511111111111111111111111111111111111111111111111111111111111111111111111111111111111111111111111111111111111111111111111111 SaborSabortruba~atruba~a

SPECIJALAN DODATAK LISTA DANAS UTORAK, 9. AVGUST 2011.

Ambasador Rusije u Srbiji Aleksandar Konuzinsve~ano je ju~e u Gu~i oglasio po~etak 51.Sabora truba~a na kome }e se nadmetati 47orkestara iz Srbije i devet iz inostranstva, a urazli~itim programima nastupiti vi{e od 1.000u~esnika. Konuzin je u centru Gu~e podigaosaborsku zastavu na jarbol i uz zvuke saborskehimne „Sa Ov~ara i Kablara“ i pucnjavu prangijasa okolnih brda otvorio tu tradicionalnumanifestaciju.- @ivot Srba nije lak, ali to ne zna~i da sada{njepote{ko}e mogu da spre~e praznik Srbije ipotisnu srpski karakter, kulturu i praznik srpstva -rekao je Konuzin i dodao da je Gu~a danasprestonica Srbije.

Ambasador RRuske FFederacije AAleksandar KKonuzin ootvorio 551. DDraga~evski ssabor ttruba~a Ambasador RRuske FFederacije AAleksandar KKonuzin ootvorio 551. DDraga~evski ssabor ttruba~a

PO^ELO JE!!!Fo

to: B

eta

IIg

utorak, 9. avgust 2011. 51. SABOR U GU^I511111111111111111111111111111111111111111111111111111111111111111111111111111111111111111111111111111111111111111111111111 SaborSabortruba~atruba~a

Kolj [irokaOsamnaesti sabor posetio Kolj [iroka, ta-

da{nji predsednik Republi~ke konferencijeSocijalisti~kog saveza radnog naroda.

(18. sabor, 1-3. septembar 1978)

Dra`a s delegacijomU Gu~i se 1982 . prvi put obrela visoka

dr`avna delegacija predvo|ena Dragosla-vom Dra`om Markovi}em, ~lanom Pred-sedni{tva CK SKJ.

(22. sabor, 27-29 avgust)

[eik u {oku[eik Ahmad Abdulah Aljmuheni, koji je

stigao sa igra~ima ko{arka{kog kluba „Ko-zna“ iz Kuvajta posmatraju}i {ta se de{ava,hvatao se za glavu i govorio: „Za{to svi ovdepri~aju da ste u krizi kada `ivite u izobilju.Pa, ovo jo{ nisam video, ovoliko mesa, tru-ba i naroda. Je li ovo nacionalni praznik?“

(23. sabor; 26 - 28. avgust 1983. godine)

Tito i Zlatne „uste“Dvadeset sedmi sabor truba~a bi}e

upam}en i po nastupu „ameri~kih Draga~e-vaca“, orkestra „Zlatne uste“ iz Njujorka. Nisumogli da pogode re~ „usne“, pa u naziv „turi-li“ - „uste“. A na saboru je odr`ana i tradicio-nalna priredba: „Lepota se brani lepotom - 50godina dolaska J.B. Tita na ~elo Partije“.

(27. sabor; 21 - 23. avgust 1987. godine)

Po~’o ratNa prostoru biv{e SFRJ se tada ratovalo.

Saborski doma}in, kompozitor Zoran Hri-sti}, rekao je: „Sada, kada u bli`oj i daljojokolini ponovo urli~u ratne trube, glavnigrad truba~a, Gu~a, daruje svetu sklad i har-moniju, koji muziku ~ine razumljivom zavascelo ~ove~anstvo“.

(31. sabor; 23 - 25. avgust 1991. godine)

Kraji{nici pod oru`jem

Grupa od 46 Kraji{nika ka Gu~i je krenu-la i stigla pod oru`jem. To su bili ljudi iz oko-line Knina, ~lanovi kulturno - umetni~kihdru{tava u Strmici i Gra~acu. Pri dolasku,pred Beogradom, morali su privremeno daostave duge cevi, a u Gu~i su i revolvere da-li policiji na ~uvanje.

(32. sabor; 21 - 23. avgust 1992. godine)

Krstivoje pe{ke,Brena helikopterom

Sabora{i su prisustvovali malom vazdu-{nom desantu: iz helikoptera je iza{la LepaBrena sa suprugom Bobom @ivojinovi}em.Majstor frule Krstivoje Suboti} iz Ose~enicekod Mionice, me|utim, nije imao novaca„za podvoz“, pa je u Gu~u prispeo pe{a~e}i80 kilometara.

(33. sabor; 20 - 22. avgust 1993. godine)

Spomen majstorimaReporter „Ilustrovane Politike“ bele`i pr-

vog saborskog dana: „Samo {to nije svanu-lo, a u {atri „Pod lipom“, najpoznatijom u cr-kvenoj porti, svira ~ak osam orkestara. Zo-ran Hristi}, kompozitor i Adam Tadi}, sa ju-`ne strane, na zidu zgrade Doma kulture,otkrili su spomen - obele`je majstorima tru-be, na kome su, do Pedesetog sabora, traj-no ispisana imena najboljih, njih 42.

(36. sabor; 23 - 25. avgust 1996. godine)

Internet stigao na va{ar

„Informatika“ AD iz Beograda postavilaje internet prezentaciju Sabora. Ni{ta ~ud-no, rekao je jedan od predstavnika ove fir-me, jer Internet je jedan veliki va{ar...

(37. sabor; 22 - 24. avgust 1997. godine)

KROZ ISTORIJU

Slobodan Jolovi},predsednik Op{tine Lu~ani

Posta}ete zdraviji i mudriji

Sabor truba~a u Gu~i je, verujte mi, nesva-kida{nje okupljanje ljudi iz celoga sveta koji uz~udesne zvuke, reklo bi se, nacionalnog srp-skog instrumenta - trube, postaju radosniji,zdraviji, i tradicionalno mudriji - ka`e Slobo-dan Jolovi} predsednik Op{tine Lu~ani i pred-sednik Saborskog odbora.

On dodaje da je u prethodnih pola veka, Gu-~u je posetilo oko 15 miliona doma}ih i stranihgostiju iz 83 zemlje sa svih kontinenata. U zva-ni~nim takmi~enjima je u~estvovalo oko10.000 truba~a i 1.000 orkestara.

- Sabor truba~a je ove godine oboga}en no-vim sadr`ajima. Posebno isti~emo duhovneve~eri koje }e se organizovati u porti crkve Sve-ti Arhangel Gavrilo. Pedestprvi sabor truba~au Gu~i, bi}e dostupan gledaocima RTS-a u ze-mlji i inostranstvu u trajanju od preko dvana-est sati direktnog televizijskog prenosa. SrpskaTV mre`a u sastavu od 42 televizijske ku}e di-rektno }e prenositi ostale programske sadr`a-je Sabora - ka`e Jolovi}.

Ja sam se tek u Gu~i uverio da nije bezveze onaj izraz „truba na uvce“.Govorio sam - kako to - truba na uvce!? A onda sam shvatio: Mnogoje gotivno! Ti sedi{, oni ti malo pri|u pa te zagolicaju nekim tonovi-ma, koji ti prijaju, a ti ne veruje{ da tako mo`e da te miluje truba na

dva santimetra od uha - ka`e peva~ narodne muzike Miroslav Ili} koji uGu~i ove godine nastupa na stadionu u ~etvrtak 11. avgusta.

Miroslav od svoje dvadesete godine dolazi u Gu~u. - Smatram sebe jednim od najstarijih i najvernijih sabora{a. Retko

koju Gu~u sam propustio. U Gu~i me privla~i taj svekoliki {areni{, opu-

{tenost, ona stara srpska izvorna dobrodu{nost, susretljivost u do~eku,i naravno - truba. Za mene je u Gu~i najve}i greh naljutiti se na nekogazbog ne~ega. Ve} sam dosadio i bogu i narodu apostrofiraju}i i favorizu-ju}i moranje ~uvanja tradicionalnog, doma}eg, izvornog... Ovi antiglo-balisti mogu da se slikaju. Ako ve} nismo postali globalno selo, samo {tonismo. Nemamo mi {ta tamo da ponesemo u svet, savremena civilizaci-ja sve ima. Mi jedino mo`emo da ponesemo malo svojih obi~aja, jezika,kulture, i ja Gu~u vidim tako - kao mesto koje ~uva jedan deo srpske tra-dicije - ka`e Miroslav. D. P.

Miroslav Ili} ove godine drugi put nastupa na glavnoj bini

Truba na uvce -

mnogo je

gotivno!

Stan

islav

Milo

jkov

i}

IIIg

utorak, 9. avgust 2011.51. SABOR U GU^I 511111111111111111111111111111111111111111111111111111111111111111111111111111111111111111111111111111111111111111111111111 SaborSabortruba~atruba~a

Spomenik od Kari}aU centru varo{ice otkriven spomenik

Truba~u (bronzana skulptura visoka 2,60metara), dar Fondacije „Bra}a Kari}“

(38. sabor; 21 - 23. avgust 1998. godine)

Veselo posle bombiIako je ovaj sabor odr`an posle NATO

bombardovanja, kada je po teritoriji op{ti-ne Lu~ani od 5. aprila do 17. maja 1999. go-dine dejstvovano je sa ukupno 78 projetila,fe{ti je prisustvovalo oko 200.000 gostiju.

(39. sabor; 20 - 22. avgust 1999. godine)

Zastava na Mont Everestu

Zastava Sabora truba~a vijori se od 2000.godine i na najvi{em zemljinom vrhu - MontEverestu na Himalajima (8848 m). Tamo jeodneo i pobo alpinista Dragan Ja}imovi},rodom iz Puhova, sela na sredokra}i izme|uGu~e i Lu~ana, jedini srpski osvaja~ tog vrha.Sabor je svrstan u kulturnu ba{tinu Ujedinje-nih nacija, a 40 godina postojanja zabele`e-no je i u Ginisovoj knjizi rekorda.

(40. sabor; 24 - 27. avgust 2000. godine)

Uz premijera \in|i}aPrvi sabor u XXI veku otvorio je doma}in

Matija Be}kovi}, a prisustvovao je i premi-jer Srbije Zoran \in|i} „Mislim da je ove go-dine Sabor dostigao svoj vrhunac... Jer, akoovde do|e preko 200.000 ljudi, to kazujeda je Sabor jedan od imid`a Srbije, jedanspoj modernog i tradicionalnog, koji na{uzemlju mo`e da promovi{e u svetu i da po-stanemo prepoznatljivi po tome. Jer, samatradicija, ako nije osavremenjena, ne mo`eda komunicira sa svetom“ - rekao je novina-rima premijer \in|i}.

(41. sabor; 23 - 26. avgust 2001. godine)

Predsednik i ^aplinova unuka

Doma}in je bio Dragan Kojadinovi}, mi-nistar kulture i informisanja. A na saborova-nje do{ao je i Boris Tadi}, predsednik Srbije,bar polovina republi~ke vlade i zavidan deobeogradskog diplomatskog kora. Tadi} seumalo potukao sa jednim sabora{em kojiga je opsovao. Posebna atrakcija je bila Kira^aplin, unuka ^arlija ^aplina.

(44. sabor; 5 - 8. avgust 2004. godine)

Ko{tunica o razumevanju

U ime Vlade Republike Srbije, pokrovite-lja Sabora, 46. finalno takmi~enje truba~aSrbije, u nedelju, 3. septembra, uz prisustvove}eg broja ministara, poslanika, diplomat-skih predstavnika, premijera Republike Srp-ske, Milorada Dodika, otvorio je premijer drVojislav Ko{tunica. „Oni koji ne mogu darazumeju Gu~u, ne razumeju Srbiju“- rekaoje premijer.

(46. sabor; 30. avgust - 3. septembar 2006. godine)

Vukova nagradaZavr{no takmi~enje truba~a je otvorio

Aleksandar Vasiljevi~ Konuzin, ambasadorRusije . Sabor je dobio Vukovu nagradu.

(49. sabor; 5 - 9. avgust 2009. godine)

Od nastavnika fizi~kog do Mrkonji}a

Zanimljivo je ko je sve kroz istoriju otva-rao Sabor u Gu~i. Tako je, na primer, to 1965.u~inio Kosta Lukovi}, nastavnik fizi~kog vas-pitanja u Gu~i, 1990. Aleksandar Bako~evi},~lan Predsedni{tva SR Srbije, 1999. Ljubivo-je R{umovi}, pesnik, 2002. Matija Be}kovi},knji`evnik, 2005. Velimir Ili}, republi~ki mi-nistar za kapitalne investicije, 2006 dr Voji-slav Ko{tunica, premijer Republike Srbije,2007. Milorad Dodik, premijer RepublikeSrpske, 2008, 2009. i 2010. Milutin Mrkonji},ministar infrastrukture u Vladi Srbije.

KROZ ISTORIJU

Dragoljub Petrovi}

UGu~i uvek ima mesta i vremena zaprovod. Volim da slu{am i drugekako sviraju, koliko su napredova-li, kako razmi{ljaju. Ali na posao sene zaboravlja. Koncert na stadionuima prioritet, a nakon toga i pone-

ka svirka ekskluzivno za prijatelje, poputmojih drugara fudbalera. Tad sviramo zanjih par sati, a onda sedimo i pijemo zajed-no, pri~amo, zezamo se - pri~a za DanasMarko Markovi}, sin Bobana Markovi}a,mlada svetska truba~ka zvezda. Marko i Bo-ban sviraju u subotu 13. avgusta na glavnojsaborskoj pozornici, i obe}avaju lud provod.

[ta za tebe zna~i Gu~a i koliko se nastupi tamorazlikuju od ostalih tvojih i Bobanovih svirki posvetu?

Gu~a je san svakog truba~a, mesto gde sunajve}i postali najve}i. Dok sam bio mali,mnogo sam slu{ao od tate Bobana o atmos-feri, takmi~enju, drugarstvu i rivalstvu. Kadsam najzad do{ao na Sabor, kao ~lan o~evogorkestra, on je prestao da se takmi~i, ali samu`ivao da sviramo koncerte ili za na{e prija-telje pod {atrama ili u restoranima. Druga~i-je je nego na koncertima ili svadbama, dru-ga~ije je nego bilo gde. Primio sam se na Gu-~u i sad ne propu{tamo da do|emo i prove-demo nekoliko nezaboravnih dana, uz prija-telje, kolege, veselo, ali i radno.

Mnogi su bili iznena|eni {to ti pro{le godine ni-si u~estvovao na takmi~enju za Prvu trubu sveta.Ho}e{ li se ove ili neke naredne godine takmi~iti zato priznanje?

Na samom po~etku propozicije nisu bilejasne, nisam znao da je neophodno takmi~i-ti se i pobediti na Saboru da bi bio u~esniktakmi~enja za svetsku trubu. Nekako, na{raspored turneja po Evropi nikako ne dozvo-ljava da se takmi~imo i na predtakmi~enju uSurdulici. Ali, `elim da se takmi~im, najpresa kolegama iz Srbije. Ove godine smo se tak-mi~ili {irom Evrope sa najboljim rumun-skim truba~kim orkestrom Fanfare Ciocar-lia, u okviru „Balkan Brass Battle“, mo`danajzanimljivijem truba~kom doga|aju ovegodine.

I otac i ti ste uveliko svetske zvezde, kakvo je tvo-je tuma~enje - za{to se strancima toliko svi|aju na-{i truba~i? U ~emu je tajna?

Na{a muzika je deo balkanske muzike, ko-ja je postala popularna tokom poslednjih 15godina. Za Evropu i svet je Srbija, kao i Bal-kan jo{ uvek neobi~na, egzoti~na, iako jesmodeo Evrope. [to zbog ritmova, koji nikom nedopu{taju da ostane miran, {to zbog toga {toje ovaj deo Evrope zbog istorije, podela i ra-

tova za mnoge bio dugo nepoznat i nedostu-pan, ali najvi{e zbog muzike, koja u sebi imaneku, da tako ka`em, divlju komponentu,koju nemaju svuda u Evropi. Kako slu{atitruba~e i stajati mirno? Mislim da je to ne-mogu}e. Njima je ~udno i {to sve sviramo izglave, bilo komplikovano ili jednostavno.

[ta je najva`nije da bi bio vaserijski truba~?Hvala na komplimentu. Za vanserijskog tru-

ba~a je potrebno dobro uho, brzi prsti i brz je-zik, ali pre svega ozbiljan rad. Dugogodi{njirad. Kako na{ narod ka`e: „Ne goji se prasepred Bo`i}“, radi se tokom cele godine, a ne naprimer dva meseca pred Sabor u Gu~i. Mi punove`bamo i ~esto nastupamo, ali da se sve to iz-dr`i i da se poka`e{ svuda, potrebna je dobraosnova.

Sara|ivao si, upoznao se, ali i svirao mnogim svet-skim muzi~kim zvezdama? Ko je od njih na tebe osta-vio najja~i utisak?

Od orkestara najsve`iji utisak su FanfareCiocarlia, rumunski truba~i, koji su stariji odnas, ali su svi kul momci, odli~ni muzi~ari,posve}eni svom poslu, vrlo disciplinovani.Ipak, najve}e zadovoljstvo je bilo svirati saturskim klarinetistom Husnu Senlendiri~i-jem. Bio sam gost na njegovom koncertu u Is-tanbulu. Nije bilo vremena za pripremu na-stupa samo malo na tonskoj. Iznenadio samga kad sam odsvirao kompoziciju koju je ~e-sto svirao njegov pokojni otac, Ergun, ina~etruba~, potpuno u njegovom fazonu, ali sapar mojih dodataka. Trebalo je da sviram snjim dve pesme, ali je bilo tako dobro da smozavr{ili sa ~etiri duga~ke kompozicije, u koji-ma mi je dao dovoljno prostora, iako je on ta-mo velika zvezda, koja prodaje stotine hilja-da diskova.

Marko Markovi}, sin Bobana Markovi}a, mlada svetska truba~ka zvezda

Gu~a je san svakog truba~a

Foto

: Dra

gora

d St

ani}

Foto

: Zso

fia R

affa

y

IVg

utorak, 9. avgust 2011. 51. SABOR U GU^I511111111111111111111111111111111111111111111111111111111111111111111111111111111111111111111111111111111111111111111111111 SaborSabortruba~atruba~a

Dragoljub Petrovi}

S vi ti dani u Gu~i imaju pose-ban duh koji ulazi u ljude. Ta-ko da je gu~anska atmosferaneponovljiva, druga~ija negoigde drugde na svetu - ka`e zaDanas Dejan Petrovi} iz Du-

bokog kod U`ica, pro{logodi{njiosvaja~ Prve trube sveta. Sin ~uvenogtruba~a Mi}e Petrovi}a ove godine seprvi put ne takmi~i u Gu~i u zvani~-nom delu. Razlog je jednostavan - oni njegov orkestar u Gu~i su osvojilisve {to se osvojiti mo`e.

- Za trinaest godina osvojili smodeset nagrada - ka`e Dejan.

Jedanaestog avgusta na glavnojpozornici imaju solisti~ki koncert od21 do 22 sata, a ostalim danima svi-ra}e u kafani „Lav“, iznad stadiona.

- Spremamo iznena|enje za kon-cert - svira}emo, pored ostalih, i stva-

ri Ekatarine Velike, Atomskog sklo-ni{ta, Prljavog kazali{ta. Od EKV svi-ramo pesmu „Krug“, opasno zvu~i satrubama, od Skloni{ta „Treba imat

du{u“, od Kazali{ta „Mi ple{emo“ -ka`e Dejan.

U izvedbi njegovog Big benda mo-}i }ete da ~ujete i njihove specijalite,recimo „Smoke on the water“, hard-rok himnu Dip Parpla.

- Ja sam od malih nogu te`io katome da obra|ujemo stvari, i mismo ljudima prepoznatljivi po to-me. Uglavnom se svi orkestri bazi-raju na svirci nekih ~o~eka, meni jeprioritet srpska muzika, pesme i ko-la, i obrade stranih stvari. Sviramo iStinga i Tinu Tarner i Stonse i Dipparpl... Pored klasi~nog truba~kogbenda nastupamo i kao „Dejan Pe-trovi} big bend“ gde imamo i klavi-jauture, bas gitaru, gitaru, ̀ en-ski i mu{ki vokal. Gdegod se pojavimo ljudi pr-vo ka`u - kakve vezeimaju klavijature i gitaresa trubama, ali na kraju

polude totalno jer ne mogu da veru-ju da mi sviramo „Englishman inNew York“ od Stinga ili „ProudMary“ od Tine Tarner. To }emo, uzsrpske kompozicije, svirati i u Gu~i.Sviramo za publiku od sedam do 77godina i obe}avam izuzetno ludprovod- pri~a Dejan za Danas.

Njegov orkestar svirao je i mno-gim svetskim zvezdama.

- Sviramo u Drvengradu kod Ku-sturice ve} sedam godina i sve te jav-ne li~nosti smo mi do~ekali i ispra}a-li. I Maradonu, i Nikiti Mihalkova, iD`onija Depa za Srpsku novu godi-nu. Dep se naslu{ao mnogo dobrihtruba~a, ali ovakav stil sviranja sigur-no nije ~uo. Bilo mu je ~udno kad jevideo takav sastav i takav zvuk. Prvosmo ga malo obradovali s nekim na-{im kompozicijama, pa smo poslepre{li na obrade Stinga, Stonsa, DipParpl. On je ~ovek zinuo. Nije mogaoda veruje da tako mlad sastav, a pro-sek nam je od 18 do 27 godina, sviratako dobro. Po~eo je da |uska. Po-zdravio se sa svim ~lanovima orke-stra, a mene je zagrlio i poljubio. Ma-radona je |uskao ce-lu no} - se}a seDejan.

Dejan Petrovi} iz Dubokog kod U`ica, Prva truba sveta za 2010.

Svira}emo obrade EKV,Kazali{ta i Skloni{ta

Najmla|i majstor trubeDejan Petrovi} osvojio je najvi{e na-

grada na pro{logodipnjem 50. draga~ev-skom saboru truba~a. Pored Prve trubesveta progla{en za najpopularnijeg tru-ba~a po glasovima publike, a njegov or-kestar za najbolji na jubilarnoj Gu~i. De-jan je ro|en 1985. u selu Duboko kod U`i-ca. U muzi~koj manufakturi Petrovi}a,Dejan i njegov brat Darko su ~etvrta ge-neracija truba~a. Na ranije odr`anim sa-borima u Gu~i dobio je nagradu za naji-zvornije muziciranje (2002), najbolji or-kestar (2003), Trubu publike (2005) i Pr-vu trubu Draga~eva (2009). Pre pet godi-na dobio je i zvanje majstora trube, ~imeje postao najmla|i nosilac tog priznanjau istoriji Draga~evskog sabora.

Svirke u Briselu i MilanuSvirali smo u Briselu i Milanu na cen-

tralnim trgovima. Kad su videli trube s gi-tarama, peva~ima, bubnjevima, otkinulisu. Posebno su im se svideli arn`amanistranih pesama koje radimo. Imamo pre-govore i za Australiju, tamo }emo, nadamse, i}i uskoro - ka`e Dejan.

Udani DubokoNa albumu „Udahni Duboko“ (igra

re~i po nazivu mog sela), koji je iza{aoove godine, uboli smo hit koji se zove„Vrtlog“ i on }e biti i na reklami za Jelenpivo u Gu~i - pri~a sagovornik Danasa.

Sa holivudskom zvezdom u Drvengradu: D`oni Dep i orkestar Dejana Petrovi}a

Vg

utorak, 9. avgust 2011.51. SABOR U GU^I 511111111111111111111111111111111111111111111111111111111111111111111111111111111111111111111111111111111111111111111111111 SaborSabortruba~atruba~a

Munze konza... Vaistinu konza - ~estitala sujedan drugome dva navija~a truba~kog orkestraJanka Jovanovi}a iz Zemuna slave}i njegov tri-jumf na predtakmi~enju za Draga~evski sabortruba~a za orkestre iz Vojvodine i Beograda kojeje u junu odr`ano u Banatu, u Kova~ici. [ef orke-stra Janko Jovanovi}, dvadesetogodi{njak, ro|enje u Beogradu, ali je ljubav prema trubi naslediood oca, koji je iz sela Karan kod U`ica.

- Ja sam zavr{io srednju muzi~ku, odsek zatrubu, i svi ostali ~lanovi benda su stariji od me-ne. Drago nam je {to }emo biti prvi orkestar izBeograda koji se ikada zvani~no takmi~io u Gu-~i. A nigde truba ne zvu~i kao u Gu~i - ka`e Jo-vanovi}.

Janko smatra da }e oni biti „pun pogodak zaGu~u, i da }e predstavljati ne{to novo na Saboru“.

- Veliki su kvaliteti mog orkestra, tako da suvelike {anse da pobedimo. Nisam ni jedan ras-pust propu{tao da ne odem u o~evo selo i u~imod starih majstora trube. ^ovek koji mi je do-sta pomogao u u~enju sviranja je Vedran Ne-nadovi}, vrhunski profesor trube. Prvi put samimao dodir sa tim instrumentom u petom raz-redu osnovne {kole, i vrlo mi je drago {to sadanastupam u Gu~i, i to na glavnoj pozornici u fi-nalu. Da}u sve od sebe da budemo na prvommestu - ka`e Janko.

Mladi Zemunac smatra da su svi koji su seplasirali me|u 18 najboljih orkestara u Srbijidosta jaki, velika je konkurencija, ali to ga nebrine.

-Spremili smo opasan program sa takmi~enje- ka`e uz osmeh.

Ekrem Mamutovi} iz Vranja, Prva trubaDraga~eva 2010. godine

Sanjam svadbarski kupusVojkan Risti}

E krem Mamutovi} iz Vranja upisao sepro{le godine me|u „besmrtne“ iosvojio titulu Prva trube Draga~eva.„Orkestar Bakije Baki}a“ kojipredvodi Ekrem progla{en je inajboljim na svetu na gu~anskom

Svetskom prvenstvu koje je lane odr`ano prviput.

Ove godine Ekremov cilj je osvajanje Prvetrube sveta kojom bi ovaj mladi truba~krunisao svoju karijeru.

- Ne optre}euje me uloga favorita. Mi smouvek favoriti i zato moramo ozbiljno dapristupimo pripremama za Gu~u.Konkurencija }e biti ̀ estoka. ̂ ujem da seozbiljno za prvu trubu priprema i Elvis izSurdulice, pa }e moj zadatak da ostvarim ciljkoji smo obe}ali Vranjancima biti utoliko te`i- ka`e Mamutovi}.

Ekrem kao {ef orkestra ima slatke muke.Njegov orkestar koji je tokom jula i po~etkomavgusta bio rasprodat svakoga dana zarazli~ita veselja {irom zemlje za takve nastupebroji i do 15 ~lanova.

- Po propozicijama Sabora u Gu~i utakmi~arskom delu na bini mo`e da bude

deset ~lanova. No, mi se svi dobro poznajemopa }e najbolji i nastupiti - ka`e Ekrem koji jeod pro{le godine i vlasnik „Majstorskogpisma“ koje se dodeljuje dokazanimvirtouzima na limenom instrumentu.

U Gornjoj ~ar{iji u Vranju uo~i Sabora uGu~i glavna tema je pri~a o tome ko }e bitipobednik i u kojoj konkurenciji. Okre}u setelefoni, obavljaju konsultacije sa BobanomMarkovi}em koji je za truba~e sa „ju`nepruge“ neprikosnoveni autoritet.

Orkestar Ekrema Mamutovi}a porednastupa u zvani~nom delu takmi~enjanastupi}e tri puta i u revijalnom programu.

- Meni je u Gu~i uvek lepo. Ose}am sekao kod ku}e, a jagnje}e pe~enje isvadbarski kupus sanjam uvek izme|u dvasabora. Radujem se i susretu sa mojimprijateljem Dejanom Petrovi}em sa kojimse redovno ~ujem telefonom, ali nemamovremena da se preko godine dru`imo -ka`e Ekrem.

Ispred spomenika Bakiji Baki}u, kaokakvom mestu „truba~ke zakletve“ zaVranjance, orkestar Ekrema Mamutovi}aimao je poslednji kratki nastup pred odlazaku Gu~u, gde se nada da }e jo{ jednom uspetida se popne na svetski truba~ki Olimp.

Overa vizeEkremov otac Dobrivoje je i sam truba~ u orkestru

koji nosi ime legende ju`nja~kog truba{tva BakijeBaki}a. On ka`e da }e ove godine konkurencija bitija~a no ikada.

- Ne treba pocenjivati nikoga jer dolaze novi mla-di truba~i. Ekrem nije star, ali je u truba~koj karijeriosvojio skoro sve {to se osvojiti mo`e. Uvek kadapobedite u Gu~i onda overavate svoju radnu vizu i zaslede}u godinu, a to nama koji `ivimo od ovogazanata puno zna~i - konkretan je DobrivojeMamutovi}.

Truba~ Elvis Ajdinovi} iz Surduliceovogodi{nja je Prva truba kvalifikacionogtakmi~enja koje je odr`ano na 26. Vlasinskomletu gde je osam orkestara iz jugoisto~ne Srbijeizborilo „vize“ za finalno takmi~enje naovogodi{njem 51. Saboru u Gu~i.

Ajdinovi} je sada re{en da nakon 2002.godine kada je kao najmladji truba~ useniorskoj konkurenciji osvojio „Zlatnutrubu“ taj uspeh ponovi.

- Ne}e biti nimalo lako. Glavni konkuretnbi}e mi Ekrem Mamutovi}, moj kom{ija izVranja, ali ja sam spremio iznena|enje i zanjega i za ̀ iri jer vreme je da ponovim uspehod pre skoro deset godina - ka`e Ajdinovi}.

Njegov orekstar nastavlja tradiciju koju jezapo~eo Elvisov otac Demko Ajdinovi}, koji je{est buta u Gu~i progla{avan za najboljeg

bubnjara. Za majstora bubnja progla{en je1994.godine na 34. saboru truba~a kada mu jeuru~eno „Majstorsko pismo“.

- Gu~a je za mene inspiracija i svakitruba~ ~eka avgust kao {to fudbaleri ~ekajuMondijal. Ove godine u Gu~u odlazim saoreolom favorita i nadam se da }u tu uloguopravdati jer to od mene o~ekuju mojinavija~i iz Surdulice - ka`e Elvis, koji je saorkestrom proveo gotovo mesec dana nauve`bavanju programa za finalnotakmi~enje. V. R.

Elvis Ajdinovi} iz Surdulice

Avgust kao Mondijal

Foto

: Dra

gora

d St

ani}

Kad zasviraju Ameri i Vranjanci: Orkestar Ekrema Mamutovi}a nastupio je u Gu~i sa ameri~kim marincima

Janko Jovanovi} iz Zemuna

Vreme je da Beograd pobediTon~ev: Kladite se

Ove godine glasni navija~ orkestra Elvisa Ajdinovi}abi}e i prvi ~ovek surduli~ke op{tine Novica Ton~ev kojiposlednju deceniju ne propu{ta ni jedno draga~evsko sa-borisanje.

- Ja volim da se kladim i da dobijam. Ovoga putasavetujem da svi obrate pa`nju na Elvisa. Verujem da }eon u Surdulicu donetui Zlatnu trubu - ka`e Ton~ev kojinajavljuje odlazak karavana navija~a iz Surdulice u Gu~u.

VIg

utorak, 9. avgust 2011. 51. SABOR U GU^I511111111111111111111111111111111111111111111111111111111111111111111111111111111111111111111111111111111111111111111111111 SaborSabortruba~atruba~a

Kada pleh kod trube krene da osvaja, to je kao vojni~ki pohod na ljudsku du{u Gledao sam pre neki dan \okovi}a kako igra kolo

kod D`ej Lena. Imate svetskog teniskog kralja koji je ponosan na svoju tradiciju i nije ga stid da se usred Los An|elesa uhvati u kolo I oni politi~ari

{to se „pale“ isklju~ivo na Zapad, kad iscrpe sve marketin{ke trikove, odu u Gu~u da bi se slikali

Katarina @ivanovi}INTERVJU

U prkos tradiciji od polaveka, do eksplozijepopularnosti saboratruba~a u Gu~i do{lo jeposle ogromnog uspehaEmira Kusturice i

njegovih filmova „Arizona drim“ i„Podzemlje“. Glavna ulica u Gu~i jekao set Kusturi~inog filma. Trubeje~e iz {atora, kafana i dvori{ta,orkestri mar{iraju kroz gu`vuizbacuju}i sna`an i brz ritam koji se{irom ju`nog Balkana tra`i du`e odsto godina - napisao je pre dvegodine Gart Kartrajt, novinarlondonskog Gardijana u tekstu„Najlu|a ̀ urka u Evropi“.

Na{ proslavljeni reditelj nije~itao taj tekst, ali je na pitanje da li ion smatra da je tako, odgovorio„nemojte to dvaput da ka`ete“.Za{to?, pitamo. „Pa {ta }e na to re}imoji de`urni kriti~ari? Oni {to sestide svega {to miri{e na srpskutradiciju i kulturu, a kad seponapijaju itekako ska~u ipodvriskuju uz zvuke trube“,odgovara Emir Kusturica krozosmeh.

Reditelj je i bukvalno uveotruba~e na svetsku pozornicu. Predprojekciju filma Podzemlje u Kanu1995. (za koji je dobio Zlatnupalmu), oni su pro{etali crvenimtepihom i odsvirali niz hitova izfilma. Publika je fenomenalnoreagovala jer, kako ka`e Kusturica,nema tog ~oveka koji ne reaguje natrubu, „~ija energija di`e iz mrtvih“.

-Kada pleh kod trube krene daosvaja, to je kao vojni~ki pohod na

ljudsku du{u. Stranci su prepoznalitu muziku, a mi smo je, u Nosmoking orkestru, ubacili uaran`mane i ponudili svetu. To jesna`na energija koja opija.Prepoznaju je svuda, od Ju`neKoreje, preko Severne Amerike,Australije…Samo ne ovde - pomalorezignirano pri~a Kustrurica.

Odgovor za{to je to tako, premanjegovi re~ima, le`i u na{emmentalitetu.

- Gledao sam pre neki dan\okovi}a kako igra kolo kod D`ejLena. Imate svetskog teniskog kraljakoji je ponosan na svoju tradiciju inije ga stid da se usred Los An|elesauhvati u kolo. A mi se ovde stidimotrube. Mada, i oni politi~ari {to se„pale“ isklju~ivo na Zapad, kadiscrpe sve marketin{ke trikove, odu

u Gu~u da bi se slikali. Verovatnoim oni {to ih „brifingiju“ i savetujuka`u da su se toliko otu|ili odnaroda, da bi morali nekako da muse pribli`e. Koliko god se to nekimagadilo, zvuk trube sa Balkana nosienergiju i pru`a poseban ugo|aj.Nastajao je vekovima, kao spojmelanholi~nih tonova istoka i

ovda{njeg mentaliteta. Umesto dato negujemo, mi se toga stidimo -smatra Kusturica. Ka`e da to nijenova pojava i da su u doba „stareJuge“, ekspanzijom rokenrola,mnogi na rok koncerte odlazili sakasetom [abana [auli}a u d`epu.Da im se na|e pri ruci.

Osim filmskih kritika, postoje ione koje ka`u da Emir Kusturicazara|uje novac eksploati{u}i Rome injihovu muziku u svojimfilmovima.

- Filmska kritika je jedno, alitakvi komentari, uglavnom od ljudikoji i nisu iz sveta filma, u najmanjuruku su maliciozni i zlobni. Znate, jasvakom novom filmu prilazim kaoda prvi put re`iram, kao da nemamtalenta niti pojma kako se to radi. Inije to fraza, nego se zaista takoose}am. A gde }u crpeti energiju iraspr{iti te sumnje nego u svetu kojipoznajem i volim? Odrastao sam uzromsko naselje, dru`io se sa

Ciganima i jo{ kao mali upoznaonjihovu muziku. Ja sam ̀ ivot izmojih filmova ̀ iveo. A komentarikako to eksploati{em dolaze od onihkoji nikada nisu imali dodira sa timsvetom. Te kritike dolaze iz krugovaljudi gde se ̀ elje ne ostvaruju, amoja privre`enost idealima tradicijekoju poku{avam da uklju~im umoderne tokove, biva ismevana -ka`e Kusturica

Ciganska tradicija je, premare~ima na{eg sagovornika,isprepletana i neodvojiva od srpske.

- Na{ ~ovek kad se napije,ponesen emocijama, ne}e da slu{aMocarta, ve} cigansku muziku. Neka`em, ima i takvih. Ali ja o njima umojim filmovima ne govorim, ve} oovim drugima, koji su naj~e{}e iautsajderi. Takvog ~oveka neismevam, bilo da je re~ o komedijiili ne. I truba je u mojim filmovimadovedena u kontekst ozbiljneinterpretacije - smatra reditelj.

Neki od najve}ih hitova kojetruba~i danas sviraju poti~u upravoiz Kusturi~inih filmova - Mese~ina,Kala{njikov…Ve}inu ih jekomponovao Goran Bregovi}, sakojim je nakon filma „Podzemlje“,reditelj prekinuo saradnju, ali isvaki drugi kontakt.

- Mnogi misle da je na{ sukobnastao zbog tih numera, ali to nijeta~no. On je u to vreme eskalirao,jer se tada otkrila prevara u vezi samuzikom iz flilma Arizona Drim,koji je snimljen nekoliko godina prePodzemlja. Glavna numera, koju jeza potrebe filma izveo Igi Pop, a kaoautor potpisan Bregovi}, ~ist jeplagijat stare francuske pesme. Tose otkrilo tek posle nekoliko godina,a ja sam to saznao upravo od IgiPopa, koji me pozvao i rekao datako ne{to nije o~ekivao od mene.Kada sam uvideo o ~emu se radi,prekinuo sam saradnju saBregovi}em. Mada, takav modelpona{anja je danas postao obrazac.Bregovi} je „mala maca“ u odnosuna to {ta se sve radi. A da nepri~amo da kod nas svaka budalamo`e da uzme mikrofon, peva,pri~a {ta ho}e…- ka`e reditelj.

Na pitanje ko su pravipredstavnici srpske trube u svetu,Kusturica ka`e da je te{ko datiodgovor.

-Postoje tri orkestra sa ovogpodneblja koja su proslavila trubu u

Reditelj Emir Kusturica pri~a za Danas o Draga~evskom saboru, sukobu sa Goranom Bregovi}em i o tome kako

I oni koji se stide trube idu

Ne volim gu`vu, ne mogu tu da se opustimNikada nisam bio u Gu~i. Polovinu svog `ivota i{ao sam na razne manifestacije,

premijere…A to ne volim. Ne volim gu`vu, ne mogu tu da se opustim. Iz tog razloga neidem u Gu~u, iako o njoj imam najpozitivnije mi{ljenje. Ona je poput svih drugih velikihmuzi~kih festivala na kojima se osloba|a energija i gde celokupna atmsfera dovodi dopozitivne katarze, posebno kod mladog sveta. Dobro je {to je Gu~a prevazi{la granice zemljei postala internacionalna, jer Srbija mora da internacionalizuje svoja iskustva u svakompogledu, a posebno u muzi~kom. Moramo predstaviti svetu ne{to {to je na{e, autenti~no, aGu~a to svakako jeste.

„Kala{njikov“ i „Mese~ina“ postali su megahitovi: Scena iz filma „Podzemlje“

Grupni portret sa legendom fudbala: Maradona, Kusturica i truba~i

Na{ ~ovek kad se napije, ponesenemocijama, ne}e da slu{a Mocarta:Emir Kusturica

svetu. To su gorepomenutikompozitor, koji to ~iniprearan`iranjem tradicionalnihpesama sa

Balkana, zatim No smokingorkestar, ~ija muzika kao osnov imakolo i „dvojku“ a trube sunadogradnja, i orkestar BobanaMarkovi}a. E, to je ne{to drugo. To

je autenti~an zvuk trube, koju jeovaj umetnik doveo do nivoa

d`eza - zaklju~uje Kusturica.

VIIg

utorak, 9. avgust 2011.51. SABOR U GU^I 511111111111111111111111111111111111111111111111111111111111111111111111111111111111111111111111111111111111111111111111111 SaborSabortruba~atruba~a

je srpske truba~e izveo na svetsku pozornicu

u Gu~u

Zoran Panovi}

Onastanku imena Gu~e postoje dve legende:po prvoj, ime je dobila nakon velikih borbi iz-me|u Srba i Turaka koje su vo|ene u draga-~evskom polju. Narod se krio u zbegovima i

„gu~io se“, da ne bude vi|en. Od tog „gu~enja“ ostaime Gu~a. Po drugoj legendi, nekada davno golubo-vi su pravili grdnu {tetu usevima na tamo{njim polji-ma. Narod ih je terao, a oni su se opet vra}ali gu~u}i.Od njihovog gukanja i Gu~a dobi ime. [to se ti~e ne-kih politi~ara, vi{e im pristaje ova druga legenda. Po-liti~ka estrada tamo vi{e „gugu~e“ (i {epuri se), i ni-malo se ne „gu~i“ (krije od naroda), a {to bi ponekadbilo i stvar dobrog ukusa. Ali, da krenemo redom.

Prvi Sabor truba~a je odr`an1961. godine na Pokrov PresveteBogorodice. Te 1961. na vlasti su,valjda, bili komunisti. Oni koji da-nas „brendiraju“ Gu~u jo{ nisuodgovorili na pitanje kako suto, „antisrpski nastrojeni ko-munisti“, dopustili da sejedna takva manifesta-cija za~ne, i to ba{ na„crveno slovo“. I ne sa-mo {to se za~eo, Saborje upravo pod komuni-stima postao „brend“, ipro~uo se po svetu.Komunisti jesu pone-{to branili. Trubu, na-rodnu no{nju i kr~ka-nje svadbarskog kupu-sa u zemljanim lonci-ma - sigurno nisu. Onikoji ne falsifikuju istori-ju, se}aju se kako jegodinama na bini uGu~i stajala mamutska slika (danas bi rekli bilbord)Josipa Broza sa truba~ima iz zapadne Srbije. Ta sli-ka je, ~ak, bila neka vrsta „pokroviteljstva“ nad Sa-borom. Ali, ove „surove“ istine ne uklapaju se u „na-rodnja~ki revizionizam“. Da se one (istine) priznaju,ne bi se pravili nasilni, ponekad i sme{ni, diskonti-nuiteti u jednom neospornom kontinuitetu. Jo{ ne-{to, komunisti~ke glave{ine jesu dolazile da im svi-raju na uvce, da pojedu i popiju, ali, iako „pokrovite-lji“, nisu se trtili da otvaraju Sabore i budu njihovi„doma}ini“. Time su, ipak, sa~uvali izvesnu depoli-tizaciju Gu~e, od ~ega su najve}u korist imali muzi-ka, i}e i pi}e. Da li se iko se}a neke izjave PetraStamboli}a ili Dra`e Markovi}a iz Gu~e? S drugestrane, te{ko mo`emo zaboraviti izjave Matije Be}-kovi}a da je bolje duvati trubu, nego lepak(?), ilionu Vojislava Ko{tunice, da onaj ko ne razume Gu-~u ne razume ni Srbiju(?). Ako je normalno da su sedanas himni Sabora vratile izvorne, depolitizovane,re~i „Srpski knja`e, primi naske, u redove srbijan-ske“, nenormalno je mnogo {to{ta drugo. Na pri-mer, posrbljivanje ne~ega {to je „po difoltu“ srpsko,ili brendiranje ne~ega {to je ve} odavno brend, upr-kos tome {to je „egzitovanje“ Gu~e neminovnostglobalizacije.

Gu~a je danas kontradiktorni ekspres lonac u ko-me }ete sresti i strane, „egzitovane“, turiste, ali i fa-nove Mladi}a i Karad`i}a. U definisanju idejne poru-ke, Sabor je danas mnogo rigidniji od vremena ko-munizma. ̂ ak i od vremena Milo{evi}a, koji u Gu~unikad nije kro~io, ~ime je bar smanjio njenu politiza-ciju u jednom delu, jer je Sabor devedesetih popri-mio „pansrpsku“ dimenziju. U njegovom otvaranjuono politi~ko je danas bitnije od protokolarnog. Umuzi~kom smislu, Gu~a nije `rtva, dekretom sa Sa-bora proterane „{ote“ (koja se tamo ne{to i nije igra-la posebno), a ako je `rtva trbu{nog plesa, taj ples,treba re}i, nije „pusto tursko“, ve} je to „ritam da tepitam“ koji je u Draga~evo stigao sa beogradskihsplavova. Gu~a je u muzi~kom smislu, ponajpre i pa-radoksalno, „world music“ `rtva, jer taj fenomen, sjedne strane, globalizuje srpsku trubu, ali s druge,

gu{i njenu izvornost dovode}i svirku pojedinihorkestara do neprepoznavanja. Opet, Gu~a je i

biznis. U smislu da pivare, recimo, i nju i Egzittretiraju „vrednosno - neutralno“. Zna-

~i, oba doga|aja su bitna samo ukoli~ini prodatih cisterni.

Ta~no je i da se uGu~i, pod fir-mom folklora itradicije, {ver-cuje obilje pri-mitivizma, odmaligansko-holesterol-

skog i „trbu{nog“,do politi~ko-ikono-grafskog. Ali, be-smisleno je i ignori-sati ~injenicu da jeovo globalni topo-nim sa unikatnim„melting-potom“.

Samo sa Gu~om, te{ko se mo`e razumeti Srbija, akako je redukcionisti~ki smatrao premijer Ko{tuni-ca, pa ~ak i kad je truba u pitanju, jer Srbiju ~ini i tru-ba Du{ka Gojkovi}a, i duva~i Discipline ki~me...

Dodu{e, bez Gu~e Srbija se jo{ manje mo`e razu-meti. Ili, da prevedemo stvar: da li bi pogre{ili, ako biposumnjali da onaj ko ne razume Zvonka Bogdanane razume Vojvodinu, ili bolje re}i „Panoniju“? Sigur-no. Ali, ~injenica je i da onaj ko ba{ dibidus ne razu-me Zvonka Bogdana ne razume ba{ najbolje ni Voj-vodinu. I zato je mo`da najbolje da se svako poja-vljuje tamo gde mu odgovara, Gu~i ili Egzitu, a ne dapravi la`ne provincijalne dileme.

Ona oslobodila~ka tradicija srpskog folklora, uovda{njem vrednosno smutnom ekspres loncu,o~as posla se identifikuje sa „onim“ patriotizmom.Pa je, i zato, bolje {to je Gu~a „pod kontrolom“ VeljeIli}a, koji je bar razume, ali ume da donekle kanali{ei amortizuje ono {to se u njoj „vaskoliko“ giba i po-malo preliva. Prosto re~eno, kakva je dr`ava, takvaje uglavnom i Gu~a. Kao i obrnuto. Tu je i pravo po-re|enje s Egzitom. Ovaj festival mo`e da postoji urelativno normalnoj dr`avi, ali ne mo`e u nenormal-noj. Gu~a je dokazala da mo`e i u takvoj.

(Objavljeno 08/08/2007 DANAS)

Od Tita do Velje

Da li se iko se}a neke izjave Petra Stamboli}a ili Dra`eMarkovi}a iz Gu~e? S druge strane, te{ko mo`emo zaboravi-ti izjave Matije Be}kovi}a da je bolje duvati trubu, nego le-pak(?), ili onu Vojislava Ko{tunice, da onaj ko ne razume Gu-~u ne razume ni Srbiju(?).

utorak, 9. avgust 2011.

VIIIg 511111111111111111111111111111111111111111111111111111111111111111111111111111111111111111111111111111111111111111111111111 Sabortruba~a51. SABOR U GU^I

Nasvirati se ko Prva truba Draga~evaU prevodu na slavenoserbski:napiti se ko majka, odvaliti se odcuge, urnisati se, ukokati se, razbitise, ukantati se, letvosati se, zatara-biti se, unakaziti se za medalju. Sveto jedno isto zna~i, kad se napijemima li ko ja~i!

Stolova~eDame koje se penju na stolove ~imzasvira truba.

Svadbarski kupusKupus koji se najmanje jede nasvadbama.

Kontroverzna li~nostOsoba koja se pojavi na TV Pink ika`e da ne slu{a narodnjake i tru-ba~e, nikada nije bila u Gu~i, neprati modu, ima zavr{en fakultet izna da radi u struci, tvrdi da jeRada Radenovi} prose~na riba inema pojma za koga se udalaKarleu{a.

Opleti!Izraz koji se koristi na svadbama,kr{tenjima i ostalim ve}im slavlji-ma, a posebno u Gu~i, da bi senekom truba~u dalo do znanja dasvira ja~e i da do|e do va{eg stola.

Goran Bregovi}Muzi~ki Vuk Karad`i}. ^ovek koji sebavi skupljanjem narodnihumotvorina.

Ko je konobar?Jedna od najpoznatijih Santaninihpesama, za koju se pogre{no mislida se zove: "Oye como va". U Gu~i,to je onaj koji vam sabere duplovi{e, uz re~i: [ta smo ovde imali?

VUKAJLIJIN RE^NIK GU^E

KROZ OBJEKTIV

U pet decenija dugoj istorijitruba~kih takmi~enja uGu~i o ovom festivalu na-pisano je vi{e od stotinuknjiga. Snimljeno je vi{eod pedeset dokumentar-

nih i jedan igrani film. Ali je intere-santno da do sada nije bilo sveobu-hvatnog predstavljanja Gu~e na iz-lo`bi fotografija. Za to se potrudionovinar i fotoreporter iz VranjaDragorad Stani} koji je Gu~u ne-davno predstavio na izlo`bi u Vra-nju i Surdulici pod naslovom „Mu-zika vetra i vatra du{e - Gu~a“, kojana neki na~in zaokru`uje njegovotrideset godina dugo bavljenje foto-grafijom.

- Od 2005. do 2010. godine re-dovno pratim sve sabore. Napraviosam vi{e od 20.000 fotografija. Uu`i izbor uz pomo} kolega odabraosam hiljadu da bi se na izlo`bi na-{lo 174 najupe~atljivijih - obja{nja-va Stani}.

Zvezdan Man~i}, predsednikCentra za razvoj fotografije u kata-

Vranjanac Dragorad Stani} napravio izlo`bu fotografija o Saboru u Gu~i

Muzika vetra i vatra du{e

logu za ovu nesvakida{nju prezentaciju draga~ev-skog saborisanja navodi da inspiracija za ovakavprojekat le`i u „~injenici da svoju punu afirmaci-ju i priznanje muzi~ari Vranja i vranjskog krajadobijaju upravo u Gu~i {to je Stani}a navelo daobjektivom zabele`i scene koje festival ~ine jedin-stvenim“.

- Kroz fotografije smo u prilici da vidimo sve -od scenskog spektakla do {atorskog veselja, od ek-staze publike do radosti pobednika - navodi Man-~i}.

Sam autor smatra da je fenomen sabora u Gu-~i u trouglu izme|u truba~a, publike i svake godi-ne druga~ije zbilje koja odre|uje nivo tempera-mentnosti i vi{edimenzionalnosti „tog fenomeno-lo{kog u`ivanja u zvucima limenog instrumenta“.

- Svake godine je druga~ije. Fascinacije se sme-njuju na jednom istom prostoru u toj maloj varo-{i koja je s pravom postala jedan od najpoznatijihsrpskih brendova. I ono {to je posebno intere-santno - truba kao instrument pokazuje globalnudimenziju multikulturalnosti od Bakijinog Vranjado orkestra Garde SAD iz Ohaja, ili Bregovi}a iManjifika - navodi Stani} koji se priprema i da ovegodine nastavi da okom objektiva bele`i saborisa-nje, ba{ u kontekstu da je „uvek druga~ije i neo~e-kivano“.

Utisak je da prizori i lica napu{taju stvarnost ipreme{teni u svet fotografije, gde uz definisani au-torski pe~at po~inju pred nama novi - galerijski`ivot.

Stani} koji je dugo godina bio dopisnik agenci-

Svitanje u Gu~i uz trube

Akrobatski nastup francuskog orkestra

utorak, 9. avgust 2011.

IXg

51. SABOR U GU^I

SaborSabortruba~atruba~a

je Tanjug, kao i saradnik vi{e doma}ih i inostranihlistova gde su mu objavljivane fotografije, pravi ja-snu razliku izme|u bele`enja dnevnih doga|anja ionoga ~emu te`i kada se odlu~io da napravi izlo`buo Gu~i.

- Za pet godina koliko pratim fenomen Gu~e uo~-ljivo je da svih dana ose}ate potpunu snagu trubekoja iz ljudi cedi najpozitivnije emocije i strast za pe-smom i igrom. Toga nema nigde na svetu. To je kaoda vas izbace iz aviona bez padobrana, a vi se uop{tene pla{ite kako }ete dodirnuti zemlju, jer va`no je daletite - navodi ovaj Vranjanac, koji }e nakom mati~-ne sredine gde je izlo`ba prikazana fenomen Gu~epredstaviti u samom Draga~evu, ali i u Australiji,gde postoji interesovanje da i do njih stigne „Muzi-ka vetra i vatra du{e“.

Vojkan Risti}

Improvizacija stare draga~evske svadbeBasista iz orkestra Bojana Risti}a

Truba na uvce

Xg

utorak, 9. avgust 2011. 51. SABOR U GU^I511111111111111111111111111111111111111111111111111111111111111111111111111111111111111111111111111111111111111111111111111 SaborSabortruba~atruba~a

Velimir Ili}, lider Nove Srbije

Ja sam pola Gu~anin, pola ̂ a~anin

Lider Nove Srbije Ve-limir Ili} svake godine idena Sabor truba~a jer volitu muziku, smatra da jeGu~a srpski brend, a do-datni razlog je i taj {tomu je majka poreklom izokoline Draga~eva.

- Volim da ka`em zasebe da sam pola Gu~a-nin pola ^a~anin. UDraga~evu imam dostarodbine, pa iskoristim priliku i da ih obi|em tokomtrajanja Sabora. ^ak dve Zlatne trube su u familiji.Jednu je osvojio ro|ak po maminoj liniji, a drugaje kod zeta koji je o`enio moju sestru od ujaka. Du-go godina sam u~estvovao u organizaciji Saboratruba~a, i mislim da sam delom doprineo da ta ma-nifestacija postane srpski brend. Kao ministar zakapitalne investicije dovodio sam u Gu~u brojnegoste iz zemlje i inostranstva - pri~a Ili}.

Pored doma}ih politi~ara, dolazili su tu i amba-sadori Amerike i Izraela, a bili su i predstavnici am-basade Japana.

- Japanci su do{li na dva sata, jer im je takav bioprotokol. Pomislio sam - Bo`e, pa ko mo`e da do-|e u Gu~u na dva sata?! Tako je i bilo. Ostali su svedo jutra i sjajno se proveli. Ipak, najinteresantniji sudoma}i politi~ari. Do|u neki koji ne znaju {ta jedraga~evska rakija i kupus sa ov~etinom, pa malopreteraju. Zbog jednog sam pre neku godinu zvaoi hitnu pomo}, ali ne bi bilo lepo da ka`em o komese radi - smatra Ili}.

Ka`e da se vreme u Draga~evu nekada merilood sabora do sabora i da su se devojke posebnopripremale za taj doga|aj.

- Tokom festivala se udavalo na desetine devo-jaka, i to tako {to do|u u Gu~u, i tu i ostanu. Kad sekrene nazad ku}i, samo ih nema. Do|e rodbina,tra`i ih, a one se - udale. Posle se to sredi onako ka-ko obi~aji nala`u. Moje sve sestre od ujaka su se ta-ko poudavale, pa tokom Sabora uvek slavimo i ne-ke godi{njice - pri~a Ili}.

Iako se devojke vi{e ne udaju na takav na~i, ne-ka euforija pred samu manifestaciju jo{ postoji.

- Kroja~ica kod koje {ijem odela, tako|e ro|aka,obi~no mi ka`e - Veljo, do|i kad ho}e{, samo ne-moj pred Gu~u. Tad sam u gu`vi i ne mogu sve dapostignem koliko posla ima - zaklju~uje Ili}.

Dragan Markovi} Palma, lider Jedinstvene Srbije

Sjati}e se i Kurta i MurtaDragan Markovi}

Palma, lider Jedinstve-ne Srbije, ka`e da je Gu-~a srpski brend i da o~e-kuje da }e ove godineveliki broj politi~ara ta-mo da se pojavi.

- U izbornoj godini nebiraju se sredstva kojimase politi~ari dodvoravajubira~ima. Do}i }e u Gu~ui onaj koji nikada tamonije bio. Sjati}e se i Kurtai Murta. Bio sam svedok takvih stvari i ranijih izbor-nih godina. Uhvati se u kolo i onaj koji ga nikad nijeigrao, pa vu~e levo kad svi vuku desno - pri~a Palma.Sa ponosom isti~e da ve} 20 godina Jagodince vodiu Gu~u, a 14 godina je to radio o sopstvenom tro{ku.

- Pre dve godine postigli smo rekord. Oti{li smosa 85 autobusa. Mislim da je cela Jagodina bila uGu~i. Bez trube nema pravog veselja i to je svimajasno - zaklju~uje Palma.

Danica Dra{kovi}, SPO

Ludilo, pijanstvo i ki~

Nikada nisam bila u Gu~i,niti imam `elju ili nameru daidem. Nije to nikakav brend

Srbije niti bi trebalo da bude. Ako su ve} `eleli daorganizuju takmi~enje truba~a, trebalo je to daurade na druga~iji na~in, a ne u op{toj atmosferiludila, hrane, pijanstva i ki~a. Mislim da ni Vuk nika-da nije bio u Gu~i, jer deli moje mi{ljenje. Mo`da jejednom bio u kampanji, ali nisam sigurna - ka`e su-pruga lidera SPO.

Jovan Krkobabi}, potpredsednik Vlade

Davno be{e, udoba SFRJ...

- Ove godine ne}u i}iu Gu~u, mada, nisam 100odsto siguran. Bio samdva puta na Draga~ev-skom saboru, i to davno,jo{ u vreme SFRJ. I tada jebilo takmi~enja truba~a, mada sa malo manjepompe. Podr`avam sportske, kulturne i druge ma-nifestacije, jer su one potrebne Srbiji, bio to novo-sadski Egzit, beogradski Bir fest, Zaje~arska gitarija-da ili Sabor truba~a u Gu~i. Gu~a je srpski brend ko-jim se ~uva deo autenti~ne kulture na{eg naroda -ka`e potpredsednik Vlade Jovan Krkobabi}.

Aleksandar Vu~i}, zamenik predsednika SNS

Volim karnevalskuatmosferu

- [ta god neko mislioo Gu~i, ona je srpskibrend i ne{to {to namatreba. Bio sam ~etiri pu-ta do sada, ne zato {tosam poznavalac te mu-

zike ili ljubitelj kupusa, ve} zato {to volim tu karne-valsku, pozitivnu atmosferu, Srbiji preko potrebnu.Na pitanje da li neki politi~ari pojavljivanje u Gu~ikoriste kao politi~ki marketing, Vu~i} ka`e da tu re~sve manje razume.

- Sit sam sebe i fotografija iz neki ranijih perioda, inije me sramota da to priznam. Muka mi je kad vi-dim politi~are koji se slikaju na najglupljim i najtu-pljim mogu}im mestima, samo da bi se slikali. Ni jed-nu moju fotografiju iz Gu~e ne}ete videti, jer takvuvrstu marketinga ne poznajem - zaklju~uje Vu~i}.

Dobrivoje Budimirovi}Bid`a

„Mrtvosani“pobratimi izSlovenije

U Gu~u idem svakegodine, a poslednjih petgodina u~estvujem i uorganizaciji. Bez obzirana Egzit i druge manife-stacije, Gu~a je za obi~-nog ~oveka u Srbiji broj jedan. To je na{ brend, inajbolji primer {ta predsednik jedne op{tine mo-`e da u~ini za svoj kraj, u pozitivnom smislu, bezikakvih malverzacija. @alosno je kako se dr`ava od-nosi prema Gu~i i ne ula`e ni dinara, umesto da bu-de sponzor. Ja svake godine idem tamo porodi~-no a najinteresantnije mi je kada povedem svojepobratime iz Slovenije. Tad vidite {ta zna~i „odve-zan ~ovek“! Oni obi~no stignu u ~etvrtak ujutru ido subote uve~e su „mrtvosani“. U Sloveniji rakijune oku{aju, a ovde se otka~e skroz. Al do nedeljepopodne se otrezne, kre}u nazad za Sloveniju i uponedeljak su ve} na svoji radnim mestima - ka`eDobrivoje Budimirovi} Bid`a, biv{i ~lan SPS i pred-sednik Op{tine Svilajnac.

Josip Jo{ka Broz, lider Komunisti~kepartije Srbije

Bio sam ~lan ̀ irija

- Gu~a je nekada bilasrpski brend i prava go-spodska manifestacija, asada je to va{ar na ko-jem u~estvuje i Kurta iMurta. Bio sam ~lan `iri-ja na jednom od prvihsabora i tada je to bilotakmi~enje na kojem jemoglo da u~estvuje deset orkestara i samo oni sumogli da sviraju u Gu~i i niko drugi. Danas se tu po-javljuje ko god ho}e, a politi~ari koriste Gu~u zasopstvenu promociju i slikaju se u marketin{ke svr-he - ka`e za Danas Josip Jo{ka Broz, predsednikKomunisti~ke partije Srbije.

Predrag Markovi}, ministarkulture, informisanja i informacionog dru{tva

Ne komentari{emmanifestacije

- Bio sam 2006. godine uGu~i. Ove ne}u i}i jer sam naputu - ka`e Predrag Markovi},ministar kulture, informisanja iinformacionog dru{tva, koji ni-je ̀ eleo da komentari{e da li jeGu~a spski brend.

- Neumesno je da iznosim svoje privatno mi{lje-nje, s obzirom na poziciju na kojoj se nalazim. Nijeprofesionalno da kao ministar kulture iznosim li~neutiske o manifestacijama u Srbiji - smatra Markovi}.

Srpski politi~ari imaju podeljena mi{ljenja o

Strana~ka Gu~a Kako je familija Velje Ili}a osvojila ~ak dve Zlatne trube, za{to Draganu Markovi}ulevo kad svi vuku desno“ i otkad Aleksandra Vu~i}a nerviraju politi~ari koji

Foto

: Bet

a

XIg

utorak, 9. avgust 2011.51. SABOR U GU^I 511111111111111111111111111111111111111111111111111111111111111111111111111111111111111111111111111111111111111111111111111 SaborSabortruba~atruba~a

Boris Tadi}, predsednik Srbije

Kabinet: Ne}e do}izbog obaveza

U kabinetu BorisaTadi}a ka`u za Danasda je predsednik jed-nom bio u Gu~i, ali da ove godine ne}e i}i, jer muobaveze to ne dozvoljavaju.

Ivica Da~i}, potpredsednik Vlade

^esto idem,to je srpskibrend

- ̂ esto idem na Dra-ga~evski sabor truba~a.Mislim da je Gu~a po-stala brend Srbije - kra-tak je i jasan ministarpolicije.

Radovan Raka Radovi}

Slao sam im avion

- U Gu~u sam i{ao ikao student, kada je tamanifestacija tek po~i-njala da biva ono {to jesad, ali i kasnije kao poli-ti~ar, a najverovatnije }uje posetiti i ove godine.To je lep skup gde se ljudi zabavljaju. Zli jezici mo-gu da ka`u da je to va{ar, ali ~injenica je da ljudi ta-

mo vrlo rado odlaze i da se uvek vra}aju. Svi se tru-de da se ta manifestacija obavi na najbolji mogu}ina~in i to treba pohvaliti. Kao {to Novi Sad ima Eg-zit, gde se pu{ta strana muzika, tako mi imamo Gu-~u, gde se interpretira tradicionalna srpska muzi-ka, ka`e Radovan Raka Radovi}. On dodaje da sena saboru truba~a uvek lepo provede, a ~esto ga iobo`avaoci obraduju skromnim poklonima.

- Pro{le godine malo po{to sam iza{ao sa Farme,fanovi su mi ba{ u Gu~i poklonili plasti~ne nao~arekoje su imale pre~kice i ba{ sam se obradovao. Kadasam bio predsednik op{tine Trstenik, jedne godinesam poslao avion koji je vukao parolu na kojoj je pi-salo „Pozdrav Gu~i od Trstenika“, isti~e Radovi}.

Dragan Todorovi},potpredsednik SRS

Cela Srbija da stane iza

Potpredsednik SRSDragan Todorovi}, ka`eza na{ list da je do sadadva puta bio u Gu~i, pr-vi put jo{ kao dete, a drugi put pretpro{le godine.Me|utim, iako bi voleo, nije siguran da }e mo}i daode i ove godine.

- Pretpro{le godine sam u Gu~u oti{ao sa neko-liko svojih prijatelja, tamo smo i prespavali u jed-nom hotelu i odli~no smo se proveli. U`ivali smogledaju}i otvaranje Gu~e i defile orkestara, isti~eTodorovi}.

Prema njegovim re~ima, Gu~a bi trebalo da bu-de manifestacija iza koje bi stala cela Srbija, pa ~ak iodre|ena ministarstva iz Vlade Srbije, me|u kojimaizdvaja ona koja se bave turizmom i saobra}ajem.

- Od Gu~e treba napraviti manifestaciju koja }eimati svetski karakter i na taj na~in treba afirmisatikulturnu ba{tinu na{e zemlje. Mislim da bi bila do-bra ideja da i strani orkestri koji se takmi~e sviraju

na{u muziku i da to bude poseban deo manifesta-cije, zaklju~uje Todorovi}.

Zoran Baki An|elkovi}

Va{ar, kao isvaki drugi

- U Gu~i sam bio pro-{le godine i odli~no samse proveo, kao i pre ne-koliko godina. Nisam si-guran da }u uspeti da odem i ove godine. Odlazaku Gu~u nije ne{to {to planiram, ve} sve zavisi odsticaja okolnosti. To je va{ar, kao i svaki drugi va{ari ljudi treba da se okupljaju, nije bitno da li oko tru-be ili harmonike, bitno je da se zabavljaju. Beo-gradska arena je uvek puna, bez obzira ko god dapeva, tako da svaka muzika ima svoju publiku, ka-`e za Danas Zoran Baki An|elkovi}, funkcioner So-cijalisti~ke partije Srbije.

Aleksandra Jankovi}, poslanik Nove Srbije

Veliki etno festival sa primesama roka

Aleksandra Jankovi}, po-slanica Nove Srbije, ka`e zana{ list da do sada nije imala priliku da poseti sa-bor truba~a u Gu~i, a kako stoje stvari, to ne}e u~i-niti ni ove godine.

- Gu~a je velika manifestacija koja okuplja ljudeiz Srbije, ali i iz celog sveta. To je prema onome {toja znam i {to sam imala priliku da gledam na tele-viziji veliki etno festival sa primesama roka. Nadamse da }u barem slede}e godine biti u mogu}nostida odem tamo, ukazuje Jankovi}eva.

Momo ̂ olakovi}, poslanik PUPS

Zavre|uje puno pa`nje

Iako je vi{e puta bio u Gu-~i kod prijatelja, Momo ̂ ola-kovi}, {ef poslani~kog klubaPUPS-a do sada nije bio uperiodu kada se odr`ava Sa-bor truba~a. Kako ka`e, saboru ne}e prisustvovatini ove godine zbog obaveza koje su planiranemnogo ranije.

- Sabor truba~a u Gu~i je manifestacija koja za-vre|uje puno pa`nje javnosti zbog toga {to oku-plja veliki broj ljudi iz zemlje i inostranstva. Poredtoga {to se tih dana promovi{e muzika, u velikojmeri se reprezentuju i doma}e rukotvorine, kaotradicionalna hrana i pi}e, pa bi bilo lepo da svi ko-ji su u prilici odu i posete Gu~u tih dana, iako ja nemogu, pri~a ̂ olakovi}.

Aleksandar Vulin, predsednik Pokreta socijalista

Ne volim Gu~u, kao ni Novu godinu

- Bio sam u Gu~i vi{eputa, ali nijednom na sa-boru truba~a. Ne volim tedoga|aje na kojima jeunapred ure|eno kako svitreba da se ose}aju. Upra-vo zbog toga ne volim ni Novu godinu. Svi u Gu~i~im vide truba~e ska~u na stolove da igraju. Kao{to se ne bih „tresao“ na Egzitu uz elektronskumuziku, tako ne bih ni skakao na sto ~im vidimtruba~e, ka`e za Danas Aleksandar Vulin, predsed-nik Pokreta socijalista.

@arko Kora}, predsednikSocijaldemokratske unije

To je politi~ki skup

- Bio sam u Gu~i premnogo godina, kada onajo{ nije bila politi~ki skup,kao {to je sada. Kao i svakipoliti~ki i kulturni skup i Gu~a ima svoju publikukoja tamo odlazi, a to nisam ja, ka`e predsednikSocijaldemokratske unije @arko Kora}.

Boris Mili}evi}, predsednikGej Strejt Alijanse i ~lan SPS

Stranci me ispituju o Saboru

- Bio sam u Gu~i kada sambio peti ili {esti razred osnovne {kole. Mama, tata ija smo i{li na more u vreme sabora truba~a i po{tosmo prolazili kroz Gu~u ba{ kada je bilo finalno ve-~e, ostali smo tamo i odli~no smo se proveli. U tovreme Gu~a je bila mnogo manji festival i glavniprogram je ~inio folklor. Se}am se te festivalske at-mosfere, svi su bili lepo raspolo`eni i igrali su. Iakobih voleo, zbog obaveza ove godine ne}u mo}i daodem na Sabor truba~a, pri~a ~lan Glavnog odbo-ra Socijalisti~ke partije Srbije Boris Mili}evi}. Kakoka`e do sada su ga mnogi stranci ispitivali o Gu~i,a pokazatelj da je muzika koja se na saboru truba-~a interpretira vrhunska pokazuju i pohvale mno-gih svetskih izdava~kih ku}a i televizija.

Prema njegovim re~ima dokaz da je Gu~a zai-sta postala srpski brend je i to {to je jo{ pre vi{e oddeset godina na kompakt disku nekada{nje nau~-ne enciklopedije Microsoft Encarta objavljena i pe-sma orkestra Bobana Markovi}a.

Draga~evskom saboru truba~a

i partijske trubePalmi smeta kad se uhvate u kolo i oni koji ga nikad nisu igrali „pa vuku se slikaju na „najglupljim i najtupljim mogu}im mestima“

Priredili:

Milena D. Miliki}Katarina @ivanovi}

XIIg

utorak, 9. avgust 2011. 51. SABOR U GU^I511111111111111111111111111111111111111111111111111111111111111111111111111111111111111111111111111111111111111111111111111 SaborSabortruba~atruba~a

Gart Kartrajt

Dok autobus tutnji kroz siva beobradskapredgra|a, shvatam koliku je {tetu izolacijaSrbije nanela njenom javnom prevozu: nemaklime ni amortizera. Nisam iznana|en, jerputovanje po Balkanu uvek podrazumevaodricanje od zapadnoevropskog komfora. UBritaniji se ~esto ~ude koliko vremenaprovodim u regionu poznatom po negativnimnovinskim naslovima, mestima opusto{enimratovima, siroma{tvu i brutalnoj vladi. Moguda im odgovorim da ovde ima mnogo lepote imagije. A tu je i muzika zbog koje se stalnovra}am ovim krajevima.

Putovanje na podru~ju biv{e Jugoslavijedanas je lako sa otvorenim granicama - osimizme|u Srbije i Kosova - stanovni{tvo jegostoljubivo, cene niske a tradicionalnemuzi~ke forme iz regiona bogatije nego bilogde u Evropi. Putujem do gradi}a koji seizgovara „Goo-cha“ i po okolnim brdimapodse}a na[vajcarsku, ali samodok se do njega nestigne, jer tadaprestaje svakasli~nost sa{vajcarskimspokojem.

Izlazim izautobusa na vla`anvazduh koji parapiska truba, na ulicepreplavljene ljudimakoji igraju. Petak jepo podne i nemastanke do nedelje u pono}. I{ao sam na ilegalnerejv ̀ urke, ludovanja na livadama i unapu{tenim fabrikama, ali ni{ta ne mo`e da semeri sa Gu~om. Ta energija, ta radost, toprenagla{eno ushi}enje koji obuzima mesta{cena mo`e se ni sa ~im uporediti. Ljudi ska~u nastolove, sa spomenika, sa zidova, igraju trbu{niples u sna`nom ritmu levo - desno, dosti`uekstazu uz obilne koli~ine piva i mesa.

Duva~ki bendovi se na Balkanu po tradicijianga`uju za svadbe, sahrane i razne proslave,ali je poslednjih deset godina njihov zvukizmileo iz regiona. Od {kotskog Orkesra delSol do Nejd`ela Kenedija, mnogi na Balkanutra`e inspiraciju. Gu~a je ̀ ila kucavica ovogsirovog, neobuzdanog zvuka, festival kojinema vreme fajronta niti mnogo pravila, alipostoji prava atmosfera bahanalija dok gruva

ovaj egzoti~ni isto~nja~ki fank, a ljudi igrajudok ne popadaju.

Nije uvek bilo ovako. Nije se ni o~ekivalo da}e biti ovako. Zvani~no nazvan „Draga~evskisabor truba~a“, festival u Gu~i je nastao{ezdesetih da bi o~uvao tradiciju duva~kihorkestara. U Titovoj Jugoslaviji se posebnapa`nja poklanjala folkloru i neki aparat~ik sasluhom je, primetiv{i stalan odliv stanovnika izsela u grad koji preti da ugzori tradiciju ovihorkestara, do{ao na ideju o godi{njemtakmi~enju da se nagradi najbolji orkestar i

dodeli Zlatna truba.Do eksplozije

popularnosti je do{loposle ogromnog uspehaEmira Kusturice injegovih filmova ukojima se pojavljujuduva~ki orkestri -„Podzemlje“ i „Arizonadrim“.

Tu je i orkestarBobana Markovi}a,gu~anskog MuhamedaAlija, na ~iji prvi zvuktrube Gu~a do`ivljava

erupciju. Ipak, utisak je da prava magija nastajenezavisno od takmi~enja, na ulicama, gde se{atori razvijaju u instant restorane, u kojima semno{tvo muzi~ara nadme}e za napojnicu okovelikih grupa Srba koji sede za stolovima inajboljima lepe nov~anice na ~elo ili trube...

Gu~a savr{eno objedinjuje taj veliki iodva`ni balkanski duh. Bez obzira na to kojeste nacionalnosti, pola ili uzrasta, Gu~a }e vasprigrliti. Poreklom folklorna ali duhomapsolutno savremena, Gu~a nudi pravi ose}ajkolektivnog slavlja i podse}a da je muzikanekada bila ne{to plemensko, divlje, izvanslenga industrije. Glastonberi je korporativnipop-rok festival bez iznena|enja ispontanosti, dok vas Gu~a tera da igrate naulici do transa. Pogodite do kojeg }u sefestivala ovog leta voziti?

Svetislav Basara

Prvi i glavni razlog: mrzi me da dignem dupe.Drugi, isto tako va`an: ne pada mi na pamet

da pijem lo{u rakiju po skupe pare, pa da me po-sle arestiraju i odvedu na tre`njenje.

Ostali razlozi:Gu~a mi je dugi niz godina bila na dohvat ru-

ke - nema valjda ni trideset kilometara od U`icado mesta klju~nog „za razumevanje Srbije“ - aopet, nikada u `ivotu nisam oti{ao na Sabor tru-ba~a. [to uop{te ne zna~i da ne volim limenumuziku. Ima dana i raspolo`enja kada trublje ba{„legnu“. Kona~no, iha-ha sam se u mladosti na-slu{ao zurlanja jer su (bar je ranije tako bilo) vo-de}i bendovi uo~i Sabora svirali na Zlatiboru, naonom gumnu koje ja interno zovem „Selja~ki Di-znilend“. Nemam ni{ta ni protiv svadbarskog ku-pusa i jagnjetine s ra`nja. Ama, ne volim gungu-lu i krkljanac, pa to ti je. Zbog toga nisam oti{aoni na koncert Rolingstonsa, koje ipak volim stoti-nama puta vi{e od najboljeg truba~kog benda.Kamerni ~ovek, pa to ti je.

Uprkos svemu ne spadam ni me|u one rafi-nisane duhove koji preziru Gu~u, ako ni zbog ~e-ga drugog, a ono {to je u Srbiji svaki dan nekaGu~a. Parada ki~a! Praznik prostakluka! Podvo-|enje maloletnica! Ta~no je to. Svega toga ima uGu~i, ali - dame i gospodo - svega toga ima sva-ki dan i u Beogradu. Malo malo, pa u Knez Miha-ilovoj zatrubi neki limeni bend, a ki~a i prostaklu-ka na svakom koraku. Uzmimo primer NarodneSkup{tine. Nisam maliciozan, ali ta se visoka in-stitucija od Gu~e razlikuje samo po tome {to sestvar ne odvija pod {atrama nego u jednoj lepojzgradi i {to - bar ne javno - nema truba~a. Iakoima onoliko „truba“. Kupusa i pe~enja, naravski,ne nedostaje.

Kako se ono ka`e: ko voli nek izvoli. Mada u„fenomenu Gu~a“ ima i dosta licemerja. Do|ite,advertajziraju odonud, na lud i nezaboravan pro-vod. I da vidi{, nahvata se tu puno mu{terija. Po-tegnu iz daleka, prepuste se nezaboravnosti iprovodu, ali ~im utihnu jaganjici i trube, eto ti na-

rodne milicije na izlazu sa va{ari{ta, pa kazne sa-mo plju{te, a dozvole lete. Pa je li to u duhu srp-skog gostoprimstva? Nekada se znalo, u vremekarnevala zakoni ne va`e, ne mo`ete, brate, po-zivati ljude da se po skupe pare napiju, pa im po-sle zagor~avati `ivot.

Tako|e mi je malo sme{na internacionalizaci-ja srpskog trubadurstva. Tim pre {to je mit o tru-bi kao srpskom narodnom instrumentu nekakonategnut i la`an kao i ve}ina drugih ovda{njihmitova. Trubu je u Serbiju doneo jedan ^eh i toprekju~e, u XIX veku. Jeste da se lepo primila, ali- pazite sad ovo - trube se u Srbiji uop{te ne pra-

ve. Sve su iz uvoza. Ima li smisla da na{ „narodniinstrument“ proizvode firme iz nenarodnih i (li-stom) antisrpskih re`ima? A opet, bendovi iz ino-stranstva - sve ~e{}a pojava na Saboru - nikadane zvu~e kao na{i. Otkri}u vam tajnu i zbog ~ega:ne umeju da zabace {ajka~u na potiljak, a to jeklju~na stvar.

Bilo je i poku{aja politizacije Gu~e. Doktor K.Je jedne godine, uz saslu`enje pridvorskih pesni-ka i ulizica, izneo tezu da je Gu~a klju~na za razu-mevanje Srbije. [to je izazvalo kontrareakcijudrugosrbijanaca i vaspostavilo Exit kao nekakvubajagi protivte`u. Ovamo je kao jedan, a tamokao drugi kulturni model. A i tamo i onamo nika-kve kulture nema. Tu se, dame i gospodo, radi onajobi~ijoj pu~koj zabavi. I - u poslednje vreme -o velikom biznisu. Koji je po definiciji nespojiv sasamom idejom karnevala i dokolice. I zato neidem ni u Gu~u. Ni na „egzite“. Mada ih zdu{nopodr`avam. Jer se u vreme njihovih odr`avanjalak{e di{e u ostatku Srbije.

Kako je novinar londonskog Gardijana do`iveo sabor

Goo-cha - najlu|a`urka u Evropi

I{ao sam na ilegalnerejv ̀ urke, ludovanja

na livadama i unapu{tenim fabrikama,ali ni{ta ne mo`e da se

meri sa Gu~om

Nemam ni{ta ni protivsvadbarskog kupusa ijagnjetine s ra`nja. Ama,ne volim gungulu ikrkljanac, pa to ti je.Zbog toga nisam oti{aoni na koncertRolingstonsa, koje ipakvolim stotinama putavi{e od najboljegtruba~kog benda

ZA[TO NE IDEM U GU^U

Foto

: Eko

lo{k

o dr

u{tv

o Dr

aga~

eva

XIIIg

utorak, 9. avgust 2011.51. SABOR U GU^I 511111111111111111111111111111111111111111111111111111111111111111111111111111111111111111111111111111111111111111111111111 SaborSabortruba~atruba~a

Nenad Kova~evi}

Gu~a je postala velika politi~kamanifestacija i treba joj vratiti du{u. Pojavilisu se neki ljudi i to je postao sabor za pranjenovca. Razne su tu malverzacije u ~iji trag jete{ko u}i, a mi truba~i nemamo nikakvekoristi - tvrdi za Danas Dragan Ignji} (29) izU`ica, prvi dobitnik Danasove nagrade zanajizvornije muziciranje „ Zlatna jabuka“ napro{logodi{njem Saboru truba~a u Gu~i.

Ove godine njegov orkestar nije se plasiraoza u~e{}e na saboru, ali }e nastupiti urevijalnom delu, a Ignji}u }e, zbog ranijihnagrada, biti uru~eno Majstorsko pismo.

- Truba je nasledna loza u na{oj porodici,pa sam i ja po~eo da je sviram 1995. godine.Osnovao sam kasnije svoj orkestar koji jedebitovao u Gu~i 2000. godine - prise}a seIgnji} svojih po~etaka. Usledila je uspe{enakarijera, jer dve godine kasnije orkestar jedobio drugu nagradu, 2003. progla{en je zanajbolji mladi orkestar, a 2006. Ignji} osvajaZlatnu trubu. Osim na pro{logodi{njemsaboru, nagradu za najizvornije muziciranjeorkestar je dobio i pre ~etiri godine. Za tovreme, kako Ignji} svedo~i, otkrio je i nali~je„najve}eg svetskog sabora truba~a“ o ~emu,kako ocenjuje - novinari }ute.

- Gu~a je izgubila svoje ~ari i ona bez nastruba~a nema smisla. Mnoge moje kolege sunezadovoljne i negoduju, ali to su srpskaposla i ne mo`emo da se udru`imo da ne{topromenimo. Nekima od nas obe}avaju prolazu Gu~u ili nagrade da se ne bismo bunili.Odgovorno tvrdim da se svake godinenagrade name{taju - tvrdi Ignji}, a na pitanjeda li je on nekoga potplatio za nagradu, ka`e:

- Lobirao sam, ali ovi koji su lobiralizadnjih desetak godina dobijali su po desetnagrada, a ja tri, koje su morali da nam dodelejer su zaslu`ene, bez obzira na lobiranje.Novac nisam nudio, jer ga nisam imao, alineki ljudi su lobirali za mene, kao {to su drugi

lobirali za druge orkestre. Sve {to vamgovorim je istina. Neka organizatori sabora uGu~i, na Zlatiboru i u Surdulici sednu i suo~ese sa mojim kolegama, koji to isto misle.Za{to ne ustanove da li ja pri~am istinu?Znam da }u posle ove izjave biti o{ete}en,mo`da nikad vi{e ne}u pro}i na takmi~enju,niti dobiti nagradu, ali kona~no te stvari okoorganizacije treba da se preispitaju i iza|u navidelo. Ovde je, kao i sve u Srbiji, mutno.@alosno je {to su u sabor u{li neki pe~enjari iautodileri koji imaju svoje ljubimce idodeljuju im nagrade - ka`e Ignji}.

On smatra da je Sabor u Gu~i imao smislado kraja devedesetih, kada su dolazili oni kojivole trubu, a nije bilo, kako ka`e, ograni~enjaradnog vremana, pa su {atre bile pune, atruba~i su mogli i da zarade.

- Ne mo`e da se zaradi kao nekada, jer suograni~enja do dva sata posle pono}i, aorganizator nam je „natovario“ mno{tvoobaveza- pres konferencije, pono}ni koncert,defilei, takmi~enje i jednostavno ne mo`emoda zaradimo. Tretiraju nas kao jeftinu radnusnagu, iako je Gu~a nastala zahvaljuju}itruba~ima. Gde odlazi novac od Ministarstva

kulture, raznih sponzora, od prodaje mesta za{atre i parkirali{ta - pita se na{ sagovornik, apotom tvrdi da o nali~ju sabora ne govorizbog toga {to se njegov orkestar ove godinenije plasirao za takmi~enje i obja{njava:

- To je mi{ljenje i ostalih kolega, aliproblem je u tome {to mnogi to ne smejujavno da ka`u. Posle sabora svi ka`u danaredni treba bojkotovati, ali pojave se zbognaroda i ponovo se muva - pri~a Ignji}.

Na pitanje zbog ~ega, pored svega toga,u~estvuje na Draga~evskom saboru, Ignji}ka`e:

- Zato {to i meni obe}avaju nagradu, a dobi}eje onaj ko ima ja~u vezu. Ipak, ne u~estvujemsamo zbog nagrade, ve} zbog naroda, koji volimoj orkestar. Narod dolazi u Gu~u zbog nas.Hajde jedne godine da mi ne do|emo, pa nekado|u Miroslav Ili}, Keba, Bregovi} i bilo kojipeva~, protiv kojih ni{ta nemam, pa da vidimokoliko }e naroda da do|e?

Na pitanje kako re{iti probleme na kojeukazuje, na{ sagovornik uzvra}a pitanjem:Kako urediti Srbiju?

- Gu~a treba da bude brend Srbije,posve}ena trubi, ljubiteljima trube i dapobe|uju samo najbolji.

Od pro{le godine na{ list dodeljuje nagradu za najizvornije muziciranje na Saboru truba~a

„Zlatna jabuka“ od DanasaDnevni list Danas od pro{le godine dodeljuje nagradu „Zlatna jabuka“,za najizvornije muziciranje na Saboru truba~a. „Zlatnu jabuku“ praviLivnica „Gosi“ iz Beograda, a izvajala je mlada i darovite studentkinje~etvrte godine vajarstva na Fakultetu primenjenih umetnosti, KatarinaTripkovi}. Izlivena je u bronzi, pozla}ena 24-karatnom pozlatom, nadrvenom postolju i upakovana u ko`nu kutiju. Firma „Gosi“ postoji 18godina i bavi se umetni~kim livenjem. Njihov asortiman je vrlo {irok, odpromotivno-reklamnog materijala do skulptura i spomenika. Svojimproizvodima opslu`uju privredne subjekte, sportske organizacije itakmi~enja, opremaju vojne i policijske snage, kako u zemlji i u regionu,tako i na teritoriji Afrike. D. P.

Majstor trube Dragan Ignji} iz U`ica, prvi dobitnik Danasove nagrade „Zlatna jabuka“

Gu~i treba vratiti du{u

Katarina Tripkovi} sa„Zlatnom jabukom“

Za najizvorniju izvedbu: Glavni urednik DanasaZoran Panovi} dodeljuje nagradu Draganu Ignji}u

Sve se vrti oko dva Dejana- Pitaje Bobana Markovi}a zbog ~ega njegov sin

marko nije `eleo pro{le godine da se takmi~i za Prvutrubu sveta? Znate {ta mi je rekao - ne}u da mi potcenesina, jer se znalo da }e Dejan Petrovi} dobiti nagraduPrva truba sveta. To je bio Bobanov odgovor.Poslednjih deset godina sve nagrade (zlatna truba, pr-va truba, najbolji orkestar) vrte se oko Dejana Petrovi}ai Dejana Lazarevi}a. Oni su sjajni momci, ali to je tako -ka`e Dragan Ignji} (na fotografiji).

Ko god ne}e da ide u {kolu,roditelji mu kupe trubu!

Trubu danas svira ko god ho}e. Ko god ne}e da ideu {kolu, roditelji mu kupe trubu! Ta deca nam uzimajuposao i sviraju spod cene. Za{to nema audicija i licenci,pa da vidimo koji okrestri zaslu`uju da nastupaju? -ka`e Ignji}.

XIVg

utorak, 9. avgust 2011. 51. SABOR U GU^I511111111111111111111111111111111111111111111111111111111111111111111111111111111111111111111111111111111111111111111111111 SaborSabortruba~atruba~a

Saborski jelovnik i karta pi}aEkskluzivni restoran „Marinada“ iz Beograda u „Staroj ku-

}i“ u Gu~i, poziva Vas na 51. Draga~evski sabor truba~a u Gu-~u od 08 - 14. avgusta 2011. godine. Nalazimo se u ulici Repu-blike br. 98. na 100 metara od Spomenika truba~u u centruGu~e. U prijatnom prostoru nudimo tradicionalna jela i pi}auz vrhunsku truba~ku muziku i nezaboravan provod.

Draga~evska zakuska (gove|a i svinjska pr{uta, draga~evski sir i kajmak, duvan ~varci, proja) 500 din/porcijaSvadbarski kupus 250 dinara/porcijaPrase}e pe~enje 950 dinara/kgJagnje}e pe~enje 1.400 din/kgHajdu~ki }evap 1.600 din/kg@estoka pi}a od 120 dinaraPiva od 150 dinara

Sokovi od 150 dinaraKafa espreso od 120 dinaraVina - bogata ponuda vina sa preko 70 vrsta iz Srbije, Fran-cuske, Italije, Makedonije, Slovenije, Hrvatske...Cigare tompusi...

DOBRO DO[LI - DOBRIMA DO[LI !

„E, DA VIDI[“ NAJPOVOLJNIJE CENE!Ugostiteljsko - zanatska radnja „E, DA VIDI[„ preko puta

Po{te u Gu~i, u dane 51. Draga~evskog sabora truba~a pozivaVas u svoj objekat sa bogatom ponudom jela i pi}a po najpo-voljnijim cenama u Gu~i:

PLJESKAVICA = 140 din, PAZARSKI ]EVAP = 25 din/kom

Profesor knji`evnosti izGu~e Nikola Stoji} (81),jedan je od tri ̀ iva osniva~aprvog sabora truba~a, koji jeodr`an u porti seoske crkve,14. oktobra 1961. godine napraznik Pokrova presvetebogorodice.

- Bio je lep sun~an dan, uporti se skupilo par hiljadaljudi, imali smo i {estlimuzina iz Beograda. U`iriju je bio profesorMiodrag Vasiljevi},etnomuzikolog, njemu su seu suze pojavile u o~ima.Rekao nam je: „Vi nematepojma {ta se ovde doga|a“.Mi stvarno i nismo imalipojma. Jer, imali smo ~etiriorkestra, malenu Gu~u

izgubljenu negde u Srbiji,dokle niko nije znao ni kakoda do|e. Bila je to ipak klicasrpskog narodnogtruba{tva. Za drugi sabor,imali smo i truba~e izzapadne Srbije, za tre}i jeplanula ~itava truba~kaSrbija, sa juga se javio BakijaBaki}, sa istoka Raka Kosti},bilo je {esnaest orkestara ipar zalutalih gostiju izinostranstva. Na desetomsaboru se pojavila prvatelevizija, italijanski RAI.Italijani su prvi to objavili usvetu, za na{u televiziju minismo postojali. Bili smopoliti~ki nepodobni, ovdesu se svirale pesme, „Tamodaleko“ i „Mar{ na Drinu“.Posle Italijana javljaju seRusi, pitaju {ta se to ovdedoga|a, njihova ministarka

kulture je negde ~ula za nas. Pa ih poslala danaprave reporta`u. Posle su tu reporta`uemitovali u toku finalne utakmice svetkogprvenstva u hokeju na ledu izme|u [vedske iSovjetskog Saveza. Rusi i ostali su shvatiliva`nost Gu~e, pre na{ih, koji tek tada po~injuda se interesuju. To tada, me|utim, niko vi{enije mogao da zaustavi - se}a se Stoji}.

D. Petrovi}

Profesor Nikola Stoji}, jedan od osniva~a Prvog sabora u Gu~i 1961. godine

Va`nost Gu~e prvisu shvatili stranci

Politika juri{aI sada na Sabor juri{aju razne politi~ke partije i

stranke, kao i oni koji ho}e da u njega unesu raznenovotarije i ki~eraje. Pod njihovim teretom, Sabor seponekad malo povija, gubi svoju autenti~nost, ali seopet uspravlja i sa sebe otresa sve ono {to ga je ru`ilo iprljalo. Nakon toga znao je da zablista jo{ ve}im sja-jem. Najve}e domete Sabor je dostizao kada nije slu`ionikome izuzev svom narodu, kada je bio izvan i iznaddnevne politike- ka`e Stoji}.

Tajna svadbarskog kupusaGlavni specijlitet saborskog menija je

svadbarski kupus. Ugostitelji ka`u da jerecept tajna, ali ipak otkrivaju deo „magije“:Na dno lonca staviti slaninu ise~enu nalistove. Iz kupusa odstraniti koren, a glavicekupusa prese}i na po osam delova. U lonacpreko slanine staviti red kupusa, redpome{anog raznog mesa i ise~enog crnogluka, lorbera i aleve paprike. Slaganje ponovitiistim redom. Odozgo staviti kupus, a prekonjega suve crvene paprike. Naliti hladnomvodom da ogrezne i kuvati na tihoj vatriminimum pet sati. Za vreme kuvanja ne smese me{ati, ve} lonac povremeno protresti dane zagori. Pri kuvanju voda treba da uvri,kako kupus ne bi bio ~orbast. Jelo probati isamo po potrebi posoliti.

Kuvar Obrad ̂ akarevi} iz gu~kog selaKotra`a pri~a da ugostitelji kisele kupus uo~iSabora, jer mu nije sezona.

- Ako je hladno, kiselimo ga 15 dana, akoje vru}e, ~etiri. Tajna svadbarskog kupusa jeu zemljanom loncu, dobro opranomkupusu... Mora da se ubaci slanina, june}emeso, {pic rebra ili kolenice. Zidovi lonca sema`u ma{}u. Onda red kupusa, red mesa,aleve paprike, bibera, lovora, vegete... Morada se kr~ka sedam-osam sati, da blagodetitog mesa u|u u kupus. I kad ga sipa{ daprome{a{, jer mast ostaje gore, a voda dole -ka`e Obrad.

Dodaje da jedan ugostitelj tokom saboraproda tridesetak pe~enih jagnji}a i prasi}a, ibar 300 litara kupusa. D.P.

XVg

utorak, 9. avgust 2011.51. SABOR U GU^I 511111111111111111111111111111111111111111111111111111111111111111111111111111111111111111111111111111111111111111111111111 SaborSabortruba~atruba~a

KAKO DO]I- Ukoliko putujete automobilom, od Beograda do

^a~ka se sti`e Ibarskom magistralom preko GornjegMilanovca. Na kru`nom putu oko ^a~ka postoji skre-tanje za Gu~u (22 km)

- Ukoliko ste se odlu~ili za autobuski prevoz, saGlavne autobuske stanice u Beogradu polasci do ^a~kasu na svaki sat (osim no}u), odakle imate autobuse, kaoi taksi do Gu~e

- Ukoliko ste odlu~ili da putujete `eleznicom, najbli`a`elezni~ka stanica je u Po`egi, odakle mo`ete autobuskimprevozom doputovati do Gu~e.

PARKINGParking placevi su organizovani pored ulaznih rampi iz

pravaca: ̂ a~ka, Kraljeva (Ivanjice), Lu~ana (Po`ege, Arilja,Ivanjice). Cena parking karte za putni~ki automobil iznosi1.000 dinara, za autobus 3.000 dinara. U u`em centru Gu~eje zatvoren saobra}aj, izuzev u vreme snabdevanjauslu`nih objekata (za njihova vozila). Na perifernim po-dru~jima je obezbe|en jednosmerni tok saobra}aja.

KAMPKamp je organizovan u dvori{tima osnovne ( blizu cen-

tra Gu~e) i srednje {kole (na ulasku u Gu~u iz pravca ̂ a~ka

i Lu~ana). Ulazak i boravak u kampu dozvoljen je samo salegitimacijom koju }e svaki gost dobiti po dolasku u kamp.Redari koji su zadu`eni za o~uvanje reda i mira u kampu,brinu}e o va{oj sigurnosti, a osoblje kampa pru`i}e vamsvu potrebnu pomo} i informacije.

Kamperima }e na raspolaganju biti:mokri ~vor sa WC kabinama, lavaboima i tu{evima sa toplom vodom parking za vozila kafe mogu}nost punjenja mobilnih telefona

[atori se ne mogu iznajmljivati, stoga svaki posetilackampa mora doneti {ator ili vre}u za spavanje sa sobom.Mesto u kampu se rezervi{e telefonom. Rezervacija va`isve do kraja Sabora, tako da dolazak u kamp prvoga dananjegovog rada nije obavezan. Cena boravka u kampu je fik-sna bez obzira na broj dana provedenih u kampu. Ako nerezervi{ete mesto u kampu, sme{taj }e biti mogu} samoako u kampu ostane slobodnih mesta.

PRIVATNI SME[TAJu`i centar: 25-30 evra po no}enju{iri centar: 18-25 evra po no}enjuperiferija: 12-15 evra po no}enju

VA@NI TELEFONI

Rezervacije za mesto u kampu +381 (0)32 854 110, 855 787, 855 789 Press centar +381 (0)32 / 855-784, 855-786 Policija +381 (0) 32 / 854-211, 854-732 Hitna pomo} +381 (0) 32 / 854-206 Dom zdravlja +381 (0) 32 / 854-536 De`urna apoteka +381 (0) 32 / 854-148 Vatrogasna slu`ba +381 (0) 32 / 854-223 Op{tinska uprava Lu~ani +381 (0) 32 / 817-230, 817-333 Autobuska stanica ̂ a~ak +381 (0) 32 / 222-461 @elezni~ka stanica Po`ega +381 (0) 32 / 816-460

Vodi~ kroz Gu~u

Urednik Dragoljub Petrovi}Prelom Branislav Be{evi}

Zahvaljujemo se na pomo}i: Du{anu R. Ivanovi}u, Miljani Kaplarevi}, Centru za kulturu Gu~a i Ekolo{kom dru{tvu Draga~evo

SPECIJALNO IZDANJE LISTA DANAS

511111111111111111111111111111111111111111111111111111111111111111111111111111111111111111111111111111111111111111111111111 SaborSabortruba~atruba~a

XVIg

utorak, 9. avgust 2011. 51. SABOR U GU^I511111111111111111111111111111111111111111111111111111111111111111111111111111111111111111111111111111111111111111111111111 SaborSabortruba~atruba~a

UTORAK, 09. 08. 2011.16,00 Otvaranje privredne izlo`be - sportski centar - tru-

ba~ki orkestar Gvozdena Rosi}a iz Rtiju 20,00 Program predtakmi~arskih centara Surdulica i

Boljevac - pozornica Centra za kulturu

SREDA, 10. 08. 2011.18,30 Takmi~enje mladih truba~kih orkestara

(pionirskih i omladinskih) - pozornica Centra za kulturu

^ETVRTAK, 11. 08. 2011.12,00 Konferencija za {tampu - Centar za kulturu 21,00 Priredba „Pobedili su - zaslu`ili su“ - pozornica na

stadionu. U~estvuju: orkestar Dejana Petrovi}a izDubokog sa big bendom, orkestar „Bakija Baki}“pod upravom Ekrema Mamutovi}a iz Vranja iorkestar Dragana Ignji}a iz U`ica

22,40 KONCERT MIROSLAVA ILI]A - pozornica na sta-dionu

PETAK, 12. 08. 2011.12,00 Konferencija za {tampu - Centar za kulturu 13,00 Takmi~enje zdravi~ara, izbor najlep{e narodne

no{nje - pozornica Centra za kulturu 14,00 Narodni vi{eboj - na stadionu 17,00 Defile u~esnika programa - ulice Gu~e - orkestri fi-

nalisti 19,00 Kulturno-umetni~ki program - pozornica Centra

za kulturu 21,00 Ve~e duhovne muzike- pozornica u porti crkve Sv

Arhangela Gavrila 23,00 Pono}ni truba~ki koncert - pozornica na stadionu

SUBOTA, 13. 08. 2011.07,00 Truba~ka budilica - ulice Gu~e 11,00 Defile u~esnika programa - ulice Gu~e 12,00 Improvizacija stare draga~evske svadbe - pozorni-

ca Centra za kulturu 13,00 Konferencija za {tampu - Centar za kulturu 15,00 Kulturno-umetni~ki program - pozornica Centra

za kulturu

17,00 Kulturno-umetni~ki program gostiju iz inostranst-va - pozornica Centra za kulturu

18,00 Ve~e duhovne muzike - pozornica u porti crkve SvArhangela Gavrila. U~estvuju Pavle Aksentijevi} igrupa „Zapis“

20,00 Koncert Reprezentativnog orkestra Garde VojskeSrbije - pozornica na stadionu

21,00 Finalno takmi~enje truba~kih orkestara (seniori) -pozornica na stadionu. U~estvuju:

1. orkestar Bakija Baki} pod upravom EkremaMamutovi}a iz Vranja

2. orkestar „Zlatne trube“ iz Knja`evca 3. orkestar Milo{a Peri{i}a iz Gora~i}a 4. orkestar Elvisa Ajdinovi}a iz Surdulice 5. orkestar Gvozdena Rosi}a iz Rtiju 6. orkestar Bojana Krsti}a iz Vladi~inog Hana 7. orkestar „Barka“ iz Knja`evca 8. orkestar Bojana Risti}a iz Vladi~inog Hana 9. orkestar „ZAO TARO LAJT“ Dejana Jev|i}a i

Ljubivoja Dikovi}a iz Kaleni}a 10. orkestar Nenada Mladenovi}a iz Vranja

11. orkestar Janka Jovanovi}a iz Zemuna 12. orkestar Bo`idara Nikoli}a Donje iz Grdelice 13. orkestar Dejana Lazarevi}a iz Po`ege 14. orkestar Ace Novkovi}a iz Zagu`anja 15. orkestar Veljka Ostoji}a iz Zlakuse 16. orkestar Gorana Rankovi} iz Gu~e 17. orkestar Sini{e Stankovi}a iz Zagu`anja 18. orkestar Radi{e Vitezovi}a iz Tubi}a

23,00 KONCERT BOBANA I MARKA MARKOVI]A

NEDELjA, 14. 08. 2011.07,00 Truba~ka budilica - ulice Gu~e 10,00 Kulturno-umetni~ki program - pozornica Centra

za kulturu 11,00 Fijakerijada - pomo}ni stadion FK „Draga~evo“ 15,00 Me|unarodno takmi~enje truba~kih orkestara i

KONCERT GORANA BREGOVI]A - pozornica na sta-dionu

20,00 Veliko saborsko kolo „Dovi|enja do idu}egSabora“

Program 51. draga~evskog sabora truba~a

Foto

: Arh

iva C

entra

za ku

lturu

Gu~

a