17 20. redovni sastanak držan 14. Мајa 1919. godine u beogradu

STENOGRAFSKE BBLEKE PRIVREMENOG NARODNOG PREDSTAVNITVA

SRBA, HRVATA I SLOVENACA 2a REDOVNI SASTANAK

PRIVREMENOG NARODNOG PREDSTAVNITVA KRALJEVSTVA SRBA, HRVATA 1 SLOVENACA

DRAN 14. 1919. GODINE U BEOGRADU.

PREDSEDAVAO: Podpredsednik dr. Ivan Ribar.

SEKRETAR. r. Drasratm Lonar.

FrieutniBulbili gg. Ministri: rredsediiik iTinistajrekog Saveta, Ministar unutranjih dfiila, Ministar uma i Biida, Ministar za sucijalnu polititai, Ministar za nsta- vdtvornu ekupstinu i izjednaenje zakona, Mmistar narodne pjivirede, .Ministar prosvete i Ministar

zdravlja. Poetak rada u 17 caeova.

Podpredsednik dr. Ivan Ribar: Otvarani 20. redovni sastanak. Molim g. sekretara, da izvoli proitati protokol p-rolog 'sastanka.

Sekrelur Pavel Pestotnik: Proita protokol 19. redovnog sastanka.

Podpredsednik r. Ivan Ribar: Ima ko ta pro- tivi! protokola da primeti? (Noma). Priinedaba nema. zapisnik je primljen. Molim g. sekretara da proita m o ll)e.

Sekretar dr, Dragutin Lonar: Proita molbu Je- lene Kovaevi udove iz Beograda, koja moli Narodno Predstavnitvo z& stalnu pomo. Br.1891.

Podpredsednik dr. Ivan Ribar: Ova 6e ee molba uputiti odboru za molbe i albe.

Podpredsednik dr. Ivan Ribar: Molim g. sekretara da izvoli proitati intcrpclaeijii.

Sekretar dr. Dragutin Lonar: Saopstava interpelaciju gosp. Orafenauera i drugova na g. ministra PreBedika o dogodjajima u Slovenakoj Korukoj.

(Vidi na kraju zapisnika). J'odpredseduik dr. Ivan Ribar: Molim g. sekre-

tara da i'zvoli proitati saoptenja. Sekretardi. Dragutin Lonar: Saoptava odgovor

ministra Prediscdnika. da e na interpelaciju g. Vi-

tomira Koraa i drugova zbog ukidanja radnike pro- slave odgovoriti, kad ista bude stavljena na dnevni red.

G. Predsednik Ministarskog Saveta vraa upueno mu pitanje narodnog poslanika g. Svebozara K. oreviea, zato je za vreine okupacije slato na raun plate i invalide, nekome od inovnitva vise, a nekome manje, poto odgovor na ovo pitanje spada u nadlenost g. Ministra Pinansija.

Odgovor g. Ministra Ishrane i Obnovo Zemlje. da ee na interpelaciju g. S. Pibarca odnosno zaklju- enja aranmana, u pogledu za razmenu robe izmedjn Ministra Ishrane i Oelioslovake republike odgovoriti kad bude stavljena na dnevni red.

Podpredsednik dr. Ivan Ribar: Molim g. sekre"- lara verifikacioiidg odbora dra Krizmana da izvoli proitati izvjetaj verifikacionog odbora. '

Tzvestilac dr. Henrik Krizman: Proita, izvjetaj verifikacionog odboi-a o mandatu dr. Mihajla Huska- lovia, koji giLaei:

Narodnom Predstavnitvu. Verifikacioni odbor primio je naknadno puno

moje dr. Mibajla ukalovia, lekara u Skoplju (za-' menik Hafis Kavet Abdn-Rabam), poslanika za okrug Skopski. \

Protiv njegovog izbora uloene ^u dve albe i to: od .strane gg. Stojka Mladenovia i drugova i dra Alrk-e Sfeaniia i drugova, u kojima se navodi: da dr. Mihajlo ukalovi nije rodjen n Staroj Srbiji, da nije iveo 10 godina neprekidno do izbora u Junoj Srbiji, a je bio pod barjaikoin kao sanitetski major i da se je predao neprijatelju u Skadru.

Odbor pel glasova protiv jodne albe i ogla- sio, da izbor treba smal-iviti- neosporen, jer dr. uka-

66

436 Stenogr. beleke

lovi ve 27 godina boravi stalno u Skoplju, a okol- nost, to je jodjen u Sarajevu nije na rezultat i elo- bodn i'zbora imala nikakvog uticaja, dok ostali navodi albo nisu niim potkrepljeni.

S toga procUazemo, da Narodno Predstavnitvo mandat dr. Mihajla ukalovia izvoli oglasiti za ne- osporan, a albe odbaciti.

Kod ovog resenja imao jo svojo odvojno miljenje g. Uro Lomovic.

Beograd, 13. maja 1919. godine.

Sekretar, Dr. Henrik Krizman

Predsednik Odbora, Dragutin Peri

lanovi: Bor. J. Popovi Dr. M. Maurani Dr. D. Lonar Uro Lomovi (odvojen).

Ovdje ima odvojeno miljenje Uro Lomovi, koje glasi:

Odvojeno miljenje. Bio sam miljenja, da i?3bor g. dra ukalovia

za poslanika okruga Skopskog treba ponititi ea razloga:

Ovome poslaniku oskudeva bitni uslov, predvi- djen u vladinom raspisu, koji je u ovom provizorijiimu zamenjivao izborni zakon, u krajevima June Srbije, a to je, to g. dr. ukalovi nije rodjeu u Junoj Srbiji. To-, dakle, nije jedna obina ispunjena for- malnost, ve je to najvaniji uslov,-da je neko mogao biti kandidat poslaniki u krajevima June Srbije. To jo bio razlog sa koga eu mnogi kandidati izostali, i ako su inae prema svojoj prolosti i radu imali poverenje i uivali ugled u narodu, da su mogli biti izabrani za poslanike. Sa toga uzroka, to nisu bili rodjeni u Junoj Srbiji biraki odbori nokib okruga odbijali su takve kandidacije kao protivno naelu is- taknutom u vladinom raspisu.

Sa navedenoga molim Narodnu Skuptinu, da izvoli odluiti: da se izbor za narodng poslanika okruga Skopskog g. dra Mihajla ukalovia uniti i naredi nov izbor.

Beograd, 18. maj 1919. godine.

Clau Verifikacionog Odbora,

narodni poslanik Uro Lomovi s. r.

Podpredsednik dr. Ivan Ribar: Ovaj izvjetaj vr rifikar.ionog odbora stavie se na dnevni red.

Pre prelaska na dnevni red ast mi je saoptiti Narodnom Predstavnitvu, da. eu se sekcije konetitu- i-'sle i izabrale odnosne odbbT*;

I. sekcija. Za predsednika Kostu Timotijevia, za sekre-

tara dra. Janka imraka. U odbor za prouavanje zakonskih predloga: 1.

za predlog o dravljanstvu Josipa Fona, Miloja . Jovanovia; 2. za zakon o poslovnom redu dra. Dinka Puca, Miloa Trifunovia; 3. za zakonski predlog o punoletstvu Trifka ugia; 4. za zakonski predlog o zatiti dece dr. Josipa Hohnjeca.

II. sekcija. Za predsednika Vau Muaevia, za sekretara

dra. Velimira Deelica. U odbore su birani: 1. za zakon o poslovniku

dr. Bogdan Medakovi i Vjekoslav Spini; 2. za zakon o dravljanstvu Naetas Petrovi i dr. Pavel Pe- stotnik; 3. za zakon o zatiti dece dr. Slavko Mileti; 4. za zakon o punoletstvu Svetozar Gjorgjevi.

III. Sekcija. Za predsednika je izabran Frau Grafenauer, za

sekretara dr. Vladimir Caldarevi. U odbore: 1. za pretres zakona o zatiti dece dr.

ivko Prodauovi; 2. "u odbor za pretres zakona o punoletstvu Ilija Lumovi; 3. u odbor za pretres zakona o dravljanstvu dr. Boo Vukoti, dr. Vladimir Caldarevi; 4. u odbor za pretres novog poslovnika dr. Vladimir Oorovi, don Juraj Biankini.

IV. sekcija. Za predsednika izabran je Antiln Mihalovi, a za

sekretara dr. Henrik Krizman. U odbore: 1. za zakonski predlog o zatiti.dece

Adolf Eibnikar; 2. za zakon o punoletstvu dr. Gavro Manojlovi; 3. za zakon o poslovnom redu Veedav Wilder i dr. Lovio Poganik; 4. zakon o dravljanstvu dr. Jozo Sunari, Petar Miloradovi.

V. sekcija. Za predsednika Valcrijan Pribievi, za sekre-

tara Mita Gjorgjevi. U odbore: 1. u odbor za dravljanstvo dr. arko

Miladinovi, dr. Vjekoslav Kukovec; 2. u odbor za zakon o poslovniku Uro Lomovi i Stanko Bani; 3. u odbor za zatitu dec-e Miroslav Kulmer; 4. u odbor za zakon o punoletstvu dr.^Tvan Poi.

IV. sekcija. Za predsednika Todor Stankovi, za sakretara

Husuija Gjuninikdji. U odbore: 1. u odbor za zatitu dece Mijo Etin-

ger; 2. u odbor za punoletstvo Hakid-beg Hra?nica ; 3. za zakon o poslovniku, dr. Mita Muicki, Mika Radivojevi; za zakon o dravljanstvu dr. Voja Ma- finkovi, S-tojVu Ribarflr,

20. red. sast. 14. maja 11. 437

VII. sekcija. Za predsednika dr. Mkitin Maurani, za sekre-

tara dr. Lavoslav Hanek. U odbore: 1. u odbor za zatitu dece, Kerubin

ogvi; 2. za zakon o punoletetvu dr. Lavoslav Han- ek; 3. za zakoaiski predlog o dravljanstvu dr. Fran Scliaubacb, dr. ivko Berti; 4. za zakon o poslovnom redu dr. Danilo Dimovi, Oeda Gagi.

Podpredsednik dr. Ivan Ribar: Prelazi se na dnevni rod. Na dnevnom redu je izvjetaj Verifika- cionog Odbora od 10. marta 1919. godine, i- to pretres u pojedinostima, specijalna debata.

Poto je prva taka primljena a medjutim kod prve take imamo predlog dra Sunaria, koji je traio, potpomognut sa deset poslanika, da se o mandatu gospodina Padovana Bokovia odvojeno raspravlja, to emo o ovoj prvoj taci posebno raspravljati.

Pe ima dr. Sunard.

Dr. Jozo Sunari: Pro no to je Verifikacioni : Odbor doneo izvjetaj pred plenum ove visoke kue, odrala se medjustranaka konferencija na kojoj eu uestvovali proelnici svib klubova i svib partija. Na toj medjustranakoj konferenciji proelnici su evi u ime svojih partija i klubova izjavili, da oni obvezuju svoje stranke i klubove i u njihovo ime izjave daju, da e stvoriti odbor a d boe. odbor eui gen eri s za izbiranje, za poveanje mandata. Naime u Veri- fikacionom Odboru ispostavilo se je iz svih alba, iz svih,pokrajina naih krajeva, i od mnogih stranaka bilo je prigovora, da se nisu uvaili kandidati koje su pojedine stranke predloile. Da se ne bi u ono' doba, 10. marta, u plenumu, u generalnoj debati zalo u diskusiju onako detaljno, kao to se je u Verifika- cionom Odboru radilo, da se uc bi zalo u one zagri- Ijive stranake strasti, koje su u Verifikacionom Od- boru od jKvjedinih stranaka deklarirane bile i to su proelnici svih klubova jednoglasno izjavili i pred- loili da e, pre, no Sto ee generalna debata otpone, u specijalnoj debati izabrati -odbor koji e. itav ma- terijal uzeti u pretres, i doneti pred plenum, da ee povisi broj mandata i da se cd poveanih mandata pojedinim provincijama i pojedinim strankama dade dovoljau broj ovih mandata, u svrhu da prema rao- gune^ti niko ne ostane sa alcem, uvrodjen, da niko ne bude oaloen, poniten.

Iz ovih razloga, gospodo, ja sam stavio predlog, da se u naelu od generalne debate odustane, a pri- drao sam pravo u specijaloj debati, u detaljnom pre- tresu, da ova gravamina koja su iznesena od manjine onih stranaka, koje su se alile glede verificiranja mandata uzmemo to u pretres.

Ja moram ustanoviti pred plenumom ovog vi- sokog tela, da je zaista taj pakt uinjen po proel- nicima evih stranaka, da e ee najpre izabrati jedan odbor, koji e povisiti dolian broj mandata i zado- voljiti pojedine teritorije i stranke, da imaju svoje

zastupnike. Ta eamo iznosim pred- plenum da udje u zapisnik i n p e r p e t u m e t a d m e m n i a m da po mome shvatanju taj pakt nije izvren. Usljed toga stavljiam predlog da ee ispuni pakt, i da se odgodi specijalna debata o izvjeu Verifikacionog Odbora dokle se ne izvri taj pakt i dokle se ne ustanovi, da li zaista stoji ovo ili ne.

Jer i ja i g. Nastas Petrovi, i gospodin doktor, koji je bio lan manjine Verifikacionog Odbora, iz- neli smo norazumno ovaj predlog manjine pred plenum, kojega je takodjer bio prihvatio. Ovaj je predlog bio poduprt od gospode i ja traim da se gospoda izjasne koji su za, a koji su proti. Ja apeliram na ast proelnika svih stranaka koji su u tome ueetvo- vali da se ovde izjasne jeli to fakt ili nije.

Podpredsednik dr. Ivan Ribar: Molim vas, gospodine poslanice, ovdje je bila rije da se otvori debata specijalno o mandatu koji jo izdvojio gospodin dr, Runari, o mandatu Padovana Bokovia. Go- spodin poslanik dr. Sunari govorio je medjutim op- enito o stvari, kao da je na redu openiti pretres. Ja bih stoga molio gospodina poslanika dr. Sunaria, da se glede toga svoga predloga oituje i izjavi. Ima re gospodin dr. Sunari.

Dr. Jozo Sunari: Ja sam, gospodo, izneo za- kljuak koji je na medjustranakoj konferenciji stvoren i na temelju toga zakljuka je stvoren predlog, da se je odustalo od generalne diskusije, i da se mandat gospodina Bokovia eliminira iz neosporenih nu-ndata. To je dakle u vezi. to se tie mandata gospodina Bokovia nemam tome nita dodati nego to, dfi je cm kao zamenik bio poslat na Skuptinu, ali di njegovo pimomoje nije dolo od Predstavnitva crni gorski; Narodne Skuptine, nego je dolo od ovoga ^Narodnoga Predstavnitva, i o njemu fali svaka reifba i verifikacionog odbora i plenuma.

Podpredsednik dr. Ivan Ribar: Ima re gospodin dr. Bogdan Medakovi.

Dr. Bogdan Medakovi: Ja imam da reflektiram na tvrdjenje gospodina dr. Sunaria, koji je naglasio i vie puta ponovio u svome govoru, da su se proelnici stranaka angaovali u paktu, i to na taj na- in, da su u ime svojih stranaka dali obvezu, da e se u pojedinim pokrajinama broj mandata povisiti, i to zato povisiti, da bi i one stranke, koje za sada mandate nisu dobile te mandate dobile. Ja eam u ime demokratskog kluba u toj stvari intervenirao. Klubu je predloeno, radi toga da bi generalna debata ila glatko, da nebi dolo do diskusije, da se od stranaka usvoji misao, da se u pojedinim pokrajinama na osnovu statistikih podataka ispravi broj mandata, i gde god se pokae da u relaciji sa ostalim pokrajinama taj broj ne odgovara raspoloenju i volji naroda, da se broj tih mandata povisi. Klub je ventilirao to pitanje, i usvojio ga i ovlastio je mene, da ovde dadem izjavu, da se od strane kluba to prihvaa, i da e

438 StenogC. helefeke

klub s;i svoje sti-iino uiniti sve, da eo ova misao iz- iedlnaeuje tnandata i reailiizira. Ali

20. red. sak 14. maia 1919. 439

aitvu ima vie poslanika i/ Crae Gore, nego Sto je predvidjeno uredbom o sastavu crvoga Predstavnitva.

STe mogu uBvojiti razlog koga je naveo

440 Stenogr. beleke

onim metiodima, kojima ee korietila veina crnogorska, razgovora nebi bilo o naim mandatima, i ta gospoda ne bi bila danas ovde u parlamentu. Da emo se koristili njihovim metodima, ne bi so na onaj na- in krila volja narodna. Ja vas molim, gospodo, u ime volje narodne, u ime ietinekog Narodnog Pred- stavnitva, da me easluate paljivo, unapred zna- jui, da je onemoguenu ostvarenju narodne volje mojih biraa. Dakle, gospodo, kad ^u me dva admi- nietrativna okruga, koji ine jedan izborni okrug, jedan belopoljski a drugi beranski za narodnog poslanika izabrali, _ veina, koju je stvorio izvrni odbor, da bi omela, da ja budem narodni predstavnik u Crnoj Gori istakla je kao razlog to, to sam srbijanski podanik. Predsednik te veine, koji je stvorio izvrni odbor, Ljubomir Baki kazao je, Vi bi ste mogli biti poslanik u crnogorskoj Narodnoj Skuptini samo tako, ako bi imali 25 godina crnogorskog dravljan- stva, i ako je moj rodjeni okrug uao u sastav Crne Gore tek 1913. godine. Kad sam postavio pitanje preutnom predsedniku izvrnog odbora Marku Da- koviu, da se izjasni da li je on crnogorski podanik, ili podanik Kraljevstva Srba, Hrvata i Slovenaca, on je morao posle ustezanja priznati, da je podanik Kraljevstva Srba, Hrvata i Slovenaca, ali ipak pc- deeet i est poslanika iz njegove grupe glasalo je protiv inoga mandata za to, to sam ja srbijanski podanik! Na tome pitanju odmah su se razdvojile dve grupe, grupa koja je priznala, da je aktom od 13. novembra izvreno ujedinjenje i grupa izvrnog odbora, koja nije priznavala ujedinjenje i tvrdila da e Crna Gora pre- stati da postoji kao drave tek kad medjunarodna konferencija utvrdi ujedinjenje, pa da se onda moe razgovarati o ujedinjenju Crne Gore. Dalje je jedan od potpisnika, koji je predstavnik veine, traio, da iako grupa Dakovia ne prizna maj mandat, za to to nisam crnogorski podandk, da e proliti krv u Po;l- gorici, i moj je mandat bio priznat.

Dalje, gospodo, kad je doao Milosav Rajevi kao predstavnik vlade, ta uobraena vlast crnogorske skuptine traila je od jugoslavenskog ministra Milosava Rajevia da da ostavku, jer nije kao pred etavnik Crne Gore zatitio interese Crne Gore n .lu- goslavr:, a mi naa grtipa tada smo kazali da nije crnogorr'.ca skuptina pozvana da obara jugoelavenske ministre, ve da je jedino pozvano Narodno Pred- stavnitvo u Beogradu, kome imaju da'

20. red sasl. 14. maja 191. 441

okrug, u kojima narodni poslanici na broju njih 28 izjavili," da su predstavnici njihovi za beraneki i belopoljski okrug Marko Cemovie, a za andrijevaki okrug Miloeav Eaicevic. 'Gospodo, kad se potrazao autoritet presednika Crnogorske Narodne Skuptine g. Bakica, da napomenem da je i on jedan mcdju etrnaest narodnih poslanika koji su podpisali puno- moije g. M. Eaiceviu. Ali na konferenciji niemo mogli nita uiniti, jer 6U traili tajno glasanje, uz- dajui se u svoju veinu. Mi emo onda izjavili da neprietajemo, da se tajnim glasanjem reava volja naroda; izjavili emo da veina koja uzurpira pravo naroda, radi kao klub jedne stranke, i- molili smo predsednika Skuptine da nae izjave proita koje je na prestavnik predao. Dali su te nae izjave i- tane ili ne, i ta su oni dalje radili, ja neznam; mi smo napustili konferenciju. To je bilo u vee, i oni su zatim konferenciju pretvorili u sednicu kluba veine i oglasili za parlamenat i onda eu doneli odluku da primaju na predlog, da budu zastupljeni svi okrui i za eve okruge apsolutno za evc, da ima -,- rodnih Predstavnika izuzimajui peski okrug. Otuda dolazi ono to sam kazao u poetku. Tz moga okruga dolazi Aleksandar Bojovi i ovoga zamenik Toma Joksimovi. Sutradan obojica predali su predseniku ostavke da ih sprovede u Beograd. Sutradan kad je to svreno, ja sam bio prisutan kad su kod predsednika pisali ostavke. Ko je poslao Badovana Boko- via? Skuptina nije. Narod jo manje.

Gospodo, Verifikacioni Odbor stao jo na ovo stanovite, da ne moe da prizna mandat Rajevia i Cemovia za to to nalazi da je Skuptina koja je proglasila ujedinjenje, koja je zbacila stari reim i kojoj je stavljeno u dunost da izvri izbor, jedino bila u mogunosti da oceni raspoloenje naroda i izvri izbor. Gcepodo, ne radi ovoga mandata, on je ve izgubljen nepravilnim radom, nego radi biraa koji su me poslali, i radi naroda u Ornoj Gori, ja elim, da razbijem jednu zabludu. Nije velika Na- rodna Skuptina u Crnoj Gori izvrila ujedinjenje, nego ujedinio se narod, ja u to dokazati faktima. Nije enevska i parika propaganda uticala na cmo- gorski narod, da se ujedini; nije niko uticao na starce i decu, da se ujedine; oni su uvek bili spremni za ujedinjenje. Dopustite mi da navedem ovo nekoliko fakata. U Boldogazonji gde je sva crnogorska inteligencija bila otjerana, Crnogorci su se bili po- delili na dva dela, na jedan manji broj ljudi, koji jo bio uz stari reim i staroga kralja i na veliku veinu, koja je bila za ujedinjenje.

Podpredsednih dr. Ivan Ribar:'Gosi)odinc poslanice, molim vas, da se drite tono dnevnoga $. i upuujem vas, da ne itate, jer po poslovniku nije dozvoljen6 itati.

Marko Cemovi (nastavlja) : Gospodine Pred- eedttKte, ja |{UWrinn o atrftvritetu Narodne Skuptine,

Ja branim svoj mandat. Ako mi oduzmete re, rado u se pokoriti. (Predsednik Vlade Stojan Piroti: Pa i to e biti!)

Gospodo, moj okrug ujedinio se je -7. oktobra i poslao neposredno delegaciju Vrhovnoj Komandi u Skoplje i proglasio ujedinjenje. Okrui bjelopolj- ski, andrijevaki i peski, to su isto uinili 34. oktobra, i tako je redom ilo u celoj Crnoj Gori, i kad se je 13. novembra Skuptina u Crnoj Gori sastala, imala je samo da konstatuje jedan svreni fakt. jer se je narod svojom voljom i snagom ujedinio. (Glas: Pa ko to osporava?) Dakle nema pravo veina da pretenduje ... (Nemir.)

Ja sam Verifikacionomu Odboru govorio, da on nema prava niti jednomu okrugu da spori patrioti- zam, i" da itave okruge liava Predstavnitva, jer su svi okrui u pitanju narodnoga ujedinjenja ravni.

Ima jo jedan fakat, na koji hou da obratim panju Narodnoga Predstavnitva. Kod nas su, u novo oslobodjenim krajevima 1913. godine ustanov- ljena dva reima: Srbijanski reim za izvesni dio stare Srbije i Makedonije i Crnogorski. Niti mi, koji smo pripali Crnoj Gori. niti ovi. koji su pripali Sr- biji, nisu imali uea u javnomu ivotu dotine drave. Niko od naih Ijud nije bio u Narodnom Pred- stavnitvu niti u Beogradu, niti na Cetinju. Od^ je- danput, gospodo, sada ta veina hoe da naznauje nama ljude iz Crne Gore za nae predstavnike u novo oslobodjcnim krajevima. Tz kakvih razloga i zato, da se oni dijelovi novooslobodjenilr krajeva, koji su pripali Crnoj Gori lie predstavnika?

Ja bih imao beskrajno mnogo da govorim, ali u spomenuti samo jo to. da su okrui, koji su poslali mene i gospodina Bajevia u Narodno Pred- stavnitvo, uputili red depea Narodnomu Predstav- nitvu. Ja sam se obratio, gospodo, Verifikacionomu Odboru, da uzme U obzir tu volju naroda, koja je izloena u depeama. Verifikacioni odbor je jednoglasno odbio da ulazi u -te stvari. Dozvolite mi, da neke izvode iz tih depea proitam.

Prva je depea sa skupa, koji je odran 1. marta u Andrijevici, i to od Narodnih poslanika, po- verenika biraa, predsednika optina, svetenika, ui- telja, trgovaca i zemljoradnika. Izmeju ostaloga kae se ovdje (ita) : U asu, kad smo imali da ose- timo parlamentarni ivot nameu nam se zastupnici u tom Veu koji su daleko i od oseaja i od istinitog razumevanja naih pokrajinskih potreba. Zato najenerginije protestujemo, da nas moe zastupati i predstavljati iko drugi izim lica izabranih u okruzima. Izjavljujemo da svaka druga linost, koja nam je nametnuta, nikako ne govori u ime naroda ovih dvaju okruga .. .

Podpredsednik dr. Ivan Ribar: Gospodine posla- nico, vi opet itate akta. koja su skfo?; nepojmata. Niste naveli, otkuda je to'.

442 Slenogr. beleske

Poslanih Marko Cemovi (naetavlja) : Izvinite, gospodine podipredsjednie, ov jv vama. odnosno Prentejedhietvu upueno. Ja sam ve izjavio, da je ovo predsjednitvu upueno, i vi to imate niodju aktima. *

Podpredsednik dr. Ivan Ribar: Izvolite nasla viti.

Poslani], Marko Cemovi (ita) : Izjavljujemo, da svaka druga linost, koju nam nametnu, nikako ne govori u ime naroda ovih dvaju okruga. priznaju li ee mandati naih delegata, g. MJiloeava Raioevia, iji je sav ivot zaloen za slobodni politiki ivot, i g.. Marka ('emovia. koji eu jedini i faktini predstavnici volje naroda ova dva dkruga, to molimo za nov izbor dvaju delegata i lovili okruga.

Drugo: Narodni poslanici Beranskog teboruog okruga u svome brzojavu od 15. marta ov. g. na ime Naa-O'dnog Predstavnitva kau izmedju ostaloga ovo: Kao predstavnici naroda Beranskog izbornog okruga, gdje je najprije proglaeno ujedinjenje kate- goriki zahtijevamo u ime cjelokupnog naroda Be- ranskog okruga, a na temelju pravde i volje narodne, da izvole priznati mandat naem delegatu goep. Marku CeuKivii'-u. koji je jedini pravni i faktini predstavnik Beranebog izbornog okruga i niko drugi. Napaeni narod (novih krajeva) koji je jedva doe- kao pravo i slobodu, nije imao svojih predstavnika

Narodnoj Skuptini, za vrijeme gnusne despotske \ Laavine Petrovi-Njegusa, pa hoe i eli sada i vje- taki stvorena veina u bivoj crnogorskoj V. N. Skuptini jer nemamo SVOga predstavnika ni u tom privremenom Narod. Predstavnitvu, kako bi lake oiogla pomenuta veina izvoditi svoje tendenciozne poslove za Crnu Goru.

Ja u ostale brzojave proi, a proitau samo posljednji (ita) : Berane, 335, 15. marta. Narodnom Predstavnitvu Beograd.

dopunu ovamoSnjib mnogobrojnih protesta za nepriznavanje mandata naem delegatu Marku Ce- moviu ponovno najenerginije zahtijevamo u ime ejelokupog naroda Beranskog Okruga, da mu se prizna mandat, ili ako to nikako nije mogue, molimo Narodno Predstavnitvo, da se odobri ponovni izbor u okrugu Bcranskom, da bi t^e opet manifestov al a istinita narodna volja. Radovan Bokovi ne moe nikako biti predstavnik naeg naroda, jer ga narod ne poznaje, i ne e ni da uje za njega, niti za koga drugoga, koji bi mu bio namijenjen od ma koje strane. U ime narodnih iposlanika sada slijede dalje redom potpisi.

0 volji narodnoj, o izboru gospodina Uajevia i o izboru mome ne moe biti prigovora. Nesumnjivo i Verifikaeioni odbor, i vi, imate jasnih dokaza, da nas je narod ovamo poslao. Ja ponavljam )X)' etvrti put, da glede Bokovioeva mandata nisam mogao ou- vali tu narodnu volju. Da mi je ona iz ruku ugra-

bljena, oteta, nije moja krivica. Ali gospodo preda- vajui vama, Narodnom Predstavnitvu, tu narodnu voljn ja svravam; 1 to svravam s jednom napome- nom. Engleska politika mudrost postavlja jedno pitanje, i to kad1 e Engleska propasti. Engleska poli- t'ka mudrost kae, da e Engleska propasti onoga trenutka, kad se zakonodavna vlast spusti na niveau administrativne vlasti. Ja, gospodo, nebi nikako htio, da Narodno Predstavnitvi) ove velike Jugoslavije slane na istom nivou i sa izvrnim podgorikim od- horoin.

Podpredsednik dr. Ivan Ribar: Pije ima narodni poslanik gospodin Pileti.

Spasoje Pileti: Gospodo, ja neu dugo govoriti. Pitanje, koje se sad diskutuje, samo je po sebi jasno, i ne treba tu velika objanjenja. Sve je to lepo i jasno raspravljeno i izneto u izvetaju verifi- kacionoga odbora, ali u i ja dodati nekoliko rei odnosno izbora, koji su vreni u Crnoj Gori.

Aktom vlade kraljevstva Srba, Hrvata i Slove- naca, odredjeno je, koliko' u Crnoj Gori ima da se izabere poslanika i taj broj bio je 12. Velika Na- rodna skuptina u Crnoj Gori, sakupljena 14. ja- nuara o. g. izabrala je tili 12 poslanika, i ba ruko- vodjena tim principom da se zadovolje svi krajevi, izabrala je i dva poslanika iz kraja odakle je narodni poslanik g. Cemovi: izabrala je Kistu Jojia i Aleksu Bojovia, koji je docnije dao ostavku. Svaki poslanik ima prava da se odrekne svoga mandata, i on se je odrekao redovnim pntem usmeno pred Na- rodnom Skuptinom, a zatim i pismeno, i mi imamo ovde u aktima njegovu pismenu ostavku. Gospodo, mislim, da ovde ne treba velike mudrosti niti znanja, niti vie politike, da je ovde reeno jasno i odredjeno. Jasno, jer je odredjeno 13 poslanika, od kojih je g, Bojovi dao ostavku. Pukovodjeni smo bili istim principom, da se biraju i zamenici, kako se biraju narodni poslanici. T. j. oni, koji su imali najvii broj glasova postali su narodni poslanici, a tako isto i zamenici. Oni, koji su imali najvee poverenje u narodu izabrani su. Dakle u ovome pitanju ne treba velike mudrosti ni znanja, i zbog toga ja drim i mislim da treba primiti izvetaj verifikaeionog odbora.

Podpredsednik dr. Ivan Ribar: Ima re g. Da- kovi.

Marko Dakovi: Gospodine podpredsednice, imam da vas optuim pred skuptinom to ste gospodinu Cemoviu smetali da govori, jer da ste vrili svoju dunost, on nebi- mogao ovde ni govoriti, m sedeti ve tri meseca i primati dijurmi. a kad ste ve to dozvolili, dopustite mi. da uru n nekoliko odgo- vorim i ako je on sam sebi pesinu otpevao. Ja ne u naroito da ga napadam. Ko je pratio govor g.C^- movia, video je, da je on sam sebe potukao. On ji govorio ustro, a lo mu nitko ne zamera, jer onaj ko gulbj ima prava da se ljuti, a onaj ko ima prava.

20. red, stasi. 14. maja 1^9. Uz

v.c treba ovd pred ovim domom da ee esti. Ja na njega ne u da ee ljutim, jer pravedna stvar ne moe da propadne. poto je g. Cemovi kao dugogo- mnji nacionalni radnik i srpski vii inovnik, od kako smo ovde u Beogradu, kod evih klubova i par-

- tija i svuda pokuao da naturi svoje miljenje, kako smo mi u Crnoj Gori, veina, kako on kae bteli da mu osporimo mandat, a da nebi ostalo ni najmanje traga o eumnji,' da emo mi u Crnoj Gori, koji ^mo uinili svoju patriotsku dunost, dola dotle, da jed- nim nepromiljenim gestom pomraimo sjajnu i lepu ideju za koju smo se borili, dunoet nam je u ime narodnih poslanika Velike Narodne Skuptine u Crnoj Gori, Izvrnog Odbora u Crnoj Gori, i same istine, da se izvede stvar na isto, i da mi hladno iznesemo ovo pitanje ovde pred vas. Gospodo, Na- rodna Skuptina u Crnoj Gori eakupila ee je samo za jedan cilj, a to je, da rijei pitanje o ujedinjenju Srbije i Crne Gore. Ona je to pitanje rijeila jednoglasno. Prema tome znai, da u toj JSTarodnoj Skup- tini nije se pojavljivalo politikih stranaka. Kad smo dobili akt od vlade za biranje delegata, prirodna je stvar, politiki je takt, d;a bndu u parlamentu zastu- pane erazmerno prema jaini sve politike stranke. Kako u, ernogorskoji ekuptini mije bilo politikih erauaka, osim one, koja je jednoglasno bila za ujedinjenje, prirodno je, da ta skuptina ima pravo da bira 12 poslanika za parlamenat. To znai, da se i poslanici biraju veinom glasova i to, kako narodni poslanici tako i njihovi zamjenici. No i u tom biranju. da se ne bi mislilo, da je koji kraj Crne Gore zapo- stavljen, mi smo vodili obzira da medju 12 poslanika bude zastupan svaki kraj sa poslanikom iz toga kraja, jer i ako smo rijeili, da kidamo sa starim osebinama, i ako snio prikupili sve snage i uspjeli, da skrhamo separatizam, opet, ma koliko, da smo bili mladi u politici, nismo mogli dozvoliti1, da ne vodimo rauna o mjesnim obiajima i prilikama, naravno onoliko, koliko se to ne bi kosilo sa glavnom idejom ujedinjenja. Medju te krajeve spadaju i krajevi gospode Cemovia i Eajevia. Okrug jednog od njih dvojice ima 16.000 stanovnika, a moj okrug ima 70.000. U parlamentu Kraljevstva Srba, Hrvata i Slovenaca, taj okrug ima svoga poslanika kao i moj. Dakle kao to vidite, tu nema nikakvog terorisunja nekakve to- bonje manjine. Gospodo, mi nismo mogli terorisati ni iz razloga toga, to je iz okruga gospodina Ce- movia bio u kabinetu prvi jugoslavenski ministar i/, naih krajeva, to je bio u kabinetu t. j. pri kabinetu prvi gjeneral iz naih krajeva, to je bio na kon-

( renciji mira prvi delegat iz tih krajeva, to je bio predsjednik Narodne Skuptine iz njegovog okruga, to je lan Izvrnog Odbora iz njegovog okruga, to je referent za ishranu iz njegovog okruga, i to su veinom funkcionari u novoj dravi ba iz toga okruga. Prema tome ne moe biti nepravde manjini, nego

bi moglo biti nepravde nama veini, ali mi znamo, . kad se ljudi mnogo i nepravedno maze, oni trae sve

vie i vie. Dakle, na osnovu toga i gospodin Ce- novi je traio, da poto po to dodje u parlamenat ovde. Gospodo, on je izjavio, da crnogorska Narodna Skuptina i nije htjela, da ga bira za poslanika Crne Gore. I to je istina. Po naem izbornom zakonu on nije mogao biti poslanik Narodne Skuptine u Crnoj Gori. Ali ja sam uvjek zastupao gledite,, da je sta- riji onaj zakon, po kome smo svi mi gradjani Jugo- slavije sa jednakim pravima, i na osnovu toga nalazim, da je on mogao biti poslanik, i on je i postao poslanikom. I mesto da primi taj na prijateljski na- in, i taj topao prijem na, i umjesto da bude kavaljer prema nama, on sad poto po to trai, da dodje kao poslanik i u Beograd.

Gospodo, mi smo oekivali, da e on pokuati iznijeti neku naroitu politiku struju, i neke naro- ite politike ideje pa i da ga ovdje pustimo. Ali, kad on ovdje ne e da dodje na temlju kakve ideje, nego hoe da dodje pomou plemena i pomou fisova, onda mu mi, gospodo, to nismo mogli dopustiti, kao to to ne bismo dopustili i nikome drugome. Jer, gospodo, mi smo skrhali i dravu i dinastiju, pa treba da skrhamo i plemena i sve ono, to moe da nas prati u nazad, to moe da pomogne separatizam. (Burno pleskanje i uzvici: iveo!)

Sa tih razloga, gospodo-, mi smo i bili protiv ple- . mena, nismo dali, da niko ovdje ne bude poslanik na osnovu pomoi plemena i fisova, ma da smo gle- dali, da prema svakom plemenu budemo pravedni i da omoguimo, da svako pleme bude zatieno i za- stupljeno.

Gospodo, kad je gospodin Cemovi vidio, da ne moe drukije protivu nas da se bori, on je latio se i toga oruja, da tvrdi, kako smo mi protivni ujedinjenju. To je, gospodo, smjeno: Narod, koji je glasao za ujedinjenje, primio je za svoje poslanike nas, koji smo po njegovom tvrdjenju protivni ujedinjenju, a odbacuje njega, fcoi je za ujedinjenje! To je logika, koja se dosad nije mogla uti! Dalje on kae, da mi nismo za ujedinjenje i po tome, to smo traili, da jiigoslavenski n^istar kao predstavnik Crne Gore poloi raun o svome radu. I tomu je neki razlog. Mi sm,o gospodo, doista traili, da on poloi raun, ali mi to pravo imamo, ne samo prema njemu, nego i prema gospodinu Stojanu Protiu, i svima njegovim drugovima iz kabineta. Mi polazimo sa gledita da smo mi u jednoj demokratskoj dravi i da imamo prava traiti, od svih lanova vlade, da poloe raun o svome radu i to tim pre, to smo to traenje istakli poslije toliko prolivene krvi u Crnoj Gori za koju nosi odgovornost i mnogi iz Beograda. No gospodo, i poelije tog naeg traenja, da ministar gospodin Kajevi poloi raun o svome radu, nama je gospodin Cemovi dao puno priznanje i bio je za-

'67

444 Sienogr. beleke

? nama sve do onoga momenta dok nije izgubio glasove, da moe doi i ovdje za poslanika. Gospoo, ja ne polaem mnogo na to. hoe li sknptina priznati mandat gospodinu Cemoviu ili ne e. ja ne preten- dujem mnogo ni za jedno ni za drugo rijeenje, nego to. ostavljam m-idjavnoeti Narodnog Vea. Ali, radi asti aeg naroda u Crnoj Gori radi naeg mira i spokojstva ja izjavljujem, -da ni jedan potez za izbor narodnih poslanika iz Crne Gore nismo uinili zbog koga bi se mogli pred narodom postidjeti. i za to ostavljamo Narodnom Veu, da procjeni na rad i u pitanju izbora goepodina Cemovia i ostalih.

Podpredsednik dr. Ivan Ribar: Ima re g. Izve- eti'lae.

Izvesiilac dr. Henrik Krizman: Jedan od gospode predgovomika pozvao se na englesku politiku mudrost. Ja sam uio, da je jedna od najglavnijih engleskih politikih mudrosti, da se govori kratko i hladno. T ja se. pn7-ivaiii na tu mudrost, naroito u ovoj formalisti'koj raspravi, gde se ima samo da oceni ispravnost izbora i gtle nema nikakve politike raspravo. Dopustite mi, gospodo, da samo konstatiram injenice, koje se odnose na izbore u Crnoj Goa'i. Broj mandata 12-oriec fiksiran je odlukom Ministar- skog Saveta, a ovaj je broj mandata prihvatom glave prve izvjetaja popunjen. Prema odluci Ministarskog Saveta pozvata je Xarodna Skuptina kao jedini narodni predstavnik naroda crnogorskog, da.obavi izbor, i ona je izvrila ovaj. izbor, jer isti nije mogao da se izvri iz istih razloga kao i u ostalim delovima kraljevstva po okruzima, nego je Narodna Skuptina birala, to su pojedini -kandidati dobili po 100 i vie' glasova. Sad dolaze dvojaka punomoja. Punomoja izdata od pojedinaca i od nenadlenih tela kao to je izbor g. Milisava Eaijevia koji je dobio 13, i g. .Marka Cemovia, koji je dobio 14 glasova. To puno- mostvo ne moe se smatrati za vaee i molim Na- redno Predstavnitvo, da ih kao takvo oceni i neva- ee proglasi. Kad bude opti izbor i kad okruni izbori budu, onda ako gospoda budu izabrana, rado emo im estitati.

Podpredsednikoma:. Ivan Ribar: ima ree g. Ma- ' tanovi. '

Marko Matanovi: Ja imam da kaem nekoliko rei odnosno napomene g. Cemovia, u pogledu naeg bezoseanja, to njega nismo hteli, da primimo u Crnogorsku Skuptinu kao srpefcog podanika. Tome nije bio razlog pomanjkanje toga srpskog osjeaja nego zbog toga, to smo se bojali, da naa opta stvar ne pretrpi nikakva utrba. poto su tada agenti Kralja Nikole i talijanski govorili, da je ovo ujedinjenje nasilno uinjeno od srpske vojske, i da mi to nismo primili dobrovoljno. To je bio ra.zlog to . Cemovia uismo hteli da primimo, jer nismo hteli d.-j damo neprijatelju m'a ta, da moe da preh.iri m

em ujedinjenju. Na neprijatelj bez svake sumnje tada bi nam prebacio i kazao, gle kakva je Skuptina u Crnoj Gori, kad u nju ulaze ak i srpski podanici. Da se to ne bi desilo, mi smo se obratili g. Cemo- viu i kazali mu, mi vas pitaimjo, da nam sami ka- ete, da li smatrate da e vae prisustvo u- Crnogor- skoj Skuptini imati politikih posled'k'a, pa- ako ih nema, mi emo vas onda primiti. Gospodin Cemovi odgovorio je, da'nee imati nikakvih posledica i na osnovu toga mi smo ga jednoglasno primili za naega poslanika.

Drugo, gospodo, imao bi jo da kaem nekoliko rei o kompetenciji Narodne Skuptine, da li je ona kompetentna da bita narodne poslanike i da ih alje ovamo', ili ona tu kompetenciju nema. Gospodin izve- stilac" jasno je kazao,, da drugo telo ne moe biti u Crnoj Gori kompetentno, nego samo ona. Jer kad je Narodna Skuptina u Crnoj Gori u stanju da detro- nira kralja Nikolu, zar ona nije u stanju da bira narodne poslanike i da ih alje ovamo. Kad mi tu kompetenciju njoj no bi priznali mi bismo omalo- vaili i taj istorijski in proglaivanjo naega ujedinjenja. Okruni birai mogu kao to je svima vama poznato da izberu jednoga poslanika i da ga ubace u Narodnu Skuptinu, a Narodna Skuptina moe ga delegirati u Jugoslovensku Skuptinu i delegirati, recimo u Pari kao lana konf. mira, a ova ga moe dalje poslati.

Kako bi tek bilo smfcno, kad bi ja recimo sa okrunim mandatom mojih biraa otiao u Pari i kazao gospodinu Wilsomi. da sam doao tamo, jer su me birai poslali, a da se Vijee S. H. S. nije osvrtalo na elju nareda mojeg okruga. to bi Wil- son na to kazao. Tako raditi bilo bi bezsmisleno i ja molim Narodno Predstavnitvo, da mandat g. Cemo- viu ne uvai- i ne prizna.

Podpredsednik dr. Ivan Ribar: Ee ima g. dr. Slavko Mileti.

Dr. Slavko Mileti: Verifikacioni odbor, gospodo, u svojoj drugoj taci predloio je da se puno- moija dr. Duana Jojkia, Koste evia i Jovana Vujia ponite. Izjavljujem da ne mogu glasati za predlog nego naprotiv stavljam predlog da se mandat ove trojice overovi. Biu tako slobodan da ovaj svoj predlog ukratko i motiviem. Pre svega moram da naglasim da me izvetaj Verifikacionog Odbora u opste ne zadovoljava. Ne zadovoljava me zbog toga, to ja ne nalazim u njemu istaknuto ono naelno gledite, sa koga je Verifikacioni Odbor poematrao za- konitost pojedinih mandata. Ja uvidjam tekou po- loaja, u kome je bio Verifikacioni Odbor ovoga puta. Jer vrlo dobro pojimam da u sadanjim pr lanim vremenima'kad nemamo svog izbornog zakona. Veri likacioni Odbor nije mogao, da ima vrste osnovo" /a svoj ;|. | svem tom drim, da mu je bil,!

S2U. red. sasl. 14. maia 119.

446 Slenogr. beleke

koja jo svoju narodnu dunoet tako lepo shvatila' i prebacivati joj da je ona bila u zalihidi i ponitavati one mandate za koje je ona imala prava da ih po- alje ovamo.

Ja predlaem gospodo, da ee predlog Verifika- cionog Odbora odbaci i da se ova tri mandata ove- rove, i molim deset poslanika da me potpomognu. (Potpomau ga.)

Podpredsednik dr. Ivan Ribar: Ima re gospodin jMita Klicin.

Mita Klicin: Toto je moj drug gospodin dr. Slavko -Miletie izneo sve one'razloge, kojima je trebalo da se potkrepi i dokae, da je izbor koji je Na- rodna Skuptina u Novome Sadu obavila, bio pravilan, ja ne bih imao sta jo o tome da kaem; samo hou da potvrdim da je Narodno l'redetavniatvo kad je usvojilo prvu tacku izvetaja Verifikacionog odbora etalo na stanovite, da je Narodna Skuptina ovlaena slobodno da bira poslanike, i specijalno je to stanovite potvrdiji'iio bosanskim sluajem, gdje je osnaen izbor koji je obavilo Narodno Vee, veinom glasova.

Zaista, gospodo, elja da se medju strankama postigne sloga bila je opravdana i sve su stranke po moguostvu ile za tim. pa je tako bilo i kod nas.

to nije dolo do sporazuma to nije krivica ra- dikalhe Stranke. Skuptina u Novom Sadu nije bila u tom poloaju u kome je bilo Narodno Vee u Sa- rajevu. Narodnom Veu u Sarajevu saoptena su bila imena kandidata nekih stranaka, pa ipak, Narodno Vee, koje ee smatralo da je pozvano da oceni pri- like u Bosni i da presudi kakvo je miljenje u na- 1(M|lii stalo je na to stanovite, da, i ne obazirui

20 red. ?ast. 14. maja 1919. i

447

bila u zabluda ni onoini dana kud je proglaeila odce- jiljcuje Bake, Banata i Haranje od Madjarske,

Jedan sluaj samo. Narodno Vee u Sarajevu imalo je jedim slinu stvar sa ovom vojvodjanskom. Socijal-dcinokralskoj stranci koja ee nije zadovoljila brojem mandata, data su dva-mandata, a ona je traila etiri i jugosloveneKa demokratska stranka ko- ristila se time i te je mandate uzela sfebi. Medjutim taj izbor u Sarajevu verifikacioni odbor je osnaio, dao je za pravo Narodlnom Veu koje je tako postu- palo, a to isto pravo porie velikoj Narodnoj Skup- tini u Novome Sadu. Dakle verifikacioni odbor nije imao jedno svoje naelno gledite pri reavanju ovib stvari. Ako ee stane na" to gledite i ako se porekne kompetencija velike_ Narodne Skuptine u Novome Sadu, onda znai da treba jedna nova narodna Skup- tina da bira sve poslanike. Ako ovo Narodno Pred- stavnitvo stane na to gledite da Velika Narodna Skuptina u Novome Sadu jeste u zabludi bila kad je te poslanike birala onda se moe rei da je velika Narodna Skuptina bila u zabludi i onda kad je proglasila ocepljenje Banata i Bake od Magjarske. Na to gledite nesme se stati jo i zato to je izbor poslanika iz Vojvodine bio sasvim pravilan. Izbori za Narodnu Skuptinu vreni su na slobodnim zboro- vima, a ova je Narodna Skuptina izvrila izbor poslanika za Narodno Predstavnitvo ; dakle tu je narodna volja dola do izraaja. Velika Narodna Skup- tina koja je izvrila jedno veliko istorijsko delo imala je pravo izvriti i izbor ovib narodnib poslanika i ovo Narodno Predstavnitvo ogreie se o to veliko ietorijeko delo ako bude porekla to pravo velikoj Narodnoj Skuptini da bira poslanike; a ona e joj to pravo porei -ako bude ponitila mandate ova tri narodna poslanika i ako bude priznala i usvojila 'ovaj izvetaj verifikacionog odbora. (Glasovi: Tako je! iveo!)

Podpredsednik dr. Ivan Ribar: Ima re g. Mar- ko Cemovi.

Marko Cemovi: Obraam panju g. poslani- cima na dva fakta. Verifikacioni odbor staje na jedno gledite kad se tie velike Narodne Skuptine u Or- noj Gori, i kae da je ta veina suverena da bira koga boce, i kad ta veina namee -manjini svojii volju. Verifikacioni odbor to akceptira kao pravilno, a kad se tie istoga fakta u vojvodjanekoj skuptini verifikacioni odbor staje ua sasvim drugo gledite i obara ga. elim da se to povue kao jedan fakt. Medjutim, gospodo, crnogorski poslanici stavili eu cifre izmed ju mene i njih. Oiframa se lako govori, onda oe se videti da su svi prigovori g. Dakovia ne- istiniti. Ta mu zahvaljujem, to je izmedju sebe i mene stavio cifre, i onda e se videti ko je tiranin bio.

Podpredsednik dr. Ivan Ribar: Molim Vas, g. poslanice, o emu sad elite govoriti?

Marko Cemovi: Gospodine podpredsednice, ja hou da se branim, a Vi mi to ne date.

Podpredsednik dr. Ivan Ribar: 0 emu elite govoriti?

Marko Cemovi: Ja hou da govorim o svome mandatu.

Podpredsednik dr. Ivan Ribar: Drite ee pred- meta, g. poslanice!

Marko Cemovi: Ja konstatujem da mi ne date da govorim, i konstatujem da je ovo demokratska skuptina u kojoj evako ima pravo govoriti.

Podpredsednik dr. Ivan Ribar: Ja Vas pozivam na red, g. poslanice. Nemojte se progoniti sa presjed- nitvom i birajte parlamentarne izraze.

Marko Cemovi: Zakon mi daje pravo, da govorim, a ne vi.

Podpredsednik dr. Ivan Ribar: Ja vam oduzi- mam rije. Ima rije g. Dragutin Pei.

Marko Cemovi: Moete! To se zove tiranija! Dragutin Pei: Gospodo, da bi odluke Narodne

Skuptine bile jasne, da bi gospoda koja e glasati imala jasnu situaciju pred oima, molim vas, da sasluate dva kratka objanjenja. (Glasovi: Ne ujemo ii;ta!) Gospodo, celo posle podne ja odavde sluam, i svakoga sam uo, za to to utim. Ko pravi larmu, taj ne moe uti. Ja ne mogu da vas utiam. Dajte mi tiine i odmah ete uti eve.

Povuena je paralela izmedju rada skuptine u Sarajevu, Zagrebu i Crnoj Gori s jedne strane, i rada skuptine u Novom Sadu, pa se nagovetava Narod- nom Predstavnitvu, da verifikacioni odbor ima dve mere: jednom ineri rad u Vojvodini, a drugom meri rad kod ove tri skuptine. (Glas: Tako je!) Na a- lost, gospodo, nije tako. Sad ete uti, da nije tako.

D Sarajevu, u Crnoj Gori, u Zagrebu priznaje se od strane verifikacionog odbora kompetencija na- rodnim skuptinama za izbor narodnih poslanika. U Vojvodini priznaje se od strane verifikacionog odbora kompetencija Velikoj. Narodnoj Skuptini za izbor narodnih poslanika. Nadlenost za izbor ui kod jedne Skuptine nije od strane verifikacionog odbora osporena, ali se ipak trai ponitaj tri mandata kod izbora u Vojvodini, no ne za to. to se nsporava nadlenost Narodne Skuptine u Vojvodini, nego valjda za to. Sto postoje neki razlozi.

Jedan od gospode kae: pa kako moete priznati Narodnu Skuptinu u Vojvodini, da proglasi ujedinjenje narodno, a ne moete joj priznati izbor tri poslanika. Ako ona nije kompetentna za ono prvo, nije ni za ovo drugo. Varate ee, gospoo. Po- stoji ogromna razlika izmedju ovoga i onoga. Skup- tine za koje nalazimo, da im se nema initi nikakav prigovor, birale su narodne poslanike onakve kakvi su. Nema nijednog poslanika iz tih skuptina, da je

448 Steuogr. beleke

izabran kao -ih-ugi. U Zagrebu birani poelunici, i reeno je; ti ^ bira kao taka\ i takav, a H kao takav i takav. Nijedan od njilf ni.jr izabran u drugom svojstvu, a prividiiii u ovom. Takav je sluaj U Sa- rajevu. (Glas: U Sarajevu nije takav sluaj!)

D Vojvodini sasvim je drukije. Nar. Skuptina u pogledu prava biranja sama reava, t. j. njeno pravo na izbor neosporeno je. Ali Narod. Skuptina ovde izborom kae; izabrana va -2i. poslanika, ^l iz grupe te i te, a trojica iz grupe demokrata..." Na jedan put pregledlom i oceuom utvrdjuje ee, da ta trojica nieu iz demokratske grupe i ljudi iz vae partije izjavljiuju da je fcp biranje pogreno jer ta trojica nisu demokrati. Oni izabrani takodje sami to isto izjavljuju . . . Proitajte, gospodo, izvetaj. pa e te videti da smo svi kod ove stvari jednoglasno nali, da smo se isvi sloili "a ovo: Priznajui pravo'Narod. Skuptini da bira poslanike, mi joj priznajemo da ib bira koje boce. Ali u njenom biranju i ljudi iz demokratske partije, mi vidimo njenu elju, da izabere i pi slanike demokrate. Ona je birala demokrate, uo pri oceni izbora videlo se. da ljudi, koje je ona sma- trala za demokrate, to ni-ii bili. Znai, da je Skup- tina u trenutku biranja za tu trojicu demokrata, (a ne za ceo rad) bila u zabludi. (Graja.)1

Podpredsednik dr. Ivan Ribar: Molim, gospodo, posluh!

Dragutin Pei (nastavlja) : Da dam, goepodo, jo jedno objanjenje. Pometnja ima u razumevanju ove stvari. Iznose ce izveeni prigovori na rad Na- rodne Skuptine u Sarajevu. I tamo nisu svi izabrani, kako su sve partiske organizacije eljele. Tamo ima prigovora da partiske organizacije nieu zadovoljne, a i u Vojvodini ima prigovora da partiske organizacije nisu zadovoljne. Ali za Sarajevo ne kae se da oni, koji su izabrani kao lanovi Hrvatske zajednice kao na primer Dr. Joza Sunari. nisu u Stvari lanovi Hrvatske Zajednice. Kae se ovde ak, jeste, mi smo lanovi te Hrvatske Zajednice. Tamo se samo kae: Vi. koji ste nas birali, dali ste nam malo, ogreili ste se o suagu nau i, bili ste nepravedni. Verifikacimii odbor primio je to i data je u petoj taci izjava da se i tu, ako u stvari ima nepravde, uini ispravka.

u Vojvodini je sasvim drugo, u tome sluaju, demokrati ne viu: malo ste nam dali. Oni kau: Trebali iste nam dati etvoricu ; ali mi emo zadovoljni

za sad Pa trojicom: ali nemojte, pod imen. m demokrata birati vae prijatelje. Ono, to nam prizna- jete, i to nam dajete kao nae, neka u istinu bude nae. i neka se iz redova naih bira, a ne iz vaih .. . i.Na levici pljeskanja. amor i protest na desnici.) Da zavrim, gospodo. Prema ovome prigovori ui- njeni na rad Narod. Skuptini u Sarajevu ne tiu simulacije. Ne tiu se neka niko ne prima za zlo nekoga akta nelojalnost', nego ee tiu u neku ruku p; igrabljivanja i uzimanja, davanja podaniki

jednoj grupi, manje uego to partija ima snage. Na. rodna skuptina nije u stanju, da to Upravi -bez ponitaja izbora. Kod pete take predloen je jedan ndhor za poveanje broja poslanika. utvrdi. da je nepravda uinjena, onda se broj ima poveati i pravda e biti zadovoljena. Ali, gospodo, kod pitanja izbora n Vojvodini nema se drUgog nuina pa da se to postigne, .ler. kad je sama skuptina u Vojvodini nala da treba lati demokratima trojicu... (Glasovi na desnici: Nije nala.) Dakle, kad je skuptina nala. (Glasovi: Nije nala I amor.)

Podpredsednik dr. Ivan Ribar: Molim za mir, gospodo. Svaki e d, biti re, samo izvolite mirno slu- ati govornika. Kako ste vi g.'dr. Miletia i g. KHoina sluali mirno, ujte i g. Peia.

Dragutin Pei (nastavljaj : Ja sam, gospodo, sluao i ako sam imao uverenje da navodi, koji su izneseni od strane-vae, ne odgovaraju stanju stvari. pa ipak nisam tako drsko upadao u re i govorio da nije tako. Ja sam imao miljenje, da e Narodna Skuptina sasluati i njihovo miljenje i moje pa neka sudi; i molim vas, gospodo, da me sasluate. Ne zaboravite, da nasilje i tiranija, ma sa koje strane dolazili, uvek su nasilje i tiranija. (Na levici pije- skanje. Zagor i protesti na desnici.)

Dakle molim vas. gospodo, da zavrim govor. Verifikacioni Odbor je uvddeo, da rad Narodne Skup- tine n Vojvodini, kad je ona nala po iskazivanju svih uesnika u radu Verifikacionog Odbora, da treba demokratima dati trojicu ma da eu oni traili etvoricu, nije bio do kraja ispravan. Jer tu trojicu trebalo je U istinu dati demokratskoj grupi, a ne na raun i p:-d imenom njihovim birati svoje ljude iz radikalne grupe. (agof.) Molim vas, goepodo, da me ujete. 1 ja imam prava po zakonu da govorim, kao i vi. a ako vam se moj govor ne dopada, glasajte protiv moga miljenja: nemojte da mi .spreavate govor. jer na tu nemate prava. Jedini koji ima prava da mi zabrani re, to je gospodin Predsednik i pustimo, go- ipodo. svakoga da se kree u granicama svoga prava,

Prema ovs me, gospodo. Narodna Skuptina usvajajui izvetaj Verifikacionog Odbora, koji je kol ovoga sluaja jednoglasan, to dobro upamtite, nee ni u koliku dovesti u sumnju rad Skuptine u Vojvodini " poglen njenog ujedinjenja sa majkom Srbijom. Ono je razlino ori ovoga ovde, i pravda zahteva, da se ovde ovako glasa, jer drugoga naina nema, da se zadovolji povredjeno pravo... (Na lje- vici pljeskanje.)

Podpredsednik dr. Ivan Ribar: Ima re gospodin dr. Zivko Prodanovi.

Dr, ivko Prodancvi: Gospodo, uli ste, da je moj predgovornik spomenuo re nepravda. Po njemu to je uradila Velika Skuptina u Novom Sadu. ne samo da je zabluda, nego to je i nepravda.

20. red. sast.- 14. maja 1919. 449

Gcospodin poslanik usudio se da doLaci ne nama po- slanicima, nego Skuptini U Novom Sad'u, koja je bila svoje vreme toliko jaka, kad je trebalo da se rei odcepljenje od bive monarhije i prisajedmjenje ovoj naoj dravi. Ta skuptina bil je tada u stanju da ne elu&a nikakve savete sa strane, nego da resi onako, kako joj je u srcu lealo. Onda su neka gospoda doista- litela da zavedu veliku Skuptinu, ali ona na to nije pristala. Drim da ete svi priznata da putem sporazuma ne mogu se izbori sprovesti kako bi trebalo.

Ja sam svaka:! bio i biu za epotrazum oiide. gde mu mesta ima. u Bakoj. Banatu i Baranji nije bila organizdvana demokratska stranka, i u opte u naim krajevima te stranke nije bilo. do ovoga rata. I kad je dolo do izbora radikalna stranka pozvala je sve frakcije, da se porazgovore. i znate ta se dogodilo. Bilo je demokratskih stranaka ili 6. Jedne su btele. da pristanu na 4. neke na 2. neke na 3, a neke nisu htele n opte, da se meiijo. A svaka frak- cija jedva da je imala 23 lana. Sutra dan doli su i kazali :Naina ne treba dati. Evo Vam ivih Socija- lista, tu su braca Bunjevci i Slovaci, pa neka kau. da H je tako ili ne. (Glasovi: Tako je!)

Skuptina je birala iz svoje sredine one ljude, u koje je imala najvee poverenje. ta vie radikalni prvaci su opominjali okolni narod i govorili: Tzabe- rite toliko, koliko odgovara vaoj snazj, a ono drage, izaberite Ijtfde, koji su neradikali. Skuptina je na

.to pristala i izabrala to ljude jednoglasno. Koji god je bio na toj Skuptini, zna da su radikali zato bili. jer u naim krugovima nije do toga doba bilo demokrata. Oni su tek doli u Novi Sad nekolicina i tu se organiovali. (Zagor.) O nepravdi govora nemoe biti. Ako Skuptina ima pravo, da bira svoje poslanike, ako se to pravo ne osporava, onda Vam kaem, da je ud sviju i/.liora za ovo Predstavnitvo najistiji izbor bio u Novom Sadu.

Podpredsednik

450 Stonogr. beleke

ljude, koji ne pripadaju radikalnoj stranci. Ti ljudi imali eu prava, ako su mandat primili da ovamo u Narodnom Predstavnitvu sami eebe opredele, i pri- stupe onoj stranci, koja im se dopada. Mi vidimo ovde u Nar. Predstavnitvu, da su ljudi skakali iz jedne stranke u drugu, a kako bi zamerili ljudima sa neopredeljenim mandatom; om su mogli pristu- piti demokratekoj stranci, pa bi time bilo udovoljeno elji, da se ona ojaa sa tri mandata. To je malen- kost tri maiKlata; da radikalna stranka sa partijskog egoizma uim nepravdu. Meutim gospoda, koja su i/.javila da nee da ee dadu birati, unapred su abdu- cirala. To je abdukacija, to je ograda. Ta gospoda koja su dala takvu izjavu, oni su ee unapred ogra- dili protiv svakog izbora. Kad su ta gospoda porekla komlpetenciju i pravo jedne Nar. Skuptine od 400 izaslanika, biranih voljom naroda od nekoliko stotina hiljada biraa, ta gospoda nemaju prava da se tue na nepravdu; ona je uklonila svaku in- gerenciju, svaki uticaj, to nije birala radikale. Prema tome Nar. Skuptina u Novom Sadu pravilno je postupila, birala je suverenom voljom onoga koga j( htela. A da je postupila pravilno i da ta skuptina nije bila u zabludi vidii se po tome to je birala gospodu, koji su nekada bili lanovi samostalne stranke iz koje se sada rodila demokratska stranka. Ona je birala Jocu Vujia. koji je bio poslanik samostalne stranke, Kostu evia iz Kikinde, koji je bio lan demokratske stranke. To su ljudi tacno opredeljeni, to nieu bili radikali.

Ta skuptina je birala takovu gospodu, koja su nekada bila lanovi samostalne stranke, iz koje se je rodila demokratska stranka. Joca Vuji bio je lan samostalnoga kluba. Kota evi bio je takodjer lan neke ue kikindske demokratske stranke. To su bili ljudi stranaki odredjeni, partizani, i niti jedan od te gospode mije bio radikal. Ne moe se reci, da je ta skuptina, koja je sastojala iz cveta naega naroda bila u zabludi. To bi bila najvea uvreda, kad bi se toj skuptini imputiralo, da nije znala, to radi.

Izvolite dakle gospodo poslanici postupati, kako i zbilja zahteva pravda i pravica, i oznaite ove mandate.

Podpredsednik dr. Ivan Ribar: Kec imade g. narodni poslanik dr. Vladimir Oorovi.

Dr. Vladimir orovi: Gospodo poslanici! Pred- \ idjajui, da e debata u ovoj stvari, jer eu u pi-

"tanjn posebne strasti, spustita nivo naega Predstav- nitva sa one visine, na koju smo ga podigli prvih dana, od prvog poetka smo zakljuili, da u ovoj stvaii ponemo pregovore za sporazum raunajui, da emo sa malo dobre volje moi prije ove debate sa .lojalnon kvitirati jednu stvar, koja je mogla sa neto vie uvidavnosti da se rei i tamo u Voj- vodini, pa da ne dodje do ovoga svega ovde.

Nama nije ni ranije bilo stalo do broja mandata ; nama nije stalo ni danas do toga, hoemo li dobiti tri ili etiri poslanika vie ili manje. Za stranku, koja danas broji lanova potpuno je to svejedno. Ali nama nije bilo niti moe biti svejedno, kako se provodi jedan princip pri izborima za ovo tijelo.

Stvar je u ovomu. Kada na skuptini u Novom Sadu nije izmedju radikala i demokrata dolo do sporazuma, vi ste imajui veinu mogli izabrati samo radikale ili ste mogli, kad ste hteli biti nese- b'ni i neuiniti nepravdu, ona tri mandata pustiti M'popunjene; ali nikako nijeste smjeli uiniti ovo, to ste uinili i to je nelojalno u svakom pogledu: izaberete kao demokrate ljude, koji nisu demokrate. Nae Narodno Predstavnitvo treba da bude izraz svih stranaka i svih struja, koje u narodu postoje. Radikalan stranku predstavljaju radikali, a koga in.adu da predstavljaju ova trojica koji niti su demokrate a niti radikali? (Silna galama. Glasovi: Narodnu Skuptinu!) Bolje da ne ulazimo u to, jer je to jedno tugaljivo pitanje. Vi ste u toj skuptini birali aklamacijom i u toj stvari glasalo se onako, kako ge naredilo. (Velika buka.) Najbolje je da u pitanje ne diramo. Mi smo htjeli da pred'usretnemo itavu ovu debatu i da izbjegnemo ove neprijatne soeme. To je bio jedan od motiva, koji je i podpred- sednika radikalne stranke g. Uroa Loniovia, do- veo do toga, da se prikljui'jednoglasnoj odluci verifikacionog odbora, da se ona trojica, koji faktino ne predstavljaju danas niti demokrate niti radikale, eliminiraju iz ovog tijela. S toga razloga ja u ime svoje stranke, predlaem, da se primi izvjetaj veri- rikiicijonog odbora.

Podpredsednik dr. Ivan Ribar: Gospodo poto je vreme ve poodmaklo a nemamo svijetla, te ne mogu da vidim nijednog Narodnog Poslanika, ja predlaem, da se sedniea odgodi. (uje se: Da zavr- imo ovu stvar.) Ako Narodno Predstavnitvo eli da je svrimo, mi emo je svriti.

Ima re Predsednik Ministarskog Saveta.

Predsednik Ministarskog Sa vela Stojan Proti: Ja bih molio Narodno Predstavnitvo da reenje ove stvari odgodi za iduu sednicu. Moe biti, da e bili jo koga od gospode, koji e uzeti uea u disku- siji s jodne strane, a s druge strane kao to ste svi bili svjedoci, diskusija je ila prilino ustro i vrlo vatreno. Ja drim da nije u interesu naih daljih bu- duih odnosa da mi ovu stvar krimo i ovako sad, moe biti. preko .kolena, reimo. Ja drim, gospodo, da je dobra, savet od moje strane da ovo odloimo do idue scHlnice, a bie reeno gospodo, onako kako veina kae. Nita se tu ne moe nikome nametnuti, a drim da je pametno i korisno za sve nas da ne

20. red, aast. 14. maja 1919. 451

idemo suvie brzo. (uje se: Tako je! A ako je samo jedan govornik?) I to gospodo menja etvar, jer nastaje odmah glasanje, a moe biti da e biti vie poslanika a ne jedan.

Podpredsednik dr. Ivan Ribar: Prima li Na- rodno Predstavnitvo predlog da ee dananja sed- nica odgodi? (Prima se.)

Pre no to zakljuim sednicu moram da se osvr- nem na primedbu Nai-odnoga Poslanika goepodina g. Dakovia, koji mi jo primetio, zato sam dozvolio re gosp. Cemoviea, jer on niti da jo lan Navodnoga Predstavnitva, niti da dolazi upisan u epieak lanova Narodnog Predstavnitva. Ja uveravam gospodina poslanika, da mi nije bilo poznato, da on nije uveden u pieak, med j u onima, koji su predani Pred- sodnitvu. te mu stavljani do znanja, da e Predeed- nitvo preko evojili izvrnih lanova videti, da li je gospodin zapisan u spisak lanova Predstavnitva i to u staviti do znanja na iduoj eednici.

Na dnevni red za iduu sednicu, koja bi imala biti sutra u 10 sati dole bi interpelacije, jer je sutra dan za interpelacije, i to:

1. Milovana Lazarevia na Minktra Vojnoga, zato se obaveznici preko :i

452 Stenogr. beleke

20. redovnog sastanka

privremenog narodnog predstavnitva dranog na dan 14. maja 1919. godine u Beogradu.

Interpelacija Poslanca Frana Grafenauerja in drugova, na

gospoda ministerskoga predsednika, kot vodje cen- tralne vlade SH.S., o nemkih grozodejetvih na slo^ venskem Korokem in o oprostitvi elovenekili inter- niran cev.

Dnevnik Slovenec z dne 11. maja 1919. te- vilo 108 poroa:

V loveku spe zverinske strasti, ki v borbi za ivljenje izbruknejo v teki obliki, da ee jih mora lovek sramovati, ko dobi njegova dua zopet ravno- teje. Tako ne ni udnega, e vojatvo v najhuji bo''^ zbesni, e se bojovnik zagrize v svojega nas- protnika, ga davi in ne pozna nobenega pardona.

Vse drugae se pa mora presojati lovek, ki s hladnim razumom in premiljeno snuje nart, kako da bo zbudil zverinsko strasti in po zverinskih na- gonih ubijal, moril, kar mu pride pod no. Tak nart so imeli za si-bski narod avstro-ogrski vojskovodje.: Iztrebite ga!

Do skrajnosti demoralizirano koroko nemstvo jo bilo o med svetovno vojno navdueno za avstrij- sko metodo v Srbiji in jo je hotelo e todaj. na Ko- rokem za Slovence uveljaviti. Todaj zia varstvo Slo- vencev zakoni sicer niso mnogo veljali, toda podza- vestni ut odgovornosti pred zakonom je zabranjeval na Korokem iztrebljenje Slovencev z puko in vi- slicami. Danas je drugae.

Najbrezvratnejsi sovraniki slovenstva vladajo na Korokem, katerih ot odgovornosti je utoliko razvit, v kolikor se boje sile in antante. Ti moje kakor dr. Lemiscli, ISchumv in tovarii, ki epadajo prod svetovno sodie na vrded morebitne pninem- bnosti, marve vsled uprizorjenih grozodejstev so zasnovali na Korokem nart tlaienja.. e Frei Stimme so pred nedavnim namigavale na to.

Sklep celovkih mogotcev je bil, za vsako ceno potisnuti iz cele Koroke nae ete in potem upri- zoriti zoper Slovence gorje, kaTfor so je na svojem telesu izkusali samo e Srbi med vojno. Inteligentno in ugledneje kmete ]iomori]i, vse drugo zavedno slovensko ljudstvo pa odvesti v ujetnitvo, je tam zgladovati, slovenske domove pa opleniti in oropati, skratka uvesti tako strahovlado, da bi si niti en Slo- venec ne upal nikar ve zgoniti. Paklenski nart, ki eo ga do piice izvrili, kolikor so pa mogli. Hva- la Bogu, dn K) skoro vsa inteligenca in lurledneii -h]] o prnvafi^no zbeal'-.

Priprave. Protokolarieno je dognano, da so e eredJ aprila

nemke bande pripovedovale, da v kratkem napadejo Velikovac. Vojako povelje z dne 30. marca 1919. podpisano od podpolkovnika Schenka v. Celovcu, in naslovljeno na artilerijsko poveljnitvo majorja Ma- thea, napoveduje napad na Velikovac e -prve dni meseca aprila in daje podrobne instrukcije za izvr- itev narta. Dejansko so e v noi 30. marca zaeli napadati nae postojanke pri Velikoveu. Sploni napad so pa nameravali izvriti dne 31. marca zjutraj. Xai so vse napade odbili, glavni napad pa prestregli s pravasnim, hitrim protinapadom in razkropili est za napad pripravljenih nemkih stotnij severno od Velikovca. Xemci so utili, da so e preslabi in so zaeli zbirati nove moi mobilizirati, organizirati in dozivati pomoi iz raznih krajev nemke Avstrije. O Veliki'noi so nemki vojaki pripovedovali da bodo v najkrajem asu udarili. To &o kazali tudi nem- >kiitai-ski kolovodje, predvsem odpueni, pa al ne izgnani in ne nadzorevani nemki uradniki teetran fronte, ki so pcetali silno gibni, so letali od kraja do kraja, stikali glave, nastopali skrajno predrzno, toliko da niso rekli: ez par dni vas bomo! Treba bi bilo od nae strane monih ojaenj in energinih odredb in odprtih oi! V Dobrivasi je oblast zadnje dni pred polomom dobila v roke celo pismi, naslovljeno na nao nemkutarko, da naj pripravi za nemke vojake tiso krapov. Kako so se "Nemci na ta napad skrbno pripravili, dokazuje towda so imelo nemke patrule seboj za visak kraj ne samo liste nglednejih Slovencev, ki jih je treba iztrebiti, marve tudi druge - javnem ivljenju' ])Opolnoma brez pomembne Slovence obojega spola, 'ki jih je treba opleniti. protepsti in odgnati. Xemki oroniki so povsod tankoj zasedli oronike postaje, v rni na pr. je bil prej nemki oronik, kakor je dola zadnja slovenska patrulja.

Lov. Kamor su preli nemki vojaki, se je zael takoj

lov na Slovenee. Za ta posel so imele povelje posebne patrulje. Te patrulje, ki so jih vodili podast- niki, so ponekod izjavile prie na razpolago da imajo povelje, koga da naj oplenijo in oropajo. Samo en zgled, kako se nae ljudi lovili. Nekemu posestniku se pripelje nasproti nekaj nemkih vo- jakov. Ker so gobovo izvohali, da je dotini tam v bliini, ga vpraajo, e ni morda on dotini. Ko to miVria, ^K'^i 'iekoi infnnlerist z voza, reko: Ihnen

20. red. past. 14. maja . 153

brauchma! nasadi bajonet in zane repetirati. Bil je obseden, pa tudi bijen. Posestnik jim utee. Iskali so ga potem po celem gozdu do pozne noi in streljali, dia bi izgnali kakor zajca iz gnezda. Po- sreilo ee mu je uiti.

Nekega posestnika, ki .so ga tudi iekali, eo do- liill pri drugi hii, pa ga niso poznali. Da ga ne iz-' vohajo,- je govoril njim, kakor da bi bil njihov prista. Da bi izvlekel iz njih, kaj da nameravajo. jih je vpraal: Wasmaoht'sdenn mit deti Pfaffen? Dobil je odgovor: Die putz'ma alle, und die Sld- \i'iien, die gekennzeicbnet sind, die putz'ma a, und die iibrige Volk Avird sieh schon legen. Eekel je, da eo sedem duhovnikov njili in jih est cd teh takoj na'potu v Celovec spucali, sedmega pa da bodo e v Celovcu. Morda se je samo hotel pohv,a- liti in izraziti elje kaj da bo etorili 6 .slovenskimi duhovniki, ako bi jih dohili.

Samo v beljaki okolici so tako polovili okrog SOO oseb. v Eou in elovenskih*obinah ob Vrb- ekom jezeru okrog 1600. e s tem so dokazali, da nieo prili na nemka tla in med ljudstvo, ki bi hotelo morda pripadati k Nemki Avstriji, ampak med ljudetvo, ki mu morejo samo z najhujim aasiktvom vduiti jugosloveasko dravno misel. Aretirali eo1 pa tudi stare ene in mladino, tako n. pr. Mikulko v Putah, 85 let staro in bolno eno, Tempelnovo mater na Eutah, 65 let etaro. Po veini eo jih odpe- ljali v Spital ob Dravi, in na Solnograko, groze jim da bodo tam gladovali in si zapomnili, kodaj da so drali e Jugoelovani. Po najve so jiih najprej pretepli, drugim grozili, jih psovali kakor ne bi storil noben kanibal. V Zilski dolini eo odvedli u- pnika Varmuta, Smaika, Krejija, Vornika, Mi- klavia.

Vojni plen. Slovenskim zavednim kmetom in upnikom .eo

odnesli vse, kar je premakljivega, kar nieo mogli odnesti, so. prodajali na drabi. V ta namen eo imeli oividno e prej tajno organizirane najglahse nem- kutareke elemente, ki eo za slepo ceno kupovali na drabi dragocene rei. Ponekod v hiah ni ostalo drugega kakor gole etene, ne porie moke, ne koek kruha, ne lica, ne kozarec, ne kos perila, skratka niesar. Poveod so najprej povpraevali po duhovniku. Z vojsko so prili hkrati tudi naj/.Iuglas- neji nemki hujskai, ki so ee bili evoj ae prieelili med Slovence kot uradniki, pa so bili vsled huj- skanja izgnani ali pa eo pobegnili na nemko etran. Ti so vojakom pri roparskem delu pomagali. Neka- teri, prej imoviti posestniki eo postali tako popolni berai. Tudi na cerkve nemke tolpe niso pozabilo. Odnesli eo vse, kar je imelo kako vrednost, kakor kelihe, monstrance, mano obleko eo pa poteptali. Da svetjkim sobam, njihove krogeje pipo prizanesle.

ee povsemtem ni treba uditi. Ponekod so uniili tudi matine knjige.

Poskino kopito in vielice. Da je Lemiech-Schumjrjeva druhal umorila ve

naih ljudi, o tem ni dvoma. Govori se morda ve. kakor je res, toda nekateri sluaji eo dokazani. Oe- vidci begunci povedajo o zadnjih dogodkih, ki so jih videli. Tako izpove neki kmet iz Roa: -V nedeljo, dne 4. majnika, so prili k meni nemki vojaki, me opsovali, eden nastavi bajonet in ee zaene proti meni. e bi ee ne bil pravoasno maknil, bi me bil prebodel. Na to me jo hotel uetreliti. Drugi nemki vojak pravi Ne ustreliti! To1 je predobro znnjl Po- biti ga. da ho bolj in dalje trpel! Nato eo me zaeli svi s pokinim kopiti obdelavati. Priujoe ene in otroci eo zagnali krik in klee prosili za me. Nato so se vojaki obrnili proti njim. Ta hip eem porabil in zbeal. Kaj ee je z drugimi zgodilo, ne vem. Dva dni prej so njegovega 14-letnega eina strahovito, prg- , tepli in odgnali. e le na posredovanje in moledo- vanje nekoga beljakoga Nemca-civilista, ki je bil sluajno navzo eo ga izpostili.

upnika Fuggerja v t. Janu v Eou so vojaki tako' pobili, da je 6. t. m. umrl v bolnici v Ce- lovcu. Zato eo prio na razpolago. upnika dr. Mortla iz Hedi so razmesarili; e e ivi, ja ne vem. Vojak, ki je zbeal iz Spitala ob Dravi, trdi, da jo na lastne oi videl, da so tam obesili tri slovenske duhovnike. Drugih pri za to ni.

Posebno oznauje prepalost nemkega voja- tva slede izprian dogodec: Nemke tolpe eo vo- zile mrtve vojake proti Celovcu; porezali sn mrtve- cem ueea, noeove. iztaknili jim oi in jih razmesarili po telesu in obrazn. To so etorili zato, da K) v Celovcu razglasili, da poetopajo tako z nemkimi vojaki jugoelovenski vojaki. Nekega mrtvega vojaka so pribili na zid, mu preparali trebuh, reva pa ovih okrog trupla, in potem to kazali in trdili, da so to etorili slovenski vojaki.

Megla se etori loveku pred oi, e o teh gro- zodejstvih premiljuje. lovek se nehote vpraa: Li res na tem svetu ni oblasti, ki bi kaznovala take hudodelce, katerih zastopnik, kakor Schumv, bodo pred pariSko mirovno konferenco hinavsko zavijali svoje obliznjene, ofijalteke obraze in lagali, lagali IX) svoji etari navadi! Za te ljudi ni lovekega priimka ampak edinole izraz: Zveri!

Tomu popolnoma verodoetojnemu poroilu, ka- tero jaeno opieuje priprave, obseg in unievalni namen nemkih tolovajetev na elovenskem Korokem je treha e pristaviti, da eo iz zilske doline in iz be- l.jake okolice po poroilu oevidca izgnani tudi e preostali g. upniki: A. Polnar iz St. tefana na ili in Lovro Boi v Melbicah, kakor tudi g. u- pniki Sadjak tis t. Denarta pri Sedmib studencih,

454 Stenogr. beleke

Naraek iz t. Jurja na Strmcu in g. Bric iz Dvora. Ljudstvo v teh upnijah jie eedaj isto brez duhovne pomoi in izroeno divjemu terorju barbarskih nemkih tolp.

Da imajo nemka grozodejstva in uveljavljeni nemki teror oevidni namen najprej ustrahovati in polagoma zatreti s kruto tilo vse slovensko prebi- valetvo na Korokem, je temu najjaeneji dokaz o b- m o j n a obina Brdo pri Smohorju, iz katere niso iicmSki tolovaji iloma iztirali le miroljubnega g. upnika N. Vernika, ampak poleg njega tudi vee najzavednesje moe, in njih dorasle lane druine, kar jih ni do tedaj s svojim begom reilo golu i- vljenje. Med temi neercnimi rtvami nemkega na- silja se nahajajo posestniki: Viii!ko| Kauter, oe in sin i obe njegovi heri, tako da jo ostala doma le bolna ena s tremi vnuki pri obirnem posestvu. Xa- dalje so nemki divjaki izgnali iz imenovane obine posestnike Nikolaj Strugger iz Most, Tomaa Jobet in Martina Petri iz Brdo, in eno g. poslanca Grra- fenauerja, katera je ostala kot edina varuhinja na domaem posestvu, ter g. Petra Urbane iz St. tefana na ili. Divjanje nemkih tolp na Korokem je tako brezozirno, da je zapadel internaciji vkljub nemke vlade v Celovcu e meseca novembra 1918. pri- znani eksteritorialitete in oficijelnega zastopstva de- elne vlade v Ljubljani tudi slovenski komisar Dr. .lanko Hoevar, kateri sedaj bira in gladuje (konfi- niran kot bolehen mo v 1180 m visoko leei pla- ninski vasi Wal]nitz in deli alostno svojo u^odo s Franjo Erratom kot sotrpinom. Toliko je do danas znano v nelovekom postopanju nemke soldateske s prebivalstvom slovenske Koroke. Ni nam e znana nadaljna usoda interni ran cev, vemo le iz zaneslji- vega vira, da so internirani doloma v taborieih v nemkem pitalu ob Dravi, deloma v, Niltatu in nekaj rtev, osobito duhovnikov, je interniranih

v zgornjem Dravogradu. Dobro pa smo poueni o alostnih razmerah in o surovem postopanju z interniranci v teh taboriih po priah, ki so ob asu od strani Nemcev prekrenoga premirja v Boiu leta 1918. okuali trdobo m gnjusobo v teh zverin jakih in ve kot verjetno je, dia se z interniranci tudi ta pot v nobenem oziru ne bo postopalo ravno dostojno, ampak po znanih nemkih metodah.

Cutjmo se dolni, da na podlagi teh alostnih dejstov stavimo na gosp. ministrskega predsednika' sledea vpraanja:

1. Je voljan, da se v imenu vlade SHS od- lono /cavzame za izboljanje usode nesrenih interni rancev?

2. Ali hoe pri velesilah entente nemiiduma ukreniti vse potrebno, da naj ona zaukae, da se vsi interniranci vrnejo nemudoma in neovirano na svoje domove?

3. Ali hoe zastaviti ves svoj vpliv pri ententi. da proise taista po komisijiah, sestavljenih iz zastop- nikov onih drav, ki na toni teritoriju nimajo di- rektnoga interesa, vsa grozodejstva nemke soldateske in druge organizirane druhali na Slov. Ko- rokem.

4. Interpelanti prosijo, da g. ministrski pred sednik na to interpelacijo 'ustmeno odgovori.

Beograd, dne 14. maja 1919.

J. Strcin s. r. Dr. Jos. Hohnjec s. r. J. Vesenjak s. r. Dr. Jos. Lovreni s. r. Ivan Brodar s. r. Dr. J. imrak s. r.- Dr. Lovro Poganik s. Fon s. r. Sunik s. r.

P. Grafenaner s. r. Dr. Koroec s. r. F. Piek s. r. Dr. Fran Jankovle Dr. Schaubach s. r. D. Banic s. r. Dr. Deelic s. r. Gostinci r s. r.

s. r

-=>8>S#

17 20. redovni sastanak držan 14. Мајa 1919. godine u beogradu

Documents