena ve}

naredne godine. Za to smo

dobili odobrewe od

Zdravstvenog centra i ve-

rujemo da }e nam i on i lo-

kalna samouprava, koja

preuzima ingerencije nad

primarnom zdravstvenom

za{titom, iza}i u susret,

tim pre {to za ambulantu

imamo i obezbe|en pro-

stor.

Tokom protekle ~etiri

decenije “Lugovi” su uvek

imali dobra rukovodstva

MZ, zahvaquju}i kojima su

postali jedna od urbano

najure|enijih mesnih za-

jednica u Gradu, rekao je,

po{to je `iteqima ~esti-

tao zna~ajan jubilej, po-

mo}nik gradona~elnika za

mesnu samoupravu i komu-

nalnu infrastrukturu Sa-

{a Obradovi}. Grad je

uvek pomagao i ovoj i osta-

lim MZ, u meri u kojoj su

to omogu}avala raspolo-

`iva finansijska sred-

stva, naglasio je on, obe-

}av{i da }e iz buxeta biti

izdvojen deo sredstava za

pro{irewe grobqa i izra-

du povr{inske kanaliza-

cije, za{ta }e biti obezbe-

|eno i u~e{}e Ministar-

stva gra|evine.

Proslava Dana Mesne

zajednice bila je i prili-

ka da predsednik Saveta

Radenko Lazi} uru~i pla-

kete i zahvalnice pred-

stavnicima gradskog ruko-

vodstva, javnih preduze}a

i aktivistima i gra|ani-

ma koji su od pro{log do

ovog septembra dali zna-

~ajan doprinos prilikom

izgradwe infrastruktur-

nih objekata i za posebno

zalagawe u razvoju MZ

“Lugovi”. M. N.

Po{to je u ^a~ku zavr{ena kampa-

wa “Otkriti energiju” koju, uz po-

dr{ku nema~ke organizacije za

me|unarodnu saradwu (GIZ) Ministar-

stvo gra|evine i urbanizma sprovodi u 33

grada u Srbiji, u ponedeqak }e biti odr-

`ana javna debata o energetskoj efikasno-

sti u zgradarstvu. Ciq kampawe, tokom

koje je u ^a~ku ura|eno pet energetskih

elaborata i paso{a za pet razli~itih

objekata, u kojima su izvr{ene sve analize

o potro{wi i gubicima energije, i termo-

vizijsko snimawe, je informisawe gra|a-

na i podizawe wihove svesti o zna~aju

energetske efikasnosti. Kampawa je tre-

balo da odgovori i na sva pitawa o potro-

{wi energije u razli~itim tipovima

zgrada i potencijalnim investicionim

merama, koje vlasnici mogu sprovesti ra-

di poboq{awa energetske efikasnosti.

Po{to su najavili debatu, zakazanu za

ponedeqak u 12 sati, u maloj sali Doma

kulture, o ovim temama su na prekju~era-

{woj konferenciji za novinare govorili

Brankica Jeli}, koordinator projekta za

^a~ak i predstavnik lokalne Stambene

agencije, Jelena Bojovi}, regionalni ko-

ordinator iz GIZ- a i Vladimir Kandi},

moderator na projektu.

Na debatu su pozvani predstavnici i

javnog i privatnog sektora iz ^a~ka i

Gorweg Milanovca, jer prevashodni ciq

kampawe je, naglasila je Jeli}ka, da se gra-

|ani {to vi{e informi{u o benefitima

koje obezbe|uje projekat “Otkriti energi-

ju”. GIZ u~estvuje u brojnim programima o

energetskoj efikasnosti, obnovqivim iz-

vorima energije i za{tite `ivotne sredi-

ne koji se sprovode u Srbiji, istakla je Je-

lena Bojovi} i naglasila da je “zavr{ni-

ci” projekta o energetskoj efikasnosti

prethodila i izrada zakonske regulative

u ovoj oblasti, koja je trajala tri - ~etiri

godine. Pro{le godine su, podsetila je, i

prvi in`eweri dobili licence i pravo

da rade dokumentaciju koja se ti~e enrget-

ske efikasnosti. Na javnim debatama u

gradovima i op{tinama gra|anima }e,

osim rezultata i podataka dobijenih u do-

sada{wem radu, biti prezentovani i pla-

novi banaka i resornog ministarstva, ko-

ji su odlu~ili da sufinansiraju mere i

investicije kojima se mo`e uticati na

smawewe potro{we enrgije u stambenim i

poslovnim objektima.

Ciq javne debate je da, osim gra|ana, i

proizvo|a~i opreme, neophodne za poboq-

{awe energetske efikasnosti, budu in-

formisani, pored ostalog, i o odredbama

Zakona o planirawu i izgradwi koji regu-

li{u ovu oblast, odnosno da investitore

edukuje kako da na najlak{i i najjeftini-

ji na~in izgrade svoje objekte u kojima }e

u{tedeti energiju, objasnio je Vladimir

Kandi}. U{tede se ne posti`u samo sma-

wewem temperature i stambenog komfora,

ve} prvenstveno primenom mera enrgetske

efikasnosti, rekao je on i naglasio da }e

se sredstva ulo`ena u te projekte, brzo

vratiti investitorima, koji }e ubudu}e

izdvajati znatno mawe sredstava za ener-

gente. S obzirom na to da }e ve}ina topla-

na u Srbiji od ove grejne sezone po~eti da

primewuje tarifni sistem u obra~unu po-

tro{we toplotne energije, Kandi} je ape-

lovao na skup{tine stanara da zajedni~-

kim sredstvima finansiraju izolaciju

stambenih zgrada, zamenu stolarije i dru-

ge mere koje doprinose energetskoj efika-

snosti, {to }e im se, smatra on, “otplati-

ti” za jednu grejnu sezonu.

M.N.

POSTAVQAWEM 28 NOVIH KLUPA, OKON^ANI REKONSTRUKCIJA I URE\EWE GRADSKOG TRGA

U PONEDEQAK OBELE@EN DAN MESNE ZAJEDNICE

“LUGOVI” I 40 GODINA OD WENOG OSNIVAWA

PRIORITETI AMBULANTA

I KANALIZACIJAU PONEDEQAK JAVNA DEBATA O ENERGETSKOJ

EFIKASNOSTI U ZGRADARSTVU

KAKO [TEDETI

ENERGIJU I NOVAC

NEDOSTAJE SAMO SPOMENIK

6 PETAK 27. SEPTEMBAR 2013. GODINE

PONOVQENI KONKURSI ZA IMENOVAWE

DIREKTORA [EST JAVNO KOMUNALNIH

PREDUZE]A I JP „GRADAC”

IZ GRADSKOG ODBORA DEMOKRATSKE STRANKE

POLITIKA

Posle letwe pa-

uze intenzivi-

rane su aktiv-

nosti svih resornih od-

bora u sastavu Gradskog

odobra Nove Srbije. Me-

|u prvima, svoje aktivno-

sti na kulturnom i dru-

gim poqima stvarala-

{tva po~eo je da promo-

vi{e Savet `ena, u ~ijoj

organizaciji }e ve~eras u

18 ~asova, u maloj sali

Doma kulture, biti odr-

`ana promocija dva ro-

mana (“Zavet” i “Nema

{anse da ne uspem”) kwi-

`evnika Slavi{e Pavlo-

vi}a.

Po{to je na prekju~e-

ra{woj KZN pozvala su-

gra|ane na kwi`evno ve-

~e i dru`ewe sa piscem, o

Pavlovi}u, koji je i

glavni urednik izdava~-

ke ku}e “Smart”, i wego-

vom kwi`evnom opusu go-

vorila je predsednica

Saveta `ena Zorica Kne-

`evi}. Podsetila je pri-

tom da su dela ovog mla-

dog pisca zastupqena u

mnogim antologijama i

kwi`evnim ~asopisima,

da je svoju prvu pri~u

“Prva pri~est” objavio u

zborniku izdava~ke ku}e

“Ana”, a da je ve}u pa`wu

na svoj rad privukao ob-

javqivawem satiri~ne

pri~e “Pismo Elvisu”.

Romani koje }e ve~eras

biti prikazani ~a~an-

skoj publici objavqeni

su 2010, odnosno 2012. go-

dine, a povodom obele`a-

vawa 100 godina od Pr-

vog svetskog rata, nedav-

no je objavqeno drugo iz-

dawe romana “Zavet”, do-

puweno sa 25 fotografi-

ja, nastalih u objektivu

ratnih reportera i ne-

ma~kih vojnika, koji su u

svom pohodu po Srbiji

bele`ili zanimqive de-

taqe i dodatkom “Se}awe

na zaboravqene qude i

trenutke”. U wemu su pri-

~e o zaboravqenim hero-

jima velikog rata, poput

Milunke Savi}, pukov-

nika Du{ana Puri}a i

najmla|eg kaplara Prvog

svetskog rata Mom~ila

Gavri}a, rekla je, pored

ostalog, Kne`evi}ka.

Predstavqaju}i drugi

roman ve~era{weg gosta,

“Nema {anse da ne

uspem”, predsednica Sa-

veta `ena NS je naglasi-

la da on opisuje “nesva-

kida{wu borbu jednog

mladog ~oveka u potrazi

za ostvarewem snova”.

Kada stigne na raskrsni-

cu, na kojoj treba da do-

nese kona~nu odluku,

glavni junak, vo|en sop-

stvenom filozofijom da

ni{ta nije nedosti`no,

od dva razli~ita puta

pravi jedan, koji }e ga od-

vesti ka zvezdama”.

Novinare su, sude}i

po wihovim pitawima,

vi{e od kulture, intere-

sovala aktuelna zbivawa

na lokalnoj politi~koj

sceni i komentar odluke

Gradskog ve}a da budu po-

novqeni konkursi za di-

rektore svih javnih pred-

uze}a. Portparol Milan

Dra{ki} je podsetio da

je, prema oceni predsed-

nika ve}ine komisija,

tekst konkursa bio pri-

li~no nejasan i da }e u

ponovqenom sve biti

transparentno i preci-

zno definisano u kojim

ustanovama kandidati

treba da pribave odre|e-

na dokumenta i dokaze, da

bi dostavili potpune

prijave. On je najavio da

}e na prvoj sednici SG

biti imenovani vr{ioci

du`nosti direktora JKP

“Komunalac”, ~iji je ru-

kovodilac nedavno pre-

minuo, i JKP “Parking

servis”, jer je prethod-

nom direktoru Predragu

Sto{i}u u julu istekao

mandat. Usledi}e potom

i konkursna procedura za

izbor direktora svih JP,

rekao je Dra{ki} i na-

glasio stav Nove Srbije

da }e politi~ke stranke,

s obzirom na restriktiv-

ni karakter Zakona o jav-

nim preduze}ima, imati

sve mawu ulogu prilikom

imenovawa direktora

JP. M. N.

Kako je najavqeno na

konferenciji za novi-

nare u Gradskom odboru

DS-a, odbornici ove stran-

ke }e na narednoj sednici

Skup{tine grada pokrenu-

ti inicijativu da se smawe

stope poreza na imovinu u

^a~ku, jer su one, kako ka-

`u, sramno visoke. Demo-

krate su navele da planska

dokumenta Grada, koja, iako

predstavqaju osnovu za we-

gov razvitak, nije potpisa-

lo resorno ministarstvo, a

poni{tavawe konkursa za

imenovawe direktora ~a-

~anskih javnih preduze}a su

okarakterisali kao poli-

ti~ku trgovinu stranaka na

vlasti.

Kako je istakao odbor-

nik DS-a Dragan Vu~eti},

jedan od katastrofalnih

poteza gradske vlasti je od-

luka o visini stope poreza

na imovinu za 2013, jer su

obaveze po tom osnovu ve}e

i do dva puta nego pro{le

godine.

- Resorni odbor DS-a

doneo je predlog kako da se

gra|ani i privreda raste-

rete velikih obaveza. DS

predla`e smawewe pore-

skih stopa i uvo|ewe obave-

ze amortizacije po stopi od

jedan odsto, kako bi se

osnovice korigovale u na-

rednom periodu - istakao je

Vu~eti}. On je dodao da

gradska vlast mora doneti

do kraja novembra veoma va-

`ne odluke o stopi poreza

na imovinu, odre|ivawu zo-

na, koeficijentima i pro-

se~noj ceni nepokretnosti

po zonama. Kako je naveo

Vu~eti}, ukoliko nadle`na

gradska uprava ne bude ima-

la sluha za predlog o uma-

wewu poreskih stopa - to }e

dovesti do velikog nezado-

voqstva gra|ana.

Predsednik Gradskog

odbora Demokratske stran-

ke Dragan Brajovi} je ista-

kao da je planska dokumen-

tacija na nivou grada osno-

va za wegov razvoj i da otva-

rawe radnih mesta zavisi

od toga koliko je ta oblast

ure|ena. On je podsetio da

se Prostorni plan, kao

plan najvi{eg reda, ~ekao

dugo i da je donet 2009, pa je

nakon toga proteklo jo{

godinu dana dok nije uskla-

|en sa novom zakonskom re-

gulativom, tako da je kona~-

no usvojen 2010. godine.

- Sada se ~eka uskla|iva-

we Generalnog urbanisti~-

kog plana sa novim zako-

nom, a to nije ura|eno jer

resorno ministarstvo nije

potpisalo GUP, zbog ~ega i

{est planova generalne re-

gulacije ~ekaju da budu pri-

meweni. DS predla`e da se

ubrza procedura, kako bi se

olak{ao `ivot gra|anima

^a~ka i omogu}io dolazak

investitora - naglasio je

Brajovi}.

On je na konferenciji

govorio i o poni{tavawu

konkursa za direktore jav-

nih preduze}a.

- Za{to se gradski ve}-

nici nisu izjasnili o po-

ni{tavawu konkursa za

imenovawe direktora u jav-

nim preduze}ima? Za{to

niko od wih nije dao ko-

mentar? Sve upu}uje na to

da se radi o politi~koj tr-

govini stranaka koje su na

vlasti, ali na {tetu pore-

skih obveznika. Ogla{ava-

we konkursa je skupo. Na

primer, u dnevnom listu

“Politika” iznosi 650.000

dinara, koliko ko{ta 2.200

obroka za najsiroma{nije

gra|ane, koji se hrane u Na-

rodoj kuhiwi - naveo je Bra-

jovi}. On je dodao da nadle-

`ni kao razlog za poni{ta-

vawe konkursa navode ne-

potpunu dokumentaciju.

Pripadnici DS-a pitaju da

li su direktori koji su

konkurisali za tako odgo-

vorna mesta toliko nespo-

sobni, pa nisu prou~ili

uslove konkursa i nisu zna-

li gde mogu da dobiju po-

tvrdu o poslovnoj sposob-

nosti. On je tako|e uputio

savet svim kandidatima ko-

ji smatraju da su o{te}eni

na ovom konkursu da se

obrate zvani~nim sudskim

organima.

V. S.

O ZABORAVQENIM

HEROJIMA VELIKOG

RATA

POLITI^KE IGRE,

ILI „NEZNAWE”

BUDU]IH DIREKTORA?

Sumwe i pri~e koje du`e vreme “kru-

`e” u javnosti da je raspisivawe

konkursa za imenovawe direktora

javnih preduze}a bila obi~na farsa i da

lokalna vlast ne namerava da se mane par-

tijskog zapo{qavawa, su se kona~no i ob-

istinile. Prvo ih je potvrdio predsednik

SG Veqko Negovanovi} na pro{lonedeq-

noj konferenciji za novinare, ustvrdiv-

{i da }e se zalagati da direktori predu-

ze}a ~iji je osniva~ Grad budu imenovani

iz redova partija koje su preuzele odgo-

vornost za wihovo funkcionisawe, a u

utorak i Gradsko ve}e. Ono je jednoglasno

donelo odluku da konkursi za imenovawe

~elnika svih {est javno komunalnih pred-

uze}a i JP “Gradac” budu ponovqeni, is-

kqu~ivo zbog toga {to kandidati nisu do-

stavili potpunu dokumentaciju i dokaze

“tra`ene” u konkursu.

Da bi, navodno, svi kandidati bili u rav-

nopravnom polo`aju, odlu~eno je da budu

ponovqeni konkursi i za direktore JKP

“Komunalac” i JKP “Moravac”, iako su

Qubomir Sikora i Lola ^vrki}, ciqaju-

}i na fotequ u ~a~anskom komunalnom

preduze}u i Dragica Vujani}, zaintereso-

vana za rukovode}e mesto u mr~ajeva~koj

firmi, jedini od skoro 40 pretendenata

znali {ta im je od papira potrebno. Prvu

dvojicu komisija je “ispitvala”, bodovala

i po{to su dobili iste ocene (po 48 od 50

bodova), rangirala ih po azbu~nom redu i

Gradskom ve}u dostavila konstataciju

“da u potpunosti ispuwavaju uslove date u

konkursu”. Me|utim, ni Sikora, ni ^vr-

ki} nisu dobili nijedan glas ve}nika,

zbog ~ega je GV zakqu~ilo da Skup{tina

grada donese zakqu~ak da i ovaj konkurs

bude ponovqen.

Od deset prijava na konkurs za direktora

JKP “Moravac”, devet su na startu odba-

~ene kao nepotpune, dok je prihva}ena sa-

mo dokumentacija koju je podnela Vujani}-

ka. Bez obzira na to, komisija nije predlo-

`ila GV listu kandidata, jer nije imala

jedinstven stav o tome da li je Dragica

Vujani} u sukobu interesa, s obzirom na

to da je bila ~lan komisije za imenovawe

direktora i ~lan Nadzornog odbora u

ovom preduze}u, iako je dala ostavku na te

funkcije.

Ni jedan od pet kandidata za direktora

JP “Gradac” nije dostavio uverewe da ni-

je li{en poslovne sposobnosti, a nekima

su u dokumentaciji nedostajali jo{ neki

dokazi, pa je i u ovom slu~aju predlo`eno

ponavqawe konkursa. Nepoptune su bile i

prijave ~etiri pretendenta na rukovode}e

mesto u “Vodovodu”, zbog ~ega }e na novom

konkursu, koji }e biti objavqen u “Slu-

`benom glasniku” i dnevnom listu “Poli-

tika” i otvoren 15 dana, morati da upot-

pune dokumenta. Istu obavezu ima}e i de-

vet lica koja su konkurisala za mesto pr-

vog ~oveka JKP za grejawe “^a~ak”. Uko-

liko nisu odustali od namere da rukovode

ovim firmama mora}e pomnije da ~itaju

tekst konkursa, jer }e u wemu, zakqu~ilo je

Gradsko ve}e, biti precizirani podaci o

neophodnoj dokumentaciji i navedene in-

stitucije i slu`be u kojima se ona priba-

vqa. Da iz “v. d. stawa” pre|e u direktor-

sku fotequ, sre}e nije imala ni Jasminka

Lazi}, iako je bila jedini kandidat za di-

rektora JKP “Gradsko zelenilo”, jer je i

wena prijava odba~ena kao nepotpuna. In-

teresantno je i da pet kandidata za ~elni-

ka JKP “Parking servis” ho}e da direkto-

ruju, a ne znaju da im je potrebno uverewe

da su za to poslovno sposobni.

^itava ova pri~a mogla bi biti samo jed-

na u nizu onih koje slu`e za zamajavawe

javnosti, da politi~ke igre i “neznawe”

budu}ih direktora ne ko{taju skupo pore-

ske obveznike. Podse}awa radi, samo za

javno objavqivawe prethodnog konkursa

iz buxeta je dato, a sada se ispostavilo -

ba~eno 720.000 dinara. Da ponovqeni kon-

kurs ne bude skupqi? M. N.

POLITI^KA TRGOVINA VLADAJU]IH STRANAKA

/////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////

U ORGANIZACIJI SAVETA @ENA NS VE^ERAS

PROMOCIJA DVA ROMANA KWI@EVNIKA

SLAVI[E PAVLOVI]A

PETAK 27. SEPTEMBAR 2013. GODINE

HUMANITARNA AKCIJA

7TEMA

Dvadesetdevetogodi-

{wa Ana Jovanovi}

i wena osam godina

mla|a sestra Vi{wa ve}

dugo `ive u tami u kojoj se

naziru obrisi stvarnosti.

Svaki wihov korak van

rodne ku}e u ^a~ku, mora

biti uz pratioca, naj~e{}e

majku Draganu i oca Vuka-

{ina. Kada su u ranoj mla-

dosti wih dve po~ele da gu-

be vid, porodici Jovano-

vi} `ivot se potpuno pro-

menio... Usledile su godine

borbe sa retkom i opakom

bole{}u „retinitis pigmeto-

sa“ koja je prvo Ani za tri

godiine oduzela 90 odsto

vida, a onda se sve gotovo

isto dogodilo i Vi{wi.

Nikakve terapije i le~ewa

po brojnim klinikama u

Srbiji i inostranstvu ni-

su davale rezultate.

I pored svega, uz veliku

pomo} svoje majke, Ana je

pre dve godine zavr{ila

Pravni fakultet u Kragu-

jevcu, a Vi{wa je upisala

drugu godinu germanistike

u istom gradu. Od pre godi-

nu dana u wihovom `ivotu

pojavila se nada da }e svet

opet gledati svojim o~ima.

Tada im je dr Miroslav Vu-

kosavqevi} sa Klinike za

o~ne bolesti na VMA pre-

poru~io operacije u bol-

nici „Moorfields“ u Londo-

nu, iz koje ve} u oktobru

o~ekuju poziv.

Anino i Vi{wino detiw-

stvo bilo je kao i kod ve}i-

ne vr{waka. Mada je ro|e-

na kao kratkovida, Ana je

sa ~etiri godine umela da

~ita, znala je sve boje i raz-

likovala wihove nijanse...

Vi{wa je ro|ena po Aninoj

velikoj `eqi – da ima se-

stru o kojoj }e pisati u svo-

jim sastavima...

Ani je po~eo da slabi vid u

sredwoj {koli. Roditeqi

su primetili da permutuje

brojeve, da preska~e redo-

ve, ali nisu ni slutili da

}e za tri godine biti goto-

vo potpuno bez vida. I da

}e se sve ubrzo ponoviti sa

Vi{wom.

-Ana je po~ela da gubi vid

u 15. godini. Lekari su nam

rekli da je u pitawu genet-

sko oboqewe mre`wa~e.

Bilo nam je veoma te{ko,

ali Ana je to breme veoma

hrabro nosila. Nije se mi-

rila sa bole{}u, ali nije

ni plakala pred nama. Bi-

la je dobar i odgovoran

u~enik. Svesna svog hendi-

kepa vi{e je u~ila od dru-

gih, nije `elela da je drugi

`ale. Wena snaga je i nas

hrabrila – zapo~iwe pri-

~u Anina i Vi{wina majka

Dragana.

Vi{wa je probleme sa vi-

dom osetila jo{ u osnovnoj

{koli. Lekari su rekli da

pubertet mo`e biti poseb-

no opasan, {to se i obisti-

nilo. Ista dijagnoza i lo-

{e prognoze... Te{ke godi-

ne koje su usledile, donele

su Jovanovi}ima jo{ ve}i

bol zbog Vi{we, koja se sa

bole{}u te{ko mirila. I

pored muka i patwi, crpe-

li su snagu jedni iz drugih.

Ana je posle godinu dana

pauze, uz nagovor i podr-

{ku Miroslava Kova~evi-

}a iz Gorweg Milanovca,

koji je ro|en slep, a koji je

zavr{io prava, i sama upi-

sala ovaj fakultet. Bila je

13. na rang listi! Na sva

wena predavawa i ispite

i{la je i Dragana, a onda

uve~e, posle svojih ~asova u

Ekonomskoj {koli, kod ku-

}e je snimke predavawa

prebacivala u kompjuter,

~itala Ani predavawa i sa

wom u~ila.

- Vozila sam gotovo svaki

dan - prvo Anu, a sada i Vi-

{wu do Kragujevca, jer se

pre osam godina i suprug

razboleo od Parkinsonove

bolesti. Ana je imala veli-

ko razumevawe kolega i

profesora, a sada i Vi-

{wa. Upisala je nema~ki

jezik, jer ga i ja znam, pa joj

tako poma`em. Dobro joj za

sada ide, ima uslov za dru-

gu godinu. Fakultet je obe

preporodio, dao im dodat-

nu nadu. A ja kao da sam

student po tre}i put – ka`e

i pored svega uz osmeh ova

hrabra ^a~anka.

- Kao majka stalno sam se

nadala da }e se jednom sve

srediti. I sada jo{ ja~e ve-

rujem da }e moje devoj~ice

uspeti da pobede bolest.

Od kada nam je dr Vukosa-

vqevi} rekao da se u Lon-

donu uspe{no vr{e takve

operacije mre`wa~e, Ana

i Vi{wa su dobile krila –

ka`e Dragana.

O te{kim danima iza sebe,

sestre ne `ele mnogo da

pri~aju. Starija Ana jo{

nigde ne radi, sada se psi-

hi~ki sprema za London.

Ka`e da obe samo razmi-

{qaju o operaciji, u ~iju

uspe{nost ne sumwaju.

- Pre 15 godina sam se raz-

bolela, a onda i Vi{wa...

Ali sve ove godine `ivim u

nadi da }e jednog dana biti

isto kao pre, da }e sve ovo

biti samo ru`an san. To i

pomo} cele porodice, daje

nam snagu – ka`e ova devoj-

ka.

Ana i wena sestra Vi{wa

nestpqivo o~ekuju poziv sa

londonske klinike, gde }e

lekarska komisija uskoro

odlu~iti da li }e im ugra-

diti „bioni~ke o~i“ ili

}e biti podvrgnute genskoj

terapiji za regeneraciju

mre`wa~e.

HUMANITARNA

AKCIJA ZA ANINE

I VI[WINE O^I

Mada vi{e od petnaest go-

dina nastoje da na raznim

stranama na|u lek za svoju

decu, Jovanovi}i do sada

nikada nisu tra`ili no-

vac od drugih. Nada da }e

svojim }erkama najzad po-

vratiti vid, Dragani i

Vuka{inu daje snagu da za-

tra`e pomo} od svih nas.

Od marta je u ^a~ku pokre-

nuta humanitarna akcija

da bi se sakupio novac za

ovo veoma skupo le~ewe, jer

operacija jednog oka ko{ta

oko 130.000 evra. Do sada je

prikupqeno 13.000 evra.

Me|u prvima koji su upla-

tili novac za sestre Jova-

novi} su zaposleni i u~e-

nici O[ „Tanasko Raji}“

– 132.000 dinara. Vi{e pu-

ta novac su upla}ivale

Draganine kolege iz Eko-

nomske i Vuka{inove iz

Ma{insko-saobra}ajne

{kole. Nekoliko kom{ija

iz naseqa Qubi} prikupi-

lo je vi{e od 100.000 dina-

ra.

Od ~a~anskih firmi do sa-

da je ^a~anska banka upla-

tila 40.000 dinara, radni-

ci Fabrike reznog alata, u

kojoj je Vuka{in ranije ra-

dio, sproveli su nekoliko

akcija. Grad ^a~ak je upla-

tio 300.000 dinara. Zahva-

qu}i ~a~anskom Kolu srp-

skih sestara „Nade`da Pe-

trovi}“ dobijen je humani-

tarni broj 2832, na koji je u

julu stiglo ~ak 46.000 SMS

poruka. Akciju je podr`ala

i ~a~anska „^ipsara“ koja

je za pomo} sestrama Jova-

novi} organizovala kon-

cert @eqka Joksimovi}a

na Saboru frula{a u Pri-

slonici. U~enici iz Eko-

nomske {kole tokom Sabo-

ra truba~a u Gu~i prikupi-

li su 102.000 dinara. Peva~

Aco Lukas obe}ao je tako|e

da }e pomo}i....

- Suprug i ja smo prosvetni

radnici, on se bavi i p~e-

larstvom i deo novca smo

sami prikupili. Imamo

obe}awe iz Ministarstva

prosvete da }e u oktobru

pokrenuti akciju solidar-

nosti. Obrati}emo se opet

Ministarstvu zdravqa, jer

na{a deca boluju od retke

bolesti. Mnogo snage smo

izgubili, ali nadu nismo.

Kuca}emo na jo{ mnoga

vrata, jer mi ovu bitku ne

smemo da izgubimo – ka`e

Dragana Jovanovi}, koja

veruje da }e uz humane qude

wene }erke pobediti bo-

lest.

V. T.

Jedno vreme humanitarna akcija za sestre Jovanovi}

iz ^a~ka bila je zaustavqena, jer su wihovi rodite-

qi na taj na~in hteli da omogu}e da porodica male

Tijane Ogwanovi} br`e sakupi novac za wenu opera-

ciju u Wujorku. Hteli su, ka`u, da i novac sakupqen

do tada ustupe za malu Tijanu, ali im je re~eno da ne

treba.

- Woj je bio ugro`en `ivot, na{oj deci nije! – ka`e

Anina i Vi{wina majka Dragana.

DVE SESTRE

ISTA NADA U O^IMA

Dragana Jovanovi}

Ana i Vi{wa Jovanovi}

8 PETAK 27. SEPTEMBAR 2013. GODINEDRU[TVO

Potpisivawem ugovora sa

Atletskim savezom Srbije, na

osnovu koga }e ^a~anska banka

u naredne tri godine biti fi-

nansijski pokroviteq atlet-

skih reprezentativaca Asmira

Kola{inca i Tawe Jela~e i

dodelom nagrada “Pelcer

uspeha” najboqoj u~enici za-

vr{nog razreda ~a~anske Gim-

nazije i dvema studentkiwama

Ekonomskog fakulteta, ova re-

gionalna finansijska institu-

cija je pro{log ~etvrtka obe-

le`ila 57 godina uspe{nog

rada i poslovawa. Tom prili-

kom banci, koja je nastavila

trend stabilnog i pozitivnog

poslovawa, {vajcarska agen-

cija SGS ~etvrti put je uru~ila

sertifikat za primeweni si-

stem menaxmenta kvalitetom

za razvoj i pru`awe bankar-

skih usluga i promovisane su

nove usluge i alternativni ka-

nali komunikacije.

^a~anska banka je jedna od retkih

finansijskih institucija u Srbiji

koja se mo`e pohvaliti dugom i

uspe{nom poslovnom istorijom. Kao ban-

ka tradicije, stekla je veliko poverewe

klijenata, tako da sa wom sara|uje vi{e od

3.500 pravnih i oko 52.000 fizi~kih lica.

Ona svoju ponudu formira na osnovu po-

treba klijenata, rade}i stalno na unapre-

|ewu i poboq{awu kvaliteta usluga, re-

kao je predsednik Izvr{nog odbora banke

Dragan Jovanovi}:

- Upravo kao plod takve orjentacije,

tokom duge poslovne istorije ostvarivani

su dobri poslovni rezultati, za{ta je sti-

gla jo{ jedna potvrda, na koju smo veoma

ponosni. Banka je {esti, odnosno ~etvrti

put od SGS dobila sertifikat sistema

kvaliteta za razvoj i unapre|ewe bankar-

skih usluga. Ona svoje poslovne ciqeve re-

alizuje na krajwe odgovoran na~in, vode}i

ra~una i o interesima dru{tvene zajedni-

ce i pojedinaca i kao dru{tveno odgovor-

na kompanija poma`e sportske, kulturne i

druge javne manifestacije, klubove i poje-

dince.

Srpski atleti~ari posledwih godina

posti`u izvanredne rezultate na me|una-

rodnim takmi~ewima, a ove su bili uspe-

{ni i na Svetskom atletskom prvenstvu u

Moskvi, {to je bio glavni povod da ^a-

~anska banka prihvati inicijativu

Atletskog saveza Srbije i ukqu~i se u

program priprema atleti~ara za nastup

na Olimpijskim igrama 2016. godine, obja-

snio je Jovanovi} motive banke da u nared-

ne tri godine bude finansijski pokrovi-

teq atleti~ara Asmira Kola{inca i Ta-

tjane Jela~e, koje }e finansirati sa po

1.500 evra mese~no, a wihove trenere Ni-

kolu Tomasovi}a i Dragi{u \or|i}a sa

po 800 evra. Povodom obele`avawa Dana

banke, nov~ane nagrade su uru~ene radni-

cima koji su u woj proveli neprekidno 10,

20 i 30 godina, kao i zaposlenima koji

imaju troje i vi{e dece, starosti do 26 go-

dina.

Sertifikatom za primeweni sistem

menaxmenta kvalitetom potvr|uje se opre-

deqenost rukovodstva ^a~anske banke i

svih zaposlenih da stalno poboq{avaju

svoje poslovawe, rekao je posle uru~ivawa

sertifikata SGS direktor predstavni-

{tva ove {vajcarske agencije u Beogradu

Mirko Gavrilovi}. Naglasio je pritom

da je proteklih godina u fokusu provere

bilo da li postoje objektivni dokazi o

stalnom poboq{awu procesa i usluga i

izrazio zadovoqstvo {to banka nastavqa

da posluje i kao dru{tveno odgovorna

kompanija i {to je odlu~ila da finansira

pripreme atleti~ara koji u posledwe vre-

me ostvaruju impozantne rezultate.

Generalni sekretar Atletskog saveza

srbije Slobodan Brankovi} zahvalio je

^a~anskoj banci “{to je postala deo

atletske pri~e i kraqice sportova”, uz

`eqe da dugo traje i bude uspe{nija nego

do sada: “Verujem da }e ^a~anska banka bi-

ti ponosna kada Kola{inac i Jela~a osvo-

je olimpijske medaqe. Nadam se da }emo i

posle Ria nastaviti saradwu”, uveren je

Brankovi} koji je informisao ^a~ane da

je zavr{ena izrada projekta i da }e slede-

}e godine u ^a~ku biti reparirana posto-

je}a i izgra|ena nova atletska staza i da

}e u svom gradu mo}i da vide Kola{inca i

Jela~u u dresovima sa znakom wihove ban-

ke.

Po{to je zahvalila banci na podr{ci

i poverewu koje joj je ukazala, Tatjana Je-

la~a je naglasila da }e, zahvaquju}i fi-

nansijskoj pomo}i ^A BA, biti rastere}e-

na i mo}i da se fokusira na treninge, po-

stigne maksimalne rezultate i u Riu do-

stigne vrhunac u svojoj karijeri. Pre {est

meseci, kada je postao {ampion Evrope,

Kola{inac je obe}ao da }e osvojiti olim-

pijsku medaqu, iako svestan da }e to biti

te`ak ciq i zadatak: “Uz podr{ku ovakve

banke i takvog vetra u le|a, taj ciq je ve}

postao realnost. Iskreno se nadam da }e-

mo se za tri godine zajedno radovati, jer

}u biti zadovoqan i olimpijskom bron-

zom.”

M. N.

^A^ANSKA BANKA OBELE@ILA 57 GODINA RADA I POSTOJAWA

Na osnovu ugovora koga su potpisali akcionari, prilikom posledwe dokapita-

lizacije banke 2010. godine, predvi|eno je da za tri - ~etiri godine bude izabran

najpovoqniji strate{ki partner i izvr{ena privatizacija ^A BA, odgovrio je

predsednik IO Dragan Jovanovi} na pitawe novinara, da li su ta~ne pri~e koje se

u posledwe vreme ~uju u javnosti da }e ^a~ansku banku kupiti jedan turski part-

ner:

- U sklopu tih aktivnosti pro{le godine je anga`ovan privatizacioni savet-

nik Ernesten Jang, ura|ene su neophodne analize, prospekt za prodaju i izvr{eno

istra`ivawe tr`i{ta. O~ekuje se da narednih dana ve} bude raspisan me|unarod-

ni tender. Postoji veliko interesovawe strate{kih partnera za ^A BA, jer ona

ima atraktivnu tr`i{nu poziciju i kapacitet interesantan za potencijalne inve-

stitore, zbog ~ega ne dovodim u sumwu uspeh privatizacionog procesa, koji bi tre-

balo da bude okon~an krajem drugog kvartala naredne godine.

Jovanovi} je podsetio da je najve}i akcionar ^a~anske banke dr`ava sa udelom

kapitala od 28,5 i EBRD sa 25 odsto i naglasio da kupci akcija moraju ispuwava-

ti uslove predvi|ene zakonom i propisima NBS, koji su veoma rigidni i onemogu-

}avaju neuspe{ne privatizacije, kakve su se doga|ale kada je re~ o dru{tvenim

preduze}ima. Za razliku od wih, strane banke koje su do{le na srpsko tr`i{te su

veoma respektabilne, nastavile su kontinuitet poslovawa i uspe{no rade u Srbi-

ji, ocenio je Jovanovi}.

PRIVATIZACIJA SLEDE]E GODINE

^a~anska banka ve} osmi put dode-

quje nagradu “Pelcer uspeha” mladim

qudima koji su postigli najboqe re-

zultate u dosada{wem {kolovawu.

Ove godine nov~ana nagrada od 300

evra pripala je Jeleni Uro{evi},

najboqoj u~enici zavr{nog razreda

Gimnazije, dok su Danka Simovi},

najboqa studentkiwa Ekonomskog fa-

kulteta u Beogradu, sa podru~ja ^a~-

ka, i \ur|ica Deli}, tako|e ^a~anka,

najboqa studentkiwa na smeru fi-

nansije, bankarstvo i osigurawe na-

gra|ene sa po 500 evra.

U ime Danke Simovi} nagradu je

primila i zahvalila wena majka Dra-

gica, prenev{i ~estitke najboqe ~a-

~anske studentkiwe i obe}awe da }e

svojim aktivnostima u budu}oj kari-

jeri na najboqi na~in promovisati i

^a~ansku banku i svoj grad. Za Jelenu

Uro{ewvi} nagrada “Pelcer uspeha”

je veoma va`na, jer kako je rekla, “po-

tvr|uje da osim wenih roditeqa, jo{

neko obra}a pa`wu na wen uspeh, na-

gra|uje ga i podsti~e daqi rad.” Na-

grada ^A BA potvr|uje da neko u

ovom dru{tvu brine o mladim, uspe-

{nim qudima, izjavila je \ur|ica

Deli}, uverena da }e joj ona biti ve-

lika motivacija da bude uspe{na i

nakon zavr{etka osnovnih studija.

„PELCER USPEHA” OSMI PUT

NASTAVQEN TREND

STABILNOG POSLOVAWA

PETAK 27. SEPTEMBAR 2013. GODINE 9MARKETING

marketing 032/342-276

10 PETAK 27. SEPTEMBAR 2013. GODINEMARKETING

marketing 032/342-276

PETAK 27. SEPTEMBAR 2013. GODINE 11MARKETING

marketing 032/342-276

12 PETAK 27. SEPTEMBAR 2013. GODINESELO

PIJA^NI

BAROMETAR

POVR]E

krompir 40

pasuq 300

paprika 30 - 70

paradajz 50

krastavac 60

praziluk 80 - 100

tikvice 50 - 60

boranija 100

brokoli 250

plavi patlixan 50

kupus 20

karfiol 80

per{un 30

{argarepa 70 - 80

cvekla 100

spana} 250

zelena salata 40 - 50

crni luk 60

beli luk 400

rotkvice 40

blitva 30

VO]E

suve {qive 300

jabuke 50 - 70

kru{ke 50 - 70

diwe 40

breskve 70

nektarine 90

lubenice 20

gro`|e 70

ju`no vo}e 100 - 240

orasi 1.300

MLE^NA PIJACA

projino bra{no 90

pili}i 350 - 370

jaja 7 - 13

kajmak 500 - 600

sir 300 - 400

pr{uta 1.300 - 1.700

slanina 300 - 800

suxuk 800

STO^NA PIJACA

teli}i - nema

tovqenici - nema

prasi}i 220

ovce 110

jagwad 240

p{enica 25

je~am 23

kukuruz 20

U Ivawici, koja se

nalazi u kotlini, u

podno`ju obronaka

Golije i Javora, na

obali reke Mora-

vice, Branko Si-

mon~evi} je svoje-

vremeno kupio ku-

}u, a samo dva i po

kilometra od cen-

tra nalazi se wego-

vo imawe od 13

hektara, gde se ba-

vi proizvodwom i

preradom vo}a. Si-

mon~evi} je fina-

lizirao proizvod-

wu i stvorio bren-

dove poput kupino-

vog vina, {qivovi-

ce, jabukova~e, a

nekada je bio ~uven

i po rakiji od ma-

line i meda. U vo-

}arskoj proizvodwi

vidi perspektivu,

ali samo ukoliko je

ona porodi~an po-

sao, pa ne iznena-

|uje {to su pored

Branka, anga`ova-

ni i supruga Sne-

`ana, sinovi La-

zar, student Poqo-

privrednog fakul-

teta u Beogradu i

Ogwen, koji poha|a

~etvrti razred

osnovne {kole i

sedmogodi{we bli-

znakiwe Isidora i

Teodora.

Porodica Simon~e-

vi} danas ima hek-

tar kupina, ali pre

12 godina, kada je cena bi-

la veoma niska, Branko je

odlu~io da ove plodove

prera|uje u kupinovo vino.

U po~etku su to bile male

koli~ine od oko 100 lita-

ra kupinovog vina, a ka-

snije je pro{irio proiz-

vodwu. Vino je tada plasi-

rao samo na teritoriji

Ivawice, me|utim, ubrzo

su po wega po~eli da dola-

ze qubiteqi iz svih kraje-

va Srbije. O tehnologiji

pravqewa vina ne pitamo

puno, jer je ona uglavnom

poslovna tajna. Ali, sazna-

jemo da su za kvalitetno vi-

no va`ni zreli, zdravi

plodovi i fermentacija.

- Kupina i malina su

prioriteti na{eg vo}wa-

ka, ali imamo i {qivu, ja-

buku, lesku, tre{wu, orah.

Ove godine kupinu nismo

prera|ivali u vino, po{to

je otkupna cena bila dobra.

Proizvodimo {qivovicu

i jabukova~u, a pravimo i

prirodan sok od jabuka.

Vo}e se iscedi i pasterizu-

je, i takav sok mo`e neko-

liko godina da “stoji” bez

ikakvih dodataka. Proiz-

vode smo u po~etku plasir-

li iskqu~ivo turistima

koji su dolazili u Ivawi-

cu. Ali, pro~ulo se za na{e

proizvode, pa me qudi iz

gradova zovu da im robu

{aqem brzom po{tom -

pri~a na{ sagovornik.

Od samog po~etka je ova

porodica prepoznala zna-

~aj primene standarda kva-

liteta u svom radu. Svaki

kupac }e dobiti i sertifi-

kat o kvalitetu, jer Branko

svoje proizvode daje na ana-

lizu u beogradski “Jugoin-

spekt”, odnosno u Labora-

toriju za ispitivawe kva-

liteta i zdravstvene is-

pravnosti proizvoda.

Simon~evi}i poseduju

mehanizaciju, ma{ine za

obradu zemqe koje olak{a-

vaju rad, ali nedostaje im

sistem za navodwavawe i

protivgradna mre`a koji

su neophodni za poboq{a-

we kvaliteta i pove}awe

koli~ine vo}a. Ivawica je

najpogodnija za vo}arstvo,

a kada u`ivate u onome {to

radite i imate `equ da na-

predujete, ideje same “navi-

ru”, ka`e Branko, napomi-

wu}i da je poku{avao da

registruje firmu za proiz-

vodwu sokova, ali je, kako

tvrdi, komplikovana pro-

cedura:

- Potrebna je silna do-

kumentacija. Na`alost, da-

nas je sve drugo va`ije od

kvaliteta proizvoda.

Ipak, on smatra da je

najve}i problem sa kojim

se vo}ari susre}u plasman

robe, ali samo onih godina

kada je niska otkupna cena.

Da bi se vo}ari organizo-

vali, neophodno je formi-

rati zadruge ili neka udru-

`ewa, ka`e na{ sagovor-

nik:

- Proizvo|a~ ne mo`e

sam da iza|e na tr`i{te sa

malom koli~inom vo}a,

ili prera|enog proizvoda.

Za preradu su neophodne

ma{ine, potrebno je ulo-

`iti mnogo sredstava.

Ukoliko neko prera|uje sa-

mo svoje proizvode, mora

da pro|e mnogo godina da

bi mu se proizvodwa is-

platila. Ali, kada bi se

qudi udru`ili bilo bi

mnogo boqe, mada su i

udru`ewa na nekim lo{im

osnovama. Danas, na`a-

lost, uglavnom pojedinci

uzimaju pare od dr`ave, ma-

lo je “zdravih” udru`ewa.

Podr{ku za razvoj vo-

}arstva Branko o~ekuje pr-

venstveno od dr`ave. Sma-

tra da bi dr`ava trebalo

da proizvodi sadni mate-

rijal i da ga deli onima

koji su zainteresovani da

se ozbiqno bave vo}ar-

stvom.

- Qudi na selu `ele da

rade, ali velika su ulaga-

wa. Na primer, da bi zasa-

dili hektar jabuka potreb-

no je par hiqada evra. Dr-

`ava daje subvencije, ali

da bi proizvo|a~ dobio po-

vra}aj, na po~etku mora da

ima neku svoju u{te|evinu,

ili da uzme kredit. Mora

da prikupi brojne papire,

a veliko je pitawe da li }e

podnosilac prijave dobiti

subvencije dr`ave. Te{ko

}e se neko odlu~iti na ve-

liku proizvodwu, a da ne

zna da li }e mu ulagawe bi-

ti vra}eno - isti~e Branko

Simon~evi}. N. R.

Projekat

"Podr`imo mlade vo}are" realizuje "^a~anski glas", a sufinansira

Ministarstvo kulture i informisawa iz buxeta Republike Srbije

Republika Srbija

Ministarstvo kulture

i informisawa

BRANKO SIMON^EVI], VO]AR I PRERA\IVA^ IZ IVAWICE

VO]ARSTVO KAO

PORODI^NI BIZNIS

PETAK 27. SEPTEMBAR 2013. GODINE

KVALITETNIJE PLANIRAN BUXET

ZA POQOPRIVREDU U 2013,

NEGO U PRETHODNIM GODINAMA

SAVET ZA P^ELARE

13SELO

Analiza planirawa i raspodele

sredstava namewenih za subvencije

u poqoprivredi za ovu godinu, bi-

la je tema nedavno odr`ane sednice Save-

ta za poqoprivredu Grada ^a~ka. Prema

re~ima predsednika profesora dr Draga

Milo{evi}a, Savet za poqoprivredu je

tra`io od Gradske uprave za lokalni eko-

nomski razvoj da dostavi izve{taj o tro-

{ewu podsticajnih sredstava u poqpri-

vredi u 2013.

- Ciq nam je bio da analiziramo kako smo

planirali i raspodelili sredstva za sub-

vencije u poqoprivredi, da li smo boqe

ili lo{ije, nego u prethodnom periodu.

Analiza izve{taja slu`i i slu`i}e da vi-

dimo {ta je dobro, ima li propusta, nedo-

stataka, {ta treba “popraviti”, da bismo

u narednih 15 - 20 dana ponovo sazvali

sednicu Saveta za poqoprivredu kako bi

zapo~eli planirawe buxeta za 2014. godi-

nu. To je doma}insko pona{awe, na osnovu

koga }emo saznati da li sredstva treba

usmeravati u neke druge oblasti. @elimo

da kontroli{emo i sebe i druge, jer onaj

ko radi, taj i gre{i. Ima nekih nedostata-

ka, ali mnogo je boqe i kvalitetnije pla-

niran buxet za poqoprivredu u 2013, nego

u prethodnim godinama. Ciq nam je da

svaki dinar, koji bude u buxetu za subven-

cionisawe poqoprivrede, da najboqi

efekat, odnosno sredstva treba ulagati u

one oblasti gde }e se posti}i najboqi re-

zultati - izjavio je za “^a~anski glas” dr

Drago Milo{evi}.

Predsednik Saveta je istakao, da sva isku-

stva treba da nam poslu`e da u narednom

periodu {to kvalitetnije planiramo ras-

podelu i kontrolu sredstava namewenih za

subvencije u poqoprivredi. N. R.

Sa dolaskom prvih

jesewih dana p~e-

lari na svojim p~e-

liwacima po~iwu

razmi{qati o zim-

skim zalihama hra-

ne u ko{nicama,

kao i o wenom ras-

poredu kako bi ona

zimi, u svakom tre-

nutku bila dostup-

na p~elama. Znamo

da se p~eliwe klu-

be na velikim

hladno}ama te{ko

kre}e i da se de-

{ava da dru{tvo

strada od gladi,

iako je u ko{nica-

ma bilo hrane.

P~ela kao jedinka ne

mo`e da reguli{e

sopstvenu tempera-

turu i na niskim tempera-

turama vrlo brzo ugine.

Ali, kao zajednica (obi~no

u toku zime p~eliwa zajed-

nica broji od 10.000 do

25.000 jedinki) odli~no

podnosi zimu i reguli{e

temperaturu sopstvene za-

jednice, a ne ko{nice. U

samoj ko{nici, p~ele }e

formirati klube i u wemu

}e biti uvek kada su ni`e

temperature. P~ele se pri-

kupqaju u pravilan sferni

oblik formiraju}i `ivu

loptu koja se skupqa i {i-

ri u skladu sa hladnijim

ili toplijim vremenom.

Koriste}i zimske zalihe

hrane, p~ele }e u klubetu

odr`avati potrebnu tem-

peraturu i pre`iveti zi-

mu. Slabija dru{tva for-

miraju klube na 12 stepeni,

a ja~a na sedam stepeni

Celzijusa. Zbog ovoga je va-

`an raspored hrane, klube

mora biti uvek u dodiru sa

hranom.

Da bi raspored zaliha

bio onakav kakav treba da

bude, moramo obratiti pa-

`wu na slede}e. Kada otvo-

rimo poklopnu dasku i po-

gledamo u ko{nicu odozgo,

kroz ramove, odmah }e nam

biti jasno gde se dru{tvo

nalazi i gde }e biti for-

mirano zimsko klube. Tada

}emo preduzeti potrebne

aktivnosti koje }e popra-

viti raspored hrane. Prvo,

potrebno je broj ramova u

samoj ko{nici svesti na

onoliko koliko p~ele zau-

zimaju, boqe jedan mawe ne-

go jedan vi{e. Vi{ak ra-

mova }emo odstraniti i

najboqe je postaviti pre-

gradnu dasku koja }e sma-

witi prostor koji zauzi-

maju p~ele. Ako u nekim ra-

movima ima hrane, mogu se

ostaviti iza pregradne da-

ske da p~ele prenesu hranu,

ali voditi ra~una da ne

do|e do grabe`i. Ako ima-

mo gorwa leta na ko{nica-

ma, treba ih, ili zatvori-

ti, ili smawiti, jer p~ele

nikad ne lageruju hranu u

blizini leta iz prakti~-

nih razloga (mo`e biti br-

zo opqa~kana). Najboqi je

raspored hrane iznad sa-

mog klubeta. Pored raspo-

reda, bitna je i koli~ina

zimske zalihe. Minimum

potreba je da u sredi{wim

ramovima iznad klubeta

bude venac poklopqenog

meda, ve}i od deset santi-

metara, odnosno najmawe

kilogram i po meda.

Ako u ko{nicama nema

dovoqno hrane, moramo joj

dodati neku vrstu prihra-

ne, ali sve u skladu sa sna-

gom (brojno{}u) p~eliwe

zajednice.

USKORO PLANIRAWE

BUXETA ZA NAREDNU

GODINU

RASPORED ZIMSKIH

ZALIHA HRANE

Vr{imo usluge:

- pomo} u ku}i (~i{}ewe Va{ih stanova,

peglawe, priprema Va{ih slava, svadbi, ro-

|endana...)

- ~i{}ewe i odr`avawe poslovnih

prostorija

- ~i{}ewe novoizgra|enih stambenih

i poslovnih prostorija i priprema za

tehni~ki prijem zgrada

- bebi siter servis Vam je na raspolaga-

wu 24 ~asa dnevno

- nega starih i bolesnih osoba

- medicinska nega (kupawe pokretnih i

nepokretnih osoba i dr.)

- prawe i peglawe u na{oj perionici

(stolwaka, posteqine, }ebadi, zavesa i osta-

log rubqa)

- selidbene usluge (prevoz name{taja,

uno{ewe, izno{ewe, demonta`a i monta`a

name{taja)

- sre|ivawe travnatih povr{ina, va-

{ih dvori{ta (na mese~nom nivou)

- majstorije u ku}i – haus majstor

- molerske radove

- tapetarske

- vodoinstalaterske

- zidarske

- kerami~ke usluge

- elektro popravke

- ~i{}ewe tepiha

- ~i{}ewe zgrada

- popravka kompjute-

ra i wihovo odr`a-

vawe

- popravka i izra-

da va{ih aku-

sti~nih i

elektri~-

nih `i~anih instrumenata (gitara,

mandolina, bas primova, i dr.)

- dekoracije – ukra{avawe sala za svad-

be, ro|endane, i ispra}aje)

- frizerske usluge (u va{im prostorija-

ma)

- visinsko prawe stakala

- ~i{}ewe tvrdih podova i wihovo

polirawe (plo~ica, mermera i itd.)

- ~i{}ewe dimwaka

Tel.fah. 032/374-244,

Tel. 373-233, 064/133-70-33

Agencija V R E D N I C A

marketing 032/342-276

14 PETAK 27. SEPTEMBAR 2013. GODINEDRU[TVO

Nevladina organiza-

cija “^a~anska

inicijativa”, za-

jedno sa neformalnom

omladinskom grupm “Fo-

kus”, uz finansijsku podr-

{ku Ministarstva omla-

dine i sporta, realizuje

projekat “Hvala, ne

g(p)u{im”. Prema re~ima

Jelene Vuji~i}, pravnog za-

stupnika NVO “^a~anska

inicijativa”, ciq projek-

ta je edukacija mladih, pre

svega sredwo{kolaca o

{tetnosti duvana, koji }e

kasnije, kao vr{wa~ki edu-

katori, prenositi ste~eno

znawe.

- Posle ove radionice

deca }e postati vr{wa~ki

edukatori, dobi}e odre|e-

ne priru~nike i kasnije }e

me|u vr{wacima u sred-

wim {kolama, svojim dru-

garima prenositi ste~eno

znawe, odnosno za{to je

lo{e biti pu{a~, koje su

posledice i negativnosti

bolesti zavisnosti. U~eni-

ci su se odazvali u mnogo

ve}em broju nego {to smo

o~ekivali. Slede}i proje-

kat odnosi}e se na daqu

borbu protiv bolesti zavi-

snosti, kao {to je narko-

manija, ili i alkoholizam

- rekla je, izme|u ostalog,

Jelena Vuji~i}, na radio-

nici, odr`anoj pro{log

petka, u maloj sali Doma

kulture.

Doktorka Qiqana Pi-

{~evi} Moji}evi}, na~el-

nik Centra za promociju

zdravqa, kao posebno ra-

wivu grupu navela je upra-

vo sredwo{kolce, koji

zbog trenda i dokazivawa

naj~e{}e po~iwu da pu{e.

- Najbitnije je da imamo

{to boqi kontakt sa mla-

dima. Istra`ivawa su po-

kazala da su mladi veoma

dobro informisani o

{tetnosti duvana, ali ga

ipak koriste. Naj~e{}e po-

~iwu u doba adolescencije,

kada `ele da budu va`ni

me|u drugarima i devoj~i-

cama. Me|utim, ipak se

trend mewa, vi{e nije pu-

{ewe in, sada su u trendu

mladi bez cigarete, koji se

bave sportom i vode zdrave

stilove `ivota. Svi oni

koji `ele da ostave pu{ewe

pomo} }e na}i u Zavodu za

javno zdravqe i u Saveto-

vali{tu za odvikavawe od

pu{ewa u Bolnici. Mi smo

tu da oja~amo voqu paci-

jenta. Ima}e krizu nekoli-

ko dana, mo`da i mesec, ali

uz jaku voqu i stru~nu po-

mo}, cigarete se lak{e

ostavqaju - ka`e dr Moji-

}evi} iz Zavoda za javno

zdravqe ^a~ak.

U~enica O[ “Filip

Filipovi}” Tijana Isai-

lovi}, ka`e da u wenom

okru`ewu vr{waci jo{

uvek ne koriste cigarete,

ali da }e joj u~e{}e u ovom

projektu pomo}i da sagleda

svu {tetnost nikotina.

- Prikqu~ila sam se

projektu da {to vi{e nau-

~im i da mladima koji ko-

riste duvan uka`em na svu

wegovu {tetnost. Pored

toga {to duvan {teti zdra-

vqu, cigarete su i skupe -

izjavila je Tijana Isailo-

vi}. N. R.

Pro{le subote je u

Solunskoj ulici, sve-

~ano otvorena suve-

nirnica Udru`ewa

“Putokaz”, ~ije su

~lanice me|u nacio-

nalnim pobednicima

konkursa “Ideja za

boqe sutra”, koji su

sprovele Fondacija

“Ana i Vlade Divac”,

uz podr{ku UniCredit

fondacije i UniCredit

banke. Ciq projekta je

bio pronala`ewe

ideja za tipi~ne srp-

ske proizvode ili

usluge, koje na najbo-

qi na~in predstavqa-

ju Srbiju u regionu i

inostranstvu. Svi do-

bitnici, bilo iz kate-

gorije preduze}a ili

pojedinaca, usmereni

su na unapre|ewe

proizvodwe, svoje

ekonomske odr`ivo-

sti, ali i na davawe

svog doprinosa po-

boq{awu imixa i iz-

voza na{e zemqe.

Osniva~i ovog izlo-

`benog prostora u

Solunskoj ulici,

koji zapravo predstavqa ga-

leriju umetni~kih dela

pro`etih detaqima srpske

kulture i tradicije, su

vredne i kreativne ^a~an-

ke, Sla|ana Pajovi}, Ja-

sminka Bojanovi} i Maja

Pantovi}. One su, kao jedne

od pobednica konkursa

“Ideja za boqe sutra”, po-

~etkom juna nagra|ene izno-

som od 5.000 evra za osniva-

we socijalnog preduze}a,

koje okupqa nezaposlene

`ene i bavi se proizvod-

wom, promocijom i proda-

jom narodnih rukotvorina.

Zahvaquju}i wihovoj posve-

}enosti, nakon samo ~etiri

meseca, one su ve} u~inile

svoje prve poslovne korake.

- Konkurisali smo pro-

{le godine za sredstva

Fondacije “Ana i Vlade

Divac”. Nismo o~ekivali

da }emo dobiti sredstva,

jer je konkurencija bila ve-

lika. Ovim poslom se bavi-

mo ve} dve - tri godine, ali

nismo mogli da krenemo

ovako ozbiqno. Ovo je veli-

ki vetar u le|a, sada nastu-

pamo sigurnije. Vratila

sam se na maj~in zanat kada

sam posle 20 godina rada

progla{ena tehnolo{kim

vi{kom, zbog ~ega sam osta-

la bez posla. O~ekujemo po-

mo} Turisti~ke organiza-

cije Srbije i na{e Turi-

sti~ke organizacije u pla-

sirawu proizvoda - rekla je

Sla|ana Pajovi}, predsed-

nica Udru`ewa “Putokaz”,

nagla{avaju}i da je wihova

radionica otvorena za sve

zainteresovane koji `ele da

nau~e zanat i da se bave iz-

radom starih ru~nih rado-

va.

“Izuzetno smo ponosne

na to {to je na{a ideja iza-

brana za jednu od najboqih

u Srbiji i {to zahvaquju}i

tome mi danas otvaramo pr-

vu suvenirnicu u na{em

gradu”, kazala je Maja Pan-

tovi}, isti~u}i da je wihov

ciq da nezaposlene `ene,

koje se bave izradom ru~nih

radova, malih umetni~kih

dela, imaju gde da ih izlo-

`e:

- Uvereni smo da }emo na

ovaj na~in dati na{ dopri-

nos poboq{awu ekonom-

skog polo`aja `ena iz ovog

kraja, ali i o~uvawu tradi-

cionalnih vrednosti na{e

kulturne ba{tine.

Vlade Divac je na sve~a-

nom otvarawu suvenirnice,

izjavio da su do{li u ^a-

~ak da zajedno sa UniCredit

fondacijom podr`e qude

koji imaju ideje, koji na je-

dan moderan na~in ~uvaju

na{u tradiciju, pre svega u

doma}oj radinosti:

- Nadam se da je ova po-

dr{ka dovoqna za prvi ko-

rak i da }e one same uspeti

da do|u do velikih rezulta-

ta, da opstanu na tr`i{tu,

ali i da unaprede svoj bi-

znis.

Gradona~elnik ^a~ka

Vojislav Ili} zahvalio je

Fondaciji “Ana i Vlade

Divac”, {to je odlu~ila da

pomogne na{im sugra|anka-

ma u {irewu porodi~nog

biznisa, napomiwu}i da }e

Grad ^a~ak rebalansom bu-

xeta, pored ve} dodeqenih

30 miliona dinara, izdvo-

jiti jo{ osam miliona za

samozapo{qavawe.

- Grad ^a~ak ula`e mak-

simalne napore da pove}a

zapo{qavawe i samozapo-

{qavawe na{ih sugra|ana.

Ove godine smo izdvojili

30 miliona dinara, tako da

je posao dobilo 168 na{ih

sugra|ana. Pripremili smo

za rebalans jo{ osam mili-

ona dinara, {to }e biti

prilika da jo{ 40 na{ih

sugra|ana dobije podr{ku

da zapo~ne svoj posao ili

da ga pro{iri - rekao je

gradona~elnik Ili}.

Sne`ana Divac, osniva~

i predsednica Upravnog

odbora Fondacije “Ana i

Vlade Divac” istakla je da

ovakvi primeri uspe{nog

preduzetni{tva doprinose

da se Srbija predstavi u bo-

qem svetlu:

- Drago mi je {to smo

kroz projekat “Ideja za bo-

qe sutra” uspeli da probu-

dimo preduzetni~ki duh u

Srbiji, {to je potvrdio

broj i kvalitet pristiglih

prijava. Iako izbor najbo-

qih ideja nije bio nimalo

lak, sama ~iwenica da smo

ve} danas na otvarawu suve-

nirnice potvr|uje da nismo

pogre{ili. Nama preostaje

da poku{amo da im pomog-

nemo da postanu jo{ uspe-

{nije i da se o wima ~uje i

izvan granica Srbije.

Jelena Ili}, portparol

UniCredit banke, podsetila

je da je od 230 prispelih

ideja, na osnovu inovativ-

nosti i odr`ivosti proje-

kata, odabrano devet najbo-

qih kojima su dodeqena

bespovratna sredstva u

ukupnom iznosu od 56.000

evra. Projekat su podr`ale

Agencija za strana ulagawa

i promociju izvoza (SIEPA)

i Turisti~ka organizacija

Srbije (TOS).

- Pre godinu dana smo

pokrenuli ovaj ekonomski

projekat, po{to znamo da je

preduzetni{tvo me|u naj-

bitnijim temama u Srbiji.

Ekonomska kriza je svuda i

hteli smo da pomognemo.

Nadamo se da }e projekat

biti nastavqen, {to }emo

znati nakon monitoringa -

rekla je Ana Koeshall, di-

rektorka Fondacije “Ana i

Vlade Divac”.

N. R.

„HVALA, NE G(P)U[IM”

SVE^ANO OTVORENA SUVENIRNICA UDRU@EWA “PUTOKAZ”

Fondacija “Ana i

Vlade Divac” osnova-

na je 2007. godine i do

sada je realizovala ne-

koliko projekata na

zbriwavawu izbegli-

ca, kao i na obnovi

igrali{ta u vrti}ima.

Uskoro }e po~eti iz-

gradwa ~etvrte zgrade

u kojoj }e biti sme{te-

ne izbeglice koje jo{

uvek `ive u kolektiv-

nim centrima, najavio

je Vlade Divac:

- Nakon renovirawa

de~ijih igrali{ta i

poklawawa kwiga, sku-

pili smo novac i za iz-

gradwu ~etvrte zgrade

za izbegla i raseqena

lica koja se jo{ uvek

nalaze u izbegli~kim

centrima. Tri zgrade

su zavr{ene i useqene,

tako da je to veliki

uspeh. Nadam se da }e-

mo za godinu - dve za-

tvoriti kolektivne

centre u Srbiji gde su

uslovi za `ivot veoma

te{ki.

„GALERIJA” STARIH RU^NIH RADOVA

EDUKACIJA SREDWO[KOLACA O [TETNOSTI DUVANA

Vlade Divac i gradona~elnik Vojislav Ili} sve~ano otvaraju suvenirnicu

Jelena Vuji~i} i dr Qiqana Pi{~evi} Moji}evi}

PETAK 27. SEPTEMBAR 2013. GODINE 15OBRAZOVAWE

Zvawe ekonomista, di-

plomirani ekonomi-

sta i master ekonomi-

je steklo je u protekloj

{kolskoj godini 100 pola-

znika Visoke {kole za po-

slovnu ekonomiju i predu-

zetni{tvo, a diplome im je

pro{le sedmice, na sve~a-

nosti u prostorijama {ko-

le, uru~io direktor ove vi-

soko{kolske ustanove Go-

ran Kvrgi}.

- Na{i diplomci su

pro{li jedan savremen

program i stekli teorijska

i prakti~na znawa koja im

omogu}avaju da uspe{no

rade u malim i sredwim

preduze}ima, u bankama i

na berzi. Oni }e biti na{a

trajna reklama i kako oni

budu prolazili sa svojim

diplomama, tako }e i ova

{kola prolaziti na tr`i-

{tu - kazao je Kvrgi}, pod-

setiv{i da je odeqewe ove

{kole, ~ije je sedi{te u Be-

ogradu, u ^a~ku prisutno

od 2008. godine.

Dozvolu za rad odeqewe

je dobilo ove godine, a no-

vina je i to {to je {kola,

koja je do sada imala pro-

gram za poslovnu ekonomi-

ju i preduzetni{tvo, na

osnovnim i master studija-

ma, akreditovana i za

“sportski menaxment”, no-

vo usmerewe na master stu-

dijama.

- Slede}e godine ima}e-

mo i smer za agrobiznis, a

u pripremi je i studijski

program “pravo”. Namera

nam je da oboga}ujemo po-

nudu, kako bi {to ve}i

broj mladih ^a~ana mogao

da se {koluje u svom gradu.

To je velika povoqnost i

za osobe koje su ve} zapo-

slene, ali `ele da se daqe

{koluju i usavr{avaju -

naglasio je direktor {ko-

le.

^estitke diplomcima

uputili su i pomo}nici

direktora Dragica Jovan-

~evi} i \or|e Minkov.

Upis novih studenata,

istakli su predstavnici

{kole, traje do kraja sep-

tembra, a potencijalni

studenti su svr{eni sred-

wo{kolci, sa zanimawima

tre}eg i ~etvrtog stepena,

kao i lica koja su po~ela

da studiraju na drugim vi-

sokim {kolama i iz nekih

razloga prekinuli {kolo-

vawe. E.V.

Drugi po redu nau~ni

skup iz oblasti me-

naxmenta u obrazo-

vawu odr`an je od 20. do 22.

septembra u Regionalnom

centru za profesionalni

razvoj zaposlenih u obra-

zovawu, u organizaciji

Fakulteta tehni~kih nau-

ka (suorganizatori su Re-

gionalni centar, Fakultet

za ma{instvo i gra|evi-

narstvo u Kraqevu, U~i-

teqski fakultet u U`icu,

Zavod za unapre|ewe obra-

zovawa i vaspitawa i Za-

vod za vrednovawe kvalite-

ta obrazovawa i vaspita-

wa) i pod pokroviteq-

stvom Ministarstva pro-

svete, nauke i tehnolo{kog

razvoja.

Ciq ovog nacionalnog

skupa sa me|unarodnim

u~e{}em je, kako je rekao

predsednik Programskog

odbora konferencije

Alempije Veqovi}, da

identifikuje nedostatke

poslovnih procesa u okvi-

ru pred{kolskog, osnov-

nog, sredweg i visokog

obrazovawu, doprinese wi-

hovoj standardizaciji i

unapredi organizaciju u

{kolskim ustanovama.

Vi{e od 100 u~esnika, me|u

kojima je veliki broj na-

stavnika, izlo`ilo je svoja

saznawa o rein`eweringu

poslovnih procesa u obra-

zovnim ustanovama i wego-

vom zna~aju za razvoj in-

formacionih sistema u

ovoj oblasti i strategiju

celokupnog sistema obra-

zovawa. Radovi u~esnika

objavqenu su u posebnom

zborniku.

E. V.

@iri 18. Me|una-

rodnog sajma

kwige u Bawalu-

ci dodelio je “P~elici”

nagradu “Gomionica”, za

najboqu kwigu za decu.

Ovo priznawe ~a~anski

izdava~ je dobio za kwigu

Gordane Timotijevi}

“Svrakin sat”, koja je od

ranije nosilac priznawa

“Rade Obrenovi}” za naj-

boqi roman za decu.

U obrazlo`ewu `irija

nagla{eno je da je “P~eli-

ca”, mlada ali ve} afir-

misana izdava~ka ku}a li-

terature za decu, kandido-

vala vi{e svojih vrednih

kompleta i pojedina~nih

kwiga, ali da u wenom

opusu posebno mesto zauzi-

ma kwiga “Svrakin sat”

Gordane Timotijevi}.

^a~anski izdava~ se na

ovom sajmu na{ao u dru-

{tvu “Slu`benog glasni-

ka” iz Beograda, “Zavoda za

uxbenike” iz Isto~nog Sa-

rajeva i manastira Hilan-

dar, koji su dobili nagra-

de za objavqivawe dela sa-

vremene kwi`evnosti i ne-

govawa srpske tradicije i

pravoslavne duhovnosti.

“P~elica” je u toku

ove godine dobila veliki

broj priznawa u oblasti

izdava{tva. Svakako je

najvrednija nagrada

“Zmajevih de~ijih igara”,

za negovawe i populari-

sawe kwi`evnosti za de-

cu. Nagrade su se nizale u

Pirotu, Novom Sadu,

Herceg Novom, a sada i u

Bawaluci. Pored nagra-

da za izdava~ku produk-

ciju, brojni autori i

ilustratori “P~elice”

osvajali su priznawa na

raznim kwi`evnim i li-

kovnim konkursima.

“P~elica” privodi

kraju pripreme za pred-

stoje}i 58. Me|unarodni

sajam kwiga u Beogradu

koji je jedna od najve}ih

manifestacija kwige u

ovom delu Evrope. Pose-

tioce o~ekuje veliki broj

novih naslova, a sajam }e

biti i prilika da se ~a-

~anski izdava~ dru`i sa

svojim ~itaocima, sarad-

nicima i kolegama izda-

va~ima.

E. V.

Likovnu koloniju u

Mr~ajevcima wen

organizator Mom-

~ilo Paunovi} ra-

dije naziva likov-

nim susretima, po-

{to je re~ o jedno-

dnevnom dru`ewu

sredwo{kolaca i

studenata poreklom

iz ovog mesta, koji

su se opredelili za

umetni~ki poziv, sa

darovitim u~eni-

cima O[ “Tatomir

An|eli}”.

Pro{le subote, gru-

pa u~enika od pe-

tog do osmog raz-

reda imala je zadatak da u

toku dva {kolska ~asa ura-

di portret - likovni rad

na zadatu temu. U isto vre-

me rad su zapo~ele wihove

starije „kolege“, a oni su u

izboru teme i motiva ima-

li potpunu slobodu. Marta

Radmilac u~enica ~a~an-

ske Umetni~ke {kole, Ma-

rija Sretenovi}, student

Fakulteta primewenih

umetnosti u Beogradu i

Dragana Vu~i}evi}, sa

Filolo{ko - umetni~kog

fakulteta u Kragujevcu, u

{kolskom dvori{tu su

uqanim bojama slikali

obli`wi predeo. Pored

u~enika, u u~ionicama su

radili Marija Paunovi},

student Fakulteta likov-

nih umetnosti u Beogradu i

Atanasije Puno{evac, sa

istog fakulteta, koji je

bio i jedini gost ovogodi-

{we mr~ajeva~ke kolonije,

jer je do{ao po pozivu iz

Aleksandrovca @upskog.

Radovi studenata bili su

inspirisani plodovima je-

seni.

Osim O[ “Tatomir An-

|eli}”, kao doma}ina, do-

prinos manifestaciji da-

la je, kao i prethodnih go-

dina, mesna zajednica. U

Srbiji se odr`ava veliki

broj likovnih kolonija,

ali ova u Mr~ajevcima je,

ka`e Paunovi}, pri~a za

sebe.

- Druge kolonije oku-

pqaju umetnike koji, dru-

`e}i se i rade}i nekoliko

dana, ostavqaju po neko

svoje delo organizatorima

i finansijerima takvih

doga|aja. Ova mr~ajeva~ka,

skromna i po vremenu tra-

jawa i po sredstvima koja

se za wu izdvajaju, atipi~-

na je od samog po~etka. Za-

mi{qena je kao vid oku-

pqawa mr~ajeva~kih |aka

koji su se otisnuli u neiz-

vesnost umetni~kog stvara-

wa, ali i kao na~in eduka-

cije najmla|ih, kroz kom-

paraciju likovnog stvara-

la{tva qudi razli~itih

obrazovnih nivoa. Posle

{est godina, ne mo`e se go-

voriti o nekoj ozbiqnoj

tradiciji, ali se mo`e re-

}i da je ova kolonija na do-

brom putu da to postane -

smatra Paunovi}, slikar i

profesor likovne kulture

u mr~ajeva~koj {koli.

On o~ekuje da }e vreme-

nom i zbirka slika, koje

u~esnici ostavqaju {koli,

biti sve bogatiji.

- Gradi se nova {kolska

zgrada u kojoj }e biti dosta

prostora i povr{ina koje

bi trebalo oplemeniti -

nagla{ava Mom~ilo Pau-

novi}. E. V.

IZ RADA VISOKE [KOLE ZA POSLOVNU

EKONOMIJU I PREDUZETNI[TVO

SVR[ENIM STUDENTIMA

URU^ENE DIPLOME

“Zavr{ila sam

ekonomiju u Kragujev-

cu i zaposlila se, a

onda sam dobila mo-

gu}nost da u svom gra-

du zavr{im master

studije. Zadovoqna

sam i programom i sa-

radwom sa profeso-

rima “, ka`e Dragana

\eki}, biv{i student

Visoke {kole za po-

slovnu ekonomiju i

preduzetni{tvo.

NA ME\UNARODNOM SAJMU KWIGA U BAWALUCI

NOVA NAGRADA

ZA „P^ELICU“

U MR^AJEVCIMA ODR@ANA [ESTA LIKOVNA KOLONIJA

OSNOVCI I STUDENTI

NA KREATIVNOM ZADATKU

NAU^NA KONFERENCIJA

NA FAKULTETU TEHNI^KIH NAUKA

O REIN@EWERINGU

OBRAZOVNIH PROCESA

16 PETAK 27. SEPTEMBAR 2013. GODINEKULTURA

POKLON KWIGE

^a~anski glas i kwi`ara LAGUNA }e obradova-

ti ~etvoro ~italaca koji budu najbr`i i jave se u

petak od 11 do 11,30 ~asova u redakciju lista

(tel: 377-107). Uz kupqen posledwi broj

^a~anskog glasa, nagra|eni kwige mogu podi}i u

kwi`ari Laguna, Gradsko {etali{te bb, ^a~ak,

radno vreme 9-21.

Paulo Koeqo

RUKOPIS

OTKRIVEN

U AKRI,

Autor Alhemi~ara dono-

si svojim ~itaocima novi

dar.

Izdava~ka ku}a Laguna

objavila je novu kwigu naj-

~itanijeg brazilskog pi-

sca, Paula Koeqa, „Ruko-

pis otkriven u Akri“. Ovo

je kwiga koju nije lako de-

finisati. Prvi put nije re~ o alegoriji niti misti~nom

hodo~a{}u. Ovo je zbirka mudrih misli o `ivotu.

^etrnaesti jul 1099. godine. Dok se Jerusalim sprema

za napad krsta{a, jedan Grk poznat kao Kopt saziva skup

svih gra|ana: mladih i starih, mu{karaca i `ena. Mno-

{tvo Jevreja, hri{}ana i muslimana sti`e na trg o~eku-

ju}i besedu kako da se pripremi za bitku, ali to nije ono

{to Kopt ima da im prenese. Sve ukazuje na to da je poraz

neizbe`an, no Grk jedino `eli da uputi qude kako da

prona|u mudrost skrivenu u svakodnevici, iskovanu od

izazova i te{ko}a sa kojima se suo~avaju. Istinsko po-

znawe, veruje on, po~iva u pro`ivqenim qubavima, otpa-

}enim patwama, u trenucima krize i slave, i u nepresta-

no prisutnoj svesti o neminovnosti smrti.

„Rukopis otkriven u Akri“ je poziv da promislimo o

svojim principima i svojoj ~ove~nosti, kwiga koja na ne-

pretenciozan na~in nudi utehu, veru, nadu i {iri qubav.

Izdava~ka ku}a Laguna

objavila je sjajan roman

poznate francuske kwi-

`evnice Stefani dez Or,

„Panterka“. Ovo je roman

zasnovan na istinitoj

pri~i, o `eni koja je stvo-

rila neke od naj~uvenijih

kolekcija nakita ku}e

Kartije i koja je bila de-

sna ruka Luja Kartijea,

jednog od osniva~a ku}e.

Ona je k}i jedne flan-

drijske veziqa krajem XIX veka. Poseduje siguran ukus,

~eli~nu voqu i san da osvoji Pariz. Kada osvoji srce Lu-

ja Kartijea, koji je u~i o dragom kamewu i misterioznim

dodacima, iz wihove saradwe, a zatim i qubavi, ra|a se

~udesan nakit: rajske ptice, indijski nakit, pera i izre-

zane dijademe, ali pre svega mitska panterka... Stil je ro-

|en, wen. Weno ime je @ana Tusen. Ona je blistavo otelo-

tvorewe ku}e Kartije. Ona je juvelirka kraqeva. Kroz

sliku jednog veka, Pariz, od dvadesetih do kraja ~etrdese-

tih godina XX veka, u kome sre}emo Prusta, Koktoa, He-

mingveja, Skota i Zeldu, Koko [anel, i ~ak vojvotkiwu

od Vindzora, otkrijte ~udesnu sudbinu genijalne @ane

Tusen, `ene koju su zvali Panterka.

Stefani dez Or (1965) je diplomirala englesku kwi-

`evnost, ali je deset godina radila u komunikacijama

pre nego {to se posvetila kwi`evnosti. Pi{e kwi`evne

kritike za nekoliko novina, ~lan je redakcije izdava~ke

ku}e 10/18, i ~lan `irija za dodelu jedne regionalne kwi-

`evne nagrade. Napisala je do sada pet romana, a „Pan-

terka“ je wen drugi roman (po redu objavqivawa).

Stefani dez Or

PANTERKA

Pod sloganom “Smeha, smeha deci” i

ove godine je od 16. do 19. septem-

bra u Lazarevcu odr`an jubilar-

ni, 25. Me|unarodni festival humora za

decu, u kome su aktivno u~estvovali i naj-

eminentniji stvaraoci za mlade i najmla-

|e, a osmi put prisustvovali i ~a~anski

bibliotekari. Uz priznawe koje je dobila

na{a Gradska biblioteka i weni mladi

~itaoci su poneli nagrade u vi{e katego-

rija. Bibliotekarima, koji su u~estvovali

u Okruglom stolu “Programi i promocije

kwiga i ~itawa: de~ja odeqewa javnih bi-

blioteka od u~e{}a na konkursima do eva-

luacije”, tradicionalno dobar doma}in je

bila Biblioteka “Dimitrije Tucovi}”.

Gradska biblioteka “Vladislav Petkovi}

Dis” iz ^a~ka osvojila je prvu nagradu u

kategoriji “Savremena umetni~ka insta-

lacija” za rad “Biblio-ba{ta”, ostvaren

zajedno sa pred{kolcima ogranka u Zabla-

}u. Drugu nagradu za rad “Ekolo{ka baj-

ka” osvojila je pred{kolska grupa mla|eg uzrasta iz vrti-

}a “Bubamara” iz Preqine, a tre}u, za zajedni~ki rad

“Kwiga mudrosti”, O[ “Branislav Petrovi}” iz Ka~uli-

ca, a primili su je u~enici ~etvrtog razreda Teodora Si-

movi} i Sr|an Vujovi}. Oni su na festival u Lazarevac

do{li sa u~iteqicama Qubicom Mirkovi} i Stamenkom

Borisavqevi} i {kolskim bibliotekarom Bojanom Jova-

novi}. U kategoriji “Satiri~na pri~a” prvu nagradu do-

bio je osmak Mihailo Jovanovi}, a pohvalu za humoristi~-

ku pesmu Ivan Roganovi}, ~etvrti razred, obojica u~enici

O[ “Filip Filipovi}”, dok je tre}u nagradu za pri~u

osvojila osmakiwa Natalija Radovanovi} iz O[ “Stepa

Stepanovi}”, koja je u Lazarevac do{la sa svojom profe-

sorkom srpskog jezika Marijom Markovi}. Nagrade onima

koji ih nisu preuzeli uru~i}e ~a~anski bibliotekari u

svojim odeqewima. Z. L. S.

NA 25. ME\UNARODNOM FESTIVALU HUMORA ZA DECU U LAZAREVCU

Etnolozi Narodnog muzeja ve} nekoliko godina u

okviru manifestacije “Letwi dani kulture” u gra-

du organizuju zanimqive edukativne, likovne i

kreativne radionice za najmla|e sugra|ane, razli~itih

tematskih okvira i motiva. Ovogodi{wa radionica oku-

pila je 90 polaznika starosti od {est do 12 godina, a bi-

la je osmi{qena tako da su uspe{no obra|ene dve temat-

ske celine, paleontologija i etnologija. Tako su na{i

mladi i radoznali sugra|ani, vo|eni iskusnom rukom i

znawem kustosa ove ustanove, etnologa Ivane ]irjakovi}

i paleontologa Biqane ^kowevi}, bili u prilici da sa-

znaju vi{e o tome kakav je bio svet pre 240 miliona godi-

na, “upoznaju” najpoznatije gmizavce, fosilne ostatke,

wihovu evoluciju, misteriozno odumirawe pre 65 milio-

na godina na koje nauka jo{ nema odgovor, ali i kakav je

bio `ivot deteta u nekada{wim vremenima, kako se ode-

valo, s kakvim igra~kama se igralo, i kojim igrama, koje

su mali{anima i demonstrirane. Radionice su trajale od

2. jula do 15. avgusta, svakog utorka u dvori{tu Muzeja.

Deca su imala priliku da u direktnom kontaktu, usvoje i

uputstva edukatora NTC sistema u~ewa, i uz wihovu po-

mo} savladaju nove termine i nau~e nove definicije, for-

mirane tokom odvijawa radionice. Na osnovu tih sazna-

wa, nastali su brojni likovni radovi i kreirani razli-

~iti predmeti, koji su od pro{log ~etvrtka izlo`eni u

Galeriji Narodnog muzeja, a prilikom otvarawa ove neo-

bi~ne postavke, svi u~esnici “Leta u Muzeju” nagra|eni

su diplomama i katalozima izlo`be.

- Ova radionica je izvor mnogih novih iskustava, mo-

gu}nosti za u~ewe uz pomo} stru~waka Muzeja i razumeva-

wa potreba novih generacija. Ona je i karika, koja putem

muzejskih eksponata i sa~uvanog znawa mlade povezuje sa

kulturom pro{losti, a preko umetnosti, kada ona posta-

ne sastavni deo `ivota dece, sa kulturom sada{wosti i

budu}nosti - rekla je direktorka Muzeja Delfina Raji}, s

optimizmom o~ekuju}i isti susret s mladima i narednog

leta. Zna~aj upravo ovakvog, neformalnog rada sa najmla-

|ima, kroz igru i dru`ewe je ogroman, jer se insistira na

edukaciji i savladavawu zadatih sadr`aja, a deca, ne sa-

mo da lak{e prihvataju i u~e, ve} se i osloba|aju od ste-

reotipne slike o Muzeju, kao ustanovi u kojoj se samo slu-

{a ili gleda, tako da se ovakvim radom ve} od malih no-

gu obrazuje budu}a muzejska publika, ka`e etnolog Ivana

]irjakovi}. Z. L. S.

IZLO@BA DE^JE LETWE RADIONICE U NARODNOM MUZEJU NARODNI SABOR

POVEZIVAWE SA

KULTUROM PRO[LOSTI

NAGRADE

ZA BIBLIOTEKU I \AKE

PETAK 27. SEPTEMBAR 2013. GODINE 17KULTURA

POKLON KWIGE

Kao i svakog petka, ^A^ANSKI GLAS i VULKAN

IZDAVA[TVO }e obradovati ~etvoro ~italaca

koji budu najbr`i i jave se u petak od 11 do

11,30 ~asova u redakciju lista (tel: 344-772). Uz

kupqen posledwi broj ^a~anskog glasa, nagra|e-

ni naredna dva dana kwige mogu podi}i u kwi-

`ari Vulkan u Roda centru.

Strast }e je osvoji-

ti. Strast }e je

obuzeti. Strast }e je

progutati... Ali kada

postane qubav, strast

}e je osloboditi.

Svi znaju za Dejmi-

jena Starka, jednog od

najboqih tenisera na

svetu, ~iji je prodo-

ran i tajanstven po-

gled godinama bio na

naslovnim stranama

svih ~asopisa. Mu-

{karac kojem je nemo-

gu}e odoleti: seksepi-

lan, samouveren, i do-

minantan, mu{karac

koji dobija sve {to

po`eli. A `eleo je wu.

Niki Fer~ajld ostavila je pro{lost i tu`ne uspome-

ne za sobom, preselila se u Los An|eles i po~ela iz po-

~etka. Me|utim, susret sa Dejmijenom promeni}e joj `i-

vot.

Od prvog trenutka, me|u wima je planula privla~nost

koju je bilo te{ko sakriti. Ose}awe toliko ~isto i

iskreno da je odagnalo svaki strah, sru{ilo svaku bari-

jeru i ogolilo im du{e, razotkriv{i mra~ne tajne pro-

{losti zbog kojih oboje nose o`iqke. Jedino zajedno mo-

}i }e najzad da budu slobodni...

@elela je da se izgubi u wegovom poqupcu. @elela je

da se prepusti vatri koja joj je buktala u telu. Da nestane

u plamenu i, mo`da, poput feniksa, ponovo o`ivi nakon

{to je spr`i wegov dodir.

Strastvena pri~a

o qubavi, prija-

teqstvu i ne`nosti

vodi vas na nezabo-

ravno putovawe kroz

pro{lost Napuqa.

Fran~eska je najzano-

snija kurtizana u re-

nesansnom Napuqu.

Nekada{wa qubavni-

ca vojvode od Ferare

oli~ewe je jake, is-

krene, ali i ambicio-

zne `ene, rastrzane

izme|u uloge majke i

svog intrigantnog

posla.

Me|utim, jedan mu-

{karac }e u woj pro-

buditi najskriveniju

`equ – `equ za qubavqu, a wen naizgled rasko{an i bli-

stav `ivot posta}e samo {arena fasada. Neo~ekivani su-

sret done}e sa sobom pogubne posledice, koje }e uvu}i

Fran~esku i wene dve }erkice u opasnost od koje je godi-

nama strepela.

Gabrijela Kim

KURTIZANIN QUBAVNIK

X. Kener

OSLOBODI ME

Vi{e od 500 mali{a-

na i |aka u~estvova-

lo je pro{log petka

u Gradskom parku u pro-

gramu “Jesewa promenada”,

koji tradicionalno, u

~ast darova jeseni i dola-

ska godi{weg doba koje

donosi plodove, organizu-

je Zavi~ajno dru{tvo “^a-

~ani”. U programu boga-

tom recitovawem, pesmom,

igrom, ske~evima, u~esni-

ci su se pojavili i kosti-

mirani u plodove jeseni.

Sve to su izvela deca iz

~etiri ~a~anska vrti}a,

Pred{kolske ustanove

“Radost” 1, “Moje detiw-

stvo”, privatnog vrti}a

“Gimnazion” i dve osnov-

ne {kole: “Vuk Karaxi}”,

iz koje je “Jesewoj prome-

nadi” prisustvovalo pet

odeqewa drugog razreda,

dok je iz {kole “ 1. novem-

bar”, od 40 u~enika, wih

desetak pripremilo pri-

godan program (ske~ i pe-

vawe). U muzi~kom delu

promenade nastupilo je

vi{e grupa iz Plesnog

kluba “Star dance” i deo

folklornog ansambla

KUD-a “Abra{evi}”, koji

je izveo splet igara. Kao i

ranijih godina, ovim po-

vodom, Dru{tvo za ogdgoj

i za{titu sitnih `ivoti-

wa “Ko{utwak”, pustilo

je bele golubove, simbole

mira i dobrih poruka.

U~esnike ove jesewe fe{te

u parku pozdravio je Dra-

gi} ]irkovi}, zamenik

predsednika Dru{tva za-

vi~ajaca, a “Promenadu” je

otvorio Aleksandar Da-

~i}, pomo}nik gradona-

~elnika za dru{tvene de-

latnosti, koji je tom pri-

likom istakao da }e Grad

^a~ak uvek brinuti o svo-

jim najmla|im sugra|ani-

ma, pa }e i slede}e godine

sva deca pred{kolskog uz-

rasta boraviti besplatno

u odmarali{tu “Ov~ar” u

Ulciwu, a posebnu radost

donela je wegova informa-

cija, da je “definitivna

odluka gradske vlasti da

se sa~uva Gradski park,

kako se ne bi naru{ila

ova ambijentalna celina i

zelena oaza grada, zbog sa-

obra}ajnice, ~ija je trasa

bila planirana u ovoj zo-

ni, a kojoj su se u vi{e na-

vrata i akcija protivili

upravo “Zavi~ajci”. Dona-

tori “Jesewe promenade”

obezbedili su za brojne

u~esnike programa peciva

i jabuke.

Z. L. S.

Posle 29 godina, ta~nije od

1984, kada je dr Mihailo Mi-

linkovi}, profesor arheolo-

gije na Filozofskom fakultetu u Be-

ogradu zapo~eo tada najobimnija ar-

heolo{ka istra`ivawa u zemqi na

lokalitetu Gradina na Jelici, poja-

vila se istoimena monografija, koja

sublimira i sistematizuje vi{edece-

nijske napore tima arheologa da se

utvrdi {to vi{e relevantnih poda-

taka o najzna~ajnijem lokalitetu na-

stalom na razme|i kasnoanti~ke i

ranosredwovekovne epohe na ovim

prostorima. Kwiga nazvana po loka-

litetu, predstavqena je u ponedeqak

u Narodnom muzeju, a o woj su govori-

li dr Perica [pehar, Delfina Ra-

ji} i autor. Izdava~ monografije je

beogradski Zavod za uxbenike. Govo-

re}i o istorijatu i razvoju srpskih i

svetskih arheolo{kih istra`ivawa

usmerenih na ranovizantijski pe-

riod i wegove materijalne ostatke,

[pehar je istakao da je sa promenama

u arheologiji, intenziviranim po-

sledwe tri decenije 20. veka, koje se

ogledaju, pre svega, u primeni novih

metoda i multidisciplinarnosti, je-

dan od problema koji je okupirao

stru~wake ove i srodnih nauka bilo

utvr|ivawe razme|a izme|u anti~kog,

odnosno kasnoanti~kog i sredwove-

kovnog perioda. Prou~avawe ovog

problema, ukazalo je da ne postoji

o{tra, hronolo{ka granica izme|u

ova dva razdobqa, ve} da ih spaja pre-

lazna faza nazvana ranovizantijski

period, za koji je karakteristi~an

opstanak anti~kog nasle|a, ali i no-

vi elementi. U srpskoj arheologiji

ovaj period datuje od 5. do po~etka 7.

veka, a me|u publikacije koje dopri-

nose ovom, novoste~enom zna~aju ra-

nih vekova vizantijske uprave Balka-

nom, spada svakako i ova monografi-

ja. Kao jedan od prvih poku{aja si-

stematizacije raspolo`ive gra|e o

ovom problemu nastao je magistarski

rad profesora Mihaila Milinkovi-

}a o ranovizantiskim utvr|ewima u

Srbiji. Nastavqaju}i svoju delat-

nost, Milinkovi} se pored nau~nog

rada upustio i u brojna arheolo{ka

istra`ivawa, me|u kojima je mo`da

najzna~ajniji lokalitet Gradina na

Jelici, koji je prvi konstatovao Jan-

ko [afarik 1864. Hronologiju is-

tra`ivawa ovog lokaliteta iscrpno

je na promociji iznela direktorka

~a~anskog Narodnog muzeja Delfina

Raji}, navode}i da prva poznata in-

teresovawa za ostatke na Gradini da-

tiraju jo{ iz 1843. godine, kada je na-

~elnik Pope~iteqstva unutra{wih

dela Toma @ivanovi} dobio prepis

natpisa posve}enog bogiwi Dijani,

koji je sa~inio Sreten Proti}, pisar

sela draga~evskog.

Do sada je na ovom lokalitetu,

udaqenom osam kilometara vazdu-

{nom linijom od ^a~ka, sme{tenom

na lokaciji vi{oj od 800 metara nad-

morske visine, na dominantnom me-

stu vidqivom iz svih pravaca sa ve-

like udaqenosti, sa povr{inom od

oko 20 hektara bez podgra|a, koje je

po svemu sude}i bilo urbani, regio-

nalni administrativni centar, se-

di{te episkopije, vojno i ekonomsko

sredi{te, konstatovana praistorij-

ska, ranovizantijska i ranosredwo-

vekovna faza. Najzna~ajnije razdo-

bqe ovog nalazi{ta predstavqa ra-

novizantijski period iz koga poti~u:

pet crkava, ~etiri zidane grobnice,

oko 100 pojedina~nih grobova, osta-

ci vojne i profane arhitekture, broj-

ni pokretni nalazi, koji svedo~e ne

samo o romejskoj, ve} i o germanskoj

populaciji na ovim prostorima. Kao

jedan od najzna~ajnijih dometa dosa-

da{wih istra`ivawa [pehar isti-

~e i ~iwenicu da graditeqstvo na

ovom lokalitetu nije bilo ograni~e-

no ostacima ranije arhitekture, tako

da pru`a dobar uvid u u urbanisti~-

ka re{ewa ovog perioda.

Profesor Milinkovi} je kao spe-

cifi~nosti ovog lokaliteta izdvo-

jio: Gradina na Jelici spada me|u

prve poznate arheolo{ke lokalitete

u Srbiji uop{te; re~ je o naseobini

“ex nuovo”, potpuno novom, autenti~-

nom nasequ koje nije uslovqeno i

kontaminirano prethodnim, centru

regiona; poseduje i post fazu, nakon

kataklizme koju je nasobina do`ive-

la u po`aru po~etkom 7. veka, ponovo

je naseqena; kameni zidovi postali

su tucanik ispod asfalta na putu ^a-

~ak - Gora~i}i, tako da su nestali i

brojni natpisi koji svedo~e o sta-

novni{tvu i `ivotu Gradine; samo

na ovom lokalitetu imamo sa~uvane

ranohri{}anske `ivopise na zido-

vima crkava nastale “in situ”; ovo je

gotovo jedino arheolo{ko nalazi{te

u Srbiji gde se vr{e antropolo{ke

analize skeletnih ostataka, pa se

otuda i zna za deformitete de~jih lo-

bawa, socijalnu higijenu i druge ka-

rakteristike stanovni{tva. Na

osnovu relikvijara i drugih drago-

cenih predmeta prona|enih na loka-

litetu profesor Milinkovi} tvrdi

da je kataklizma na Gradini bila iz-

nenadna, jer bi ovakvi predmeti bili

skloweni. Raduje i ~iwenica koju je

izlo`io, da je Ministarstvo kulture

donelo re{ewe o konzervatorskim

radovima na objektima Gradine, kao

i podatak da je izrada plana o izradi

arheolo{kog parka Gradina povere-

na dr Milo{u Radovanovi}u.

Z. L. S.

„JESEWA PROMENADA” ZAVI^AJNOG DRU[TVA „^A^ANI”

U ^AST DAROVA JESENI

U NARODNOM MUZEJU PREDSTAVQENA MONOGRAFIJA

ARHEOLOGA DR MIHAILA MILINKOVI]A

TRI DECENIJE ISTRA@IVAWA

GRADINE NA JELICI

18 PETAK 27. SEPTEMBAR 2013. GODINEDRU[TVO

Nezamislivo je da ^a-

~ak, grad sa velikim

brojem stanovnika, ne-

ma bioskop i da na pro-

jekcije odlazimo u Kra-

gujevac ili Beograd, ka-

`u u~enici Gimnazije,

koji su u sredu na Grad-

skom trgu dobili podr-

{ku gra|ana. Peticiju

“Ponovo radi bioskop”,

sa vi{e od hiqadu pot-

pisa, oni }e narednih

dana ponovo proslediti

rukovodstvu Grada

- Isti smo posao radili i

pro{le {kolske godine. Pot-

pise gra|ana smo prosledili

lokalnoj samoupravi, ali ni-

smo nai{li na razumevawe.

Nadamo se da }emo ovoga puta

uspeti. I{li smo po gradu i

prikupili vi{e od hiqadu

potpisa, a dana{we potpisi-

vawe peticije u centru ^a~ka

je zavr{nica jedne velike i

znatno du`e akcije - rekla je,

na konferenciji za novinare

“pod vedrim nebom”, gimnazi-

jalka Ikonija Jefti}, koju

smo sa jo{ nekoliko mladih

aktivista zatekli na Grad-

skom trgu, dok je gra|anima

obja{wavala su{tinu zahteva

na koji su stavqali svoj pot-

pis.

Ikonija nagla{ava da ak-

cija “Ponovo radi bioskop”,

inicirana na ~asovima gra-

|anskog vaspitawa, nije hir

mladih generacija ve} wihova

istinska potreba.

- Tokom istra`ivawu, ra-

|enog prethodne godine me|u

gimnazijalcima, ve}ina u~e-

nika je nedostatak bioskopa

izdvojila kao najva`niji pro-

blem u kulturno-zabavnom

`ivotu mladih. Da je bioskop

potreban gra|anima pokazalo

se i letos, kada je u dvori{tu

Galerije “Nade`da Petro-

vi}”, u okviru projekta Kul-

turnog centra Lift, realizo-

van otvoreni bioskop. Poseta

je bila fantasti~na. Nije

isto skinuti film sa inter-

neta i gledati ga u ku}i i oti-

}i u bioskop i odgledati

film na velikom platnu, u ve-

likoj prostoriji i me|u osta-

lim posetiocima - uverena je

u~enica tre}eg razreda Gim-

nazije.

Wen vr{wak Nemawa Mi-

losavqevi} smatra da je nedo-

pustivo da na{ grad nema bi-

oskop, a imaju ga Kraqevo,

Po`ega, Kragujevac.

- Filmovi mogu da se gle-

daju na razli~ite na~ine, ali

bioskop je posebno iskustvo.

^a~ak je ranije imao bioskop,

roditeqi su me kad sam bio

mali vodili da gledam fil-

move za decu. Te{ko je zami-

sliti da ga vi{e nema - ka`e

mladi} koji, kada mu vreme i

finansije dozvole, ode sa dru-

{tvom u Kragujevac i pogleda

neki novi film.

Za bioskopom ~eznu i sta-

rije generacije.

- Ja sam bila mlada u vreme

kada se `ivot nije mogao za-

misliti bez bioskopa. Narav-

no da je potreban i mladima,

da se sklone od ra~unara i in-

terneta, da iza|u, razonode se

i vide dobar film - ka`e ~e-

trdeset{estogodi{wa Jelena

Mati}, kojoj nisu bila po-

trebna ube|ivawa da potpi{e

peticiju gimnazijalaca.

Sa u~enicima je na Trgu

bio i profesor gra|anskog

vaspitawa Vladimir @iva-

novi}.

- Ciq nastave gra|anskog

vaspitawa je motivisawe mla-

dih qudi da zauzmu aktivan

stav prema konkretnim pro-

blemima u lokalnoj zajedni-

ci. Biti gra|anin zna~i, pre

svega, biti smosvestan, akti-

van i odva`an. Na profesoru

je da ih u tom pravcu usmeri, a

nedostatak bioskopa, kao pr-

oblema kojim `ele da se bave,

bio je wihov izbor - nagla-

{ava @ivan~evi}.

E. V.

GRA\ANI POTPISIVALI PETICIJU ZA OTVARAWE BIOSKOPA

POTPISE PRIKUPQALI GIMNAZIJALCI

PETAK 27. SEPTEMBAR 2013. GODINE 19MLADI

Kada su u~enici

Gimnazije krenuli

put Gr~ke, wihovi

drugari iz Ekonomske

{kole krenuli su ka seve-

ru, u susednu Ma|arsku, a

zatim i Austriju. \aci

drugog razreda, kasno u

no} 8. septembra, okupili

su se ispred svoje {kole i

nestrpqivo ~ekali da au-

tobusi krenu na tu dugo

o~ekivanu ekskurziju. U~e-

nica Oqa Terzi}, sa osme-

hom na licu prise}ala se

detaqa i podelila ih sa

nama.

- U ranim jutarwim sa-

tima stigli smo u Budim-

pe{tu. Vreme je bilo lo{e,

pa smo taj dan proveli raz-

gledaju}i ma|arsku presto-

nicu. Uve~e smo oti{li u

hotel na ve~eru. Zatim je

sledilo krstarewe Duna-

vom, jedno prelepo isku-

stvo. Upoznali su se sa zna-

menitostima Budimpe{te,

posetili sentandrejske ma-

nastire, pa krenuli put

Austrije. Divili su se Be-

~u, kupovali u poznatim

be~kim tr`nim centrima...

Imali su i dosta slobod-

nog vremena. Iz Austrije,

ponovo su se uputili u Ma-

|arsku, na jezero Balaton,

gde su proveli dve no}i.

Trebalo je i da se kupaju u

jezeru, ali vreme im nije

dozvoqavalo. Isto to vre-

me, nije pokvarilo wihovo

dobro raspolo`ewe i u`i-

vawe. Smejali su se, dru`i-

li, pravili `urke... Zbli-

`ili su se jo{ vi{e i zape-

~atili u svojim srcima

jedno divno putovawe. Po-

nosni profesori uspeli su

da ih odr`e na broju i spo-

je lepo i korisno. Nakon

pet dana, krenuli su ku}i,

u Srbiju. Posle zadr`ava-

wa na grani~nom prelazu,

ve~erali su na Pali}u.

U~enici su bili tu`ni

zbog zavr{etka ekskurzije,

ali ne bi trebalo, jer, sle-

de}i put ~eka ih Italija...

Teodora Filipovi}

U^ENICI EKONOMSKE

BILI U MA\ARSKOJ I AUSTRIJI

U^ENICI EKONOMSKE

BILI U MA\ARSKOJ I AUSTRIJI

U slede}em broju o ekskurziji

u~enika Medicinske {kole

20 PETAK 27. SEPTEMBAR 2013. GODINESAOBRA]AJ

Unastavku pri~e o ukazivawu prve pomo}i povre|e-

nima u saobra}ajnim nezgodama, nije na odmet po-

novo se prisetiti nekoliko va`nih saveta stru~-

waka. Svaka saobra}ajna nezgoda i kod osobe koja nai|e

na lice mesta izaziva stres. Wega je najboqe prevazi}i

ako zastanemo na kratko, di{emo duboko i sporo. Onaj ko-

ji pru`a prvu pomo}, poma`e povre|enoj osobi, a ne zbri-

wava samo wenu povredu. U ovom broju govorimo o po-

stupcima ukazivawa pomo}i u slu~ajevima rana na glavi,

povredi ki~me i onome {to nam se na svakom koraku mo-

`e dogoditi, zagu{ewe izazvano stranim telom u disaj-

nom putu.

RANE NA GLAVI

Rane na glavi mogu

biti udru`ene sa

ozbiqnim povredama,

prelomom kostiju, po-

vredama mozga ili

vratnog dela ki~me.

1. Izvr{iti direk-

tan pritisak preko

sterilne gaze na pre-

deo koji krvari.

2. Postavqenu gazu

~vrsto fiksirati za-

vojem ili trouglom

maramom.

3. Ako se zavoj na-

kvasi, ranu ponovo

previti.

Ako povre|ena osoba nije izgubila svest, postavite je

u sede}i ili le`e}i polo`aj sa blago uzdignutom glavom

i ramenima. U slu~aju da je izgubila svest, postavite je u

bo~no-relaksiraju}i polo`aj. Ukoliko krvari iz nosa

ili uha, postaviti na to mesto sterilnu gazu.

Svaka te`a povreda glave, posebno ako je pra}ena gu-

bitkom svesti, zahteva mirovawe (imobilizaciju) glave i

vrata.

POVREDA KI^ME

Znaci prepoznavawa povrede ki~me, ukoliko nije po-

vre|ena ki~mena mo`dina:

1. Bol naj~e{}e lokalizovan u predelu vratnog ili

slabinskog dela ki~me.

2. Neprirodna iskrivqenost.

3. Otok na mestu povrede.

4. O~uvani pokreti ruku i nogu, uz o~uvanu osetqivost

na bolne dra`i.

Ukoliko je uz povredu ki~me do{lo i do o{te}ewa

ki~mene mo`dine, javqa se delimi~na ili potpuna mlita-

va oduzetost (paraliza) ispod mesta povrede.

Kod povreda vratnog dela ki~me, potrebno je stabili-

zovati glavu i vrat u neutralnom polo`aju, u osovini

ki~menog stuba (da budu u istoj ravni). Ako povre|eni le-

`i, kleknuti iznad wega i obuhvatiti mu glavu i deo vra-

ta svojim {akama. Laktove ~vrsto osloniti na podlogu.

Po`eqno je odr`ati ovaj polo`aj, uz odgovaraju}u psi-

hi~ku negu, do dolaska ekipe hitne pomo}i.

Ukoliko je povre|ena osoba u sede}em polo`aju, po-

`eqno je sesti iza povre|enog i stabilizovati mu glavu i

vrat uz oslonac sedi{ta, koriste}i se sopstvenim {aka-

ma. Ako nije mogu} pristup zadwem sedi{tu, stabiliza-

cija se mo`e izvr{iti postavqawem sa strane povre|ene

osobe. Jednom rukom pridr`ati vrat i potiqa~ni deo

glave, a drugom vilicu povre|ene osobe.

Kod povreda slabinskog dela ki~me, po`eqno je da po-

vre|eni le`i na le|ima. Staviti mu mekanu podlogu pod

slabinski deo i ne pomerati ga dok ne stigne stru~na po-

mo}, osim u slu~aju `ivotne opasnosti i pru`iti mu psi-

hi~ku negu.

Kod osoba bez svesti, vrlo je te{ko prepoznati povre-

du ki~me. Ako je na~in povre|ivawa takav, da izaziva

sumwu na povredu ki~me, trebalo bi voditi ra~una da po-

vre|enom miruje (eventualna imobilizacija) vratni deo

ki~me. Ovim osobama redovno pratiti svest i disawe i

tek ako su oni ugro`eni, pa`qivo je postaviti u bo~ni

polo`aj za oporavak.

STRANO TELO U DISAJNOM PUTU

Zapu{enost disajnih

puteva stranim telom zah-

teva hitnu intervenciju,

jer posledice mogu biti

drasti~nije. Kod deli-

mi~ne zapu{enosti stra-

nim telom `rtva }e sna-

`no ka{qati, mo}i }e da

odgovara i ~u}e se pisak

pri wenom disawu. U ta-

kvim situacijama trebalo

bi je stimulisati da ka-

{qem izbaci strano telo.

Simptomi potpune zapu{enosti:

1. Osoba ne mo`e da odgovara.

2. Ne mo`e da ka{qe i di{e.

3. ^esto dr`i ruke na vratu.

Osloba|awe disajnih puteva:

1. Pet udaraca dlanom izme|u lopatica `rtve

2. Do pet pritisaka na gorwi deo trbuh - Hajmlihovih

zahvata.

Kod osobe koja stoji ili sedi, Hajmlihov zahvat se iz-

vodi tako {to spasilac stoji iza `rtve, obuhvataju}i je

rukama ispod grudnog ko{a. Pri izvo|ewu ovog postupka,

jedna {aka potiskuje drugu koja je stegnuta u pesnici. Po-

tom spasilac sna`no klinasto izvr{i pritisak ka nazad

i gore. Tako se pove}ava pritisak u grudnom ko{u do ni-

voa koji ima snagu ka{qa, {to je dovoqno za izbacivawe

stranog tela. U slu~aju da postupak nije bio uspe{an, mo-

`e biti ponovqen do pet puta.

OSLOBA\AWE DISAJNIH PUTEVA KOD

OSOBE BEZ SVESTI

Ukoliko je osoba sa stranim telom u disajnim putevi-

ma izgubila svest, potrebno je izvr{iti 30 pritisaka na

grudni ko{, zatim proveriti da li je strano telo u usnoj

dupqi. Ako i daqe ne di{e, ponoviti 30 kompresija i dve

ventilacije, odnosno zapo~eti meru o`ivqavawa.

Ukoliko pri prvoj ventilaciji ne do|e do podizawa

grudnog ko{a, proveriti polo`aj glave, proveriti usnu

dupqu i odstraniti vidqivi sadr`aj. Potom primeniti

drugi udah i, bez obzira na wegovu uspe{nost, nastaviti

naizmeni~ne kompresije i ventilacije. U svakom novom

ciklusu (nakon grudnih kompresija) proveriti ima li

stranog tela u usnoj dupqi i odstraniti ga.

KAKO POMO]I BEBI KOJA SE GU[I?

1. Blago udarajte korenom dlana izme|u lopatice bebe

koja le`i trbuhom na drugoj ruci spasioca, sa glavom u

neutralnom polo`aju, nagnutom prema dole. Posle pet

udaraca, proveriti ima li starnog tela u ustima i ako ga

ima - izvaditi ga.

2. Pritisnite grudni ko{ sa dva prsta. Pritisak se

izvodi pet puta. Potom, proveriti da li je strano telo u

ustima. Dok izvodite ovaj postupak, prstima ruke na ko-

joj beba le`i, pridr`avajte joj glavu tako da bude u neu-

tralnom polo`aju, nagnuta prema dole.

Z. J.

PRVA POMO] KOD TE[KIH POVREDA

KAKO ZBRINUTI GLAVU, KI^MU

I OSLOBODITI SE STRANOG TELA

PETAK 27. SEPTEMBAR 2013. GODINE 21REPORTA@A

- Ovogodi{wi laureati su pesni-

ci iz Beograda, Aleksandar Pe-

trov i Qubinko Jeli} i pesnik iz

Ukrajine Vasiq Mahno, koji `ivi

u SAD

Pesni~ki karavan blagosloven sep-

tembarskim suncem krenuo je u nede-

qu tradicionalno put Mr~ajevaca

iz raznih pravaca Srbije. U organizaciji

Udru`ewa kwi`evnika Srbije i Kwi`ev-

nog dru{tva Mr~ajevci, na ~elu sa idejnim

tvorcem, entuzijastom i lokomotivom ~ita-

ve manifestacije Lunetom Levajcem, u suor-

ganizaciji ~a~anskog Doma kulture i MZ

Mr~ajevci, a pod pokroviteqstvom Grada

^a~ka, 22. i 23. septembra, odr`ani su 13.

Me|unarodni mr~ajeva~ki pesni~ki susre-

ti. Tradicionalna manifestacija, koja je i

ove godine u programu jubilarnog 50. Beo-

gradskog me|unarodnog susreta pisaca, po-

~ela je u nedequ okupqawem pesnika i go-

stiju iz zemqe i inostranstva i nekoliko

lokalnih kwi`evnih klubova iz Beograda,

^a~ka, Mr~ajevaca, Pan~eva, Bawa Luke,

Kru{evca, Gorweg Milanovca, Po`ege, u

centru najopevanijeg {umadijskog sela, po-

znatog i po akademicima, ali i kafanama.

OBREN JE OBISERIO

NA[ JEZIK

Put je potom vodio do mesnog hrama Sve-

tog Petra i Pavla, sa ~ijom portom se gra-

ni~i grobqe i imawe pesni~kog barda

Obrena Pjevovi}a, ~ijim se senima pesnici

svake godine poklawaju. Predsednik Udru-

`ewa kwi`evnika Srbije Radomir Andri}

podsetio je da nas ovaj narodni peva~ oku-

pqa od kako traju susreti, da je dolazio kod

wega, probao i wegovu rakiju, da je jedna od

wegovih najlep{ih pesama”Ej da mi je” i da

je bio peva~ koji je obiserio na{ jezik, koji

smo mi zaboravqali, u kome smo mogli da

otkrijemo plemenitost nekih davnina, ali i

ne~ega {to je prisutno u svakom kraju. Obre-

novu pesmu “Xenarika”, sa prvih stranica

novog zbornika poezije pro~itao je Gojko

Vujinovi}, a na harmonici ih je svirao i pe-

vao Veqo Popovi}, setiv{i se i Obrenovih

re~i: “Pesma mo`e vi{e da ka`e nego neki

roman, a lak{e }e je prihvatiti mnogo qu-

di, samo kroz vas koji svirate.”

PESNI^KI KARAVAN

NA ILIJAKU

Na zavi~ajnom vidikovcu Ilijaku, pored

“Pesni~ke stene”, koja se nalazi na imawu

porodice Igwovi}, sa uklesanim imenima

dosada{wih dobitnika presti`nog prizna-

wa, “Poveqe Morave” dodeqene su ovogodi-

{wim laureatima: pesnicima iz Beograda,

Aleksandru Petrovu i Qubinku Jeli}u i pe-

sniku iz Ukrajine Vasiqu Mahnu, koji `ivi

u SAD. Dobrodo{licu pesni~kim du{ama

na ovo “sveto mesto”, a bilo ih je vi{e od 70,

u ime organizatora susreta, uputio je Lune

Levajac, predsednik i osniva~ Kwi`evnog

dru{tva Mr~ajevci, vode}i protokol pro-

grama duhovito i autoritativno, kako samo

on to ume, i zahvalio svima koji su pomogli

odr`avawe ove manifestacije. Kao predsed-

nik `irija za dodelu nagrade 13. Me|una-

rodnih mr~ajeva~kih pesni~kih susreta ko-

ji je radio u sastavu: Lune Levajac, Zorica

Arsi} Mandari}, Petar Paji}, Qubivoje

R{umovi}, Radomir Roko Andri}, prvi do-

bitnik ovog priznawa i po~asni gra|anin

Mr~ajevaca je rekao da pisci iz inostran-

stva (ove godine wih 60 iz 23 zemqe) dolaze-

}i u Beograd znaju, da se u Mr~ajevcima odr-

`ava jedan od najzna~ajnijih delova ovog me-

|unarodnog skupa, i ocenio ovogodi{we

slavqenike.

RADOMIR ANDRI]

O NAGRA\ENIMA

- “Poveqa Morave” je specifi~na nagra-

da, jer wu dodequje najsrpskija, najopevani-

ja reka, ona grli svake godine pesnike. Sva

tri ova pesnika su je zaslu`ila. Aleksandar

Sa{a Petrov, doktor kwi`evnih nauka, pe-

snik, prevodilac, po~asni predsednik UKS,

po{to je on to bio u velikoj Jugoslaviji,

profesor u SAD i urednik lista “Srbo-

bran”, spada u na{e najuglednije predvodni-

ke moderne literature. Ove godine u izdawu

“Prosvete” pojavio se izbor wegovih naj-

lep{ih pesama “Peta strana sveta”, i ta

kwiga nas je podstakla da mu dodelimo na-

gradu. Ukrajinac Vasiq Mahno (1964), ve}

dve decenije `ivi u SAD, na na{ jezik pesme

mu je preveo Jaroslav Kombiq, prisutan na

Ilijaku, a mi smo ih skupili i objavili mu

kwigu koja je iza{la pre dva dana, zove se

“Crna rupa poezije”. Iz te kwige se mo`emo

osvedo~iti da je pred nama jedan izuzetan i

moderan evropski pesnik. Predavao je kwi-

`evnost u Ukrajini i Poqskoj, a od 2000.

`ivi i radi u Wujorku, ~lan je PEN kluba.

Tre}i laureat, na{ Qubinko Jeli} (1932)

ovde je prakti~no u zavi~aju, ro|en je u ta-

kovskom selu [arani, dolazio je i ranije na

ove susrete, a ove godine je posle nekih dva-

desetak kwiga, tako|e u izdawu “Prosvete”,

objavio zbirku koja se zove “An|eo u stakle-

niku”. Jedan je od onih tihih, nenametqivih

pesnika, u wegovoj poeziji ima dosta liri~-

nosti i sti{anosti, wegovih samo}a, pre-

sli{avawa dosada{weg `ivota, i zato je za-

slu`io nagradu. @ivi i radi u Beogradu,

prevo|en je na nekoliko jezika, a bez wegove

nesebi~ne pomo}i UKS ne bi moglo kvali-

tetno da organizuje me|unarodne susrete.

Na Ilijaku su govorili svoje stihove i

pesnici Sergej Glavjuk iz Rusije, dobitnik

“Poveqe Morave” 2004, autor jedine anto-

logije srpske poezije koja je do sada objavqe-

na u Moskvi, i pesnikiwa iz Gr~ke, ^a~ku

bratskog grada Katerinija, Kleti Sotiria-

du, koja je prvi put na beogradskim i mr~a-

jeva~kim susretima, impresionirana na ko-

ji na~in se u Srbiji odnosimo prema poezi-

ji. Na ruskom je zapevala Elena Roskov Sta-

nisavqevi}, prisutni su bili i dr Zoran

Vidojevi}, Qiqana Crni}, Jeremija Laza-

revi}, Du{ko Petrovi} i drugi. Nagrade su

uru~ili Radomir Andri}, Veqko Negovano-

vi} i Radovan M. Marinkovi}, a predsed-

nik MZ Mr~ajevci Vladimir Da~ovi} dode-

lio je laureatima Poveqe po~asnih gra|a-

na.

VEQKO NEGOVANOVI]:

OBE]AWE

Susrete je otvorio Veqko Negovanovi},

predsednik Skup{tine Grada i predsednik

Organizacionog odbora manifestacije, is-

takav{i da su pesni~ki susreti u Mr~ajev-

cima iz godine u godinu na sve vi{em umet-

ni~kom nivou kojim su se nametnuli, da je u

Srbiji malo ovakvih kulturnih doga|aja, iz

~ega proisti~e i obaveza lokalne samoupra-

ve, da posebnom odlukom u 2014. godini

Skup{tina Grada ^a~ka, Mr~ajeva~ke pe-

sni~ke susrete proglasi manifestacijom od

posebnog kulturnog zna~aja za grad, a posti-

caj ovom doga|aju trebalo bi da budu i buxe-

tom predvi|ena sredstva za potpunu adapta-

ciju mr~ajeva~kog Doma kulture.

LAUREATI

ALEKSANDAR PETROV: - ^ast mi je

{to sam dobitnik nagrade ~iji je prvi nosi-

lac i prvo ime na ovoj kamenoj plo~i Rado-

mir Andri}. Meni koji sam sto odsto Rus, a

od 1991. stoprocentni Srbin i tako se tre-

ba predstavqati u svetu.

QUBOMIR JELI], arhitekta: - Hvala

Moravi, dok je Morave, bi}e mostova, dok je

mostova, bi}e susreta. Sva priznawa koja

~ovek dobije za svoj rad vesele. Dobro je da

ona do|u u ranoj mladosti, a ne kasno. Poe-

zija je ne{to s ~ime `ivite...

VASIQ MAHNO: - Iznena|en sam na-

gradom, tre}i put sam u Srbiji, volim Sr-

biju i dosta znam o woj, za mene }e ova nagra-

da puno zna~iti. Srpska literatura je po-

znata u sredini u kojoj stvaram i Pavi}, i

Andri}, i Kapor i drugi. Smatram da srp-

ska literatura zauzima zna~ajno mesto u

svetskoj.

NAGRA\ENI MLADI PESNICI

Predsednik `irija za u~eni~ki konkurs

Milica Da~i}, stasala do ~lana UKS uz ove

susrete, saop{tila je imena nagra|enih: pr-

vu nagradu osvojila je Du{anka Barali},

u~enica ~etvrtog razreda O[ “Dr Dragi{a

Mi{ovi}” iz ^a~ka; drugu Milica Mari-

~i}, {estak, a tre}u Danijel @migi} 7/3,

oboje iz O[ “Tatomir An|eli}”iz Mr~aje-

vaca. Zbog broja poslatih radova pohvaqeno

je odeqewe 6/2 ove {kole i u~enik Lazar La-

ku{i}, 8/2. ^lanovi `irija za mlade bili su

i Nade`da Tanaskovi} i Lune Levajac. Pr-

vonagra|enoj je Du{an Petrovi}, vlasnik

Akademije za poslovnu ekonomiju obe}ao na-

gradu od 200 evra.

ZBORNIK POEZIJE

“MR^AJEVA^KE PESNI^KE

JESENI”

Kwiga “Mr~ajeva~ke pesni~ke jeseni” ko-

ju su priredili Radovan M. Marinkovi} i

Lune Levajac, u izdawu organizatora mani-

festacije, jo{ je jedno trajno svedo~anstvo o

susretima. Predstavqa zbornik poezije ~la-

nova Kwi`evnog dru{tva Mr~ajevci i lau-

reata ovih pesni~kih susreta posledwe dve

godine: Srba Igwatovi}, Kajoko Jamasaki,

Pero Zubac i Antonio Porpeta. Objavqiva-

we i {tampawe ove kwige pomogli su Vito-

rija Karovi}, Vera i Slobodan Markovi} i

TV Telemark, u znak se}awa na Miodraga

Mi`eta Karovi}a. Stihove posve}ene Mo-

ravi pesnici su govorili i na izleti{tu

“Jev|o”, a potom i u Mr{incima, gde je u re-

storanu “Hilzna”, koji pru`a podr{ku,

odr`ano ve~e poezije posve}eno laureatima.

U ponedeqak je odr`an Okrugli sto “Stevan

Barali}-Pesnici o pesniku”, koji je u mr~a-

jeva~koj osnovnoj {koli bio posve}en poe-

ziji Petra Milo{evi}a. Pesni~ki karavan

predstavio se i u Prehrambeno - ugostiteq-

skoj i Ma{insko saobra}ajnoj {koli u ^a~-

ku, gde je poezija na direktan na~in pribli-

`ena mladima.

Zorica Le{ovi} Stanojevi}

„POVEQE MORAVE” DODEQENE NA 13. ME\UNARODNIM MR^AJEVA^KIM PESNI^KIM SUSRETIMA

NA „PESNI^KOJ STENI”

JO[ TRI IMENA

STENI”

22 PETAK 27. SEPTEMBAR 2013. GODINEOGLASI

NEKRETNINE

- PRODAJA

PRODAJEM petosoban nov

stan, Qubi} kej, dupleks, peti

sprat. Tel. 032/ 349-849

PRODAJEM ~etvorosoban

nov stan od 128 + 12 m2, cen-

tar , drugi sprat, cg. Cena

98.500 eura. Tel. 032/ 342-190

PRODAJEM ~etvorosoban

stan od 89 m2. Tel. 063/ 735-0-

260

PRODAJEM ~etvorosoban

stan od 77.78 m2, kod restora-

na “Brvnara”, {esti sprat, cg.

Tel. 032/ 342-190

PRODAJEM trosoban stan od

78 m2, na Vinari. Tel. 062/

514-429

PRODAJEM trosoban stan od

77 m2, centar, sedmi sprat, cg,

lift. Tel. 063/ 691-761, 032/

342-190

PRODAJEM trosoban stan od

76 m2, kod H. Morave. Tel.

062/ 514-429

PRODAJEM trosoban stan od

75 m2, dupleks, u Aveniji 2.

Tel. 062/ 514-429

PRODAJEM trosoban stan od

75 m2, kod Hotel Morave. Tel.

060/ 345-0-043

PRODAJEM trosoban nov

stan od 71.20 m2, u Obili}e-

voj ulici. Tel. 064/ 158-9-363

PRODAJEM trosoban stan od

62 m2 u Beogradu, Rakovica, 2.

sprat, CG, interfon, klima,

parking. Cena 54. 000 eura.

Tel. 063/ 691-761, 032/ 342-190

PRODAJEM trosoban stan u

centru, prvi sprat, pogodan za

poslovni prostor. Tel. 060/

349-8-490

PRODAJEM trosoban stan na

Alvaxinici, prvi sprat. Tel.

060/ 349-8-490

PRODAJEM trosoban stan,

centar grada, drugi sprat, po-

godan za poslovni prostor.

Cena 52. 000 eura. Tel. 060/

349-8-490

PRODAJEM trosoban stan, u

centru grada. Tel. 064/ 158-9-

363

PRODAJEM trosoban stan u

centru. Cena 42.000 eura. Tel.

062/ 514-429

PRODAJEM trosoban stan

kod H. Morave, prvi sprat,

CG, terasa. Tel. 060/ 349-8-490

PRODAJEM dvoiposoban

stan od 78 m2, {iri centar,

dupleks, 3. sprat, CG, gara`a,

podrum. Cena 52. 000 eura.

Tel. 032/ 342-190

PRODAJEM dvoiposoban

stan od 66 m2, kod Hotel Mo-

rave. Tel. 064/ 262-9-109

PRODAJEM dvoiposoban

stan od 57 m2, Qubi}ska. Tel.

064/ 158-9-363

PRODAJEM dvoiposoban

stan od 54 m2, na Keju, ~etvrti

sprat, cg, lift. Cena 38. 000

eura. Tel. 063/ 691-761, 032/

342-190

PRODAJEM dvoiposoban

stan, nov, na Alvaxinici, tre-

}i sprat. Cena 22. 000 eura.

Tel. 062/ 514-429

PRODAJEM dvosoban stan od

69 m2, prvi sprat, strogi cen-

tar, ulica H. Veqkova. Pogo-

dan za poslovni prostor. Tel.

032/ 371-263, 064/ 181-7-247

PRODAJEM dvosoban stan od

65 m2, drugi sprat, u Qubi}-

skoj ulici . Tel. 060/ 731-8-148

PRODAJEM dvosoban stan od

62 m2, u Gorwem Milanovcu,

ul. Vuka Karaxi}a. Tel. 032/

344-684, 064/ 127-6-727

PRODAJEM dvosoban stan od

61 m2, 1. sprat, @elezni~ka

ulica. Tel. 032/ 344-630

PRODAJEM dvosoban stan od

58 m2, Kej, drugi sprat. Tel.

060/ 348-9-270

PRODAJEM dvosoban stan od

58 m2 na Qubi} keju. Tel. 063/

453-043

PRODAJEM dvosoban stan od

57 m2, Avenija 2, 6. sprat, ima

lift, 2 terase, podrum. Cena

33. 600 eura. Tel. 065/ 326-0-

745

PRODAJEM dvosoban stan od

56 m2, Kej, prvi sprat, CG,

nov. Cena 720 eura po m2 +

PDV. Tel. 060/ 348-9-270

PRODAJEM dvosoban stan od

56 m2, Avenija, CG. Cena

31.000 eura. Tel. 060/ 348-9-270

PRODAJEM dvosoban stan od

55 m2, {iri centar grada , 3.

sprat, komplet renoviran, ce-

na 29.000 eura. Tel. 063/ 691-

761

PRODAJEM dvosoban stan od

55 m2, Nemawina ulica, 3.

sprat. Cena 29.000 eura. Tel.

064/ 158-9-363

PRODAJEM dvosoban stan

od 54 m2 blizu H. Morave,

sedmi sprat, terasa, cg, lift.

Cena 33000 eura. Tel. 063/ 691-

761, 032/ 342-190

PRODAJEM dvosoban stan od

53 m2, na Alvaxinici, tre}i

sprat, CG, lift, cena 31.000

eura. Tel. 063/ 691-761, 032/

342-190

PRODAJEM dvosoban stan od

53 m2, CG, ^a~anski P. Odred,

tre}i sprat. Tel. 060/ 348-9-

270

PRODAJEM dvosoban stan od

51 m2. Cena 26. 000 eura. Tel.

064/ 673-2-969

PRODAJEM dvosoban stan od

50 m2, kod Medicinske {kole.

Tel. 063/ 273-292

PRODAJEM dvosoban stan od

49 m2 u blizini {kole “Dra-

gi{a Mi{ovi}”. Tel. 064/

158-9-363

PRODAJEM dvosoban stan od

49 m2, ulica Svetog Save, CG.

Tel. 060/ 348-9-270

PRODAJEM dvosoban stan od

46 m2, u Nemawinoj. Tel. 061/

291-6-355

PRODAJEM dvosoban stan od

46 m2, na Gradskom {etali-

{tu. Tel. 064/ 262-9-109

PRODAJEM dvosoban stan

od 46 m2, prvi sprat, centar,

CG, nov, video nadzor. Cena

820 eura po m2 + PDV. Tel.

060/ 348-9-270

PRODAJEM dvosoban stan od

45 m2, Nemawina ulica, kom-

pletno renoviran, prvi sprat,

CG. Cena 30.000 eura. Tel.

060/ 348-9-270

PRODAJEM dvosoban stan od

44 m2 kod H. Morave. Tel. 060/

349-8-490

PRODAJEM dvosoban stan od

42 m2, CG, na Keju. Tel. 060/

348-9-270

PRODAJEM dvosoban stan u

Nemawinoj, tre}i sprat, lift.

Cena 35.000 eura. Tel. 060/

349-8-490

PRODAJEM dvosoban stan u

centru, renoviran, sa novim

name{tajem i belom tehnikom.

Cena 35.000 eura. Tel. 062/

514-429

PRODAJEM jednoiposoban

stan od 54 m2, centar, korisna

povr{ine 40 m2, 6. sprat, CG,

lift. Cena 24.000 eura. Tel.

032/ 342-190

PRODAJEM jednoiposoban

stan od 43+10 m2, kod “Brvna-

re”, 6. sprat, lift. Cena

29.500 eura. Tel. 032/ 342-190,

063/ 691-761

PRODAJEM jednoiposoban

stan od 43 m2 u {irem centru.

Tel. 064/ 673-2-969

PRODAJEM jednoiposoban

stan od 43 m2 u blizini Hotel

Morave. Tel. 064/ 673-2-969

PRODAJEM jednoiposoban

stan od 42 m2, CG, u Balkan-

skoj ulici. Cena 24.500 eura.

Tel. 060/ 348-9-270

PRODAJEM jednoiposoban

stan, drugi sprat, ulica Qu-

bi}ska. Tel. 063/ 127-5-630

PRODAJEM jednoiposoban

stan u {irem centru. Povoq-

no. Tel. 032/ 344-630

PRODAJEM jednosoban stan

od 45 m2 u Nemawinoj ulici.

Tel. 063/ 453-043

PRODAJEM jednosoban stan

od 38 m2 u Nemawinoj ulici.

Tel. 060/ 348-9-270

PRODAJEM jednosoban stan

od 38 m2, u Aveniji 1, u zgra-

dama od fasadne cigle. Po-

voqno. Tel. 064/ 673-2-969

PRODAJEM jednosoban stan

u centru, prvi sprat, CG, re-

noviran. Cena 24.000 eura.

Tel. 060/ 349-8-490

PRODAJEM jednosoban mawi

stan, CG, lift, tre}i sprat,

na Vinari. Tel. 063/ 127-5-630,

032/ 224-590

PRODAJEM jednosoban stan

u centru, prvi sprat, povoq-

no. Tel. 060/ 349-8-490

PRODAJEM garsoweru od 30

m2, CG- kalorimetri, tre}i

sprat, nova, ima lift. Tel.

063/ 453-043

PRODAJEM garsoweru od 29

m2, kod H. Morave, CG, u od-

li~nom stawu. Cena 18. 000

eura. Tel. 063/ 691-761, 032/

342-190

PRODAJEM garsoweru od 27

m2, drugi sprat, centar. Tel.

063/ 453-043

PRODAJEM garsoweru od 26

m2, na Qubi} keju. Tel. 063/

349-333

PRODAJEM garsoweru od 25

m2, VP, na Alvaxinici , sa

ili bez stvari, mogu} dogo-

vor. Cena 17.500 eura sa stva-

rima, 16.500 eura bez stvari.

Tel. 032/ 342-190, 060/ 434-2-

190

PRODAJEM pet ari

placa u Kulinovcima

iznad kasarne.

032/368-393 i

063/72-02-735

MALI OGLASI

IZDAJEM NOVU

NAME[TENU GAR-

SOWERU , CENTAR

GRADA, ZAPOSLENIM

OSOBAMA. TEL. 224-

590, 063/ 735-0-260

PRODAJEM, BEZ

POSREDNIKA,

UKWI@EN

POSLOVNO STAM-

BENI OBJEKAT U

TRNAVI (kod Trnavske

reke uz regionalni put)

600 m/2, NA DVA

NIVOA, POGODAN ZA

SVE DELATNOSTI I

ZA STANOVAWE.

Telefon: 032/221-

400, mob. 064/12-41-

806, preko celog dana.

PRODAJEM, BEZ

POSREDNIKA, STAN U

STROGOM CENTRU

^A^KA, 92 m/2, TRE]I

SPRAT. Telefon:

032/221-400, mob.

064/12-41-806, preko

celog dana

PRODAJEM STAN

DVOIPOSOBAN,

60M2, SOLITER

„PROSVETA“,

POVOQNO, BEZ

POSREDNIKA.

063/611-497

OD 17-20 ^ASOVA.

NOVI REZERVNI DELOVI

ZA ULI^NE OFF-ROAD I

ATV MOTOCIKLE OD JA-

PANSKIH, ITALIJANSKIH

I OSTALIH EVROPSKIH

PROIZVO\A^A. SUPER CE-

NE UZ DOBAR KVALITET.

TEL. 065/ 445-0-015

IZDAJEM lokal u Ulici

cara Lazara 23, kod

“Xamije”. Povr{ina lo-

kala, sa ~ajnom kuhiwom

i sanitarnim ~vorom je

29 m2.Lokal ima cen-

tralno grejawe. Opre-

mqen je kao frizerski

salon, a pogodan i za

druge delatnosti. Tele-

fon za kontakt:

064/ 150-5-675

ORDINACIJA op{te

stomatologije Dr. Sa{a

Spasojevi}, Jeli~ka 10,

^a~ak. Tel. 032/ 343-

314, 064/2454-094

NAJJEFTINIJE

[OFER [AJBNE ZA

SVE VRSTE AUTA,

KOMBIJA, KAMIONA

I AUTOBUSA. NABAV-

KA, PREVOZ, UGRAD-

WA. POSEBAN LETWI

POPUST. TELEFONI:

032/800 200 i

063/606 979.

DE@URNI

STOMATOLOG

de`urni telefon

062/8617 988

STOMATOLO[KA

ORDINACIJA

Dr MLADEN BEHARA

^a~ak, Ko~e An|elkovi} 1

radnim danom

9 -12 i 15 -19 ~

subotom

9 - 12 ~

322-656

Pla}awe: administra-

tivnom zabranom, ~ekovi-

ma, platnim karticama,

gotovinski.

HITNO PRODAJEM 2 STANA , 65+30 M2, NA 1. SPRATU, DVE

ODVOJENE STAMBENE JEDINICE, SA CG, UL. M. NIK[I]A.

CENA 50.000 EURA. TEL. 060/ 349-8-490

IZDAJEM KOMPLETNO NA-

ME[TEN DVOSOBAN STAN,

CG, KTV,2 KUPATILA.

TEL. 032/ 373-571, 064/

829-2-720

IZDAJEM ILI PRODAJEM

PLAC 10 ARI I POSLOVNI

PROSTOR 200 m2 U PREQI-

NI PORED PUTA.

TEL. 061/ 111-6-439HITNO PRODAJEM KU]U

3 KM OD GU^E, PREMA

GORA^I]IMA, OKO 100

M2, SA 38 ARI PLACA,

SA GARA@OM,

SAOGRA\ENIM PLACEM.

NA PLACU MLAD

VO]WAK I VINOGRAD,

RZAVSKA VODA,

STRUJA.POGODNO ZA

STOVARI[TE. CENA

POVOQNA. TEL. 032/

876-351, 063/ 747-8-125

PRODAJEM plac od 15

ari u Miokovcima, sa

objektom od 10 m2, ima

struja i voda. Cena 1.700

eura. Tel. 063/ 843-0-214

PRODAJEM KU]U U

KOTRA@I, CELOKUPNO

DOMA]INSTVO, NA PUTU

^A^AK-IVAWICA. IMA

DOZVOLA, TAPIJA,

LEGALIZOVANO.INFOR-

MACIJE NA

TEL. 032/ 856-123,

ili www.trubaguca.com

IZDAJEM dvosoban name{ten stan u Beogradu, blizu

Hotela Srbija. Tel. 062/ 977-0-228

PRODAJEM HITNO dve

ku}e od 75 m2 i125 m2 na

Alvaxinici, plac od 4

ara. Mo`e zamena za

stan, uz doplatu.

Mogu}nost dogovora.Hitno

Tel. 063/843-0-214

PRODAJEM U GORWOJ TR-

NAVI , ISPOD PLANINE

JELICE, KU]U OD 2 SOBE,

KUHIWE, LETWIKOVAC I

GARA@A I 12 ARI VO]WA-

KA MLADE [QIVE STERLEJ-

KE, ^A^ANSKA RODNA, ORA-

SI I 9 ARI [UME BAGREM.

TEL. 064/ 198-3-844

IZDAJEM JEDNOSOBAN,

NAME[TEN STAN U

U@ICU ZA STUDENTE ILI

\AKE. ZASEBAN ULAZ.

TEL: 031/518-081

KU]U U U@EM DELU

GRADA ILI STAN U

NOVOGRADWI MEWAM

ZA STAN U BEOGRADU.

TEL. 223-116 OD 9-18

PRODAJEM KU]U 100

M2, SRE\ENA, CENTAR

GRADA, CG. CENA

70.000 EURA. TEL. 063/

7350-260, 224-590

PRODAJEM kotlove na

~vrsto gorivo, ekonomik,

kvalitet i u{teda ogre-

va. Li~na izrada. Tel.

065/ 590-0-651, 032/

391-964

PRODAJEM KU]U U

U@EM DELU GRADA,

ILI MEWAM ZA STAN

U BEOGRADU.

TEL: 223-116 OD 9-18

PRODAJEM DVOSOBAN

STAN 57 M2, 6. SPRAT,

IMA LIFT,U AVENIJI 2.

IMA 2 TERASE I

PODRUM. CENA 33.600

EURA.

Tel. 065/ 326-0-745

IZDAJEM sobu, upotreba

kuhiwe i kupatila, za

`enske osobe. Tel. 032/

373-571, 064/ 829-2-720

IZDAJEM JEDNOSOBAN

STAN U DRAGA^EVSKOJ

ULICI, ZASEBAN ULAZ.

TEL: 032/332-761

EKSKLUZIVNO,

JEDINSTVENO,

POVOQNO!!! PRODA-

JE SE PARCELA 66 ARI,

BEZ POSREDNIKA U

INDUSTRIJSKOJ ZONI

^A^AK, ULICA NIKOLE

TESLE, PREKO PUTA

BENZINSKE STANICE "

SPONIT".

TEL. 063/ 283-867,

066/ 976-0-844

PRODAJEM dvoiposoban

stan 78 m2, {iri centar,

dupleks, 3. sprat, cg,

gara`a 24 m2 (struja, voda,

video nadzor, kanal za

kola), podrum, zidan (struja,

voda). Cena 52000 eura.

Tel. 063/ 691-761,

032/342-190

PRODAJEM KU]U U

DQINU / LU^ANI / OD

230 M2 SA 7 ARI

PLACA I POMO]NIM

OBJEKTIMA. TEL. 032/

556-2-644

POVOQNO

- ^ASOVI

NEMA^KOG JEZIKA

ZA OSNOVCE

- ^ASOVI GR^KOG

I ENGLESKOG JEZI-

KA ZA SVE NIVOE I

UZRASTE.

065/2004-115

Marija

PETAK 27. SEPTEMBAR 2013. GODINE 23OGLASI

PRODAJEM garsoweru od 19

m2, ~etvrti sprat, u Nemawi-

noj. Cena 16. 000 eura. Tel. 060/

348-9-270

PRODAJEM garsoweru na Al-

vaxinici, povoqno. Cena 18.

000 eura. Tel. 060/ 349-8-490

PRODAJEM nove stanove, mo-

gu}nost subvencije, 700 e / m2.

Tel. 064/ 262-9-109

PRODAJEM stan - ku}u, u

Obili}evoj 12. Tel. 032/ 374-

759

PRODAJEM stan u strogom

centru grada, u Sin|eli}evoj.

Povoqno. Tel. 065/ 641-4-140

PRODAJEM stan od 77 m2, u

centru grada. Tel. 032/ 224-590

PRODAJEM stan od 76 m2,

Balkanska ulica, drugi sprat.

Tel. 032/ 349-849

PRODAJEM stan od 68 m2,

centar grada, povoqno. Tel.

064/ 158-9-363

PRODAJEM stan od 66 m2 na

Gradskom {etali{tu, drugi

sprat. Tel. 064/ 158-9-363

PRODAJEM stan od 66 m2,

Svetog Save. Tel. 064/ 137-4-

137

PRODAJEM stan od 64 m2 na

Alvaxinici. Tel. 063/ 453-043

PRODAJEM stan od 63 m2,

ulica S. Save. Tel. 064/ 131-2-

544

PRODAJEM stan od 63 m2 na

Alvaxinici. Tel. 064/ 146-87-

32

PRODAJEM stan od 63 m2, u

centru grada. Tel. 063/ 127-5-

630

PRODAJEM stan od 58 m2,

kod H. Morave, prvi sprat.

Tel. 060/ 349-8-490

PRODAJEM stan od 57 m2, u

Aveniji 2. Cena 31.000 eura.

Tel. 060/ 349-8-490

PRODAJEM stan od 57 m2, u

Aveniji 2. Tel. 064/ 137-4-137

PRODAJEM stan od 57 m2,

nov, odmah useqiv. Cena 720

eura/ m2. Tel. 064/ 158-9-363

PRODAJEM stan od 53 m2 kod

Solida. Mo`e na kredit ili

na rate. Tel. 061/ 115-9-863

PRODAJEM stan od 52 m2,

Kej, tre}i sprat. Cena 28.000

eura. Tel. 060/ 349-8-490

PRODAJEM stan od 51 m2,

CG, Qubi} kej, odli~no stawe.

Cena 27.500 eura. Tel. 064/ 158-

9-363

PRODAJEM stan od 50 m2 na

Vinari, lift, CG, terasa, gle-

da na park. Tel. 063/ 453-043

PRODAJEM stan od 49 m2 u

blizini {kole “Dragi{a Mi-

{ovi}”, drugi sprat, CG. Tel.

064/ 158-9-363

PRODAJEM stan od 49 m2, na

Keju. Cena 30.000 eura. Tel.

060/ 349-8-490

PRODAJEM stan od 49 m2,

ulica Svetog Save. Cena 28.850

eura. Tel. 064/ 146-87-32

PRODAJEM stan od 48 m2,

ulica K. V. Popovi}a br.14.

Tel. 061/ 661-1-124

PRODAJEM stan od 48 m2, u

Obili}evoj ulici. Tel. 064/

217-6-052

PRODAJEM stan od 47 m2 na

Qubi} keju, u zgradama od fa-

sadne cigle. Tel. 064/ 673-2-969

PRODAJEM stan u Beogradu,

Krwa~a / kod Metroa /, od 46

m2, sa terasom. Lokacija od-

li~na. Hitno i povoqno. Tel.

060/ 151-9-130, 065/ 528-4-877

PRODAJEM stan od 45 m2,

sre|en, Nemawina ulica. Tel.

063/ 453-043

PRODAJEM nov stan od 43

m2, na Alvaxinici. Tel. 064/

262-9-109

PRODAJEM stan od 43 m2, u

Nemawinoj ulici. Tel. 032/

228-457

PRODAJEM nov stan od 43

m2, na Alvaxinici. Tel. 064/

262-9-109

PRODAJEM stan od 43 m2 u

blizini {kole “ Milice Pa-

vlovi}”. Tel. 064/ 673-2-969

PRODAJEM stan od 42 m2,

kod “Medicinske” {kole. Cena

21.000 eura. Tel. 064/ 146-87-32

PRODAJEM stan od 41 m2,

Qubi} kej, CG, peti sprat. Tel.

064/ 673-2-969

PRODAJEM stan od 40 m2, na

Qubi} keju. Tel. 064/ 137-4-137

PRODAJEM stan od 40 m2

ulica Qubi}ska. Tel. 064/ 146-

8-732

PRODAJEM stan od 40 m2,

nov, kod Gradskog parka. Tel.

060/ 034-3-687

PRODAJEM stan od 38 m2,

ulica Svetog Save. Cena 23.000

eura. Tel. 064/ 146-87-32

PRODAJEM stan od 31 m2 u

Bawalu~koj ulici. Tel. 064/

158-9-363

PRODAJEM stan od 31 m2,

ima posebno sobu, terasu, kod

Hotel Morave. Tel. 063/ 453-

043

PRODAJEM stan od 30 m2,

centar. Cena 24.000 eura. Tel.

064/ 137-4-137

PRODAJEM stan od 28 m2,

kod H. Morave. Tel. 064/ 146-8-

732

PRODAJEM stan od 28 m2,

kod H. Morave. Tel. 032/ 348-

927

PRODAJEM stan od 27 m2,

centar. Tel. 064/ 137-4-137

PRODAJEM stan od 18 m2, 5.

sprat, ulica Nemawina. Cena

16.500 eura. Tel. 064/ 137-4-137

PRODAJEM stan u ^a~ku, u

ulici Milenka Nik{i}a. Tel.

032/ 391-754

PRODAJEM stan u Sin|eli-

}evoj ulici. Tel. 065/ 641-4-140

PRODAJEM mawi dvosoban

stan, Nemawina, CG, 2. sprat.

Tel. 064/ 673-2-969

PRODAJEM ku}u od 220 m2, sa

7. ari placa, u Qubi}u. Tel.

063/ 453-043

PRODAJEM ku}u od 200 + PK,

sa 18 ari placa, u Qubi}u. Tel.

064/ 262-9-109

PRODAJEM ku}u od 175 m2, 5

ari placa, kod Trnavske reke.

Tel. 063/ 27-32-92

PRODAJEM ku}u na Zlatibo-

ru, naseqe Zova, apartmanskog

tipa / 4 apartmana-2 dupleksa/,

SU+P+PK, od 174 m2, ku}a u

sivoj fazi, na 10 ari placa.

Cena 90.000 eura. Tel. 032/ 342-

190

PRODAJEM ku}u u Atenici

160 m2, P+PK, 9, 61 ar placa,

24 m2 pomo}ne prostorije,15

m2 gara`a, cg, cena 50000 eura.

Tel. 063/ 691-761, 032/ 342-190

PRODAJEM ku}u od 150 m2, sa

2.6 ari placa, Qubi}. Mo`e

zamena za stan. Tel. 063/ 453-

043

PRODAJEM ku}u od 150 m2 sa

5. ari placa, u Lugovima. Tel.

063/ 27-32-92

PRODAJEM ku}u od 150 m2,

2.5 ari placa kod {kole “Rat-

ko Mitrovi}”. Tel. 063/ 453-

043

PRODAJEM ku}u u Trbu{ani-

ma, 150 m2, 5 ari placa, grejawe

na ~vrsto gorivo. Cena 57.000

eura. Tel. 063/ 691-761, 032/

342-190

PRODAJEM dve ku}e , posebne

stambene jedinice , od 75 m2 i

125 m2, na Alvaxinici, sa pla-

cem od 4 ara. POVOQNO I

HITNO. Tel. 063/ 843-0-214

PRODAJEM ku}u u Loznici

od 110 m2, 34 ari placa. Cena

20.000 eura. Tel. 032/ 342-190,

063/ 691-761

PRODAJEM ku}u od 100 m2 i

25 ari placa u Topoli. Tel.

061/ 641-7-105

PRODAJEM ku}u od 100 m2 u

Ko{utwaku. Tel. 032/ 554-5-147

PRODAJEM ku}u u Prijevoru

od 100 m2, sa 50 ari livade i 25

ari {ume, sa CG. Tel. 060/ 434-

2-190, 032/ 342-190

PRODAJEM ku}u od 100 m2,

legalizovana, P+PK, u Me|u-

vr{ju , Peji~ina krivina, do

jezera, 6 ari placa, podrum, 2

parking mesta. Tel. 063/ 691-

761, 032/342-190

PRODAJEM ku}u u Vidovi od

100 m2, PO+P+1, 50 ari liva-

da, 25 ari {uma, cena 26.000 eu-

ra. Tel. 063/ 691-761, 032/ 342-

190

PRODAJEM ku}u od 90 m2, 4

ara placa, u Qubi}u. Tel. 063/

453-043

PRODAJEM ku}u od 80 m2 sa 4

ara placa na Suvom Bregu. Tel.

063/ 453-043

PRODAJEM ku}u od 75 m2 ,

P+1, u Zabla}u , 6 ari placa,

cena 20000 eura. Tel. 063/ 691-

761, 032/ 342-190

PRODAJEM dve ku}e od 74 +

56 m2, sa 4.5 ari placa, u Ko-

{utwaku. Tel. 063/ 453-043

PRODAJEM ku}u od 70 m2, i 4

ara placa u Kulinova~kom po-

qu. Tel. 063/ 27-32-92

PRODAJEM ku}u od 70 m2, sa

3 ara placa , na @elezniku.

Tel. 063/ 600-938

PRODAJEM ku}u od 70 m2, 34

ara placa, u Loznici. Tel. 064/

26-29-109

PRODAJEM ku}u od 70 m2 na

4. ari placau blizini Nema-

wine ulice. Povoqno. Tel.

064/ 158-9-363

PRODAJEM ku}u od 68 m2, u

Balkanskoj ulici. Tel. 064/ 26-

29-109

PRODAJEM ku}u od 60 m2 na

Suvom bregu, sa 4 ara placa,

zidana gara`a, zidan pomo}ni

objekat. Cena 26.000 eura. Tel.

032/ 342-190

PRODAJEM ku}u od 57 m2, sa

1.5 ari placa kod G. bedema.

Cena 21.000 eura. Tel. 063/ 453-

043

PRODAJEM ku}u u Ko{utwa-

ku od 56 m2, sa 3,74 ari placa,

cena 33000 eura. Tel. 063/ 691-

761, 032/ 342-190

PRODAJEM ku}u prizemna,

povr{ine 51 m2, kod “Slobo-

de”, na 5.84 ari placa. Cena

20.000 eura. Tel. 063/ 691-761

PRODAJEM ku}u od 50 m2 sa

12 ari placa u Dowoj Trep~i.

Cena 12.000 eura. Tel. 060/ 348-

9-270

PRODAJEM ku}u - stan od 48

m2, ulica Obili}eva 12. Tel.

032/ 374-759, 064/ 217-6-052

PRODAJEM ku}u od 46 m2, sa

12 ari placa, u Prijevoru. Ce-

na 10.000 eura. Tel. 063/ 453-043

PRODAJEM ku}u 35+13 m2, 1

ar zemqe, u ulici Vojvode Ste-

pe. Tel. 032/ 228-457

PRODAJEM dve prizemne ku-

}e na 6 ari placa na Alvaxini-

ci. Tel. 064/ 673-2-969

PRODAJEM dve ku}e na 6 ari

placa u blizini Balkanske

ulice. Tel. 064/ 673-2-969

PRODAJEM dve ku}e od 63.76

m2 i 59.58 m2, na placu povr-

{ine 5.10 ari u Qubi}u. Cena

50.000 eura. Tel. 063/ 691-761,

032/ 342-190

PRODAJEM dve ku}e u Ko-

{utwaku od 95 m2 i 52 m2, na 4

ari placa, grejawe na gas. Cena

75.000 eura. Tel. 063/ 691-761

PRODAJEM ku}u u Gori~ani-

ma, sa 50 ari placa. Tel. 061/

188-0-429

PRODAJEM dve ku}e i imawe

u Pakovra}u. Tel. 064/ 196-4-

705

PRODAJEM ku}u i 10 ari

placa u Kulinova~kom poqu.

Tel. 064/ 471-7-483

PRODAJEM ku}u i 4 ara pla-

ca u Gorwoj Trep~i. Cena po

dogovoru. Tel. 032/ 822-578

PRODAJEM vikend ku}u u

Ov~ar Bawi od 50 m2, 2 ara

placa, cena 10.000 eura. Tel.

063/ 691-761, 032/ 342-190

PRODAJEM odli~nu vikend

ku}u. Lokacija budu}nosti.

Tel. 060/ 558-9-296

PRODAJEM vikend ku}u na je-

zeru u Me|uvr{ju , 35 m2, PPK,

ima struju i vodu, pomo}ni

objekat 10 m2, betonirana oba-

la i dok, 3 ara placa. Tel. 063/

691-761, 032/ 342-190

PRODAJEM vikendicu u Lo-

znici, od 20 m2 sa pomo}nim

objektima, sa 20 ari placa.

Tel. 064/ 673-2-969

PRODAJEM vikend ku}u na

Karauli 60 m2, 38 ari placa

(15 ari pod borovom {umom),

cena 16000 eura. Tel. 063/ 691-

761, 032/ 342-190

PRODAJEM vikendicu i 60

ari placa u Kuki}ima. Tel.

064/ 230-4-202

PRODAJEM vikend ku}u u

Gorwoj Atenici, od 27.5 m2, 1

ar placa, letwikovac 16 m2, ga-

ra`a, pom.objekti 13.5 m2, vo}-

wak 12 ari i {uma. Cena 7.500

eura. Tel. 063/ 691-761

PRODAJEM seosko doma}in-

stvo u Slatini, tri ku}e od 30

m2, 50 m2 i 42 m2, na 70 ari

placa, pomo}ni objekti 200 m2.

Cena 30.000 eura. Tel. 063/ 691-

761, 032/ 342-190

PRODAJEM seosko doma}in-

stvo u Lipnici sa 3.5 ha oku}-

nice. Tel. 063/ 652 - 804

PRODAJEM seosko doma}in-

stvo u Ka~ulicama, sa 2.5 ha ze-

mqe. Tel. 064/ 26-29-109

PRODAJEM seosko doma}in-

stvo u Dowoj Gorevnici, ku}a

od 60 m2 na 50 ari placa, 120

stabala vo}a, sala{, senik, po-

mo}ni objekti. Cena 20000 eu-

ra. Tel. 032/ 342-190, 063/ 691-

761

PRODAJEM seosko imawe u G.

Gorevnici sa 90 ari placa. Tel

032/ 346-541

PRODAJEM seosko doma}in-

stvo u Grabu, ku}a 70m2 na 30

ari placa, 55 ari obradive ze-

mqe, 1,50 ha {ume, 11 km. od

centa grada. Cena 20.000 eura.

Tel. 063/ 691-761

PRODAJEM seosko imawe u

Grabu, 2 ha zemqe. Tel. 064/ 26-

PRODAJEM lokal od 11 m2 , u

^a~ku, centar grada. Tel. 064/

673-2-969

NEKRETNINE

- IZDAVAWE

- POTRA@WA

IZDAJEM ~etvorosoban name-

{ten stan u Aveniji. Cena 150

eura. Tel. 063/ 453-043

IZDAJEM trosoban name{ten

stan na Gradskom {etali{tu .

Tel. 064/ 834-5-226

IZDAJEM trosoban nename-

{ten stan, Qubi} kej 15/4, CG,

KTV. Povoqno. Tel. 063/ 617-

572

IZDAJEM dvoiposoban name-

{ten stan u Beogradu, ulica V.

Stepe, CG i klima. Tel. 064/

237-6-939

IZDAJEM dvoiposoban stan

na Miqakovcu, za studente.

Tel. 063/ 802-0-522

IZDAJEM dvosoban stan, po-

seban ulaz. Tel. 032/ 537-2-816

IZDAJEM dvosoban poluname-

{ten stan, parno grejawe, KTV.

Tel. 061/ 135-3-338

IZDAJEM dvosoban name{ten

stan na Alvaxinici, tre}i

sprat, ima lift. Tel. 031/ 388-

7-792, 066/ 487-792

IZDAJEM dvosoban name{ten

stan u N. Beogradu, ulica Gan-

dijeva 108, za studente. Tel.

032/ 344-899, 065/ 635-9-979

IZDAJEM dvosoban name{ten

stan, Op{tina Novi Beograd.

Tel. 065/ 667-9-023

IZDAJEM dvosoban name{ten

stan u N. Beogradu, kod fonta-

ne, blizu fakulteta “ Mega-

trend”. Tel. 063/ 862-1-781

IZDAJEM dvosoban name{ten

stan sa CG, u ulici Radi{e

Po{ti}a, prizemqe. Tel. 064/

251-9-676, 032/ 552-2-863

IZDAJEM jednosoban stan u

Beogradu - Dor}ol , nije u

zgradi . Tel. 064/ 569-6-242,

064/ 133-7-286

IZDAJEM jednosoban nename-

{ten stan na Alvaxinici. Tel.

063/ 453-043

IZDAJEM jednosoban nename-

{ten stan u centru grada. Tel.

064/ 145-0-644

IZDAJEM jednosoban name-

{ten stan i garsoweru kod Fa-

kulteta, grejawe, TA pe}. Tel.

060/ 029-1-263, 032/ 391-977

IZDAJEM jednosoban nename-

{ten stan- ku}a, poseban ulaz,

grejawe na TA. Tel. 032/ 332-

761

IZDAJEM jednosoban stan,

{iri centar grada. Tel. 060/

558-9-296

IZDAJEM jednosoban stan kod

“Kalimera”, zasebna ku}a, no-

vogradwa. Tel. 032/ 346-865

IZDAJEM jednosoban nename-

{ten stan u centru Beograda,

na du`i vremenski period.

Tel. 060/303-3-676

STANOVI

P-27 m2, 2.sprat, CG, cen-

tar. Cena 20.000 eura

P-30 m2, 3. sprat, CG -

kalorimetri, Avenija 2.

Cena 22.500 eura

P-31 m2, 7. sprat, CG,

Alvaxinica, nov, mogu}nost

subvencije. Cena 22.000

eura

P-34 m2, 5. sprat, CG,

Nemawina. Cena 20.000

eura

P-32 m2, 3. sprat, CG, H.

Morava. Cena 22.500 eura

P-42 m2, 4. sprat, TA, kod

{kole "Milica Pavlovi}".

Cena 21.000 eura

P-43 m2, 8. sprat, CG,

Alvaxinica, nov, mogu}nost

subvencije. Cena 31.000

eura

P- 49 m2, 2. sprat, CG,

Svetog Save. Cena 29.000

eura

P-50 m2, 1. sprat, TA,

Obili}eva. Cena 24.000

eura

P-52 m2, 8. sprat, CG,

Alvaxinica, nov, mogu}nost

subvencije. Cena 37.000

eura

P-54 m2, 3. sprat, TA,

Bawalu~ka. Cena 29.000

eura

P-54 m2, 1. sprat, CG,

D.Markovi}. Cena 35.000

eura

P-57 m2, 1. sprat, CG-

kalorimetri, Kej, nov. Cena

42.000 eura

P-57 m2, VP, CG, Avenija 2.

Cena 31.000 eura

P- 58 m2, 1. sprat, CG,

Svetog Save. Cena 35.000

eura

P-60 m2, 4. sprat, CG,

Alvaxinica. Cena 40.000

eura

P-64 m2, 9. sprat,

Alvaxinica. Cena 36.000

eura

P-66 m2, 7. sprat, CG, S.

Save. Cena 33.000 eura

P- 68 m2, 7. sprat, CG,

Nemawina. Cena 38.000

eura

P-83 m2, 1. sprat, TA, cen-

tar. Cena 50.000 eura

P-83 m2, 1. sprat, CG,

Alvaxinica. Cena 63.000

eura

P-90 m2, 3. sprat, CG,

{etali{te. Cena 73.000

eura

K U ] E

P-46 m2, na 12.40 ari,

Prijevor. Cena 9.000 eura

P-57 m2, 1.5 a, kod grad-

skom bedema. Cena 21.000

eura

P-60 m2, 5 ari, Prijevor.

Cena 21.000 eura

P- 60 m2, 6 ari, Avenija.

Cena 35.000 eura

P-70 m2, 4 ara, Kulinova~ko

poqe. Cena 30.000 eura

P-70 m2, na 34 a, Loznica.

Cena 19.000 eura

P-70 m2, 50 ari, Atenica.

Cena 20.000 eura

P-80 m2, na 4 ara, Suvi

Breg. Cena 26.000 eura

P-90 m2, na 4 ara, Qubi}.

Cena 32.000 eura

P-68 m2, Balkanska. Cena

24.000 eura

P-120 m2, 9.5 ari, kod

Po{tinog magacina. Cena

50.000 eura

P-120 m2, 5 ari, Qubi}

P-150 m2, 2.5 ari, kod O[

"Ratko Mitrovi}". Cena

44.000 eura

P- 150 m2, 2.3 ara, kod

{kole Ratko Mitrovi}. Cena

44.000 eura

P-190 m2, 5.6 ari, Loznica.

Cena 41.000 eura

P-220 m2, 7 ari, Qubi}.

Cena 58.000 eura

P-200 m2+PK, na 18 ari,

Qubi}. Cena 51.000 eura

IZDAVAWE

P-24 m2, 1. sprat, garsow-

era, nename{tena, nova,

Obili}eva, CG, ima kuhiwu.

Cena 110 eura

P-40 m2, 3. sprat,

Qubi}ska, CG, jed-

noiposoban, name{ten. Cena

150 eura

P-47 m2, 3. sprat, ulica 9.

Jugovi}a, jednoiposoban,

name{ten, CG, terasa. Cena

140 eura

P-50 m2, 3. sprat, S.

Markovi}a, noviji,

nename{ten, dupleks, dve

spava{e sobe, CG. Cena 140

eura

24 PETAK 27. SEPTEMBAR 2013. GODINELU^ANI

“Osmak” i “staklarac” se u

Srbiji, a posebno u draga~evskom

kraju, gaje od vajkada. Nekada su

bili preovla|uju}a `itarica, a

danas se proizvode na gotovo

simboli~nim povr{inama. Ove

stare izuzetno kvalitetne bele

sorte kukuruza, iz grupe tvrduna-

ca, u Draga~evu se danas seju

uglavnom sporadi~no i to mahom

za podmirewe ku}nih potreba,

dok su sasvim retki poqopri-

vrednici koji ih proizvode za

tr`i{te. Uvi|aju}i da je projino

bra{no sve tra`enije na tr`i-

{tu, Ekolo{ko dru{tvo “Draga-

~evo” je, u saradwi sa poqopri-

vrednim proizvo|a~ima, odlu~i-

lo da obnovi proizvodwu izuzet-

no kvalitetnih starih

sorti belog kukuruza.

“Osmak” i “stakla-

rac” posti`u upola

slabije prinose od hi-

bridnog kukuruza, ali su naj-

boqi za mlevewe i od wih se do-

bija najkvalitetnije bra{no. Ne-

ma boqeg projinog bra{na od

draga~evskog, mlevenog na poto-

~arama, ka`u `iteqi Draga~eva,

a to najboqe mogu da potvrde

brojni doma}i i strani turisti,

koji iz godine u godinu u sve ve-

}em broju pose}uju ovaj kraj.

STARINSKI

KUKURUZ KAO

DRAGA^EVSKI BREND

Kako isti~e Du{an Ivano-

vi}, predsednik Upravnog odbo-

ra Ekolo{kog dru{tva “Draga-

~evo”, u Draga~evu je u ovoj godi-

ni zasejano oko deset hektara

“staklarca” i “osmaka”, a ciq je

da ove dve najkvalitetni-

je sorte kukuruza

p o s t a n u

prepoznatqive u ze-

mqi i svetu kao draga~evski

brend.

- “Osmak” i “staklarac” su dve

najboqe nehibridne sorte kuku-

ruza koje Srbija ima. Odlu~ili

smo se da obnovimo wihovu pro-

izvodwu prvenstveno zbog toga

{to projino bra{no od ovih sta-

rinskih kukuruza po kvalitetu

nema konkurenciju. Izuzetno je

zdravo i sve vi{e qudi u Srbiji

ga koristi redovno u ishrani,

{to je veoma dobar trend. Osim

toga, o~uvawem na{ih autohto-

nih sorata pru`amo doprinos u

borbi protiv genetski modifi-

kovanih organiza-

m a .

Op{tina Lu~a-

ni je donela deklaraciju “Draga-

~evo bez genetski modifikovanih

organizama i proizvoda”. O~uva-

wem i za{titom starih sorti ku-

kuruza stavqamo barijeru uvo-

znoj zavisnosti, jer koristimo

sopstveni semenski materijal -

ka`e Du{an Ivanovi}, dodaju}i

da stare sorte kukuruza u potpu-

nosti odgovaraju agroekolo{kim

uslovima draga~evskog kraja i da

ih poljoprivrednici lak{e gaje.

- Draga~evo je ranije bilo naj-

poznatije u ~itavoj Srbiji po

proizvodwi starinskog belog ku-

kuruza. Mi poku{avamo da nano-

vo omasovimo wegovu proizvod-

wu i preradu i o~ekujemo da }e

nas lokalna samouprava podr`a-

ti u na{em zalagawu da se obnovi

rad pojedinih vodenica poto~a-

ra na na{em podru~ju. Ukoliko

bismo uspeli da projino bra{no

od “osmaka” i “staklarca” posta-

ne draga~evski brend, o`iveli

bismo na{a sela. Poqoprivred-

nici ovog kraja, a posebno mladi

qudi koji su odabrali seoski `i-

vot, imali bi kulturu vi{e, kao

novu uzdanicu, od koje bi mogli

da ostvaruju sasvim lepe prihode

- istakao je Du{an Ivanovi}. On

je naglasio da je proizvodwa

ovih starih sorti kukuruza u

skladu i sa pojedinim strate-

{kim dokumentima Op{tine, kao

{to su deklaracija “Draga~evo

ka ekolo{koj sredini” iz 1999.

godine i program “Agroekolo-

{ki i turisti~ki razvoj Draga-

~eva” iz 2002. godine, koji su de-

finisali resurse i trasirali

put daqeg razvoja ovog podru~ja.

NAJBOQE PROJINO

BRA[NO

OD PAMTIVEKA

Aleksandar Ivanovi} iz sela

Gu~a, odlu~io je da zaseje “sta-

klarac” i “osmak” na povr{ini

od dva hektara. On je uo~io da

projino bra{no ima sve boqu

pro|u na doma}em, ali i stranom

tr`i{tu. Kako ka`e, sve je za sa-

da u eksperimentalnoj fazi. Da

bi se ostvario zna~ajniji izvoz

projinog bra{na, specijalno

mlevenog na poto~ari, neophodno

je da proizvodwa nehibridnog

kukuruza na ovom podru~ju bude

masovnija, {to zahteva vreme.

- Da bih zasejao dva hektara

starinskog kukuruza, bio sam

prinu|en da posetim vi{e doma-

}instava. I{ao sam ~ak i u okol-

na sela. Problem je {to ga svi

proizvode uglavnom za ishranu

svojih porodica. Zna se da su

proja i ka~amak na{a tradicio-

nalna jela, pa i nije ~udno {to

poqoprivrednici nakon podmi-

rewa sopstvenih potreba ne mogu

mnogo ovakvog kukuruza da ponu-

de tr`i{tu. Kilogram semena

pla}ao sam 70 dinara i to je pri-

li~no visoka cena. Uprkos su-

{noj godini, kukuruz je dobro ro-

dio, iako se wegov prinos ne mo-

`e porediti sa koli~inama koje

se posti`u gajewem savreme-

nih sorti kukuruza. Od-

lu~io sam se za dobar

kvalitet na u{trb koli-

~ine, pa se nadam da }u

svoj rad uspe{no unov~i-

ti - rekao je Aleksandar,

obrazla`u}i zbog ~ega je

odlu~io da u|e u ovu proizvod-

wu.

Aleksandar Ivanovi} isti~e

da u dana{wim uslovima privre-

|ivawa ~ovek koji se bavi poqo-

privredom mora redovno da pra-

ti tr`i{na kretawa. Osim toga,

neophodno je da gaji vi{e kultu-

ra, jer se unapred ne zna koja }e

od wih biti najprofitabilnija.

Tako je i sa obnavqawem proiz-

vodwe starih sorata kukuruza.

Procewuje se da }e, ukoliko u|u u

masovnu proizvodwu, ostvariti

dobru pro|u na stranom tr`i-

{tu. Prvi pregovori sa potenci-

jalnim kupcima potvrdili su da

bi projino bra{no sa ovog pod-

ru~ja moglo postati veoma cewen

izvozni proizvod, tvrdi Alek-

sandar.

- Strancima se svi|aju na{

ka~amak i na{a proja i ovaj kuku-

ruz se kroz kvalitetno projino

bra{no mo`e unov~iti u ino-

stranstvu. ^itav svet govori o

zdravoj ishrani, a mi u Draga~e-

vu imamo odli~ne uslove da pro-

izvodimo zdravstveno bezbednu

hranu. Upravo zbog toga se i na-

damo da }e nam “staklarac” i

“osmak” jednoga dana obezbediti

sasvim solidnu zaradu - ka`e

Aleksandar.

V. S.

DRAGA^EVCI SA^UVALI STARE SORTE KUKURUZA OD ZABORAVA

“Osmak” i “staklarac” imaju izuzetan ukus i zato su se zadr`a-

li do dana{wih dana. Seju se u aprilu i maju, a beru se u oktobru

i to naj~e{}e ru~no. Nekada je komi{awe kukuruza predstavqa-

lo veoma zna~ajan doga|aj u draga~evskim selima, jer su se tim po-

vodom qudi okupqali. Ostajali su do kasno u no} na komi{awu,

razgovarali i pevali. Znali su da razvuku i harmoniku, tako da

su ovakvi skupovi predstavqali posebnu vrstu do`ivqaja za sve

u~esnike. Doma}ini su najlep{e klipove kukuruza ka~ili ispod

strehe na ju`noj strani ku}e ili ambara. I tako iz godine u go-

dinu, iz generacije u generaciju, sve do dana{wih dana. Na taj

na~in su sa~uvane od zaborava ove izuzetno vredne stare sorte ku-

kuruza.

Starinske sorte belog kukuruza se koriste prete`no za qud-

sku ishranu. Dobro uspevaju u brdsko-planinskim uslovima, a

stabqika je otporna na su{u i ostale vremenske neprilike. Na

struku rodi po jedan, a na plodnijoj, dobro obra|enoj i na|ubre-

noj zemqi po dva klipa kukuruza, koji su duga~ki naj~e{}e tride-

setak centimetara. Na klipu se obi~no nalazi osam redova kuku-

ruza, pa se zato ovaj kukuruz i naziva “osmak”, dok “staklarac”

ima 10 ili 12 redova.

STARE DOBRE SORTE KUKURUZA

OSMAK I STAKLARAC OPET U TRENDU!

Du{an Ivanovi} Aleksandar Ivanovi}

PETAK 27. SEPTEMBAR 2013. GODINE 25LU^ANI

Na 38. sednici Op{tin-

skog ve}a utvr|en je pred-

log odluke o izmenama i

dopunama buxeta op{tine Lu~a-

ni za 2013. godinu. Kako je ista-

kao Mladomir Sretenovi}, ovo

je drugi rebalans ovogodi{weg

buxeta, u kome nema zna~ajnijih

pomerawa, ve} su samo sredstva

sa pojedinih pozicija usmerena

na druge, kako bi zapo~eti pro-

jekti, prvenstveno u oblasti

{kolstva, bili u potpunosti re-

alizovani.

- Morali smo da obezbedimo

dodatna sredstva za zavr{etak

radova koje smo otpo~eli u poje-

dinim {kolama. Osim toga, `e-

leli smo da skinemo vi{egodi-

{wu blokadu ra~una Mesne zajed-

nice Gu~a, kako bi ova jedinica

lokalne samouprave mogla da ra-

di. Mi smo tokom ove godine zna-

~ajna buxetska sredstva izdvoji-

li da umawimo taj dug. Ostalo je

da izmirimo jo{ 5.100.000 dina-

ra duga dobavqa~ima iz ranijih

godina. Imaju}i u vidu da Savet

MZ Gu~a mora da funkcioni{e

do kraja godine, za otplatu duga i

redovne aktivnosti rebalansom

buxeta smo opredelili oko osam

miliona dinara - istakao je Sre-

tenovi}. On je precizirao da je

ukupan dug MZ Gu~a po~etkom ove

godine iznosio 33 miliona dina-

ra. S obzirom da je dr`ava dala

mogu}nost da se dug za poreze i

doprinose reprogramira, lokal-

na samouprava je iskoristila tu

pogodnost. Otpisom kamate, dug

ove mesne zajednice je umawen za

17,7 miliona dinara. Dobrim de-

lom izmirena su i dugovawa za

odre|ene ivesticione radove,

asvaltirawe ulica, podizawe

trafostanice i sli~no, a reba-

lansom buxeta bi}e obezbe|en i

ostatak sredstva, kako bi se ra-

~un Mesne zajednice kona~no od-

blokirao. Kako je ocenio Srete-

novi}, sredstva koja su do sada

izdvojena za ovu namenu mogla su

biti utro{ena na infrastruk-

turno opremawe Gu~e ili drugih

podru~ja Draga~eva, s obzirom da

poti~u od dobrih finansijskih

rezultata ranijih , ali i ovogo-

di{weg Sabora truba~a. Ipak,

za lokalnu samoupravu je deblo-

kada ra~una Mesne zajednice Gu-

~a bila me|u prioritetima, jer

se ovaj dugogodi{wi problem ko-

na~no morao razre{iti.

Sretenovi} je dodao da su

predlogom rebalansa buxeta obu-

hva}ena i sredstva koja su na ra-

~un lokalne samouprave stigla

od Republike. Za projekat vodo-

snabdevawa u Kaoni, op{tina

Lu~ani je dobila 375.000, a za iz-

radu prostornog plana 1.100.000

dinara. U rebalans su u{la i

sredstva u visini od 600.000 di-

nara, koja je {vajcarska vlada

ulo`ila u unapre|ewe rada op-

{tinske uprave. Kako je istakao

Sretenovi}, ukoliko se uka`e

potreba, u decembru }e biti ura-

|en i tre}i rebalans buxeta u

ovoj godini. O potrebi da se kra-

jem godine jo{ jednom usklade

prihodi i rashodi op{tinske ka-

se govorio je i Adam Tadi}, di-

rektor Centra za kulturu i

sport. On je naglasio da je funk-

cionisawe javnih preduze}a i

ustanova ogledalo uspe{nosti

lokalne samouprave i podsetio

da bi ~lanovi Op{tinskog ve}a

pod hitno trebalo da razmotre

wihove izve{taje o radu, u koji-

ma }e biti precizirano {ta je

konkretno realizovano od plani-

ranih aktivnosti, koliko je

sredstava utro{eno i koliko

ostaje da se iskoristi u skladu sa

planom ili preusmeri na ono

{to je trenutno najprioritetni-

je. Napomenuo je i da svi kori-

snici grejawa u Gu~i moraju iz-

miriti svoje obaveze, kako bi

javno komunalno preduze}e moglo

normalno da se pripremi za grej-

nu sezonu. Ukoliko ima onih koji

ne mogu da plate ra~une, a spada-

ju u socijalno ugro`ene katego-

rije stanovnika, najboqe bi bilo

da se upute na adresu Centra za

socijalni i da im se na osnovu

socijalne karte, ukoliko ispu-

wavaju uslove, obezbede odre|ene

olak{ice.

Mili} Domanovi}, ~lan Op-

{tinskog ve}a, je uputio apel da

u slu~aju novog rebalansa buxeta

podsticajna sredstva namewena

poqoprivredi ostanu na istom

nivou.

^lanovi Op{tinskog ve}a su

utvrdili i predlog odluke o

osnivawu Javnog preduze}a za vo-

dosnabdevawe “Rzav” Ariqe. No-

vi Zakon o preduze}ima predvi-

deo je uskla|ivawe svih osniva~-

kih akata javnih preduze}a u Sr-

biji sa novom zakonskom regula-

tivom u ovoj oblasti.

ODBORNICIMA

I [EFOVIMA

ODBORNI^KIH GRUPA

UVE]AWE DNEVNICA

Ve}nici su podr`ali predlog

da se odbornicima uve}aju nakna-

de na tri, a {efovima odborni~-

kih grupa na ~etiri hiqade di-

nara. Ova odluka je vi{e puta

vra}ana na doradu, jer je bilo

neophodno da se ispo{tuje zakon-

ska regulativa koja se odnosi na

naknadu putnih tro{kova, koji

}e umesto 30 ubudu}e iznositi 10

odsto od cene za jedan litar go-

riva po pre|enom kilometru. I

~lanovi nadzornih odbora u jav-

nim preduze}ima dobija}e nakna-

de u visini odborni~kih, dok }e

predsednici nadzornih odbora

dobijati hiqadu dinara vi{e,

odnosno 4.000 dinara po sednici.

Za radnike Op{tinske uprave,

kao i javnih preduze}a i ustano-

va, naknada za anga`ovawe u ra-

znim telima i komisijama ispla-

}iva}e se kroz prekovremene sate,

ali samo u slu~aju kada se sedni-

ce odr`avaju izvan radnog vre-

mena.

IZVE[TAJ

RADARSKOG CENTRA

O PROTIVGRADNOJ

ZA[TITI

^lanovi Op{tinskog ve}a su

razmatrali i usvojili izve{taj

Sektora za vanredne situacije o

funkcionisawu sistema odbra-

ne od grada na teritoriji Ra-

darskog centra “U`ice” za pe-

riod od 15. aprila do 15. jula.

Kako stoji u izve{taju, od pla-

niranih 133, u prvoj polovini

protivgradne sezone bilo je 127

aktivnih protivgradnih stani-

ca. Zbog lo{eg stawa objekata

ili nedostatka strelaca nije

funkcionisalo ukupno {est

protivgradnih stanica. U dej-

stvima je utro{eno 456 protiv-

gradnih raketa, u proseku pet po

protivgradnoj stanici. Sezona

je karakteristi~na po slaboj

snabdevenosti raketama.

Kako je istakao Sretenovi},

na podru~ju op{tine Lu~ani u

ovoj sezoni grad nije naneo neku

zna~ajniju {tetu poqoprivred-

nim kulturama. Protivgradne

stanice su bile dobro snabdeve-

ne protivgradnim raketama za-

hvaquju}i preduze}u “Milan

Blagojevi} - Namenska”, koje je

pro{le godine za protivgradnu

sezonu obezbedilo 94 rakete. S

obzirom na to da su protivgrad-

ne stanice dejstvovale, sada na

zalihama nedostaju 74 rakete.

O~ekuje se da }e “MB - Namen-

ska” ponovo prite}i u pomo}

lokalnoj samoupravi i da }e do

kraja godine problem biti uspe-

{no razre{en.

Na podru~ju op{tine lu~ani

protivgradne stanice opslu`u-

ju 32 strelca. U poqoprivred-

nom fondu su izdvojena posebna

sredstva da se wihove naknade

podignu sa pet na osam hiqada

dinara, kako bi imali boqu

stimulaciju da rade, jer je ovaj

posao godinama unazad bio u

prili~noj meri obezvre|en, na-

glasio je Sretenovi}.

Na sednici Op{tinskog ve}a

razmatran je i izve{taj Komisi-

je za procenu osnovanosti zahte-

va gra}ana i visine naknade

{tete nastale od ujeda napu{te-

nih `ivotiwa. Konstatovano je

da se iz op{tinskog buxeta iz-

dvajaju velika nov~ana sredstva

za obe{te}ewe gra|ana po tom

osnovu i da se problem pasa lu-

talica mora na neki adekvatan

na~in {to pre re{iti.

V. S.

SA 38. SEDNICE OP[TINSKOG VE]A

UTVR\EN PREDLOG

DRUGOG REBALANSA BUXETA

26 PETAK 27. SEPTEMBAR 2013. GODINEOGLASI

IZDAJEM jednosoban nov na-

me{ten stan. Tel. 063/ 453-043

IZDAJEM jednosoban konfo-

ran name{ten stan. Tel. 064/

031-7-072

IZDAJEM jednosoban name-

{ten stan u Beogradu, Cvetko-

va pijaca, blizu centra, TA

grejawe. Tel. 064/ 371-2-307

IZDAJEM jednosoban name-

{ten stan za studente, u Beo-

gradu, \ev|eli~ka 5, kod \e-

ram pijace. Tel. 069/ 816-0-071,

032/ 880-091

IZDAJEM jednosoban nename-

{ten stan u posebnoj ku}i,

ulica 601, br. 9/1, u Loznici

kod po{tinog magacina. Tel.

032/ 374-893, 063/ 643-534

IZDAJEM name{tenu garso-

weru u Beogradu, Karaburma,

kod Bogoslovije, video nadzor,

klima i kablovska. Tel. 032/

354-285, 063/ 525-888

IZDAJEM stan od 55 m2 na

Novom Beogradu, kod fontane.

Tel. 063/ 829-3-949

IZDAJEM stan od 33 m2, u Be-

ogradu, terasa, tre}i sprat,

CG, kablovska, kod Student-

skog doma, za zaposlena li-

ca.Tel. 069/ 455-1-757

IZDAJEM u Beogradu, Meda-

kovi} 3, name{ten i opremqen,

trosoban stan, dve terase, gre-

jawe, dva lifta, peti sprat.

Mogu} dogovor na du`i pe-

riod. Tel. 063/ 270-028

IZDAJEM u Beogradu- Vo`do-

vac, kompletno name{ten stan

za studente. Tel. 064/ 668-6-601

IZDAJEM u Beogradu, sobu za

studentkiwu, sa upotrebom ku-

hiwe i kupatila. Tel. 064/ 257-

7-435

IZDAJEM jednosoban konfo-

ran mali stan u Beogradu, prvi

sprat, Filmski grad. Tel. 060/

714-4-888

IZDAJEM povoqno stan za

studente u Beogradu. Tel. 032/

346-288 posle 15 ~asova, 066/

346-288

IZDAJEM name{tenu garso-

weru na Keju, useqiva. Tel.

060/ 623-0-085

IZDAJEM name{tenu konfor-

nu garsoweru, ulica Kneza

Milo{a 130. Tel. 064/ 334-4-

061

IZDAJEM name{tenu garso-

weru. Tel. 063/ 453-043

IZDAJEM novoizgra|ene gar-

sowere za studente, u centru

Kragujevca. Tel. 060/ 337-2-600

IZDAJEM stan sa CG, za u~e-

nicu ili zaposlenu devojku u

ulici Kneza Vase Popovi}a.

Tel. 066/ 910-3-044

IZDAJEM nename{ten stan

od 65 m2 u centru , na prvom

spratu. Tel. 064/ 391-3-059

IZDAJEM name{ten stan u

centru grada. Tel. 061/ 115-9-

863

IZDAJEM name{ten stan kod

SUP-a, ulica Cerska. Tel. 063/

827-5-217

IZDAJEM sobu za u~enice sa

upotrebom kuhiwe i kupatila

u Nemawinoj ulici. Tel. 064/

134-8-125

IZDAJEM sobu u~enici ili

studentkiwi u stambenoj zgra-

di sa CG. Tel. 032/ 341-900,

061/ 210-0-778

IZDAJEM sobu za dve u~enice

- studentkiwe, grejawe, inter-

net, kablovska, u`i centar.

Tel. 064/ 969-36-36

IZDAJEM sobu za studente i

|ake, name{tena, blizu Teh-

ni~kog fakulteta. Tel. 062/

977-0-228

IZDAJEM sobu, upotreba ku-

hiwe i kupatila, za `enske

osobe. Tel. 032/ 373-571, 064/

829-2-720

IZDAJEM sobu, upotreba ku-

hiwe i kupatila, name{tena.

Strogi centar. Tel. 064/ 102-2-

759

IZDAJEM sobe u blizini Me-

dicinske {kole. Tel. 032/ 373-

624

IZDAJEM sobe za studente i

|ake. Tel. 062/ 385-819

IZDAJEM jednokrevetnu sobu

za studenta u stanu, centar

grada, CG. Tel. 064/ 970-9-653

IZDAJEM ku}u od 48 m2, kod

Rasadnika u Trbu{anima. Tel.

064/ 223-5-592

IZDAJEM name{tenu mawu

ku}u u u`em delu grada. Tel.

032/ 225-646, 064/ 434-9-842

IZDAJEM ku}u sa dvori{tem,

u ^a~ku, u centru, nedaleko od

“ Kule “. Pogodna za agencij-

ske poslove. Tel. 064/ 970-9-558

IZDAJEM ku}u studentima,

parno grejawe, u neposrednoj

blizini fakulteta. Tel. 064/

920-6-704, 327-326

IZDAJEM name{tenu ku}u,

kod SUP-a. Tel. 063/ 827-5-217

IZDAJEM poslovni prostor

od 80 m2, strogi centar, pogod-

no za ordinaciju, pekaru, kan-

celariju. Tel. 064/ 102-2-759

IZDAJEM poslovno - stambe-

ni prostor u Sin|eli}evoj

ulici. Tel. 063/ 453-043

IZDAJEM poslovni prostor

centar grada, pogodan za advo-

katsku kancelariju. Tel. 032/

225-431, 063/ 711-0-511

IZDAJEM lokal od 60 m2 ,

centar grada. Tel. 063/ 711-0-

511

IZDAJEM lokal od 50 m2 u

{irem centru grada, u promet-

noj ulici. Pogodan za sve vr-

ste delatnosti. Tel. 064/ 229-9-

952

IZDAJEM lokal od 28 m2,

ugao Obili}eve i Nemawine.

Tel. 062/ 80-60-464

IZDAJEM lokal , u centru

grada. Tel. 032/ 225-431

IZDAJEM lokale u ulici

Qubi}skoj 50, kod Fakulteta.

Tel. 032/ 343-667, 065/ 610-7-999

IZDAJEM kancelarijski i

magacinski prostor na odli~-

noj lokaciji. Tel. 063/ 635-033

MEWAM jednosoban stan sa

CG, 3. sprat, kod {kole “Dra-

gi{e Mi{ovi}”, za ve}i stan

uz doplatu, na sli~noj lokaci-

ji. Tel. 064/ 158-9-363

MEWAM stan od 64 m2, 1.

sprat, CG, kod Parka, za odgo-

varaju}i u Beogradu. Tel. 063/

844-2-791

PLACEVI

PRODAJEM plac od 1 ha u

Prislonici, 500 eura/ar (nije

fiksna cena), pored asfaltnog

puta, pogodan za hale i maga-

cinski prostor. dostupna sva

infrastruktura. Tel. 063/ 691-

761

PRODAJEM parcelu u Mr~a-

jevcima od 2.3 hektara. Tel.

062/ 260-556

PRODAJEM plac od 60 ari u

Preqini. Tel. 032/ 341-867,

065/ 517-4-957

PRODAJEM plac od 44 ara u

Trnavi kod {kole, dostupna

sva infrastruktura, cena 300

eura/ar. Tel. 032/342-190

PRODAJEM povoqno livadu

od 40 ari, u Rtarima. Tel. 064/

124-1-806

PRODAJEM plac od 30 ari u

Kulinovcima iznad hale “Ko-

los”. HITNO I POVOQNO.

Tel. 064/ 384-0-198

GARSOWERE

23 m2, vp, nov, cg, 20.000

eura, [iri centar

22 m2, vp, cg, 18.500 eura,

Hotel Morava

30 m2 ,vp, nov, gas, 23.000

eura, [iri centar

25 m2, vp, ta , 17.500 eura,

Avlaxinica

26 m2, vp, ta, 18.500 eura,

Qubi} kej

30 m2, 3 sprat, cg, nov,

23.500 eura, Avenija 2

29 m2,5 sprat, cg, 18.000

eura, Hotel Morava

27, 40 m2, 3, 5, 6 sprat, cg,

lift, novi,

JEDNOSOBNI

STANOVI

35, 60 m2, vp, 28.000 eura,

Centar

38 m2, 2 sprat, ta, 25.500

eura, [iri centar

38 m2, 3 sprat, ta, 25.000

eura, Bate Jankovi}a

38 m2, 4 sprat, cg, 28.000

eura, [iri centar

42 m2, 4 sprat, ta, 30.000

eura, Hotel Morava

38 m2, vp, cg, 23.500 eura,

Qubi} kej

38 m2, vp, cg, lift, 23.500

eura, Qubi} kej

JEDNOIPOSOBNI

STANOVI

43+10 m2, 6 sprat, cg,

29.500 eura, Restoran

Brvnara

43 m2, 4 sprat, ta, 28.000

eura, Qubi} kej

45 m2, vp cg, 28.000 eura,

Avenija 1

47 m2, 4 sprat, ta, 32.000

eura, Slobodino

igrali{te

38 m2, 4 sprat, eg, 26.000

eura, Avlaxinica

46 m2, sa stvarima, ta, 4

sprat, 23.000 eura, Po`ega

42 m2, 4 sprat, terasa, ta,

26.000 eura, Qubi} kej

DVOSOBNI STANOVI

59 m2, 4 sprat, cg, 39.500

eura, Avlaxinica

47+10 m2, 13 sprat, cg,

28.000 eura, Hotel Morava

55 m2, 1 sprat, ta, 29.000

eura, Qubi} kej

55 m2, vp, ta, 28.000 eura,

Qubi} kej

61 m2, 1 sprat, ta, 39.000

eura, Hotel Morava

58, 61 m2, 1 sprat, ta, 19.000

eura, Fabrika hartije

47 m2, 4 sprat, nov, cg,

34.000 eura, [iri centar

55 m2, 3 sprat, eg, 33.000

eura, Bate Jankovi}a

51 m2, 6 sprat, cg, lift,

36.000 eura, Hotel Morava

55 m2, 3 sprat, ta, 29.000

eura, Nemawina

60 m2, 9 sprat, lift, cg,

37.000 eura, Avlaxinica

58, 30 m2, 6 sprat, cg,

35.000 eura, Qubi} kej

52 m2, 3 sprat, cg, 38.000

eura, Gradsko {etali{te

62, 80 m2, 3 sprat, cg,

35.000 eura, Avlaxinica

83 m2, 2 sprat, ta, 55.000

eura, Strogi centar

57 m2, 5 sprat, lift, cg, sa,

37.000 eura, Avenija 2

45 m2, 2 sprat, renoviran,

29.900 eura, Nemawina

52 m2, 4 sprat, ta, 33.000

eura, Qubi} kej

56 m2, 5 sprat, cg, 2 terase,

32.000 eura, Nemawina

64 m2, 1 sprat, cg, 45.000

eura, Restoran Brvnara

57 m2, 2 sprat, cg, adapti-

ran, 41.000 eura, Qubi} kej

47 m2, vp, cg, 30.000 eura,

Qubi} kej

60 m2, 8 sprat, cg, 36.000

eura, Hotel Morava

55 m2, vp, cg, 31.000 eura,

Avenija 2

67 m2, prizemqe, ta , 52.000

eura, Strogi centar

53 m2, 3 sprat, cg, lift,

33.000 eura, Avlaxinica

52 m2, 4 sprat, ta, 33.000

eura, Qubi} kej

60 m2, 5 sprat, cg, 38.000

eura, Avlaxinica, fasadna

cigla

65 m2, 1 sprat, 700 eura/m2,

Avlaxinica

57 m2, 6 sprat, cg, lift, 2

terase, 33.600 eura, Avenija

2

DVOIPOSOBNI

STANOVI

56 m2, nov, 3 sprat, cg,

43.000 eura, Qubi}ska

54 m2, 4 sprat, cg, lift,

renoviran, 38.000 eura,

Qubi} kej

63, 38 m2, 9 sprat, cg, lift,

33.000 eura, Avlaxinica

68 m2, 1 sprat, gas, 40.000

eura, [iri centar

78 m2, 3 sprat, cg, gara`a,

podrum, 52.000 eura, [iri

centar

85 m2, 1 sprat, 700 eura/m2,

Avlaxinica

TROSOBNI STANOVI

75 m2, 1 sprat, cg, 50.000

eura , Hotel Morava

75 m2, 5 sprat, cg, 39.000

eura, Hotel Morava

76 m2, 7 sprat, cg, 45.000

eura, Avenija

68 m2, 3 sprat, cg, 600

eura/m2, Nemawina

77 m2, 7 sprat, cg, 40.000

eura, Centar

75 m2, 2 sprat, cg, 45.000

eura, Nemawina

81, 47 m2, 9 sprat, lift, cg,

53.000 eura, Hotel Morava

62 m2, 2 sprat, 54.000 eura,

Beograd

70 m2, prizemqe, cg, lift,

46.000 eura, Qubi} kej

^ETVOROSOBNI

STANOVI

77, 78 m2, 6 sprat, cg, lift,

50.000 eura, Restoran

Brvnara

128+12 m2, 2 sprat, nov, cg,

98.500 eura, Centar

KU]E

75 m2, P+1, 6 ari, 20.000

eura, Zabla}e

380 m2, P+1+PK, 25 ari,

120.000 eura, Preqina

56 m2, eg, cg ~vrsto, 3,74

ara, 33.000 eura, Ko{utwak

259, 62 m2, SU+P+1,9 ari,

13.8000 eura, Parmenac

70 m2, SU+P+PK, 2 ara,

40.000 eura, Kopaonik

160 m2, P+PK, 9,61 ar,

50.000 eura, Atenica

150 m2, 5 ari plac, 57.000

eura, Trbu{ani

100 m2, P+PK, 6 ari,

36.000 eura, Pejicina kriv-

ina uz jezero

172 m2, P+PK, 19 ari,

35.000 eura, Loznica

100 m2, PO+P+1,75 ari,

26.000 eura, Vidova

56 m2, P+1, 1,56 ari , 25.500

eura, Dacova kafana

110 m2, PO+P+PK, 34 ara,

20.000 eura, Loznica

51m2, 5,84 ari, 20.000 eura,

kod Slobode

2 ku}e P-63,76 i P-59,58

m2, 5,10 ari , 50.000 eura,

Qubi}

174 m2, SU+P+PK, 10 ari,

90.000 eura, Zlatibor

60 m2, P, 4 ara, 26.000 eura,

Suvi breg

95 m2 (P+PK), 52 m2 (P), 4

ara, 75.000 eura ,

Ko{utwak

PLACEVI

23, 32 ara, 15.000 eura,

Trnava

3 ara, 6.000 eura, Igalo

44 ara, 10.000 eura, Trnava

10, 99 ari, 5.500 eura,

Preqina

4 ara, 2.800 eura,

Pakovra}e

44 ara, 1000 eura/ar,

Trnava put ^A-KV

3-5 ari , 1300 eura/ar,

Tara- Zaovinsko jezero

1 ha, 500 eura/ar,

Prislonica

5,5 ari,temeq, projekat,

gr|.mat, 36.000 eura,

Atenica

10 ari, 30.000 eura,

Zlatibor

SEOSKA

DOMA]INSTVA

Grab, ku}a, 2 ha, 40 ari,

20.000 eura

Dowa Gorevnica, ku}a, 50

ari, 20.000 eura

Trnava, ku}a, 60 ari,

18.000 eura

Slatina, 3 ku}e, 70 ari,

30.000 eura

VIKEND KU]E

Karaula, 37 ari, 16.000

eura

Vidova, 75 ari, 26.000 eura

Ov~ar Bawa, 2 ara, 10.000

eura

Gorwa Atenica, 22 ara ,

7.500 eura

Loznica, 15 ari , 5.000 eura

Pakovra}e, 6,6 ari, 15.000

eura

Bawa Gorwa Trep~a, 4 ara,

15.000 eura

LOKALI PRODAJA

60 m2, 2 sprat, strogi cen-

tar, 800 eura/m2

IZDAVAWE-

POSLOVNI PROSTOR

60 m2, 250 eura, kod {kole

“Ratko Mitrovi}”

IZDAVAWE

- STAMBENI PROSTOR

60 m2, nename{ten , 130

eura, kod {kole “Ratko

Mitrovi}”

40 m2, name{ten, 130 eura,

kod Prehrambene {kole

60 m2, nename{ten, 150

eura, Centar

53 m2, nename{ten , 130

eura, Avenija 1

Kompletnu ponudu

Agencije "GA[O NEKRET-

NINE" mo`ete videti

na sajtu WEB NEKRET-

NINE.

AGENCIJI “GA[O

NEKRETNINE” POTREBNI

STANOVI SVIH

STRUKTURA.

STANOVI

P- 40 m2, jed-

noiposoban, 2. sprat,

lift, noviji, bez ula-

gawa, ulica Qubi}ska.

Cena dogovor

P- 29 m2, jednosoban,

CG, lift, terasa, Vinara.

Cena 24.000 eura.

P-28 m2, nova garsow-

era, Sin|eli}eva, sa

kuhiwom. Cena24.000

eura

P- 33 m2, jed-

noiposoban, nov, sa pla-

harima, CG, lift,

Alvaxinica. Cena

21.000 eura

P-35 m2, 4. sprat, TA,

sre|en, Kej. Cena 20.000

eura

P-42 m2, 2. sprat, CG,

noviji, {iri centar. Ce-

na 28.000 eura

P-43 m2, PR, CG, noviji,

{iri centar. Cena

28.000 eura

P-42.5 m2, 2. sprat, CG,

noviji, Qubi}ska. Cena

dogovor.

P-54 m2, 1. sprat, EG,

Hotel Morava. Cena

33.000 eura

P-51 m2, VP, CG, Qubi}-

ska, nov. Cena 37.500 eu-

ra

P-55 m2, 3. sprat, TA,

Nemawina. Cena 28.000

eura

P-43 m2, 4. sprat, TA,

Kej. Cena 27.000 eura

P-64 m2, 4. sprat, CG,

Svetozara Markovi}a.

Cena 43.000 eura

P-54 m2, 1. sprat, CG,

Qubi}ska , nov. Cena

50.000 eura

P-63 m2, 4. sprat, CG,

lift, gara`a, nov, cen-

tar. Cena dogovor.

P-55 m2, 4. sprat, CG,

lift, Kej. Cena 36.000

eura

P-67 m2, 1. sprat, CG,

[etali{te. Cena 70.000

eura

P-62 m2, 1. sprat, CG,

centar, nov. Cena 57.000

eura

P-89 m2, 1. sprat, CG,

lift, gara`a, nov, cen-

tar. Cena 80.000 eura sa

PDV

P-103 m2, VP, CG, nov,

luks, centar. Cena dogo-

vor.

P-130 m2, 2. sprat, CG,

nov, centar. Cena dogo-

vor.

P-80 m2, 4. sprat, CG,

Qubi} kej. Cena 46.000

eura

P-27 m2, 3. sprat, novi-

ji, garsowera, CG, centar.

Cena 22.000 eura

P-35.50 m2, 4. sprat,

lift, noviji, CG, centar.

Cena 24.000 eura

P-64 m2, 2. sprat, lift,

CG, Hotel Morava. Cena

42.000. eura

P-47 m2, lift, CG, nova

gradwa, podzemna gara`a.

Lokacija Beograd, TC

Zira.

P- 70 m2, nov, CG, lift.

Povoqno.

P- 86 m2, 2. sprat, CG,

Vinara.

P-64 m2, 1. sprat, CG,

kod Gradskog Parka

P-61 m2, 1. sprat, TA,

Amixina

P-33 m2, 2. sprat, CG,

H.Morava, jednosoban.

Cena 25.000 eura

P-89 m2, 2.sprat, nov,

~etvorosoban, lift, cen-

tar.

P-46 m2, 1. sprat, CG,

dvosoban.

P-33 m2, jednosoban,

CG, 2. sprat, kod Hotel

Morave

P-64 m2, dvoiposoban,

CG, kod Hotel Morave.

Cena 36.500 eura

P-47 m2,3. sprat, nov.

Cena 35.000 eura

KU]E

P- 180 m2, 3.20 ari

placa, novo, Qubi}. Cena

36.000 eura

P-120 m2, 3 ara placa,

novija, Dom Zdravqa. Ce-

na 65.000

P-110 m2 / lokal 55 m2

+ stan 55 m2/, Dom Zdra-

vqa. Cena dogovor.

P- 80 m2, 4.5 ari placa,

kod Gradske Bolnice. Ce-

na 36.000 eura

140 m2, 2.5 ari placa,

CG, kod O[ Milica

Pavlovi}. Cena 70.000

eura.

KU]A kod Kamenog mo-

sta, 60 m2, 10 ari placa,

ukwi`ena. Cena 28.000

eura

BEOGRAD

BEOGRAD, Slavija /De-

ligradska/ P- 90 m2, 4.

sprat, kompletno renovi-

ran. Cena dogovor.

BEOGRAD, Autokomanda,

garsowera 28 m2, nov.

Cena 1.800 e/ m2 sa

PDV.

BEOGRAD, Autokomanda,

jednoiposoban 43 m2,

nov. Cena 1.700 e/ m2 sa

PDV.

BEOGRAD, Autokomanda ,

jednoiposoban 47 m2,

nov. Cena 1.700 e/m2

AGENCIJA \OR\EVI] NEKRETNINE

^A^AK, ULICA FILIPA

FILIPOVI]A 2

/KOD GLAVNE PO[TE/

TEL. 032/ 224-590,

063/ 7350-260,

063/ 1275-630

PRODAJEM stan u Beogradu 40m2

, drugi sprat, CG, Dediwe

(izme|u Belog dvora i VMA cena 55.000 eura)

060/434-2-190

PETAK 27. SEPTEMBAR 2013. GODINE 27OGLASI

060/34-33-290

064/137-41-37

064/146-87-31

064/146-87-31

^A^AK

Bra}e Gli{i}a 13/8

Tel: 032/34-33-29

AGENCIJA

ZA NEKRETNINE

NAPOLEON

GARSOWERE

P-23 m2, 4. sprat, H. Morava, 15.000

eura

P-18 m2, 5. sprat, Nemawina, 16.500

eura

P-29 m2, 3. sprat, Avenija 2, 22.000

eura

P-26 m2, 6. sprat, Merkator, 19.000

eura

P-26 m2, 3.sprat, Kej, 17.500 eura

P-17 m2, prizemqe, Balkanska, 9.500

eura

P-19 m2, 13. sprat, Kneza Milo{a,

17.000 eura

P-27 m2, 2.sprat, centar, 20.000 eura

JEDNOSOBNI

P-30 m2, 3. sprat, Vinara, 24.000 eura

P-35 m2, 4. sprat, Kej, 18.000 eura

P-38 m2, 3. sprat, H. Morava, 23.000

eura

P-34 m2, 1. sprat, centar, 23.200 eura

P-42 m2, 4. sprat, Med.{kola, 22.000

eura

P-44 m2, 2. sprat, Med. {kola, 30.000

eura

P-40 m2, 2. sprat, Qubi}ska, 33.000

eura

DVOSOBNI

P-54 m2, 5. sprat, Avlaxinica, 35.000

eura

P-49 m2, 2. sprat, Svetog Save, 28.850

eura

P-45 m2, 3. sprat, Nemawina, 31.000

eura

P-57 m2, 5.sprat, Nemawina, 29.000

eura

P-57 m2, prizemqe, Avenija 2, 31.000

eura

P-47 m2, 3. sprat, Merkator, 35.000

eura

P-53 m2, 2. sprat, Nemawina, 32.000

eura

P-42 m2, 5. sprat, Avlaxinica, 27.000

eura

P-53 m2, 1. sprat, H. Morava 31.000

eura

P-63 m2, 3. sprat, Avlaxinica, 40.000

eura

P-60 m2, 1. sprat, Obili}eva, 40.000

eura

P-65 m2, 1. sprat, H. Morava, 35.000

eura

TROSOBNI

P-55 m2, 13. sprat, Kej, 26.000 eura

P-66 m2, 7. sprat, H. Morava, 34.000

eura

P-66 m2, 2. sprat, H. Morava, 35.000

eura

P-65 m2, 2. sprat, centar, 45.000 eura

P-70 m2, 2. sprat, Kej, 43.000 eura

P-71 m2, 3. sprat, nov, Obili}eva, 780

eura + PDV

P-78 m2, 1. sprat, H. Morava, 66.000

eura

P-67 m2, 4. sprat, Avlaxinica, nov,

44.000 eura

P-67 m2, 1.sprat, centar, 40.000 eura

P-76 m2, 3.sprat, Balkanska, 43.000

eura

P-76 m2, 5. sprat, Autoprevoz, 37.000

eura

P-81 m2, 1.sprat, Kneza Vase Popovi}a,

51.000 eura

P-120 m2, 6. sprat, Sv. Markovi}a,

61.000 eura

P-138 m2, Solunska, plac 2.5 a, 70.000

eura

P-340 m2, Matijine livade, plac 4 a,

60.000 eura

P-230 m2, Matijine livade, plac 4 a,

78.000 eura

P-125 m2, centar, plac 4.5 a, 120.000

eura

P-100 m2, kru`ni put, plac 10 a, 39.000

eura

P-105 m2, D. Trep~a, plac 6 a, 12.000

eura

P-80+120 m2, Balkanska, plac 5 a,

40.+50.000 eura

P-90 m2, Atenica, plac 10 ari, 50.000

eura

P-80 m2, Bolnica, plac 4.22 a, 37.000

eura

P-60 m2, Avenija 1, plac 3 a, 30.000 eura

P-60 m2, Matijine livade, plac 6 a,

25.000 eura

P-65 m2, D. Mi{ovi}, plac 5 a, 36.000

eura

P-81 m2, 7.jula, plac 5 a, 41.000 eura

P-80 m2, Suvi Breg, plac 3 a, 36.000 eura

P-104 m2, Trnavska, plac 5 a, 82.000

eura

P-100 m2, Bazeni, plac 2.2 a, 45.000 eura

STANOVI

KU]E

STAN P-33 m2, 1. sprat, Gvo`|ar, nov . Cena 19.500 eura. HITNO!

STANOVI:

P=19 m2, Nemawina,

6.sprat, lift, CG, cena: 17

500 eura

P=23 m2, nova, ulica

Svetozara Markovi},

prizemqe

P=24 m2, Avenija 1, u

zgradama od fasadne cigle,

CG

P=34 m2 sa CG u Nemawinoj

ulici, cena: 20 500 eura

P=30 m2, novija gradwa,

grejawe na gas, 2. Sprat,

[iri centar, cena: 21 000

eura

P=34 m2, u blizini

Nemawine, 2.sprat, cena: 17

000 eura

P=26 m2 sa stvarima,

Qubi} kej, 3.sprat, cena: 18

500 eura

P=30 m2, novija gradwa,

Topli~ka ulica, cena: 23 000

eura

P=36 m2, Avenija 1, CG,

prizemqe, cena: 22 500 eura

P=45 m2, Nemawina ulica,

4.sprat, CG, cena: 26 500

eura

P=43 m2, u blizini

Nemawine ulice, cena: 26

000 eura

P=42 m2, Qubi} kej,

4.sprat, cena: 28 000 eura

P=43 m2 + 9 m2, [iri

centar, lift, 6.sprat, CG,

cena: 31 000 eura

P=38 m2, Alvaxinica,

4.sprat, sa stvarima,novija

gradwa, povoqno.

P=32 m2, 6.sprat,

Svetozara Markovi}a, cena:

20 000 eura (sa stvarima)

P=45 m2, Avenija 1,

prizemqe, CG, cena: 29 000

eura

P=48 m2, Obili}eva-nov,

prizemqe, cena: 800 eura/m2

+ PDV

P=48 m2, Obili}eva-nov,

3.sprat, cena: 800 eura/m2 +

PDV

P=52 m2, Avenija 1, 5.sprat,

lift, CG, cena: 38 000 eura

P=55 m2, Qubi} kej,

1.sprat, cena: 31 000 eura

P=58 m2, Centar, 2 lifta,

CG, cena: 31 000 eura

P=62,8 m2, Alvaxinica,

1.sprat, CG, cena: 31 000

eura

P=55 m2, u blizini

Nemawine ulice, 3.sprat,

cena: 31 000 eura

P=54 m2, Qubi} kej, u

zgradama od fasadne cigle,

4.sprat, CG, cena: 35 000

eura

P=59 m2 sa stvarima,

Industrijski prolaz, 1.sprat,

cena: 22 000 eura

P=60 m2, Alvaxinica,

2.sprat, novija gradwa, cena:

40 000 eura

P=58 m2, Qubi} kej,

5.sprat, 2 lifta, CG, cena: 34

000 eura

P=55 m2, Bate Jankovi}a,

3.sprat, cena: 36 000 eura

P=58 m2, Avenija 2, lift,

CG, cena: 36 000 eura

P=55 m2, Qubi} kej u

zgradama od fasadne cigle,

renoviran, 1.sprat, CG

P=52 m2, Alvaxinica,

3.sprat, nov, cena: 30 000

eura

P=57 m2, nov, Qubi}ska

ulica, 3.sprat

P=63 m2, Centar-ulica

Gospodar Jovanova, 2.sprat,

cena: 50 000 eura

P=68 m2, Nemawina,

3.sprat, CG, cena: 41 000

eura

P=81 m2, [iri centar,

1.sprat, CG, cena: 50 000

eura

P=74,35 m2, Avenija 2,

1.sprat, CG, cena: 650

eura/m2

P=85 m2, Svetozara

Markovi}, 3.sprat, novija

gradwa, CG

P=76 m2, Balkanska ulica,

CG, 3.sprat, cena: 47 000

eura

P=73 m2, nov, [iri centar,

nov, 2.sprat, cena: 42 000

eura

P-78 m2 Stari Autoprevoz,

renoviran, CG, 1. sprat. Cena

50.000 eura

P-26 m2 u ulici Vojvode Ste-

pe , 1. sprat, EG. Cena 21.000

eura

P-64 m2, Stari Autoprevoz,

visoko prizemqe. Cena

39.000 eura

P-36 m2 sa CG, u blizini

Hotel Morave, 3. sprat.

P-44 m2, Nemawina ulica, 4.

sprat, CG, cena 26.500 eura

P-61 m2, centar, Amixina

ulica, 1. sprat.

P-55 m2, Avenija 2,

prizemqe, CG,. Cena 31.000

eura

P- 69 m2 kod Medicinske

{kole, 3. sprat. Cena 35.000

eura

P-63 m2 kod [kole F.

Filipovi}, 3. sprat. Cena

28.000 eura

P-27 m2 u centru grada.

P-41 m2 na Qubi} Keju.

P-60 m2, Alvaxinica, fa-

sadna cigla, CG, lift, inter-

fon. Cena 38.000 eura

032/222-552

064/158-93-63

064/673-2-969

^a~ak, Vojvode Stepe 46

senzalcacak@beotel.net

KU]E:

P=55 m2, Balkanska ulica, cena: 26 000

eura

2 prizemne ku}e na 6 ari placa na

Alvaxinici, cena: 56 000 eura

Seosko doma}instvo u Trnavi sa 60 ari

zemqe, cena: 20 000 eura

P=80+6,5 ari placa, Atenica-do

glavnog puta, cena: 45 000 eura

2 ku}e u odli~nom stawu na 5,10 ari

placa, u blizini Dacove kafane, cena: 48

000 eura

P+Pk-190 m2 + 3 ara placa,

Alvaxinica, cena: 67 000 eura

Ku}a 101 m2 i 2 ara placa u Qubi}u.

Povoqno.

Ku}a P- 200 m2 na 6.5 ari placa u

blizini Slobodinog igrali{ta.

P-300 m2 + pomo}ni objekti sa 11 ari

placa, udaqena 4 km od centra. Povoqno

P-107 m2 sa 6 ari placa, nova ku}a,

udaqena 10 km od centra. Cena 33.000

eura

PRODAJEM parcelu od 30

ari , na putu za Gu~u. Ima voda

i struja. Tel. 032/ 366-163

PRODAJEM plac od 25 ari.

Tel. 064/ 471-7-483

PRODAJEM plac od 23,32 ara

u Trnavi, dostupna sva infra-

struktura, cena 15.000 eura.

Tel. 063/ 691-761, 032/ 342-190

PRODAJEM plac od 15 ari u

Miokovcima, sa objektom od 10

m2, ima struja i voda. Cena

1.700 eura. Tel. 063/ 843-0-214

IZDAJEM plac od 15 ari u

Parmencu, sa objektom od 80

m2. Tel. 064/ 250-7-493

PRODAJEM plac 10, 99 ari u

Preqini, dostupna sva infra-

struktura, cena 5.500 eura. Tel.

063/ 691-761, 032/ 342-190

PRODAJEM plac od 10 ari

ili 5 ari, voda, brvnara, kod

kamenog mosta u Trbu{anima.

Tel. 060/ 754-5-011

PRODAJEM plac od 10 ari na

Zlatiboru, dostupna sva in-

frastruktura, dozvoqena grad-

wa objekta od 1000 m2. Cena

30.000 eura. Tel. 063/ 691-761,

032/ 342-190

PRODAJEM plac od 8 ari,

Zlatibor - Vodice. Tel. 063/

745-0-760

PRODAJEM plac na Topalo-

vom Brdu, od 5 ari uz asfalt,

ima struja i voda. Tel. 064/

335-1-637

PRODAJEM plac od 5.5 ari, u

Qubi}u. Tel. 061/ 111-6-439

PRODAJEM plac od 5,5 ari u

Atenici, sa temeqom od 100 m2

i gra|. materijalom (6000 blo-

kova, armatura), sa gra|evin-

skom dozvolom i projektom,

36000 eura. Tel. 063/ 691-761

PRODAJEM plac od 5 ari, u

^a~ku, kod Trnavske reke. Tel.

060/ 600-3-323

PRODAJEM plac od 5 ari kod

Trnavske reke. Tel. 060/ 543-2-

706

PRODAJEM plac od 4 ara, na

Suvom Bregu. Tel. 032/ 554-9-

204

PRODAJEM 4 ara placa sa

vikendicom na jezeru u Kni}u.

Tel. 064/ 545-8-989

PRODAJEM placeve u Trbu-

{anima, od 4 ara i 30 ari. Tel.

061/ 110-5-134

PRODAJEM plac u Indu-

strijskoj zoni, iza “Dominga”.

Tel. 069/ 248-5-195

PRODAJEM placeve. Tel. 064/

118-8-485

RAZNO

PRODAJEM mesing u {ipka-

ma fi 12, 7. kg. Mo`e zamena za

cerova drva. Tel. 032/ 353-016,

063/ 749-4-846

PRODAJEM be`i~ni telefon

Panasonic. Cena 10 E. Mo`e za-

mena za cerova drva.Tel. 032/

353-016, 063/ 749-4-846

PRODAJEM malo kori{}en

TV aparat. Povoqno. Tel. 062/

199-1-015

PRODAJEM “Gorewe” friz sa

komorom. Tel. 032/ 343-594

PRODAJEM stre~ foliju, 5 kg

/ 900 din. Tel. 032/ 382-518,

061/ 111-6-439

PRODAJEM {iva}u ma{inu

“Nikoleta”, sa dodacima za

vez. Tel. 064/ 134-1-239

PRODAJEM belu pamu~nu

kvalitetnu ~ipku, {irine 5

cm. Tel. 032/ 371-685

PRODAJEM prenosive dvori-

{ne su{ilice za ve{. Tel. 032/

374-125, 064/ 294-2-141

PRODAJEM novu `ensku kr-

znenu {ubaru. Tel. 032/ 371-685

PRODAJEM inventar za ka-

fi}. Tel. 060/ 063-8-122

PRODAJEM telefon Nokia

CG. Cena 65 eura. Tel. 032/

353-016, 063/ 749-4-846

PRODAJEM dva nova drvena

sobna prozora sa ukrasnim

lajsnama. Cena 10.000 dinara.

Tel. 065/ 216-1-345

PRODAJEM polovna prozor-

ska krila i plotove vrata, ra-

znih dimenzija. Tel. 032/ 334-

346, 065/ 333-4-346

PRODAJEM drvene prozore i

vrata sa duplim krilima i

aluminijumskim roletnama.

Tel. 032/ 334-218, 064/ 201-8-845

PRODAJEM polovne drvene

prozore sa roletnama i polov-

na vrata, vi{e dimenzija. Tel.

060/ 550-0-525

PRODAJEM gara`u od 15.5 m2

u zgradi, ulica Mila Ivkovi-

}a 4. Tel. 063/ 844-2-791

PRODAJEM {poret na drva

Alfa, malo kori{}en. Tel.

064/ 164-3-319

PRODAJEM pe} “Kraqicu”.

Tel. 064/ 134-1-239

PRODAJEM elektri~ni {po-

ret. Tel. 063/ 844-2-791

PRODAJEM ma{inu za ve{.

Tel. 063/ 844-2-791

PRODAJEM dve ve{ ma{ine.

Tel. 064/ 164-3-319

PRODAJEM ma{inu za {ive-

we marke “Singer”. Tel. 064/

164-3-319

PRODAJEM ma{inu za {ive-

we “Bagat - Danica”. Tel. 060/

418-3-333

PRODAJEM ma{inu za sudo-

ve. Tel. 063/ 844-2-791

PRODAJEM ve}i fri`ider.

Tel. 064/ 164-3-319

PRODAJEM fri`ider marke

“Obodin”. Tel. 032/ 343-594

PRODAJEM kolica za bli-

zance. Tel. 064/ 136-3-087

PRODAJEM razne bicikle.

Mo`e zamena za cerova drva.

Tel. 032/ 353-016, 063/ 749-4-846

PRODAJEM muzi~ku liniju

Philips 60 E. Mo`e zamena za

cerova drva. Tel. 032/ 353-016,

063/ 749-4-846

PRODAJEM polovnu stolari-

ju sa duplim krilima i alumi-

nijumskim roletnama. Tel. 064/

201-8-845

PRODAJEM drvene ukrasne

oklagija garni{ne od 4 m, no-

ve, povoqno. Tel. 032/ 371-685

PRODAJEM me{alicu, diza-

licu i gra|evinski elektro or-

man. Tel. 064/ 230-4-202

28 PETAK 27. SEPTEMBAR 2013. GODINEOGLASI

Prodajem seosko doma}instvo u Bawici kod ^a~ka (4 hektara, u

jednoj celini, zasadi {qive i jabuka, smr~a i borovina, {uma i

obradivo zemqi{te).

Telefon za informacije: 064/985-98-03

PRODAJEM pe} na ~vrsto

gorivo Buderus 4000 kcal/h,

70/55/40 m3. Cena 10.000 dina-

ra. Tel. 060/ 481-2-144

PRODAJEM kotlove na ~vr-

sto gorivo, ekonomik, kvali-

tet i u{teda ogreva. Li~na

izrada. Tel. 065/ 590-0-651,

032/ 391-964

PRODAJEM kotao nema~ki,

ja~ina 40 kilovata. Cena 450

eura. Tel. 032/ 353-016, 063/

749-4-846

PRODAJEM kompresor “Pr-

va petoletka” Trstenik sa bo-

com od 120 litara. Tel. 063/

118-3-333

PRODAJEM kotao {poret za

eta`no grejawe Gorewe MIV

K[16. Cena 30.000 dinara.

Tel. 060/ 481-2-144

PRODAJEM kompresor

Atlas - Kopko, boca 260 lita-

ra. Tel. 060/ 418-3-333

PRODAJEM fotequ za masa-

`u, pru`a veliki broj kombi-

nacija masa`a, kontrola pre-

ko daqinskog. Pogodna sa

welnes i fitnes centre, kao i

salone lepote. Tel. 064/ 945-6-

205

PRODAJEM frizerske maka-

ze za prore|ivawe kose, marke

Solinger, nema~ke. Povoqno.

Tel. 062/ 856-0-561

PRODAJEM polovan bra~ni

krevet sa jogi du{ecima. Tel.

063/ 844-2-791

PRODAJEM regal. Tel. 032/

353-071

PRODAJEM dva polovna ka-

u~a. Tel. 032/ 343-594

PRODAJEM drvenu ukrasnu

vitrinu sa staklenim vrtima

i fiokom, o~uvana. Povoqno.

Tel. 032/ 371-685

PRODAJEM drvene police

raznih veli~ina i tezgu za tr-

gova~ke radwe. Povoqno. Tel.

032/ 371-685

PRODAJEM drva za ogrev,

cerovina i grabovina. Tel.

061/ 291-6-355

PRODAJEM motornu teste-

ru Stil 041. Ura|ena gene-

ralna. Cena 185 eura. Mo`e

zamena za laptop. Tel. 032/

353-016, 063/ 749-4-846

PRODAJEM biciklu sa 21

brzinom Skot. Cena 150 E.

Mo`e zamena za cerova drva.

Tel. 032/ 353-016, 063/ 749-4-

846

PRODAJEM `ensku biciklu

Herkules 28 i italijansku ~e-

tvorotaktnu benzinsku kosa-

~icu. Tel. 060/ 550-0-525

PRODAJEM razne delove za

Opel Kadet Kocku. Mo`e zame-

na za cerova drva. Tel. 032/

353-016, 063/ 749-4-846

PRODAJEM neonke za kvar-

covawe lica i tela 80-100 W,

cena 9 e komad. Tel. 032/ 353-

016, 063/ 749-4-846

PRODAJEM 500 zna~ki iz

stare Jugoslavije. Cena 90 e.

Mo`e zamena za cerova drva.

Tel. 032/ 353-016, 063/ 749-4-

846

PRODAJEM suva vo}na drva.

Tel. 032/ 556-1-495

PRODAJEM vretenaste tuje.

Tel. 064/ 453-9-912

PRODAJEM tuje. Tel. 064/

126-8-507

PRODAJEM telefon Nokia

61/01, cena 3.000 dinara. Tel.

032/ 353-016, 063/ 749-4-846

PRODAJEM gra|u od smreke,

odli~no za krovne konstruk-

cije. Tel. 032/ 5561-495

PRODAJEM postoqe za sun-

cobran. Tel. 064/ 294-2-141,

032/ 374-125

PRODAJEM `i~ano staklo 9

E/ m. Tel. 032/ 353-016, 063/

749-4-846

PRODAJEM satelitski ta-

wir sa motorom i pozicione-

rom. Cena 90 E. Tel. 032/ 353-

016, 063/ 749-4-846

PRODAJEM prikolicu za

putni~ki auto. Tel. 062/ 755-

020

PRODAJEM “ U” profil od

3 i 5 metara. Tel. 063/ 118-3-

333

PRODAJEM bansek. 060/ 010-

2-096

PRODAJEM prskalicu za vo-

}e. Tel. 060/ 018-0-410

PRODAJEM krompir za is-

hranu sviwa. Tel. 032/ 543-3-

215

PRODAJEM oko 3.5 tona

kru{aka viqamovki za raki-

ju, mogu} prevoz. Tel. 060/

481-2-144

PRODAJEM korpu za vagu, za

merewe stoke. Tel. 032/ 556-1-

495

PRODAJEM o~uvan regal.

Cena po dogovoru. Tel. 064/

455-9-243

PRODAJEM trpezariju od

punog drveta. Tel. 060/ 346-3-

990

PRODAJEM dva kau~a i dve

foteqe. Tel. 064/164-3-319

PRODAJEM dve kante bitu-

mena. Tel. 032/ 374-125

PRODAJEM IMT 558 sa

ugra|enim servo upravqa~em

i dobo{ ko~nicama. Cena

4.000 eura. Tel. 060/ 481-2-144

PRODAJEM traktorsku pri-

kolicu . Tel. 065/ 207-4-383

PRODAJEM traktorsku kor-

pu, nova. Cena 150 eura. Tel.

066/ 910-9-889, 069/ 970-5-061

PRODAJEM dvobrazni plug

Lemind Leskovac, o~uvan,

perfektan. Cena 300 eura.

Tel. 060/ 481-2-144

PRODAJEM `enke nema~kog

ov~ara. Rezervacije na tel.

064/ 229-9-816, 060/ 554-6-825

AUTOMOBILI

- PRODAJA

PRODAJEM Volkswagen Lu-

po 1.0 benzin, pre{ao 97.000

km, 2003. godi{te. Cena 2.450

eura. Tel. 064/ 240-2-699

PRODAJEM Opel Kadet Suzu

1.3, 89-go godi{te. Registro-

vana do juna 2014. godine. Tel.

060/ 036-7-820

PRODAJEM Ford Eskort 92.

godi{te, dobar, gara`iran,

vlasnik 5. godina, plin, regi-

strovan godinu dana. Tel. 064/

183-7-109

PRODAJEM Zastavu 101 Ska-

la 55, 2004. godi{te, sa ugra-

|enim plinom. Tel. 060/ 349-8-

490

PRODAJEM Opel Combro 1.7

dizel, pre{ao 160.000 km,

2003. godi{te. Kupqen nov

kod nas. Cena 1. 999 eura.Tel.

064/ 240-2-699

PRODAJEM Renault Lagunu ,

2003. godi{te, 1.9. DCI kara-

van, u dobrom stawu, mo`e za-

mena. Tel. 060/ 418-3-333

PRODAJEM kamion Iveco

Dajs, nosivosti 5 tona, u od-

li~nom stawu. Tel. 064/ 230-4-

202

USLUGE

USLUGE ~uvawa Va{eg dete-

ta. Tel. 062/ 211-827

USLUGE ~i{}ewa poslovnog

i stambenog prostora, izuzet-

no kvalitetno i povoqno.

Tel. 062/ 856-0-561

USLUGE cepawa i strugawa

drva. Povoqno. Tel. 064/ 444-

3-163

USLUGE popravke le|nih

bakarnih prskalica, brenta-

~a, plasti~nih prskalica, mu-

{tika, prekida~a i dizni.

Tel. 064/ 120-6-572

USLUGE zavarivawa gusa i

aluminijuma. Tel. 066/ 910-9-

889

USLUGE ure|ivawa zelenih

povr{ina. Tel. 063/ 313-390

USLUGE ko{ewa i ra{~i-

{}avawa svih vrsta zaraslih

i zapu{tenih travnatih povr-

{ina. Tel. 065/ 458-6-162

USLUGE dostavqawa uvek

sve`e doma}e piletine na

ku}nu adresu. Tel. 062/ 145-3-

575, 064/ 569-9-920

IZRADA kotlovskih indu-

strijskih oxaka , i ostali

bravarski radovi. Tel. 066/

910-9-889

IZRADA traktorskih korpi

po `eqi. Tel. 066/ 910-9-889

IZRADA ma{inskih cement-

nih ko{uqica, izvo|ewe gip-

sanih radova, postavqawe

zvu~ne, termo i hidroizola-

cije. Izvo|ewe svih beton-

skih radova. Tel. 064/ 615-2-

763

NAJPOVOQNIJE kwigo-

vodstvene usluge. Tel. 064/

196-4-705

OZBIQNA `ena, sa isku-

stvom vaspita~a nudi uslugu

~uvawa dece. Tel. 064/ 102-2-

759

POMA@EM Va{oj deci

pred{kolskog i {kolskog uz-

rasta, ni`ih razreda u savla-

davawu gradiva, u~iteq. Tel.

064/ 255-1-520, 032/ 332-664

RAD SA decom pred{kolskog

i {kolskog uzrasta do 4. raz-

reda, dipl. u~iteq. Tel. 064/

0777-900

DAJEM nov~ane pozajmice sa

ili bez zaloga, uz sudsku ove-

ru ugovora. Tel. 062/ 144-2-818

ZAPOSLEWE

POTREBNI gra|evinski

majstori, svih struktura sa

iskustvom, za rad u Rusiji.

Sve obezbe|eno. Tel. 064/ 566-

6-191

POTREBNI gra|evinski

majstori, vi{e profila, za

rad u Austriji. Tel. 062/ 146-

5-949

POTREBNI ugostiteqski

radnici, za rad u srpskom re-

storanu u Austriji. Tel. 062/

146-5-949

POTREBAN stomatolog sa

radnim iskustvom za rad u

stomatolo{koj ordinaciji.

Tel. 063/ 843-4-149

PRODAJEM

BALIRANO SENO I SLAMU

Telefon

za informacije:

032/385 - 950

Na osnovu ~lana 27. i 30. Statuta Doma kulture ^a~ak ("Sl. list op{tine ^a~ak",

br. 8/2006 i "Sl. list grada ^a~ka", br.5/2011 i br. 26/2012), a u skladu sa ~lanovima

35. i 36. Zakona o kulturi ("Sl. glasnik RS", br.72/2009) i Odluke o raspisivawu

konkursa za imenovawe direktora Doma kulture ^a~ak br.788 od 17. 09. 2013. godine,

Upravni odbor Doma kulture ^a~ak, raspisuje

JAVNI KONKURS

ZA IMENOVAWE DIREKTORA DOMA KULTURE ^A^AK

NA MANDATNI PERIOD OD ^ETIRI GODINE

1.) Uslovi koje kandidat za direktora mora da ispuwava:

Za direktora mo`e biti imenovano lice koje, pored op{tih uslova propisanih

zakonom, ispuwava i slede}e uslove:

-da ima visoko obrazovawe ste~eno na studijama drugog stepena (master akademske

studije, specijalisti~ke akademske studije, specijalisti~ke strukovne studije), u

obrazovno-nau~nom poqu Dru{tveno-humanisti~kih nauka, odnosno na osnovnim

studijama dru{tvenog smera u trajawu od najmawe ~etiri godine,

- da ima tri godine radnog iskustva u struci,

- da poseduje organizatorske sposobnosti.

2.) Dokazi koji se prila`u prilikom prijave na javni konkurs:

Prilikom prijave na konkurs kandidati podnose:

- predlog programa i razvoja Ustanove, za mandatni period od ~etiri godine,

- kra}u biografiju koja treba da sadr`i elemente koji dokazuju stru~nost, rezul-

tate prethodnog rada odnosno organizatorske sposobnosti,

- original ili overenu fotokopiju diplome ili uverewa o ste~enoj stru~noj spre-

mi,

- dokaz o radnom iskustvu-overenu fotokopiju radne kwi`ice ili drugu potvrdu

o radnom iskustvu u struci,

- izvod iz mati~ne kwige ro|enih (original ili overena fotokopija).

3.) Rok i na~in podno{ewa prijave

Konkurs je otvoren 15 dana od dana objavqivawa.

Prijava na konkurs, sa dokazima, podnosi se preporu~enom po{iqkom ili li~no

na adresu: Dom kulture ^a~ak, Trg ustanka, br. 2 - 6, 32 000 ^a~ak.

Neblagovremene i nepotpune prijave na javni konkurs ne}e se razmatrati.

4.) Podaci o izbornom postupku

Upravni odbor Doma kulture ^a~ak }e u roku od 30 dana od dana zavr{etka javnog

konkursa izvr{iti izbor kandidata i predlog za imenovawe direktora dostaviti

osniva~u-Skup{tini grada ^a~ka.

PETAK 27. SEPTEMBAR 2013. GODINE 29

marketing 032/342-276

SPORT

Uorganizaciji Kowi~kog

kluba “Milenko Nik-

{i}”, sutra }e na hipodromu

u Preqini, u 14 ~asova, biti

odr`ane tradicionalne ko-

wi~ke trke. Na programu su

dve kvalifikacione i ~eti-

ri takmi~arske trke.

Za kvalifikacionu kasa~ku

trku za grla od dve godine

upisani su Little Lady i Dou-

ble Trouble, a za kvalifika-

cionu kasa~ku trku za grla

od tri godine i starija upi-

sana je Lara Speed. Za Kasa~-

ku trku za grla koja su zara-

dila do 300 evra upisana su

grla: Dolce Gabbana, Wici

Crown, Cath Me If You Can,

Malina M. S, Money Money,

Fantony, Amazing love, Malta

P. S. i Dunjica S. G. Za kasa~-

ku trku za grla koja su zara-

dila od 301 do 1.000 evra

upisana su grla: Edvard ML,

Anamarija, Fran~eska Roka,

Ragi Cocks, Big Ledy i Ermi-

nia. Za kasa~ku trku za grla

koja su zaradila od 1.001 do

3.000 evra upisana su grla:

Meridijan, Harriet, Gama

Crown, Glorija Lobel i Frisby.

Za kasa~ku trku za grla koja

su zaradila 3.000 evra i vi-

{e upisana su grla: Faraon

Stone, Enjoy, Margaret, Favo-

nia, Bulvag, Lilietta Di Re i

Vincenti.

Organizatori kowi~kih tr-

ka pozivaju sve qubiteqe ko-

wi~kog i drugih sportova da

do|u na hipodrom i provedu

jedno lepo sportsko popod-

ne.

Kowi~ki klub “Milenko

Nik{i}”, na hipodromu u

Preqini, organizuje i [ko-

lu jahawa. Upis je u toku, a

mo`ete se opredeliti za pro-

gram za decu, grupne posete,

vo`wu kasa~a ili terensko

jahawe. Svi zainteresovani

vi{e informacija mogu do-

biti pozivom na brojeve te-

lefona: 032/38-10-61, 063/42-

72-62 i 061/29-54-457. N. R.

Povodom sve~a-

nog otvarawa

s u v e n i r n i c e

Udru`ewa “Pu-

tokaz”, pro{le subote je

^a~ak posetio Vlade Di-

vac, na{ proslavqeni ko-

{arka{, predsednik Olim-

pijskog komiteta Srbije i

osniva~ Fondacije “Ana i

Vlade Divac”. Tom prili-

kom, Vlade Divac je “iza-

{ao u susret” novinarima

i nekoliko minuta pozve-

tio i sportu.

Na pitawe novinara ima

li iznena|ewa na Evrop-

skom prvenstvu u ko{arci

u Sloveniji, Divac je kazao

da ih ima mnogo:

- Crna Gora je podbacila

prili~no, mi smo podbaci-

li u prethodne dve utakmi-

ce, ali su se na{i momci

iskupili protiv Italije i

time smo ostvarili ciq

koji je bio primaran pre

odlaska na Evropsko pr-

venstvo, a to je plasman na

Svetsko prvenstvo. Nisam

razo~arn igrom na{ih

igra~a, to je realan domet.

Igrali su dobro i nijanse

su odlu~ivale, tako da su uz

malo sre}e mogli da budu i

u poziciji da se bore za me-

daqe.

Komentari{u}i doma}u

ko{arku i klubove koji se

suo~avaju sa sve ve}im pro-

blemima, Divac je izjavio

da wega mnogo vi{e brinu

ko{arka{ki klubovi u

unutra{wosti, nego “Par-

tizan” ili “Zvezda”:

- Klubovi kao {to su “Bo-

rac” u ^a~ku, odnosno ^a-

~ak, Kraqevo, U`ice, bile

su sredine u kojima je na{a

ko{arka imala veliki

stub, oslonac i podr{ku.

To se danas polako gasi, a

to ne vaqa.

Prema mi{qewu Vlada

Divca, Olimpijski komi-

tet funkcioni{e dobro.

- Imamo Zimske olimpij-

ske igre za par meseci u

So~iju. Nismo neka velesi-

la u zimskim sportovima,

ali imamo par predstavni-

ka koji }e dostojno pred-

stavqati na{u zemqu.

Sponzorski pul raste sva-

kodnevno, a me|u wima su i

uspe{ne ~a~anske firme.

Ju~e smo imali koktel za-

hvalnosti za sve na{e

sponzore koji su `eleli da

pomognu na{ vrhunski

sport. Zahvaquju}i wima

na{i sportisti ima}e

mnogo boqe uslove da se

pripreme, kao i wihove ko-

lege iz zapadnih zemaqa.

Ako ula`emo u na{e spor-

tiste, onda mo`emo i o~e-

kivati rezultate.

SUTRA NA HIPODROMU U PREQINI

KOWI^KE TRKE

AKO ULA@EMO U SPORTISTE,

MO@EMO O^EKIVATI REZULTATE

Dvadesetpetogodi{weg

Miroslava Tomi}evi}a

i wegovog tri godine mla|eg

brata \or|a, koji su bili u

rukometnoj reprezentaciji

Srbije koja je ovoga leta na

Olimpijskim igrama gluvih

u Sofiji osvojila srebrnu

medaqu (zlato je pripalo

ekipi Hrvatske, a bronzana

medaqa Nemcima) u sredu je

primio gradona~elnik Voji-

slav Ili} sa saradnicima.

- Drugo mesto u konkuren-

ciji 107 zemaqa iz raznih

delova sveta je veliki uspeh

i ^a~ak se ponosi ovim mom-

cima - kazao je Ili}, podse-

tiv{i da bra}a Tomi}evi}

imaju pravo na nov~anu na-

gradu koju Grad dodequje

mladim sportistima za iz-

vanredne rezultate na dr-

`avnim, evropskih i svet-

skim takmi~ewima.

Grad ^a~ak je, istakao je

Ili}, u proteklom periodu

izgradio veliki broj fi-

skulturnih sala, a finansij-

ska ulagawa u sport bi}e na-

stavqena, jer je veoma va`no

da se deca “sa ulice vrate u

sportske hale i na sportske

terene”.

Pomo}nik gradona~elni-

ka Aleksandar Da~i} kazao

je da je sport veoma va`an za

osobe sa invaliditetom, jer

im poma`e da se socijalizuju

i iska`u svoje sposobnosti.

^estitke Tomi}evi}ima, ali

i ~a~anskoj organizaciji ko-

ja okupqa gluve osobe upu-

tio je i Nemawa Trnavac,

~lan Gradskog ve}a zadu`en

za sport.

- Organizacija gluvih je

najreprezentativnije udru-

`ewe osoba sa invalidite-

tom u gradu. Sa lokalnom

upravom odli~no sara|uje, a

sredstva koja dobija tro{i

veoma racionalno - nagla-

sio je Trnavac.

Prenose}i predstavnici-

ma Grada poruke ~lanstva,

sekretar Organizacije glu-

vih Qiqana Bubawa je iska-

zala zadovoqstvo {to je ovaj

susret uprili~en u Nedeqi

gluvih koja se od 23. do 28.

septembra obele`ava u ~ita-

vom svetu.

- Gluvi `ele da se ukqu~e

u dru{tveni `ivot, poka`u

da su ravnopravni sa osta-

lim qudima i pomere grani-

ce u razmi{qawu onih koji

imaju predrasude kada je re~

o osobama sa invaliditetom

- kazala je Bubawa.

Bra}a Tomi}evi} su

predlo`ili da Grad bude po-

kroviteq prijateqskog su-

sreta izme|u ~a~anskih i ru-

kometa{a iz Nema~ke i Tur-

ske, a ovu ideju su predstav-

nici lokalne uprave veliko-

du{no podr`ali.

Miroslav i \or|e se ru-

kometom bave od malih nogu,

a qubav prema wemu razvio

im je otac Ivan, koji se i

sam bavio ovim sportom,

u~estvovao na takmi~ewima

u zemqi i inostranstvu i

vra}ao se sa medaqama.

Oba roditeqa mladih ru-

kometa{a su gluva lica, ali

svi u porodici Tomi}evi}

su radno aktivni i dobro

funkcioni{u kao zajednica.

Miroslav i \or|e su zapo-

sleni u “Uniprometu”, do-

bro su se sna{li na radnom

mestu i u`ivaju poverewe

poslodavca i kolega.

E. V.

U ME\UNARODNOJ NEDEQI GLUVIH

GRADONA^ELNIK

PRIMIO BRA]U

TOMI]EVI]

VLADE DIVAC, PREDSEDNIK OLIMPIJSKOG KOMITETA SRBIJE

30 PETAK 27. SEPTEMBAR 2013. GODINE

BICILKIJADA 2013

FS^ POMO] FUDBALSKOG SAVEZA ^A^KA

KK „SLOBODA“

SPORT

Pro{log vikenda,

neformalna orga-

nizacija “Forca”

iz Po`ege bila je

organizator “Biciklijade

2013”, u okviru programa

“Mladi su zakon”, koji fi-

nansira Ministarstvo

omladine i sporta. Partne-

ri “Forci” bili su KC

“Lift” i Biciklisti~ki

klub Borac.

Ovogodi{wa Biciklijada,

sa mar{rutom ^a~ak – Ko-

{tuni}i, odr`ana je pro{le

subote, 22. septembra i to

ba{ na Svetski dan bez auto-

mobila. Bio je to odli~an

na~in da se zaboravi na dim

iz auspuha i na dva, umesto

na ~etiri to~ka, u`iva u mi-

risu prirode. Skup bici-

klista bio je na Gradskom

trgu. Iako vreme na po~etku

nije obe}avalo, u`ivawe u

prirodi i biciklizmu, ipak

nije pokvarila ki{a. Saku-

pilo se oko 150 qubiteqa

biciklizma, razli~itih sta-

rosnih dobi, razli~ito

opremqeni, ali svi raspolo-

`eni i spremni da pre|u pe-

desetak kilometara na svom

dvoto~ka{u. Nisu samo ^a-

~ani bili u~esnici ove vo-

`we. Do{li su rekreativci

iz Kraqeva, Gorweg Mila-

novca, Po`ege… Tri dame su

na svojim biciklama uredno

pre{le put do Ko{tuni}a i

natrag, a zatim se ku}i u Po-

`egu vratile vozom. Jedan od

u~esnika bio je i gospodin u

{ezdesetim godinama na

prili~no istro{enom bici-

klu, ali kako ka`e “wegovom

qubimcu”, sa kojim je, na iz-

nena|ewe mnogih, uredno

stigao do ciqa, kao i svi

ostali. Mnogi nisu mogli

lako da pre|u blage ili

o{tre uspone, ali zato je ru-

ka saputnika bila tu da po-

mogne i pogura ih. Zapravo,

mla|i ~lanovi BK “Borac”

pratili su u~esnike vo`we i

svima koji “zapnu” na usponu

pomagali, guraju}i ih.

Deca, `ene, devojke, momci,

ali i oni preko {ezdeset,

posle oko dva sta vo`we sti-

gli su u Ko{tuni}e. Tamo ih

je do~ekalo osve`ewe, kao i

poligon spretnosti na kome

su biciklisti ve`bali svoja

znawa i dobro se zabavili.

Sa vetrom u le|a, povratak

iz Ko{tuni}a bio je lak{i,

ali i br`i. Oko 150 bici-

kla{a stigli su za oko sat i

po vremena do ^a~ka, na pra-

vi na~in promovisav{i

zdrave stilove `ivota, {to

je i bio jedan od ciqeva “Bi-

ciklijade”. Uz obe}awe da }e

se videti i na slede}oj “Bi-

ciklijadi”, odjezdili su na

svojim dvoto~ka{ima svako

u svom pravcu, puni energije

i sa osmehom.

I. M.

Pro{le nedeqe u hali

„Zorka“ u [apcu,

odr`an je turnir u karateu

„^ivijada open“ u organi-

zaciji {aba~kog karate

kluba „Viner ~ivi“. Na

turniru je u~estvovalo 20

klubova sa oko 300 takmi-

~ara.

Karatisti „Slobode“ su

ponovo imali zapa`en na-

stup pred Svetsko prven-

stvo, koje }e se slede}eg me-

seca odr`ati u Novom Sa-

du u okviru [otokan kara-

te saveza Srbije.

Zlatne medaqe u borbama u

pionirskoj konkurenciji

osvojili su Milica Polu-

`i} i Andrej Gruji~i}, dok

je Danijel Stojanovi} bio

drugi. U kategoriji nada

Vladimir Savi} je bio pr-

vi, kao i junior Marko Ra-

ji~i}, kome je pored zlat-

nog odli~ja pripao i pehar

za najboqeg takmi~ara u

mu{koj konkurenciji.

Bronzanu medaqu za „Slo-

bodu“ je osvojila i Jovana

[ibali} u katama, u kon-

kurenicji pionirki.

Dvadesetogodi{wi ^a~anin Nikola

Vujovi} pobednik je Red Bull King of

the Rock turnira u basketu 1 na 1 i pred-

stavqa}e Srbiju na svetskom finalu tog

presti`nog takmi~ewa koje }e se igrati u

ozlogla{enom zatvoru Alkatraz, u subotu

28. septembra.

Po~etkom septembra Nikola je sa jo{ 63

basketa{a iz cele Srbije u~estvovao na

nacionalnom finalu Red Bull King or the

Rock turnira, na terenima KK Crvena zve-

zda na Kalemegdanu. Rezultatom 14:12 sla-

vio je pobedu u finalu i tako obezbedio

put u Alkatraz, gde }e se takmi~iti sa naj-

boqim basketa{ima iz 28 zemaqa.

Povodom 30 godina od bratimqewa

Fudbalskog kluba Orlovac iz

Mr~ajevaca i FK BSK iz Bijelog

Brda kod Osijeka, u Mr~ajevcima je neda-

vo organizovan prigodan susret rukovod-

stva dva kluba, ~elnika op{tine Erdut

(kojoj pripada Bijelo Brdo), grada ^a~ka

i predsednika dve mesne zajednice, lova~-

kih udru`ewa i kulturno-umetni~kih

dru{tava iz ova dva bratska mesta. Dele-

gaciju Bijelog Brda ~inili su Jugoslav

Vesi}i Slobodan Naran~i}, na~elnik i

zamenik na~elnika op{tine Erdut, Rado-

slav Mari}, predsednik Mesnog odbora

Bijelog Brda, Sredoje Kova~evi}, pred-

sednik Lova~kog udru`ewa, Momir Pan-

telinac, predsednik sekcije veterana

BSk-a, Slobodan Ne{i} i Tihomir Seku-

ri{, predstavnici Kulturno-umetni~kog

dru{tva “Jovan Jovanovi} Zmaj, Jovo Mi-

laki} i Mile Karaica, raniji predsedni-

ci mesnog odbora.

Gosti iz Bijelog Brda su posle srda~-

nog do~eka u Mr~ajevcima, posetili Ov-

~arsko-kablarsku klisuru i neke od mana-

stira. Usledila je vo`wa jezerom u orga-

nizaciji Turisti~ke organizacije ^a~ak.

Uve~e u kafani “Du{anov konak” organi-

zovana je sve~ana ve~era na kojoj je pred-

sednik Saveta MZ Mr~ajevci Vladimir

Da~ovi} pozdravio drage goste i doma}i-

ne govore}i o po~etnoj inicijativi i {i-

rewu bratimqewa ova dva kluba i drugih

subjekata. Zatim je jedan od potpisnika

poveqe o bratimqewu Miodrag Milo{e-

vi} ]opo nadahnuto i emotivno podsetio

na inicijativu i sam ~in potpisivawa

poveqe o bratimqewu dva kluba koju su te

1983. godine u Mr~ajevcima potpisali

Milan Bori} i Miodrag Milo{evi}, ta-

da{wi predsednici kluba.

Fudbalski klubovi su zapo~eli sarad-

wu koja se pro{irila na sve druge subjek-

te, najpre na lova~ka udru`ewa, kultur-

no-umetni~ka dru{tva, sekcije `ena, da

bi se na kraju zbratimile i dve mesne za-

jednice. Bratska saradwa je bila iskrena

i potpuna, a pravu potvrdu je imala za

vreme ratnih dejstava u Hrvatskoj, kada je

kod pobratima u Mr~ajevcima uto~i{te

na{lo vi{e od 200 me{tana Bijelog Brda,

mahom starih, dece, `ena.

Za doprinos u razvijawu bratskih od-

nosa, Savet MZ Mr~ajevci doneo je odlu-

ku o dodeli plaketa zaslu`nim pojedin-

cima i organizacijama koje su ovom pri-

likom uru~ene. Plakete su dobili: Mio-

drag Milo{evi} ]opo, Miodrag Vu~i-

ni} Piper, Rade Stojanovi}, Milorad

Jev|ovi}, Bole Luki}, Mara Petrovi},

Vladimir Da~ovi}, FK Orlovac, Lova~-

ko udru`ewe “Radi{a Po{ti}”, KUD

“Radi{a Po{ti}” sekcija `ena i post-

humno Dimitrije Diko Kova~evi}, Dimi-

trije Dikula Pavlovi}, Petar Da~ovi},

Tihomir Ti}o Jovanovi} i @ivota Qu-

bi~i} Pi{ta.

Bratsko dru`ewe je nastavqeno do ka-

sno u no} uz pesmu Ra{e Pavlovi}a i har-

moniku Novice Negovanovi}a. Evocirane

su uspomene na sve koji su proteklih godi-

na ugradili sebe u razvijawe i o~uvawe

bratskih odnosa. Krenula je i poneka suza

kao `al za onima koji vi{e nisu `ivi.

Gosti iz Bijelog Brda su za ovu priliku

izdali i svima podelili jednu ilustrova-

nu bro{uru posve}enu tridesetogodi-

{wici bratskih odnosa, a ve} je zakazana

uzvratna poseta delegacije Mr~ajevaca za

5. oktobar, kada }e sli~nu sve~anost orga-

nizovati Bijelo Brdo.

Bole Luki}

Jo{ jedan vid pomo}i

stigao je fudbalskim

klubovima od FSG^. O

svom tro{ku Savez ure|uje

fudbalske terene, ko{ewe

i vaqawe, ne bi li pomo-

gao klubovima da lak{e

sprovode svoje aktivnosti

i smawe tro{kove. Me|u

prvima ure|en je stadion

FK Jedinstvo u Gorwoj Go-

revnici.

- Ove akcije su sjajan potez

Fudbalskog saveza ^a~ka i

velika pomo} klubovima.

Kako se ve}ina problema

ne bi svela na “kukawe” za

novim stadionima, Savez

je preuzeo zna~ajne mere da

re{ava mawe, ali realno

re{ive probleme. Vaqawe

terena, ko{ewe, {tucne,

lopte... i lako je na~initi

korak napred - ka`u nadle-

`ni u FK Jedinstvo Gorwa

Gorevnica.

Fudbalski savez ^a~ka

i stru~na strukovna

organizacija sudija orga-

nizuju {kolu za sudije.

Besplatna {kola za sudije

po~iwe da radi 1. oktobra.

Prijave i detaqnije in-

formacije na telefon

032/373-055 ili u Prosto-

rijama gradskog Fudbal-

skog saveza u Bulevaru

oslobo|ewa 37.

SUSRET DOKAZANIH

POBRATIMA

[KOLA

ZA SUDIJE

URE\IVAWE TERENA

MARKO RAJI^I] „POKORIO“

I [ABAC

IZLO@BA PASA

Unedequ 6. oktobra na

fudbalskom terenu po-

red hotela “Livade” u Pre-

qini, bi}e odr`ana 22. na-

cionalna izlo`ba pasa

svih rasa ^A^ ^a~ak 2013.

Kao i predhodnih godina

o~ekuje se veliki broj iz-

laga~a i qubiteqa pasa.

PROGRAM IZLO@BE:

7,00-9,30 Uvo|ewe pasa

9,30 Otvarawe izlo`be

10,00-14,00 Ocewivawe pasa

14,00 Dodela nagrada

SUTRA IGRA U ALKATRAZU

^A^ANIN NIKOLA VUJOVI] KRAQ ULI^NOG BASKETA U SRBIJI

MLADI SU ZAKON

PETAK 27. SEPTEMBAR 2013. GODINE

FK BORAC

31SPORT

Fudbaleri Borca

su pred oko 700

gledalaca, u

okviru 6. kola Prve lige

Srbije, zabele`ili veoma

vrednu pobedu, savladav{i

Be`aniju sa 1:0. Gol vredan

tri boda postigao je rezer-

vista Radan [uwevari},

samo minut po{to je kro-

~io na teren.

Beogra|ani su se i ovog

puta pokazali kao veoma

neugodan rival i pretrpe-

li su prvi poraz u ovoj se-

zoni. Prvi su zapretili

gosti preko ]etkovi}a u 5.

minutu, ali nije do{lo do

promene rezultata. U 12.

minutu uzvra}aju fudbale-

ri Borca, a u prilici je

bio Milanko Ra{kovi}. U

17.minutu ponovo veoma

agilni ]etkovi} ulazi u

priliku, ali i ne dovodi

goste u vo|stvo. Samo mi-

nut kasnije priliku na

drugoj strani propu{ta Je-

remi}. Isti igra~ propu-

{ta priliku i u 20. minu-

tu.

U nastavku utakmice bi-

lo je tako|e dosta uzbu|ewa

na terenu. Oba trenera po-

se`u za izmenama. U 61 .mi-

nutu {ef stru~nog {taba

Borca Dejan Vuki}evi} vr-

{i dvostruku izmenu. Iz

igre izlaze Milojevi} i

Nikoli}, a na teren ulaze

Ne{ovi} i [uwevari}.

Napada~ Borca Radan [u-

wevari} u svom prvom kon-

taktu sa loptom izrasta

me~ vinera. Samo minut

po{to je u{ao u igru sjajno

reaguje na centar{ut Ra-

{kovi}a i lopta odseda u

levom dowem uglu gola Pu-

leti}a. Prvenac [uweva-

ri}a u crveno belom dresu

za 1:0. Do kraja utakmice

Borac stvara prilike, ali

ih i propu{ta. U {ansama

su bili Ne{ovi} i dva pu-

ta Ra{kovi}, ali ostaje

1:0.

- Mislim da smo str-

pqivo gradili potpuno za-

slu`enu pobedu. Znali smo

da je Be`anija rival koji

zaslu`uje respekt, ali smo

isto tako bili potpuno

svesni da moramo biti str-

pqivi. Upravo to strpqe-

we zajedno sa disciplinom

su dali rezultat u 62. minu-

tu, iako smo i pre i posle

toga propustili prilike

za jo{ ubedqiviji trijumf.

Zadovoqan smo odnosom

igra~a i veoma je bitno da

smo se vratili na pobedo-

nosni kurs, zadr`av{i me-

sto u vrhu tabele - rekao je

po zavr{etku utakmice

trener Borca Dejan Vuki-

}evi}.

Borac je trenutno tre}i

na tabeli, a u okviru 7. ko-

la, u subotu 28. septembra u

15,30 ~asova, gostuje ekipi

Timoka.

Pro{log vikenda odi-

grano je 4. kolo Grad-

ske fudbalske lige ^a~ka.

Me~ koji je privukao najve-

}u pa`wu qubiteqa fud-

bala odigran je u Mojsiwu,

gde je u krajne neizvesnoj

utakmici Parmenac izbo-

rio pobedu nad Moravom

rezultatom 4:3, ~ime je za-

dr`ao prvo mesto na tabe-

li. Ubedqivu pobedu na go-

stovawu izborili su fud-

baleri Keja koji su na po-

pularnim Zovama savlada-

li Strelac 3:0. U me~u iz-

me|u Budu}nosti i Vujna

do{lo je do podele bodova

2:2, tako|e bez pobednika

zavr{ena je i utakmica u

Vujetincima gde su Plani-

nac i Preme}a remizirali

1:1. Identi~nim rezulta-

tom zavr{en je i me~ izme-

|u Lugova i Rakove. Fudba-

~eri ^a~ka 94 su zabele`i-

li pobedu nad Poletom iz

Gori~ana 3:1.

Unedequ su odigrani

me~evi 6. kola Lige

moravi~kog okruga. Pobe-

dom nad Jedinstvom iz

Gorwe Gorevnice, posle 6.

kola jedino Rudar iz Bre-

snice ima maksimalan u~i-

nak. U derbiju kola Spar-

tak i Mladost iz Preqine

odigrali su bez golova, a

identi~an rezultat bio je u

duelu Slatine i Mladosti

iz Atenice. Napredak je na

svom terenu savladao Mo-

ravu iz Katrge sa 3:1, Dowa

Vrbava bila je boqa od

Prijevora, dok je Ov~ar sa

4:1 savladao Backovac Ju-

najted. Do prve pobede sti-

gli su Miokovci na gosto-

vawu u Zabla}u, dok je dan

ranije Jedinstvo bilo ube-

dqivo u Kowevi}ima pro-

tiv Goru{ice.

1. Parmenac 12

2. Kej 8

3. Rakova 7

4. Vujan 7

5. Lugovi 5

6. Planinac 4

7. Polet (G) 4

8. ^a~ak 94 4

9. Preme}a 4

10. Morava 3

11. Strelac 3

12. Zadrugar 2

13. Budu}nost 2

Subota i nedeqa

u 15:30 ~asova:

Rakova - Planinac

Kej - Lugovi

Parmenac - Zadrugar

Polet-Morava

Vujan - ^a~ak 94

Preme}a - Budu}nost

Strelac slobodan

TABELAPAROVI 5. KOLA

GRADSKA LIGA

PARMENAC

I DAQE PRVI

OKRU@NA LIGA

PAROVI 7. KOLA

TABELA

[esto kolo

Sloboda – @elezni~ar 1:3

Seqak – Polet 0:2

Sedmo kolo, nedeqa

Pol et – Kru{ik, 11 ~asova

Partizan – Sloboda, 15,30 ~asova

3. Polet 12

16. Sloboda 2

[esto kolo

Draga~evo – Orlovac 0:0

Polet – Takovo 2:2

Sedmo kolo

Takovo – Metalac (nedeqa, 15,30)

Rudar – Polet (subota, 15,30)

Orlovac – Arsenal (nedeqa, 15,30)

Sloboda – Draga~evo (nedeqa, 15,30)

4. Polet 12

8. Takovo 9

12. Orlovac 5

14. Draga~evo 2

ZONA MORAVA

SRPSKA LIGA ZAPADOKRU@NA LIGA

TA

BEL

ATA

BEL

A

28. i 29 septembar, 15,30

Morava – Slatina (N)

Miokovci – Napredak (N)

Backovac Jun. – Omladinac (S)

Jedinstvo GG – Ov~ar (N)

Prijevor – Rudar (N)

Goru{ica – Dowa Vrbava (N)

Mladost P – Jedinstvo K (N)

Mladost A – Spartak (N)

1. Rudar 18

2. Mladost P 16

3. Ov~ar 13

4. Spartak 13

5. Napredak 12

6. Jedinstvo (K) 10

7. Dowa Vrbava 10

8. Slatina 10

9. Mladost (A) 9

10. Morava 7

11. Backovac Junajted 5

12. Jedinstvo GG 4

13. Prijevor 3

14. Goru{ica 3

15. Miokovci 1

16. Omladinac 0

Rezultati 6. kola

Slatina – Mladost Aten. 0:0

Spartak – Mlad. Preq. 0:0

Jedinstvo Kowev. - Goru{ica 4:0

Dowa Vrbava - Prijevor 1:0

Rudar - Jedinstvo GG 2:1

Ov~ar - Backovac Junajted 4:1

Omladinac - Miokovci 1:2

Napredak - Morava 3:1

BEZ GOLOVA U DERBIJU,

RUDAR USAMQEN NA VRHU

Pritekli vikend nije bio preterano uspe{an za

mla|e kategorije Borca. Omladinci su na Alvaxini-

ci osvojili bod u duelu sa OFK Beogradom i to go-

lom u nadoknadi vremena. Utakmica je zavr{ena re-

zultatom 1:1. Kadeti i pioniri su se praznih xepova

vratili sa gostovawa. Kadeti su pora`eni u suboti-

ci od Spartaka sa 3:0, dok su pioniri pretrpeli po-

raz u U`icu od Slobode, rezultatom 2:0.

PORAZI KADETA I PIONIRA,

OMLADINCIMA BOD

BORAC: Petri}, Borani-

ja{evi}, @ivkovi},

Radanovi}, Babi}, Jo-

vi~i}, Jovan~i}, Ni-

koli} ([uwevari}),

Milojevi} (Ne{o-

vi}), Jeremi} (Spirovski)

i Ra{kovi}.

BE@ANIJA: Puleti},

Mitru{i} (Mul}an),

Matovi} (Miqkovi}),

Bo`ovi}, Blagojevi},

Putin~anin, S. @iv-

kovi}, Prodanovi},

Radulovi}, Stanov~i} i

]etkovi}

Glavni sudija Novica An|elovski (Pan~evo), pomo}-

nici Matija Olajo{ Na| (Subotica) i Du{an Cvjeti}a-

nin (Sombor).

Strelac: [uwevari} za Borac u 62.minutu.

@uti kartoni: Milojevi}, @ivkovi},

Boranija{evi} (Borac) i Blagojevi} (Be`anija).

Crveni karton: Miqkovi} (Be`anija) u 75.minutu.

1:0

[UWEVARI] DO POBEDE

Na odigranoj utakmici {esnaestine

finala fudbalskog Kupa Srbije Borac je

ostvario pobedu na doma}em terenu

Borac - Rad

2 : 1Nikoli} 71, Masla} 82. - Pavlovi} 38.

32 PETAK 27. SEPTEMBAR 2013. GODINEOGLASI

P-20 m2, ul. Nemawina , 6.

sprat, CG, klima, renoviran.

Cena 17.000 eura

P-25 m2, Alvaxinica, 1.

sprat, TA. Cena 18.000 eura

P-26 m2, Qubi} Kej, 3.

sprat TA, name{ten. Cena

16.000 eura

P-26 m2, nova, centar, 3.

sprat, terasa, CG, lift.

Cena 23.000 eura sa PDV-

om

P-26 m2, Vojni odsek, 1.

sprat, EG, terasa. Cena

21.000 eura

P-29 m2, nova, Avenija 2,

3. sprat, CG, terasa, lift.

Cena 22.000 eura

P-30 m2, centar, 1. sprat,

CG, terasa. Cena 25.000

eura

P-33 m2, centar, sa spav.

sobom, 4. sprat CG, ostaje

deo name{taja. Cena 28.000

eura

P-34 m2, centar, 1. sprat,

CG, pogodan za poslovni

prostor. Cena 24.000 eura

P-38 m2, Avenija 1,

prizemqe, CG, terasa, zgra-

da od fasadne cigle. Cena

23.000 eura

P-38 m2, Qubi} kej, VP,

CG, terasa, zgrada od

fasadne cigle. Cena 24.000

eura

P-38 m2, nov, centar, 1.

sprat, sa spav. sobom, CG,

terasa. Cena 36.000 eura

sa PDV-om

P-40 m2, centar, 4. sprat,

CG, sa spav. sobom, pogled

na {etali{te, name{ten,

renoviran. Cena 36.000

eura

P-40 m2, nov, kod Med.

{kole, 4. sprat, lift, CG,

terasa, gara`a. Cena

31.000 eura

P-44 m2, Hotel Morava, 4.

sprat, CG, terasa. Cena

25.000 eura

P-46 m2, Hotel Morava, 5.

sprat, CG. Cena 28.000 eura

P-46 m2, nov, Obili}eva,

pogodan za poslovni pros-

tor. Cena 35.000 eura

P-45 m2, noviji, Nemawina,

3. sprat, lift, CG, terasa.

Cena 35.000 eura

P-45 m2, Nemawina, 2.

sprat, CG, komplet renovi-

ran. Cena 30.000 eura

P-46 m2, Avenija 1, VP, CG,

terasa, zgrada od fasadne

cigle. Cena 28.000 eura

P-48 m2, centar, 4. sprat,

CG, terasa. Cena 33.000

eura

P-48 m2, Alvaxinica, 4.

sprat, CG, terasa, lift.

Cena 32.000 eura

P-45 m2 + 13 m2,

Nemawina, dupleks, 5.

sprat, lift, CG. Cena

30.000 eura

P-49 m2, Avenija 2, 4.

sprat, lift, CG, zgrada od

fasadne cigle, name{ten.

Cena 32.000 eura

P-49 m2, Kej, zgrada od

fasadne cigle, CG, podrum.

Cena 30.000 eura

P-50 m2, Hotel Morava, 1.

sprat, TA. Cena 26.000 eura

P-52 m2, Qubi} kej, 3.

sprat, TA, terasa. Cena

28.000 eura

P-52 m2, Qubi} kej, 2.

sprat, sa dve spav. sobe, TA,

terasa. Cena 32.000 eura

P-52 m2, Qubi} kej, noviji,

sa dve spav. sobe, CG, lift,

terasa. Cena 28.000 eura

P-52 m2, nov, Alvaxinica,

3. sprat, EG, terasa, sa dve

spav. sobe. Cena 28.000

eura

P-54 m2, centar, kod

Dezerta, 1. sprat, CG,

terasa, pogodan za poslovni

prostor. Cena 38.000 eura

P- 57 m2, Avenija 2, VP,

CG, terasa, zgrada od

fasadne cigle. Cena 31.000

eura

P-58 m2, Qubi} kej, 6.

sprat, lift, CG, terasa,

pogled na Moravu. Cena

35.000 eura

P-58 m2, Hotel Morava,

prvi sprat, CG, terasa, lift.

Cena 31.000 eura

P-60 m2, kod Medicinske

{kole, 1. sprat, TA, terasa.

Cena 36.000 eura

P-62 m2, noviji,

Obili}eva, CG, terasa.

Cena 40.000 eura

P-66 m2, centar, 1. sprat,

CG, terasa, pogodan za

poslovni prostor. Cena

50.000 eura

P-66 m2, Hotel Morava, 1.

sprat, trosoban, CG, terasa,

lift. Cena 40.000 eura

P-68 m2, centar, u zgradi

kod [ipada, 2. sprat, TA,

terasa. Cena 40.000 eura

P-68 m2, 1. sprat, gas,

pogodan za poslovni pros-

tor.Cena 40.000 eura

P-69 m2, centar, blizu

Po{te, gas, terasa, 1. sprat,

gara`a. Cena 46.000 eura

P-70 m2, Qubi} kej, 3.

sprat, sa tri spav. sobe, CG,

lift, terasa, zgrada od

fasadne cigle. Cena 45.000

eura

P-72 m2, nov, centar, 1.

sprat, CG, terasa. Cena

70.000 eura sa PDV-om

P-72 m2, nov, Avenija 2, 2.

sprat, sa tri spav. sobe, CG,

terasa, lift. Cena 58.000

eura

P-73 m2, Obili}eva, 1.

sprat, CG, terasa, u

odli~nom stawu. Cena

58.000 eura

P-73 m2 + 6 m2 terasa,

Alvaxinica, 1. sprat, CG,

terasa, zgrada od fasadne

cigle. Cena 60.000 eura

P-74 m2, Alvaxinica, 1.

sprat, CG, terasa, lift,

zgrada od fasadne cigle.

Cena 50.000 eura

P-75 m2, Avenija 2, 4.

sprat, dupleks, CG, terasa,

zgrada od fasadne cigle.

Cena 38.000 eura

P-75 m2, Hotel Morava, 1.

sprat, CG, terasa. Cena

47.000 eura

P-75 m2, nov, kod fakulte-

ta, 3. sprat, CG, terasa.

Cena 60.000 eura

P-76 m2, Hotel Morava, 5.

sprat, CG, terasa, odmah

useqiv. Cena 40.000 eura

P-76 m2, Balkanska, 2.

sprat, CG, dve terase. Cena

45.000 eura

P-78 m2, Vinara, 6. sprat,

lift, CG, dve terase. Cena

50.000 eura

P-80 m2, Qubi} kej, 4.

sprat, CG, terasa, ukwi`en.

Cena 45.000 eura

P-90 m2, Hotel Morava,

CG, lift, terasa, gara`a.

Cena 50.000 eura

P-92 m2, nov, Kej, dupleks,

5. sprat, sa 5. spav. soba,

CG, lift. Cena 55.000 eura

sa PDV-om

P-95 m2, kod Medicinske

{kole, 1. sprat, dupleks, CG,

terasa. Cena 80.000 eura

K U ] E

P-60 m2 ( P+1), plac 10

ari, Pakovra}e, brvnara,

dva bunara, ulaz sa

asfaltnog puta, plastenik,

vo}wak, fontana. Cena

20.000 eura

P-70 m2, plac 4.13 ari,

kod Proletera. Cena 45.000

eura

P-70 m2 + 60 m2, plac 5

ari, Alvaxinica. Cena

50.000 eura

P-80 m2+45 m2, plac 5

ari, centar, blizu KMN-a.

Cena dogovor

P-90 m2, plac 10 ari,

Trbu{ani, kod kamenog

mosta. Cena 28.000 eura

P-92 m2, plac 5 ari, {kola

Ratko Mitrovi}. Cena

48.000 eura

P-98 m2, plac 2 ara , kod

Bor~eve hale ili zamena za

stan. Cena 45.000 eura

Seosko doma}instvo, sa

7 ha zemqe u komadu,

pomo}ne prostorije. Cena

25.000 eura

P-105 m2 ( P+1 ), plac 2

a, Amixina. Cena 50.000

eura

P-120 m2, plac 4.20 ara,

blizu fakulteta. Cena

dogovor

P-250 m2, sa dva lokala u

prizemqu, plac 8 ari na

bedemu. Cena 70.000 eura

LOKALI

Rakova, 135 m2 sa magaci-

nom, kod Doma. Cena 10.000

eura

Viqu{a, 170 m2 sa maga-

cinom, plac 10 ari. Cena

7.000 eura

P-16 m2, centar, iza

Galije. Cena 3000 e/ m2 (

dogovor )

P-18 m2, Qubi} kej. Cena

18.000 eura

P-35 m2, centar, blizu

pijace. Cena 60.000 eura

P-49 m2, Alvaxinica. Cena

38.000 eura

P-72 m2, S. Markovi}a.

Cena 80.000 eura. Mogu}a

podela na dva lokala od po

36 m2 sa mokrim ~vorom

P-105 m2, dupleks, kod

Hotel Morave. Cena 60.000

eura

PLACEVI

P-80 ari, Kowevi}i, ulaz

sa glavnog puta. Cena 800

e/ar

P-40 ari, kod Bolnice.

Cena 1000 e / ar

HITNO! PRODAJEM DVOSOBAN RENOVI-

RAN STAN KOD [KOLE MILICA

PAVLOVI],2. SPRAT. POVOQNO. CENA

30.000 E

www.stannekretnine.rs

P-22.5 m2, PR, CG,

S.Save. Cena 18.500 eura

P- 26 m2, 3.sprat, TA, Kej

. Cena 18.500 eura

P-28 m2, 5.sprat, CG.

Cena 18.500 eura

P-35 m2, PR, TA,

H.Morava. Cena 23.000

eura

P- 36 m2, PR, CG,

Qubi}ska. Cena 29.000

eura

P-37 m2, PR, CG, Kej.

Cena 24.000 eura

P-42 m2, PR, CG,

Solunska. Cena 34.000

eura

P-43+6 m2, 6.sprat, CG,

{iri centar. Cena 31.000

eura

P-51 m2, 2. sprat, TA,

B.Jankovi}. Cena 31.000

eura

P- 44 m2, 2. sprat, TA,

Kej. Cena 30.000 eura

P-46 m2, PR, TA,

B.Jankovi}a. Cena 30.000

eura

P-46 m2, 1. sprat, CG,

M.Nik{i}a. Cena 36.000

eura

P-46 m2, PR, CG, Avenija

1. Cena 29.000 eura

P-47 m2, 1. sprat, TA,

Kej, Pri{tinska. Cena

31.000 eura

P-47.5 m2, 5. sprat, CG,

Nemawina. Cena 28.000

eura

P-50.5 m2, 3. sprat, CG,

H.Morava. Cena 38.000

eura

P-53 m2, 3. sprat, TA,

B.Jankovi}. Cena 33.000

eura

P-53m2, 3. sprat, CG, Kej.

Cena 40.000 eura

P-54 m2, 2. sprat, TA,

Nemawina. Cena 36.000

eura

P- 54 m2, 1. sprat, CG,

Qubi}ska, nov. Cena

50.000 eura

P-56 m2, PR, CG, Avenija

2. Cena 36.000 eura

P-56 m2, 5. sprat, CG,

Nemawina. Cena 35.000

eura

P- 56 m2, 4. sprat, CG,

Centar. Cena 32.000 eura

P-57 m2, 4. sprat, CG,

Kej. Cena 36.000 eura

P-57 m2, 1. sprat, CG,

Kej. Cena 41.000 eura

P-58 m2, 6. sprat, CG,

K.Milo{a. Cena 37.000

eura

P-58 m2, 2. sprat, CG,

H.Morava. Cena 42.000

eura

P-58 m2, 9. sprat, CG,

Kej. Cena 38.000 eura

P-60 m2, 3. sprat, TA,

S.Save. Cena 42.000 eura

P-64 m2, 1. sprat, CG,

S.Save. Cena 42.000 eura

P- 64 m2, 2. sprat, CG,

Alvaxinica. Cena 41.000

eura

P-66.5 m2, 7. sprat, CG,

Nemawina. Cena 41.000

eura

P-67 m2, 3. sprat, CG,

Balkanska. Cena 38.000

eura

P-68 m2, PR, TA,

Balkanska. Cena 29.000

eura

P-70 m2, 2. sprat, CG,

Kej. Cena 45.000 eura

P- 71 m2, 5. sprat, CG,

Vinara. Cena 51.000 eura

P-73 m2, 1. sprat, CG,

Alvaxinica. Cena 58.000

eura

P-74 m2, 5. sprat, CG,

Kalu}erice. Cena 44.000

eura

P-76 m2, 2.sprat, CG,

Centar. Cena 51.000 eura

P-76.5 m2, PR, CG, Cara

Lazara, nov. Cena 62.000

eura

P-78 m2, 6. sprat,

K.V.Popovi}a. Cena

53.000 eura

P-80 m2, 1. sprat, CG,

Kej. Cena 53.000 eura

P-81 m2, 9. sprat, CG,

S.Save. Cena 56.000 eura

P-86 m2, 3. sprat, CG,

Vinara. Cena 66.000 eura

P-100 m2, 1. sprat,

Nemawina/ dupleks. Cena

87.000 eura

P- 52 m2, Qubi}ska, 3.

sprat, CG. Cena 39.000

E.

P- 55 m2, Kej, 2. sprat,

CG. Cena 32.000 E

P- 68 m2, Bawalu~ka, 4.

sprat, CG. Cena 44.000

E.

P- 48 m2, Avenija 1, VP.

Cena 29.000 E.

P- 58 m2, Kej, 2. sprat,

CG. Cena 34.000 E

P- 77 m2, u`i centar,

CG. Cena 42.500 E.

P-42 m2, Kej, 4.sprat,

CG. Cena 26.000 E

P-38 m2, Nemawina, 3.

sprat. Cena 22.000 E

P-54 m2, Kej, CG. Cena

31.000 E

P-58 m2, Qubi}ska, CG.

Cena 37.000 E

P-77 m2, centar, 4.

sprat, CG, renoviran. Ce-

na 42.500 E

SSTTAANNOOVVII

AGENCIJA

SSIIGGMMAANEKRETNINE

^a~ak, Bra}e Gli{i} 9

Tel: 032/348-927, tel/fah: 032/228-457

Mob: 060/348-9270

e-mail: sigmanet@eunet.rs

P-40 m2, sa 17.ari placa,

G.Atenica. Cena 10.500

eura

P-35+13 m2, 1. ar zemqe,

V.Stepe. Cena 30.000 eura

P-70 m2 sa 6.3 ara placa,

Atenica. Cena 34.000 eura

P-60+45 m2 sa 4. ara

placa, S.Park. Cena

35.000 eura

P-67 m2 sa 3. ara placa,

V.Stepe. Cena 36.000 eura

P-142 m2 sa 3.6 ari,

\.Milovanovi}. Cena

65.000 eura

P-137 m2 sa 1.5. ari

placa, Obili}eva. Cena

67.000 eura

P-120+40 m2 sa 3 ara

placa, Ko{utwak. Cena

67.000 eura

P-100 m2 sa 2. ara placa,

centar. Cena 72.000 eura

P-180 m2 sa 2.5 ari

placa, {iri centar. Cena

72.000 eura

P-166 m2 sa 2.5 ara

placa, [iri centar. Cena

82.000 eura

P- 67 m2 sa 4.75 ari

placa, centar. Cena 83.000

eura

P-120+65+100 sa 3.8.

ari placa, Zelengorska.

Cena 90.000 eura

P-125+ 23 m2 sa 2.6 ari

placa, centar. Cena

125.000 eura

P-164 m2 sa 4.6. ari

placa, centar. Cena

140.000 eura

P- 63 m2 sa 4.7 ari

placa, Atenica. Cena

37.000 eura

P-64 m2 + 35 m2 sa 7

ari placa, Suvi Breg. Cena

33.000 eura

P- 240 m2 sa 4 ara placa,

Gorwa Trep~a. Cena 40.000

eura

P-54 m2 + 32 m2 + 30

m2 sa 6.ari placa,

Trbu{ani. Cena 37.000

eura

KKUU]]EE

^ITUQE

POSLEDWI POZDRAV

dragom ocu

MIHAILU ^UTOVI]U

^UTU1940 - 2013

Dana 25. septembra 2013. godine u 73-oj godini

`ivota iznenada je preminuo na{ dragi i voqeni

MIHAILO ^UTOVI]

^UTOro|en 1940. godine

POSLEDWI POZDRAV

dragom

od kolektiva

Rudnici "[umadija" - ^a~ak

^UTU

Dana 4. oktobra 2013. navr{ava se

[EST MESECI od smrti moje

drage majke

Uvek }e nam ostati u se}awu tvoja

qubav, plemenitost i dobrota.

S qubavqu tvoj:

sin BELI sa porodicom.

16385

SVETLANE KOVA^EVI]

[ESTOMESE^NI POMEN

Navr{ava se {est meseci od smrti

moje voqene majke

Ni vreme koje je pro{lo, ni ono koje

dolazi ne}e izbrisati se}awe na tebe.

Nema tih re~i koje mogu da opi{u

tugu i bol za tobom.

Tvoja: }erka MARIJA sa porodicom.

SVETLANE KOVA^EVI]

PETAK 27. SEPTEMBAR 2013. GODINE 33

U subotu, 28. septembra 2013. godine,

navr{ava se [EST MESECI

od prerane smrti

Na{a istina je bolna, jer tvoj `ivot

nestade u trenu, ali postoji ne{to {to

nikada ne}e umreti, a to je qubav, ponos i

ve~no se}awe na tebe.

Cico mnogo nam nedostaje{.

Tvoj dever JOVAN i jetrva JASNA KOVA^EVI]

SVETLANE CICE

KOVA^EVI]

U subotu, 28. septembra 2013. godine,

navr{ava se [EST MESECI od smrti

na{e drage nine

Ponosni smo {to si nam bila strina i

beskrajno tu`ni {to smo te brzo izgubili.

Nina, nikada te ne}e zaboraviti tvoje

sinovice NATA[A i SAWA i sinovac

MILAN sa porodicama.

16373

SVETLANE CICE

KOVA^EVI]

4. 4. 2013 - 4. 10. 2013.

SVETLANA KOVA^EVI]

Moje o~i tra`e tvoje, u beskrajnom

sivilu crne no}i, ja se jo{ uvek nadam

da }e{ do}i, da }e{ ponovo biti moja

draga.

Suprug VUKA[IN

16387

SA PONOSOM I QUBAVQU USPOMENU NA

TEBE ^UVA]E TVOJ

SIN DEJAN SA PORODICOM.

16404

Opelo i sahrana }e se obaviti u petak 27. septembra

u 13 ~asova, na Beqinskom grobqu.

Zahvalnost dugujemo svima koji su izjavama sau~e{}a i

prisustvom na sahrani ubla`ili na{u bol za

izgubqenim ^utom.

O@ALO[]ENI: supruga QIQANA, sin DEJAN,

unuci ALEKSA, NATALIJA, JOVANA i IGOR,

snahe @AKLINA i KATARINA, sestra BRANA

i ostala rodbina.

16403

^ITUQE

U ponedeqak, 30. septembra

2013. u 11,30 ~asova na

^a~anskom grobqu dava}emo

^ETRDESETODNEVNI

POMEN na{em dragom

suprugu i ocu

Pozivamo prijateqe,

kom{ije i rodbinu da toga

dana zajedno sa nama posete

Zoranov grob.

O@ALO[]ENI:

supruga DOBRILA, k}erka

MILICA i sin MARKO.

^ETRDESETODNEVNI

POMEN

24. 8. 2013 - 2. 10. 2013.

BOGOQUB

PAREZANOVI]

PAREZAN

Na nesebi~nosti,

smirenosti i qubavi koju

si posedovao svi su ti se

divili. Voleli bi da jedno-

ga dana i na nas budu ponos-

ni kao {to smo i mi ponos-

ni na tebe.

Voqeni nikada ne umiru.

Zahvalne porodice

PAREZANOVI]

i LAZOVI]

PERO MIHAJLOVSKI

BUGARIN

U utorak, 1. 10. 2013. navr{avaju

se ^ETIRI GODINE od smrti

Vreme koje je pro{lo nije umawilo

qubav i se}awe na tebe.

Sa ponosom te pomiwemo i u srcu nosi-

mo.

Suprug \URO, sinovi RADE i VLADE sa porodicama.

16397

MIRJANE ]UR^I]

iz ^a~ka

POSLEDWI POZDRAV

VOJKAN

ALEKSANDRI] LARI

VOJKAN

ALEKSANDRI] LARI

Lako je izbrisati suze i zapaliti sve}u, ali je te{ko iz srca izbrisati

bol i tugu.

Tvoji drugovi: kum MARTIN sa porodicom, MILAN, BOBA, MILETA,

VESNA, BANE, MIRA, DESIMIR, SNE@A, BUDO, RADA,

MILANKO, QIQA.

U subotu, 28. septembra navr{ava se ^ETRDESET TU@NIH DANA

od kada nije sa nama na{ voqeni

BO@IDAR STEFANOVI]

PUZO

Pomen }e se obaviti u 11 ~asova na ^a~anskom grobqu.

Ve~no o`alo{}ena porodica STEFANOVI] i ostala rodbina.

16389

34 PETAK 27. SEPTEMBAR 2013. GODINE

Tvoje srce nije izdr`alo daqinu. Zato tugujemo alo smo ponosni na

tvoju dobrotu, plemenitost i qubav koju si nam pru`ao.

Zato }e{ zauvek `iveti u na{im srcima.

MI[KO, MIRA, IVAN, BORIS

POSLEDWI POZDRAV

Peru od drugova iz kafane "Zlatni Prag"

RAJKO, SLAVKO, [ARAC, DULE - BRADA,

RUDI, PREDO, VIDOJKO, JELAK, RILE,

ZIMOWA, PEJO, CANE i ROKI.

16393

ZORANU

DRAMI]ANINU

^ITUQE

SE]AWE

2008 - 2013

30. septembra 2013. navr{ava se

PET GODINA od smrti

STANKA V.

TODOSIJEVI]Aiz Trnave

Pro|e 40 tu`nih dana

od kako ostadoh bez mog brata

DRAGI[E

DANILOVI]A

U subotu 28. septembra navr{ava se ^ETRDESET

NAJTU@NIJIH DANA bez tebe.

Jo{ uvek sam u {oku. Ne verujem

da te nema. Jedino se nadam da }e{ tamo na}i na{eg

Mi{ka i na}i svoj mir, dok praznina posle tebe osta-

je zauvek.

Tvoja KOVINA

16399

DRAGI[A

DANILOVI]

Navr{ava se 40 dana od smrti mog dragog ujaka

DRAGI[E

DANILOVI]A

29. septembra 2013. god. navr{ava se

^ETRNAEST GODINA od smrti

DRAGOMIRA

LUKOVI]A

iz ^a~ka

U ~etvrtak, 26. septembra, obavili smo

POLUGODI[WI POMEN na{em dragom

Vreme koje je pro{lo nije umaw-

ilo qubav i se}awe na tebe.

Sa ponosom te pomiwemo.

TVOJI NAJMILIJI: supruga ZORA,

sinovi DEJAN i DRAGAN sa porodicama.

16394

MIROSLAVU

FILIPOVI]U

SE]AWE

28. 9. 2010 - 28. 9. 2013.

BRANKO

RADI[I]

profesor u penziji

Dana 18. 9. 2013. godine preminuo

je na{ dragi kum

Sa ponosom i qubavqu uspomenu

na wega ~uva:

kum ZORAN JANKOVI]

sa porodicom.

16391

ZARIJA ]ULAFI]

ro|en 5. 9. 1962.

Pet godina pro|e dragi brate, a mi

se i daqe ne mirimo sa tim da te vi{e nema.

Tvoj brat RADE sa porodicom.

16378

VLADE [TAVQANIN

iz Ka~ulica

(1962 - 2008)

Dana 28. septembar 2013. godine u

13 ~asova na Je`eva~kom grobqu

obavi}emo [ESTOMESE^NI

POMEN na{oj dragoj i voqenoj

Uspomenu na wu sa qubavqu ~uvaju weni najmiliji

16384

KOVINI BO[KOVI]

LIKI

Dana 23. 9. 2013. godine, navr{ilo se

DESET GODINA od smrti na{e drage

supruge, majke, svekrve i nanike

Po dobroti i plemenitosti te pamtimo, s ponosom i

qubavqu pomiwemo i od zaborava ~uvamo.

TVOJI NAJMILIJI

16379

RADOVINE RADE

SREDOVI]

iz Prawana

2003 - 2013

OGLASI I ^ITUQE

032/342 - 276

PETAK 27. SEPTEMBAR 2013. GODINE 35

Dragi Branko, nikada te ne}emo zaboraviti jer su tvoj

put kr~ile najlep{e qudske vrline. Sa ponosom te

pomiwemo.

Zauvek }e te `aliti porodice

RADI[I] i OTA[EVI]

16392

Dragi ujko, postoji{ i traje{

kroz najlep{e uspomene koje

bolno podse}aju na sve {to smo

tvojim odlaskom izgubili.

Hvala ti na svemu, qubavi i pa`wi prema meni i

mojoj porodici. Nikada te ne}emo zaboraviti. Uvek

}emo te nositi u na{im srcima, s qubavqu pomiwati

i od zaborava ~uvati.

Sestri} NENAD KUSTUDI] sa porodicom.

16401

PORODICA LUKOVI]

16388

Sa ponosom i qubavqu uspomenu ~uvaju

WEGOVI NAJMILIJI

upl.

Dragi moj, vreme ne mo`e da ubla`i na{ bol za

Tobom. Osta}e{ deo nas i nikad zaboravqen.

Tvoja sestra BRANKA sa porodicom.

16400

WEGOVI NAJMILIJI:

sin BRANIMIR

i supruga GORDANA

16390

]ULAFI] ZARIJA

ro|en 5. 9. 1962.

Dana 18. 9. 2013. `ivotno je

preminuo na{ dragi suprug i tata

Dragi sine, u nedequ 29. septem-

bra navr{ava se pet tu`nih godi-

na od kada nisi sa nama. Kako

vreme prolazi sve vi{e nam

nedostaje{, te{ko je sine savladati bol i zaustaviti

suze, s qubavqu te pomiwemo i u srcu nosimo mi koji te

najvi{e volimo. Znamo kako je `iveti bez tebe, a vreme

koje je pro{lo nije ubla`ilo na{u tugu i bol za tobom.

Zauvek }e{ ostati u na{im srcima, po~ivaj u miru i

neka te An|eli ~uvaju.

Otac LAZAR sa porodicom.

16377

VLADE

[TAVQANIN

iz Ka~ulica

(1962 - 2008)

27. 9. 1985 - 27. 9. 2013.

27. septembra je tvoj ro|endan.

Mnogo nam nedostaje{. Ponosni

smo {to smo te imali a tu`ni

{to smo te izgubili.

S qubavqu i ponosom uspomenu na tebe ~uvaju:

TVOJI NAJMILIJI: brat LAZAR, majka MILA,

otac MI]O, stric ACO, strina BOJANA, deda

VOJIN i baba MILICA.

16398

FILIP

LAZAREVI]

FIKI

U `ivotu ~ovek snuje a Bog

odlu~uje.

Molim te zamoli Gospoda Boga

do|i po svoju svrakicu.

Tvoja supruga SPOMENKA

16388

MILAN KRPAN

MANOJLOVI]

1978 - 2013

^ITUQE

SE]AWE

27. 9. 2008. - 27. 9. 2013.

VLADIMIR

DULANOVI]

Dana 1. 10. 2013. navr{ava se 13 godina od tragi~ne

smrti na{eg dragog

ALEKSANDRA

STAR^EVI]A - GENA

KRSTINA TALOVI]

27. 9. 2003 - 27. 9. 2013.

SE]AWE

na drage roditeqe

Prolaze godine, a sve {to bi `eleli jeste da vratimo

vreme i opet budemo svi zajedno.

Vi }ete uvek `iveti u srcima va{e dece: STOJANA,

MILIJANE i RU@E sa porodicama.

46889

DOBRIVOJE

1. 10. 1998 - 1. 10. 2013.

VIDOSAVA

18. 11. 2005 - 18. 11. 2013.

SE]AWE

27. 9. 2003 - 27. 9. 2013.

Ve} deset godina nedostaje nam na{ dragi

Te{ko je pomiriti se sa ~iweni-

com da te vi{e nema.

^uva}emo te u uspomenama, sa ponosom te pomiwemo

kao velikog i neumornog radnika.

Osta}e{ trajno u na{im srcima, mislima i pri~ama.

TVOJI NAJMILIJI

16376

BLAGOJE

OBRADOVI]

iz Vrani}a

24. 9. 2012 - 24. 9. 2013.

Dr ANDRIJA

S. PAVLOVI]

2. oktobra 2013. godine, navr{ava se 20 GODINA od

smrti na{eg dragog supruga i oca

prof. BOGDANA

GRUJOVI]A

1949 - 1993

1. 10. 1988 - 1. 10. 2013.

MIRKO

MIRKOVI]

Pro{la je godina od kada nema

„MOJE DRUGARICE”

i na{eg velikog prijateqa.

Uspomenu na wega ~uva

VUJO sa porodicom

46890

DRAGO

NEDI]

iz Trbu{ana

Dana 27. septembra navr{ava se GODINU DANA

od smrti na{eg dragog

Vreme koje je pro{lo i vreme koje

}e do}i ne mogu u~initi da te i

na trenutak zaboravimo. Dokle

god govorimo svi o tebi dotle si

ti `iv. A mi }emo uvek s ponosom

govoriti o tebi, a ti }e{ uvek `iveti sa nama i u na{im

srcima. Velika je sre}a i bogatstvo u `ivotu imati tebe

kao bra~nog druga, oca, dedu, prijateqa...

Ponosni smo na tebe.

TVOJI NAJMILIJI

46890

DRAGANA

DRAGA

NEDI]A

Dana 27. septembra navr{ava se GODINA DANA

od smrti na{eg dragog

Dan za danom, mesec za mesecom i

do|e godina, godina dana od kada te

nema. A isto je kao prvog dana -

neverujemo, nadamo se da }e{ do}i.

Bio si prijateq kakvog ~ovek mo`e

samo po`eleti. U dobru i u zlu, da

pomogne{, da da{ savet, da se uvek na|e{ pri ruci i da uvek

bude{ iskrena podr{ka. I zato dok smo `ivi i ti si tu sa

nama, `ivi{ u na{im srcima i mislima.

NIKADA, NIKADA TE NE]EMO ZABORAVITI.

Porodica JONTULOVI]

46890

DRAGA

NEDI]A

iz Trbu{ana

36 PETAK 27. SEPTEMBAR 2013. GODINE

PETKOVI]

iz Dowe Je`evice

Hvala ti {to si postojao i {to

si iza sebe ostavio svetao trag

koji se ne bri{e.

Svakodnevno si u srcima nas koji te volimo.

Supruga SLAVICA, }erke DANICA i JELENA

sa porodicom.

16382

RASTALI SMO SE, ALI NE ZAUVEK.

Tvoja COLA i }erka BIQANA sa porodicom

16378

Postoje qudi koji se uvek pamte i vole

i boli koji se nikad ne prebole.

S ponosom te ~uvamo od zaborava.

SAWA, KONSTANTIN i RASTKO

16377

Mnogo nam nedostaje tvoja qubav, osmeh, radost

`ivota i optimizam koji si sa nama delio.

Nedostaje nam prilika da ti bar deo tih ose}awa

uzvratimo.

Tvoji MILENA, MLADEN i MIRJANA

16381

Draga majko, pro{lo je tu`nih DESET GODINA bez

tebe, bez tvoje qubavi, dobrote i brige za sve nas. Po

dobru }emo te pamtiti a sa ponosom pomiwati.

Po~ivaj u miru. Neka te an|eli ~uvaju.

O@ALO[]ENI: }erka DANA i zet COLE

16374

Ostavio si za sobom bolnu prazninu koju

poku{avamo da ispunimo ose}awima na tvoj mio,

uvek nasmejan lik.

Uvek si bio veliki i osta}e{ takav u na{im srcima.

Majka DOBRILA, otac RADOMIR i brat DU[AN.

16383

U sredu 3. oktobra 2013. navr{ava se

GODINA DANA od smrti na{e drage

U utorak, 2. oktobra 2013. u 11

~asova poseti}emo wen grob i

obaviti GODI[WI POMEN

na grobqu

SANTUAN PARIZIJEN u Parizu.

Vreme prolazi a uspomenu na na{u dragu Mijojlu

~uvaju weni najmiliji:

suprug MILOVAN, }erka GORDANA, sin GORAN,

bratanice ZORICA i VIOLETA sa porodicama.

16371

MIJOJLE

GRA^ANACro|ena Jovanovi}

3. 12. 1946 - 3. 10. 2012.

^ITUQE

Dana 27. septembra 2013. navr{avaju

se ^ETIRI GODINE od smrti na{eg

dragog

RADIVOJA

KRUNI]A

iz Loznice

POSLEDWI POZDRAV

za dragog kolegu

BLAGOJA

PERI[I]A

Sa bolom i tugom obave{tavamo rodbinu i prijateqe, da je na{a voqena

SLAVICA MILETI]

ro|. Azawac

1960 - 2013

Preminula posle kra}e bolesti 22. septembra 2013. godine i svojim pre-

ranim odlaskom ostavila veliku prazninu u na{im srcima...

Sahrana je obavqena 25. septembra na grobqu Orlova~a u Beogradu.

S' ponosom, qubavqu i zahvalno{}u,

uspomenu na Slavicu ~uva}e weni najmiliji.

Dana 28. 9. 2013. godine, u 13 ~asova na ^a~anskom grobqu obele`avamo

GODI[WI POMEN na{oj dragoj

MIRJANI - MIRI

VUJOVI]

Vreme nije ubla`ilo tugu i bol u na{im domovima. Praznina ostaje a mi

te zauvek ~uvamo u srcu i mislima.

Tvoji najmiliji

porodice VUJOVI] i POWAVI]

16396

„Moji su drugovi biseri rasuti, po celom svetu...”

Sa velikim bolom obave{tavamo prijateqe da je posle te{ke bolesti

6-og septembra, 2013 u 59-oj godini `ivota preminuo na{ voqeni

ZORAN M. TERZI]1954 - 2013

iz Toronta, Kanada

PETAK 27. SEPTEMBAR 2013. GODINE 37

Sahrana je obavqena 10-og septembra, 2013 na grobqu

Elgin Mills, Richmond Hill, Ontario.

Ostavio je neizbrisiv trag u srcima svih koji su ga poznavali i voleli.

U dubokoj `alosti,

supruga SUN^ICA sa sinovima ALEKSANDROM i MARKOM,

majka CANA, brat DU[AN i snaja VESNA sa }erkama NATALIJOM

i KRISTINOM.

Jo{ uvek nam staje dah od neispri~anih

pri~a i ruke kre}u da zagrle onog koga nema

- a tu je.

PORODICA

16380

Se}awe na izuzetnog stru~waka i jo{

boqeg ~oveka ~uva}e

kolektiv Ma{insko-saobra}ajne {kole.

fak.

^ITUQE38 PETAK 27. SEPTEMBAR 2013. GODINE

POSLEDWI POZDRAV

dragom drugu

RADI[I

KRXI]U

Po dobru }emo te pamtiti, s ponosom pomiwati.

LO]A, ACO BABI] i ZOKI JOVANOVI]

POSLEDWI POZDRAV

dragom drugu i prijatequ

RADI[I

KRXI]U

Nikada ne}emo zaboraviti divne trenutke

provedene sa tobom.

IVAN i KSENIJA VELI^KOVI] sa porodicom

^ITUQE

Dana 23. 9. 2013. godine tragi~no je preminuo na{ voqeni sin, suprug i otac

RADI[A KRXI]1976 - 2013

Ne mo`emo da zamislimo da te nema me|u nama. Uvek si svakom davao savete, pomagao i radovao se na{im uspesima.

Bili smo sre}ni {to smo te imali za sina, supruga i oca.

TVOJI:

majka QIQANA, supruga VERKA, }erka KRISTINA i sin SLOBODAN.

PETAK 27. SEPTEMBAR 2013. GODINE 39

PETAK 27. SEPTEMBAR 2013. GODINE