2. Akvatini ekosistemi HEMIJSKA ANALIZA AKVATINIH EKOSISTEMA U Vojvodini postoji problem iscrpljivanja izdani podzemnih voda i sa tim uvezi je neophodno poboljati stanje kvaliteta povrinskih voda kako bi se omoguila njihova to vea i bezbednija eksploatacija. Zato je neophodno to pre pistupiti realizaciji postulata Okvirne direktive o vodama koju je izdala Evropska Unija (Direktiva 2000/60/EC). Prema njoj postizanje "dobrog statusa voda" jednog sliva ostvaruje se realizacijom plana upravljanja slivom u kome pored niza mera koje treba preduzeti znaajno mesto pripada monitoringu ekolokog i hemijskog statusa povrinskih voda i kvantitativnog i hemijskog statusa podzemnih voda. Povrinske vode Vojvodine se u potpunosti nalaze u slivu Dunava i koriste se za razliite namene: navodnjavanje, snabdevanje industrije, turistike i sportsko-rekreativne aktivnosti, transport. Poznavajui ove injenice uraene su analize vode i sedimenta na najugroenijm deonicama vodotoka u AP Vojvodini, kako bi se dobili poetni podaci za dopunu monitoriga voda koja se radi od strane RHMZ, kao i informacija za uspostavljanje monitoringa saglasnog Okvirnoj direkivi EU o vodama (2000/60/EC), lan 8 i Aneks V. Takoe, potrebno uraditi analizu u duem vremenskom periodu kako bi se dobili uporedivi podaci koji e posluiti za tano razumevanje stanja u vodama analiziranih vodenih tokova, kao za iznalaenje metoda sanacije koje su ekoloki najprihvatljivije. Cilj redovnog monitoringa hemijskog kvaliteta povrinskih voda i sedimenta na teritoriji AP Vojvodine je:

utvrivanje stanja kvaliteta povinskih voda; identifikacija zagaenja i ugroenih zona; obezbeenje ulaznih podataka za uspostavljanje monitoringa u

buduim planovima integralnog upravljanja renim slivom Dunava u skladu sa ekosistemskim pristupom i odrivim razvojem regiona.

Strategija redovnog monitoringa je procena hemijskog statusa povrinskih voda Vojvodine i sedimenta (opti parametri, specifini sintetski i nesintetski polutanti). Podaci dobijeni programom referentnog monitoringa dae uvid u stanje kvaliteta u pogledu definisanja tipa uticaja na vodotoke (organsko, neorgansko zagaenje, eutrofizacija i dr) to bi doprinelo boljoj identifikaciji pritisaka, pravljenju podloge za procenu rizika i u krajnjem ishodu uspostavljanju standarda hemijskog kvaliteta u skladu sa principima odrivog razvoja regiona nakon nekoliko ciklusa monitoring programa. Na osnovu ovih analiza bie mogue u okviru budueg monitoringa statusa povrinskih voda definisati hemijske parametre koji su zajedno sa rezultatima ostalih neophodnih tipova karakterizacije osnov za postavljanje kriterijuma i ostvarivanje cilja "dobrog statusa voda" koji zagovara Okvirna direktiva Evropske unije o vodama 2000/60/EC. Program redobnog monitoringa. Na osnovu podataka o monitoringu voda i sedimenta u vodama Vojvodine u toku 2002 - 2003. godine konstatovano je da monitoring povrinskih voda i kanala u toku 2004. godine treba organizovati minimum u tri serije ispitivanja i to:

1. period: mart-april (proletnji ciklus) 2. period: jul-avgust (letnji ciklus) i 3. period: oktobar-novembar (jesenji ciklus).

Monitoring zatienih podruja, jezera, bara i akumulacija potrebno je organizovati minimum dva puta godinje i to:

1. period: april-maj 2. period: avgust-septembar

3. period: novembar; dodatna analiza vode i sedimenta na 6 profila (3 zatiene zone)

Monitoring je obuhvatio one lokacije na vodotocima koji su najugroeniji isputanjem otpadnih voda. Lokacije za uzorkovanje su u najveem broju sluajeva odabrane na mestima pre brana ili ustava. Na taj nain obezbeena je dovoljna koliina sedimenta za uzorkovanje i dobijen sediment koji je transportovan du renog toka i sadravao informaciju o zagaenju koje se deavalo uzvodno od mesta uzorkovanja. Odabrani profili su prikazani u tabeli 1. Paralelno sa uzorkovanjem sedimenta na istim lokacijama uzorkovana je i povrinska voda u svim periodima uzorkovanja. Tabela 2.1.- Naziv i lokacija mesta gde je vreno uzorkovanje sedimenta i povrinske vode Mesta uzorkovanja Vrsta uzorkovanog sedimenta Begej-Klek-Klek ustava Povrinski Begej-Stajievo ustava Povrinski Tisa-Brana na Tisi-Beej Povrinski Tami-kod Botoa Povrinski DTD-Beej Banatska Palanka-Kajtasovo Povrinski Sava-abac Povrinski Dunav kod ua DTD kanala S.Selo-Novi Sad Povrinski DTD Kanal Vrbas-Bezdan-Vrbas II Povrinski

Odabrani profili zatienih zona i akumulacija su prikazani u Tabeli 2.2. Tabela 2.2. - Mesta uzorkovanja vode sedimenta u zatienim zonama i akumulacijama

Period uzorkovanja Mesto uzorkovanja

Vrsta sed. sedimenta vode

Arkanj PS1 proleni, letnji proleni, letnji

Tikvara PS proleni, letnji - Koviljsko-

petrovaradinski rit lajz PS proleni, letnji -

Kanal Ravenica PS proleni, letnji, jesenji -

Krstonoia okno

PS proleni, letnji - Obedska bara

VOK PS proleni, letnji, jesenji proleni, letnji, jesenji

Ludo I PS proleni, letnji, jesenji proleni, letnji, jesenji

Ludo II PS proleni, letnji, jesenji - Jezero Ludo

Ludo III PS proleni, letnji -

Ulaz kanala u baru (III)

PS proleni, letnji proleni, letnji, jesenji

Kanal Stari Begej-

pristanite (I) PS proleni, letnji, jesenji -

Carska bara

Vidikovac (II) PS proleni, letnji, jesenji -

Adler PS proleni, letnji - Petre PS proleni, letnji - Mivald PS proleni, letnji proleni, letnji

Gornje Podunavlje

Varoviz PS proleni, letnji - Zasavica I PS proleni, letnji proleni, letnji

Zasavica Zasavica II PS proleni, letnji -

Moravica PS proleni, letnji proleni, letnji Krivaja

Zobnatica PS proleni, letnji proleni, letnji 1-PS: povrinski sediment

Na Mapama 2.1. i 2.2. prikazan je raspored profila na karti Vojvodine.

Mapa 1.1. - Lokacije profila za uzorkovanje povrinskih voda i sedimenta

Mapa 2.2.-Lokacije profila zatienih zona

Analiza vode je obuhvatila: Metale (nikal, cink, kadmijum, bakar, olovo, hrom, iva) Mineralna ulja Azotne materije (ukupni i organski azot, amonijak, nitrati, nitriti) i fosforne

materije (ukupni fosfor, o-fosfati)1 Organohlorna volatilna jedinjenja (hloroform, 1,1,1-trihloretan, 1,2-

dihloretan, trihloreten, BDHM, DBHM, tetrahloreten, hlorbenzen, bromoform, 1,2-dihlorbenzen i 1,4-dihlorbenzen) i BTEX (benzen, toluol, etilbenzen i ksileni)

Policikline aromatine ugljovodonike (naftalen, acenaftilen, acenaften, fluoren, fenantren, antracen, fluoranten, piren, benzo(a)antracen, krizen, benzo(b)fluoranten, benzo(k)fluoranten, benzo(a)piren, dibenzo(a,h)antracen, benzo(g,h,i)perilen i indeno(1,2,3-cd)piren)

Pesticide (-, -, - i -HCH, heptahlor, aldrin, heptahlorepoksid, endosulfan, DDT i metaboliti, dieldrin, endrin i endrinaldehid).

Analiza sedimenta je obuhvatila sledee parametre:

Metale (nikal, cink, kadmijum, bakar, olovo, hrom, iva) Mineralna ulja Hemijsku i bioloku potronju kiseonika Azotne materije (ukupni i organski azot, amonijak, nitrati, nitriti) i fosforne

materije (ukupni fosfor)1 Policikline aromatine ugljovodonike (naftalen, acenaftilen, acenaften,

fluoren, fenantren, antracen, fluoranten, piren, benzo(a)antracen, krizen, benzo(b)fluoranten, benzo(k)fluoranten, benzo(a)piren, dibenzo(a,h)antracen, benzo(g,h,i)perilen i indeno(1,2,3-cd)piren)

Pesticide (-, -, - i -HCH, heptahlor, aldrin, heptahlorepoksid, endosulfan, DDT i metaboliti, dieldrin, endrin i endrinaldehid) i ukupne polihlorovane bifenile.

Kvalitet vode poreen je sa Pravilnikom o opasnim materijama (Anon., 1982) za I/II i III/IV klasu i sa maksimalno dozvoljenim koncentracijama kanadskih preporuka za akvatini ivot u vodi (Anon., 2002). Zbog nedostatka legislative u naoj zemlji koncentracije metala u sedimentu poreene su sa kanadskim preporukama (Anon., 2002). Nia vrednost predstavlja ISQGs (interim sediment quality guideline), tzv. privremene preporuke koje su dobijene teorijskim putem i iznad kojih je mogu uticaj na akvatine organizme. Druga, vea vrednost je koncentracija (PEL-probable effect level) iznad koje je empirijski verovatan uticaj na akvatine organizme. Kanadske preporuke za kvalitet sedimenta su izvedene iz dostupnih toksikolokih informacija o biolokim efektima jedinjenja ili elemenata koja su u sedimentu ili imaju veze sa njim. Rezultujue preporuke se dalje mogu koristiti za procenu, zatitu i poveanje kvaliteta sedimenta. Ove preporuke mogu posluiti u postavljanju ciljeva za kvalitet sedimenta, u okviru ire menadment strategije, koja e odrati zdravlje akvatinog ekosistema u duem vremenskom periodu. Mogu fokusirati panju na odreenim mestima, predvideti uticaj razliitih sektora (poljoprivreda, industija, rudarstvo) na akvatine sredine ili oceniti efektivnost predloene ili postojee menadment strategije u zatiti akvatinog sistema.

1 samo na profilima zatienih zona i akumulacija

Rezultati monitoringa povrinskih voda i sedimenta reka i kanala na teritoriji vojvodine

Organske materije Sadraj mineralnih ulja u vodi, izuzev za vodu na profilu DTD kanala Bezdan-Vrbas iza prevodnice kod Vrbasa na kojem su tokom letnjeg i jesenjeg perioda odreene izuzetno visoke koncentracije, prikazan je na slici 2.1. U vodi DTD kanala Bezdan-Vrbas iza prevodnice kod Vrbasa sadraj mineralnih ulja je u letnjem periodu bio ak 2940 g/l, a u jesenjem periodu 65 g/l. Sadraj mineralnih ulja na ostalim ispitivanim profilima tokom sva tri perioda uzorkovanja ne varira znaajno i kree se od 4 g/l do 30 g/l. Prema Pravilniku o opasnim materijama u vodama (Anon., 1982), sadraj mineralnih ulja do 50 g/l odgovara I/II klasi vode. Ova vrednost nije premaena ni na jednom od ispitivanih profila, izuzev u vodi DTD kanala Bezdan-Vrbas iza prevodnice kod Vrbasa u kojoj koncentracija mineralnih ulja u letnjem periodu