hajskom i klasiånom periodu davali pobednike o panhelenskim svet-kovinama (Olimpijske, Pitijske, Nemejske, Istamske). Ako su ova-kve vrste registara nesumwivo korisne, pošto je reå o institucija-ma i pojavama tako karakteristiånim za gråki polis, ne vidim ve-liku korist od, na primer, indeksa 19 (str. 1360—1361), gde su po-brojani oni polisi u kojima su u izvorima zabeleÿeni unutrašwi,graðanski sukobi (stasis). Stawe stasisa åesto je i gotovo opšte me-sto u gråkim polisima u razliåitim istorijskim epohama i ne vi-dim neku naroåitu korist ako se o tome proåita posebna informa-cija u indeksu. Meðutim, gledano u celini i indeksi upotpuwujusveukupni pozitivan utisak i sliku o jednoj briÿqivo i sistemat-ski precizno saåiwenoj publikaciji. Doprinos glavnog urednika inajvaÿnijeg autora Mogensa Hermana Hansena svemu tome sigurno jebio od presudne vaÿnosti. Ovome treba dodati da je Hansen, ne dugoposle publikovawa Kataloga polisa (CPCInv), objavio jedan veomauspeli Uvod u gråki polis koji se moÿe razumeti i kao saÿetak sve-ga onoga vrednog što je iznedrio åitav projekat Polis centra. Ne-gde u isto vreme, a koristeãi rezultate do kojih je došao tim istra-ÿivaåa iz Polis centra, iz pera Mogensa Hermana Hansena prois-tekla je još jedna kwiga zanimqivog sadrÿaja i provokativnog na-slova koja iznova pokreãe pitawa demografije gråkog polisa i grå-kog sveta u starini uopšte.3

Mirko ObradoviãFilozofski fakultet, Beograd

UDC 902(32)(049.32)

UXBENIK KAO ZNAK PROMENA

Kathryn A. Bard, An Introduction to the Archaeology of AncientEgypt, Malden — Oxford — Carlton: Blackwell Publishing,

2008. p. XX + 400 + 32 tables.

Pojava prvog akademskog uxbenika koji uvodi u arheologiju sta-rog Egipta zasluÿuje paÿwu iz najmawe dva razloga. Jedan je svakakoprocena koncepta, strukture, sadrÿaja, nastavnih ciqeva i metodapoduåavawa koji su primeweni, te wihovog meðusobnog odnosa. Dru-gi razlog je trenutak u kome se ova publikacija pojavquje i prvo ãebiti reåi o tome šta on pokazuje. Naime, mada se u istoriji arheo-

231

3 M. H. Hansen, Polis. An Introduction to the Ancient Greek City-State, Ox-ford, Oxford University Press, 2006; M. H. Hansen, The Shotgun Method: the De-mography of the Ancient Greek City-State Culture, The Fordyce Mitchel MemorialLectures 2004, Columbia Mo. and London, University of Missouri Press, 2006.

logije postavqawe osnova nekih od savremenih tehnika terenskihistraÿivawa, obrade materijala i primene savremenih tehnologija uispitivawu nalaza vezuje za rad V. F. Pitrija u Egiptu tokom po-sledwih dveju decenija 19. veka,1 egiptologija je, bezmalo kroz åitav20. vek, arheologiju prihvatala pre svega kao prikladnu istraÿiva-wima praistorije. U pogledu prouåavawa dinastiåkog Egipta, arhe-ologija je imala poloÿaj tehnike rada ograniåenog dometa i åiji jeosnovni zadatak da nalaÿewem pisanih izvora, ikonografskog mate-rijala i arhitekture obezbeðuje nove ili dopunske podatke za temekoje su dominirale u egiptologiji: jezik, kwiÿevnost, religija, po-litiåka istorija, administracija, hramovska i funerarna arhitek-tura. Istina, reå arheologija se od kraja 19. veka pojavqivala u na-slovima publikacija åiji je ciq bio da predstave stari Egipat, alisadrÿaj tih publikacija pokazuje da je reå arheologija upotrebqavanada bi se naglasilo da su u prvom planu arhitektura, skulptura, sli-karstvo, a ne pisani izvori.2 Sami spomenici su predstavqani iprocewivani na osnovu tehniåkih, estetskih i ikonografskih kri-terijuma, odnosno metodom kakav je egiptologija preuzela iz istori-je umetnosti druge polovine 19. i poåetka 20. veka. Dominantni deoobrazovawa buduãih egiptologa je åinilo sticawe znawa o jeziku ipismima starih Egipãana i prouåavawe pisanih izvora. To odsli-kavaju i sinteze na koje su i dugo posle wihovog prvog objavqivawasredinom 20. veka studenti upuãivani tokom prve faze studija. Tesinteze u osnovi predstavqaju saÿetak istorije Egipta, i takva jeGardinerova iz 1961. godine, koja poåiva na pisanim izvorima i ukojoj pregled poåiwe Treãom dinastijom, tj. Starim carstvom, odno-sno prvim periodom iz koga potiåe znaåajniji broj pisanih izvorai prvi spomenici monumentalne arhitekture od kamena.3 Mada je ta-kve izvore X. Vilson nešto ranije i sam koristio za veliki deosvoje kwige The Burden of Egypt. An Interpretation of Ancient EgyptianCulture,4 on je jedno, doduše kratko, poglavqe posvetio praistoriji

232

1 C. Renfrew and P. Bahn, Archaeology: Theories, Methods and Practice,London 2000, 32, 122—123; K. Grin, Uvod u arheologiju. Istorija, principi imetodi moderne arheologije, Beograd 2003, 199; S. Ikram and A. Dodson, TheMummy in Ancient Egypt. Equipping the Dead for Eternity, Cairo 1998, 95.

2 Na primer, G. Maspero, L'Archéologie Égyptienne, Paris 1887, ili onihpet kwiga Vandijeovog „priruånika egipatske arheologije" koje se odnose nadinastiåki period (J. Vandier, Manuel d'archéologie égyptienne II—VI, Paris1954—1978). Publikacija koja je nosila sliåan naslov kao ova Ketrin Bard,ali kod koje su u središtu paÿwe bili eksponati iz Egipatskog muzeja uKairu, objavqena je neposredno posle Drugog svetskog rata: R. Engelbach, In-troduction to Egyptian archaeology, with special reference to the Egyptian Museum,Cairo, Le Caire 1946.

3 A. Gardiner, Egypt of the Pharaohs. An Introduction, London — Oxford —New York 1961.

4 Iste godine se pojavilo izdawe u mekom povezu pod naslovom TheCulture of Ancient Egypt (Chicago and London 1956) pod kojim je štampano vi-še izdawa.

Egipta, ukazujuãi na moguãnost da se na osnovu arheoloških podata-ka uoåe faktori i procesi koji su doveli do stvarawa egipatske dr-ÿave i prepoznaju neki koncepti i institucije koji su karakteri-stiåni za dinastiåki Egipat.5 Znaåaj arheologije i razumevawe zawene metode su u egiptologiji posledwih decenija znatno porasli.Na ovo su uticali nova percepcija arheologije kao nauåne disci-pline, proistekla iz definisawa nasleðenih i identifikovawai neprekinutog traÿewa novih teorijsko-metodoloških pristupa uarheologiji, te pojava nove generacije egiptologa koja postavqa pi-tawa za åije su rešavawe tradicionalna egiptološka metodologijai pisani izvori nedostatni. Opravdanost takve percepcije je po-tvrðena rezultatima onih istraÿivawa dinastiåkog perioda u Egip-tu kod kojih su bili udruÿeni novi ciqevi i pristup. Ti rezultatiseÿu od, u pisanim izvorima nevidqive, socio-ekonomske diferen-cijacije širokih slojeva društva6 do vidno poboqšanog razumeva-wa egipatskih društvenih i politiåkih odnosa, kulture i meðuna-rodnih veza u Drugom meðuperiodu.7 Ukquåivawe arheologije u pro-grame akademskih studija egiptologije je ipak bilo sporo i do wegaje u znaåajnijoj meri došlo pre svega na anglosaksonskom govornompodruåju. U tom pogledu ne iznenaðuje što prvi uxbenik za arheolo-giju starog Egipta nosi potpis jednog severnoameriåkog univerzi-tetskog profesora. Ukoliko se pak ima na umu da se diploma izegiptologije kao glavnog predmeta na osnovnim studijama moÿe ste-ãi samo na jednom od ameriåkih univerziteta, Univerzitetu Braun,dok se na drugim na tom nivou kursevi åija je tema stari Egipat nu-

233

5 Vilson svoju kwigu opisuje kao veoma liånu interpretaciju, a na ni-zu mesta u woj ukazuje na nategnute analogije na kojima se interpretacije,ukquåujuãi i wegovu, oslawaju (Wilson, Culture, 7, 73—74). Po nameri daprikaÿe i politiåku i kulturnu istoriju Egipta i po osvrtu na praistorijui prve dinastije, E. Oto je u svom pregledu (E. Otto, Ägypten — der Weg desPharaonenreiches, Stuttgart 1953) srodniji Vilsonu nego Gardineru, ne poka-zuje interesovawe za primenqivost ne-egiptoloških koncepata na raniegipatski materijal kakvo se sreãe kod Vilsona (Tojnbijeva shvatawa razvojadruštava, Åajdov koncept „urbane revolucije"). Vilsonovi pogledi na od-nos arheologije i drugih disciplina publikovani su 1942. u prvom broju åa-sopisa Journal of Near Eastern Studies (“Archaeology as a Tool in Humanisticand Social Sciences", pp. 3—9).

6 S. J. Seidlmayer, Wirtschaftliche und gesellschaftliche Entwicklung im Über-gang vom Alten zum Mittleren Reich, in: Problems and Priorities in Egyptian Ar-chaeology, ed. by J. Assmann, G. Burkard and Vivian Davies, London and NewYork 1987, 175—217; id., Gräberfelder aus dem Übergang vom Alten zum Mittle-ren Reich. Studien zur Archäologie der Ersten Zwischenzeit. Studien zur Archäolo-gie und Geschichte Altägyptens 1, Heidelberg 1990; J. Richards, Society and Deathin Ancient Egypt: Mortuary Landscapes of the Middle Kingdom, Cambridge 2005.

7 Za ove okvire je nemoguãe napraviti reprezentativni izbor meðubrojnim radovima relevantnim za ovaj period; v. poglavqe „Drugi meðupe-riod" Ÿanin Burio i komentarisanu bibliografiju za temu, u I. Šo (ur.),Oksfordska istorija starog Egipta, Beograd 2004, 270—317, 656—658.

de u okviru studija arheologije, istorije umetnosti i nekih drugih,a specijalizacija je moguãa samo na višim nivoima studija, tadapojava ovog uxbenika dobija dodatno znaåewe — svedoåi o tome daarheologija stiåe punopravno mesto u egiptologiji.

Ketrin Bard, autor uxbenika, profesor je na Odeqewu za arheo-logiju Univerziteta Boston. Wena uÿa istraÿivaåka interesovawavezana su za kompleksna društva i procese formirawa drÿava u se-veroistoånoj Africi, a raspolaÿe velikim terenskim iskustvomsteåenim na lokalitetima u Etiopiji i Egiptu, koji pokrivaju veli-ki vremenski raspon, od kraja 4. milenijuma p.n.e. do 1. milenijuman.e. Uz ove podatke treba istaãi da je bila urednik enciklopedijearheologije starog Egipta, prve te vrste, a koja je objavqena 1999.8

Po svom sadrÿaju, tri poåetna poglavqa Uvoda u arheologijustarog Egipta åine uvodni deo. U prvom poglavqu date definicijeegiptologije i arheologije, kratko su razmotreni wihov meðusobniodnos i istorijat, arheološki metodi i teorija, a završava se osvr-tom na prikazivawe starog Egipta i arheologa u beletristici i nafilmu. Drugo poglavqe, uz informacije o jeziku i pismima Egipãa-na i ulozi pismenosti u wihovom društvu, pomiwe i najznaåajnijestudije gramatike i publikacije egipatskih tekstova, a potom åitao-cu nudi osvrt na koriãewe pisanih izvora u arheologiji Egipta, tekratki pregled istorije Egipta, izvora za hronologiju i listu vla-dara, zakquåenu Konstantinom Velikim. Geografiji Egipta, pri-rodnom okruÿewu i naåinu na koji su ga Egipãani koristili i me-wali posveãeno je treãe poglavqe. Narednih sedam poglavqa K. Barddaje hronološki pregled kulturne istorije Egipta, od paleolita dosredine 1. milenijuma n.e. Ova poglavqa imaju istu osnovnu struk-turu: sadrÿe kratki uvod i pregled istorijskih dogaðaja, odlika po-litike, društvene organizacije i kulture konkretnog perioda, kojije zatim prikazan kroz prizmu arheologije — sa arheološkim teren-skim istraÿivawima pojedinaånih lokaliteta ili znaåajnih spome-nika u središtu paÿwe, uz predstavqawe za konkretni lokalitetili doba relevantnih pisanih izvora, fiziåko-hemijskih analizamaterijala, ciqeva i rezultata projekata koji su u toku. Da se osnov-ni tok izlagawa ne bi prekidao, u posebna uokvirena poqa su izvu-åeni tekstovi koji upotpuwavaju sliku o egipatskoj kulturi (kraqev-ska vlast i insignije, shvatawa o zagrobnom ÿivotu, Kwiga mrtvih,Pisma iz Amarne, svakodnevni ÿivot radnika u Deir el Medini idr.), pojedinim lokalitetima (Mersa/Vadi Gavasis, Kerma) ili in-formišu o metodologiji arheoloških istraÿivawa (apsolutno da-tirawe, analiza keramike, zaštita lokaliteta i sl.). U posledwem,jedanaestom, poglavqu Ketrin Bard se na svega nekoliko stranicavraãa na temu otvorenu u prvom poglavqu, tj. na samo prouåavawestarog Egipta, da bi govoreãi o nekim wegovim karakteristikama,

234

8 K. A. Bard (ed.), The Encyclopedia of the Archaeology of Ancient Egypt,London 1999.

poput društvene i ekonomske organizacije, odgovora na prirodneuslove i wihove promene, tehnologije, ratovawa, pismenosti i dru-gog, podvukla da se naše interpretacije grade na osnovu kako arheo-loških tako i pisanih podataka. Na preko trideset stranica je na-vedena literatura koja je preporuåena za daqe upoznavawe sa temomsvakog od poglavqa; podeqena je u dva dela i veãi deo se odnosi napublikacije na engleskom jeziku, a mawi na one koje su objavqene nafrancuskom, nemaåkom i italijanskom. Uxbenik je upotpuwen ma-lim terminološkim reånikom, odeqkom koji sadrÿi rezimee i pi-tawa za diskusiju za svako poglavqe izuzev posledweg i indeksa.Opremqen je sa više od sto mapa, crteÿa i crno-belih fotografijau tekstu kao i tablama u boji.

Tekst obiluje raznovrsnim podacima, ali se ipak lako pratizahvaqujuãi dinamiånosti izlagawa, a koje poåiva upravo na nepre-kidnom preplitawu razliåitih podataka, osvrtima na otvorena pi-tawa i nove istraÿivaåke teme, prikazima razliåitog interpreti-rawa istog materijala. Materijalna kultura i arheološki podaciåine polaznu taåku za upoznavawe sa politikom, ideologijom, biro-kratskim aparatom, društvenim odnosima i raslojenošãu društva.Åitalac ne stiåe samo faktografska znawa o arheologiji Egipta,veã se i neosetno uvodi u istraÿivaåke postupke i probleme, upo-znaje sa struånom literaturom, kritiåkim pristupom izvorima, ele-mentima neophodnim za izvoðewe zakquåaka i priprema se za opre-znost pri oslawawu na postojeãe rezultate i široko prihvaãenashvatawa. Na takvo åitawe Uvoda u arheologiju starog Egipta pret-postavqenog åitaoca-studenta usmeravaju i pitawa za diskusiju nakraju kwige. Ona podstiåu analizu arheoloških podataka i uporeði-vawe sa drugim izvorima, uoåavawe promena u materijalu i wihovosagledavawe u širem ideološkom, društveno-ekonomskom i poli-tiåkom kontekstu, izgradwu stavova zasnovanih na argumentima.

Istraÿivaåka interesovawa i iskustva Ketrin Bard su prepo-znatqiva u publikaciji. Tako je wen rad na pitawu nastanka kom-pleksnih društava i formirawa ranih drÿava odredio ugao posma-trawa u petom poglavqu, posveãenom 4. milenijumu p.n.e. i prvimdvema dinastijama, ugao koji olakšava daqe praãewe razvoja egipat-ske drÿave i društva. Za poznavawe egipatske pomorske plovidbeizuzetno znaåajni rezultati iskopavawa lokaliteta Mersa/Vadi Ga-vasis na Crvenom moru, mesta egipatske pomorske luke iz Sredwegcarstva, a koje K. Bard vodi od 2001. sa Rodolfom Fatoviåem, pri-kazani su u posebnom okviru. Kao liåni peåat Bardove se moÿeshvatiti naåin i mera u kojoj su kroz publikaciju praãeni odnosiEgipta sa drugim oblastima i drÿavama, osobito oni sa Nubijom.Ti odnosi su paÿqivije razmatrani nego što se to obiåno åini upublikacijama sliånog, preglednog tipa, što samo potvrðuje da je K.Bard dosledno sledila arheološki naåin razmišqawa — graniceizmeðu drÿava, starih ili savremenih, nisu meðe koje jednu kulturuoštro odvajaju od druge, meðusobni uticaji i proÿimawa u toj sfe-ri ne moraju biti srazmerni politiåkim odnosima.

235

Neke nedoslednosti i propusti se mogu uoåiti u publikaciji.Tako se kao vreme najranije pojave pisma navodi pribliÿno 3200.p.n.e., odmah zatim ona povezuje sa 0. dinastijom, åije je trajawe ka-snije smešteno u 3100—3000. p.n.e. (str. 25—26, 41). Nešto daqe,Bardova govori o fazama egipatskog jezika i pomiwe „ranoegipat-ski", ali na tabeli koja prati ovaj odeqak, ova faza razvoja jezikanosi naziv „arhaiåni egipatski" (str. 26—27). Nije jasno ni zaštosu za period do 18. dinastije, godine vladavine u apsolutnim datu-mima navedene samo za trojicu vladara iz rane 11. dinastije, preponovnog ujediwewa drÿave (str. 41). U okviru 5-C, podnaslov „hro-nologija A-grupe" stoji u levom umesto u desnom stupcu, tj. iznadegipatske umesto iznad nubijske hronologije (str. 104). Na nekimmestima K. Bard napušta svoje u pogledu interpretacije ikonograf-skih podataka uzdrÿano izlagawe. Predstavqajuãi sumarno ishranuEgipãana, ona kategoriåki tvrdi da hijena nije lovqena radi mesa,što je u suprotnosti sa ikonografskim i pisanim podacima, presvega onim za Staro carstvo. U tom periodu je moÿda bilo i poku-šaja da se hijena pripitomi, ali je svakako tovqena, privoðena po-kojniku uz druge ÿivotiwe namewene wegovoj ishrani, åak — madaretko — imenovana na tzv. ÿrtvenim listama, meðu probranom hra-nom za Drugi svet.9

Navoðewe propusta i grešaka, åak i iscrpno, ne utiåe naukupno veoma pozitivnu ocenu Uvoda u arheologiju starog Egipta Ke-trin Bard. Razmatrati da li su izbor lokaliteta i prateãih tema iodluke o znaåaju koji je nekim pitawima pridat, o prostoru koji jedrugima posveãen bili dobri — neprikladno je. Svako ko bi se po-duhvatio pisawa uxbenika napravio bi izbor koji odgovara we-nom/wegovom viðewu optimalnog sadrÿaja uvodnog kursa o arheolo-giji Egipta. Pisawe prvog uxbenika te vrste znaåi i da autorka ni-je mogala da svoj koncept proverava kroz sameravawe sa dobrim re-šewima ili greškama prethodnika. Uprkos tome, Ketrin Bard jeuspela da napiše tekst na koji se i drugi mogu oslawati u nastavi,bilo u potpunosti, bilo koristeãi ga kao okvir u koji ãe unositisvoje primere i tumaåewa. Vrednost ovog uxbenika ãe svakako najpo-uzdanije proceniti nastavnici i studenti koji ga budu koristili,ali sam uverena da ãe te ocene biti pozitivne, te da za istorijat

236

9 L. Störk, Hyäne, in W. Helck und E.Otto, Lexikon der Ägyptologie 3, Wies-baden 1980, Sp. 91—92; D. J. Osborn and J. Osbornova, The Mammals of AncientEgypt, Warminster 1998, 97—101; R. Houlihan, Canines, in: D. B. Redford (ed.),The Oxford Encyclopedia of Ancient Egypt 1, Oxford 2001, 231; uzdrÿano o upo-trebi mesa hijene: S. Ikram, Diet, in: D. B. Redford (ed.), The Oxford Encyclope-dia of Ancient Egypt 1, 390. Diskusija o hipotezi da su dve graðevine iz Gizebile obori za hijene, o deomestifikaciji i o nalazima kostiju hijene: S. R.Phillips, Two enigmatic circular mud brick structures in the Western Field at Giza.A preliminary report, in: M. Barta (ed.) The Old Kingdom Art and Archaeology.Proceedings of the Conference Held in Prague May 31 — June 4, 2004, Prague2006, 239—258.

egiptologije znaåajna pojava prvog akademskog uxbenika o arheologi-ji Egipta neãe biti jedini razlog zbog kog ãe se ova publikacija po-miwati.

Vera VasiqeviãFilozofski fakultet, Beograd

UDC 821.14'2-2.09 (049.32)

OŸIVLJAVANJE SATIRSKE DRAME

Gordan Mariåiã, Satirska drama danas: teorija ili teatar?,NNK internacional, Beograd 2008, str. 119.

Da li se moÿe ponovo uspostaviti satirska drama, jedan od najspeci-fiånijih gråkih knjiÿevnih ÿanrova, sa nepromenljivim horom satira i gro-tesknom mešavinom apsurdnog i herojskog? Ovo pitanje, bolje reãi izazov,bilo je podsticaj za autora Gordana Mariåiãa da napravi jedinstveno autor-sko delo satkano od razliåitih materijala. G. Mariåiã (1964) je docent naKatedri za klasiåne nauke Filosofskog fakulteta Univerziteta u Beogradu.

Knjigu Satirska drama danas: teorija ili teatar? åine tri celine kojezajedno pruÿaju jasan uvid u satirsku dramu i autorov stav o predmetu svo-ga istraÿivanja. Prva celina je teorijski deo iz Mariåiãevog magistarskog ra-da Tipologija satirske drame: antiåki razvoj i novovekovna recepcija, od-branjen na Filosofskom fakultetu u Beogradu 1994. godine. Mentor je bioprofesor Miron Flašar, a ålanovi komisije profesor i knjiÿevnik Jovan Hri-stiã i docent Vojislav Jeliã. Drugi deo ove knjige åine Mariåiãevi prevodiEuripidovog Kiklopa oåuvanog u celosti i saåuvani delovi Sofoklove satir-ske drame Psi tragaåi. Treãi segment knjige, U Hefestovom domu, Mariåi-ãeva je originalna drama inspirisana satirskom dramom. Gordan Mariåiã seovom knjigom predstavlja kao istraÿivaå i teoretiåar klasiåne gråke drame,prevodilac sa klasiånih jezika i pisac koji ukršta svoj umetniåki rad sa teo-rijskim i prevodilaåkim.

U prvom teorijskom delu rada Mariåiã naglašava da je satirska dramaimala zajedniåke korene sa tragedijom i da se pojavila istovremeno sa tra-gedijom, kao åetvrti deo tetralogije, tako što su dogaðaji iz tragedije u njojparodirani. Mariåiã izlaÿe ocene teoretiåara raznih epoha od antike do da-nas, dajuãi jasan uvid u to šta je satirska drama bila u antiåko doba, kakoje i koliko uticala na potonje razumevanje tragedije i antiåkog pozorišta.On istiåe vaÿnost satirske drame za ukupan uåinak koji je dramska tetralo-gija ostavljala na publiku svoga doba. Satirska drama imala je za cilj daantiåku publiku koja se, po njegovom mišljenju, razlikovala od današnje,zadrÿi u pozorištu dajuãi joj neku vrstu oslobaðajuãeg olakšanja od napeto-sti koju je publika doÿivljavala gledajuãi tragediju. Mariåiã satirsku igruprouåava u kontekstu antiåkog pozorišta, ali pronalazi i korelaciju s Ilija-

237