130186429 zane grey dvoboj klanova

7/23/2019 130186429 Zane Grey Dvoboj Klanova

http://slidepdf.com/reader/full/130186429-zane-grey-dvoboj-klanova 1/236

Sva i dan jahanja poveæavao je Merserovu ljubav prema ovoj zemlji. Veæ je bio presta o da broji dane ot a o je napustio stoèars i raj u Kanzasu i stigao u Arizonu. Bi o je siguran da su prote le nedjelje. A veæ je morao da pre opava po svom sjeæanjun e bi li se prisjetio pro losti. Nije imao ne og razloga da se stidi; mogao jesva om èovje u pogledati pravo u oèi, isto ona o ao ada je bio prisiljen da puca toom posljednjih ne oli o godina do je lutao po prostranstvima Kanzasa; i ao to mu je izgledalo mudro da ode dale o, u nepoznate i puste rajeve, ta o je smatrao d a je najbolje da sve i zaboravi. Negdje dubo o u du i Merser je osjeæao da æe jednog d ana naiæi na mjesto oje æe mu prirasti uz srce, mjesto gdje æe njegovi maglièasti sovi moæi da se ostvare. U svom srcu je znao da nije ona av a vim su ga smatrali na I sto u. Cijelog dana njegov onj Æelav o as ao je rivudavim putem oji se rijet ooristio i na ome su tragovi toè ova bili jedva primjetni. Gusta borovina spreèava la mu je vidi ia o je na pojedinim mjestima ipa imao prili u da ugleda predivn u plavocrnu dolinu iza oje su se uzdizali neravni vrhovi planins og lanca. Napo onsu borovi prepustili mjesto edrovima i smre i izmeðu ojih je crven astim sja jem blistala manzanita, a stablji e mes ala izdizale su se iznad siv astih mladi ca.Bilo je tu i hrastova, a u vododerinama su se izvijale si omore i javori. A iznad ovog gusti a lebdio je sanjivi ljetni dan; ovdje dolje bilo je toplo, i suhi , mirisni vazduh ao da je izbijao iz furune. uma je spavala. U crven astoj pra ini du puta primijetio je vi e tragova jelena nego goveda. Prije dva dana sreo jejedn og lovca oji mu je re ao oli o u ovoj dolini ima divljaèi. Ka va je to promjena bila za Mersera da lovi jelene i medvjede umjesto da juri radljivce sto e ili d a njega jure pripiti jahaèi u potrazi za slavom ili revolvera i iz stoèars ih gradova! Celav o je bio umoran i hramao je, ali nije posustajao. Negdje naprijed mo

ralo je biti zelene trave i svje e hladne vode. I Merseru je dojadilo tvrdo sedlo danju , ali i noæu ada mu je slu ilo ao jastu . Bio je i gladan, ao i sva i jahaèoji je od jednog stoèars og raja i ao prema drugom. Veæ je poèeo da strahuje da æe jo jdan dan morati da provede na putu. Negdje u ovoj dolini morao bi us oro da naide na ne i ranè ili grad ili pilanu, a o su mu usput isprièali. Put nije prestajao darivuda ia o se pribli avao zaravni. I us oro je, na veli o zadovoljstvo, put s renuo do i ro og stjenovitog rjeènog orita usred ojeg je te ao plit i poto . Isto ao i Cel av o, i on je jedva èe ao da zagazi u bistru vodu. Osjeæao je a o mu hladnoæaprobija roz vrele èizme. Ispru io se na uzavreloj ravnoj stijeni da popije oji gutljaj. K a o je voda bila hladna i divna! Celav o je toli o pio da se Merser prepao da æe p u nuti. Zatim su odgacali do sjene si omora na obali. Ovdje je bilo prijatno. Je dino je ubor vode uznemiravao ti inu ume. Us oro je i sunce poèelo da se s riva iza pl anina na zapadu. Merser je obrisao znojavo lice i pomislio da iz

bisaga izvadi v eæ otvrdle olaèiæe i suhi u uruz a o bi prezalogajio. U tom trenut u ti inu je pre in ulo udaranje nepot ovanih opita po amenu. Iza o u e pojavio se ne i èovje oji je vodio magarca. Kada se pribli io, Merser je primijetio da je to oni i starina, si jed i pogrbljen. Na magarca su bile natovarene dvije baèvice za vodu. Starac je o tr o pogledao Mersera, ali u njegovim oèima nije bilo neprijateljstva. - Zdravo, stra nce - re ao je rat o. - Zdravo, starino - odgovorio je Merser pola o. - Vruæe, ha ? Ova zemlja, bogami, gori. Ni ad voda u poto u nije bila ova o plit a. - I star ac je poèeo da s ida baèvice. - Konj mi je umoran, a i ja sam. Ima li u blizini a v o mjesto gdje bih mogao da prenoæim? - Pa, dobrodo ao si i u mojoj brvnari - otegao je stari. - Ali, nije to ni ta naroèito, a u Rajsonu je dobra rèma. - Hvala. A o nije dale o, odjahaæu do Rajsona. - Manje od dvije milje. - Dobro. Danas imam sreæe. Ka vo je mjesto taj Rajson? Grad, pilana ili stoèars i obor? - Pa, Rajson je prilièno v eli a varo . U stvari, jedina u Tontu. Osim rème, tamo s

u i dva saluna. Pa onda trg ovina mje ovitom robom Sema Vo era, pa onda druga trgovina braæe Tims, onda ti je tu Hedlijeva ovaènica, pa cr va, vijeænica, ola - e, toti je sve u jednom - i jo dvan aesta ili ne to vi e uæa... - Bogami, pravo mjesto- pre inuo ga je Merser zami ljeno. - Ima li ranèeva? - Sva a o. Ima ih ne oli o dolje u dolini. - Je li? To me iznen aðuje. Ne bih re ao da je ovo stoèars i raj. - Pa, goveda su ovdje napredna, do su ona u brdima ost i o a. Voda ni ad ne presu i, a a o, ao ljetos, ponestane trave , opet ima dovoljno za ispa u. 7 - Ma ta mia e ! Zanimljivo. Èini mi se da mi se dopada



ZEN GREJ - Dvoboj

lanova



ovaj raj. Gdje stoèari odvode sto u? - U Mari opu. To ti je pre o planina na jug u, ne ih dvije stotine milja dalje. - Auh! Ovo je divlji raj. ta ima osim sto e?- Pa, ima Indijanaca, pa onda podosta medvjeda, puma, æurana, jelena. - Vjerujem da æu se ovdje zaustaviti. Ali, mislio sam na to ima li a vog drugog posla osim j ahanja? - Koli o ti je volja, a o puno ne tra i . Ovdje sva o mo e naæi posla. Nevolja j e to ni o od mlaðih ne eli da radi. O o Rajsona se obavlja mnogo posla, aline prist i e mnogo novca. - Reci mi gdje da potra im posao. Radije bih se zadr ao dalje od grad a. - Pa, ne i dan sam èuo a o se Ro Lili ali da nema ni oga da mure e sorgum. - So rgum? ta li je to? - ta, ni ad nisi èuo za sorgum? - Èudan sjaj se pojavio u starèevim oèi ma. - Bogami, gospodine, ni ad èuo. - Hm. Onda, pretpostavljam da nisi ni ad èuo ni za bijelu mazgu? - Jednom me jedna udarila. Valjda si mislio na onu obiènu bijelu mazgu? - Ma a vi. Ova bijela mazga uop te nije obièna. Mo e te pogoditi poput groma.. . Pa, ao to veæ re oh, Ro Lili je grmio jer ni jedan od njegovih moma a ne bi ost ao od uæe da re e sorgum. Ro ima estoricu raspu tenih sinova, a ne znam oli o jo cur a. To ti je prava stara te sa a familija. - Èime se taj Ro bavi? Ima ranè? - Sva a o , a dosta njegove sto e uo olo luta. Rijet o ih tjera u Mari opu. Povremeno za o lje oje govedo ili se trampi. Uglavnom lovi medvjede. 8 - Od èega onda ivi? 1 a o uop te mo e da plati nadnicu jahaèu? - Ha! Ha! To je, bogami, pitanje. Ne znam ti reæi, strance. Ro i njegova familija su siroma ni, ali se ne a o provlaèe. Nedavno mu se vratila zgodna æer a oja je bila od ne e tet eili negdje tamo u Te sasu. Vidi o sam je i po elio da sam opet mlad. - Pro letstvo! Bolje da se dr im dalje od tih L ilijevih! - uzvi nuo je Merser obeshrabren. - ta je s drugim stoèarima? i - Pa, mog ao bi po u ati od Simpsona. On ti je s druge strane doline. - Ka av je on? - Isti ao i Lili. Samo to nije siroma an. - On

da bi bilo bolje da od njega potra im posao . - Sva a o. Ali, ot a o sam ti ja ovdje, vi e od deset godina, Simpson nije unajm io ni jednog jahaèa. - Auh. Je li i to ne a veli a familija ao Lilijevi. - A o ni je i veæa. - Èini mi se da sam pogrije io ada sam re ao da mi je ovo sretan dan - pri mijetio je Merser ustajuæi. - Hvala ti, stari. Odoh. Krenuo je vodeæi Æelav a, namjera vajuæi da malo pje aci. - Pa, do viðenja, mladiæu - starac je pozvao za njim. -1 pripazi da te ne ritne ona bijela mazga. - Èudan ne i star elja - mrmljao je Merser. - ta li mu je ta bijela mazga! Mora da je to ne a ala. Put je i ao uz poto i rivudao i spod sli ovitih starih si omora i pone og bora. Merser je vir ao izmeðu drveæa a o bi ot rio starèevu brvnaru,ali bez uspjeha. Tragovi su se udaljavali od poto a i nestajali u umi. Do je Merser pola o i ao dalje, sunce je za lo i sumra se poèeo spu ta ti. Postalo je osjetno svje ije. Volio je da bude u planini. A slat asti opori mir is doline veæ je poèeo da ga zanima. Veæ je bio s oro mra ada je put izbio na èistinu. Ot rio je da je st

igao u selo. Tamno obojene uæe/ jedva osvijetljene, nizale su se s obje strane trga. J ao je sve do nije vidio grupu ljudi ispred neèeg Sto je mo glo biti trgovinamje ovitom robom, iznad oje je visila das a s nerazgovjetnim sl ovima. Vidio jeonje i ola. Do u iju su mu doprli tihi glasovi. Merser je brzo o sjetio atmosferu. On je dobro poznavao gradove na granici u svje im ljetnim veèerima ada je izgledalo da je i sam mir pun naboja. Pri ao je jednom djeèa u oji je staj ao nedale ood gomile. - D oni, gdje bih mogao naæi hranu i smje taj za sebe i onja? - Pove æu vas do rème. Dopustite mi da vam ja vodim onja - odgovorio je momèiæ sa arom. ta se desilo, djeèaèe? - Ni ta naroèito. Moj stari a e da je Sim Per ins posljednji put v idiobijelu mazgu - odgovorio je momèiæ do je vodio Mersera pre o iro og trga. - Pos ljednji put vidio? Mora da ga je gadno udarila? - On je mrtav, gospodine. Koc al i su se u Rajanovom salunu i onda je do lo do pucnjave. Ka u da je to uèinio Ba Hatav ej. Ali, Ba tvrdi da nije. - Malo pu aranja, ha? Je li to uobièajeno od vas? - Mo

j stari a e da je i to dovoljno da ne raste broj stanovni a - odgovorio je djeèas mijuæi se. - Gdje vam je erif? - Najbli i je u Mari opi. Ni ad ga nisam vidio, gospod ine. - Èini mi se da je tvoj Rajson zanimljiva varo , D oni. Uostalom, ta je to bijeia m.izga? 10 - Pa, gospodine, a o ne znate, neæu vam ni reæi. Ovo ir i mojstari. Samo v i uðite. Veèera je gotova jer je mama yeæ odavno zvonila. Ja æu se pobrinti za va eg onj a. Merser se popeo do tro nog trijema i u ao u tamni lodni na èijem se raju nasluæival a slabo osvijetljena prostorija. U ao je pola o. Dvojica mu araca sjedili su za dug aè im stolom. Jedna ena je u la na druga vrata. - Dobro veèe, gospoja. elio bih smje taj z a sebe i onja. - Te ste do li, gospodine? - upitala je o tro, odmjeravajuæi ga prodo rnim pogledom. - Ovog trena. Sreo sam va eg mal



og. - Sjedite ovdje - odgovorila je uljudnije. - Donijeæu vam veèeru. Merser je sjeo pre o puta mu araca oji su ga, a



o mu se uèinilo, nemarno pogledali. Lampa je bacala uæ asto svjetlo na tvrda lica oj a nisu pripadala stoèarima. Zapazili su gdje je i a o je Merser dr ao revolver prij e nego to su ga pogledali u lice. - Dobro veèe, ljudi - re ao je Merser lijeno, sje dajuæi. - Zdravo, strance - odgovorio je stariji. Merser je osjetio a o ga ispiti vaè i i radoznalo posmarraju, ali nije opazio i otpor i, sudeæi po tome a o suga p rihvatili, stranci nisu bili rijet ost u Rajsonu. Gazdarica mu je donijelaveèeru oja je bila ta o topla i dobra da ne bi razgovarao sa ovim ljudima i da subili razgovori) iviji. Oni su brzo svoje pojeli i iza li. Do je Merser jeo, djeèase v ratio noseæi bisage i aput. - Donio sam vam stvari, gospodine - re ao je. - Ostav iæu ih ovdje. - Gurnuo je vrata u sredini prostorije. - Ka o je moj onj Celav o? - upitao je Merser ada je djeèa iza ao. - Kladio bih se da odavno nije o usiozobi . Fin onj gospodine. Pobrinuo sam se za njega. - Tome, gdje ti je otac? - pozva la je ena iz uhinje. U - Tamo pre o. - Pa, trèi od njega i reci mu da treba veèerat i, bilo pucnjave ili ne bilo. Momèiæ je veselo namignuo Merseru i nestao u tamnom ho dni u. Merser je veèerao i oti ao u sobu da uzme, aput. Pomislio je da saèe ado se ne vrati djeèa ov otac. Ali, a o se to nije dogodilo, iza ao je na trijem. Na trgu je bilo vi e svjetla i bu e nego prije veèere. Konji i ljudi su bili u po retu. Ljud i su prolazili i razgovarali. Cuo je ne u enu a o se smije. S druge strane trga vidio je ne olicinu ljudi u trgovini oja je bila osvijetljena. Krenuoje pre o da bi upio ne e stvari potrebne za dugo jahanje. Trgovina nije lièila nina jednu od onih oje je viðao, ia o u tom èasu ne bi mogao odrediti a o ili za to. Ipa je to bila tipièna trgovina mje ovitom robom. Do je èe ao da bude poslu en, posmatrao je mu te rije. Sreo se sa radoznalim pogledima, na raju i sa drs im pogledom zgodne djev oj e oja je u la s pratiocem. Smijuljili su se i prièali o igranci o

ja se oèito treb ala odr ati te veèeri. Merser je o retao leda mnogim stvarima, pa i onoj oja bi mu mogla donijeti sigurnu nevolju. Tamo u Kanzasu ni ad nije bio ustanju da to izb jegne ia o se vjeèno trudio, pa Èa zaradio i nadima Vrludalo. Uzvratio je tu nim smi je om na izazovni pogled stasite djevoj e i vi e je nije ni pogledao. Konaèno je uslu e n i svoje brojne pa ete je odnio u sobu. Na raspolaganju je imao i lampu. Slaba svjetlost ot rivala je golu sobu da revetom, lupom i umivaoni om oji je, ia o obijen, predstavljao pravi lu suz za njega. Merser je ponovo iza ao, ali ovog put a je oti ao u naj- ; bli i salun. Bio je tu an oji se protezao cijelom i du inom zida , sjajno ogledalo i arano sugestivim figura ma, izmaglica od duhans og dima, miris ruma, glasovi grubih ljudi. Merser je osjetio ola anje i ne o novo is u stvo jer se èinilo da ga ni o ne primjeæuje. 12 Imao je namjeru da popije ne to esto o, ali se a n u nije moglo priæi od gomile neotesanaca.Merser nije htio da se gura, pa je, ot riv i jednu utiju u uglu, sjeo da posmatr

a o o sebe. Bilo je tu vit ih jahaèa, ri vonogih i crvenih u licu i sitnih oèiju. Iznenadila ga je njihova visina i podsjet ili su ga na te sa e auboje. Arizonci su zaista bili viso i. AH to su mogli biti i Te sa ani po onome oli o je èuo da su se ovi svuda rasuli. Veæi dio gostiju u Raja novom salunu imao je obilje je sirovosti. Ne i su bili obuèeni u odjeæu od jelenje o e. Mnogi su bili sna ne grade, iro ih ramena i dugih nogu, ali su im vidno nedostajal e osobine jahaèa. Izgledalo je da im novac ne nedostaje. Koc ali su - ne i su igra li po er, drugi faro, a treæi su bili zabavljeni ne om igrom oja je Merseru bila nepoznata. Toli o je bio zainteresovan da je zaboravio na piæe. Saluni u Hejs Siti ju, Ebilejnu i Dod u, poznatim stoèars im gradovima oje je posjeæivao, mnogo su gubil i u poredenju sa ovim. Oni su predstavljali rije u ljudi oji su odasvud dolazil i - bili su to paraziti granice i auboji na oje su vrebali. Ovdje u Rajsonu bi lo je manje bu e i divljine i gomila je prilièno pristojno izgledala. Mo da se to mo glo pripisati i odsustvu e

na. A ipa , ovoj gomili u Rajsonu ao da ni ta nije nedos tajalo, izgledali su èvrsti ao remen i samo je èeli mogao izazvati vatru. Merser je posmatrao i prouèavao, ustao je i umije ao se u rug posmatraèa o o oc ars og stol a i oslu ivao dobro naæuliv i u i - razgovor ovih gor ta a ga je i fascinirao i zbunjivao . Napustio je salun ni s im ne prozboriv i ni rijeèi, ne znajuæi ni sam da li eli osta ti u ovom gradiæu. 13 II Ujutro je D on Merser bio drugaèijeg raspolo enja. Odluèio je da ne ide dale o od doline. Rano je doruè ovao sa djeèa om Tomom, oji ga je otpratio d o onju nice da osedla Æelav a. - Idete dalje, gospodine? - upitao je djeèa . - Pa, To me, èini mi se da neæu a o budem na ao posao - odgovorio je Merser. - Pa, ovdje je la o naæi posao. Samo odja ite do Ro a Lilija i imaæete posao. - Auh! A za to mi preporuèuje n



jega? - Pa, zato to bih ja tamo oti ao da sam veli i. Tamo sam lovio divlje æurane. D



ivno je to mjesto. - Ima li jo ne to osim divljih æurana? - Razne divljaèi. I bres vi, lubenica, ova o veli ih glavica upusa, pasulja. Samo da o usite pasulj oji pri prema gospoda Lili, prste biste polizali. -1 ta jo , Tome? Veæ mi ide slina na usta. - Pa, oli o mogu prosuditi ljude, siguran sam da ni ad ne biste tuda samo proja hali... ni zbog Nen Lili. - Ah, jasno mi je - odgovorio je Merser nehajno.- Tom e, evo ti dolar. Dopao si mi se. A oje Nen Lili? - Nen je jedna od Ro ovih æeri - pro aputao je Tom uzbuðeno. - Upravo se vratila iz Te sasa. Bio sam mali ada je o ti la. Ali ona me pamti. Ka e da me voli. I, gospodine, Nen je u gadnoj nevolji. I t e a o bi mi bilo drago da ste vi moma oji je za njom do ao iz Te sasa. Merser n ije mogao ostati ravnodu an pred tim pametnim i blistavim oèima. - U nevolji? Èini mi se ao da sam negdje èuo tu rijeè. A a va to mu a muèi tvoju prijateljicu - Ne znam taèno, gospodine. I pla im se da a em ono to mislim. Ali, ipa æu vam se povjeriti. Osjeæa m da je Nen u nevolji zbog bijele mazge i Ba a Hataveja. 14 - Samo pola o, momèe. t a je to bijela mazga? - Brzo æete ot riti. Ja nisam izdajica. Ali, Ba Hatavej je najgadniji tip u ovoj dolini. On udara onje i tuèe dje cu. Koc a se i puca, to sva o ziu. Jedino to ne pije. Pa, prièa se da je zapi ao Nen Lili zasebe. Veæ na prvom ple su na on njenog povrat a premlatio je trojicu mladiæa i pucao u mog roða a D ima S ne era. Osa atio ga je. Ka u - ove stare ene ovdje - da je i Nen bacila o o na Ba a . Ali, ja u to ne vjerujem. Dvaput sam vidio Nen ovdje u gradu- i jednom gore u u mi, u njenoj uæi, i sva i put je pla ala i pla ala. Stari Ro je ne to du an Ba u Hat aveju. I mo da je stoga spreman da mu prepusti Nen. - Momèe, ot ud ti zna da Nen nije Hatavejeva dra gana? - upitao je Merser ozbiljno. - Pa, ja to osjeæam. Nemojte me odati, gospodine, ja to jednostavno nasluæujem. - Bi li me poveo i upoznat) o njo m? - I te a o bih to elio. Ali, moram da radim.

A i tata pije. - Ka o æu naæi taj ra nè Lilijevih? - La o gospodine. Ne mo ete ga proæ. Poðite ovim putem ovdje... evo ovuda ... i s renite odmah nalijevo. Idi te sve do raja. Tamo je jedna stara brvnara i dvije staze. Krenite opet lijevo. Ta staza na ne oli o mjesta presijeca poto , ali je ni jednom neæete proma iti. I ubrzo na on toga doæi æete do ranca. - A a o æu pre poznati tvoju prijateljicu Nen? - Oh, gospodine, znali biste oja je i ada bi b ila meðu stotinu djevoja a. Toli o je lijepa. - U redu, Tome, povjerovaæu ti na rijeè - odgovorio je Merser polu aljivo i poluozbiljno. - Samo me nemoj odati. - Ne pada mi na pamet - uzvi nuo je momèiæ. Oèi su mu blistale, a pjegice na blijedom licu post ale jo izra ajni je. Vrtio se o o Mersera do je ovaj sedlao onja, a ada je uzjah ao, posavjetovao ga je: - Izja ite sa stra nje strane, x 15 gospodine. Ovdje su ljud i stra no radoznali. Vratiæete se ha put ada zao renete na mjestu gdje se zavr ava og rada pa nja a. Recite Nen da sam vas ja poslao. Merser se pozdravio s mom om i re nuo, a o mu je reèeno, putem o

da le se nije vidio ni grad, niti i o od njegovih s tanovni a. Upadao je u bezbroj avantura, pa mu ni ova nije bila mrs a. U sva om sluèaju, prije nego to napusti dolinu, posjetiæe Lilijeve i Hatavejeve. Jutro je bilo svje e, vazduh o tar, alipun mirisa. Vedro nebo obeæavalo je jo jedan topao dan. dreba d su trè arala po pa nja u, a odne ud se èulo nja anje magarca. Merser je pro ao pored n e oli o oliba,na raju i pored ranèers e uæe ispod grebena, smje tene izmeðu orala i polja. Sunce jonije bilo obojilo visoravan na isto u. Veæim dijelom puta Merser j e mogao vidjeti samo crne vrhove tamnih planina prema jugu i resastu crnu liniju prostrane visoravni na sjeveru. Vi e nije nailazio na ranèeve, ia o su tragovi sto e vodili s obje strane. Za ljuèio je da su i tih ne oli o ranèeva sigurno podosta ud aljeni jedni od drugih. Sunce je ubrzo iza lo, zlatno i toplo, odvlaèeæi jutarnju svje i nu. Muhe i pèele su zujale uo olo. Ne ih pet milja dalje od grada Merser je do ao do prvog zao reta oji je vodio do starog, zaraslog puta ojim su rijet o prolazil a ola.

Zao retao je u hrastovima obrasle bre ulj e i postepeno se uspinjao. Merse r je pozdravio prvi bor. Volio je drveæe jer ga je rijet o viðao na svojim ranijim o bilascima graniènog gorja. Ovi bre uljci su bili obrasli gustim grmljem, edrovima i borovima, a na on izvjesnog vremena doèe ale su ga smre a i jo vi e borova. Li æe jebil o siv asto od pra ine. Odavno u ovim rajevima nije pala ap i e. Povremeno, ada b i se osvrnuo, primijetio bi plavetnilo na jugu i èinilo mu se da se uspinje viso o . Pro ao je èistinu na ojoj je stajala oronula brvnara; ] Njen izgled je uzbudio Me rsera. ta li se ovdje zbilo? 16 Ispod ove brvnare bila je stjenovita vododerina g dje su rupe od sasu enog blata i mno tvo tragova sto e govorili da ovdje ima vode. U spinjao se dugo roz umu. Truli panjevi, li æe, borove iglice nudili



su slat ast i op ojni miris, topao ao vjetar iz vatre. Merser je dubo o udisaoovaj novi i neobièn



i vazduh. Èinilo mu se da ga opija. Kada je do ao do vrha i s renuo na ogoljelu rava n, zaustavio je Æelav a i zagledao se uo olo ao opèinjen. Valovita brda zeleni a, pop ut ogromnih talasa nagnutog mora, dizala su se u susret crnim, crvenim i sivim p laninama oje su i le od isto a a zapadu sve do le mu je pogled mogao da do uèi, is presijecane mnogim anjonima sa velièanstvenim pojasom stijena zlatnih na suncu o je su rivudale ispod drveæem oivièenog ruba. Merser je bio odu evljen vidi om. Ka o j e to bilo divno jednom èovje u iz ravnice èije su oèi postale umorne od jednoliènosti be s rajne, suncem spr ene prerije! Vazduh je bio miran i topao. Èuo je sanjivi hu vod e oja pada i èinilo mu se da je jo samo to potrebno da bi ovaj prizor divljine bio savr en. Zatim je Merser s renuo pogled nadesno. I ostao je ao pri ovan. Èinilo mu se da je dovoljno viso o da bi gledao na predio rivudavih zaobljenih grebena s liènih srebrnastim i zelenim taè icama i aranim zmijama izmeðu ojih su zijevali lanci zagu eni umom iz ojih su izbijale stijene i litice. Ti grebeni bilisu miljama dug i i spu tali su se u tamno plavetnilo u najdivljijem dijelu zemlje oji je Merser i ad vidio. Iza dale og zida tog onjona uzdizalo se bre ulj asto more upola i vr hova, neravnih i crnih, dale ih i naizgled nedostupnih. - Hej,gdje sam ja ovo d o ao! - uzvi nuo je zaneseno. Na onju je pre ao Stjenovite planine, ali njegov pogl ed ni ad nije bio nagraðen veæom aroli o æu i sjajem. Merser jemorao da u sebi potisne d jeèaè i san o raju duge. Bolje bi bilo ada ne bi bio tolio odu evljen. Krenuo je da lje, ia o nerado. Ubrzo je opet u ao u sjenu. Poèeo jeda se spu ta sa ovog viso og br da. Pribli avalo se podne, to je po azivalo da su za njim ostale mnoge milje. Us or o mu je u i ispunio ubor poto a. uma je postala gu æa, drveæe vi e, sjena tamnija. Napo on e stigao do dna padine i za ao u divlju èistinu blistavu od zlatnog cvijeæa i arenog ru ja. Na jednom raju stajala je brv

nara bez vrata. S lijeve strane ot rio je staz u oju je tra io. Vodila je do ume oda le je dopirao dremljivi hu vode. Æelav o je n anju io vodu i sigurno bi pojurio da nije bilo èvrste ru e na uzdi. Zatim je staza s renula pre o suncem obasjanog proplan a do ispod veli ih si omora bijele ore i zelenog li æa, oje su se naginjale iznad mahovinom obraslog amenja i brze, ao æili bar ute boje. Ovdje nije biloni traga od su e. Merser je iza sebe ostavio toplu, p ra njavu i sasu enu zemlju. Sjahao je da bi se napio vode. Pio je i pio i gotovo se zagu io ao o ednjeli pustinjs i jelen. - Æelav o, piæemo pa ma ar se i naduli - uzvi nu o je. - Ka va voda! Kada samo pomislim a vu sam splaèinu dosad pio! Merser je pre veo Celav a pre ovode i sjeo na panj. Brza voda mu je prelazila pre o oljena i ao ru om odnosilasvu vrelinu i zamor. Osim onja, on je najvi e volio brzu vodu . A ovaj poto je prevazilazio sve njegove snove. Mora da je izvirao negdje dale o u planinama ojeje vidio. Priroda se pobrinula da ima dovoljno vode u rijet oj i izabranoj divlj

ini. Merser je s te strane na ao stazu i pojahao, a zatim ubrz o opet pre ao vodu. Èesto je zaustavljao onja da oslu ne. Izgledalo je da je ovo mjes to bes rajnasamotinja. Ni jedno ivo biæe nije pre lo njegovu stazu, niti uznemirilo ovu blagost. Napo on je prestao da broji oli o je puta pre ao poto . Mir i ljepot a ume imrmor vode bili su 18 ta o èudesni da je zaboravio na svoju misiju sve do nje govo sanjarenje nije grubo pre inuo dale i lave psa. Ovo je za Mersera bio zn a da sja e i rene pje e. Na on ne oli o trenuta a osjetio je miris dima to ga je b olno podsjetilo na li æe i jesen njegovog djetinjstva. Namjeravao je da ide pravo dote planins e uæe Lilijevih i predstavi se. Ali, poèeo je da o lijeva a o je taj t renuta postajao bli i. Poto je manje brbljao a vi e rivudao, ao da nerado napu taovu svje u, mahovinom obraslu obalu da bi oti ao u neravni, ogoljeli predio. Neoli o puta je izmeðu drveæa Merser opazio vrele sive grebene ispod njega. Vje rovatno se dom Lilijevih ugnijezdio na ivici ume gdje je ovaj poto izbijao na èistinu. M

erse r se u tom trenut u na ao na najljep em mjestu oje je i ada vidio. Poto jeo ru ivao obalu o o jedan ar iro u i nat riljenu viso im borovima i drveæem èude snog srebrnas tog li æa oje mu je bilo nepoznato. Ispod njih su si omore irile granje i razbacival e li æe. Izgledalo je ao da u sanjivom ljetujem vazduhu pliva zelenasto zlatasta s vjetlost. Merser je ostavio Æelav a da pase, a sam je renuo daljeao opèinjen. Vel i e stijene obrasle siv a stim li ajem i po rivene èip astom paprati i uæ astom mahovin om visile su iznad poto a. U mirnoj bistroj vodi Merser je ugledao pastrm e oje su le ale nepomièno. Ovo je bila posljednja slam a. Uspuzao jena stijenu veli u i ravnu ao brvnara. Bila je po rivena me im po ri vaèem od borovih iglica. Iznad s tijene izvijale su se vit e grane sa srebrnastim li æem, a izna



d ovih nadvijao se are ni baldahin veli e si omore. Bilo je to mjesto oje mu jeosvojilo srce i u tom



trenut u vratio se svojim mlada laè im ludorijama - po u aæe da ulovi pastrm u. Alit e to je zauzeo eljeni polo aj osjeæajuæi se sigurnim pod iro im granjem, njegove o tre u hvatile su neobièan zvu . i, 19 Merser je podigao pogled sa mirne, tamne vode. Sla b uzdah dopirao je iz ro nji i mije ao se sa blagim uborom poto a. Mo da je vjeverica ot inula i ar u. Oslu ivao je i napo on uhvatio u tavi zvu , ao da se ne o reæe izmeðu ja. Dopirao je zdesna, s njegove suprotne strane. Tada je opazio da staza vodi d o pu otine u stijeni. Trenuta asnije pojavila se djevoj a noseæi vedro za vodu. III Merser se trgnuo. Djevoj a nije bila ni viso a ni nis a. I la je laganim ora om, ia o zastaj ujuæi. Kada je iz sjene izbila na suncem obasjanu èistinu, primijeti o je daje gologlava i bosonoga. Pro la je iza stijene i pojavila se na amenoj ploèi ispod oje se ovitlala voda i, le nuv i, spustila vedro u vodu i zatim ga izvu la. Ovaj po ret oty rio je od sunca potamnjelu oblu i sna nu ru u i gip a ramena. Sjela je na mahovinu podigav i lanenu su nju da uroni noge u vodu. Merser je bio jedva drideset stopa dale o od nje, ali ga ona nije vidjela. Izgledalo je da tam ne plave oèi ne opa aju ni ta u toj tihoj umi. Lice joj je bilo ao is lesano, suvi e sna n o da bi stvarno bilo ona vo a vim ga je mali Tomodu evljeno opisao, ali je u nje mu: bilo ne e èudne ljepote. Kosa joj je bila gusta i estenjasta, a na suncu na n e im mjestima ao zlato. Podrhtavanje crvenih usnica i suzne tu ne oèi po azivale su Merseru da je svjedo tuge. Do ju je posmatrao neodluèan i zanesen, izraz njenog lica pola o se promijenio u istins i oèaj. U tomtrenut u jahaè je shvatio da je na po on, na on brojnih te ih i pogre nih puteva,do ao do raja svoje duge. Stoga nije smio ostati s riven na tom mjestu, ao svjedo tuge oja nije bila za radoznale i strane poglede. - Zdravo, Nen! - pozvao ju je, gotovo veselo. Èula ga je jasno j er je ljup u glavicu podigla ao upla eni jele

n. Lice joj se zarumenjelo do se os vrtala desno i lijevo urno bri uæi oèi. Merser je imao utisa da su joj se na ovaj naèin i ranije obraæali u samotnosti njene ume. Nije po azala ni iznenaðenje, ni strah. - Z dravo, Nen - ponovio je, sada ne ta o odva no. Odjednom ga je ugledala. - Zdravo, ti - odvratila je. Na to se Merser podigao iz ie eæeg polo aja i razgrnuv i li æe sjeo na ru b stijene. - Posmatrao sam pastrm u - re ao je osmjehujuæi joj se. - Iznenadila si me. Odmjerila ga je od glave do mamuza oje su zvec ale na amenu. Na licu joj se pojavilo iznenaðenje. - Jesi li siguran da si posmatrao samo pastrm u? - upital a je sumnjièavo. - Èasna rijeè. - Ta vim tri om su ne i i ranije po u ali da mi priðu. - N e bih se èudio. Ali, dajem ti rijeè da nisam tra io ta vu sreæu. Ostavio sam onja podal je da pase. Sanjario samada sam odjednom ugledao pastrm u. - Sanjarili ste? upitala je ne vjerujuæi. Osmjehnuo joj se. Primijetio je a o se zaèuðenost pretapa u èu dnu zainteresovanost. Samo ada bi mogao produ iti ovaj razgovor! - Ko ste vi? - u pitala je na on raæe pauze.

- Mislite a o se zovem i ta sam? - Oboje. - Merser, D o n Merser, ali imam i nadima . Vrludalo! Èudno, zar ne? Dali su mi ga drugari jer u vije izbjega ne e stvari. - Ka ve stvari? - nastavila je radoznalo. - Oh, sve, ali uglavnom poslove, tuèe, met e... i djeSvoj e. Veoma sam stidljiv ada su u pit anju djevoj e. Slat o se nasmijala. 21 -1 izgledate ta o. Oda le ste? f - Iz Kan zasa. - Iz Kanzasa! - bljesnula je od uzbuðenja. - Pro la sam roz Dod Siti na putu i z Te sasa. Oh, biloje to stra no mjesto. Ali, èi a Bil mi je re ao da nije sada ta o lo grad ao to je bio prije dolas a eljeznice. - Niste, valjda, sami putovali od Dod a? - upitaoje o tro. - Nisam. Stric me je doveo. On je sada od nas. Ali, sigur no se ne bih pla ila ni da sam bila sama. - Veoma ste hrabra djevoj a ia o ste mla di. - Imam osamnaest godina - odgovorila je plaho. - Ma nemojte? Ne bih re ao ni da vam je petnaest. Pogledala ga je sumnjièavo. - Vrludalo Merser iz Kanzasa! - p onovo je upitala. - Da, gospoðice. Roðen sam u Pensilvaniji. Pobjegao sam od ole i o d uæe pri

je nego to sam napunio petnaest. Postao sam auboj u Kanzasu. Krenuo sam na Zapad i posljednjih godina vodio sam prilièno tegoban ivot u Te sasu i Kanzasu. Dosadilo mi je vrludanje, pa sam renuo u Arizonu. Eto, to je moja prièa, gospoðice. - Vi ste sva a o is oèili iz tave u vatru. Ot ud vi u ovom na em raju? - jednostav no sam jahao na zapad. Vidim da me je sreæa pratila. - Sreæa? Sva a o, ali lo a. Bolje bivam bilo da se o renete i odete iz Arizone - barem iz ovog Tonto bazena. - N a on to sam vas vidio, Nen? - Da, na on to ste vidjeli mene, Nen! - odvratila je izazovno do joj je rumenilo pola o oblijevalo od sunca potamnjele obraze. - Da li je to savjet, slutnja ili prijetnja? - upitao je polu aljivo. - Pa, nije prijetn ja, ali jeste sve ostalo - odgovorila je ozbiljno. 22 - Onda neæu odjahati. Za



ovo nije imala spreman odgovor, to ju je jasno za trenuta zbunilo. Pogledala jesvo



je vedro i poma la se ao da hoæe ustati, ali nije. Ali je u tom trenut u postala svjesna golih nogu do oljena, pa ih je urno izvu la iz vode i po rila. - Nen, mogu li da doðem do vas i upoznam se s vama? - nastavio je Merser. - To vrlo dobro èin ite i s mjesta na ome ste sada odgovorila je. - Suvi e je dale o, pa ne vidim a o izgledate - alio se. - Mogli biste se smoèiti. Mogli biste uzjahati onja. - Onda æete me pozvati u svoju uæu? - urno je upitao. - Odavno je pro lo jutro i dale o ste od sva og ranca. Moj otac ni ad nije pustio da ne i jahaè ostane gladan ili umoran . - Va otac? Oh, jasno mi je. Vas i nije briga da li umirem od gladi ili dali sa m se izgubio. Nen, ovo je raj mog putovanja. - Ovo? ta to znaèi? uma... ovaj poto . .. ranè mog oca... ili ne to drugo? - Mislio sam na vas, Nen - re ao je. A o nije bi la uvrijeðena, onda je sigurno bila ljuta, a ipa su se u njenom pona anju zadr ali èuðenj e i pitanja. Merser je brzo shvatio da bi ga samo is renost mogla spasiti. - Mol im vas, nemojte misliti da sam suvi e napadan prema djevoj ama - nastavio je ozbil jno. - A ta drugo da mislim? - upitala je s nevjericom. - Jer ovo je samo uma u Ar izoni, a ja sam æer a siroma nog gor ta a. - Ne igram se. Ne bih se s vi e po tovanja odn osio prema vama ni da ste æer a najbogatijeg ranèera u Arizo 23 ni. Ali, ja ne elim da èe ani dan, ili nedjelju, ili mjesec da bih vam sve re ao. Molim vas, dopustite mi da doðem do vas, Nen. - Ot ud znate da sam ja Nen Lili? - odjednom je upi tala . - Znao sam èim sam vas ugledao. - Ka o? - Onaj momèiæ iz Rajsona... Tom, oji me je poveo svojoj uæi... on mi je re ao. - Tomi Barns? -povi ala je. Opustila se. - M ali lupe ! Kada ste ga vidjeli? - Sinoæ. Dojahao sam u sumra . Sreo sam ga i upitao za smje taj. Odveo me je svojoj uæi. Re ao sam muda tra im posao. Re ao mi je da se mogu zaposliti od Ro a Lilija. Jutros se ponadao da sam mo da va dragan iz Te sasa oji je do ao za vama. Moma je bio ta o uzb

uðen, ta o plah... izgleda da vas veoma voli, ali i zabrinut je zbog vas. Onda mije isprièao da ste u nevolji - da posto ji ne a gu va izmeðu va eg oca i izvjesnog Ba a Hataveja i, napo on, da je va problem u tome to ne volite tog Ba a Hataveja. Lice joj je planulo i ona je povi ala: - Ma lo nju alo! Da ta o ne to isprièa jednom strancu! - Pa njegovo srce je izabralo prvog stranca, Nen. Mogu li sada doæi do vas a o se ne bismo morali dovi ivati? - Ne! Ne! Oh, ovo je sramotno! - povi ala je rijuæi lice ru ama. Merser je èe ao. Bio je nagao, ali zar je mogao ponuditi ne o drugo obja njenje? Istina je bila najbolja. A o je Tomi bio zaista mali petljanac i a o je Nen istins i marila za tog u asnog Hataveja, onda je i za Mersera bilo bolje da to prije sazna a o bi mogao odjaha ti dalje, ao to je i do ao. AH, srce mu je sna no udaralo u grudima. - Nen, a o u to me ima i ta sramotno, onda æete mi morati reæi a o bih i sam to saznao - napo on je r e ao. - Ali, ja vas nepoznajem - gotovo je jecala. - Potrudiæu se da to ispravim. Dopustite mi da doðem do

vas osim a o, naravno... - ali nije re ao do raja. Èe ao je da se ona malo pribere. Kada je podigla glavu, izgledala je ne a o drugaèije. Za to ste... do li... ovdje? - upitala je zamuc ujuæi. - Raspitivao sam se jer ini je potreban posao. U sva om sluèaju bih do ao da posjetim va eg oca. Ali, da budem is re n i otvoren prema vama, moram vam priznati da sam sasvim ozbiljno prihvatio Tomo vu prièu i do ao sam da vas oslobodim nevolje. Buljila je u njega zatamnjenih oèiju o je su mu uznemirile srce. A o se nije zaljubio u Nen prije nego to ju je vidio, o nda se to sva a o desilo sada. - Do li ste da me oslobodite nevolje? - slat im gla som je dovi nula pre o poto a. Izvjesno je da se ni o ni ad ranije nije ponudio da pomogne Nen Lili. Da na njenom licu i u rijeèima nije bilo sumnje i bojazni, iz gledalabi zahvalna. - Gospodine Merser, nisam sigurna u vas. Ovo je sve ta o na glo...ta o... ta o... Pa, ada bi bilo ta o, ja bih... ja bih vas blagoslovila. Ali tone mo e biti jer se ne mo e ni ta uèiniti. - Za to ne mo e? Naravno, ja ne znam oj

a je va a nevolja. Da li mi je va mali prijatelj Tom re ao istinu? Pogodilo ga je to njene oèi po u avaju da prodru roz navodnu njegovu mas u. Ustala je i renulapres aèuæi s amena na amen do nije do la dire tno pre o puta njega. Pru ala je naj armantnij u sli u i pored borbe oja se vodila u njenoj du i. Voda je uborila o onjenih nogu i o o divno obli ovanih gle njeva; zaboravila je na suzdr anost od uzbuðenja i radozn alosti; ru e su joj bile ispru ene a o bi odr avala ravnote u aovo je samo nagla avalo izuzetne obline grudi i vrata. Merser se podigao. Bilo je rajnje vrijeme da od ja e od ove povuèene rjeèice i 25 zanosne djevoj e, osim a oga ne zadr e njene rijeèi ili pona anje. - Vratite se - naglo je re ao. - Neæu pasti. Pa, ta i a o bih pala? Sva o g dana ot a o je ova o toplo dolazim ovdje... sa



odjeæom - odgovorila je podariv i m u prvi osmijeh. - Mogli biste se po liznuti iudariti u glavu. - Moja jadna glav



a je prazna, pa to ne bi ni bilo toli o va no. - Nen, u vama je isti davola ao i od svih drugih ena. Da li mi je Tom re ao istinu? - Ka o bih vam mogla priznati da jeste... a o sam vas vidjela te prije dva minuta? - upitala je bespomoæno. Izgleda ao da ste izpru ili ru e prema meni - re ao je odsjeèno. Nasmijala se. - Sv a a o. Ali nije ta o. Samo odr avam ravnote u. - Zato ste mene izbacili iz ravnote e odvratio je. Nen, ne mo e se ovo ova o nastaviti. A o imate dovoljno pametii raz uma da me prihvatite ao pravog prijatelja, onda je sve u redu. Ali, boljeda to odmah a ete ili æu odjahati. - Nemam ni pameti ni razuma ni... nièega - odgovorila j e. - Pa, ne vjerujem da govorite is reno ao i ja. Djevoj e ne mogu biti is rene . - Ja mogu. Ali vi oèito mnogo oèe ujete na on ova o rat og poznanstva. - Ili æu ost ati ili odjahati. I a vog onda smisla ima ovoli o otezanje? Merser je znao da s e vi e ne smije zadr avati osim a o je ona podlegla neèemu èemu se nije smioni nadati. Ipa , jo uvije je bila suzdr ana, nije podlegla njegovom vite tvu niti ju je uzbudil a njegova ozbiljnost. Sve to ao da je do azivalo uzaludnost njegovog nadanja. 2 6 - Pa, bojim se da æete morati odjahati - odgovorila je usiljeno. Da li je zami lja la da on ne bi to uèinio? ta se rilo u dubo im sjenama njenih oèiju? - To mo ete brzo rije iti - odgovorio je zvon im glasom. - Ali, vama je potrebno izvinjenje, ni jed an stranac nema pravo da vas ispituje veæ na on prvog susreta. Svejedno, ja æu vas p itati. Da li volite tog Ba a Hataveja? Grudi su joj senadimale. Ne i èudan bljesa sijevnuo joj je na licu. - Mrzim ga! - povi ala je. Dugo su se gledali pre o v ode. - Hvala vam - odgovorio je Merser. - To povjerenje je vi e nego to sam zaslu io ili... oèe ivao. Neæu odjahati. Vratite se na obalu. Ja æu doæi pre o. - ALi, smoèiæete se odvratila je sumnjièavo. Osjeæao je da mu vi e nemoæi. Ola anje oje je osjetio na on njenih rijeèi da mrzi Hataveja, dovelo je do onfl

i ta emocija. Gotovo je pao s a stijene ada je ona re la: - Ja æu preæi. Mo emo se sa riti ispod granja. Jer, sva o g èasa ovdje mo e doæi ne o od djece. Podigla je sunju iznad oljena i zagazila u vod u. Bio je to za njega trenuta èarolije i, da jebilo potrebno, njegova propast poèe la bi upravo tada. Izgledalo je da iznad njega treperi zlatasta sunèeva svjetlost; poto je mrmljao o svojoj bes rajnoj samoæi ao da ga uvjerava da nema drugih oèiju osim njegovih da posmatraju Nen Lili do gazi pre o vode. Kretala se sigurno, v je to. Merser je zurio u njenu grguravu osu, njeno zami ljeno pognuto lice do je p azila gdje æe da stane i nije mogla vjerovati vlastitim oèima. Èudo se de avalo. Ne o mu je dolazio u susret. U svom srcu se za linjao da se ni ad ni ta neæe desiti zbog èega bi ona mogla za aliti. Zatim je divlje ri nula i s oèiv i ao oza dohvatila amen n a obali. Su nja joj se spustila. Merserse nagnuo sa ispru enim ru ama. Gubila je ravnote u, ali se uhvatila na vrijemei brzo s oèila pored njega. Razma nuo je li æe i g ranje a o bi je propustio u ovaj

povuèeni uta . - Na li ste moje s rovi te! - re la je s èuðenjem. Æudno! Sve ovo je èud- ovaj susret, i sve u vezi s vama. Ovdje sam dol azila jo ao djevojèica - stotine puta - i ovdje èesto dolazim ot a o sam se vratila uæi. Merser ju je i dalje dr aoza ru u ia o je ona blago po u avala da je izvuèe. 1 jo uvije je nije pu tao ni ada su sjeli, zagledani jedno u drugo. Pa ljivo ju je posm atrao. U sebi se nasmijao od divlje elje da poljubi crvene izvijene usnice. Njene predivne oèi prodorno su ga osmatrale i procjenjivale. - Za oga me smatrate? - o djednom je upitala poazujuæi na svoju ru u zarobljenu u njegovoj. - Èini mi se da t o do azujem - jednostavno je odgovorio. - Smjeli ste ili... mo da lo i - razmi ljala j e. - Nisam babio posebno dobar tamo u Kanzasu priznao je. - Sada vas jedino mogu zamoliti dane sumnjate i da èe ate. - ta da èe am? - Do ne do a em ono to bih volio d a saznate. -1 u meðuvremenu æete me dr ati za ru u, ljubiti me, grliti i sve ostalo? upitalaje i sumnjièavo i s prezirom. - Da li sam vas uvrijedio? - blago je upita o. - Nis

te i to me muèi. Je li to ne to u vama ili u meni? Oh, proganjali su me mnog i momci u ovoj dolini. Poznajem ih. Sviju sam uspjela odbiti osim Ba a Hataveja, ojise otima sa mnom o poljupce. Ne vjerujem ni njemu, ni drugima. - Molim vas , nesvrstavajte me u red s njima - re ao je u oèeno. - Primijetili ste da ni ta nis am po u ao. - Ne pu tate mi ru u - bunila se. 28 - A da li vi po u avate da je izvuèete? - upitao je. Ne, i to je dobro znala. Oèito je bila u neprilici, ia o pribrana. M erseru je bilo neizmjerno drago to ju je njegovo prisustvo malo uzdrmalo, to je elj ela da mu vjeruje, to u ovom susretu postoji ne to fino, divno i sudbonosno. - Dru èi ji si. I Tom i te je poslao. Ali... ali... - Nen - pre inuo ju je.- Mislim da s am se zaljubio u trenut u ada si se pojavila na stazi. A o ne tada



, onda sva a o onog èasa ada si zagazila u vodu i renula prema meni. - Gluposti! - povi ala j



e porumenjev i. Ipa , umjesto da to bude glupost, postalo je ne to divno, ne toneodol jivo, ne to to ju je dubo o uznemirilo. - Zar ne vjeruje u ljubav na prvi pogled? upitao je. - Ja... ja... ne znam. Ali ovdje... ne smijem ti dozvoliti da me... Nen Lili, ti za mene nisi stranac. Ovaj sat je bio ao godina. Bio sam zreo z< ovu avanturu. Kada ti isprièam prièu, tada æe povjerovati da na susret nije biosluèajan. - Onda mi isprièaj - re la je plaho. - Jednog dana. A sada elim da zna ovo. Daj mi v remena da ti do a em da mi mo e vjerovati. Udaj se za mene, Nen. - Da se udam za tebe ! - povi ala je i stideæi se i zaèuðena. - Pa, èovjeèe, moj otac me jeeæao Ba u Hataveju. Zahvaæen stra æu ali i oèajem, Merser joj je ispustio ru u, ali ju e zgrabio u zagrlja j. Prije nego to je i pomislio da ne to vi e uèini, da se prepusti tom impulsu, ona je ispru ila ru u i odgurnula ga. Ipa , lice joj je bilo opasno blizu. - Eto - pro aput ala je. - Oduzeo si mi dah. - Izgledala je upla ena i za trenuta se èinilo da æe doæi d o atastrofe. 29 Za Mersera atastrofa bi znaèila d ga svrstava u red onih grmalj a oje je prezirala i stoga se sna no odupro svojim impulsima. Dopustio joj je da ga pola o odgurne i ta o se sjedili odma nuti -ru u je zadr ala na njegovim grudi ma, prodorno ga gledajuæi, ao opèinjena, i èe ajuæi i sama ne znajuæi ta. - Eto! Ovo treb a da ti do a e da te volim! - re ao je te odi uæi, prepu tajuæi joj da ona sama shvati da li je mislio na svoj strastveni stisa ili isto ta o strastveno povlaèenje. Te a da ju je sasvim pustio, trenuta asnije, shvatio je da je bio spreman da ode i dalje. - Iznenadila si me, Nen. Nadam seda æe to oprostiti. Na on sveg mog hvalisa nja, popustio sam.Ali, ti si ono to mije Tomi re ao da jesi. Pro ao sam dug put da bih te vidio. Vjerovatno je njegovo priznanje shvatila ao odstupanje, jer je i èe ivanje nestalo s njenog lica. Opustila se. Nje ne taè ice sunèeve svjetlosti probijale su se roz li æe i obasjavale joj o

su. Vla na su nja prionula joj je uz vit e noge, a voda je apala i vla ila borove iglice o o nje. Izgledala je ao sami dah ume i i z nje je zraèio nje an zanos. Merser je razmi ljao o njihovom nenadanom susretu i èaroli ji oja ih je sada obavijala do su sjedili u ovom li æem sa rivenom s rovi tu. Nije s e ovdje ni ta moglo poreæi. Nije bilo potrebno da mu a e da æe se ovdje opet s njim naæi, èa i a o je to shvtila. Ali, on je znao. - Sada æe otiæi? - napo on ga je upitala. Da li misli da treba da odem? - Mislim da si trebao. - Da li eli da odem? - Ne mog u reæi da elim. -Onda æu ostati. - Ali, to neæe biti u redu. Moj otac je voda lana Li li. Nemamo drugog za ona osim njegove rijeèi. Ne a o ga Hatavejevi prisiljavaju da se po orava njihovim eljama. Uzimaju nam sto u, onje, a us oro æe uzeti i mene. A o 30 ostane ovdje, ja... biæe mi gore. Jer, biæu sigurna da... da te volim, da elim d a budem s tobom... da... da... Oh, to æe se jednostavno desiti! 1 to neæe biti u red u. - Ne. Biæe u redu. Lo e bi bilo ada bi te otac prisilio da bude Hatavejeva ena. A o ga ne

voli , pogrije ila bi a o bi se za njega udala. - Da. Ali to bi se obilo o m oju glavu - tu no je odgovorila. - Nen, ti sebe rtvuje - re ao je jet o. - Znaèi, toj e tvoja nevolja? - Manji dio jer se tièe samo mene. Problem je u tome to sam, ot a o sam se vratila, ot rila stra ne stvari oje mi srce slamaju. Tata ima ra i neæe j o dugo ivjeti. Moja braæa piju, do olice, a mi postajemo sve siroma niji. Hatavejevi i maju pravo na na u zemlju. Godinu dana ne plaæamo dugove za namirnice oje nabavljam o od Timsovih, moja maj a opni... i, oh, gospodine Merser, mi Lilijevi idemo d o ðavola! - Za to me ne bi zvala D on ili Vrludalo ada smo sami? - brzoje re ao. - D a te zovem D on ili Vrludalo? Da li to znaèi... da... vjeruje u mene? - Da. Taj nadim a sam zaradio u ravnici - odgovorio je. - Ni ad nisam izbjegavao nevolju za des et godina oli o sam jahao. Ni ad nisam izbjegavao da stra arim noæu, ili stampedo, ili artanje, ili oc are, ili ene, ili tuèe, ili met e... èa nisam bje ao ni od smrti . Zato su me nazvali Vrludalo. Napo on sam odjahao jer sam e

lio da izbjegnem svim tim pro letim stvarima - da naðem novi ivot medu novim licima gdje nema ni a ve ne volje. Ali, èini mi se da nema ta vog mjesta na ovoj zemlji. Projahao sam hiljadu milja ili èa i vi e da bih nai ao na tebe i tvoju nevolju - oja æe biti i moja. Stoga me zovi Vrludalo, ma ar iz ale. Da vidim a o to zvuèi satvojih usana. - Vrludalo! - pro aputala je. 31 - Hej.' Zvuèi sjajno, Nen. Kao da mi i odgovara ada ti to a e . Ustao je i ponudio joj je ru u da joj pomogne. A sada da se suoèimo s tvojim probl emima. Gadno je to to ti otac ima ra , ali ovo drugo me ne uznemiruje. - Oh, daje mi nadu! - us li nula je. - Daje mi elju da se borim! Ja... ba me briga... drago mi je da si do ao. Molila sam se. Bogami, molila sam se! - Pa, ne znam da li sam ja odgovor na tvoje molitve smje ao joj se. -



Ali, sva ta se mo e desiti, /dem po onja. Merser se izvu ao iz zelenog za lona i stupio na sunce i sjenu i vratio se do s



taze ao u snu. Izgledalo mu je ao da ga uma ovija svojim toplim, mirisnim dahom; samoæa je u njemu na la du u oja se oduvije borila da izaðe. ta god da mu se desi, biæe mu samo bolje i on je prigrlio ananturu. Na ao je Æelav a tamo gdje ga je bioi ost avio i uzjahav i vratio se stazom oja je s retala lijevo od stijena gdje je sreo Nen. Iznenada ju je ugledao s druge strane poto a gdje ga je èe ala. Celavo je za stao usred iro og pliæa a gdje je prolazila staza i poèeo da pije ao da danima nije o usio ni api vode. Do je on pio, Merser je gledao Nen. Kada je do ao do nje, sj ahao je. - Ka av onj.' Re ao si da se zove Celav o. I to samo zbog bijele nju e! Umjesto odgovora, Merser je obuhvatio Nen i podigao je na onja. - /a æuponijeti vedro - re ao je nasmijav i se. - Biæe ovo efe tan dolaza . Volio bih daHatavej bu de tamo da nas vidi. Zami ljeno da je posmatrala, nesvjesna da ot riva i divljenje i predavanje. - Re la bih da si ðavo - bila je zami ljena. - Ali, neæe vidjeti a o pa dam. Kada stignemo, predstaviæu te ao... ao prijatelja iz Kanzasa. 32 - To bi zn aèilo da sam te sreo u Kanzasu, recimo u Dod Sitiju... i da sam doao za tobom. Izazo vno ga je pogledala. Podigao je vedro i renuo stazom vodeæi Æelav a. Kada se na ao na obali, ot rio je da je rub ume blizu, jer se pred njim pojavila sivo- plava èistin a. Ugledao je dugaè u, nis u tamnu brvnaru odmah ispod nizaborova. Oèito je poto t e ao desno od nje. Kada je Merser iza ao iz ume, na ao sepred veli om èistinom bogatom zelenim rastinjem oja se spu tala do mjesta gdje jeuma ponovo postajala gu æa i tamn ija. Iza èistine se pru ao velièanstven pogled na neravnu aroli u dolinu oja je bila oèa ravajuæa. Gledao je na ogoljele srebrnaste grebene i grmljem obrasle lance oje j e vidio s vrha brda ne oli o milja na zapadu,samo to je sa ovog mjesta utisa bi o dale o sna niji. Milje veli og crnog anjona doèe ivale su lijevi zid divljine. Sv uda o o njega prostirala se slava i ljepota

planins e ume. Imao je samo trenuta vremena da sve to pogleda po to su ispod stabala bres ve i jabu e, oja su djelimièn o s rivala brvnaru, is oèili bijesni psi. - Hej, vi, divlji psi! - pozvala ih je N en. - Nazad! Ti, Saundere! Ovamo, Mo e i Tajg! Utihnuo je hor lave a i rezanja i dug ouhi hrtovi trè arali su tamo-amo mauæi repovima, ali gledajuæi u Mersera s nepovjerenj em. Nastavio je stazom sve do nije do ao pred sli ovitu staru brvnaru iza oje su se nadvisili borovi, sa èijeg seprednjeg dijela otvarao pogled prema dolini. - S tigli smo - re la je Nen hladno i milo ada je Merser zastao ispred iro og stepen i ta oje je vodilo na verandu. Psi i djeca izvirivali su ispod ograde verande. Èuo je zvec anje mamuza, jedan dubo glas. Vidio je vrh crnog sombrera. - Tata, èi a B ile, mama! Doðite da upoznate mog prijatelja iz Kanzasa. 33 Nen je sjedila na Æelav u i mogla je da vidi cijelu verandu, do je Merser stajao ni e. Bila je vesela i s mjela i a o je ovaj trenuta bio va an, znala je da se s njim suoèi. Te i oraci odje nuli su na verandi. - Pa,

Nenin prijatelju, doði i po a i se - pozvao je srdaèan glas èijem je tonu Merser vjerovao. - Idi, Merseru, i baci ru avicu. To je ono to si tr a io ada si renuo ovamo za mnom. Merser bi se suoèio i s vatrom i lavljom jazbinom samo zbog uzbudljivog i neoèe ivanog dr anja djevoj e u ovoj situaciji punoj is u enj a a o ne i oèaja. Popeo se uz stepenice i spustiv i vedro pogledao o o sebe. Pred nj im je stajao viso , r an mu arac od o o pedeset godina, crni sombrero oji je Mers er vidio joiz dvori ta bio je na rivljen na sijedoj glavi. Imao je upadljivo lice i Merseru je bio dovoljan samo jedan pogled da shvati da je ovdje siguran. Prodo rne oèi boje Ije ni a u ojima su poigravale uæ aste taè ice odmjerile su ga od glave do pete.Imao je guste obrve, viso e jagodice, upale obraze i u travu bradu. - Oèe - p ozvala je Nen iz sedla - u poznaj se s mojim prijateljem iz Kanzasa - D onom Merse rom, zvanim Vrludalo. D one to je moj otac Ro Lili. - Drago mi je to smo se upozna li, gospodine - re ao je Merser pru ajuæi ru u. - I meni, mladiæu, - dobio je sna

an odg ovor i jo sna niji stisa . - Merser? Ot ud mi je to ime poznato? Gdje lisam ga èuo, Bile? - pitao je gor ta . - 1 Vrludalo - nastavila je Nen vragolasto - taj stra ni T e safianin je moj stric Bil Lili. Taj se pojavio iza Lilija i epitet oji mu je Nen dala sasvim mu je odgovarao. Te sas je bio ispisan po cijelomtom dobrièini i, a o bi Merseru bio potreban. prijatelj, 34 po elio bi da mu to bude on. A a o je Merser znao da prosudi èovje a, onda je pred sobom imao pravu ljudinu. - Ka o ste, èi a Bile Lili - upitao je Merser. - D on Merser, hm... nedavno bio u Ebilejnu? - o tegao je Te sa anin. - Zaboga, a o je ovaj svijet malen. Mislio sam da je Arizona dale o - uzvi nuo je Merser alosno. Nen se ponovo javila, ovog puta nervozno. Mama, izaði. Seli, Rouz, deè i, a vo je to pona anje? Merser je p



rimijetio ne oli o en a u dnu verande gdje je izgledalo da ima dosta prostora izmeðu dva dijela brvnare



od ojih su oba bila ispod jednog, iro og rova. Vidio je i vit e momèiæe oji su nep omièno stajali. - Pa, svijet je zaista malen - progovorio je èi a Bil. Merseru, pro lo g aprila sam bio u Ebilejnu. I vidio sam tvoj susret sa Stri lendom. Srce mu je lonulo. Ka va ga je to bijedna sreæa pratila! Njegova pro lost se ni ad ne bi mogla izbrisati. Pratiæe ga svuda. Te sa anin je pogre no protumaèio njegov nijemi poret lju tog aljenja. - Pa, ja sigurno znam a o se osjeæa - otegao je. - Ali, ne treba da se izvinjava zbog te male pucnjave. Stri lend je bio veli i èovje u Ebilejnu. Ali, èuo sam mnoge a o govore da si uèinio uslugu dru tvu. To je granica, Merseru. Mi stoèari ni ad ne bismo opstali da nema ta vih moma a. - Hvala. Fino je od vas to sve gle date iz tog ugla odgovorio je Merser boreæi se protiv hladne slabostistarog raspo lo enja. - Umorio sam se izbjegavajuæi Stri lendove prijatelje. Stoga sam se uputio na Zapad. Zaista mi je drago da sam vas upoznao, ali mi je i is reno ao to nisam n e o bez imena. - Ha! Ha! Nemoj ta o, sine - re ao je èi a Bil io renuo se bratu. - Ro , nisam li ti ne i dan spomenuo Merse 35 rovo ime zajedno sa drugim dobro z nanim imenima u stoèars im gradovima? - Bogami, jesi. Sjetio sam se èim ga je Nen pr edstavila i dobro sam se iznenadio. - Pa, mislim da je za nas dobra vijest to je Nenin prijatelj iz Kanzasa i od istog soja ao to su King Fi er, Divlji Bil, Ves Ha rding i njima slièni. - Bogami, i jeste. Gdje je onaj rèag?- zagrmio je Ro Lili. Èi a Bil se o renuo prema lupi na ojoj je do maloprije sjedio i na ojoj je staj ao mali rèag. Brzo ga je dohvatio. - Za sve prijatelje Te sa ana - nazdravio je. Ma lo je otpio i spustio rèag. - Auh! - Lice mu je bilo purpurno crveno. Ro Lili je dohvatio rèag i otpio, ali na njegovom licu se nije pojavio ni a av izraz, samo se slat o obliznuo. Zatim je rèag pru io Merseru. - Pripazi, Done - re la je Nen tre peravim glasom. Udariæe te. Ali, Merser, sretan zbog dobrod

o lice, osjeæao se spreman za bilo ta. - Za moje nove prijatelje - re ao je i dobro povu ao iz rèaga. Ne to se desilo. Strahovit o , otrovna vatra, iznenadno sljepilo pogodili su ga istovremen o. Izgledalo je ao da u njemu pola o gori pa lena vatra i èe a na e sploziju. Osj eæao bi manji udar pred i om meta a. - Blagi... bo e! - dahtao je i teturajuæi se spust io rèag. - ta je... ovo...? - Ha! Ha! Ha! - smijali su se Lilijevi. Merseru se pol a o vraæao vid, ali je Nen jo uvije vidio ao u ne oj izmaglici. - Upozorila sam t e - re la mu je. Ro Lili ga je sna no lepnuo po pleæima. - Sine, to ti je bila bij ela mazga Arizone! 36 IV Ni ad se u ta o ratom periodu, ot a o se Merser smjes tio na rancu Ro a Lilija, nije desilo toli oprijatnih dogadjaja, niti je bilo t oli o posla. Svi, od glave porodice do najmladjeg èlana, prihvatili su ga ao da j e njihov. Po sebno je prirastao srcu èi a Bilu i malom Ro u, bratu bli zancu malog Rila. A pa nja i pona anje Nen toli o su mu prijali da je mislio da sanja. Do la je i subota, raj juna, ada je Merser zajed

no sa èi a Bilom i tivom, najstarijim sinom Lilijevih, mu ar cem po stasu i raspolo enju ia o ne po godinama, renuo u osidbu sorguma. - Do djavola! Ne znam ta meje uhvatilo - govorio je sam sebi. Ali, i t e a o je dobro znao, ia o nije htioda prizna. Mladiæ oji je godinama radio ao auboj i rijet o I se odvajao od sedla,lasa i revolvera, prihvatio se rada u pl anini s puno ara i energije. Ka vo je samo ola anje I osjeæao to se oslobodio starih neprijatnih i jednoliènih du nosti! Bilo je toplo i us oro mu je odjeæa bila vla na od z nojja. Nije mu bio neprijatan pljesnivi miris sorguma, u taJnje i puc etanje zrelih stablji a prijalo je njegovim u ima; I iznad njega se uzdizala zlatom obasjana iv ica grebena izjnad oje se poput rune nadvisilo plavo nebo i bijeli obla ci. Ka da bi zastao da obri e znoj s lica, pogledao bi do verande brvnare gdje bi povreme no primijetio Nen, ojaje gledala prema njemu. Sunce se presijavalo na njenoj oI si. U tim trenucima srce mu je pjevalo i nisu ga zao uplja ne misli o buduæim s u obima. Izgledalo je da

je sjena oja I je lebdjela nad Lilijevim postala manje opipljiva. Veæ samo to toje ovdje, to radi, to osjeæa da ga ovi I gor taci Lilijevi pri hvataju, to u medjuvremenu vidi Nen, [sve ono to ga je primamilo u ovu dolinu pobu dilo je u IJMerseru sreæu za oju godinama nije znao. I to mu je toli 37 o znaèilo da je strepio da se jo vi e pribli i ovoj porodici i da sagleda svoje raspolo enje. U p odne su se radnici odmarali ispod guste smre e. Semi i mali Ro donijeli su hran u i piæe. 1bio je to prijatan odmor za Mersera. Uglavnom je slu ao do su mu se na usnama mno ila ali i zadr avala brojna pitanja. Mali Ro je po azivao svoju uobièajenu radoznalost prema Merseru i jo nije bio dovoljno star da bi osjeæao srame ljivost. Za to to nosi i ad radi ? - upitao je po azujuæi na Merserov revolver. - Ro , da ga n



e opa em, osjeæao bih se ao da sam go. - Èudan si ti tip. Semi, on a e da mu je ovois



to ao gaæe. ' - Momèe, ta av je obièaj Te sa ana i auboja u tom raju gdje nije ta o mirno ao to je ovdje - odgovorio je èi a Bii. - Prièaj nam o tome, èi a Bile - molili s u ga i na raju ih je Merser odu evio divljom prièom. Kada je zavr io, bosonogi djeèaci po upili su prazna vedra i nestali. Stiv je uzeo svoj srp i vratio se poslu. - Èi a Bile, jeste li vi primijetili ne to èudno u ovom polju sorguma? - Merser seodluèio da mu postavi pitanje oje ga je muèilo. - Pa, jesi ti ti? - Te sa anin je izbjegava o odgovor. - Naravno da jesam. Sva og jutra nedostaje po ne oli o snopova. Nisam bio siguran sve do treæeg dana ot a o sam poèeo da radim. Svuda sam tra io, ali ne mo gu da im udjem u trag. Pa; do vraga, gdje su ti snopovi nestali? - Pa, sine, za ne og ta ve reputacije slabo primjeæuje - progunðao je èi a Bil. - Samo sam pogledao uo olo - odgovorio je Merser ao da se opravdava. Èinilo mu se da u Lilijevoj primje dbi ima prije ora ili poruge. - Jahaè tra i tragove. Jesi li dobar u praæenju tragova? 38 - Nemojte mi dr ati le cije, èi a Bile. Pratio sam tragove nepot ovanih onja. A li, ovdje nisam ni ta uèinio jer mislim da se to mene ne tièe. - Prirodno. Ali, ne mo e t o izbjeæi ada si veæ ovdje. Èe ao sam da porazgovaramo o ovome.Ali, nisi mi izgledao toli o zainteresovan i ozbiljan. - Ozbiljan? Slu ajte, èi aBile, mislim da ni ad n e bih priznao oli o sam ozbiljan - brzo je odgovorio Merser. - Pa, treba to prij e da se uozbilji i spremi . - Vrlo dobro, starino. Da èujem! - odvratio je Merser ao da odbacuje mas u. Nije imao ta da s riva a imao jesve da dobije. Osim toga, os jeæao je najdublje po tovanje prema ova vom soju Te sa ana. - Pa, izgleda da brzo api ra - odgovorio je Lili naceriv i se. - Vjerujem da te ni ta ne mo e zaustaviti ada jed nom rene . Izgleda mi da te interesuje ovaj sorgum. Zna li za to se oristi? - Nisa m o tome mnogo razmi ljao, èi a Bile. Pretpostavljao sam da se upotrebljavaju za hra nu i ao rma. Stoga sam se i iznena

dio to u ambaru nisam na ao snopo : oji su oda vde nestali. - Eh, i ti si mi hrana i rma! - fr nuo je stari Te a anin. - Ovo ti se, dragi moj, oristi za pravljenje vis ija. - ta? - zinuo je Merser. - Za peèenj e vis ija. Ili u argonu Arizone- bijelu 'mazgu. - Pro letstvo! - Sine, uèinilo mi se da ti je onaj jedan gutljajbijele mazge zauvije dovoljan. -1 ja mislim da j este. Osim a o ne budem morao,ao pro li put. A tada bih, budite u to uvjereni, d obro pripazio oli o bih potegnuo. Inaèe bi me ubilo. - D one, sigurno ne bih mogao ni ta vi e po eljeti ni za tebe ili Nen - odvratio je Te sa anin blago. - Nen! - Merser se trgnuo. 39 - Smiri se - re ao je Lili mirno. - Mislim da sam re ao Nen. - Auh , starino, nemojtemi samo reæi da je ona i ad o usila ili da bi o usila taj otrov ? - re ao je Merser moleæivim glasom. - Gluposti! Mislio sam na to da je dobro za Nen to ti ne bi po elio da o usi bijelu mazgu. - Da, naravno, èi a Bile. Ja... ja... m o da shvatam. Ali a ve veze moje piæe ima s njom? - Sine, budi is ren i po ten ao to si i u dvo

boju - zamolio ga je starac. - Èi a Bile, ot rili ste me. Kunem se da æu b iti po ten i is ren prema Nen ona o a o biste vi po eljeli da budem. - Pa, zahvalju jem nebesima da si ovuda nai ao - odgovorio je Lili sa arom, staviv i sna nu ru u naMe rserovo rame. - Razgovaraæemo opet ada budemo sami. Stiv nas otuda gleda. Samojo ne to, D one. Dobro razmisli. Sretan si to zna da misli . A ovdje ima dosta toga o èemu tr eba porazmisliti. Nen je u gadnom sosu. Ona mrzi mladog Hataveja zato je, bogami , ne rivim. Nema oristi da o oli imo. A jo manje oristi da porazgovaramo s mojim bratom. Moraæe da ubije Ba a Hataveja. Barem to ni ta ne znaèi D onuMerseru. A ima jo i orih stvari. Bijela mazga ubija Lilijeve. - Bijela mazga! -Ni ta drugo, a ni ta dru go i ne bi bilo ta o gadno. Jadni stari Ro misli da ima ra . Ali, bijela mazga ga je odvu la u dugove i propast, a odve æe ga i u smrt. Za nas je pre asno da spasi mo Ro a! Ali sigurno mo emo spasiti Nen, a mo da i djeèa e. - Bile, uvije sam volio v as Te sa ane - bio je to Merserov odgovor na tamn

u i prodornu svjetlost u Lilijevi m oèima. - Hajde, vratimo se poslu - odgovorio je èi a Bil. 40 Bio je to raj Merser ovih prijatnih sanjarenja. Odjednom su ga preplavile mraène misli. Zaista je bio s lijep pred onim to se o o njega odvijalo. Sjena oju je nejasno nasluæivao stajala je u svoj svojoj nadmoæi. Ot rivena je tajna raspolo enja Ro a Lilija - povremena tu post u pogledu, a alj, avetinjs o bljedilo i bolesna boja o e, r ljanje u dubini grudi. estorica zdravih sinova od ojih je samo jedan mogao da radi! Mo da su njiho va duga i èesta odsustvovanja od uæe i nestana snopova sorguma noæu znaèili da imaju s rivenu pecaru u ne om od anjona. Tuga u oèima Nen i praznina na licu slomljene m aj e Merser ih je sada i te a o dobro razumio. Maj a je znala pravu istinu, ali Nen ju je samo nasluæivala. Popodne je pro



letjelo a da Merser nije bio ni svjesta n a o. Nastavio je s radom i na on odlas a èi a Bila i tiva. Sunce je tonulo iza z



latom posutog grebena ada se umorno uputio prema uæi. Da li je sve bilo isto? Ne n mu je ri om mahnula s verande, ali ga nije uzbudio ni taj do az tajnog odnosa m eðu njima. Psi su lajali, djeca su brbljala, mirisni plavièasti dim ru io je o o boro va, posljednji sunèevi zraci probijali su se roz ru ièastu izmaglicu, poto je mrmlja o, a vjetar je aputao umilne pjesme u ro njama. Ali ni ovo nije odobrovoljilo D ona Mersera. Niti je slu ao buènu dobrodo licu Ro a Lilija, oji je stajao na verandi. Izn ad prividnog mira i spo oja nad ovim domaæinstvom je visila prijetnja. Merser se u mio i pola o renuo prema verandi do su mu se o o nogu petljali blizanci Ro i Ril i Stiv. Dugaè i sto postavljen izmedju dvije brvnare bio je pun hrane. Dugaè e lupe bile su dovoljno veli e da prime brojnu porodicu, a u proèelju je bila postav ljena ogromna gruba stolica za poglavicu lana Lili. Nen je pomagala Seli i Rouz da svi budu poslu eni, a onda su sjele na svoja mjesta oja, medjutim,nisu uvije 41 bila ista. Noæas je Nen sjedila pre o puta D ona i nije mu proma aonjen znaèajan pogled. Njegov pogled je mogao da a e mnogo, ali u njemu nije bilo osmijeha. Na on veèere Merser je sjeo na stepenice i, ada se sjetni sumra spustio i svje vazdu h smijenio omorinu, Nen je sjela pored njega. - ta se desilo, D one? - pro aputala je . - Umoran sam i neraspolo en, mila - odgovorio je tiho. Zaustavila je dah. Od dan a njihovog susreta ni ad nije izustio rijeè oja bi mo da mogla uzgroziti prava njen og udvaraèa Ba a Hataveja. - Nemoj da te ne o èuje - zamolila ga je. - Èa ni ti? - D on e, noæas si ne a o dru èiji. - Pa, priznajem. 1 svijet izgleda dru èiji. Ali, us oro æu se razvedriti. - Kada? Ne volim ada si smr nut. - Nen,sjeæa li se ada si mi prièal a o tome a o si uc ala u gredu oja ide do tavana? Ka oje tvoj miljeni Stiv spavao na tavanu, ispod same strehe gdje je sada moj revet? I a o si mu slala signale iz donje sobe gdje si spavala s djecom? - Naravno da

se sjeæam. - Pa, misl im da bi to mogla i meni uèiniti. Moj Jastu je odmah uz tu gredu. Mogu èuti i najti i udarac. Sta misli o tome da i mi poènemo slati signale jedno drugom? - Bilo bi zab avno a o... a o misli da je to u redu. Na primjer, a ve signale? - upitala je su mnjièavo. - Da vidimo - poèeo je hladno i ucnuo o stepeni .Jedan, evo ova av, znaèi la u noæ... Dva znaèe moli se za mene... A tri, ao ovo - volim te!... Ne zaboravi d a slu a . - D one, a o mo e govoriti ta o... ta o blesavo... ad je sutra nedjelja i ad a æe ovdje doæi Ba Hatavej? 42 - Nen, tvoj otac mi jedao posao i rov pod jednim u slovom - da po tujem njegovu rijeè zadatu Hataveju ada si ti u pitanju. Mogao sam v idjeti ta mu znaèi rijeè. Kada je jednom da, ni ada je ne porièe. To je njegova vjera. Pa, prihvatio sam. Mislio sam da se po tome i ravnam. Ali, ne to se desilo to me je natjeralo da pre r im obeæanje. Ni ad te neæu prepustiti Hataveju. - Oh, D one! Pla i ... m e - pro aputala je. - Je li to sve?- Ispunjava me stidom. - Ni ta vi e? - Oh, ne mogu ti reæi. Divljom, ali slat om r

ado æu. D one, molim te... nemoj me voljeti. - Za to ne? upitao je brzo, a ada suna verandi odje nuli te i oraci, apnuo joj je na uho d a ne zaboravi da slu a i èe a njegove signale. Kada se smr lo, djecu su smjestili na spavanje. Mu arci su sjedili na verandi i pu ili. Razgovarali su o obiènim stvarima, uglavnom o rancu. Merser se nadao da æe Ro otiæi na spavanje i pru iti mu prili u da porazgovara s èi a Bilom. Ali, ovome se oèito nije spavalo, pa je Merser oti ao do dr ugog raja verande i uz ljestve se popeo do svog ugla na tavanu. Dijelio je taj dio sa sedlima, rolnama platna, vreæama ita i drugim predmetima. Prije nego to se s inuo, sjedio je izvjesno vrijeme na revetu oji je predstavljao jednu od lu suz nih stvari u njegovom novom ivotu. Vjetar je jeèao u borovima i grane su u tale na ro vu iznad njegove glave. I pjesma poto a bila je tu na. Do u iju su mu dopirali tihi glasovibraæe. Bil je po u ao sa ubjedjivanjima. Merser je vjerovao da je isto ta o mogaogovoriti i stijenama oje ga ne èuju. Konaèno, ada se ispru io na revetu, poèeo je da r

azmi lja o neèem drugom. Pola o je ucnuo po gredi iznad glave. Onda je naslo nio uho na gredu. Gotovo u istom trenu dobio je odgovor. Zatim je ucnuo dvaput i odmah dobio odgo 43 vor. Malo je zastao preplavljen emocijama i triput ucnuo. Nije bilo odgovora! Ali, do je le ao u mr lom mra u ne to mistièno u noæi, ne to iz trag edije ovog domaæinstva ubijedilo gaje da njegov ljubavni signal neæe vjeèno ostati bezodgovora. Jo mnogo prije ponoæi Merser, oji jo nije bio usnuo, povezao je lajanjepasa sa nejasnim umovima oji su dopirali iz polja. Sjeo je. Izgledalo je da je b rvnara Lilijevih uvijena snom. Ali, nije bilo ta o. Tihi oraci èuli su se na vera ndi. Jedan od djeèa a" je obu ao èizme i nestao u tami. Merser se brzo obu ao noseæi èz me u ruci i neèujno se spustio niz ljestve i iza ao u dvori te. Ne to se de aval



o, mo da su se to samo djeèaci igrali, ali je odluèio da provjeri. Navu av i èizme, renuo je izmedj



u drveæa i iza ao na èistinu. Ka o su zvijezde blistale! Tamni greben se drs o uzdizao . Kanjon je izgledao taman i neproziran ao to je bio tajanstven danju. Èuo je u tanje u polju sorguma. Pribli avao se polju sa istoène strane èistine gdje je uma pru ala za l on. Oèi su mu se veæ bile privi le na tamu. Razaznao je prve snopove sorguma, a onda ne oli o onja. Vodili su ga tihi glasovi i neèiji smijeh. Us oro je iznad jednog snopa vidio tamne obrise mu araca. Nosili su snopove. Merser je razmi ljao. De avalo se ne to neregularno. To je opravdavalo njegovo uplitanje. Prilazio je bli e, s riv ajuæi se iza snopova, a onda je odva no stao pred njih. - Jesi li to ti, tive? Ti... dangubo! Veæ je bilo rajnje vrijeme da se pojavi ! - zazvonio je neèiji glas. - Ne, n ije ovo Stiv - o tro je odvratio Merser. - Kog vraga tra ite ovdje u ovo doba noæi? Kr adete Lilijev sorgum? 44 - Ko si sad pa ti? - upitao je viso i mu arac èiji je glas odzvanjao. Bio je mlad, sna an, guste plave ose. Merser mu je zabio cijev revolv era u stoma da se èovje presavio. - Odlazite odavde, radljivci! - naredio je Me rser. Jedna od tamnih prili a dala se u tr . Njegovi oraci zatutnjali su u prav cu brvnare Lilijevih i Merser je nasluæivao da tamo i pripadaju. Viso i tip sapleo se pre o snopa sorguma i tresnuo na zemlju. Merser ga je sna no utnuo nogom. - Kra dljivci sorguma! Brzo na onje ili æu pucati! Dvojica su bili brzi i ni ta nisu govo rili. Onaj veli i se pribrao i ao zmija prosi tao. - U redu, idemo, ali, o god da si, platiæe mi za ovo povi ao je re tavimglasom. - Zave i, Hataveje! - planuo je Merser siguran da je pogodio o ome se radi. - Radim ona o a o ja hoæu. Ovo mi sv e izgleda naopa o. I prst me veæ zasvrbio na obaraèu. - Naopa o ili ne, gospodine, a li ovaj sorgum ovdje je moj, a moja je i

ova zemlja - odvratio je tip promu lo. - Ja to ne znam. Dodji danju i do a i to - za ljuèio je Merser. Brzo su odjahali u t amu i Merser je jasno èuo psov e i gundjanja. Po urio je natrag da ot rije onog to je otrèao ili mo da tiva Lilija, ojegsu oèito oèe ivali. Ali nije vidio ni èuo ni jednog od njih i onaèno je do ao do brvnar doèe an lave om pasa. Sada su ga veæ poznavali, pa su se brzo umirili. Merser se popeo na tavan i legao, ovog puta ne s idajuæi se. Da l i je trebalo aliti zbog odlas a u polje, to sada nije mogao razluèiti. U stvari, je dva je doèe ao ovo to se desilo. Predugo je ivio sa nasiljem na granici da bi sada o stao neodluèan. Ipa , saèeaæe razvoj situacije prije nego to spomene noænu avanturu. 45 Sljedeæeg jutra èlanovi Llijevog domaæinstva pojavljivali su se jedan za drugim mnogo prije nego to je Merser ustao i sjeo da saèe a doruèa . Nije is oristio prili u da r azgovara s Nen, èiji je bri an pogled i te a o osjeæao. Merser je elio da u æo a satjera iva; i na on to je Nen poslu ila svog mrzovoljnog brata, ovaj je odmah renuo s ver ande, ali je M

erser po ao za njim. - Hej, tive, stani malo - pozvao ga je. Mladiæ je samo produio ora . Na to je Merser potrèao da bi ga dostigao i onda ga Ia o povu a o za ru u. - Mislim da bismo nas dvojica trebali prijateljs i da poprièamo. - Pa, ja ta o ne mislim - odgovorio je Stiv mr o. Bio je to zgodan devetnaestogodi nja , jedini od braæe oji je lièio na Nen. I Merser je zapazio dvije va ne stvari u Stivov om odnosu prema te oj situaciji ovdje: Nen ga je voljela, a Merseru je bilo i te a ojasno da je Stiv s renuo sa pravog puta. Stoga Merser po sva u cijenu mora steæi njegovu na lonost, sprijateljiti se s njim i po u ati da utièe na njegovo pona anje. - Onda æe me saslu ati htio to ili ne - odgovorio je Merser i sna no ga povu ao sa s taze u umu i o renuo ga ao èigru. - Tra i li to nevolju? - Ne bih re ao - odvratio je Stiv srdito. Poblijedio je. - Vrlo dobro. Zato me poslu aj - nastavioje Merser p a ljivo. - Ja nisam la ljivac i bolje bi ti bilo da u meni vidi prijatelja. A o neæe da me vidi ao svog prijatelja, onda æe morati da me prihvati ao Nen

inog prijatelja. Jæi li to jasno? - Dobro te èujem - odvratio je mladi Lili tvrdoglavo. - U ovoj famili ji se ne to ru no sprema, a ja sam bogami, na tragu da to ot rijem. Osjeæam da je to o vo pro leto piæe to ga zovete bijela mazga. I ti to pije, tive. Na ne i naèin si umije an u peèenje ovog otrova. To sam sinoæ ot rio. Pa, suvi e si mlad i lijep moma da bi un i tio zdra46 vije i ivot tim otrovom. Hoæe li daslomije srce Nen? Sprijeèiæu te na bilo ji naèin. Pa, da li ti ovo dopire do mozga? Stiv nije ni ta re ao, ali ada se s ljo ao na gredu, njegov stid i oèaj bili su rjeèitiji od rijeèi. - ta Nen zna? - upitao je promu lo. - Vrag je odnio! Ne to ti je re la. - Nije, tive. Samo mi je re la da im a problema u njenoj porodici. Morao sam da ot rijem oli o sam mogao i sada slut im ostalo. - Ma oji si mi ti... da se



petlja u na e poslove? - planuo je Stiv. - P ola o. Ja sam prijatelj u nevolji.Nenin i tvoj. I svih Lilijevih. Nije va no a o se to desilo. Samo mi vjeruj. Onda mo emo i ne to srediti. tive, dobro razmisli a o mo e . Ovo je bio gadan posao prije nego to sam do ao. Sada je jo gore - jer æu ga ja o onè



ti. Da li shvata ? Sinoæ si oti ao da pomogne pa ovanje sorguma. Oti ao je i jedan od tvo je braæe. Ne tra im da mi oda njega ili ne og drugog. - Pa, ta onda hoæe ? - pre inuo ga j e Stiv oèajnim glasom. - Samo da me saslu a . Hoæe li? - Nastavi - odvratio je Stiv prigu e nim glasom. - Ova bijela mazga ubija tvog oca. On misli da ima ra . A nije ni ta d rugo nego otrov sorguma. A o ne grije im, ne ostaje mu jo dugo ivota. Sav je izjeden iznutra. IBiæe to udarac za tebe - za Nen - za svevas. - Auh, nije to ta o. Tata nije toli o bolestan - povi ao ; Stiv promu lo. - Jeste, ta o je. 1 èi a Bil to z na. Znamo da je za njega pre asno. - D one, ja... ja mrzim to pro leto piæe - re ao je mo ma plaho. 47 - Pa, za to onda i ti pije , tive? - pitao je Merser. Polo io je ru u na njegovo rame. - Ah, svi piju osim Hataveja, a i ja sam poèeo. - Zar ne bi mo gao prestati? - Mislim da bih mogao adabih bio dalje od Hataveja. - Moma se b ijedno osjeæao. - Ali, D one, treba da znada nemam drugog naèina da zaradim novac. Tat a uzima sva i dolar oji mi ovdje zaradimo èim sazna da imamo. Mi smo ovdje ao ro bovi. A ja... imam draganu u Rajsonu.Opsjedaju je momci oji mogu da joj upe l ijepe stvari. A ja moram da se ilavim.Zadu io sam se od Timsovih. Kada bih samo mogao naæi ne i posao, re ao bih Ba u Hataveju da ide do vraga sa svojom bijelom mazgom! - E, sada govori a o treba! - uzvi nuo je Merser radosno. - Slu aj, drago mi je da sam po ao za tobom. tive, sve æe se ovo srediti. - Pa, ti zna da ubijedi èovje a . - Dr im te za rijeè. Da li mogu da vjerujem u tvoju èasnu rijeè? - Ni jedan Lili ni ad ne pre r i svoju rijeè - odgovorio je Stiv odluèno. Mjesecima prije svog dolas a na z apad Merser je sva i dolar pa ljivo tedio. I sada bi mu taj novac mogao poslu iti za dobro djelo. - tive,sve do ja imam novaca imaæe i ti. Evo ti. Plati svoje dugove. Radimo da malo dotjeramo ovaj ranè. Ja sam stoèar. Mogu vidjeti a o ovdje pase dese t hiljada grla. Usta

ni pa da se ru ujemo. Stiv je pos oèio. Bio je to potpuno drug i moma . Kao ru omodneseni s lica su mu nestali ru ni tragovi, a rupne oèi su zasj ale sjajem oji je vidio samo od Nen. - D one, ja ne mogu... ne bih smio da uzmem ovaj novac. Alija... - Za to ne? Imam ja jo . Sada smo ortaci. 48 - Zaboga, Nen je bila u pravu - uzvi nuo je i sna no I stisnuo Merserovu ru u da je ovaj pomislio da æe mu osti polomiti. - A ta ti je to re la? - Nije va no. Nisam mogao to da progu tam. A ona je pravo srce! D one, drago mi je da si do ao. I biæu uz tebe do ovaj pa a o ne prodje. Odjurio je ostavljajuæi Mersera raspolo enog. - Kre nulo je dobrim pute m! Nen, ta æe reæi na ovo? - govorio je sa sobom i sjeo da doda jo oju ari u lancu oji je ni zao. Ba Hatavej je bio olovodja u ovom mutnom poslu u oji su Lilijev ibili umije ani. Koli o je samo pohlepnih ljudi Merser sreo na svom dugom putu! N a oje su sve naèine la ovjerni ljudi bili obmanuti! I uvije je sve bilo po istomalupu - ne i lopov ili nit ov grabi za sebe i ene, i sto u, i zemlju, i vodu, i

novac. Merser je gotovo sebe ubijedio da je pogrije io. Jedva da su Lilijevi sami imali vlastitu pecaru. Bez sumnje je Ha tavej vodio posao, mo da uz pristana ne og od Lilijevih djeèa a ili barem uz njihovu pomoæ. Noæna raða sorgu ma nagovje taval je ne to tajno u vezi sa destilacijom piæa. Poèeo je da razmi lja i o susretu sa Ba om Hat avejem, i oji æe se najvjerovatnije desiti upravo tog Ijetnjeg dana. Jahaèioji su dolazili stazom oja je vodila prema brvnari omeli su Mersera u razmi ljanju. Lili jevi æe oèito imati goste. Razma nuo je granje i ugledao estoricu ja haèa odojih su d va bile ene. Bilo je to ne o veselo dru tvo. Ali, nije bilo lavlje grive ia o je bi o siguran da æe je medju njima prepoznati. Ipa , nije elio da se odmah pojavi, pa j e jo pola sata proveo u razmi ljanju i te onda pola o renuo prema brvnari. 49 iro a veranda pru ala je potpuno dru èiju sli u nego inaèe. arena æebadvi.sila su pre o ogra de; uzbuðeni psi cvilili su oèe ujuæi gozbu i za sebe; momci suse epurili u novim odij elima; go æe su podsjeæale na paunice. Kæer e Lilijevih bile s

u obuèene u bijelo. Kada je ugledao Nen, Merser je zastao ao opèinjen. Stiv je po urio da ga doèe a. Na njegovom licu nije bilo ni traga ranije natmurenosti i neraspolo enja. - D one, isprièao sam Ne n - pro aputao je. - Ono za tatu... i o tebi i meni. Nen æe te ivog pojesti! - Uh! Je si li joj isprièao i za Hataveja... o tome oda le vam bijela mazga? - Nisam. Bila je toli o nesretna zbog tate i radosna zbogmene da sam povjerovao da jo ne u nap rijatnost ne bi mogla podnijeti. Nisam imao srca da joj vize i ta a em. Ali, i to æu joj reæi. A onda, bogami, ne i æe morati da joj bje e s puta. Zajedno su se popeli na verandu, a Stiv je poveo Mersera do zgodne djevoj e oja je podsjeæala na divlju r u u. - Tes, ovo ovdje ti je moj novidrugar D on Merser iz Kanzasa. D one, upoznaj se s mojom djevoj om Tesom Viljems



. - Gospodine Merser, po onome Sto sam èula o vama sigurno vam i u i gore - re laje djevoj a s mje avinom stidljivosti i odu evljenja. -



Znaèi, vi ste Tes? - Merser joj je stisnuo ru u. - Pa, drago mi je da smo se upoznali, mlada damo. U tom trenut u ispod ru e ga je uhvatila jedna nje na ruèica od èije g je blagog stis a drhtavica pro la èitavim njegovim tijelom. - D one, zar mojbrat i Tes nisu divan par? - upitala je Nen. - Divan! Pa, re ao bih da su najljep i - odg ovorio je Merser. 50 Lice joj je oblilo rumenilo ada ga je povu la. Done, moram te upoznati i s drugima - re la je gotovo preglasno, a onda uzbuðeno apnula: - Ti s i moj dobri anðeo! Stiv je danas ponovo onaj stari Stiv. ta si uèinio?- Nen, mislim da sam ga prvo prepao a onda ga ura zumio - odgovorio je. - Upoznaj me s tvojim dru tvom. Stivova djevoj a te je gotovo nadma ila. - Primijetila sam, gospodine Mers er. Dobro je da sam te odmah odvu la od nje. Ah, eno Tesine sestre, a ona je jo l jep a. Merser se ubrzo toli o zabavio i prijatnim razgovo rom i smijehom da je i z aboravio na Hataveja. Po to je u glasu Nen ot rio laganu notu ljubomore, posvetio se Tesi noj sestri. Medjutim, ubrzo je ot rio da je to toli o otvore na i fina d jevoj a da zaista nije zaslu ila da ne o i za trenuta bude neis ren prema njoj. I pa , trudio se da se pretvara ao da uop te ne primjeæuje Nen. Merser je znao da je prvi ugledao trojicu jahaèa oji su izbili iz ume i renuli prema oralima. Primije tila ih je i Nen oja je odmah uputila D onu opominjuæi pogled. Jedan od prido lica bi o je Ba Hatavej. - Evo i Ba a - primijetio je jedan od mladiæa. Sada su svi obrat ili pa nju prema triju oji se pri bli avao. Èi aBil je ne to tiho re ao svom bratu. Oh, ne! Ot ud ovdje u nedjelju! - bunio se Ro Lili. - Pa, a o Ba tra i gu vu, imaæe je... Pre inuo ga je Stiv, oji je stajao uz samu ogradu ve rande. - Oèe, ovaj Ba ne to smjera - re ao je Stiv i brzo po gledao Mersera. Oèi su mu bile blistave. Bil e su iste ao od Nen, to je po renulo Merserove misli. Ovo je bio tre nuta . U s u obu medju neprijateljima, ao i medu pro

tiv nicima, prvi udarac, ao i prvi me ta , treba sve da a e. Stoga je bilo prirodno da Merser, prije nego to djeluje, pa l jivo zagleda protivni a. ¦ 51 Ba Hatavej je usporio ora do se pribli avao verand i. Bio je viso , iro ih ramena. Na veli oj glavi gusta uta osa stajala je poput gr ive. Nije mu se moglo osporiti da je zgodan. Zastav i u dnu stepenica pogledao ih je za trenuta , a onda se napolao renuo prema svojim drugovima i ne to im re ao. Profil mu je bio o tar i upravo iz ovog ugla bio je posebno privlaèan. Zatim se pono vo o renuo i za oraèio. Krupne, siv astoplave oèi blistale su drs im sjajem. Nos mu je bio dug i prav, nosnice malo ra irene. Debele usne bile su is rivljene u podrug ljiv smije a . Na njegovom licu gorjela je vatra oja je samo djelimièno poticala od fiziè e a tivnosti. Bilaje to vatra gnjeva. Merser je zapazio sve ove detalje na on to se prvo uvjerio da Hatavej za pojasom nosi revolver... ta o olnost je obja n javala prilièno te u situaciju. Kada su Hataveju ostala jo samo dva stepeni a da se uspne na verandu,

Merser je s oèio ao oparen. Upravio je prst prema Hataveju i sn a no povi ao: - Lili, ovo je tip ojeg sam sinoæ potjerao s va eg polja. Krao je va sor gum. Mrtva ti ina oja je uslijedila na on njegovih rijeèi do azala je Meiseru da je izazvao vie zaprepa tenja nego to se mogao i nadati. Tamno rumenilo oblilo je Hatav ejeveobraze, ali je Merser bio siguran da to nije od stida. - Ro - planuo je otjerajovog tipa odavde ili æu mu ja po azati! Merser je ora nuo prema njemu. Slu aj, Hatavej, ni ad meni ni o nije ni ta po azivao. - Njegov glas i dr anje, izgle da, nisu ni ta znaèili ovom Arizoncu. - Ma, nestaæe odavde prije nego to dan mine - odvratio je Hatavej re tavim glasom. 52 I - Ha! Ha! - Èi a Bil je poo trio situaciju hlad nim smijehom. Mo da je Mersera iznenadio manje nego ostale prisutne. - Komese ti smije ? - upitao je Hatavej plaho. - Ba , zaista me nasmijava - odvratio je Te sa ani n. - Auh. To sam veæ naslutio. Pa, pa i ti bi se mogao goniti u ... zajedno sa ovi m ravarom iz Kanzasa. Napo on se i Ro Lili trgnuo i ada je ustao, s

tolica se sru ila iza njega. - Ba Hatavej, nisi valjda do ao u nedjelju da ovdje bjesni ? - zag rmio je. - Ro , meni nedjelja ni ta ne znaèi. 1 ja neæu da èe am jo jedan dan. - Èovjeèe, ti si lud! - Pro letstvo! Nisam lud, a bilo bi mi svejedno i dajesam. - O èemu se ra di? - umije ao se èi a Bil oji je oèito shvatio Merserove namjere. Merser je bio uzbu djen ada je vidio a o se Nen, blijedog lica i irom ra irenih oèiju, povlaèi do Tes a an ina. - ao mi je a o sam pogrije io ia o ne shvatam a o sam mogao pogrije iti - urno j e uletio Merser. - Ja sam odgovoran za ono to mi je povjereno. Lili, noæas sam èuo ne t o u polju sorguma. Obu ao sam se i otrèao da vidim o èemu se radi. Naletio sam na ov og prijana Hataveja, oji je sa ne om trojicom rao va sorgum. Imali su va e tovarn e onje. Zaprijetio sam im revolverom i po



tjerao ih ba ao to bih potjerao sva og drugog lopova. - Krao sorgum Ro a Lilija! - Hatavej je prezrivo fr nuo. - Ta ti



je dobra. Pu nuæu od smijeha. Ha! Ha! Ha! - Ne mo e meni folirati - odvratio je Merse r pretvarajuæi se da je bijesan. - Krao si taj sorgum i ja to mogu do azati. -1 taèn o je da si rao - dodao je èi a Bil. - Jutros sam vidio tvoje tragove. Jo ot a o sm o poèeli sa osidbom 53 primijetio sam da sva og jutra nedostaje po ne oli osnopo va. - Ba , odlazi odavde! Nije trenuta da pred mojom porodicom i gostima zapoèinj e gu vu. Lili je bio vidno uznemiren, ali nije reagovao ona o a o je to Merser oèe i vao. - Ro , tvoja je rijeè za on u tvojoj porodici. Ali, ne mo e mene zavarati svojim blebetanjem o gostima ili nedjelji. Do ao sam i, a o zna ta je dobro za tebe, onda æe ovaj ravar iz Kanzasa shvatiti da mora da se u loni. A sve mi se èini da je i èi a Bil otegao svoju posjetu. - Ro , hoæe li dopustiti ovom Hataveju da ova o govori u tvojoj vlastitoj uæi? - upitao je èi a Bil bijesno. - Ne dopada mise ovo. A ni te be ne shvatam. - Ne mogu zabraniti Hataveju da ovdje dolazi - zare ao je Lili. - A li, zato ne mogu dozvoliti da mi rastjeruje goste ili radni e. Merser je vjerova o da je ovo ljuèni trenuta , pa je odluèio da djeluje. - Lili, ja sam riv zbog ove gu ve. ao mi je. Ali, sada je ovo oti lo predale o. elim samo da znam da li je ovaj t ip Hatavej rao sa svojim ljudima va sorgum? - To je ono to elimo saznati - dodao j e èi a Bil do mu je vatra sijevala iz oèiju. Lili se zagrcnuo i rijeè mu je zastala u grlu. Bio je pritije njen a o ne i pora en èovje . U tom trenut u sa lupe pored ogra de s oèio je Stiv. - Tata, D on je u pravu to misli da je Hatavej rao sorgum. 1 ja s am mu pomagao u tome. Isto ta o i Ben, samo mu treba hrabrosti da ti to i prizna . Ba nas je obojicu pri lije tio. Bio sam u stisci s novcem. I plaæao mi je za pa o vanje i rad. Ta o sam i poèeo da pijem njegovu pro letu bijelu mazgu. Ali, tata, n apustio sam ga i za to mo e zahvaliti D onu. 54 Lili se zateturao i svalio u stolicu lica sivog ao pepeo, opu tene vilice.

- tive Lili, izdao si me - prosi tao je Hata vej bijesno. - Platiæe mi za to, smrdljiv o! Htio si da se po a e pred svojom curom i ovim ravarom! - Ne znam ta jesve ovo, Ba , ali bogu zahvaljujem to sam imao muda . Sada mi se s ini ili æe svata biti. Merser je odgurnuo tiva. - Hvala, momèe, ti si s voje uèinio. Ovo je moj problem. Ro , napu tam posao. Nisam gost u va oj uæi. Gospodin Hatavej je sve uèinio da me uvrijedi. - Hataveje, nisam ba dobro shvatio o èemu to St iv govori - umije ao se èi a Bil. - Zato te otvoreno pitam. Da li te je D on uhvatio a o pa uje na sorgum? - A oje D on? - Ovaj drugar ovdje ojeg ti ta o ljubazno nazi va ravarom iz Kanzasa. On je D on Merser. Da li ti to ne to znaèi? - Ba ni ta. Niti sam n e toposebno poèa æen - nacerio se Hatavej. - Ali, a o ba hoæe da zna ... jeste, uhvatio na e a o pa ujemo sorgum. - U redu. I da li priznaje da si rao? - Do djavola, ne!Taj sorgum je moj. A moja je i ova zemlja ovdje, i brvnara je moja. - Auh! A otud to? - Imam pravo na ovaj ranè. Jer, tvoj brat mi duguje dvaput toli o oli o vr

ijede ova zemlja i sto a. - Ima li ne i do az za to? - Sva a o. Ro ovu rijeè. Èi a Bi l se o renuo prema bratu. - Ro , da li je to taèno? - Jeste. Moja rijeè je dovoljna - odgovorio je Lili promu lim glasom. Te sa anin je jasno po azao da je njegova ul oga u svemu odigrana i po ret oji je uputio Merseru bio je 55 rjeèit. Zatim se po vu ao ostavljajuæi Mersera na sredini verande. Gledaoci oji su bili poredanidu og rade postepeno su se povlaèili. Hatavej je cijelo vrijeme stajao na prvom stepeni u i sada je za oraèio na verandu gledajuæi D ona oèima punim mr nje i bijesa. Utom trenut u Nen je s oèila pred Hataveja. - Znaèi, to si bio ti? - planula je. Bila je olièenje furije. Merser nije s idao pogleda sa svog protivni a, a ipa je primijetio Nen ino blijedo lice i oèi pune vatre. - Da, to sam bio ja - odvratio je Hatavej nimal o uzbudjen zbog Nenine optu be. - Ba Hatavej, donio si sramotu i propast mom ocu. .. i svima nama - povi ala je. - Uvije sam osjeæala da nisi dobar. Asada te mrzi m. Moj otac ti je dao rijeè da æu se udati za tebe. Ali, ja ga neæu poslu

ati. Pred svim a ovdje a em da se ne bih udala za tebe ni ada bismo umirali odgladi! - Nen Lil i, ti zave i! - prasnuo je. - Rijeè tvog oca je za on. A ti nisisvoj gazda. - Jesi li me èuo? Mrzim te! - Auh, sve ovo te je uznemirilo. Ti, u stvari, ta o ne misli . I ja sam se gotovo razbjesnio, Nen. - A o odmah ne ode , mo e se sva ta desiti. Izmedj u nas je sve svr eno. Tata ne mo e uticati na moju odlu u. Ne mo e ni ti. Samo da sam n aslutila da si to ti... Moj otac, pa brat Stiv i Ben!... Oh, odlazi odavde, Ba Hatavej! Izgledalo je ao da se njegov neprobojni o lop rasprsnuo i onaèno ot rio svoj pravi li . Pru ao je sli u zla. Naglo seo renuo prema Liliju. - Ro , jesi l i èuo ovu tvoju po ornu æer u! Ovu Nen Lili! Dali odobrava ono to ona a e? - Ba , ne mogu reæi ni ta o njenim osjeæajima - odgovori



o je Lili slomljenim glasom. - Ali, a o je jo uvije eli ... na on ovog... pa, moja rijeè jo vrijedi. - Èuje li ovo, Nen? - pro i



je Hatavej bijesno prijeteæi ru om. - Sva ova tr a ni zbog èega! 56 - Radije æu umrije ti! Smrdljivi ra ija u! - planula je Nen, a njene rijeèi su ga poput u arenog ugljevlj a pogaðale u lice. Ustu nuo je. Ovaj epitet oji mu ni o ranije nije podario, imao je snagu bièa. - Znaèi da i za to mogu da zahvalim tvom ravaru iz Kanzasa? - Oèi su mu postale dva us a proreza, lice mu je posivjelo i zateglo se. Ali, nije je zap la io. 1 Nen je, poput tiva, po azala rv Lilijevih. - Naravno, gospodine Hatavej odgovorila je, osjeæajuæi da je ne to tjera da a e istinu oju bi radije sa rila. Èi a B il ju je povu ao u stranu a o bi ostavio D ona samog sa Hatavejem. - Smrdljivi r avaru! - vrisnuo je Hatavej i sna no zamahnuo desnom ru om. Merser je mogao izbjeæi taj udarac. Ali, nije uzma nuo. Desnica ga je pogodila posred lica imalo je zat eturao. - Pogledajte samo! - Èi a Bil je ra irio ru e a o bi natjeraoNen, tiva i Te s da se povu u. - Pro letstvo, ovaj luða je sam sebe osudio! Merser je povratio r avnote u i prstima lijeve ru e dota ao za areni obraz. Nije vi ehinio bijes oji u st vari nije osjeæao. Samo se pojaèao prezir prema ovom grmalju, a s tim i hladna izvje snost ta treba uèiniti. Ali, na on Nenine odva ne i iznenadjujuæe izjave, D on nije elio d a Hataveja ubije pred njenim oèima. - Udario si me, Hatavej? - upitao je pola o i hladno. - Pa, a o nisi osjetio taj udarac, po u aæu ponovo nacerio se grmalj sada si guran u sebe. - Pogledaj ovu ru u - odjednom jepovi ao Merser ispru iv i desnicu. B ila je to zaista sna na, lijepo obli ovanaru a. - Ba , deset godina nisam udario ne og èovje a ovom ru om. Ni ad nisam opaorupe za oèeve ili 57 obavljao sliène posl ove oje auboji mrze. Ni ad nisam nosio niru avicu! Da li ti to ne to znaèi, Hatav ej? - Pro letstvo! Naravno da ne znaèi, isto ao to mi ne znaèe ni ta te tvoje bljezgar ije - odgovorio je Hatavej, ali je lagao jer su ga ta ru a, ili ne to u vezi s njo m, ili Merserove nejasne rijeèi oèito f

ascinirali. -1 pretpostavio sam da ne shvata , pa nema smisla da ti govorim a oti ne mogu s njom uzvratiti ompliment otegao je Merser. - Ali, zato mogu upotrijebiti ovu. Zaèudjujuæom brzinom oja je sviju izn enadila, pogotovo zbog njegovog mirnog dr anja i govora, ispru io je ljevicu i svom snagom udario Hataveja pre o nosa i usta. Hatavej je pao svom du inom, a glava i r amena su mu pre li pre o ruba verande. Ipa se desnom ru om ili la tom uhvatio za prvi stepeni . Njegovo lice bilo je lice iznenadjene i pobjesnjele zvijeri. Krv je poèela da lipti iz nosa pre o usta i brade. Ne to u tom licu, u opasnom sjaju u oèi ma otvorilo je branu Merserovom bijesu. A o ne onesposobi Hataveja, moraæe da upot rijebi oru je. S oèio jebrzo poput maè e i nogom utnuo Hataveja s verande. Hatavej se te o otrljao i ondasna no tresnuo na zemlju. Merser se spustio dvije stepenice s revolverom u ruci. Hatavej je le ao na ledjima, s nogama na posljednjim stepenicam a. Lice mu je bilo rvava mrlja i bio je dobro prodrman, ali ipa nije izgubio s vijest. - Vodite

ga - o tro je naredio Merser njegovim pratiocima. - Brzo... ili æu ga ubiti! Dvojica tipova brzo su prihvatili Hataveja i poèeli da ga podi u i vu u st azom. Uspravili su ga, ali nije mogao stajati bez njihove pomoæi. Izgledalo je da si æe i jeèi. Osvrnuli su se lica izoblièenih od straha. - Recite mu da povuèe revolver a o me ponovo sretne - povi ao je Merser za njima. Saèe ao je da odma nu i te ond a se o renuo prema verandi. Pola o se peo uz stepenice s lanjajuæi revolver. Ro L ili je ustao da ga doèe a i 58 Merser je primijeti« a av je ovaj èovje bio prije neg o to ga je al ohol uni tio i fiziè i i moralno. - Lili, nisam ni ta drugo mogao uèiniti re ao je Merser izvinjavajuæi se. - ao mi je to sam vas uznemirio, to sam po vario v a u nedjelju i Nen uvalio u jo veæu nevolju. Ali, ovo sve se jednostavno desilo. Ipa vam moram reæi da bih ga ubio da nije bilo Nen. - Pa, za to, do vraga, nisi? Mislimda bi Nen to mogla podnijeti - odvratio je Lili smr nuto. - Dojahao si ovdje, napravio si pravu zbr u i onda nisi o onèao posao. - Ali, sve ovo je bilo sluèajno, L

ili. Ka o sam mogao znati? - Hej, èovjeèe, da li ti to misli da ja nemam pameti? gund jao je Lili. - Mo da je bilo sluèajno to to si oti ao u polje sorguma. Mo da. Ali, sve os talo je i lo jednostavno. Ti i Nen i èi a Bil jednostavno ste me zas oèili. I Stiv. Al i, nemoj me pogre no shvatiti, Merseru. Posebno se radujem zbog tiva. Znao sam da n e to nije u redu s tim mom om. Ba je zaista pogan èovje . Ali, sve do sam ja iv moj a rijeè æe biti za on. Jasno? Nen mu je pri la nesigurnim ora om, vidno potresena i u zbudjena. - Tata, molim te, nemoj otjerati D ona. - Pa, curo, o je to uop te spomen uo? Jednostavno je dao ot az. Sve mi se èini da bi ga ti mo da mogla navesti da se p redomisli. Ha! Ha! Na on toga je Lili, pognuv i semalo ao pod teretom, u ao u uæu. Njegova ena je renula za njim. - Oh, D one, optu



io nas je - pro aputala je Nen sa suz ama u oèima. - Ali, to nije bilo fer. Jadnitata! Vi e ni ad neæe iæi uzdignute glave. G



ledala je Mersera oèima vla nim od suza ne rijuæi divljenje. - D one, ti si nas oslobod io. - Zatim je pobjegla. Èi a Bil je povu ao Mersera u dalji raj verande. 59 - Ni je ta o lo e za ravara iz Kanzasa - za i otao se. Ali onaj Hatavej nije do ao sebi. Bogami, D one, vidio sam ta zna i mo e . Da si povu ao, bilo bi to pravo ubistvo. Ipa , mislim da si trebao to uèiniti. Jer, ada ga ponovo sretne , moraæe ga ubiti. A on æe ti negdje postaviti zasjedu. - Hvala, èi a Bile. Neæu res irati. Ovoje bilo gadno za starog Ro a. Mislim, sve ovo a o je te lo, ali... Pa, ovo bih uèinio u sva om sluèa ju. - Sva a o. Uèinio si upravo ono to sam i oèe ivao osim to ga nisi ubio ia o si ima o opravdanje. Ali, sada nema svrhe da prièamo. Sve je gotovo i iz svega mo e da ispa dne samo dobro. Hej, vidje li ti Nen ada je Hataveja nazvala smrdljivim ra ija em ? - Nisam, jer sam morao da pazim na njega. Ali, dovoljan mi je bio i njen glas. I njegovo lice! Uh! - Bogami, trebalo je da je vidi .Nen je prava Lili. - Bile, mislim da æu malo pronju ati po umi. Nedjeljni ruèa nijebio uspje an. Ro Lili nije iz a ao iz uæe, niti se pojavio Ben. Jedini Stiv nije bio poti ten i æutljiv. Jednom ili d vaput, ada je primijetio da ga Nen posmatra iz uæe, Merser je osjetio i ajanje i zanos. U sjeni, njene oèi su izra avale pusto oju joj je donio. Ali, napo on, ada je sjela za sto, bila je blijeda ali pribrana i izgledalo je ao da ga ne primj eæuje. Gosti su odjahali ubrzo na on ruè a. Merser je popodne proveo u umi i nije se vratio sve do sunce nije za lo. Èi a Bil i Ro su, ao i obièno, puc ali lule na vera ndi, ali pored njih nije bilo smedjeg rèaga. Zapla ena djeca postepeno su se smiril a, ali ipa samo je mali Ro pri ao Merseru. Us oro su djecu poslali na spavanje. Merser je sjedio na stepenicama verande nadajuæi se da æe Nen izaæi. Nada mu je bila u zaludna. Us oro je ostao sam, prepu ten mraènm mislima i pored svih oèe ivanja i slat ih nadanja. Popeo se na tavan 60 i legao.

Te to je glavu spustio na jastu , èuo j e grebanje. Trgnuo se, prislonio uho na gredu i blago po ucao jednom. Bio je to njegov odgovor na ono to mu se, a o se pla io, samo uèinilo. Uslijedila su dva lagan a udarca. Znaèi, nije bila ni a va obmana. Nen ga je pozvala. Srce mu se diglo do grla ada joj je odgovorio i poèeo da èe asuzdr anog daha. Vrijeme mu se odu ilo, èe nja je poèela da umire. A onda se èuo udarac, pa jo jedan, gotovo neèujan i onaèno treæi, o tar, rz, ao da je sva slabost podlegla pred divljim, slat im predavanjem. Merser je brzo odgovorio. VI Jednog dana uranu zoru Merser se is rao od Lilijevih tobo e u lov na poludivlju sto u to je slobodno lutala po umi. Medjutim, elio je da, a o to bude moguæe, ot rije Hatavejevu pecaru i po moguænosti uni ti izvor bijele mazge. O sv ojoj namjeri izvijestio je èi a Bila i taj dobrièina samo je ozbiljno odmahnuo sijed om glavom ni ta ne govoreæi. Do je jahao sve dublje u umu, prvo rumenilo zore promij enilo je èeliènosivo nebo iznad ruba veli og zida anjona. Rumenilo je zatim prerasl o u zlato, blje tavil

om obasjav i o olinu. Us oro je s renuo sa staze u gusti hrastov a i borova, manzanite i mes ala i poèeo da se uspinje stazom oja se rijet o oris tila i na ojoj je na ao tragove onja. Vodila je pre o strmine do visoravni, medj u edrove i smre u i onaèno ponovo u tamu ume. Ovdje je sve podsjeæalo na sumra , hl adan i samotan. Mir divljine ao da je po u avao da razbije Merserove misli o Hata veju i njegovoj bijeloj mazgi, ali nije uspijevao. Èa ni pomisao na Nen nije mogl a da raspr injegovo neraspolo enje. Sati su brzo promicali do se Merser peo sve vi e i prolazio milje, stalno zao reæuæi, rivudajuæi ne ih 61 hiljadu stopa iznad ravni. Padine su us oro postajale divlje i neravnije. Borovi su ponovo ustupili mjesto ni em rastinju. Na mnogim mjestima morao je da sja e i nastavi pje e. Ka o su grmlje i tlo bili suhi. Pramenovi trave bili su spr eni i tamni; mrtva manzanita lomila s e poput rh e ledenice. Napo on je stigao do podno ja samog zida Ro Rim. Jo uvijese izdizao iznad njega, ao da ulazi u samo nebo. Jo jedna nejasna staza presije

cala je onu ojom je i ao i vodila du nepravilne litice. Ovdje je ot rio svje ije on js e tragove, mo da stare samo dan. Merser je odjahao do zavoja. Staza se ponovo s pu tala. U Rimu se otvarao velièanstven amfiteatar. Bio je miljama iro i pru ao se veo ma dale o. Pre o aroli og ambisa izvirivali su vrhovi i strmine. Tui tamo zasvje tlucale bi tamnoljubièaste stijene sa crnim peæinama ao tamnim oèima. Dale o dolje u sredini ovog ponora rivudao je tamni anjon. Merser je bio siguran da Hatavej n e bi svoje poslove obavljao na vrhu Ro Rima zbog veli ih snjegova zimi. Ali neg dje u ovom iavirintu divljine pretpostavljao je da bi mogao naæi s rovi te, toplo zi mi i dale o od sva og pogleda. Dugo je stajao i osmatrao. Nije vidio ni ta to bi se moglo retati, nije ugledao ni traga od dima. O renuo se ada j



e èuo dale i tutan j grmljavine iza sebe. Sunce je tonulo i roz guste crne obla eslalo sjaj bijes



nog rumenila. Sa jugozapada je nadiralo mno tvo malih blijedih obla a. Bili su to vjesnici oluje. A ipa , nije bilo ni a vog drugog zvu a osim jecanja vjetra ust ijenama. Ponor je le ao dubo o u plavim i purpurnim sjenama. Sivi tonovi u blizini , maglovito rumenilo sunca na zalas u, samotnost, opasna sjena lanca, nadmoæni du h neizbje ne i nemilosrdne promjene prirode od drijeme a do oluje - sve ovo je pro ima lo i osvajalo Mersera. Vratio se na stazu i zagledao. Ka vo nedostupno mjesto! M oglo bi s rivati 62 stotinu ljudi, tuce pecara. Vjetar je naglo naletio, cvileæi u ni ama litica iznad njega, preds azujuæi pribli avanje oluje. Ne to ni e, sa desne strane , Merser je ugledao olibu. Pru iæe mu za titu pre o noæi, a bio je siguran da neæe ni og zateæi. Hatavej se ne bi dugo zadr avao na mjestu oje se moglo la o naæi i vidjeti iz daljine. Poveo je Æelav a i us oro se na ao u us oj lisuri prepunoj amenja i boro vih iglica. Put je bio opasan. Æelav o je ne oli o puta posrnuo, pa je Merser mora o da ide ispred njega i vodi ga. Merser je zastao ada je osjetio nagao trzaj uz de. Æelav o je prednjom desnom nogom upao u rupu izmeðu stijenja. Stajao je mirno, d rhteæi. Samo jedan nagao po ret i la o bi mogao slomiti nogu. - Pola o, momèe, pola o... - aptao mu je Merser ada je stao pored njega. Tap ao je onja po vratu i nasl onio se na njega. Æelav o je pola o, oprezno izvlaèio nogu. Merser je odahnuo od ola anja. - Mogao sam ovo i oèe ivati. I ja sam ne ipametnja oviæ - re ao je prezrivo. Pola o su renuli dalje do zaravni na èijem je raju Merser ugledao olibu ispod v iso og bora. S jedne strane rasla je manja s upina omori a i tu je ostavio onja . On æe prvo provjeriti da li je mjesto napu teno.Merser je napravio iro rug. Nije bilo jasnih tragova oji su vodili do ili od stare olibe. Vratio se po Æelav a i odveo ga bli e ulazu gdje ga je pustio da pase. Otvorena vrata bila su iro a i tam na. Unutra je bilo mraèno i memljivo. Odavno ovd

je ni o nije boravio. Merser je èuo tr u mi eva, lepetanje i mi a. Spustio se na slomljeni prag. Spao mu je sombrero ada su i ne api poèele da mu rose lice i poèele da bubnjaju po drhtavom rovu. Bio je iz nenadjen Sto nema rupa u rovu ia o su 63na ne im mjestima grede bile prilièno od ma nute. Ko je sagradio ovu olibu, ada iza to? Us oro se Merser pozabavio najos novnijim poslovima. Nedale o od olibe ot rio je mali izvor i poveo Æelav a da pij e. Zatim je le nuo da se i sam napije svje e vode. Rasedlao je onja, nahranio ga itom oje je ponio i pustio ga. Merser je onja nabavio do je bio sasvim malo dr ijebe i podigao ga. Ni ad nije oti ao dale o od njega. Ki a je poèela jaèe da pada i Mer seru je bilo drago to ima za lon uolibi. Otvorio je mali pa et i pojeo meso i h ljeb oje je ponio sa sobom. Postajalo je hladnije, ali je odustao od toga da za pali vatru. Bilo je suvi e opasno. Sjedio je iza dovrat a i posmatrao a o se spu ta suton. Celav o je pasao ne oli o stopa dalje. Merser se rvao sa poti teno æu i samoæom oji su ga preplavili. I, on

aèno, njegova ma ta je nadvladala i on je ugledao vatru u ognji tu i u areno ugljevlje oje je poprimalo milo lice sa tamnoplavim upla enim oèi ma, crvenim usnama inje nim ali tu nim osmijehom. I pored sn'a nog pljus a i tugovanj a vjetra, èuo je jedan, pa dva i onda tri lagana udarca o zid brvnare. Sada je veæ b ilo tamno i Merser je shvatio da je umoran. Legao je, spustio glavu na sedlo i n avu ao æebe pre o sebe. Ubrzo je utonuo u san. Kada se probudio, i a je bila presta la. Mirisume bio je svje i èist. Ne to ga je muèilo i on je shvatio da je to stoga to ni je napravio definitivan plan a cije a o da ot rije Hatavejevu pecaru. I onda, d o je spremao hranu za doruèa , onaèno je napravio plan. Vratio se do staze i renu o manje opasnim putem od onog ojim se retao prethodne veèeri i poèeo da prati trag ove dva pot ovana onja - pa ljivo je zastajao i oslu ivao na sva om zavoju. Bio je siguran da æe prije ili asnije ot riti jo jednu stazu ili ne oli o njih. Bilo je izvjesno da postoji vi e puteva oji su vodili u i izvan ove ogromne samotne rupe u Ri

mu. Kada je sunce onaèno s oèilo iznad istoènog zida anjona, postalo je i toplij e. Us oro je, medjutim, staza za la u jo gu æu umu i Merser je èuo um poto a oji je jurio pre o stijenja. Mora da su ovo bile prito e rjeèice oja je te la u blizini rancaLilijevih. Satima je Merser jahao du us og lanca o o stijena oje su postajale sve veæe. Pla io je jato divljih gusa a u oje se nije usudio pucati. Tu i tamo roza av otvor u gustoj umi opazio bi Rim na isto u ili zapadu. Izgledalo mu je ao da se zidovi sve vi e pribli avaju, a da otvori anjona s obje strane postaju sveu i. Jednom je èuo a o se pre o poto a otrlja amenje i u istom trenut u ugledao crn og medvjeda. Naglo je do ao do druge staze oja je presijecala onu ojom je i ao. Tu je ugledao svje e onjs e tragove oji su dolazili iz dna lanca i vodili a za



pa du. Stariji tragovi s retali su a isto u i Merser je osjetio lagan miris dima,



ia o ga nije mogao vidjeti. U stvari, u sva om pravcu nije mogao vidjeti dalje o d pedeset jardi. Odluèio je da se vrati istim tragom na isto pje e i poveo je Æelav a ne to dalje do puta ojim je do ao i vezao ga iza ogromne mahovinom po rivenestij ene. S inuo je o ne nogavice i objesio ih o sedlo, uzeo pu u, a onda se predomisli o i ostavio je. Nije bilo dovoljno otvorenog prostora da bi imao ne e oristi od nje a o bi na ne og naletio. Kolt æe mu biti dovoljan. Kada se vratio do ispresij ecanih staza, renuo je prema umu vode. Us oro je, rivudaj uæi, do ao do samog dna anjona. Otud je dopirao um vodopada. Uèinilo mu se da odne ud iza sebe èujeotrljanj e amenja, ali nije bio siguran. Konaèno je stigao do vode. Ovdje je te la tiho du gim plit im ljun ovitim oritom i nestajala ni e iza ugla stijene oda le je dopirao um vodopada. Vidio je onjs e tragove oji su vodili od suprotne obale i pojavlj i 65 vali se na mjestu gdje je stajao. Voda je bila bistra i hladna.Ne ih pedes et stopa ni e na povr inu su izbijale o tre stijene. I ao je obalomi upravo se spremao da predje pre o vode. Odjednom je osjetio strahovit udar met a ada je te a pu a z agrmjela sa padine iznad njega. Pao je licem u vodu, ne mièuæi se. Malo ni e niz vodu bio je za lon. Kada bi njegov napadaè samo povjerovao da je njegova zasjeda uspjel a i da ga je ubio! Merser je mirno le ao i plutao s vodom. Kada vi e nije mogao da z adr ava dah, res irao je da o rene glavu a o bi udahnuo vazduh. Vidio je da se na lazi nasuprot veli e stijene na obali. Sa padine nije dopirao ni a av zvu , niti se èuo i a av drugi um osini mrmorenje vode i vodopada. Merser je sam sebe psovao t o je ispao budala. Bio je suvi e siguran. toje ti e mogao, otpuzao je iz vode do iza stijene i pogledao ranu. Meta je pro ao roz lijevo rame samo za centimetar prom a iv i Ijuènu ost. Merser se i ne htijuæi stresao. Samo malo ni e i rana je mogla biti fa talna. Ali, ni ova nije bila ni t

a manje opasna. Morao je na ne i naèin zaustaviti rvarenje. Medjutim, prvo je posu io revolver. Sreæom, nije mu ispao iz futrole. Biæe m u potreban a o taj ne o o gaje gadjao bude elio da provjeri da li je njegova rtv a smrtno nastradala. Jo uvije nije bilo ni a vog zvu a ili uma, pa se dao na povi janje rane. Vezao je maramu i pocijepao o ulju. Bio je to slab zavoj, ali je ipa usporio rvarenje. Zatimje Merser poèeo muèni uspon, uglavnom na oljenima i ru am a, u pravcu u ome je, a oje vjerovao, ostavio Æelav a. Uspon je bio spor i bola n i ubrzo je poèeo da osjeæa slabost i vrtoglavicu. Ali, ipa je nastavio. Morao je da se vrati do onja i ne a o uzja e. A o bude potrebno, vezaæe se uz sedlo. Merser je shvatio da se mora sve èe æe odmarati a o se put vi e uzdizao. Postajao je sve slabi ji. U jednom rre66 nutu uèinilo mu se da èuje glasove. Napo on, na on podu eg èe anja, to je pripisao ma ti. Ugledao je staru stazu iznad sebe i s lijeve strane s rivenu ni u gdje æe, bio je u to siguran, naæi Æelav a. Ali, morao je ponovo da zastane i do je le ao dahæuæi, mor

o se boriti protiv nesvjestice oja mu je sve vi e prijetila. Da l i je ovo, na on svega, znaèilo raj? Misli su mu bile zao upljene s Nen i a o nij e uspio do je gubio svijest. Malo asnije je do ao sebi. Kao roz izmaglicu ugled ao je prili e dvojice mu araca i onja. Jedan je ne to govorio. Bio je to èi a Bil. Pa, tive, sreæaza D ona da smo ga na li i sreæa za nas da umije pratiti i tragove s a av ca. Mislio sam da smo mi stoèari u tome najbolji, ali vi iz ume ste nas prete li. Mo da ga ne bismo ni a o na li da njegov onj nije nadigao onoli u bu u. Znao je da je Merser u blizini. Bio je to Stivov glas. Merser je po u ao da sjedne. Ot rio j e da mu je rana èvrsto povezana. - Pola o, mladiæu - govorio je èi a Bil. - Samo ti le zi do sve ne spremimo za povrata . Biæe gadno, ali ne toli o opasno ao ada bism o te ostavili ovdje ili ostali zajedno s tobom. - Ka o ste... me... uop te na li? upitao je Merser. - Pa, Stiv je naslutio da nisi ba oti ao da razgleda sto u, pa smo te la o pratili sve do nisi napustio stazu. Sreæom, brzo smo opet nai li na tvo

j t rag. Onda smo èuli i pucanj. - Ko je pucao? - pitao je Merser. - Ot rili smo trago ve dva onja oji su vodili na zapad iz anjona. Stiv je poznavao te tragove.Bi o je to Hatavej i njegov pardo Snajp Tvièel. Mora da su te vidjeli i renuli zato bom. Pretpostavljamo da je Tvièel pucao. Ha 67 tavej se ne ba æe s pu om i, ma ao d a je pogan, ni ad nije pucao èovje u u ledja. - Snajp... tvièel. L'pamtiæu h> ime, èi a Bile. - Ne znam za to je pucao viso o. Snajp se la o ne uzbudjuje. Opasan je i s p u om i s revolverom i najveæi dio ivota proveo je ovdje u Tontu - obja njavao je Stiv. - Èini mi se da se ne snalazim ba dobro u dobo oj umi - Merser se slabo osmjehnuo. - Pa, oèito nisi mnogo mislio ada si renuo sam za Hatavejem i Tvièelomu raj oji poznaju ao dlan svoje ru e i gdje ti ni ad ranije nisi bio - mr tio se



èi a Bil. Èini mi se da si tra io Ba ovu pecaru - nastavio je Stiv. - Nije u ovom anjonu. On



ovdje dolazi da bi se na vrhu Rima sastajao s ne im prijateljima. - Zna li ti gd je je? - pitao je Merser. - Ne znam taèno. Pretpostavljam gdje je, ali... - Sadaj e dosta prièe - pre inuo ih je èi a Bil. - Moramo D ona odvesti uæi. Merser se jedva po digao. Koljena su mu lecala. Smjestili su ga u sedlo. - Mo e li? - Glas èi a Bila ni je rio zabrinutost. - Æelav o æe vas pratiti. Ne a o æu se dr ati. Hajdemo - Merser je is rivio lice od boli. Merser je i ranije bio ranjavan, ali ni ad nije is usio m uèniji i du i povrata do uæe. Rana mu nije rvarila, ali je bol bio nesnosan. Fredveèe su ga vezali za sedlo. Negdje asno u noæi uèinilo mu se da ga nose na verandu, da èu je prigu ene glasove, da osjeæa dodir nje nih ru u. VII Bli io se raj avgusta, ali Mers er se jo nije oporavio od rane od met a oja sama po sebi nije bila ozbiJjna s ob zirom na druge rane oje je prije toga zadobijao. Ali, u ovom sluèaju infe cija i upala, pogor ane dugim i muènim 68 jahanjem do uæe izvan anjona, usporile su proces ozdravljenja. Krevet mu je bio postavljen u istoènom rilu verande ispod prozora. Mogao je ispru iti ru u i dotaæi borove grane oje su se gurale a verandi. Dan je b io topao, snen i ti inu su pre idali samo mrmor vode i zvuèi iz Sume. Psi su spavali . Mo e i Tajg, Nenini miljenici, imali su du nost da bdiju nadMerserom - bio je to potreban oprez s obzirom na po u aj ubistva oji je bio gotovo smrtonosan. Djeca s u se igrala u umi ili gacaia po vodi. Te u s orije vrijeme bilo im je dozvoljeno da se pribli e Merserovom uzglavlju. Ta grupica mladarije bila je tu na zbog bolest i oca oji je umirao u brvnari. Mali Ro je jedini zadr ao ne to od svoje ivosti to o m ovog tu nog perioda. A ipa , te o bi se mogloreæi da nije znao ocijeniti ozbiljnos t situacije. Merser vi e nije imao groznicu, ta o da je ponovo bio svjestan svega t o se o o njega de avalo. Apetit i interesovanje za o olinu po azivali su da se opo ravlja. Posljednjih dana bilo je tren

uta a ada je u ivao i u patnjama i groznici, i to ada bi mu Nen previjala ranu i hranila ga i pone ad u sumra leèala uz nje govo uzglavlje apuæuæi rijeèi za oje je vjeovao da su snovi. Bilo bi prijatno produ iti ovaj borava u revetu samo ada mu stalno ne bi bilo na umu da je ivot oca poro dice Lili pri raju. Merser je mogao da èuje stra nu grmljavinu u dubini Lilijevih p luæa i njegovo cviljenje za bijelom mazgom oja ga je ta o nemilosrdno razorila. Èi a Bil je ovo te o podnosio. Oèito je obo avao starijeg brata. Pone ad bi sjedio pored Mersera ni ta ne govoreæi. Ali i on je, ao i ostali èlanovi porodice, èe ao. Gotovo ni o i nije mislio na poslove. Samo su ene obavljale ono najosnovnije u i o o uæe. D an na on Merserovog su oba sa Hatavejem, Ro je pozvao Bena da mu oèita le ciju. N ije se predao ao stoje to uèinioStiv. Kasnije je optu io tiva da je dvolièan i na 69 on toga je uslijedila svaða, to je dovelo do otuðenja meðu braæom. Èi a Bil je oti ao ta o ale o da je bio siguran da e Ben ne mo e osloboditi Hatevejevog uticaja. Ben je o djahao i nije se vratio.

Drugi djeèaci su dobili o antnu le ciju i vrtjeli su se uo olo sa strahom na licui u pona anju. Ta o je tog snenog ljetnjeg dana Merser ima o toli o toga na umuda je mogao otjerati neraspolo enje. Pred raj popodneva topl ina je popustila iiz ume je dunuo svje i povjetarac. U vazduhu se osjeæao miris i do dir jeseni ojaje veæ ostavljala rumenilo i zlato u tjesnacima Rima. Jecanje urne ao da je nagovje tavalo umiranje ljeta. Pre o veli e doline Merser je mogao da pr imijeti izmaglicu miholjs og ljeta. Srce prirode bubnjalo je sneno, ravnodu no na i vote ljudi. Mali Ro se uspeo uz stepenice i pre ao pre o verande ostavljajuæi blatn jave tragove iza sebe. Njegove rupne oèi opazile su promjenu od bolesni a. - Ka o si, D one? - upitao je. - Mnogo bolje, Ro . Groznica me je napustila. Ustaæu za o ji dan- odgovorio je Merser. - Stra no mi je drago. Pa, ada potpuno ozdravi , nada m se da æe po azati onom pro letni u Hataveju. - Ro , za to ne voli Ba a? - Èuo sam tasu prièali èi a Bil i Nen i N'en je re la... Uto se Nen pojavila na prozoru iznad sa

mo g Merserovog uzglavlja. - Slu aj me ti, Ro Lili! Dobro æu ti ispra iti tur a obude D on u prièao gluposti! - povi ala je Ijutito. Po tome a o se Ro urno povu ao, Merser je naslutio da Nenine prijetnje nisu samo puste rijeèi. Merser je pogledao u upale Nenine oèi i njeno tu no lice. - Ka o ti je otac? 70 - Gore mu je. Neæe jo dugo. Oh, s amo da zna oli o pati. Voljela bih ada bi... ada bi se ovo to prije o onèalo. - B oli me to moram ovdje da le im i Sto ne mogu pomoæi. Ali, meni je uglavnom dobro, Nen . - D one, ja... pla im se da brzo ozdravi - re la je naginjuæi se pre o prozora. - Got ovo sam po eljela da ta o zauvije le i . - Pa, nije ti to ne a fina elja, Nen. Ali, èini mi se da mi ne bi toli o ni smetalo ada bi se ispunilo ono to sam sanjao. - Mis li ono to si buncao. D one, nisi znao ta govori -



odgovorila je, ali joj je rumenilo p replavilo blijede obraze. - Nen, da li si ijednom leèala ovdje pored mene u sumra



? - Jesam, sva e noæi i u poèet u, ada si bio slab zbog gubit a rvi, pone ad sam ostajala satima. - Da li si me dr ala za ru e? - Jesam... pone ad. - Prislanjala lice uz moje? - Da... da... priznajem. -1 poljubila me? - Èini mi se da jesam. Zna, i ja sam bila izgubila glavu. Merser ju je dugo gledao, a srce mu se ogledalou oèima. - Draga Nen, veèeras æu biti veoma bolestan. - Da, hoæe ! - odvratila je i sigrno bi se nasmijala da nije bila toli o tu na. Ali njegov predlog je pogodio cilj i bi o je uzbuðen zbog onog to je vidio. Da li æe doæi noæas? Ali, razmi ljao je, a oona ne doðe ada se sve uti a, on æe naæi naèin da je dovede. Prozor iznad njegovog uzglvlja pripad ao je sobi u ojoj je ona spavala s djecom. Samo je trebalo da se pretvara da je bolestan ili nemiran, ili edan. A ta je naivni izgovor u 71 sluèaju ova ve ljubavi ao to je njegova? Ipa , a o bi satno bilo slaðe ada se ne bi morao pretvarati! Nen mu je donijela veèeru asnije nego inaèe. U sumra u njene oèi izgledale su neprir odno rupne. Zlato je izblijedilo na Rimu i anjoni su postali purpurni.Mra je pao. Jedan od pasa bio je s druge strane rjeèice i lajao na jelena. i mi isu poèeli da prelijeæu izmeðu rova verande i drveæa. Magarac je nja ao, a tele mu alo. Nen, slab sam ao maèe - re ao je vedro. - Moraæe da me nahrani . - Oh, zaboga - uzdahnula je, a li se Merser nije pitao da li je to dalje predavanje neizbje nom ili aljenje zbog p repu tanja. Apetit mu nije bio slab. - Nen, ada svi zaspu, doði ovdje - naredio je, ali veoma nje no. - N... ne... - zamucala je. - A o ne doðe , ustaæu i renuti uo olo, mogu upasti u vodu, mo da postati meta za novi meta i napoon ponovo dobiti grozn icu - prijetio je. - D one, a o mo e ta o... ta o da... la e ? - us li nula je. -1 o rut no je da me sada muèi . Da li eli da razgovara samnom? -Da. - O èemu? - Pa... o svemu. N oæu le im budan i razmi ljam. Kada zaspim, sanjam lude stvari. Kada bi bila uz mene... - Ali, to... dolazila sam ada nisi bi

o pri svijesti! Sada si dobro, D one? Èuli su lagani ora èi a Bila i to je bio zna za Nenin brz odlaza . - Pa, curo, a o je ovaj na bolesni ? - Veoma lo e, Ci o. Te sa anin je pip ao put u tami a o bi na ao sa ndu da bi sjeo pored Mersera. - Ka o si, sine? 72 - Pa, opet sam dobro, èi a Bile . - Jutros mi se uèinilo da si spreman da malo se ira Nen. Vidim da le i samo da bi te pazila. - Taèno, èi a Bile. Mogao sam jutros ustati. Ali, nebesa, a o samo volim t u djevoj u! - Bogami, ljubav sve pobjeðuje! Mislim da je to ne to najbolje u ivotu. S amo ona i mnogo boli. Ja i Ro smo zajedno odrasli. Voljeli smo istu djevoj u. 1 sada on odlazi prvi. Pa, ne znam za to se stvari odvijaju na ovaj naèin. - Èi a Bile, vjerujete li da æe Ro brzo umrijeti? - Sva a o. Veæ ne zna za sebe. Popodne je ima o halucinacije. A onda je postao dru èiji. I ba prije nego to je izgubio svijest, pr epoznao me je; re ao je ne to o tivu i Benu. Jadni stari Ro ! - Stiv i Ben! Pitam s e na ta je mislio- zamislio se Merser. - Pa, nije te o pogoditi. Djeèaci su bili is ti ao Ro i ja s

ve do ih Ba Hatavej nije naveo na bijelu mazgu ia o je sam ni je dodirnuo. To mu je dalo snagu nad njima. -1 ja sam to shvatio. Èi a Bile, imam ja do az protiv tog ra ija a i njegove bijele mazge. - Do vraga sa Hatavejem! Nje mu je dovoljno po azati revolver. Ali, ona ðavols a bijela mazga! - Ne brini, star ino. Ja sam zapla io tiva. Sigurno je da se sada moramo pobrinuti i za Bena i ostal e djeèa e. -Mo da. A o i o to mo e, onda si ti taj. Ali, D one, treba uèiniti ne to drastièn . Mislim da nije dovoljno ubiti Hataveja. Svi drugi djeèaci piju. A Ben nije ta o otporan ao Stiv. - Pronaæi æemo pecaru i uni titi je. - To bi nam mnogo pomoglo. Kada djeèaci ne bi mogli da doðu do piæa, sigurno bi se brzo i odvi li. - Mo e li se to piæe piti u salunima u Rajsonu? - Uh! Naravno da mo e. 73 - To je gadno, èi a Bile. Vidi o sam mnogo mladih oje je uniStio vis i. Ali ova bijela mazga je izgleda strasn ija. - D one, to piæe gori samo to mu prima ne ibicu. A mislim da bi planuo i sam Ro ada bi u njegovoj blizini pripalio ibicu. - Èi a Bile, elio bih da pogledam t

og Slaj ma Tvièela, negdje na otvorenom, licem u lice - re ao je Merser mijenjajuæitemu. Do toga æe doæi prije ili asnije. Tamo gdje je Hatavej, tamo æe naæi i Tvièela. Iraæe d a ubije . Merser je osjeæao ranu. Jo je bila vrela i bolna na dodir. - Èi a Bile, nema èo vje a oji æe ostati iv na on to je ova o pucao u mene - Merser se uzbudio. - Sva a o, mogu da te razumijem - slo it) se èi a Bil. Sjeæam se da sam jednom èuo oca Vesa Hard inga, jednog od najveæih revolvera a u Te sasu, da bi gonio èovje a oji ga je pogodio s leda po cijelom svijetu samo da mu pogleda u oèi. Na on ovog Merser nije vi e bio ta o razgovorljiv i èi a Bil ga je us oro napustio. Merser je leao jedva tjerajuæi r aspolo enje oje bi nametnuo ovaj stari Te sa anin. Neprijatelj ao to je Snajp Tvièel nije nudio prijatne misli za poèina . Malo-pomalo u brvnari



su utihnuli svi zvuèi. M o e i Tajg su se s lupèali isped Merserovog reveta. Ne olio zvijezda probijalo se



roz drveæe. Rjeèica je i dalje mrmorila, uvije istim pojem, a noæni vjetar je hirovi to uzdisao u umi. Bio je u slat om i èe ivanju i ada mu je do u iju dopro la ora mo asina, èe ao je ao preporoðen. Do la je tiho ao sjena i sjedajuæi na revet pored njega potra ila je njegovu ru u. la o su mu oèi bile navi le na tamu, nije mogao jasno da je vidi; samo taman obris glave i ramena i nejasno bljedilo lica sa dubo im oèi ma. - Do la sam, D one - jednostavno je apnula. 74 - Hvala, Nen. Ja... nisamte oèe iva o - promrmljao je uzbuðen. - Ali, radostan sam to si do la. - O èemu si elio da razgovar amo? - Us oro æemo doæi na to. Èi a Bil me je malo oneraspolo io. Sutra æ ti isprièati ta m je re ao. Ali, noæas sam elio da... - Da - pro aputala je hrabreæiga, ali je o lijeva o. - Nen, ovo je èudno - tiho se nasmijao. - Molio sam se da budem sam s tobom. Sa da sam zaboravio ta sam htio da ti a em. - Sigurno nije bilo ne to va no. - Samo da te volim! - odvratio je stisnuv i joj ru u. Èe ao je. Glava joj je bila pognuta i to j e bio jedini zna uzbuðenja oji je po azala osim mo da laganog podrhtavanja ru e. M erser je naslutio svoj trenuta i da sada, ao to je uvije bio prema Nen, mora b iti is ren i dire tan. - Nen, bio sam sebièan to sam te nagovorio da ovdje doðe - poèeo je apatom. - Bio sam gladan tvog prisustva... da te dr im za ru u... da te osjeæam... da mo da izmolim poljubac. Nisam imao drugirazlog. Nisam mislio na tvog oca ili t iva i Bena. Ali, sada ada si do la, odrièem se svojih sebiènih elja. Reæi æu ti jedno. A o mi obeæa da æe jednog dana biti moja enbiæu najsretniji na svijetu. Ali a o me ne vol i ... a o se ne mo e udati za mene... ipa æu ostati ovdje da bih ti pomogao o o braæe... i da se borim za tebe. Nen jele nula pored njegovog reveta i uvu av i lijevu r u u pod njegovu glavu nagnulase nad njega ta o da mu je njena osa dodirivala l ice. - D one, ti si moj dobrianðeo! - To mi je drago, Nen. Ali, to ne znaèi ni ta. Ja s am grubijan, jahaè. Ja nisa

m dobri anðeo. A i te a o bih elio da tebi budem ta av. 7 5 - Ali, jesi - bila jeuporna. - Zar nisi poremetio planove Ba a Hataveja? Zar ga nisi razot rio? Zar nisi u azao tivu gdje hrli? - Sve je to ta o malo, Nen. Ne zaslu ujem tvoje dobro mi ljenje. - Zar u nedjelju uveèe nisi èuo moje udarce o gredu.. . na on to si se svadio sa Ba om? - Pomislio sam da sanjam. - Po ucala sam. Jedno m... dvaput... i onda, na on raæeg vremena... i treæi put. - Ko je sada anðeo? - odvr atio je promu lim glasom, trudeæi se da produ i milinu ovog trenut a. - Slu aj, ti sum njièavi D one. Ostala sam bez daha onog dana pored poto a. Zaljubila sam se u tebe. Ali nisam znala... i nisam bila slobodna da ti to a em sve do nedjelje uveèe. - Oh, Nen, znaèi da me voli ? - D one, smijala sam se ada se govorilo o ljubavi prema ne o m izvan na e porodice. 1 zbog toga a o mi je u u ima uvije odzvanjalo o tome a o Lilijevi vole. Oh, zaboga! Sada to vi e nije smije no. Kada sam ot rila da si to ti, jednostavno sam se prepustila. Zadrhtala bih na tvoj ora . Posmatrala bih te i

z daljine. udila sam da me odvuèe u umu i natjera me da ot rijem ljubav. Oèe ala bih se o tebe do bih poslu ivala jelo. Izgledala bih naivno i nevino ada sam bilariva. A prvih dana na on to si bio ranjen, satima sam sjedila uz tebe. Noæu bih do la ao i sada, i ada bi usnuo, ljubila bih te sve do bi mi ponestalo snage. Eto, sada si me èuo! - Nen! Ovo je samo jo jedan o mar - povi ao je izvan sebe. - Nije, D one, n i ta ne sanja . Ovo je na a stvarnost. Na oljenima leèim pored tvog reveta. Pogoðen si u leda... gotovo usmræen. Moj otac tamo le i na umoru. Ben 76 je oti ao u svoju propas t. Oh, ovo nije ni a av san. Ovo je stra na nevolja... sve je istina! - Zaboga, ne budi tu na u ovom trenut u! - pre linjao ju je. - Ne a semoj san ispuni. - ta da radim? Zaboga, èovjeèe, zar ti nisam re la? - Nen, bi li sada mogla uèiniti ono to si èin ila ada sam buncao i ada nisam znao? - Vjerujem da...da, mogla bih - pro aputal a je naginjuæi se nad njega sve do njen tanini li nijezamraèio zvijezde. Privu la ga je. -Pa? - Zamisli da ti jo ne to a em... - Hajde,

po uri. - Volim te, D one. I biæu t voja ena èim po eli ... ada tata umre. Merser ju je privu ao i svu svoju strast i zahv alnost j slio na njene usne, obraze i oèi.A onda, naglo je pustiv i, promu lo je pr o aputao: - Nen mila, idi na spavanje. Ostavi me ovdje budnog da razmi ljam o tome a o da te zaslu im. VIII Dva dana asnije Ro Lili je napustio ovaj svijet. Strepn je i napetost Lilijevih pretopilisu se u tugu. Ia o je bio strog i neumoljiv, i pa su ga obo avali. Sahranili suga ispod omori a gdje su bili grobovi njegove ma j e i dvoje djece. Ben Lili senije vratio uæi i Èi a Bil je zbog toga oz biljno l imao glavom. Stiv je, ao najstariji sin, preuzeo oèevo mjesto u porodiènim poslovim a i na rancu. Na Mer serovu ponudu da upi dovoljno sto e da bi postao orta na rancu, Stiv je odgovorio: - Bio bi



h sretan, D one, ada nam Hatavej ne bi oduzeo z emlju i sto u. - Ba neæe dobiti ni ovoli o zemlje - odgovorio je Merser pucnuv i pr



stima. 77 -1 ja ta o vjerujem - otegao je èi a Bil. - Oh, vi mu arci - povi ala je Nen nestrpljivo. - Ali, da li nam Hatavej mo e uop te oduzeti ranè? - Zbog èega? -smraèi o se Stiv. - Zbog bijele mazge oju je prodao tati. On je dao rijeè. Rijeè jednog Li lija! - Nen, taj dogovor ne bi mogao podr ati nijedan sud - brzo se upleo Merser. - Zaboravlja da je destilacija vis ija protivza onita. - Ali, tatina rijeènema vez e sa za onom. tive, ti si sada glava Lilijevih. Trebalo bi da prepustiranè. - Ja ni ad nisam dao rijeè, Nen - odgovorio je Stiv odluèno. - Tatina rijeè je i a a - nastavi la je Nen ozbiljno. Platiæemo. Ti i D on se mo ete s rasiti negdje drugo u dolini. Nar avno, Tes i ja æemo pomoæi. - Èi a Bile, ta ti a e ? Èini mi se da j Nen u pravu. - Naravn , Nen je u pravu. Podr aæu je u svemu. Ali, svejedno, ne vidim ni a vog smisla u tom e da sve va e predajemo u ru e ne og oga smatram mrtvim - otegao je Te sa anin. Nen je brzo pogledala od strica do Mersera i lice jojje poblijedilo. - Mrzim da ti se protivim, mila - re ao je Merser tiho ali podravam èi a Bila. - tive, pretpostav imo da ti i Nen saèe ate do Hatavej ne uèini prvi ora - dodao je Te sa anin. - To j e la o. Hoæe li se slo iti s tim, Nen? Saèe ajmo. Po to su ovo za izvjesno vrijeme odlo ili , Lilijevi su se dali na posao. ene suse prihvatile posla, a djeèaci su oti li u pol je. Zaista je bilo dosta znaèajno i to da su pse i svinje poslali u polje sorgunia . Merser se bacio na ozdravljenje. Nije mu bio potreban dobar savjet èi a Bila ili Ne nin moleæiv pogled i usne da bipazio ni sebe. Imao je oèi so olove i sluh jelen a. Samo je èi a Bil sumnjao ta mu je 78 umu i, a o je bio pravi Te sa anin, ni ad ni je dopu stio sebi da doda uglja na prigu eni plamen. A onda je odjednom, ao grom iz vedra neba, do ao iudaracgori od smrti starog Ro a. Elmer Lili se vratio iz la jsona ta o smeten i buncajuæi o neèem to se dogodilo fia im je trebalo strpljenja da iz njega izvu u prièu. Ba l

atavej je ubio Bena. Svi osim èi a Bila vjerovali su da æe se Ben vratiti da pomirisa tivom. Bio je povodljiv, slab pri piæu, ali apa je bi o trijezan, bio je najvedriji od djeèa a. - Desilo se ispred Rajanovog saluna. Svi su bili unutra sim Ba a, i pili. Ta ode su se i svaðali. Bio sam pored ^vrata i sl u ao nastojeæi da naðem prili u da Benu isprièam ta se desilo sa ocem. Pretpostavljao sam da nije èuo prièao je Elmer. - Ben se alio Ba u zbog novca. Re ao je da ne dobija do voljno. Konaèno je Ben ustao od stola gdje su sjedili i obratio se Ba u: "Mo da bi n e im ljudima ori stilo da im isprièam ta znam o tebi i tvojoj dru ini, Ba . U ljuèujuæi i to gdje senalazi tvoja pecara." Izre av i to, Ben je o renuo leda i iza ao. Vidio sam a oTvièel ne to apuæe Ba u. Elmer je zastao da doðe do daha. - Pa, znate da je Ben poèeo d nosi revolver. Krenuo sam za njim namjeravajuæi da ga zovnem. Ali ba tada s e pojavio Ba i povi ao: "I ta o ti hoæe da laje i vrati se uæi, pro letnièe." Ben je p o blijedio i htio da odgovori. Dohvatio je onu revolverèinu i Hatavej ga je pogodi o.

Ben nije imao anse. Bilo je to ubi stvo. Kladio bih se da je bio ras rstio s n jima i da se vraæao uæi. I... pa, nemam vi e ni ta da a em. Na on ovih rijeèi Elmer Lili s e uputio u umu. - D one, ti i èi a Bil izaðite sa mnom... dalje od brvna re - re ao je Stiv smr nuto. - A vi ostali ostanite i èe ajte. Merser je od mladiæa opazionarav Lilijevih ba ao i od Nen. Stiv je bio bijel ao reè, a oèi su mu sjale pro 79 dorn ini sjajem i bile su tvrde ao led. Zaustavio se ispred borova. - Èi a Bite i ti, prijatelju D one, ovo mo ete vidjeti samo na moj naèin - povi ao je zvon im glasom. A ta je to, sine? - pitao je èi a Bil. - Ovdje neæe biti mira do Ba Hatavej nebude mrtav. - Pa, mnogo si re ao. ta ti misli , D one? - hladno je upitao stariTe sa anin. - Zaboga, ni ad nije trebalo da ode ta o dale o! - uzvi nuo je Merser ogorèeno. Za to nisam pucao u tog ojota ada sam imao prili u? - Auh! I ja te podsjeæam na i sto. Sada je pre asno! - ao mi je. tive, to nisam uèinio zbog Nen. Volim je. Ne bih volio da me vidi a o ubijam Hataveja. Nado nadiæu to... odmah! - D one

, sada je za to pre asno - odvratio je Stiv namr tiv i se. - Ja æu ubiti Hataveja. To je moja du nost . Tata bi to od mene oèe ivao. Èa bi mi i Nen to dopustila. - Pa, tive, sla em se. Jed an Lili mora da ubije tog smrdljivog ra ija a. Mi æu to moda i sam uèiniti! - èi a Bil je bio odluèan. Merser je bio utonuo u misli. Shvatio jeStivovo gledi te, njegovo po to vanje vjere. J sada je brzo smi ljao a o da pomogne mom u. - Slu ajte me, obojica re ao je iznenada. - U torbi imam jo jedan ova av revolver i mnogo meta a. Nauèiæu ti va a o da brzo povuèe oru je. Ova o! A ada tonauèi, mo e vje bati gaðanje sve do ja ne v idim da je dobar u tome. I onda mo e renuti za Hatavejem. -1 sada sam dobar. Uvij e mogu potuæi Ba a. - Ali, treba da budemo sigurni - upao je èi a Bil ubjedljivo. Mora da misli na Tes, na Nen, i na svu d



rugu djecu. Za to bi, do vraga, imalo res i rao? 80 - Koli o æe ti trebati da bude zadovoljan s mojim gaðanjem? - pitao je Stiv.



- Jer, ovo nije za èe anje. Merser je izvadio met e iz svog revolvera i s inuv i poj as stavio ga tivu o o pasa. - Evo. Stavi revolver unutra. Sada, dr i ru e prirodno. Povuci... brzo! Stiv je bio samrtniè i miran do je izvr avao naredbe i po azao je znatnu brzinu. - D one, pa on i nije ta o spor - us li nuo je stari Te sa anin zadov oljno. - Da za se undu nisi zastao da napne revolver, bilo bi dobro. To bi do rajèi lo Hataveja. On je ubica, hladno rvan i zao. Ali ni o mi ne mora reæi da ne zna po vuæi revolver. Sada, gledaj mene. Kada zgrabim revolver, palac je tamo, na èe iæu. Izv uèem revolver... u stvari, izvadim ga ao da æu ga baciti na tebe. T ina i snaga spu ta ju revolver. Udaraju èe iæ ispod mog palca. To oslobaða revolver.Ovdje je potrebna sa mo pra sa. Sada pazi! Merser je ne oli o puta po azao ono to je obja njavao. - Èini t o pola o. Ja ne mogu vidjeti ta ili a o to radi . Naravno, shvatio sam tvoju namje ru. Ali, po a i mi... po a i! Stiv je bio blijed, znoj mu je oblijevao lice. Pogled mu je bio opasan. Na to je Merser po azao a o on izvlaèi revolver i puca a o bi ga Stiv mogao shvatiti i bolje opona ati. - Auh! Eto ta znaèi biti King Fi er ili Ves H arding, a da ne spominjem mog drugara iz Kanzasa. Pro letstvo! Daj mi taj revolv er i donesi onaj oji æe mi posuditi. Èi a Bile, smrdljivi ra ija oji je ubio jadnog oca veæ je mrtav! Mladi Liiijevi sinovi natovarili su Benovo tijelo na onja i dov eli iz Rajsona i sahranili ga u grobu oji su is opali èi a Bil i Merser. Èi a Bil j e vjerovao da je ovo jo jedna o tra le cija mladim Lilijevim sinovima. 81 Pouzdane informacije i govor anja oje je èi a Bil èuo u Rajsonu samo su dodali ulje na vatru mr nje prema Hataveju. Ta av zlobni nije bio nepoznat Merseru, oji je u Kanzasu vidio mnoge lo e ljude. Ali, igledalo je da je Ba Hatavej zaradio lo glas te pos ljednjih mjeseci. Drugi Hatavejevi u dolini odbijali su sva u vezu s njim. Ne to g a je zadojilo mr njom. Stari Te sa a

nin je za ljuèio svoj izvje taj: - Postao je opasan ao zveèar a. Sada se une da æe dojahati ovdje i nas Li lijeve otjerati sa Ro ovog ranca. - Hoæe, ba ao i moj po ojni djed - odvratio je Merser srdito. - Ha! Ha! Sve jedno, D one, ovo mi se nimalone dopada. Moramo ne to uèiniti. Bilo je asno popodne i Merser je sjedio na svom revetu, a èi a Bil na lupi. Èe ali su poziv na veèeru i v jerovali da su sami. - Krenuæeo odmah èim Stiv bude spreman za zadata za oji tvrd i da je njegov - re ao je èi a Bil na on raæe utnje. Odjednom se Nien nagnula roz p rozor i zgrabila Mersera za oovratni aputa. - Auh! Znaèi, to je Stivova namjera ? - upitala je. Merser je samoza rat o ugledao njeno tragièno lice i sada je bio zarobljen i nije mogao da je vidi. Èi a Bil je po u ao da ispravi gre u. - Ne la i, ci o - re la je Nen rat o. -Stiv se odnedavno èudno pona a. I vidjela sam ga s revol verom veli im ao to je Donov. Danas se cijelog dana èula pucnjava iz ume. Sada je la o sabrati dva i dva.Stiv æe se boriti sa Hatavejem. Merser se osjeæao uhvaæenim na d ale o vi e naèina nego

ovim èvrstim nje nim ru ama, a èi a Bil je fr nuo to je znaèilo da se predaje. Ni jedan, oèito, nije imao ta da a e. 82 - D one, a o Ba Hatavej ubije tiva, ja to ni adneæu preboljeti - nastavila je Nen. Sada je Merser zgrabio njene ru e i prasnuo: - Nen, ansa je na strani tiva. - Ipa , a o si po ten, priznaæe da Stiv mo da n eæe uspjeti. Te mu je devetnaest. Èa i to to je Lili neæe mu mnogo pomoæi. Ba je mu ara c. On je veæ pucao a ada se razbjesni, postaje pravi ðavo. - Slu aj, Nen - planuo je èi aBil. - Stiv neæe ni da èuje o tome da D on preuzme ovo na sebe. Morali smo da popustimo. - Sva a o, ja to razumijem. Ali, da li ste imali pravo da to uèinite? Dostatoga sam podnijela, D one. Vi e ne mogu. Zar treba pustiti tiva da res ira? Stra no te volim i srce mi zastaje ada pomislim da æe ti da se su obi sa Hatavejem. Ali mi raz um govori da on ni ad ne mo e biti toli o mudar ili brz da bi ubio tebe. Merser jo j je poljubio ru e. - Nen, zaslu ujem tvoj prije or - re ao je. - Jedva da ima opr avdanja za mene. Ali, ja se toli o pla im vas Lilijevih. Prvo teb

e, pa onda tvog o ca i sada tiva! jednostavno, ne mogu da objasnim ta sam osjeæao. Sada sve to zaborav i i prestani da se brine . Poziv na veèeru o onèao je tu scenui, ada je Merser ponov o vidio Nen, izgledala je blijeda i hladna, ali nije bila toli o napeta niti su joj oèi bite pune brige. Na on veèere pvi la mu je. - D one,zaboravila sam da ti ne to a e m - pro aputala je. - Tes æe biti ovdje u nedjeljui sigurna sam da æe prozreti tiva. P objesniæe. Slomiæe ga. Ne bi mogla zadr ati Ba ada se su obi sa Hatavejem, aii æe mu si gurno us ratiti ansu. Tes je samo djevojèica. Pa, ona se prestravi ada Stiv ode u lov na medvjede. - Uh, volio bih da imam draganu oja bi se prestravila zbog men e - veselo je primijetio Merser. 83 - Mnogo mi ti zn<i& o enama, D one Merseru! - o dvratila je i brzo se odma la od njega



ia o se trudio da je zadr i. Kasnije je Bes , Nenina mlada sestra, donijela Merseru meso, hljeb i so da spa uje u bisage. IX



Sljedeæeg jutra u zoru Merser se iznenadio ada je u onju nici zate ao èi a Bila a osedla onja. - Dobro jutro, D one. Jesi li to opet negdje renuo? upitao je vese lo. - Dobro jutro, starino. Izgleda da jesam - odgovorio je Merser nasmijav i se. - Pa, ovog puta neæe renuti sam. Osim toga, èini mi se da otprili e znam gdje je ta pro leta pecara - re ao je znaèajno. - Mogli bismo i svratiti tamo gdje si se tiu putio. - U redu je, èi a Bile. Uhvatio si me i sada me povedi Merserse ponovo nasm ijao. I ranije je jahao sa Te sa anima. Sunce se jo nije diglo ia o je crna ivica R ima pola o postajala ru ièasta. Mraz se svjetlucao na panjevima i deblima i po purpu rnim javorima, crvenom ruju; bronzana boja si omora veæ je po azivala da je jesen tu. Pratili su put uz poto sve do ni eg terena gdje su borovi postajali rjeði i gdj e uma nije bila ta o bogata. Us oro je poto za ao u zbunjeni obraslu vododerinu. D ivlji æurani i jeleni bje ali su pred onjs im topotom. - Ovdje æemo se uspeti - najav io je Te sa anin po azujuæi na suprotni uæ asti zid. Posljednji put su pre li vodu boje æil ibara i renuli rivudavom stazom uz pra njavi greben sve vi e i vi e, do mjesta oda l e je Merser mogao vidjeti Æelave grebene. Us oro im se vidi izgubio i Merser je d ugo jahao, sad gore, sad dolje, uvije o ru en manzanitom i a tusima. Zatim su se popeli do puta oji je vodio u umara s edrovima i borovima oda 84 le su napo on izjahali na stjenoviti goli greben oji ao da je rivudao i spu tao se miljama do plave praznine. Merser je ulazio u oblast oja ga sesilno dojmila. Osim gol ih grebena posebno ga je privu la velièina tog raja. Ti grebeni su bili miljama d ugi, a lanci izmeðu njih iro i i dubo i, a oboje su strmopadali u tamno prostrans tvo. Èi a Bil je vidio raj iz drugog ugla. - Ovo je pro leto dobro mjesto za sto u, samo pogledaj travu - primijetio je. - Ovo ovdje je pripadalo Ro u sve do mu Hatavej nije uzeo. - Uh, ovdje èovje mo e dr ati deset hil

jada grla sto e! - uzvi nu o je Merser zadivljen. - Sva a o. Pa, D one, da ti ne to predlo im. Hajde da se ti i j a udru imo s Lilijevim. Stiv i Nen æe to podr ati. Otiæi æu uæi i li vidirati moje poslove sa sto om. Vratiæu se i zauvije ostati. - Doada mi se ta ideja - re ao je Merser srdaèno. - Ja imam novaca, dovoljno da zapoènem sa stotinu grla. Stari, ovo ti je s jajno. Veæ mogu da zamislim a o razvijamo poslove. - Sva a o. 1 radljivci ta ode . Ali, mo emo nauèiti onu estoricu Lilijevih djeèa a... ne, samo petoricu! Ovdje le i bog atstvo, D one. - Da, èa i uz gubit e. Prvo se moramo osloboditi Hataveja i njegove dru ine. Zatim i svih drugih oji æe sigurno doæi. Dolaziæe i ovèari. - Pro letstvo, u pra vu si! Veæ mogu da vidim veli u borb izmeðu stoèara i ovèara. Ali, mi smo prvi i mo emo o bezbijediti Lilijeve do ivotno.ta a e na to, D one? - Evo ti ru a, starino! Sat asnij e jahaèi su dale o odma li. Merser je osjeæao da je ovo izuzetno mjesto. Dale o izna d, ute zidine izvijale su se u plavetnilo neba. A ovdje dolje zijevale su tri str ane anjona. 85 - To je

ovdje negdje - nagovijestio je Te sa anin bri uæi oznojeno lic e. - Danas je subota, dan ada Hatavej i njegova dru ina odlaze u grad i oc aju s e. Sva og drugogdana osim subotom i nedjeljom mo e vidjeti a o se odavde izvija p lavièasti dim. Hajdemo dolje, D one, i o onèajmo ovo sranje! - Zar ne a staza ne vodi dolje? Ka obi inaèe sav onaj sorgum prebacili ovdje? - Sva a o. Staza sigurno vod i dolje u vododerinu. Mi smo do li raticom, prema Stivovim uputama. Dalji spust j e bio tea , èa i opasan. Put je bio gotovo o omit. Da nije bilo grmlja i amenja, sigurno bi se s otrljali. Ipa su ubrzo stajali u us om suhom oritu uz oji je i la jasna staza. Merser se sagnuo da osmotri onjs e tragove. - Stari su dva dana ili ne tovi e - re ao je. - Èini mi se da smo do li u pravi èas, èi a Bile. - Sva a o. Ali smosi li na pogre no mjesto. - Samo pola o i oprezno. A o postoji i a vo dru tvo za doèe , elio bih da mi prvo njih ugledamo. Oprezno su napredovali niz lanac. Su avao se i onda otvarao u malu iro u dolinu, ras o nu od s erletnog i zlatnog jesen

jeg li æa, jeleni oji su uo olo promicali bili su do az da tog dana nije bilo nepozvanih. Tlo je bilo pre riveno irevima, brojni su bili medvjedi tragovi. - Evo nas, a ni og nema od uæe - Te sa anin je zadovoljno po azivao prema nadstre nici ispod desnog zida. - Nije veli i logor. Sada se pitam nema li Hatavej pecaru na ne om drugom mjestu. Pribli ili su se i us oro ot rili ono to su tra ili. Ni ta nije uèinjeno da se p ecara sa rije. Oèito je njen vlasni smatrao da je anjon dovoljno dale o da bude s rovi te. Merser je namjeravao da sve ovo uni ti. Veæi za lon jesadr avao snopove sorg uma, vreæe pune ita, police sa hranom, ognji te i dimnja ,grubi sto i stolice i, nap o on, 86 I; bezbroj smeðih rèaga, sliènih onom oji je Ro Lili ponuI dio Merseru u z na dobrodo lice. - Pa, D one, hoæe li za sreæu da o usi oji



gutljaj bi f jele mazge? - u pitao je èi a Bil suho. Merser se o renuo i ugledaoga sa rèagom u ruci i mraènim osm



ijehom na naboranom licu. - Evo, za Ba a Hataveja! Ne a pravi bijelu mazgu u I p a lu! - Otpio je i za a ljao se ao sipljivi onj. - Starino, popiæu malo samo da bi h se pridru io tvojoj zdravici - odgovorio je Merser i uzeo rèag. Se undu a snije bacio ga je dale o od sebe. - Ha! Ha! Zaista je smije no ta to piæe napravi na 1 tvom licu. Ali nema nièeg smije nog u tome a o se osjeæa ada popije . - Uh! Nisam namjerava o da progutam, ali mi je s liz nulo niz grlo. Hajde, Bile, da ovo poèistimo! - Nav ali i misli na Ro a. Merser je dohvatio malj i sna nim udarcima razruio pecaru. Èudno , ali i ru evine su, a o mu se èinilo, pred stavljale istu prijetnju. - A sada æemo o vo o onèati - otegao je stari Te sa anin i potpalio vatru. 1 Merser je uzjahao i za gledao se pre o Æelavih grebe na. Stub uæ astog dima izdizao se iznad anjona u obli u peèur e i valjao se s vjetrom. - Sigurno je da nije ums i poar - re ao je stari B il. Vjerujem da æe ga primijetiti sva i èovje u bazenu i poèetis nagaðanjem. - Onaj di m ima ne a o èudan izgled - slo io se Mer ser. - Pa, Hatavejeva banda æe biti mudra re ao je Bil. D one, jesi li tamo dolje osjetio isto to ija? - pitao je stari na p o azujuæi na dimom ovijeni lanac. - Ne mogu reæi da sam ita osjetio - odgovorio je M er ser pola o.- Previ e sam se radovao. 87 - Pa, èinimi se da ne zna mnogo o s riven im pecanH ma. Ova oju smo uni tili nije odavno radila. I bila je siH vi e mala da b i se u njoj pe la sva ona bijela mazga oju Hatavej rastura. - Aha! Sluti da ta b agra vodi veæu pecaru? - Taèno. jesi li pogledao u onu gomilu sorguma? - Jesam. - Da li ti je lièila na onu oju gajimo? - Bile, ne bih ba mogao reæi. - Pa, sigurno je d a taj sorgu ni nije s na eg polja. Sav sorgum oji je Hatavej odnio s na ih polja za vr io je na ne om drugom mjestu. Mogli bismo se laditi da postoji jo jedna, veæa pec ara. - Pro letstvo! To sada sve ompli uje! Hatavejeva bagra æe se pripremiti. Biæe i borbe a o elimo i tu veæu uni titi.

- Uh! Prvo moramo da je naðemo. A do borbe æe iona o da doðe. Na on toga dvojica mu araca pojahali su u ti ini rivudavim putem. Kada su se spustili sa Æelavih grebena,u li su u gusto rastinje borova i edrova. Taj poja s se postepeno smanjivao, borovi su postajali rjeði, a otvorena osunèana mjesta preu zimala su mjesta hladne sjene. Ruj se crvenio na stjenovitim padinama. Napo on s u stigli do puta oji je oèito vodio izvan brda, u iro u ravnicu gdje se po utjelo li æe oraha isticalo na crven astom pijes u. Ravnica je oèito bila udolina oju je presi jecalo suho rijeèno orito. Merser je prvi ugledao jahaèa oji je ulazio u udolinu s a suprotne strane. - Ovo je Stiv ili sam ja magarac! - us li nuo je èi a Bil. - Ba me interesuje o ono jae s njim. Us oro su se jahaèi sreli na mjestu gdje je ogromn i orah irio aroli u sjenu pre o puta. Merser je odmah primijetio da je Stiv smr nu t. Njegov pratilac bio je tamnoputi mu arac oji je privu ao Merserovu pa nju. 88 Pa, tive, ot ud ti? Ja i D on smo ba renuli za to bom. Ka o si, Koplis? Odavno te nisam vidio. Gd

je si se uputio, sine? - Krenuo sam da tra im Hataveja - brzo je od govorio Stiv. - Pretpostavio sam da hoæete da me preduhitrite - re ao je gledajuæi u Mersera. -Ali, ovdje sam nai ao na Ko plisa. I on me je odvratio od nauma. D one, mi smo stari drugari iz lova. Ru uj se sa D imom Koplisom. D ime, ovo je prijatelj o ome sam ti prièao. Koplisov odgovor i eljezni stisa samo su pojaèali Merserov prv i, povoljan utisa . - Drago mi je ada mogu upoznati ne og Stivovog drugara - re ao je is reno. - Djeèa u su sada i te a o po trebni prijatelji. - Hajdemo u hlad i da èujemo ta je bilo - predlo io je stari Bil. Sjahali su. Merser je vezao Æelav a z a edar. Kada se vratio, ocjenjivaè im pogledom pre ao je pre o vit e, sna ne figure K oplisa. Èovje je oèito bio poluindijanac i ada je sjeo pre rstiv i noge, Merser jeb io potpuno sigu ran u to. Merser je s inuo sombrero i ja nu i obrisao vla no lice. Nije mu izma lo da ga Koplis pa ljivo osma tra. - Pa, govorite! - javio sestari Te sa anin razdra ljivo. - Strièe, ti zna da je tata bio uvije protiv toga d

a idem u l ov sa D imom? : - Ne to malo, momèe. Ali, ni ad to nisam ozbiljno f shvatao. Ro se l eo da mu je Koplis u rao psa. - Ni govora - poricao je Koplis cereæi se Merseru. Pas je sam do ao u moj logor i vi e me nije napu tao. - To sada nije va no - nastavio j e Stiv. - Samo sam elio da obojica znate da smo D im i ja drugari iz lova. - to se m ene tièe, u redu je - odgovorio je Bil srdaèno. 89 - D imje renuo da nas Lilijeve up ozori - re ao je Stiv dubo o udahnuv i. Oèi su mu bile mraène. Merser je naslutio da s e moma suoèio sa ne om gor om prepre om. - Pa, to je fino od tebe, Koplis - otega o je Bil. - O èemu je rijeè? - Stari, nastade pa ao ispod Rima, a ja æu stati na stran u Lilijevih - odgovorio je Koplis. - Auh. To nam je drago èuti - otegao je stari h ladno. ta ima protiv Hataveja? - Moja maj a je



Apaè. Ostalo je samo ne oli o èlanova m oje porodice. Hatavej im prodaje bijelu mazgu. Merser je iz njegovih rijeèi osjeti



o inteligenciju i sna an ara ter. Zatim je s posebnom pa njom osmotrio njegovo tamn o lice, prodorne oèi, ja u gradu, odjeæu od jelenje o e, naèin na oji je nosio puu i r evolver za pojasom i vinèester u na sedlu. Sve ovo ao i njegova intuicija ubijedi li su Mersera da Stiv ima dragocjenog prijatelja i da Hatavejeva bagra i nm opas nog neprijatelja. - Koplis, za to si toli o preuzeo na sebe? - pitao je stari Bil. - Pa, Stiv ne bi mogao sam izdr ati. Zna ta se desilo Benu. Hatavej suplja svoj l an i namjerava da slisti sve Lilijeve - odgovorio je Koplis smr nuto. - Klan! zinuo je stari Bil. Merser je ponovio rijeè sa istim èuðenjem. - Èi a Bile, lu ajte me ti i D on - upao je Stiv. - Kada sam sreo D ima, jahao je nama da nas upozori. I evo ga. Hatavej je jasno dobio upozorenje od svih prijatelja Lilijevih ta mo e oèe ivati . Moraæe da ubije D ona i mene i sve na e mu arce a o eli da ostane u Tontu. Ne o je saz nao za D onovu pro lost i razglasio uo olo. To je uznemirilo Hatavejevu dru inu. Po D im u, o tome se prièa u gradu. 90 - Pa, sine, to neæe nas uznemiriti - odgovorio je sta ri Bil. - Vjerujem da neæe. Ali to nije sve. Sluèajno je D im pratio trag onja tamo u blizini njegovog doma, gore medu edrovimaiznad Rajsona. D im je nai ao na logor u Cureæem poto u o o milju od grada. Tamo je pravi gusti , to nudi odlièan za lon. Privu ao se da vidi o je tamo. I te a o se iznenadio ada je ugledao Snajpa Tvièela i trojicu braæe Kvejl. Nisu imali tovara, to je znaèilo da je logor privremen. Sigurno su èe ali ne oga i D im je vjerovao da je to Hatavej. Stoga se primirio i Èe ao. Popo dne se oteglo. Ne to na on zalas a sunca pojavio se Hatavej. Do ao je pje e i donio h ranu i rèag za mom e. D im tvrdi da to nije bio prvi susret i stoga se zainteresova o. Kada se smr lo, D im se privu ao bli e da èuje o èemu se radi. Pa da ne duljim, oni s u se dogovarali da ubiju ili otjeraju nas Lilijeve. Prema D imovoj tvrdnji, raspod ijelili su stvari iz

meðu sebe. Hatavej eli Nen i namjerava da je dobije bilo milom, bilo silom. Tvièel se nameèio na na ranè, a braæa Kvejl æe se zadovoljiti jednom Hatavejev om pecarom. I Et. Uslijedila je nijema ti ina. Merser je gledao od blijedog tiva d o Koplisa, oji je va ao ne o orijenje i gledao u pijesa . Stari Bil nije rio u znemirenost. - Ko su Kvejlovi? - upitao je Merser eleæi da to bolje pove e sve once. - Posljednji muæa porodice Kvejl iz Misurija - odgovorio je Bil. - Bila su petori ca sinova,stari Kvejl i ne olicina roða a - gadni ne i ljudi, èa i za ove na e raje ve. Ro mije jednom isprièao da stari Roj Kvejl nije imao ni a vog autoriteta. On i dvojicastarijih sinova ubijeni su u Prijatnoj dolini. Bili su onjo radice. Trojica mlaðih moma a dr ali su se od tada dalje od Rajsona. Ne znam ta je bilo sa os talim. Povremeno bismo èuli ne to o njima. Uglavnom ni ta dobro. 91 - Isprièajte mi ne to vi e o tom Snajpu Tvièelu, oji je pucao u mene - nastavio je Merser. - Pa, re ao bih da je Snajp jedini u dru ini za ojeg bi se moglo reæi da je opasan - to je tip t

v og soja. Ima "ono ne to" i zna da barata s pucalj om. I posljednji je od Tvièelovih. Bio je djeèa ada je cijeli lan Tvièelovih satrt. Èini mi se da su Snajp i Kvejlovi u rodbins im odnosima. - Koplis, ta ti misli a o æe djelovati taj lan? - na raju je upitao Merser. - Neæe izazivati na otvorenom. Ali, Tvièel neæe uzmaci ni od oga ili æe, ao to zna , pucati iz zasjede. Moramo se dr ati dalje od staza i u za lonu. - P a, mislim da æemo mi njih loviti umjesto da èe amo da oni nas love - otegao jestari Bil. - To bih i ja predlo io - upao je Koplis. - A to bi, onda, znaèilo da im Nen i ranè ostavljamo slobodne - re ao je Stiv zabrinuto. - Pove æemo Nen s nama - predlo io je Merser. - Bogami, dobra ideja - re ao je Bil lepnuv i se po oljenu. - tive, mi slim da bismo trebali D ona da izaberemo za vodu lana Lilijevih. -Ne, ne osjeæam s e pogodnim za ta vu odgovornost, ne protiv ta vih grmalja. Koplis bi vi e odgovara o. -1 ja mislim ta o, èi a Bile - slo io se Stiv. - Odgovara mi- re ao je èi a Bil. Ali, prije nego to nastavimo s prièom i planiranjem, moram vam

reæi da smo D on i ja u ni tili jednu Hatavejevu pecaru. - Bogami, to je sjajno! D ini je vidio a o se iz anjona di e uti dim. Ba smo se pitali ta je to? - tive,ova pecara bila je u blizini u las a u anjon. Bila je mala i odavno nije radila. Negdje jo uvije postoji ne a veæa pecara. - Hatavej dobro s riva to mjesto - odgovorio je Stiv. 92 - Mogu prati ti tragove onja natovarenih sorgumom . i s onja - re ao je Koplis prezrivo. Pa, i ja sam to pomislio - stari Bil je trljao ru e.-1 ta æemo da radimo? Koplis j e ispu io cigaretu. - Imamo li dovoljno meta a? - upitao je i znaèajno potap ao svoj revolver. - Nemamo mnogo. Mislim da bi bilo najbolje da ori stimo vinèester e - o dgovorio je stari Bil. Koplis je ustao. - Odjahaæu u Rajson. Pogledaæu malo uo olo. Dajte mi ne to novaca da upim met e za va e pu e



. Moja je ista ao i va e i ni o neæe ni pomisliti da imam veze s vama. Sutra æu doæi na ranè. Vi idite uæi i ir ite se dalje od



puta. Noæas pustite pse. Budite oprezni. Odvezao je svog èupavog onja i uzjahao. Pratili su »a pogledom do nije za ma ao. - Stive, osjeæam da æe nam tvoj drugar mnogo znaèiti primijetio je Merser. - I ja sam siguran. Pa, D one, on je najdivniji èovje Iojeg si ovdje u umi vidio. Pogaða u vrat æurane u tr u. JPu om! D im je èuda . Nema prija telja medu bijelcima. Ja sam ga na ao bolesnog u njegovom logoru ovdje. I doinio s am mu hranu i lije ove. Sprijateljili smo se. Ka va sreæa za nas Litijeve!On mrzi i Hataveja i bijelu mazgu! - Pa, bogami, doæi æe crni dani za lan Hatavejevih fza ljuèio je stari Bil. - Hajde. Kreæemo! Stiv je poveo pravo do brda. Nije bilostaza i rijet i) nailazili na èistinu. Crveni pje èani humci bili su pre riveni manzanitom, mes alom i drugim grmljem te o prohodnim i za onja i za èovje a. Uzvisinesu ustu pale mjesto hum ama a hum e bre uljcima, a ovi su vodili do duge zelenestrmine. K ada su i nju onaèno pre li, Merser je vidio iro u ravnu visoravan obraslu rijet im z elenilom na ivicama, ali to su i li dublje, sve vi e su zalazili u 93 oblast borova. Dale o iznad njih uzdizao se zlatom i tamom oivièen Ro Rim, oji je dominirao èitav im rajem. Sto a i divlji onji su bili brojni, ali su jeleni bili jo brojniji. B ilo je u izobilju i ptica i manje divljaèi. Stjenoviti lanac presijecao je plato i brzi poto boje æilibara razveselio je Merserov pogled. Divlji æuran i razbje ali s u se u gusti . Stiv ih je doveo na uga enu stazu i ovdje su onji renuli sporije. N a otvorenim mjestima Merser se èesto osvrtao. Èinilo mu se da Æelavi greben postaje sv e nedostupniji i neravniji a o su se vi e uspinjali. Iz tamnog anjona jo uvije s e uzdizao uæ asti dim. Tog dana Merser je dobio uvid u raj oji se zvao Ton to baz en. Nije mu bilo jasno ot ud i rijeè "bazen". Ka o god, Merser je osjeæao ao da sa svojini sombrerom dotièe najdtvljiju, najgrublju i najljepu oblast u ojoj je dosad jahao. Zalaza sunca zate ao je jahaèe na napu tenom rancu

. Sru ena brvnara i ari zem lje zarasle u orov i bunje svjedoèili su o zaludnostitruda pionira. Od ovog mjest a do Lilijevih nije bilo dale o. Merser je prepoznao gola polja, mrtve avetinjs e borove oji su tu i tamo stajali na èistini i, onaèno, dale o pre o ravni, izviri vao je rov veli e brvnare. Jo mnogo prije nego to su jahaèi do li do ograde, Ro ovi p si su sna no zalajali. Dojahali su do verande na ojoj su izvirivala zabrinuta lic a Stivove porodice. - Stigli smo, a gladniji smo od pustinjs ih pasa - povi ao j e stari Bil razdragano. Merser je primijetioNenino ozareno (ice, a zatim blista ve oèi njene braæe. - Spremite nam jelo - pozvao je ponovo Bil. - Mi æemo rasedlati o nje. Ti im glasom je re ao Merseru da upozna Nen o posljednjim dogaðajima, a æa Stiv i sto objasni braæi Dentonu 94 i D ord u, a on sam æe pripremiti gospodu Lili za ono to I i m se moglo desiti. - Hej, drago mije da si do ao uæi - re ao je mali Ro do se Me rser umorno peo uz stepenice. Djeèa ov vedar pozdrav i milo lice ozarili su D ona, p a je veselo odgovo rio. - Ka o s

i, sina . Bogami, vratio sam se uæi i drago mi je to vas sve vidim. - Jesi li namne to donio? - Nisam, Ro . Vidio sam æurane, ali su bili prebrzi. - Ne volim æurane- Ro je prezrivo odmahnuo ru om. - Sina , donesi mi antu vode, sapun i pe ir. Sav sam crn od ovoli og jahanja. Ovaj tvoj brat St iv zna da umori èovje a. Merser je pozvan n^ veèeru. Kasnije je razgovarao sa Bitom i tivom. Slo ili su se da mogusamo èe ati i osma trati do se ne vrati Koplis. Djeca su spremljena za spa vanje.Stiv je oti ao sa braæom, <i stari Bil je potra io snahu u uhinji. Merser je u ivao u miru i cigareti sjedeæi u veli oj stolici, na ojoj s e stari Ro èesto odmarao, ada je Nen izbila iz sjene. Brzo je sjela na njegovo rilo, poljubila ga i sa uzdahom spustila glavu na njegovo rame. - Uh, ba je stra no ada ne og voli - pro aputala je. - Ne og? - Da... ne og. D one, ada sam te vidjela , bila sam ta o radosna da me srce gotovo izdalo. - Ni moje nije mirno. Ali, ne bih svoje mjesto zamije nio ni s jednim èovje om na svijetu. - Sada? - upitala je me o. - Sada ili asni

je. - Oh! D one, mo da bi se mogao po azati ao bolji ljubavn i prije nego to nas zadese nove nevolje. Merser se nasmijao i brzo nado nadio pr opu teno. Zatim joj je detaljno isprièao ta se tog dana de avalo. 95 - Denton je primij etio dim izanjona. Znaèi, vas dvojica ste spalili pecaru. D one, bio je to crn dan za Hataveja ada si me sreo na poto u. - Bogami, i ja ta o mislim. Ali, ovaj ra t lanova, a o ga je nazvao Stiv, dosta toga ompli uje. - To me ne pla i toli o oli o ada ti i Stiv idete sami uo olo. - Stari Bil tvrdi da æe ovaj lan Haravej evih dobro upamtiti sve nas po to je s nama i Indijanac Koplis. - Èula sam ada je t ata prièao o njemu. Odlièan lovac. Tata je bio ljubomoran na njega. Ali, bez obzira na to da lisu u cijeloj dolini Apaèi, ipa æu se brinuti ada nisi ovdje. Sada æe mi biti jo gore,



D ime. Neæu biti sigurna. - Najdra a, neæu se vi e odvajati od tebe. - ta? -



en je podigla glavu. - Neæemo se razdvajati. Po onome to je Koplis èuo, Haravej namje rava da te uzme milom ili silom. Zato æe jahati s nama. - D one? Ti... ti æe me povesti? - zinula je. - Naravno. Ta o æe , mila, obuæi mu u odjeæu, jahati, spavati na otvorenom, pucati. Zna li uopste da gaða ? - Mogu pogoditi tvoj sombrero pet puta iz est gadarij a na stotinu jardi. - Odlièno. A s recimo tri stotine jardi? - Sigurno bih mogla p ogoditi èovje a - odgovorila je smr nuv i se. - Da li bi pucala u Hataveja a o bi mo rala? - Merser je bio radoznao. - Da li bih? - Stresla se. - Oh, D one, osjeæala bih se bijedno cijelog ivota. Ali, a o bih morala... - Nadam se da neæe - pre inuo ju j e èvrsto je uhvativ i za ru u. - Nen, mo da æemo renuti veæ sura. Mora se spremiti. Ja æu i pomoæi. - Mili, sve mi se èini da bih ja trebala da pomognem tebi. Ne zaboravi da smo mi roðeni u umi i da poznajemo Ton to. Jutros si odjahao bez bisaga. Trebao si ponijeti uhano meso ili suhu govedinu, so, suhe jabue, hljeb. - Ono! Pa, izvin javam se, gospoðice Lili. Sretan sam to me moja buduæa ena ni ad neæe pustiti da odja em b ez hrane. - Oh, D one... ne... ne ali se - poviala je privijajuæi se uz njega. - ]a jesam Lilijeva, ali ja sam... ja sam ipa samo djevoj a. Tvoja buduæa ena! Oh, hoæe l i se to i ad desiti? - Nen, bio sam u dale o opasnijim situacijama i su obio se sa opasnijim ljudima nego to je Hatavej. Oni jesu brojniji. Ali, nama Koplis mnog o znaèi. Jedino Tvièela iz cijelog tog dru tva smatram opasnim. - A braæa Kvejl! Sjeæam se Rubija i Dajamonda. Èudna imena za djeèa e Oni su blizanci. Bili su na igranci god inu prije nego to sam oti la u Te sas.Zgodni ðavoli. Zbog njih su me morali ranije o dvesti uæi. - Draga moja Nen, mo da ti tvoji obo avatelji mogu da gnjave djevoj e i p rave gu vu na igran ama, ali vjerujem da se ne mogu mjeriti sa Stivovim prijatelje m i tvojim s romnim aubojem. - Oh, D one, mili, poljubi me. Ujutro su Mersera pro budile vjeverice oje su trè

arale po strehi. Spavao je du e nego obièno. Jedan od Lil ijevih djeèa a cijepao jedna. Miris dima dopirao mu je do nosnica. Sjeo je zbaciv i æebad sa sebe. Bilo jehladno. Zlatni i crveni zraci svjetla provlaèili su se roz u mu do iro og rova nad verandom. Oèito je sunce upravo izvirilo iznad istoènih vrhova . Divlja æur a blebetala je viso o na padini, a onda se èula i truba jelena. Merser je osjetio radost zbog ova o prijatnog jesenjeg jutra. Ali, do je navlaèio èizme, s jetio se prijetnje oja se nadnijela nad Lilijeve. Sve je odmah postajalo dru èije . Kao da su mir i ljepota ume bili samo la . Merser je odmahnuo glavom. Z je bila èud esna i ivot je bio dobar, ali gdje god je 97 jahao, u prerijama, u gradovima stoèar a, meðu brdima i pod borovima, uvije je bilo i uvije æe biti slabih, pohlepnih i z lih ljudi. Mo da su oni pravili ravnote u u ivotu. Ka o god, i s njima se trebalo sre sti i ubiti ih. Merser je cijenio svoju vrijednost bez aljenja ili gorèine. Umio se ledenom izvors om vodom. Zatim je oti ao da pogleda onje. Izbrojao je dvadeseta na pa n

ja u izmeðu onju nice i brvnare. Sreo je tiva, oji je nosio narama drva. - Z dravo, D one. Jesi li èuo blebetanje æurana? - Èini mi se da jesam. Uh! Nisam lovio dese tgodina. Kada se Merser popeo na verandu, sreo je jednog momèiæa oji mu se uèinio po znat. - Dobro jutro, Kanzas! - Bio je to glas oji bi uvije prepoznao. - Nen! N e a sam pro let! Nisam te prepoznao. Umnim.... Izgleda ao pravi jahaè! - Hvala, D one. a... pla ila sam se da bi sva o na milju mogao vidjeti da sam djevoj a. Na sebi je imala sivu bluzu sa crvenom maramom i farmer e uvuèene u èizme. Viso e potpetice malo su je izdu ile i ot rivale vit ost, ali ni o ne bi mogao pogrije iti u ocjeni da li je djevoj a ili mladiæ. - Pa, s te daljine sigurno ne bi. Uh! Pro leto mi je drago to neæemo jahati s ta vim momcima s ojima sam ja ne ad jahao. - Za to? Da li se stidi mene? - Izgleda ta o zgodno da bi zaludila sva u dru inu. - D one, a o su tvo ji stari drugari poput tebe, sigurno ne bih voljela da ih sretnem. - Hej, Nen, la to govori ? Oni jesu grubi momci, ali su najdivniji drugari na

svijetu... ada su u pitanju djevoj e. - Eto zato, auboju. Ja sam nestalna. Hoæe li ta o cijelo jutr o stajati i buljiti u mene? 98 Doruèa je pro ao ao obièno. Djeca su bila buèna i gladn a. Djeèaci su urno jeli ao da ele da to prije izaðu iz uæe. Oèito bili navi li na Nen nu odjeæu za jahanje jer nisu omentarisali. Stari Bil, meðutim,nije imao apeti- i, ta ao inaèe. Brzo je iza ao. Merser i Stiv su mu se us oro i pridru ili. - ta æemo radi ti? Ovuda se vrtjeti i èe ati KopL a? - ; pitao je Stiv nestrpljivo. i; - Sine, mo gao bi se malo nauèiti strpljenju. Ovo æe mo da potrajati sve do snijeg ne padne. - S trièe, grije i . Neæe nimalo trajati. - Ka o si to za ljuèio? - Raèunam m> D ima Koplisa. Ja am jedini Lili oji ga poznaje. Uvije je mrzio Hataveja. Nisam vam re ao. Ha ta vej je bacio o o na D imovu sestru. Bacili su i d



rugi momci u Rajsonu, ali D ini je ne a o najvi e protiv Hataveja. D im nije blesav. On u ovom na em su obu vidi svoju pr



ili u. Znate da Apaèi u ovom raju nisu mnogo lomiljeni. Nimalo mu ne bi i lo u pril og da ubije bijelca zbog ne og svog obraèuna. Ali, a o ima opravdanje za borbu,on da æe, bogami, doæi do pravog rvoproliæa. - Pa, to prije Koplis zapoène, i nama æe b la e stari Bil je odmahnuo glavom. - Mo e se laditi da æe poèeti jo danas - za ljuèio je St v ubjedljivo. - U redu. Moramo biti spremni da renemo èim se Ko plis pojavi, nara vno, a o nas eli. tive, donesi oèeve re volvere. Met e, ta ode. Ne a ene pripreme bis age. Trebaæe nam æebad. Noæi ovdje postaju sve hladnije. Pripreme oje su obavljali sl jedeæi sat podsjetile su Mersera na pripreme potjere oja bi retala tragom ra ðlji vaca. Djeci je sve izgledalo uobièajeno. Mali Ro je, meðutim, primijetio da mu se s ve èini da je jo uvije rano 23 lov na medvjede. Stiv bi povremeno ostavljao poslov e da bi stao na verandu i pogledao uo olo. 99 - D im æe vjerovatno otpoèeti prije zore . Trebalo bi da je veæ ovdje - onaèno je re ao. Us oro je zalajao jedan od pasa. Mir! Mo e! - uzvi nuo je stari Bil. - Èujem onje - re ao je Stiv tiho. Merser nije bio lovac sa izuzetno dobrim sluhom, ali je imao sluh auboja i potvrdio je Stiv ovu izjavu. - ta? - upitao je Bil. Stiv je po azao prema stazi od onju nice. - Ne mo e biti D im. On bi do ao raticom, pre o visoravni. - Vjerovatnosu na i onji - pri mijetio je Te sa anin hladno. - D one, preði poto i pogledaj prema donjem dijelu ogra de. Staza ide tim pravcem. I pri ri] se. Ja æu pogledati dolje o o onju nice. - Pri pazi se, sine - posavjetovao ga je stric. Stiv je si ao s verande i renuo ispod d rveæa. Nen je iza la upravo u trenut u ada je Merser renuo. - ta je to? - upitala j e. Oèi su joj sijevale. - Èuli smo onje, Nen. Pogledaæu pre o polja - odgovorio je. M erser je s a ao s amena na amen pre o poto a i po urio roz gusti do polja. Zatim je oprezno izvirio. Nije mogao primijetiti ni a vo retanje. Oslu ivao je. Septe mbars i dan je bio topao, miran, maglièast - poèeta sa

njivog dana. Odjednom je prom u li smijeh zaparao njegove u i. Dopirao je od onju nice. Merser se micao tamoamo n astojeæi da proviri roz gusti . Drveæe i grmlje bilo je suvi e gusto. Iznad i s desne s trane onju nice dizala se crvena uzvisinana ojoj su rasli crveni edrovi. Po to j e to bio jedini ista nuti dio u tom pravcu, prirodno da je privu ao Merserov pog led. Moza mu je brzo radio. Zatim je ugledao ne og èovje a a o se uspinje sa str a nje strane ove uzvisine. Pri radao se. Nisu ga mogli vidjeti ni iz pravca brvnar e, ni onju nice. Merser je uhvatio odsjaj sunca na pu i. Zastao je da razmisli. Ov a vo èovje ovo pona anje nije se slagalo sa glasnim smijehom oji je maloprije èuo nit i sa udaranjem onjs ih opita. Jedan jahaè je bio nemaran do se drugi pri radao. ta je to moglo da znaèi? Sjetiv i se tiva, po urio je natrag namjeravajuæi da doðe do staz ispod brvnare. Izgubio je malo vremena prelazeæi pre o vode. A onda je ne oli o u zastopnih pucnjeva dalo rilanjegovim nogama. Iz gusti a je iza ao ba u trenut u ad a je Stiv jurio prema brv

nari. Krv mu se slijevala niz lice. Oèito je bio pogoðen, a li sreæom ni u pluæa, ni u oge. Merser je bio siguran da ne o goni mladiæa. Izvu av i r evolver, Merser se dr ao za lona i ubrzo je provirio iza grmlja da pogleda stazu. Dolazili su onji bez jahaèa. Zatim je odje nula druga pu a, iza onju nice i s vi eg p olo aja. Odmahje povezao taj pucanj sa èovje om ojeg je vidio a o se pri rada iza stijene. Grubi povici i pu èana paljba zaustavili su Mersera. Na stazi oja je vodi la prema onju nici nije bilo ni ljudi, ni ivotinja. Merser se o renuo i vidio tiva ada je ustrèao uz stepenice na verandu gdje su ga doèe ali èi a Bil i ene, oèito zapla eni . Na t je Merser po urio ispod drveæa do dvori ta i brvnare gdje je pozvao prisutne n averandi da ih smiri i popeo se pre o viso e ograde. Stiv je sjedio smr nut i p unio vinèester u. Stari Bil je, sa revolverom u ruci, èuèao iza ograde. - Ovdje su, D on e - re ao je promu lim glasom. Gospoda Lili je gurala zapla enu djecu u uhinju; N en je rvavih ru u brisala Stivovo lice maramom. - Da vidim, Nen - re ao je M

ers er i s oèio pred tiva. - Oh, D one, ne mislim da je ta o lo e - pla ala je. - Ðavola nije ! - cvilio je Stiv. - Ni ta ne osjeæam! A o i ta, onda je Merser odlièno poznavao rane o d met a. Ot rio je ranicu iznad Stivove sljepooènice. 101 - Bogami, pro lo je blizu. Nen, donesi vode i èistog platna. Operi i odmah povezi. Sa uzviom ola anja i rado sti Nen se digla i potrèala u uhinju. Merser je uzeo pu u, naslonio je na ogradu i poèeo da je puni. - Gospodo Lili, ne pu tajte djecu vani i nastojte da se s lone iz a stvari - nastavio je. - Pa, tive, da èujem ta se to dogodilo. XI Stiv je napunio p u u i naslonio se do su mu n' i znoj apali s lica. Nenje dotrèala noseæi vodu i z avoje i le nula pored njega. - Samo mi nemoj stavljati te rpe pre o oèiju i po uri - dahtao je. Merser je budnim o om pratio o olo da li s



e i ta mièe. Stari Bil je i ao s jednog na drugi raj verande, po vremeno zastaj ujuæi da pogleda prema umi. Situ



acija je postajala sve napetija jer su se i dalje èuli pucnji iz pu e i zujanje met a a. - Mora da dolazi od onju nice - primijetio je Bil. A ozapucaju u ovom pravcu , neæe biti dobro. - Ne mogu vidjeti donji dio brvnare, ipa , moramo da pazimo da ne naleti ne i zalutali meta - odgovorio je Merser pogledajuæi Nen. Izmeðu mjesta n a ome je stajala i pravca oda le su se èuli pucnji stajalo je ne oli o d inovs ih b orova. - Pro leti ra ija ! - prosi tala je. - On nije èovje . Da puca u brvnaru punu djece! - tive, reci mi ta se desilo? - pitao je Merser. - Toli o sam bijesan da n e mogu ni da mislim - odgo vorio je moma . Ali, Merseru je bilo jasno da je i is to toli o prepla en. - Koli o si dale o odma ao prije nego to su tepogo dili? - n avaljivao je Merser jer je htio da èuje detalje. I ¦ nii 102 I - Svedo apije. - Do tle? I ta si onda vidio? - Grupu jahaèa... mora da ih je bilo deseta . Ne i su bili sjðhafi i vezivali su onje. Vidio sam Hataveja...! Bio je gologlav i njegova uta griva se vijorila na vjetru. Uh, samo da sam ponio pu u! Bilo je predale o za rev olver. Hatavej je po azivao uo olo i izdavao naredbe. Najbli i mi je bio jedan od braæe Kvejl. Prvi me je ugledao. "Eno jednog!", povi ao je i zgrabio pu u. Odjedno m ao da je odustao. Za leo bih se da sam vidio a o mu pra ina izbija iz aputa. Padao je ada sam èuo pu èani pucanj odne ud iz visine. Meta je pro ao roz njega. Uh! [ siguran sam da znam o je to uèinio. O renuo sam se i potrèao, stalno iduæi u ci -ca liniji. Poèeli su da pucaju u mene. Da li sam èuo pucanj? Pa, volio bih da a em tat i da jesam, a zrno mi je pro lo pored glave. Osjetio sam ao mi je »pr ilo uho. - Ha! Sreæa je na na oj strani - zagra tao je stari Bil. Ali, oji je vrag probu io onog Kv ejla? Mora da si pogrije io, sine. - Ni govora! Vidio sam a o zastaje... a o se hvata za grudi... posrèe i pada. I poznat mi je zvu one pu e. - Kopiis! - Ko bi dr ugi! - Pa, ada dobro promislim... Tup! Meta je udar

io u zid brvnare, ispod str ehe. - U redu je, Nen. Upadaj unutra - re ao je Stiv. - Auh! Slu ajte samo onu vi u. Sve mi se èini da ova pucnjava nijje namijenjenasamo nama. ta ti misli , D one? - ti ve, vodi se dvoboj izmeðu Hatavejeve bagre ila eg prijatelja Apaèa. Vidio sam ga a o se penje sa stra nje strane crvene uzvisine. -Ne! - Bogami, jesam, tive. Mora da i h tuèe otuda. 103 Sada su pu e sve jaèe odje ivale, a olovni proje tili su postajali sve bli i i glasniji. Stari Bil je naslonio pu u na ogradu i dugo ciljao prije nego to je opalio. - Momci, pogodio sam jednog - bijesno je zare ao. Sve mi se èini da su ne i iza ambara, a ne i iza onju nice. Vrpolje se. Meci su nastavili da zvi de ro z li æe i granje, da udaraju u brvnaru. Nisu bili èesti, ali se Merser ipa brinuo. Ni je bio navi ao na ova ve napade. Potrèao je pre o verande da pogleda iz Bilovog ug la. - tive, uzmi utiju sa mecima i s oèi s verande sa svoje strane - povi ao je. Poði uz poto i privuci se iza njih. Ja æu renuti nalijevo, roz grmlje. Koplis ih tamo dr i. Mogao bi oboriti n

e olicinu. A o nasrnu na brvnaru... pa, mi æemo ih doèe ati. Bile, ti pazi iz uæe. - Odlièna ideja. Ovo postaje pro leto vruæe. - Stari Bil j e u ao u brvnaru i proviriopu u roz prozor. Stiv je s oèio s verande i nestao. Do je Merser urno punio d epove mecima, iznad glave mu je zapjevao meta manjeg alibr a. Proletio je negdje, ali se nije èuo udar. Uto se èuo ri ne og od djece. Nen je vrisnula. - Nen! - povi aoje Merser do mu se srce grèilo. Shvatio je da je meta proletio roz pu otine izmeðu greda. - Oh, D one! Pogoðen je mali Ro - odgovorila je u asnuta. Merser je bijesnoopsovao. Htio je da s oèi prema uhinjs im vratima. Ali , to ne bi ni ta pomoglo. - Je li... je li... Nen, nemoj mi reæi da je... - Oh, ne z nam. Oborilo ga je. Biose podigao da vidi ta se to dogaða. - Slu aj, djevoj o, prvo se smiri i onda nastoj da zaustavi rv - vi ao je Merser o trim glasom. - Dentone, pazi roz prozor. Ali, nemoj pogrije iti i pucati u mene ili tiva. Po u aæemo da im se privuèemo. 104 -Oh, Mersere, ne ostavljaj nas ovdje! - pre linjala ga ije Nen iza a v i na vrata

lica bijelog ao rpa i ru u um rljanih rvlju. - Nen, ovo je borba odgovorio je o tro. - Priberi se. tazmisli. Koplis je tamo. Stiv je oti ao uz poto . Ja æu 'oz gusti . Siguran sam da æemo ih potjerati. Merser je po urio s verande i uput io seizmeðu borova. Pri radao se brzo ali oprezno, oslu ujuæi pu èane fpucnje. Bili su p ovremeni. Onda je vatra utihnula. To je moglo znaèiti sva ta, ali je ipa prihvatio ao povoljnu o olnost. Do ao je do ograde voænja a i s renuo nalijevo, a onda se pre domislio. Malinja mu je pru ao pogodan za lon, ali je bio predale o od staze. A o bi Hatavejevi ljudi renuli stazom i roz gusti s bilo oje strane, elio je da bu de u blizini. Napo on je stigao do jednog raja ogra de pa nja a. Ovdje je biopri lièno dobar za lon a i pru ao mu je moguænost da osmotri i ambar i onju nicu. Do



pu zao je do ugla i legao izvirujuæi roz donji dio ograde. Po gledom je tra io tiva, meðutim,



zbog stijenja i grmlja bilo mu je nemoguæe da i ta razazna. Ponovo se zagledao. Usr ed iro og prostora izmeðu ambara i orala ispred crvene uzvisine le alo je tijelo ne og mu arca. Iza amba ra, u daljem uglu, vrtjela se grupa osedlanih onja - bili s u nemirni i nervozni. Postepeno su se udaljavali od ambara. Oèito je da su napadaèi bili s lijeve strane, u onju nici. Merser je bio jedva stotinu jardi udaljen od onju niCce. Imao je jasan pregled o olnog terena i odmah bi uoèio retanje neprijate lja. Bez sumnje se nisu usuðivali da se oma nu iz straha da bi ih o troo iApaè mogao vidjeti. )sim toga, a o bi i Stiv prona ao isto ta o sigurno i po godno mjesto, l an Hatavej bi se na ao u ripcu, osim a o se ne bi primirili do noæi. Merser nije smat rao da je jtHatavej strpljiv i suzdr an. U tom trenut u, pojaviose obla dima na suprotnom raju od Mersera. Beng! To je Stiv stupio u a ciju. Merser 105 je èuo a o meta cijepa drvo. Uslijedio je bijesan povi i na on toga ljutita mje avina s vaðalaè ih glasova. Zatim je sa uzvisine odje nuo pucanj. Merser je vidio a o se iz a patuljastih borova uzdi e oblaèiæ dima. Promu ao uzvi bola zaustavio je sva u drugu bu u osim tr tanja i toptanja onja. Pu èanim mecima zasuta je uzvisina, ali to nij e brinulo Mersera. Znao je da æe Apaè promijeniti polo aj èim opali. Meci su udarali o ameni zid iza drveæa. Tada je Stiv ponovo otvorio vatru. Beng!Beng! Jo dvaput je b rzo opalio, a teS i meci su udarali o zid onju nice ao tupa sje ira po me om drv etu. Èuo se jo jedan jau . Stiv je ot rio ne e s rivene ljude. Merser je cijelo vri jeme na o u dr ao ambar. Èuo je pucnje i vidio dim. Konaènoje ispod strehe ugledao ve li i otvor gdje su grede bile razma nute. Brzo je poslao olovo u taj otvor. Podi gao je bjel astu pra inu i odvalio omad drveta. - Ovo je pravi pa ao! Snajpe, op oljeni smo! - povi ao je u asnuti glas. Prepoznav i taj glas, Merser je uzeo vinèester u i brzo opalio ne oli o uzastopnih meta a u r

upu ispod rova. Ovo je izazvalo pravi pa ao. Dvojica ljudi brzo su trèali pre o us og prostora izmeðu onj usnice i ambara. Ia o je Merser brzo pucao na drugog èovje a, ipa nije bio dovoljno brz je r je meta samo podigao pra inu iza njega. Merserje poèeo da ponovo puni pu u. Odjed nom je ne to pogodilo ogradu iznad njegove glave - bio je to sna an udarac oji je r ascijepio ogradu. Merser se ot otrljao nalijevu stranu i pao pljo timice na zemlj u. Ne i odlièan strijelac je vidio njegov dim. Hladan znoj oblio mu je èitavo tijelo . Njegov nemar zaslu ivao je sva i prije or. Zar je ova o mislio na Nen Lili? Izvi rujuæi ispod ograde oèe ivao je da vidi a o dim izlazi iz rupe na ambaru. Ali, ada je do ao oèe ivani meta , nije bilo dima. To mu je bilo èudno. Trenuta asnije maglièa sti 106 obla treperio je u liniji Merserovog pogleda. Nesumnjivo je dolazio sa veli og edra ne oli o jardi od ambara. Oprezno je podigao pu u iznad ograde. Iza onog edra ili u samoj ro nji bio jene i èovje . Kada je vidio oblaèiæ dima oji je d olazio ispod drveta, Merser je upra v

io svoju pu u u tom pravcu. Ali, prije nego t o je uspio povuæi obaraè, odje nuo jepucanj sa uzvisine. Uslijedio je 1 tresa , pu a je ispala iz ru u èovje a oji je tupo pao na zemlju. Smr nut i ozbiljan Merser j e ot rio jo ne o o me anje medu granama. I ada je mala vit a prili a renu la, Me rser je bio spreman. Brzim met om oborio je tog tipa. Vri teæi, èovje se s ljo ao ao ranjeno ptice iz am bara. U tiini oja je uslijedila najednom se èuo prodoran glas . - Tvièel! - glas je dopirao od onju nice. - ta hoæe ? - èuo se rata odgovor iza ambara . - Op oljeni smo. - Pro letstvo! - Pro leti Apaè! Slistiæe nas! - Pa, re ao sam ti - javio se hladni zajedljivi Tvièelov glas. - Ti se ne bi na ao s tvojim èovje om na o tvorenom. Morao si da zapoène ovo pu aranje. Ba , nema anse ni za lije a. - ta da radim o? - bjesnio je voda. - Sta ti hoæe da radi - da se bori ili da bje i ? - usli jedio je g rub odgovor. Hatavej se nije udostojio da odgovori. Do Mersera je dopro zvu tih og govora. Odmah je uslijedilo buèno ot varanje vrata, odjeci ora a. Ljudi u onj u nici prob

ili su se na onoj strani oja nije bila izlo ena tivu i Koplisu. Merser je vidioa o tamne prili e promièu pod edrovi ma. Zatim je jedan èovje izletio iz a mbara, aza njim jo dvojica oji su vu li ranjeni a. Prostor izmeðu ambara i ortju n ice bio je ta o uza , a cija ta o brza da Merser ni 107 je mogao ni na oga da n acilja. Ali su zato i Stiv i Koplis ponovo otvorili vatru. O tri povici, prodorni zvi duci, udaranje opita i puc etanje suhog granja us oro su se pretvorili u topo t onja u tr u. Merser se podigao i sjeo na viso u ogradu, a onda s oèio i pozvao t iva. - Hej! - èuo se divlji povi i Stiv je izbio iz grmlja i za oraèio na stazu. Hajdemo, D one. - Bio je gologlav, a lice mu je bilo smr nuto i bijesno. - Pola o. Bolje da pozove Koplisa - odgovorio je Merser, jo uvije pa ljivo osmatrajuæi uo olo.



- Hej, D ime! - povi ao je Stiv. Povi je dopro sa uzvisine. Uto se pojavio i Dim



sa napetom pu om, spreman i sumnjièav. - Svi njihovi onji su oti li, D ime - pozvao ga je Stiv. Koplis je mahnuo i poèeo da se spu ta sa uzvisine. To je za Merserai tiva bio signal da nastave dalje. Pribli ili su se èovje u oji je le ao ispred onju nice. M eta mu je pro ao roz srce. Lice mu je bilo us o, avetinjs i bijelo.- Jedan od K vejlovih - objasnio je Stiv. - Ali, nije ni Rubi ni Dajamond. Njihpoznajem. Èe al i su Koplisa, ali im se nije pridru io. Umjesto toga oti ao je doonju nice i otvorio vrata. Stiv i Merser su renuli za njim. Vrata su bila rascijepljena od meta a, a sa unutra nje strane vidjeli su se rvavi otisci prstiju. Hatavejevi ljudi pobj egli su roz stra nji dio oji je vodio u oral. Merser je is usnim o om opazio tr i odvojene neravne linije oje su nastale od èizama ljudi to su i li prema onjima. Z ao retali su pred apijom orala oja je bila otvorena. Na amenju su se vidjele rvave mrlje. Merser je pratio te rjeèite tragove do èistine i doruba ume. Kada se vratio, Stiv je i ao prema ambaru. Merser je renuo za njim primijetiv i da im se Ko plis nije pridru io. - Ovdje je jo jedan - pozvao je Stivpo azujuæi èovje a ojeg je M erser vidio a o pada sa edra. Le ao je ao 108 prazna vreæa. - Negdje sam ga viðao nastavio je Stiv. Èini mi se da je jedan od Tvièelovih ljudi Koplis ih je pozvao. - Uzeæu onja. - ta da radimo sa le evima? - pitao je Merser. - Uh! Ostaviti ih le inar ima - odgovorio je Stiv. Koli o znam, treba da renemo Hatavejevim tragom do je jo svje . Stiv je u lonio revolver mrtvog èovje a do jeMerser podigao pu u oja je le ala pored njega. - Mersere, ti si ustrijelio ovogtipa - primijetio je Stiv. Pro letstvo, nisam. Upravo mi je bio na ni anu ada ga je Koplis oborio. Bio je jo jedan u ro nji. Spustio se brzo ao vjeverica. Ali,osa atio sam ga. Krenuli su d alje i vidjeli da je Koplis prisvojio Kvejlov opasaè i revolver. - Po urimo - re ao je Stiv. - Ti idi dalje, drugar. Ja æu pripremiti

onje. Dobro pazi na sebe. Mali Ro je pogoðen. Nen mi nije znala reæi je li opasno ili nije. Ali, sve mi se èini da n ije dobro. - Oh, ne! - za jeèao je Stiv i pojurio.Merser je èe ao Koplisa na mjestu gdje je zapadna staza vodila od puta. Bio je smr nut. Motao je cigaretu. Bio je navi ao na rv i pu aranje. Ali stezalo ga je u grudima zbog opasnosti oja je p rijetila Nen i povrede malog pametnog Ro a. Hatavej i Tvièel æe mu ivotima platiti za dana nji dan. Ton to nije bio dovoljno divlji da ih sa rije. Koplis se pojavio vo deæi onja. - D ime, bio si ovdje u pravo vrijeme. Ka o se to desilo? - interesovao se Merser. - Da li si i ao njihovim tragom?- Ne. Sinoæ su pravili gu vu u gradu. A ja sam se uo olo vratio. Kasno su odjahati u svoj logor. Kada sam u zoru pro ao, u b lizini njih nije bilo. Dostigao sam ih ovdje iduæi pre o visoravni. - Koli o ih je bilo? - Devet ili deset. Nisam siguran. 109 - Recimo deset. Dvojica su nastrada li, a siguran sam da su trojica ranjeni. Nije ta o lo e za novi lan i za jedno ju tro. - Mogao sam ubiti Hataveja. P

roma io sam ga i drago mi je. elim da Stiv ubije tog uæ inog sina! - Pa, ne èe aj to. Ja sigurno neæu. Zna , D ime, pogoðen je mali Ro . Kop lis se smr nuo i odmahnuo glavom. - Lo e. Hajdemo, Merseru, za njihovim tragom. Hatavej se po azao ao u avica, D ime. Trebalo je da èuje ada ga je zvao Tvièel. Sve mi se èini da se ta bagra neæeodr ati zajedno. Merser je pretpostavljao da je Koplis shvatio oli i je uticaj Hataveja nad ljudima. Mogao je da ih vodi piæem ili upuj uæi slabe i zle tipove, aliada je do lo do prave borbe, po azali su oli o vrijede . Koplis je oti ao u brvnaru do je Merser o upljao onje. Zatim se uputio prema v erandi. Stari Bil ga je èe ao. Koplis je raspa ivao svoj zave ljaj. - Nije ispalo ta o lo e, ha? - pitao je stari Te sa anin. - Ka o je djeèa ? - interesovao se Merser. Pa, dosta dobro. Vjerujem da æe se mali Ro izvuæi. Merser je oti ao u uhinju da pog leda. Tamo je bilagospoda Lili, blijeda ali pribrana, zauzeta o o peæi. Doèe ala ga je sa osmijehom. Merser je na vratima sreo Nen. Oporavila se i sada je izgledal a odluèna i puna sam

opouzdanja. - Ro se odmara, D one - re la je po azujuæi na blijed o djeèa ovo lice na revetu. - U asno sam se prepala. - Gdje je pogoðen? - Izmeðu grudi i desnog ramena. Izvadila sam meta . - Dobro! Ti si pravi do tor. Jesi li ranu d obro oèistila? Prljavi meci prouzro uju trovanje rvi. - Ne brini se zbog toga, D im e. Natopilasam ranu bijelom mazgom. 110 - Pa, da sam pro let! Da le, i taj otro v je za neto dobar. Nen, odmah idemo za Hatavejevim tragom. I - Stiv mi je re ao. Drago mi je. Sve do ivi, moje priIsustvo ovdje znaèi opasnost i za maj u i za dje cu. - Osjeæam da to jo neæe dugo potrajati. - Maj a a e da æe se osjeæati sigurnije ada rene mo Denton æe odjahati pre o visoravni do ranca D onso vih i dovesti ne u od ena , pa vjerujem da neæemo imati brige da ih ostavimo ovdje. Ali, biæe mi stra no jer neæu zn



ati a o je mali Ro . - Nen, moglo je biti i gore. Otjerali smo ih. Ima i mrtv



ih i ranjenih. Ovo je raj Hataveja. - Hvala nebesima! Osjeæam da je on pogodio malog Ro a. Evo met a. Vidi , nije iz revolvera 44. Merser je prouèavao olovo. A o nij e grije io, meta je ispaljen iz vinèester e. Vratio joj je meta . - jednom æemo i to saznati. - D one - pozvao ga je Stiv. - Idemo. XII Stari Bil je jahao prvi a o bi odvu ao mrtvog Kvejla i bacio ga medju stijenje. Ali, Merser je bio siguran da ovo nije izma lo o trom o u Nen. Njen mir, blijedo odluèno lice i èinjenica dase nije dnom nije osvrnula svjedoèili su da je prihvatila neizbje no. Koplis je odjahao napr ijed ni ne gledajuæi u tlo gdje je Hatavejeva dru ina ostavila tragove. Bilo je oèito da In dijanac, poznat ne samo ao najbolji lovac nego i ao naj bolji tragaè u Ton tu, nije ao i a u boj i motrio tragove iz sedla. Tragovi opita bilisu primj etni, ali je Merser morao pa ljivije da zagleda a o bi na zemlji ot rio mrlje od rvi. Vjerovao je da bjegunci nisu mogli brzi) napredovati zbog ranjenih drugova . Nisu imali dovoljno vremena da povezu rane, te je Merser jedva pri rio zadovol jstvo ada je ugledao s erletne mrlje na blistavom zelenom li æu 111 manzanite, crve ne taè e na zguljenim stablima du puta i ljepljiva mjesta u pra ini.Kopiis je vodio grupu. A o je i bila postavljena zasjeda, on se nije mnogo brinuo. Ali je i on, ao i Merser, dobro znao da Hatavej neæe o lijevati da postavi zasjedu. Hatavej je vidio da su mu ljudi pogodjeni, mo da je i sam osjetio snagu met a i bio je sprem an za borbu. Nije bilo vjerovatno da æe Tvièel ili Kvejlovi ostati da vode Hatavejev u bit u a o je on pobjegao. Us oro je rivudava staza s renula sa visoravni. Mer ser je pogledao velièanstveno gorje Rima, oivièeno zlatom i tamnim nijansama, pro aran o crvenilom i zelenim stepenastim padinama i ispresijecano anjonima obojenim je senjim bojama. Do u iju mu je dopro hu vode. Nije vi e tela pola o, zastaj ujuæi, ne go je jurila niz dolinu prema mraènim, amenim zidovima o

ivièenom labirintu vidljivo m sa polja ranca odozgo. Ovdje je bila boje æilibara, iste boje ao i li æe. Si omore, javori, vrbe i breze nadsjenjivali su vodu èudesnom mje avinom utog, purpurnog i ba renog sjaja. Na prvoj terasi us e doline stajala je brvnara od grubog drveta, us amljena u polju rijet og u uruza. Na vratima se pojavila ena neuredne duge plave ose. Zalajao je pas. Kopiis je i ao dalje, ne gledajuæi ni lijevo ni desno. Nen je objasnila Merseru da tu ivi naseljeni po imenuHo ins i da je s loniji Hataveju nego Lilijevim. Jahaèi su pre li poto gdje su onji zastali na dubini do oljena d a bi se napili hladne bistre vode. Na suhom amenju na obali vidjele su se vla ne mrlje oje su ostavili onji bjegunaca. Nisu im dozvolili da se napoje. Poto je pravio iro e zao rete i us oro je doèe ao manju prito u na on èega je usporio to , s lijevajuæi se u tamna plit a jezera ispod veli ihborova. Odjednom se u azala jo je dna brvnara oja nije imala ni dvori te ni polje. Vrata su bila zatvorena. Kopiis je jo dvaput pre ao rjeèicu i onda renuo dugom

stazom na ojoj su le ale debele naslag e boro112 lili iglica. Ovdje je vodiè usporio onja. Merser nije jahao Ivoli o dal e o, mo da pet ili ne to vi e milja od uæeLili evih. Us oro je ujahao na veli u èistinu gdje su dim i rov brvnare i sto a oja je pasla govorili o prisustvu na seljeni a. Desno od ovog ranca, na rjeèici, poèinjao je put za Rajson: dvadeset milja. Konj s a opita odavno nisu po digla pra inu na tom putu. Ali je zato staza oja vodi n iz rjeèicu bila tamna i vla na na on nedavnog prolas a o nja. - Pa, D one, ovdje je p oèeta Tonto puta - najavio je Bil. - I vodi do Pa lene apije, gdje æemo, siguran s am, naæi na e prijatelje. Ovo nijeni ad bio prijatan put. Krenuo je za Koplisom u u s i prolaz u zelenilu. Nen jepo la za njim, a Merser za njom, Stiv je bio na raj u. Naèin putovanja je bio znaèajno promijenjen. Sada su ja hali u nizu i sporo. Rjeèic a je ulazila u lanac i staza je i la uz nju, pre o stijena, na lijevu obalu. Sjen a je bila dubo a 'i hladna; granèice su str ile sa mahovinom po rivenih sti jena; tr nje je paralo po èizmama

jahaèa. Rjeèica je naizmje grmila i uljulj ivala se, zavisno od brzine. Napo on suonji iza li na otvoreno. Merser je ugle dao iru dolinu sa st rmim brdom obraslim borovima nL zapadnoj strani, oje se uzdizalo do oble upole tamne od drveæa. - Brdo mrtvog onja - objasnio je Stiv. - Ovdje je tata najradij e lovio medvjede. SaMerserove lijeve strane padina je bila nevjerovat no neravn a i strma, di uæi se previso o da bi mogao vidje ti vrh. Oèito su ova staza i rjeèica bi li us i prilaz dolini oivièenoj viso im strmim planinama. Ta o je i bilo. Merser j e odu evljeno us li nuo. - Ka av ranè, Nen! Za nas! A o ovaj raj i ad bude siguran za Nen Lili i njenog mu a! - Medvjedji brlog, D one - objasnila je. - Ovdje je di v lje i samotno èa i za tebe. Pripadalo je tati. Ali, èini mi se da je i ovo oti lo na plaæanje bij



ele mazge. - Hataveju? - pitao je Merser. - Ta o on a e. Ali, tata to n



i ad nije priznao. Sigurna sam da nigdje nema ni a vih potpisanih do umenata. Sa mo mali smedji rèazi. - Ah! Ja æu dati hiljadu praznih ili punih smedjih rèaga za ovo. Zaboga, a o je divno! Brvnara je ispod onog viso og drveæa. Borovi? Ne, to su omori e. A ona rujevina i crvena loza... Merser je bio iznenadjen Sto je Koplis zaustavio povor u. Oti ao je do njega i Bila, do su brat i sestra ne to aputali.- V idio sam onje. Ali, vjerujem da to nisu oni oje mi tra imo - objasnio je Koplis. . - Èetiri. Dva vranca, bijelac i ridjan - govorio je Merser. - Ljudi, Hatavejevi ljudi nisu imali ni bijelca ni ridjana. - Idu a Pa lenoj apiji - nastavio je Koplis samouvjereno. - Raèunao sam s tim. - Mo da u Bivolji anjon - re ao je Stiv. - Hatavej tamo ima logor. Èesto je o tome govorio. - To je samo izgovor - odgovori o je Indijanac. - tive, gdje si dogonio sorgu ni? - I li smo putem od Seligmena o o tri milje ispod Mrtvog onja, a odatle stazom do golog grebena zapadno od Tonta . I li bismo sve do ne bismo stigli do ulaza u Bivolji anjon i prebacilisorgum pre o litice. Tu bismo ga ostavili. To je sve to znam. - Goli greben - ponovio je Merser. - Da bi sa rili tragove, ha? - Pa lenih pet milja! Uh, a o bismo samo zamorili onje. Uvije smo i li noæu. - Koplis, da li ti poznaje taj raj? - upitao j e Merser. - Tamo sam lovio jelene i medvjede. - Opisi mi malo teren - nastavio j e Merser. - Ja sam jahaè i bio sam na tim Æelavim grebenima. Vidio .sam gdje se anj oni slijevaju u dubo u crnu rupu. 114 - To je Pa lena apija. Odatle mora s onje m u vodu. Mo da Hatavej tamo ima s rovi te, ali ne i pecaru. - Jedva da bi i po u ao d a ranjene ljude povede roz Pa lenu apiju, zar ne? - Ne bi. Pretpostavljam da æe preæi poto ispod Medvjedjeg brloga i potra iti prijatelje u Zelenojdolini ili otiæi u Rajson. Na on ovih rijeèi Koplis je sjahao i pogledao pje èano tlo. - Pogledajte ovo - nastavio je obraæajuæi se Merseru i tivu. Slomio je granèicu i poèe

vje to da crta. - M edvedji brlog. Ton to poto teèe dolje. Deset milja odavde jePa lena apija. S li jeve strane je Mes al greben, oji ide ao i Ton to, sve do ne dodje ovdje - Biv olji anjon. Iza je divlji raj. Nije za onje. Put od Medvjedjeg brloga penje s e odavde na zapad, prelazi brda sjeverno od mjesta gdje poèinje stjenoviti greben i spu ta se na put za Zelenu dolinu. Naseljenici su svuda uo olo. Ne i od njih su u Hatavejevoj vlasti. Ali ne i Cordon. On vodi Simpsonovu dru inu. Niti je sa Hata vejem povezan novi naseljeni Bejli. On ra èi æava larmu i propovijeda nedjeljom. Seos i paroli. Mo da æe Hatavej ostaviti svoje ranjene ljude od Bejlija. - Za to bi Hatavej jahao ovuda osim a o nema namjeru da se sa rije u anjonu? - pitao je Merser. Njegov trag æe nam to reæi. - U pravu si. Mo da mu je namjera da spasi vlastito s rovi t e. Tvièel æe mo da eljeti borbu. Kvejlovi æe vjerovatno odvesti svoje ranjeni e tamo gdje se ne o za njih mo e pobrinuti. - Pa, nimalome ne bi èudilo ada bi se razi li - upa o je stari Bil. Koplis je uzjahao i renuo

dalje, to je o onèalo nagadjanje. To om rat og jahanja do ravnice oju je zatvaraoveli i zid ni o ni ta nije govorio. Tr i viso e omori e, 115 ispod ojih su se vidjeli ostaci vatre, u azivale su da vo di do Mes a) grebena. Tu nije bilo svje ih onjs ih tragova! Koplis je ot rio gdje je ompletna Hatavejeva dru ina pre la vodu i renula rivudavim puteni zapadnom pa dinom. - Sta æemo sada? - pitao je Merser zabrinuto osmatrajuæi nebo obasjano bojama zalas a sunca. - Idemo dalje - odgovorio je Stiv divlje. - Ulogoriæemo se - protu rjeèio je Koplis sjahav i. Krenuæu ada se smr ne. Kao sto to èine Indijanci. - Vratimo se do obale. Znam odlièno mjesto gdjebismo se mogli ulogoriti - predlo io je Stiv. Koplis je po azao prema stazi i zbog neèeg zadovoljno progundjao. - To je Tajg - r e la je Nen. - Ide za nama. Pas ih je ugledao i dao se u tr da ih dostigne. - Z dravo, stari gonièu medvjeda - pozvao ga je Stiv. Nisi htio da propusti ovaj lov! Èud no da nismo ni pomislili na Tajga. U stanju je da prati sva i moguæi trag. - Mo e st laditi da nam se ne mogu pri

vuæi nijedan èovje ili ivotinja do budemo spavali - do dala je Nen. Sjahali su iznad brvnare na mjestu gdje je us i procijep u stijenam a propu tao uza poto èija je uborava voda veselo s a utala pre o mahovinom po riven og amenja. Klanac je bio zagu en jesenjim li æem oje je sada nn zalas u sunca sjalo purpurnim i zlatastim sjajem. Konji su rasedlani i sputani. - Bogami, ovo mi se ne svidja - mrmljao je stari Bil vrteæi glavom. - Ali, ta mo emo da radimo? Ovi onji moraju da jedu. - A o Hatavej nije na èelu ove bande oju gonimo, re ao bih da ni t a ne res iramo - odgovorio je Merser. - Ti dr i psa. a æu za njima - re ao je Koplis . - Uzeæemo bisagei æebad - predlo io je Stiv i poveo ih u us i lanac. 116 - Ovuda b je e medvjedi.Vidite li tragove - re ao je ;Stiv. - Hajde, ovamo ispod omori a. M erser je pri



mijetio da Koplis nije renuo za njima. Bio je siguran da neæe proæi dug



o prije nego to on ot rije Hatavejevo s rovi te. - Biæe hladno - primijetila je Nen z ami ljeno. - Zabo ravila sam postavljenu ja nu. A ovo æebe je tan o! - Nen, uu aæemo se zajedno - predlo io je Stiv. - . [¦'Barem ti, ja i D on. Èi a Bil hrèe ao daga svi djavo li gu e. A sada svi moramo da sa upimo drva. Stiv je imao malu sjeiru, a èi a Bil v eli i no s ojima [su nasje li grane omori e, do su ih Merser i Nen slagali, i u s oro su imali le aj o o stopu viso . - Biæe nam dovoljno jedno æebe ispod i dva pre o nas ' - re ao je Stiv. - Sve mi se èini da moram da le im u sredi) ni. Uh? Uslijedi la je nijema ti ina. Nen je sumnjièavo gledala i od tiva do D ona. - Ja... ni ad... ni ad nisam spavala sa strane... - o naèno je re la i odjednom porumenjela. - Pa, ti si moja sestra i D onova dragana i mo da sta rije eneo ovome ni ta neæe saznati - odgov orio je brzo Stiv. - A sada da ne to gricnemo.Ponio sam lonac za atu i dvije olje . Upali vatru, D one, do ja raspa ujem stvari. Merser je pri upio i ar e omori e i s uhe granèice. slen je oti la u mra sa Tajgom. Na Stivov poziv, o upili pu se i sjel i o o prijatne vatre da jedu i popiju afu. Tajg je èuèao pored Nen gledajuæ je sa obo a vanjem. 1 do su jeli, ioæ ih je ovijla poput ogrtaèa. Na on jela tiho su sjedili o o ugaslog ugljevlja. Svi su uglavnom bili zao upljeni istim mislima. Èa je i Mer sr osjeæao ozbiljnost situacije. Neæe biti odmora, ni mira, ii mirnog sna, ni zadov oljstva, ni prièe do ne i ljudi ne lapuste ovaj svijet! 117 Stari Bil je pu io lulu i otresajuæi pepeo primijetio je. Pa, ne osjeæam se prijatno. Ali, ne to æu vam reæi. A o onaj Apaè nije na tragu, onda æemmati vi e razloga za zabrinutost. - Ja sam elio da renem s njim - pobunio se Stiv. - Sva a o, sine, svi mi cijenimo tvoja osjeæanja . Ali, ti si suvi e plah. Bolje da Koplissam izvidi. - AH, Hatavej je moj - sijevn uo je Stiv i Merseru je potoj izjavi bilo jasno d«) se mladiæ neæe jo dugo moæi suzdr avat i. Opsovao je zbog slo

enosti situacije. elio je da se postavi izmed/u tiva i atast rofe, ali je bio prisiljen da prvo misli na Nen. - [a æu malo prileæi - re ao je sta ri Bil i renuo prema svom le aju. - I vi se odmorite. Koplis nas mo e diæi sva i èas. Hajdemo, N'en -re ao je Stiv ustajuæi. - Dobro je u u aj, tive - posavjetovao ga je Merser. - Ja æu jo jednu da popu im. Kada su drugi legli, dubo a ti ina ovila je anjon . Merser je sjedio pu eæi i posmatrajuæi preostali ar. Pola o su ga napu tali i agresivno st i povjerenje. tivu se ne smije dopustiti da luðaè i nasrne na Hataveja; Koplis nije smio dozvoliti da sav teret padne na njegova pleæa; Nen nije smjela biti doveden a u opasnost. A mo da æe ih sreæa pratiti, ao gore na rancu. Ali, Merser nije bio od onih oji su se uzdali u sreæu. Nadao se samo da æe se Hatavej i Tvièel vratiti u Rajs on. Medju do olièarima u salunu, pijanicama i oc arima, predstavljaæe manju prijetn ju nego u ovoj stjenovitoj divljini, u dru tvu sa onim grmaljima braæom Kvejl. - D one - pozvala ga je Nen tiho - ne mogu da spavam. - Zar neæe ... doæi? - Odmah -

odgovori o je s ru eno i urno oti ao da sjedne na le aj. U tami je mogao razaznati Nenino blijed o lice oje je izvirivalo ispod æebeta. Stiv je veæ bio utonuo u 118 dubo san. Mers er je savio aput i stavio ga ao jastu , pu u i revolver postavio preci sebe i s vu av i èizme pola o se uvu ao pod æebad. Nen je bila ta o tiha da je jedva osjeæao njen o prisustvo. Odjednom je osjetio a o se me olji, a onda dodir njene ru e. Uhvati la ga je za ru u i èvrsto stisnula. - Sada æu biti dobro - pro aputala je. - Ovo je pr vi put da le im upla ena ao zec. Ali, svejedno... - Ah, djevoj o, znam dobro a o s e osjeæa - odgovorio je promu lo. - Ali, budi sna na. Misli na Bena i malog Ro a. Mer ser je dugo le ao budan. Znao je ada je Nen onaèno usnula. Tajg se s upio na Nenin im nogama. Noæ je postala hladna. Li æe je u talo, inse ti su se me oljili, voda je uboril , vjetar je jeèao na padinama. Merseru se èinilo da povremeno ne èuje ove zvu ove. Zor a je bila blizu. Merser je èuo pucanj pu e. Kopiis se unjao u tamnom sivilu. Merser se izvu ao, navu ao èizme i ustao. Nenina

ovrd ava glavica izvirila je ispod æebeta. Merser je probudio tiva i renuo da potpali vatru. Stari Bil se izvu ao ispod omo ri e. - Dobro jutro, D ime - pozdravio je Merser pri rivajuæi zabrinutost. Kopiis je limnuo. Iz njegovog tamnog lica ioèiju nije se moglo ni ta proèitati. Stigao je i s tari Bil trenuta prije tiva, ojije dotrèao za opèavajuæi se. Oèi su mu bile nemirne, osa zamr ena. - Drugaru, gdje se s rio? - odmah je upitao. - Ne bih mogao reæi da s u se sa rili, tive - odvratio je Kopiis. - Ali su se zaustavili pre o noæi. - Gdje? - Kod Belmara. - Kod Belmara.Ta o blizu? Pa to nije ni tri milje pre o brda. Z a to se tamo zaustavio? 119 -Pratio sam onje sve do Belmarovog orala. Bilo ih j e devet i jeli su sorgum. U brvnari je bilo tiho i mraèno. Vratio sam se ovamo. Ko je Belmar? - pitao je Merser



do se èe ljao. - Pa, a o Belmar nije odmetni , to j e zato to ovdje nemamo ni a av za on - odvratio je Te sa anin. - ta ti a e , D ime? - Ni t



nam ne oristi to to su od Belmara. - Ima li ne i plan? - Da. Banda æe spavati do asno - odgovorio je Koplis. - Preæi æemo poto i zaobiæi roz umu, zadr ati ih u brvnaripre o dana, ada se smr ne, potpaliti. - Nije ta o lo e - brzo je odgovorio Merse r. - Pozvaæu Nen. Moramo brzo pojesti ne to. Kada je Merser le nuo pored njenog le aj a s namjerom da la o prodrma Nen, nije se mogao obuzdati da je ne poljubi.Probu dila se s njegovim usnama na svojim. Oh! - zatreptala je ada se brzo povuao. Sanjala sam... Gdje sam? Toli o je hladno i sivo. D one! - Da, ja sam D on i zaista je hladno i sivo - odgovorio je. - Ko bi te, inaèe, probudio poljupcem, mlada dam o? Naslonila se na la at i ugledala Koplisa i druge pored vatre. - Koplis! Da li ih je na ao? - Jeste, Nen, i danas nas èe a vruæ dan. Izvlaèi se. Osvje i semalo. Prije nego to je zora svanula, jahaèi su prelazili ravan, jeleni su pasi i u polju. Kopli s ih je vodio pre o poto a suprotno od mjesta gdje je staza ulazila u malu dolin u. Zatim je renuo uz umovitu padinu, izbiv i milju ili ne to vi e uzvodno. Sunce se jo nije pojavilo ali je veli i Rim Ro , oji je dominirao bazenom, gorio ao zapalj en. Jutro je bilo hladno, jeleni su lomili granje bje eæi pred jahaæima, zeèevi i vjever ice su se buèno bunili zbog remeæenja mira, æurani su æurlina brdu. Koplis se trudi o da ih to manje zamara tra eæi veæ uga enu stazu i manje 120 rastinja. Na on izvjesnog v remena jahaæi su do li do vrha i brda oji se pretapao u zelenu valovitu umu to se pro stij rala od sive visoravni do golih grebena. Tu i tamo izmedju drveæa izdizali su se stubovi plavièastog dima. Na ne oli; o mjesta mogao se vidjeti pra njavi put. Nema dima iz Belmarove brvnare - primijetio je Ko PHs. Merser je opazio polje o ivièeno zelenilom. Si om ore sa bijelom orom izlatastim li æem u azivale su na pris u stvo vode. Koplis je renuo niz padinu. Nije im bilo po trebno da idu dugo. U podno ju je uma opet bila gu æa. Ujahao je na m

alu èistinu o ru enu zelenilom i sjahao. - P rilièno prijatno mjesto. Koli o je dale o od puta? pitao je Merser. - Blizu je. Al i se mogu op laditi da ni o neæe doæi ste strane - re ao je Koplis. - To je put oj i dolazi od Medvjedjeg brloga - re ao je Stiv. - Sva a o je sigurno mjesto. Nen, mislim da bi treba la da ostane ovdje. - ta ti misli , D one? - upitala je zabrinuto. - Nema anse da te pogodi meta . Ali bi te mogli ot riti. - Mogu èuti sva og o ja e ili hoda. - Pa, i ja bih joj savjetovao da ostane - umije ao se èi a Bil. - Nen, pa l jivo slu aj i dobro osmatraj. Tajg æe za sigurno znati a o se ne o pribli ava. Merseru je bilo te o da donese odlu u. - Prijatelji - re ao je ozbiljno - da ja vodim Ha taveje vu dru inu, onda bih sinoæ postavio izvidjaèa na vrhu brda oji bi pratio na e r etanje. - Hatavej neæe ostati toli o dugo od Belmara da bi motrio na nas - re ao je Stiv. - Kreæemo! - To je najbolje to mo emo uèiniti - slo io se i Koplis. 121 To je o onèalo nagadjanja. Izvu ao je svoju pu u iz; futrole na sedlu i renuo. Bil i Stiv su po li za

njim, do je! Merser èe ao da se oprosti. - Mila - re ao je zagrliv i Nen - dobropazi. Da ovo nije tvoja borba, ne bih te ostavio ni za trenuta . - Biæe sv e u redu. Ti èe biti u opasnosti. Prevari ih, D one. Pustio ju je i dograbio pu u, a o nda s liznuo u grmlje za ostalima. Nisu dale o odma li. Koplis je postao oprezan . unjao se iza stabala i grmlja, pri radajuæi se pola o od jednog do drugog, izviru juæi, pa ljivo oslu ujuæi. Us oro je Merser ugledao put. Kada ga je Koplis dostigao, pa l jivo je osmatrao u svim pravcima. uma je bila tiha. Negdje dale o èulo se uc anje djetliæa po mrtvom drvetu. Napo on je Koplis pre ao put. Na on toga .se retao br e ne zastaj ujuæi, sve do nije do ao do mjesta gdje je uma bila rjedja. Merser je izmedj u drveæa ugledao èistinu. - D one, pogledaj - naredjivao je Koplis. - Us oro æe ugledati brvnaru. Koral u ome dr e onje je blizu puta, na drugoj strani.Krenuæemo istovrem eno. Koplis je ostale poveo u umu. Ni ta nije reèeno Merseru ta treba da radi ada se do unja do brvnare. Smr nuo se. Pretpostavljao je da æe morati

da puca u sva og o j e neprijatelj Lilijevih. Nije mu se dopadalo da puca u èovje a oji nije svjestan njegovog prisustva. Ipa , morao je da misli na Nen i da jeovo rat lanova u Ari zoni. Bilo je izvjesno da bi mu sva o iz Hatavejeve dru ine pucao u ledja. Ostav i s am, za trenuta je oslu ivao a onda tiho renuo u pravcu oji mu je bio po azan. Zastaj ivao je. Kada se pribli io èistini, ot rio je da je'na rajnjem desnom uglu. Niz si omora u azivao je uda ide voda. Nije osjetio miris. Konji i rave pasli su na èistini. Vidio je svinje. Kada je do ao do edrova oji su mu spreèavali vidi , 122 oprezno je poèeo puzati. Do ao je do cilja. Dvije brvnare stajale su na pu omet d aljine. Bile su povezane nat rilje nom verandom. Vrata i prozori su bili otvoren i. Ali nije bi lo ni a vog zvu a niti zna a ivota. U



uæani su oèito spavali. Merser s e udobno namjestio da èe a i osmatra, da oslu uje. Koral oji je Koplis spomenuo mo



ra da je bio iza brvnare. Nije, medjutim, bio dale o da ne bi mogao da èuje ne i z vu . Jedva da je i obratio pa nju na brvnare ada se sve ! poèelo odvijati u drugim pravcima. Èuo je rzanje onja i ne to to mu se uèinilo ao povi i negdje u umi pu èani puc nj. Brzo je shvatio da bi morao uzeti u obzir samo po vi . Nije mogao odrediti i z og pravca je do ao. Zvuèi u umi uvije obmanjuju. Divlji æurani su æurli ali negdje s njegove desne stra ne u blizini mjesta gdje je ostala Nen. Puc etanje granèica i u daranje ostiju o drvo govorilo je o nemirnom retanju jelena. Iznad glave mu je proletjelo jato divljih golubova. Ali nije bilo zvu ova oje je oèe ivao - udaran je opita o ogradu ili tvrdu zemlju, ili rzanje, ili zvi du . Bilo je gotovo nemo guæe da devet onja ostavljenih u oralu ne uèine ne i zvu toli o poznat sva om jah aèu. Pro lo je pola sata. Merser je za ljuèio da nema onja u Belmarovom oralu. Ka o je i brvnara oèito bila na pu tena, shvatio je da je i Hatavejeva dru ina oti la. Prvo j e osjetio ola anje zbog Nen. Ali, to ga je dr alo vrlo rat o. Stresao se ada je èu o zvu opita po stijeni, s njego ve desne strane, na putu iz Neninog s rovi ta. J eza mu je pro la ièmom. Sve ovo mu se nije dopadalo od samog poèet a. Nije bilo ni je dnog amena u maloj uvali gdje im je Koplis posavjetovao da ve u onje. Merser je vjerovao da je ne i jahaè na putu u tom pravcu. Mogao je vidjetiput oji je ulazi o na Belmarovu èistinu i prolazio a zapa du. Merser je za ovan pogled u us i otvo r u zelenom zidu 123 oèe ujuæi da vidi jahaèa ili mo da njih ne oli o. Ni o nije do ao. Za brinuo se. Ova igra njemu je bila nepoznata. On je bio èovje iz ravnice, a ne gor t a . Imao je o tre oèi, ali nije mogao prodrijeti pogledomroz zelenilo. I nije moga o èitati zvu e ume. Merser je bio navi ao da brzo donosi odlu e. Stoga je odmah odl uèio da se vrati do Neninog s rovi ta i provjeri da li je s njom sve u redu. To je z a njega bilo najva nije. Jo jednom je pogledao Be

lmarovu brvnaru, zatim je oprezno, gotovo pu uæi renuo nazad. Do u iju bi mu dopirali èudni zvuèi, pa je zastaj ivao, oslu i vao bez daha. Zatim bi ponovo renuo uop te ne shvatajuæi ta je zapravo èuo. U sva om s luèaju, izgledalo je da je uma puna tajanstvenih zvu ova. Kada je odma ao dovoljno dale o od èistine, podigao se i poèeo dase pri rada od drveta do drveta. Odjednom j e iza njega u umi odje nula pu a. Gotovo se u oèio, bio je prepla en. Èuo je a o meta udara u drvo. Ili je Stiv ili Bilpucao u èovje a ili su mo da u nestrpljenju poslal i olovnog glasni a da probudi eventualne spavaèe u brvnari. Merser je oèe ivao uzvi e iznenadjenja ili bijesa, udaranje èizama, pucnje, ali nije se vi e ni ta èulo. Krenuo je dalje. U tom trenut u ga je jedan novi zvu gotovo oduzeo. Podsjeæao je na prig u en ri i dopirao je iz grmlja. Pu a je opalila s njegove lijeve strane, a na on toga je uslijedilo rr tanje onja i udaranje opita. Srce mu je bubnjalo ao pom ahnitalo ada se o renuo nalijevo i potrèao. Oèe ivao je da æe brzo izbiti na put. Ali nije. Umjesto toga ot rio je

da se spu ta nizbrdo. Zastao je zapanjen ada je shv atio da je mo da zalutao. Bijesan, èe ao je jo ne i zvu oji bi mu mo da pomogao da od redi svoj polo aj. umsa divljina postala je zaglu ujuæe tiha. Mer 124 ser nije mogao èe ati. Krenuo je nizbrdo, s retao udesno, pa nalijevo. Sve je bilo uzalud! Bio je izgubljen u umi! Obliven ledenim znojem, bijesan, Merser je sjeo na panj da po u a da se pribere i razmisli, jahaèi iz ravnice se rijet o gube. Uvije ne a o imaju s voje ozna e uda treba da idu. S druge strane, znao je da se auboji u umovitim rajevima èesto zagube. Nije to bilo ni ta neobièno, ali je zapao u oèaj zbog Nen, oja j e bila negdje sama u umi. Napo on je za ljuèio da je, na on prvog pucnja oji je èuo, pre ao put. Na ne im mjestima bio je travnat, malo dru èiji od uzvisina u umi. Sada je trebalo da se popne do vrha brda i odredi polo aj. Bilo bi to la o ada bi moga o naæi brdos ojeg se spustio Koplis. Padina pred njim bila je strma i obrasla gu stim grmljem, a uz to i nevjerovatno duga. Kada se napo on uspeo, na ao se na vrhu jednog

od mnogih sliènih bre ulja a. Ali nije mogao vidjeti valoviti spust, niti st ubove dima i dijelove puta oje je primijetio ada se tog jutra Koplis zaustavio . Nije vidio ni Æelave grebene! Medjutim, ada je pogledao u drugom pravcu, ugleda o je velièanstveni Rim i sada je mogao da odredi pravac. Spu tajuæi se prema isto u, s luèajno je do ao do puta. U pra ini je razaznao brojne onjs e tragove oji su vodili a zapadu. Bili su svje i. Kada je bilo rijeèi o tragovima, Merser ih je mogao èitatiao otvorenu njigu. Odjednom je prepoznao trag opita svog Celav a. Prepoznao b iga medju hiljadu. - Pro letstvo! - bio je zapanjen. - Celav o! Moj vlastiti o nj! Svi na i onji pu teni! Koplis! Ta o je Merser èitao ove tragove. Krenuo je za nji ma. Zaobi av i o u u bio je zapanjen to vidi Belmarovu èistinu ispred umjesto iz



a sebe. S liznuo je medju drveæe, napravio zao ret do puta, ponovo nai ao na tragove i prat



io ili do mjesta gdje su iza li iz ume. 125 Na on ne oli o trenuta a nalazio sena malom proplan u gdje je Koplis ostavio onje. Pa ljivo je osmatrao tlo. Srdita vje verica odvela ga je do drveta izvan proplan a. Ovdje je na ao omadiæ zama æenog papira u oji je oèito bilo umotano meso. Nen je tu bila prilièno dugo. Sada je bilo asno popodne. Krenuo je dalje. Ispod omori e, gdje je tlo bilo èisto, Merser je vidio j ednu Neninu ru avicu. Podigao ju je, odjednom se ohladiv i. Zatim su mu se oèi pri o vale za tlo ispod drveta sve do nije ot rio druge zna e. Otisci Neninih èizama, o t ra ru na linija od unda a njene pu e a onda - pro letstvo! - dubo iotisa mamuze i mu e èizme. XIII Za trenuta Merser je stajao ao oduzet. Nije se zavaravao. Ne o iz Hatavejeve bande je predvidio Koplisovo retanje, a onda su èuli ili vidjeli Nen. Kada su se vratili, Koplis, Stiv i Bil su ot rili da je Nen nestala. Da su imali vremena - a sigurno je da nisu - ot rili bi da nije Merser poveo Nen sa so bom. Ali, ni a o nije mogao da shvati za to su Koplis i ostali odjahati putem. Bil o je isto ta o moguæe da su Hatavejevi ljudi odveli i onje, ao to su odveli i Nen . Ko god da je imao Nen - a Merser je ne a o bio s lon vjerovanjuda su to Kvejl ovi - izbjegavaæe put i renuti do ne og od Hatavejevih moguæih s loni ta. Mo da do brvn are ne og od upaca njegove bijele mazge. Merser je renuo rozumu zastaj ujuæi sv a ih pedeset ora a da proviri i oslu ne. Kretao se roz umu, pro ao pored Belmarovog imanja i o o milju dalje nai ao na tri para otisa a od ojih mu je srce zastalo. Ogoljela zemlja, malo dalje od puta, potvrdjivala je njegovu sumnju. Otisci Neni nih malih èizama jasno su se vidjeli iz 126 medju otisa a mu ih èizama. Bilo je oèito d a su je povremeno i vu li. Sunce se bli ilo zalas u. Uurbi, Merser je pro ao mjesto gdje su svje iji onjs i tragovi napustili put. Uzalud je tra io tragove Æelav ovih o pita. Ali, ada je ponovo na ao zna e oji su gov

orili gdje su renuli Nenini otmièa ri, Merser se dr ao tog pravca. Dubo o u umi ispod puta èuo je pasji lave . Tada se sje tio Tajga. Da li je pas ostao s Nen? Mo da je pucanj oji je Merser èuo uti ao Tajga. Merser je i ao dalje, odva nije i br e a o je sumra poèeo da osvaja umu. Dr ao se ivice p uta. Us oro æe se pojaviti jo jedna brvnara, ona oju je Koplis po azao s vrha brda . Spustio se mra . Merser jesigurno pre ao pet milja. Osjetio je dim. Nejasni zvuèi razbijali su ums u ti inu. Zvijezda veèernjaèa uzdigla se iznad ume. Kojot je zavijao. Merser je shvatio da je te noæi do ao do raja svog lova. Put se malo uspinjao i ond a naglo s renuo na veli u èistinu. Svjetla su treperila. Zvuèi lumperaj e pozdravili su Merserove u i. Ova èistina je nedavno ras rèena. Ograde su bile nove. U odsjaju va tre vidjela se dugaè a uta brvnara. Tamne ljuds e prili e promicale su na svjetlu. Ovo mjesto je trebalo da bude ranè. Merser je za trenuta zastao. Nije morao provj eravati da li seHatavej tu zaustavio. Èuo je zvon i divljaè i smijeh ra ija .i. Hatav ej je zbog neèeg

bio sretan, a to nije bilo dobro za Nen. Uèinilo mu se da su a mbar i oral iza brvnare. Oni su znaèili pravu potpalu za veselu vatru. Kada je pomnij e pogledao, ot rio je da se dugaè a brvnara sastoji iz dva dijela pod jednim rovo m, sa iro om verandom. Ovo je, izgleda, bila tipièna gradnja u ovom raju. Kraj brv nare bli i Merseru bilo je u tami. Iza su sjala dva sjajna svjetla. 127 Tog dana d osta togase desilo Sto ga je zapalilo. Gorio je od bijesa. Medjutim, sada mu se rv ohladila. Ovoj Hatavejevoj bagri ponudiæe da o use pucnjavu istins og revolve rasa. Merser je bio siguran da se negdje u tami rije Koplis sa svojim drugovima ili da æe us oro doæi. Ono to on zapoène oni æe o onèati, a o on sam ne o onèa. Ali, Nen Li i ne sm vi e ni jednog trenut a biti na milosti Hataveja. Pribli avajuæi se, Merser je izvu ao revolver. U lijevoj ruci je dr ao pu u. Sjena oju je bacala brvnara r ilaga je sve do nije za oraèio na verandu. Tada je ne i èovje u gruboj odjeæi i vis o im èzmama, oji je stajao na svjetlu, vidio Mersera i renuo prema njemu. - Jes i li t

o ti, Bizi? Ba je nadigao pravi pa ao! Èuje li ga!? Èovje ov glas se zaledio ada jeMerser zamahnuo pu om. Udarac ga je odbacio s verande. Merser je za oraèio, provirio roz prvi otvor oji je bio taman. Ali svjetlo je dopiralo roz vrata d ruge sobe. U ao je neèujno, svjestan glasova. - Draga djevoj o - govorio je ozbiljan mu iglas lo e je za mene - ali za tebe... biæe u asno a o ne voli ovog... - Volim! - o dje nuo je Nienin glas. - Slu ajte, mrzim tog po varenog Hataveja. Ubio mi je brat a. Odgovoran je za smrt mog oca... mo da i mladjeg brata. Krv je pala izmedju lan ova Lili i Hatavej. Ubiæu ga a o mogu. Ali, sada me se doèepao. Oni pro leti Kvejlov i i li su mojim tragom... uhvatili me. Hatavej me eli. On ne vidi da æu prije o onèati i vot nego mu se prepustiti. Moj lan mi je na tragu. Moj èovje , D on Me



rser, ni ad n e bi dopustio da noæ provedem u ru ama Hataveja. - Jasno mi je. Ali, grijeh je da



se uda za njega - odvratio je èovje , oji je oèito bio paroli Bejli. 128 - Grijeh, j este. Ali a o ga ne ubijeni ili a o ne ubijem sebe prije nego to me prisili, bilo bi bolje da budem njegova ena, jeli? - Ne shvatam, gospodjice Lili. Pod ovimo o lnostima morao bih da odbijem. - Gubimo vrijeme. Hatavej æe vas natjerati da nas v jenèate. Ili æe vas ubiti. Ka em vam da æe mi pomoæi da ga obmanem... Merser se poavio na vratima. - Nen, ne vri ti, to sam ja, D on - re ao je tiho, ali o tro. Zadrhtala je, ali nije izgubila ni razum, ni nerve. Tamno rumenilo oblilo joj jeblijede obraz e, a oæi su joj zasjale. - Oh, D one - la o je ri nula. Jedva se suzdr avala da ne po juri prema njemu. Tada se o renula pa ruhu. - Gospodine Sejli, ovo je D on Merser. - Ka o ste, Bejli - re ao je Merser hladno do je osmatrao bradatog Bejiija, o ji je stajao zapla en pred ovim naoru anim posjetiocem. - Doli ste... na vrijeme, gos podine - promucao je. Ona bagra tamo pije. Njihov vodja eli zlo ovoj djevojci. Od vedite je. - Ubio bi vas, Bejli, ba ao to je Nen rela. Tamo negdje je stra ar. Osi m toga... Merser je provirio roz prozor i vidio èovje a na drugom raju verande. Nije bio tamo ada je Merser do ao. Izgledalo je da gleda prema logors oj vatri o ju Merser nije mogao da vidi iz ovog ugla. Merser je s oèio do vrata oja su vodil a na verandu izmedju dvije brvnare. Odatle je mogao da vidi blistavu vatru i lju de o olo. Bilo je dale o o o stotinu stopa. Krug su saèinjavali sedmorica ljudi, j edan od njih viso og stasa, vjerovatno Belmar,drugi sa povezanom ru om, treæi sa umotanom glavom. Hatavej je drugi stajao na svjetlu, a pred njim se prsio prilièno niza èovje . 129 - Ka em ti da je to bilo pogano... da puca u ne og iz svog lana si tao je. Merser je prepoznao glas. Snajp Tvièel! - Pa, ne a em da nije - odgovor io je Hatavej tvrdoglavo. - Za to? Ja nisam bio tamo. Za to si pucao u Rubija Kvejla ? - Uvrijedio je moju djevoj u. - ta! - p

rosi tao je Tvièel ao zmija. - Ko ti je r e ao? - Nen. I ne si æi na mene, Snajpe Tvièelu. - Znaèi, djevoj a ti je re la, je li? - Tra ila je moj revolver. Klela se da æe ubiti Rubija. To mi je bilo dovoljno. Do ao sam i pucao. Nisam imao vremena dapitam Nen ta je uèinio. Izgleda da je Snajp Tvièe l bio najjaèa liènost u ovom lanu, a ne i vodja. O renuo se prema mladiæu tamnog li ca, obuèenog u odijelo od jelenje oe. - Dajamonde, mislim da bi ovo trebalo ra èistiti - nastavio je Tvièel. - Moramo se dr ati zajedno. Rubi je bio tvoj brat i sigurno s i bijesan na Ba a. Ali reciistinu. - Pa, ada smo uhvatili onu curu, Rubi je iz gubio glavu - odgovorio je Kvejl. - elio je da je odvede u umu. Posvadjali smo se. Re ao sam mu da ne smijemo na taj naèin prevariti Ba a. Pa, dovu li smo je ovdje, a Rubi ju je cijelo vrijeme tip ao i ljubio. Pomislio sam da æe ga rastrgnuti na omade. - Auh! Hvala, Dajamonde. Hoæe li i dalje ostati s nama? - Mislim da æu odvesti Rubija u Rajson a o ne umre. - A a o umre? - Pa, o tome nisam razmi ljao. - Ba ? - o renuo se vodji. - P

onovo bih pucao u Rubija ili u Dajamonda, u sva og... i u tebe, Snajpe Tvièele, ao bi gnjavio Nen Lili - za?pis ao je Hatavej. i - Auuuh! Bi djavola? Pa, ne volim ta ve prièe. Ali, a o ti toli o znaèi èast djevoj e oja te m rzi... pa ostaæu uz te b. - U redu, Snajpe. Sada mi je la e. Ti si me brinuo. Po p iæemo ne to u ovu èast. - Meni je dosta. Ba , da vidimo ta æemo sada. - Ostavi to za sutr a. Noæas se enim. - Pro letstvo! Èovjeèe, neæe se valjda s tom Lilijevom curom ovdje vjenèa i? - Bogami ho - Prisiliæe ovog paroha da te vjenèa? - Hoæu, a o ne bude htio. - Ali, moramo odmah da renemo odavde. - Gdje? - Do Pa lene apije. - U redu. Pove eu Nen . - Hataveje, ne mo e voditi enu u taj anjon s nama. - Snajpe, to æemo raspraviti as nije. - Uredu, Ba - za ljuèio je Tvièel promu lim glasom. - Bjesni i svadja se sa mn om ada su nam za petama onaj revolvera i Apaè. Merser se povu ao s vrata dubo o od ahnuv i. Stajao je ta o da je mogao vidjeti vatru, a isto ta o je imao dobar pogle d iroz prozor na verandu. - Bejli, imamo samo ne oli o minuta - re ao je od va n o.

- Uzmite Bibliju. Nen, hoæe li se viðati za mene? - Zaboga! D one! - Hoæe li? Po uri. Ov jeste divlja ideja. Ali, mo da. Bejli, hajde... - Da, da, a o æete je uzeti iotiæi odgovorio je Bejli. Merser je zgrabio Nen za ru u i privu ao je uz sebe. Dje vo j a je drhtala. 131 - Kada on udje... i vidi da se vjenèavamo... tada æe8 ga ubiti pro aputala je. Veæ je paroh Bejli èitao slu bu, brzo ali ipa jasno. Merser je nasloni o pu u na vrata, ali nije ispu tao revolver. Hatavej i Tvièel stajali su dalje od gru pe ljudi, zao upljeni razgovorom oji se oèito nije dopadao ovom drugom.Merser je odgovorio paroli u, a Nen je pro aputala potvrdan odgovor. - Koga Bogsastavi, ne a èovje ne rastavi - govorio je Bejli drhtavim glasom. - Ah, mila! - Merser se s av ozario. - Sada! - Zgrabiv i pu u jo je pogledao roz prozor. Stra a



r je jo uvije bi o na svom mjestu. Merser je gotovo popustio elji da povede Neni potrèi pucajuæi u st



ra ara. Ipa , pobijedio je is u enje, tada je primijetio a o se Hatavej pribli ava s drugim èovje om. Da je to bio Tvièel, ivot lana Hatavej bio bi rata . - Dolazi- pr o aputao je Merser.- Nen, obmanjuj ga. Is oristi svoju ansu. Onda trèi. Nalijevo. Niz put. Trèi brzo. Dostiæi æu te. Merser se uvu ao u uhinju. Bilo je tamno, samo je pre o praga dopirao slab tra svjetlosti. Brzi oraci zatutnjali su na verandi. - M e , pogledaj vani - govorio je Hatavej. - Ne vjerujem ni Biziju ni Deru ada teèe bijela mazga. Na on toga Hatavej je u ao u sobu. - Pa, Nen, hoæe li se udatiza mene ili neæe ? Upamti, veèeras æu te uzeti bilo da si mi ena ili ne. - Ba , u tomsluèaju hoæu odgovorila je Nen jasno. - Oho! Shvatila si, je li? Paroh te obradio. Pro leta b ila, djevoj o! Da nisam bio ta o lud za tobom... - Da, Ba , ali pod jednim uslov om. Da me... pusti ... noæas. - Pustiæu djavola! Pro letstvo! Nen, lud sam za tobom. Daj mi vremena, Ba . Ti ne shvata ... djevoj a... 132 - Bejli, odmah nas vjenèaj. to br e to bolje za tebe. Odlazimo odmah. Merser je stajao suzdr avajuæi dah. Ovaj grmal j zami lja da æe Nen us oro biti njegova, jedva se suzdr avao da ne izadje i o onèa ovu farsu. Ali, èe ao je. Nen mora imati prili u za bijeg. Mersera su brinuli stra ari n apolju. - Ba , ja sam... ne ad sam... ne ad sam te voljela... govorila je Nen èudn im glasom. - Prije ove gu ve? - Ne. Prije nego to sinas uni tio s bijelom mazgom. Pa, sada je pre asno - nastavio je. - Da si me jednom saslu ala! Sada æu te slomiti, Nen Lili. - Je li?... Na verandi su se èuli oraci. - Ba Bizi dolazi ovamo. Bio je na putu. Nigdje ne vidim Dera - zvao ga je Me . - Sigurno je oti ao do vatre i opet pije. -Idi v vidi - naredio je Hatavej. Meje renuo i Merser je vidio a o prolazi pored vrata. - Pa, upnièe, imamo pet minuta. Po uri s tim - otegao je Hatav ej tap uæi revolver. - Ha! Ha! - nasmijala se Nen, gotovo histerièno. - Hej, za to se sm ije ? Re ao sam pet minuta... - Ima djavol

a, a ne pet minuta - sijevnula je Nen. Ha tavejeva viso a prili a sada je bila vidljiva Merseru. Iznenada ga je gurnula. Glupane! Ra ija u! S oèila je, dospjela do vrata. Merser je u tom trenut u mogao pu cati u Hataveja, ali mu je Nen bila na ni anu. - Pro letstvo! - ri nuo je Hatavej posegnuv i za njom. - Zaustavite je! Merser je otrèao do uhinjs ih vrata. Nen je p roletjela pored njega, trcala nizstepenice i i èezla u tami puta. Merser je èuo te e o ra e i promu le povi e. Kliznuo je 133 pored zida, do ao do stepenica i s oèiv i dolje o renuo se sa ispru enimrevolverom. - Evo Dera... glava mu je rascopana - povi a o je ne i glas. - ta se desilo? Bizi, zaustavi djevoj u! -1 viso i èovje sa crnim sombrerom potrèao je izmedju brvnara. Na on Merserovog pucnja, za trenuta je zast ao ao da ne vjeruje i onda tresnuo na tlo. - Pazi, Ba ! - ri nuo je Bizi. - Le dja! Merser je ugledao Hatavejevu utu grivu, opalio i onda najveæom brzinom otrèao do puta. XIV Pucnji i povici dali su vjetra Merserovim petama. Meci su nevjerovatn o blizu parali sljun o

vito tlo. Ali, us oro je odma ao s vidi a i van pu ometa. Z amrli su i povici ipucnji. Usporio je, bez daha i oznojen. Negdje na ovom putu Nen æe ga èe ati. Nije se pla io da æe proæi pored nje. Ona mora znati da æe on biti prvi o ji æe tuda proæi! A i dalje je trèao, zaobilazio, spu tao se niz brdo, a od Nen ni tr aga ni glasa iveæ je ponovo poèeo da ga obuzima strah da su se mimoi li. Kretao se op rezno, iromotvorenih oèiju i naæuljenih u iju. Odjednom je zastao ada je èuo su anj s des ne strane. Tu su veli i borovi bacali veli u sjenu. - Nen! - pozvao je sa straho m. - Ovdje sam - èuo se odne ud o tar glas. - Gdje? Mraèno je ao u rogu - drhtao je s renuv i s puta. - Ja tebe vidim - povi ala je i, trenuta asnije, prili a tamni ja od sjene stajala je uz njega. - D one! - pro aputala je privijajuæi se uz njega. Dali te gone? 134 - Ne... ne znam - odgovorio je boreæi se da dodje do daha. - Do vraga! Nisam ova o... trèao ... ot a o sam... bio djeèa . Odma nimo se s puta i osl unimo malo. Povela ga je ispod borova. Merser je naslonio pu u o stablo i uzeo ma

r amu da obri e znoj s lica. - Oh, jesi li... pogodjen? - upitala je bri no. - Nisam. Ali, bogami, zvi dalo mi je o o glave. Onaj tip Bizi poslao je meta izmedju moje ragne i vrata. Za dla u je proma io. Nen je nje no opipala njegov vrat, a onda ga s na no zagrlila. Drhtala je. - D one... jesi li... jesi li ga ubio? -pro aputala je. Kada si ga gurnula i s oèila prema vratima, imao sam prili u da pucam, ali sam se pla io da ne pogodim tebe. Istrèao sam na uhinjs a vrata... vidioa o ti promièe . On da sam èuo ne i tresa . Hatavej se pre o neèeg sapleo. To mu je sigurno spasilo ivot. Stajala je privijena na njegove grudi, tiha, i ta ti ina jebila rjeèitija od rijeèi. - Zaboga, sreæa nas prati - nastavio je nje no. - Oh, Nen, bio sam gotovo poludio. Ka o su te uop te Kvejlovi uhvatili? - D one, ja mislim d



a su proma li Koplisu. Oni su lu avi ao lisice. Kada si oti ao, Tajg je poèeo da cvili i nju i vazduh. Ili je eli



o da rene za tivom, ili je ne to nanju io. Nisam ga mogla zadr ati. Ubrzo sam èula bu u na putu. Uèinilo mi se da bih mogla da izvirim i vidim ta se de ava. To sami uèinila. Vidjela sam a o Tajg prelazi put. To me je umirilo. Krenula sam natragi èula ne to . S upila sam se iza jedne omori e i pogledala uo olo. 1 onda se desilo. Èula sam su anj, zatim brze ora e... i èepali su me. Jedan od njih je utnuo moju pu u ada sam opalila. Ostalo zna . 135 - Znaèi ta o je bilo. Ba sam se pitao. Samo idiot mo e ostavi ti samu djevoj u u umi. Suvi e je znati eljna i hrabra! Sljedeæi put æu znati ta treba da radim. - Zar sve nije ispalo dobro za tebe? - upitalaje vragolasto. - Jeste, Ne n. Ali, zaboga! Kroz ta sam pro ao do sam te na ao! - D one, sigurno su na i pratili Hat avejeve tragove do ranca paroha Bejlija. - Vjerovatno. I sigurno misle da sam s tobom negdje idnuo. - Onaj tvor Tvièel... njega treba srediti, D one - re la je smr nuto. - On je sve smislio. Èula sam ga a o govori da je Hatavej izgubio razum zb og djevoj e blijedog lica. I izgleda da jeta o. Mo da sam blesava, ali zaista mi je ao to se Ba nije pojavio ada smo mi... ti... ada je paroh... - Smiri se, dje vojèice - pomilovao ju je. -1 ja bih to volio. Pro letstvo! Kada bi se sve ovo jed nom zavr ilo! - Oh, a o æu tada biti sretna! - Nen, ad smo veæ od toga, mogla bi me zvati ne a o dru èije. - Ka o? - Pogodi. Ne bi mi bilo ta o milo ada bih ti re a o. - Oh, ne to milo. - Da. Reci ne to tomi dosad nisi re la. - Dragi? - Hm... hm... To sam veæ èuo. - Najdra i? -I to. - Jedini? -1 to je dobro, ali nije ono to elim. - Lju bavi? -Ne. - D one, vi e mi nita ne pada na pamet - odgovorila je o lijevajuæi. 136 - R azmisli. To je ne to tomi ranije nisi mogla reæi. Zagnjurila je glavu na njegove gru di i pro aputala: Mu iæu? Merserovu radost pre inuo je o tar pucanj iz vinèester e. - Èuje l ? Bal je poèeo Nen. Na i pucaju na onu ra ija u bagru o o vatre. - Ali, za to ba sada? - trgnu

la se. - Ne znam, mala moja enice. - Èvrsto ju je zagrlio i poljubio i ljubi o...i ljubio... - Izgubili smo mnogo vremena. Hajdemo. S renuæemo s puta i naprav itirug. Idi iza mene. Sada su mi oèi ao u maè e. S pu om u ruci Merser je vodio pu temroz umu. Opipavao je put tamo gdje je sjena bila ta o dubo a da nije mogao n i prst pred o om da vidi. A nepovezana vatra omoguæavala mu je da odredi pravac pr ema Bejlijevom rancu. Povremeno bi zastajao da oslu ne i da provjeri da U je Nen i za njega. Ona nije govorila, ali ad god je to mogla, uhvatila bi ga za ru u. Iz a li su na èistinu i veæ im je bilo la e da se snalaze. Odjednom je Merser ugledaoblje sa pu èane vatre. Hatavejevi ljudi su tro ili met e na crne sjene. Sa ovog mjesta Mer ser se ta odje uvjerio da su Koplis, Stiv i Bil zajedno, na jednom mjestu, na uz visini zapadno od ranca. Nije izgledalo da pucaju nasumice. - Nen, znamo gdje su na i - poèeo je Merser uzbudjeno. - Po urimo. Mo emo doæi iza njih i pozvati ih. I li su ne ih stotinu jardi, pola o, roz gusti , ad je odjednom Nen povu

la Mersera. - D one , vi e ni ta ne èujem. Odjednom je utihnulo pro aputala je. - Jeste. Ovo je samo zati je. To se ta o de ava prili om pucnjave. Mo da sada obje strane pune oru je. - Imamo dovol jno vremena. Popni trio se gore i oslu nimo. 137 Merseru se ovo uèinilo ao dobra id eja i popeo se na prvu uzvisinu na oju sunai li. U medjuvreinenu, pucnjava se ni je vi e èula. Ali, Merserov o tar sluh uhvatio je topot opita. - Èuje li ono? Konji - uz vi nula je Nen. - Sada ta... - Jure. Pribli avaju se - re la je u asnuta. - Da, ali p utem. Moraju proæi ispod ovog grebena. Kladim se da je Hatavej lisnuo. Popeli su se na ogoljeli vrh ba na vrijeme da èuju brz lepet opita onja oji su jurili pun om brzinom ispod brda prema zapadu. - Nen, Hatavej se po azao ao u avica - Mer ser je bio uzbudjen. - Da je mrtav ili ranjen, Tvièel bi nastavio bit u. Ali, boga mi, idnuo je! Ovo je raj lana Hatavej. Lisica je pobjegla u Rajson. Zna da lj udi ne bi dopustili pucnjavu u gradu. - Ali sve do je Hatavej iv biæe i pucnjave. Bar to se tièe tiva. - Draga, nisam

na to mislio. Mislim da je Hatavej propao. Izgub io je svoju luðaè u tr u za tobom i tvojim imanjem. To znaèi da je svadja lanova o onèa na. Kladio bih se u to. - Opetse vide svjetla u Bejlijevoj brvnari. Mora da su oti li. Ka o æemo naæi na e? - Otiæi æmo do puta, pa u umu i vi ati. Us oro su nai li na tr sto e oji je vodio do mjesta gdje je put prelazio u èistinu. Odatle su se uspeli na padinu. Tada je Merser pozvao tiva. U istom trenu zalajao je pas, ne ta o dale o u umi. - To je Tajg - povi a I a je Nen radosno. Na on toga se èuo povi na oj i je Merser odmah odgovorio. - Ko je to? - povi ao je stari Bil. - D on i Nen. 13 8 I - Pa, izadjite i po a ite se. Èuli su se la i oraci, a zatim cviljenje i lave ps a. Tajg je s oèio na Nen. Merser je vodio u taninu umu, po novo pozvao i dobio odgo vor i na on ne oli o



minuta, to om ojih je jedva opipavao put roz grmlje i izm edju granja, ne o gaje zaustavio. - Dovoljno je blizu, D one. Ko je s tobom? - Ne



n. Nema tri ova, tive. Tajg je s nama. A o nas je i o pratio, on bi to ot rio -o dgovorio je Merser. - Ta o je, tive - èuo se i èi a Bil. Merser i Nen su iza li iz ume n a stjenovito brdo iz nad ranca obasjano zvijezdama. - Pa, gdje ste, do vraga, bi li vas dvoje? - pitao je stari Te sa anin. - Pola o, starino. ta je sa Hatavejom? Kidnuo. Ostavio je mrtve... a o ih je uop te i bilo... i ranjene. - Kidnuo, eh? Z a Rajson ili Pa lenu apiju? ta Koplis misli? - Pa lena apija je s druge strane, D one. Nije te o pogoditi. Hatavej nije imao muda da se bori - odgovorio je Koplis . - Pa, vratimo se do mjesta gdje smo ostavili onje predlo io jestari Bil. Na pu tu roz umu Merser je u rat o isprièao ta mu se desilo do nije naao Nen od paroha. Na on toga je Nen nastavila s prièom, oèito vjerujuæi da æe Merser umnjiti znaèaj svog po duhvata i isprièala ta se desilo a da se Merser pojavio u brvnari. - Pa, da sam pr o let! - zviznuo je stari Bil. - Ha! Ha! I D on nije ubio onog zaljubljenog ra ija a . Bogami, ja ovo ne razumijem. -1 vi ste se vjenèali! - Stiv nije mogao da vjeruje . Stari Bil je sna no pljesnuo ru ama. 139 - Hej, to sam mogao i oèe ivati. Zar se n e sjeæate a o smo èuli Hataveja da rièe ao bi na on to j utihnula pucnjava? Mora da mu je tada paroh isprièao ta je uradio. Uh... - A o mu je to re ao, onda je paroh sigurno sada mrtav - primijetio je Stiv. - Mo da i jeste. Ali, ne smijemo zaboravi ti Tvièela. On bi sprijeèio ubistvo seos og paroha -re ao je Merser. - Evo onja pozvao ih je Bil veselo. - 1 predla em da zapalimo vatricu i ne to pojedemo. Mrtav s am umoran. O o blistave vatre lan Lilijevih jebio prilièno veseo s obzirom na ne davne dogadjaje. Ali i to se moglo objasniti oèitim ola anjem zbog iznenadnog odlas a neprijatelja i romantiènog Neninog vjenèanja. - Bogami, D one, ti si dobio olaè - St iv je onaèno shvatio ono nevjerovatno. - O enio si se mojom sestrom s pu om u ruci, èe ajuæi da ustrijeli tipa oji je za sebe bio

pripremio svadbu. - Pro leto mi je ao to se Ba nije pojavio - re ao je Bil. - Nen, elim ti svu sreæu - re ao je Stiv toplo . - Èini mi se da je D on prilièno dobar èov. - Hvala, tive. Ja sam ne a o zbunjena. Ali , biæu sretnija ada se sve ovo o onèa.- Naravno da æe biti sretna. - Stiv se o renuo starom Bilu. - Pa, strièe, zar ne misli da bi bilo malo nezgodno da noæas spavam sa N en i D onom bez obzira na hladnoæu? - Pa, ne bi valjalo - otegao je stari Bil suho. - Nen, ni ti to ne eli , zar ne? - nastavio je Stiv vragolasto. - Ne elim ... ta? - za mucala je, a lice joj se za arilo ao vatra. - Da dijelim æebe s tobom i D onom? - Pa. .. naravno - jedva je progovorila. Merser je bacio drvo na tiva oji se cerio. 14 0 - Zave i ili æu zapapriti tvoju prvu braènu noæ. - Djeco, spavajte a o hoæete. Neæu da va s slu am. Suvi esam umoran. XV Ujutro su ot rili da nema tiva i njegovog onja. - Ot i ao je za Hatavejem? - Merser je bio zgranut. - Pa, ta si oèe ivao? - upitao je star i Bil jet o. - Po to je vidio da ga ti ne mo e ubiti, Stiv smatra da sam mo e o onèati po

sao. - Oh, D one! - povi al a je Nen. - Spremite se - naredio je IVIerser, uvrije djen zbog prije ora i straha u Neninim oèima. - Bile, vodi Nen uæi. Koplis i ja æemo za tivom u Rajson. Prije nego to je sunce za lo, Merser i Koplis su ujahali u Rajson uveli o zaobilazeæi a o bi izbjegli eventualnu zasjedu. Pre li su polja do onju nic e i orala gdje se Tomi Banis pobrinuo za Merserovog onja. Zatim su u liu rèmu sa stra nje strane. - Ka o si, Barns - javio se Koplis èovje u oji im je priao. - Treb a nam veèera, a mo da i revet za noæas. - Oh, to je D ini Koplis - odgovorio je Barns. - Nisam te prepoznao. - A o je ovaj revolvera ? - Pa, mogao bi biti i King Fi er al i nije, to je pro leta sreæa za tvoje sugradjane - odgovorio jeKoplis smr nuto. Ha, ha! - nasmijao se rèmar nasilu. - ta ima u gradu? - Ni ta. Ne i dosadan dan. Ali , ljudi æe noæas ivnuti. Odr ava se igran a. - Pa, u tom sluèaju æeo ostati - re ao je Kop lis. Hajdemo, drugar, da vidimo ta ima napolju. Poveo je Mersera hodni om do trij ema gdje je bilo prilièno ljudi. Ipa , u jednom uglu su

na li praznu lupu. Sunce je izgubilo vrelinu, ali je jo uvije bilo blistavo. 141 Do sutona je ostalo jo najm anje sat vremena. Sa obje strane trga nalazili su se osedlani onji, ola i dvo olice to je jasno govorilo da æe se veèeras odr ati igran a. Koplis nije sjeo. Znaèajno j e pogledao Mersera i zbog prisutnih re ao: - Pa,drugar, malo æu protegnuti noge i popiti oje piæe prije veèere. Da ga je i o pa ljivoposmatrao, zapazio bi da nije pr e ao trg, nego je oti ao niz ulicu do ugla. Merser ga je izgubio iz vida. Izvirio je i radoznali Tom i, oji je odmah pri ao Merseru èim ga je vidio. Odmah je pitao to j e s njegovim onjem. - Ostavio sam ga u onju nici, momèe - odgovorio je Merser. Tad a je namignuo Tom iju i dobacio mu novèiæ.Otrèi i upi mi cigaru. Djeèa je brzo pretrèao pre o trga ali se nije odmah vratio, to



je znaèilo da je dovoljno pametan da preve de Merserov mig. Vratio se malo asnije. - Izvolite, gospodine. Ovdje ima vi e pap



ira nego duhana - re ao je. Ta o su odvratili pa nju posmatraèa i Merser je apnuo: Da li je Ba Hatavej u gradu? - Jeste, sada je od Rajana. Igra arata - pro aputa o je Tomi. - Za zadnjim stolom od stra njih vrata. I, gospodine, vidio sam i tiva Lilija, oji se vrtio o o uiaza. - Ko je sa Hatavejem? - Tri tipa, dvojica suiz grada. I njegov pardo Snajp Tvièel. - Dobro! Hvala, Tome. Evo ti dolar. Vrti se o vuda da te mogu pozvati a o mi za treba . Moma je shvatio i odma nuo se, staviv i n ovac u d ep. Merser je ustao i naslonio se na zid. Najva nije je bilo daje saznao d a je njegov èovje u gradu. Tvièelovo prisustvo nimalo nije ompli ovalo situaciju. A o su zajedno, Merser æe se us oro suoèiti sa obojicom. Gotovo 142 u istom trenut u obuzelo ga je staro raspolo enje. ta je toli o zadr alo Koplisa? Ni a o nije mogao d a shvati. A o se ubrzo ne vrati, moraæe da ga potra i. To je muèiloMersera po to je Kop lis htio i sam da se obraèuna sa Hatavejem. Minuti su promicali. Merser je u vrhu ulice vidio bijelog onja oji ga je podsjeæao na Stivovog. Dolo je jo posjetilaca u olima. Djevoj e su bile vesele i i otale su se. Pone i mladiæ, obuèen u odijelo o d jelenje o e, sna no bi zviznuo. Trgovina braæe Tims pre o puta bila je puna. A Kopl is se nije vraæao. Sunce je za lo i Merser je upravo renuo ada ga je ugledao. Pono vo je pre ao ulicu u donjem dijelu. Merseru se dopadao njegov hod i dr anje. Za ne o li o trenuta a ru ni posao æe biti o onèan. Koplisove oèi su sjale izuzetnim sjajem. - S ve je u redu, D one - re ao je. - Pa, Koplis,ta si radio? - interesovao se Merser. - Kada sam vidio Ba a, samo sam liznuo pored prozora i povi ao. - ta si re ao? - Re ao sam: "Ba , u ivaj u posljednjoj igri, jer je Stiv do ao za tobom u grad!" Nije lo e. Sta je on uradio? - Naglo se o renuo. "Koji je to vrag bio?" Ali, ja sa m se umije ao u gomilu. Na on toga sam provirivao da vidim ta radi. Ba je gubio, to ga uvije ljuti. Tra io je jo jednu

igru, ali su mu se ru e tresle. Moja primjedba je na la cilj. Nije mogao pratiti arte jer je stalno gledao prema ulaznim vratim a. Zatim je ustao i oti ao do vrata. Ne og je pozvao. Bio je blijed od bijesa i vj erovatno se utrtio. - Misli? - Sva a o. Sada reni. Neæe imati problema da izvuèe pucu. Hajde! Poèeæe se brinuti prje nego to dodje do tamo. - Koplis, previ e si uzbudjen za jednog Indijanca. Zaboravlja na Snajpa Tvièela. Reci mi gdje on sjedi. 143 - Ledjim a je o renut stra njim vratima. Idi tuda. Ba æe ti ta o biti odmah na udaru. -1 ta a o se po a u ao u avice? - Tvièel? Pro letstvo, neæe! Ali, mora navesti Hataveja da p ovuèe. - Ka o dadodjem do stra njih vrata? - Predji tamo dolje i reni ulicom. Ne m o e proma iti jer je salun odmah do radnje Timsovih. - Podji sa mnom i budi miran do ne vi nem. Merser je navu ao sombrero pre o oèiju i renuo s trijema, naizgled ni t a ne videæi, a ipa sve primjeæujuæi. Sada je cijeli ishod zavisio od pona anja Hataveja i njegovog partnera. Pre ao je trg, s renuo nadesno, oti ao uz ulicu sve do otvoren i

h dvori ta iza. Koplis je stalno i ao za njim. Ocjenjivao je oli o mu ora a treba da iza sebe ostavi radnju Timsovih. Ali, to mu nije bilo potrebno po to je i iz s tra njeg dijela mogao vidjeti unutra. Odmah do ugla susjedne gradjevine bila su ne za raèunana vrata. Merser ih je naglo gurnuo i u ao. Ba Hatavej je stajao odmah iza svoje prazne stolice dr eæi arte u ru ama. Kada je vidio Mersera, prvo se trgnuo a onda zaledio. -... ti je vrag? - zapi tao je. Merser je napravio dva dugaè a ora a i zamahnuv i nogom ta o je sna no udario o sto da su arte, èa e, novcipoletjeli do pl afona do je sto tresnuo zajedno sa Hatavejevom stolicom. Gologlavi èlan varteta s oèio je naprijed, a onda se o renuo. Na taj naèin je stao uz Hataveja. - Ne mrdaj! - povi ao je Merser sna no, to je uæut alo prepuni salun. Hatavej je jo uvije dr ao arte. Èa je i Merser jasno vidio podrhtavanje njegovih ru u ia oje gledao pravo u oèi dvojice ljudi pred sobom. Merser je shvatio da ga je Tvièel prepoznao. - Ko si ti, do djavola? - ipa je upitao. 144 - Pro letstvo, Snajpe, to

je onaj jahaè iz Kanzasa! ci nuo je Hatavej. - Tvièel, ti si jedan od onih oje tra im - povi ao je M erser prodornim glasom. - Je li? - Tvièel nije izgledao zapla en, ali se oèito nije ni mogao mjeriti sa protivni om. Jer, nije znao brzo da misli ao revolvera . - Rani je smo se sreli, i to nedavno. -Jeli? - Pro leto dobro znada jesmo. - Pa, bogami , ne sjeæam ti se lica. - Zato to mi je lice bilo o renuto. Pucao si mi u ledja! Tr ebalo je priznati da Tvièel ima hrabrosti. Mogao je da porièe optu bu, ali je oèito shva tio da Merser zna istinu, a on nije bio èovje oji la e. Oèi su mu sijale zelen astim sjajem. - Naravno! - odgovorio je promu lim glasomi ote uæi, a njegov proraèun bio j e Merseru jasan ao dan. - Jednom sam slabo gadjao... ali, sljedeæi put... lu av o iz Kanzasa... sada! Trznuo je ru om. Ali, ada je



dohvatio bo , Merser je veæ izv u ao revolver i opalio. Prije nego to je Tvièel pao, ao da su mu noge podsjeèene, pl



av asta rupa pojavila se usred njegovog izoblièenog èela. Samo je jedno sprijeèilo daistom sudbinom podari i Hataveja - ovaj je jo uvije dr ao arte u ruci. Merser je opsovao. Nije mogao pucati u Èovje a pod ta vim o olnostima. - Ti smrdljivi ra ija u ! - povi ao je od nemoænog bijesa. Tada je Hatavej, blijed i drhteæi, ispustio arte . A o je prvo bio pocrvenio od bijesa, sada je bio blijed ao rpa. Sada je shva tio ta se, u stvari, desilo. Tvièelova glava le ala mu je pred nogama i, ada je uzma nuo, tresnula je o pod. Ali, on nije pogledao. i jr - Vadi revolver - naredio j e Merser bijesno, za oraèiv i izmedju zapanjenih oc ara i pre o Tvièelovog lesa. - U posljednje vrijeme si ga ola o potezao. - Neæu da se bijem s tobom - zare ao je Hata vej. - Ti si bijedna u avica - re ao je Merser srdito i ostaviv i revolver u futr olu zamahnuo desnicom i opalio mu amar, a onda ga ljevicom, ao i prethodni put, oborio na pod. Postoje uvidio da mu je propala prili a da ubije èovjea, Merser se prepustio bijesu. Kada je Hatavej po u ao da se podigne na oljena,Merser ga je ta o sna no udario po stra njici da je ovaj licem raspr io piljevinu na podu. Gomila s e razma la i zaurlala odobravajuæi. Hatavej je po u ao ponovo, ali se samo isto pono vilo. Ni treæi po u aj, nije bio ni ta manje uzaludan, a onda je Merser odustao i izde rao se na njega. - Imao ili nemao revolver, ubiæu te... ada te sljedeæi put vidim! - dahtao je Merser. Hatavej je ustao i istrèao iz sa luna. ripu èizama i bu u glasov a odjednom je prigu io pucanj izvana, zatim drugi oji je uslijedio nevjerovatno b rzo. Merser je izletio iz saluna vadeæi revolver. Da li je ra ija naletio na tiva? U bijesu je bio zaboravio na mom a. Prostor ispred saluna bio je prazan - samo je jedna prili a stajala uspravno, do je druga leala u pra ini. Kada se dim razi ao, p osmatraèi su zinuli. Tamo je stajao Stiv Lili, gologlav. Iz oèiju mu je sijevala vat ra. U pra ini je le ao Ba Hatavej do se n

a njegovim grudima irila veli a rvava mrl ja. Trzao se grèevito, a onda su trzajiprestali i iz ru e mu je ispao revolver o ji se jo uvije pu io. - Hej, Kanzas, ova av dvoboj jo ni ad nisam vidio govorio je ne o u blizini. - Ba je izjurio i naletio na tiva. Stiv je povu ao revolver, a o nda je povu ao i Ba . Ali, prije nego to je blesan podigao pucalj u, meta mu je prosvirao srce. 146 XVI Koplis jerastjerivao gomilu do je Merser po urio do tiva i poveo ga prema rèmi. - Vjerujemda ti revolver neæe vi e biti potreban - re ao je M erser uhvativ i ga za u oèenu ru u. - Je li... mrtav? - djeèa je promu lo apnuo. - Sig urno jeste - odgovorio je Merser. - Umirao je ada sam izjurio. - Oh, zaboga! Al i, ovo je... moralo... biti... uèinjeno! Stivovo lice vi e nije bilo u oèeno, ali se s ada grèilo. Merser je osjeæo a o mu napetost popu ta. Odgurnuo je radoznale posmatraèe i odvu av i tiva u rèmuo tro se obratio zapanjenom Barnsu: - Dajte nam sobu. i ne pu t ajte ni og unutra. Kada su u li u sobu, Merser je popustio stisa i Stiv se s ljo ao na revet. -

tive, znam a o se osjeæa - re ao je bez i a ve simpatije u glasu. Utroba ti se prevrnula. Treba da se bori protiv slabosti. Pretpostavi da se sada mora suoèiti sa ne im Hatavejevim drugarom! Misli na Tes i Nen. Pomisli a o bi im prepu lo srce da ti umjesto njega le i mrtav na ulici. Misli na Bena. Misli na to da si ti biou pravu. Bori se sa sobom. Za ljuèaæu te ovdje i saèe ati napolju do me ne pozove . Merser je napustio sobu. Za ljuèao je vrata i naslonio se na zid. Veèera j e bila postavljena za ne oli o ljudi. Na trijemu se nalazila uzbudjena grupica l judi. Bams je stajao na vratima nastojeæi da sprijeèi ljude da udju u rèmu. Radoznala lica vir ala su roz prozore. Merser je znao da ne izgleda nimalo privlaèno u tom trenut u. Trudio se da ne èuje ono to se govorilo. Ali, ada je jedan èovje pri ao Ba rnsu, bilo je nemoguæe da se pretvara da ne èuje. 147 - Seme, upitaj tog jahaèa iz Kan zasa mogu li s njim govoriti. - U redu, Simpsone, pitaæu ga, ali na tvoj rizi - o dgovorioje Barns. - Zdravo, Simpsone - èuo se glas oji je Merser prepoznao. - Sv a a o da

mo e s njim razgovarati. Udji. Na to je Koplis u ao sa nabijenim mu arcem èije su èizme odzvanjale po amenom podu. Izgledao je ta o ao da pripada starom soju p ionira i u oèima mu je sijao plavi plamen. - D one, ovo je Simpson, stoèar s druge str ane doline. - Nisam raspolo en za razgovor, gospodine - Merser je osorno odgovorio . - Pa, i nema potrebe - odgovorio je Simpson srdaèno. - Vraæam se uæi sa mojom ensom èeljadi oja je malo upla ena i elio sam da progovorim oju s tobom. Merser je znao da je uvije dobro sresti se s ne im o vrijedi, pa je te o progutao a o bi proèis tio grlo i bio uètiv. - Hvala, gospodine Simpsone. Slu am vas. - Jesi li i ad èuoza D o a Tarnera, stoèara iz Ebilejna? - Dvije godine sam jahao za njega - odgovorio je Me rser brzo. - Pa, D o je moj rodja i da su ti bile potrebne i a ve prepo



ru e, on bi ti ih sigurno dao. Ali, tebi one nisu potrebne. Upravo sam se rastao sa ne olic



inom dobrih stoèara iz ovih rajeva i slo ili smo se da bismo voljeli da ima vi e jahaèa tvog ova. Da li ti je to jasno? - Jeste, gospodine. Hvala - odvratio je Merser pola o. - Potra i me oji put i mo emo porazgovarati o stoci. Reci mladom Liliju da je od iste loze ao stari Ro . Do vidjenja. Do vidjenja i tebi, Koplis. - Do vi djenja, gospodine - re ao je Merser do je Koplis sa ranèerom oti ao do vrata. Brzo se vratio. 148 - D ime, to je bilo po teno od njega. Ka o da to shvatimo?- Mo e prihva titi prijateljs i - re ao je Koplis. - Izgleda da ta o misli cijeli grad. - Ni o vi e od Hatavejevog lana neæe goniti tiva? - Odjednom su i èezli. Nisam vidio Kvejla. K a o je Stiv? - Èe am da me pozove. Oèito je Stiv èuo ove primjedberoz vrata jer ih j e pozvao da udju. Kada je Merser otvorio vrata, Stiv ih je gledao blistavim pogl edom. - Pa, drugar, malo si blijed - otegao je Merser hladno. - Obojica ste me p revarili - planuo je Stiv. Merser je zaustavio Koplisa. - Pusti da mu ja a em. tiv e, jesmo te prevarili. Mo e za to riviti mene. Veæ smo aobraæa i mogu dosta toga da podnesem. Hajde, psuj i grdi. Ispljuni iz sebe. - Slu aj, D one, volio bih da znam a o to Stiv misli da smo ga prevarili - Koplis je bio oèito uvrijedjen. - Sinoæ je N en po u ala da me zadr i. Predosjeæala je ne to. -Jeli? Zanimljivo. - D one, ja sam virio na Rajanova vrata ada si pucao u Snajpa - povi ao je Stiv plaho. -I? -1 vidio s am i èuo ta govori Ba u. I vidio sam a o se gomila razmièe i a o ti udara Ba a u lice . Bio sam bijesan i odma ao sam se. Stajao sam pred vratima ada je Ba izletio. - tive, jesi li povu ao revolver? - upitao ga je Merser ozbiljno. - Nisam. Nisam ma nuo prstom do ... do on... do on nijerenuo za svojim revolverom. Merser je odahnuo. Primijetio je a o su se prili e mogle o renuti protiv tiva. 149 - eli o sam da se nadjeni sa Ba om licem u lice - Stiv je prasnuo. - elio sam da ga isp sujem pred onom gomilom... da mu istresen

i sve to mislim... o bijeloj mazgi... i da ga onda ubijem! A ti si sve po vario! Ti i Nen! Taèno je da ga je moj meta usm rtio, ali on je istrèao ao da ga svi djavoli gone. Tada ga je i mali djeèa mogao p obijediti s revolverom! I sve ono to samhtio bilo je uzaludno. - Slu aj, èini mi se da si se brzo oporavio? - re ao je Merser zajedljivo. - Ka o... ta? - Tvoja slabo st je nestala. - Ah, pro letstvo!... Èini mi se da sam malo izgubio glavu. - Slu aj, vidjao sam i starije ojima je bilo gore - nastavio je Merser. - tive, hoæe li jeda n savjet? - Hajde. Mislim da...da mi je potreban. - Hajde s nama da veèeramo. Ond a æemo na spavanje i reæemo prije zore. Ia o su rano renuli, trojica prijatelja ni su stigli do brda prije podnevaa onda su, zbog Stivovog promjenljivog raspolo enj a, èesto zastaj ivali. Konaèno je Koplis sam s renuo na stazu. Us oro na on toga Sti v je odjahao u umu. Merseruje bilo drago to je ostao sam i pola o je poveo Æelav a do poto a, a odatle je zastajao na sva om prelazu. U pro losti su ja o piæe, uzbudje nje za oc ars im stolom

ili dugo jahanje bili dovoljni da mu povrate ravnote u. A li ovdje i sada na on smrtonosnog su oba u oji je bio upleten Nenin voljeni bra t, nije mogao da po uri uæi. Stoga je asno stigao na ranè i ostaviv i Æelav a na pa nja u umorno renuo prema uæi. Malo je ustu nuo ada je na verandi ugledao djevoj e obuèe ne u bijelo. Bila je nedjelja, a tada je uvije bilo gostiju od Lilijevih. Mers er je ugledao tiva obuèenog u najbolje odijelo, glat o izbrijanog lica. Bio je ne a o hladan - sada je, u 150 stvari, postao pravi mu arac. Bio je to o za Mersera. Pripremio se za mo da jo veæi. Mali Ro je sjedio na stolici n^ vrhu stepenica, a ost ala djeca su buèno pozdravila Mersera. Uljudio se i èi a Bil, oji je razgovarao s n e im èovje om. Bilo je i ne ih novih ¦¦ lica. Vidio je Tes, èije se zgodno lice slagalo s bjelinom njene haljine. - D one, za to si toli o za asnio? - pozvao ga je Stiv i p ovu ao Tes sa sobom da doèe aju Mersera. - Sve je u redu, prijatelju. Tes je jo sin oæ o svemu èula, a ni ta manje nego trojica tipova jutros su odjahali da razglase ta se desi

lo. - Nen? - pro aputao je Merser. - Mogla bi me ivog pojesti, a sigurno i teb e. - Bogami i hoæe - odgovorio je slabo. Tes je ru u polo ila na Merserove grudi. Iz gledalo je da iz nje zraèi sve ono to je Merser osjetio u umi. - Nen hoæe... a hoæui ja . Èe aj! Merser je sjeo. Bilo je dobro to se mogao poigrati s djecom ne oli o trenu ta a, posebno da dr i nje nu ru u malog Ro a. Ali, gdje je bila Nen? Èi a Bil je pri ao sa svojim pratiocem oji je bio Tesin otac. Sjeli su pored Mersera.- Razgovarao sam s Viljemsom o na em naumu poèeo je Bil - i on smatra da je dobro. - Da, ovdje i ma zemlje za vi e sto e nego to mo emo i da gajimo - dodao je Viljems. - Zna , Merseru, ovdje je uvije nedostajala èvrsta ru a. - Auh! - odgovorioje Merser sanjivo. Da li je èuo Nenin lagan ora ? - Zahvaljujuæi tebi, mo emo poèeti s



a uzgajanjem, obradjiv anjem, vjenèanjima i ta o dalje. Pa, èestitam ti, Merseru. -Meni! Zaboga, na èemu? 15



1 - Slu aj ga Lili. Pa, èinjenica je da nam je Nen isprièala za ruè om. - Isprièala... a v am je isprièala? - zinuo je. - Ba je sve bilo slat o i rat o, mislim to va e vjenèanje . Sada su sve va e nevolje nestale. Borovi, brda i sunce na zalas u vrtjeli su se o o Mersera. - Pa, za poèeta daæu Te i i tivu hiljadu grla ao vjenèani dar -nastavio j e Viljems pra tièno. -1, Merseru, a o ti hoæe , poslaæu ti pet stotina grla i saèe aæu novac . - Prihvatam - Merser je ustao. - D one - pozvao ga je slada glas od ojeg je za treperio. - Ostavila sam ne to i za tebe. Dodji. O renuo se i vidio Nen a o nosi drvenu tacnu prema njegovom revetu u uglu verande, ao to je èesto èinila do je le ao ranjen. Merser se izvinio i po urio za njom. - Zdravo, Nen. Teada je sjela pre o puta njega, vidio joj je lice. Kao da je ne to izgubilo, aliao da je jo ne to vi e dobilo. Bila je obuèena u svoju najljep u haljinu i do ju je gledao, srce mu je ht jelo da is oèi. - D one, nisam oèe ivala da æe izgledati veseo poèela je - ali ada si se p ojavio, jedva sam te prepoznala. - Auh. Nen, bilo jegadno - odgovorio je smr nu v i se. - Najgore mi je bilo ada sam èuo pucnje ispred Rajanovog saluna. Pomislio s am da je Hatavej sredio tiva. Sav sam se ohladio.- Jadnice - re la je podrugljiv o. - Kao da ti zna ta je patnja! - Ne rugaj se.Pone ad po elim da ne i dani brzo pr odju. ta ti je Stiv re ao? - ta nije? Bilasam napola obuèena ada je uletio u sobu sa vatrom u oèima. 1 prije nego to sam i shvatila o èemu se radi, zgrabio me je i plj esnuo po... Mislila sam da je poludio. A i upla ila sam se. Ispustio me je na pod i 152 hladno re ao: "Nen, ti i tvoj mu ste me prevarili. A ja sam glava Lilijevih . Zna li ti to?" - Udario te! - bioje zapanjen. - Da li te boli? - Da li me boli ? Jesi li i ad vidio a ve su Stivove ru e? To nije ru a nego malj. Èasna rijeè. Nis am otad ni sjela. - Hm... Nen, dali ti misli da ja sada mogu jesti? - Zna ta, gosp odine Merser - re la je vragol

asto. Hajde se lijepo obrij, obuci novu o ulju i st avi maramu do ja ne otpratim goste. Kada odu, otiæi æemo u umu do na eg s rovi ta pored poto a gdje smo se sreli. Suma je bila tiha i svje a. Vjeverice su bacale i ar e. Nij e bilo povjetarcaoji bi prièao s li æem, ali je zato poto mrmorio. Nen nije progovo rila sve do nisustigli do poto a. Dodji. Mo emo ga preæi pres aèuæi pre o amenja. - 1 povela ga je obalom do mjesta gdje je vodu bilo najla e preæi. - Mogla bih i roz vodu do tebe... ao i onog dana... - Za to? - upitao je radoznalo. Nije mu odgovor ila. Us oro suza li u sjenicu oja mu se ne a o uèinila ljep om zbog purpurnog li æa oje je palo na stijenje i zlatnog li æa iznad njih oje je bacalo odsjaj sunca na zalas u. Li æe je u talo pod njihovim nogama. - Slu aj, Nen, volio bih ovo mjesto da ovdje nis idolazila s drugim momcima - re ao je ljubomorno. - D one, ni ad nisam imala ni j ednog drugog mom a osim tebe - re la je ozbiljno. Umjesto da sjedne, ao to je oèe ivao, le nula je i zagledala se u njega. - D one, da li ti je drago to si se sa

mn om o enio? upitala je drhtavim glasom. - Za to me to pita , Nen? - Hoèe li sebrinuti o m eni i malom Ro u i Rilu? 153 - Biæu najsretniji na svijetu. Kao da jemas a spala s nje i roz njene oèi je vidio zbog èega je zahvalan do dubine du e. Ovila mu je ru e o o vrata i spustila lice na njegove grudi. - Ni ad nisam shvata i ljude iz mog raja do nisam oti la u Te sas - re la je. - Dosta sam nauèila, ne samo u oli. Ali ada sam se vratila uæi, ni ta mi se nije dopadalo. D one, ot a o sam se vratila, te sada sretno di em. Sretna sam sada... ia o nema tate i Bena. Neto stra no se moralo desiti prije nego to su stvari renule nabolje. Pa, to je pro lost, ja volim ovu d ivlju zemlju. Volim ove ljude. elim da ivini i radim ovdje. - I ja, Nen - odvratio je nje no. - Nimalo ne strahuj zbog mene. - Volim te.elim da te osjetim... da zna m da si ovdje... da sam sigurna... sigurna u tvojim ru ama. - Mila, ti jesi sigu rna - odgovorio je nagnuv i se da je poljubi. Ni ad nije bio sretniji u ivotu.

130186429 zane grey dvoboj klanova

Documents