130 godina vojnog muzeja - ministry of defence odbrana.pdf · broj 69 1. avgust 2008. cena 100...

PODELA

VOJNIH STANOVA

Go

di

na

IV

Br

oj 6

91

. a

vgu

st 2

00

8.

ce

na

1

00

d

in

ar

a1

,2

0e

vr

awww.od

bran

a.mod

.gov.yu

P r i l o gP r i l o g

PODELA

VOJNIH STANOVA

U f o k u s uU f o k u s u

1 3 0 G O D I N A V O J N O G M U Z E J A1 3 0 G O D I N A V O J N O G M U Z E J A

NC „ODBRANA”, Bra}e Jugovi}a 19, 11000 Beograd

tel: 011/3241-026, telefaks: 011/3241-363.

ìro-ra~un: 840-49849-58

NARUXBENICA

Naru~ujem ..................... primeraka kwige: „ZEMQA @IVIH”

Kwige }u platiti (zaokruìti broj): 1) odjednom (pla}awe unapred) po ceni od 4.536,00 din. za primerak,

2) na kredit po ceni od 7.560,00 din. za primerak u ........... mese~nih rata (najvi{e 6 rata, minimalni iznos rate 1.000,00 dinara)

po .................... dinara, uz overenu administrativnu zabranu.

Kod pla}awa unapred uz naruxbenicu poslati dokaz o uplati celokupnog iznosauve}anog za po{tarinu u iznosu 200 dinara.

Kupci na kredit dostavqaju administrativnu zabranu (obrazac se dobija od NC „ODBRANA”) overenu

u Vojnoj po{ti ili preduze}u u kome su zaposleni.Reklamacije u slu~aju neuru~ivawa kwiga primamo u roku od 30 dana.

Kupac..........................................................................................................................(ime, o~evo ime, prezime)

Mati~ni broj gra|ana ...................................... Broj li~ne karte ........................

izdate u MUP ........................................

Ulica i broj ..............................................................................................................

Mesto i broj po{te ............................................................ Telefon ....................

Datum ......................................... Potpis naru~ioca

Autori: Vladimir Stojan~evi}, Qubodrag Dini} i \or|e Borozan

ZEMQA@IVIH

Ugledni autori Vladimir Stojan~evi}, Qubodrag Dini} i \or|e Borozan napisali su

tekst za reprezentativno izdawe „ZEMQA@IVIH" koji je dat u dvojezi~nom slogu na

srpskom i engleskom jeziku. Pisan je na temequpotvr|enih ~iwenica i potkrepqen do sada

neobjavqivanim istorijskim dokumentima kojipoja{wavaju sloènost teme. Re~ je o genezi

srpsko-albanskih odnosa u 19. i 20. veku.Koreni sada{wih (ne)prilika duboki su vi{e od

dve stotine godina i neophodno je dobro ihizu~iti kako bi neke aktuelne pojave bile mnogo

jasnije. Precizan nau~ni pristup temi, jasnametodologija istraìvawa i svima razumqivapisana re~ jesu dodatne vrednosti kwige koja

sadrì pouke i za naredne generacije. Blagoslov za {tampawe kwige dao je

Patrijarh srpski gospodin Pavle. Kwiga je vrhunski opremqena, u tvrdom povezu,sme{tena u kutiju, obima 372 strane, formata28,3 h 29 cm. Cena kwige je 7.560,00 dinara.

Sada sa popustom po ceni 4.536,00 dinaraNaruxbenicu i primerak uplatnice poslati

na adresu: NC „ODBRANA", Bra}e Jugovi}a 19, 11000 Beograd.

Kwiga se moè nabaviti i u na{oj kwiàri– u Beogradu, Vase ârapi}a 22

NOVINSKI CENTAR

PREPORUÛJE

KAPITALNO

IZDAWE

310116

PO

PUST

40%

NARUXBENICANOVINSKI CENTAR „ODBRANA”

Bra}e Jugovi}a 19, 11000 BeogradTel: 011/3241-026, telefaks: 011/3241-363

@iro-ra~un : 840 - 49849 - 58

Naru~ujem ______________ primeraka Specijalnog izdawa „Arsenal” po ceni od 350,00 dinara po primerku. Pla}awe celokupnog iznosa, uve}anog za 100,00 din. za po{tarinu, vr{ise unapred na `iro-ra~un NC „Odbrana”. Uz naruxbenicu treba poslatidokaz o uplati, nakon ~ega isporu~ujemo publikaciju.

Kupac:______________________________________________________________________Ulica i broj: ____________________________________________________________Mesto:___________________________ Telefon: _____________________________

Potpis naru~ioca:

M.P. ___________________________

Specijalno izdaweMAGAZI NA

400 din .

Cena sa popustom

350,00

240 STRANAO savremenom oru`ju: oklopnim borbenim vozilima,

haubicama, avionima, helikopterima, bespilotnimletelicama, satelitima, brodovima, podmornicama...

Razvoj, tehni~ke karakteristike, borbena upotreba i istorija naoru`awa i vojne opreme.

U punom koloru, uz mno{tvo fotografija, „Arsenal“govori i o tome kako je konstruisana, gde ispitivana i kada kori{}ena vojna tehnika koju svet danas poznaje.

4

I N T E R V J UDr Obrad Vu~urovi}, doajen raketne tehnike

ISTINA O ORKANU 8

Per asperaKOMANDANT MRTVE VOJSKE 13

U F O K U S UPodela vojnih stanova 2008.

BRAVA NADOHVAT RUKE 14

T E M AU susret Danu avijacije

GODINA UZLETA 16

O D B R A N AObuka vojnika

SERTIFIKACIJA KAO MOTIV 20

Sanitetska slu`ba u srpskoj vojsci

SISTEM VISOKIH STANDARDA 22

Reforma sektora bezbednosti

IZLAZAK IZ SENKE PRO[LOSTI 24

Poseta delegacije ViPVO Nacionalnoj gardi Ohaja

ISKUSTVA NA CENI 26

P R I L O G130 godina Vpjnog muzeja

BIOGRAFIJA NARODA 27

SA

DR

@A

J

„Odbrana” nastavqa tradicije „Ratnika”,~iji je prvi broj iza{ao 24. januara 1879.

Izdava~

Novinski centar „ODBRANA”Beograd, Bra}e Jugovi}a 19Direktor i glavni i odgovorni urednik

Slavoqub M. Markovi}, potpukovnikZamenik glavnog urednika

Radenko Mutavxi}Urednici

Dragana Markovi} (specijalni prilozi)Mira [vedi} (arsenal)

REDAKCIJA:

Aleksandar Anti}, poru~nik fregate,Du{an Gli{i} (feqton, istorija i tradicije), mr Sneàna \oki} (svet), Branko Kopunovi} (dru{tvo),Aleksandar Petrovi}, potporu~nik,Vladimir Po~u~, major (odbrana), Sawa Savi} (internet) Stalni saradnici

Bo{ko Anti}, Stanislav Arsi}, Sebastian Balo{, Igor Vasiqevi},Jugoslav Vlahovi}, mr Slavi{a Vla~i},Milosav \or|evi}, Aleksandar Lijakovi}, dr Milan Mijalkovski, mr Zoran Miladinovi}, Predrag Mili}evi}, Miqan Milki}, Krsman Milo{evi}, dr Milan Milo{evi}, dr Aleksandar Mutavxi}, Nikola Ostoji}, Nikola Ota{, I{tvan Poqanac,Budimir M. Popadi}, Vlada Risti}, dr Dragan Simeunovi}

Dizajn i prelom

Enes Me|edovi} (likovni urednik), Stanislava Struwa{, Branko Siqevski (tehni~ki urednici)Fotografija

Goran Stankovi} (urednik) Zvonko Perge, Darimir Banda (fotoreporteri)Jezi~ki redaktori

Mira Popadi}, Sla|ana Mir~evskiKorektor

Sla|ana GrbaSekretar redakcije

Vera Denkovski Dokumentacija

Radovan Popovi} (foto-centar)

TELEFONI

Direktor i glavni i odgovorni urednik 3241-258; 23-809Zamenik glavnog urednika 3241- 257; 23-808Sekretar redakcije 3201-809; 23-079Prelom 3240-019; 23-583Marketing 3241-026; 3201-765; 23-765Pretplata 3241-009; 3201-995; 23-995TELEFAKS 3241-363ADRESA

11000 Beograd, Bra}e Jugovi}a [email protected]@odbrana.mod.gov.yuInternetwww.odbrana.mod.gov.yu@iro-ra~un

840-49849-58 za NC „Odbrana”Pretplata

Za pripadnike MO i Vojske Srbije preko RC mese~no 160 dinara.Za pretplatnike preko Po{tanske {tedionicemese~no 180 dinara. [tampa „POLITIKA” AD, Beograd, Makedonska 29ODBRANA ISSN 1452-2160Magazin izlazi svakog 1. i 15. u mesecu

1. avgust 2008.

„Odbrana" je ~lan

Evropskog udruèwa vojnih novinara

16

Snim

io N

em

aw

a P

AN

Î

]

Magazin Ministarstva odbrane Srbije

Sa galerije

RAT GDE GA NEMA 59

D R U [ T V OZabrana hemijskog oru`ja

UKLAWAWE RIZIKA 60

Pukovnik u penziji dr Rade Raji}

OTAXBINSKI IDEAL 62

Podvig vojnika Kenana Strikovi}a

NA ÂST UNIFORMI 65

S V E TReforma francuske vojske

PENTAGON NA FRANCUSKI NAÎN 66

Paralele

NADZVU^NI LOVCI PROTIVPODZVU^NIH JURI[NIKA 69

K U L T U R ANikita Mihalkov, ruski glumac i rediteq

UNUTRA[WA STRANA STVARNOSTI 70

F E Q T O NVojne pobune (3)

VIJETNAM I SSSR 74

70

RE^ UREDNIKA

5

60

UZLET

I

Iz avijacije Vojske Srbije stiù boqe vesti. Gorivo

ve} duè vreme nije problem. Ima ga dovoqno za operativnu

upotrebu, obuku studenta i redovne ~asove naleta pilota,

koji je sa tek nekoliko sati godi{we u 2005. godini sada

podignut na prose~no 30 ~asova po pilotu.

Ispravnost letelica je tako|e znatno poboq{ana i sa

raspoloìvim kapacitetima vazduhoplovni sastavi VS mogu

uspe{no da za{tite na{e nebo i odgovore svim ostalim misijama

i zadacima Vojske. Borbena flota kona~no je popuwena

remontovanim dvadesetdevetkama, helikopterima Mi-8, a u stroju

je ponovo i transportni avion An-26, opremqen savremenim

navigacijskim i komunikacijskim sredstvima, koja zadovoqavaju

i civilne standarde. U punom sjaju, sa novim maskirnim {arama

i oznakama zablista}e na nebu iznad Batajnice na smotri povodom

2. avgusta – Dana avijacije, kada }e vrata batajni~kog aerodroma

biti {irom otvorena za sve qubiteqe vazduhoplovstva.

Zvezda tog aeromitinga bi}e ponovo orao majora Miodraga

Risti}a, u novim bojama, moderno dizajniran i sa originalnim

leta~kim programom, kojim }e se sredinom avgusta predstaviti

i na ~uvenoj vazduhoplovnoj smotri u Ke~kemetu.

Nabavka novih vi{enamenskih borbenih aviona jo{ nije na

dnevnom redu, ali se o tome ozbiqno razmi{qa. Takti~ka studija

usvojena je na glavnom vojnotehni~kom savetu i, kako je predvi|eno

sredworo~nim planom opremawa do 2015. godine, Vazuhoplovstvo

VS bi}e oja~ano jednom eskadrilom modernih borbenih aviona.

Kojih – to jo{ nije odlu~eno. Ponuda na svetskom trì{tu je bogata,

a izbran }e biti avion koji je konstruisan tako da ispuni stroge

takti~ko-tehni~ke zahteve.

Realizacija tog posla zavisi, naravno, u prvom redu

od mogu}nosti dràve da izdvoji nemala finansijska sredstva

i da time obezbedi mirno nebo nad Srbijom u narednih nekoliko

decenija.

Najavqeni boqi dani dolaze i armiji vojnih besku}nika.

Prvi subvencionisani stambeni krediti za pripadnike

Ministarstva odbrane i Vojske Srbije ve} su realizovani,

a nekoliko stotina zahteva je u proceduri kod Nacionalne

korporacije za osigurawe stambenih kredita i poslovnih banaka.

Nedavno je jo{ 67 stanova dodeqeno aktivnim i

penzionisanim vojnim i civilnim licima u zakup na neodre|eno

vreme. Podela je, prvi put, bila potpuno dostupna pogledima

javnosti i po jasnim kriterijumima. Sve informacije sa rang-lista

bile su, a bi}e i ubudu}e, pristupa~ne stambenim interesentima

na sajtu Ministarstva ili posredstvom imenovanih stambenih

predstavnika organizacijskih celina u sistemu odbrane i

udruèwa vojnih penzionera. To je, svakako, pravi put za vra}awe

poverewa u stambenu politiku, koja je proteklih godina bila

ozbiqno poquqana.

Reakcija je, naravno, bilo i sada, u prvom redu onih kojima je

na taj na~in drasti~no suèn prostor za zloupotrebe, {to je sve

donedavno izazivalo brojne stambene afere.

1. avgust 2008.

OBE LE@EN DAN

SA NI TET SKE SLU@BE

Dan Sa ni tet ske slu be – 30. jul, ko ji je usta no vqen ove go di ne

u spo men na da tum od pre 169 go di na, ka da Uka zom Kra qev skog na -

me sni {tva po sta vqen pr vi {ef srp skog sa ni te ta dr Eme rih Lin den -

ma jer – obe le en je u Do mu Gar de na Top ~i de ru. Sve ~a no sti su, po -

red mi ni stra od bra ne Dra ga na [u ta nov ca i na ~el ni ka Ge ne ral -

{ta ba Voj ske Sr bi je ge ne ral-pot pu kov ni ka Zdrav ka Po no {a, pri su -

stvo va li mi ni star zdra vqa u Vla di Sr bi je prof. dr To mi ca Mi lo -

sa vqe vi}, dr av ni se kre ta ri, na ~el ni ci Voj no me di cin ske i Voj ne

aka de mi je ge ne ral-ma jo ri prof. dr Mi o drag Jev ti} i Vi do sav Ko va -

~e vi}, na ~el ni ci sek to ra i upra va Mi ni star stva od bra ne i Ge ne -

ral {ta ba Voj ske Sr bi je, stra ni voj ni iza sla ni ci akre di ti va ni u

na {oj ze mqi i dru gi go sti.

Go vo re }i o zna ~aj nim

da tu mi ma iz isto ri je voj -

nog sa ni te ta, na ~el nik

Upra ve za zdrav stvo Mi -

ni star stva od bra ne bri -

gad ni ge ne ral dr Veq ko

To do ro vi} pod se tio je na

for mi ra we voj nih bol ni -

ca u Ni {u, Be o gra du i No -

vom Sa du i is ta kao da je

voj ni sa ni tet uvek, a po -

seb no to kom osam ra to va

vo |e nih na ovim pro sto ri -

ma u 19. i 20. ve ku, pred -

sta vqao zna ~a jan oslo nac

ne sa mo srp skim voj ni ci ma ve} i ce lo kup nom sta nov ni {tvu.

– Da nas Sa ni tet ska slu ba funk ci o ni {e na pri mar nom, se -

kun dar nom i ter ci jar nom ni vou. Or ga ni zo va na u okvi ru Mi ni star -

stva od bra ne i Ge ne ral {ta ba Voj ske Sr bi je, po kla wa ve li ku pa -

`wu pre ven tiv nom le ~e wu i ku ra ti vi, edu ka ci ji ka dra, na u~ no i -

stra i va~ kom ra du i sa rad wi s ci vil nim me di cin skim usta no va -

ma. Po red op {te me di cin ske po mo }i u sa ni tet skim ode qe wi ma je -

di ni ca Voj ske Sr bi je i voj nim am bu lan ta ma, voj ni osi gu ra ni ci do -

bi ja ju i spe ci ja li sti~ ku me di cin sku po mo} u voj nim bol ni ca ma i

voj nim me di cin skim cen tri ma, od no sno vi so ko spe ci ja li zo va ni,

ter ci jar ni ni vo zdrav stve ne za {ti te na VMA – re kao je bri gad ni

ge ne ral To do ro vi}.

Za po sle ni u voj nom zdrav stvu da nas le ~e oko 190.000 voj nih

osi gu ra ni ka, ofi ci ra, pod o fi ci ra, ~la no va wi ho vih po ro di ca, voj -

nih pen zi o ne ra, voj ni ka na od slu e wu voj nog ro ka i voj ni ka po ugo -

vo ru, {to naj bo qe go vo ri ko li ko je to slo en, do bro or ga ni zo van,

ce lo vit i raz gra nat zdrav stve ni si stem.

D. G.

GO DI [WI CA KA RA \OR \E VE SMR TI

Po vo dom obe le a va wa 191. go di {wi ce od smr ti vo |e Pr vog

srp skog ustan ka \or |a Pe tro vi }a Ka ra |or |a, u cr kvi sve tog \or |a

na Oplen cu, kraj we go vog sar ko fa ga, uz vi so ke dr av ne i voj ne po -

~a sti, 26. ju la po lo e ni su ven ci.

Ve nac Mi ni star stva od bra ne i Voj ske Sr bi je po lo i la je de -

le ga ci ja u ko joj su bi li pu kov ni ci Alek san dar Vi lo ti} i Aca Ili} i

pot pu kov nik Alek san dar Kr sti}.

Ven ce su po lo i li i pred stav ni ci Mi ni star stva ra da i so ci -

jal ne po li ti ke, prin ca Alek san dra Dru gog Ka ra |or |e vi }a, op {ti na

To po la, Ra ~a i Aran |e lo vac i ne vla di nih or ga ni za ci ja ko je ne gu ju

tra di ci je oslo bo di la~ kih ra to va Sr bi je.

DOGA\AJI

6

S

Z A V R [ E N O

[ K O L O V A W E

5 4 . K L A S E

K O M A N D N O

- [ T A B N O G

U S A V R [ A V A W A

kupu su prisustvovali dràvni sekretari Ministarstva odbrane Zoran

Jefti}, Igor Jovi~i} i Aleksandar Mi{~evi}, pomo}nici ministra od-

brane za qudske i materijalne resurse Bojan Dimitrijevi} i Ilija Pi-

lipovi}. Sve~anost su uveli~ali i ~lanovi Kolegijuma na~elnika Gene-

ral{taba Vojske Srbije, koje je predvodio zamenik na~elnika general-potpu-

kovnik Miloje Mileti}.

U uvodnom obra}awu, na~elnik [kole nacionalne odbrane pukovnik

Miroqub Sretenovi} naglasio je da je ovakav doga|aj jedan od najzna~ajnijih

u karijeri svakog oficira.

êstitaju}i u ime Ministarstva odbrane polaznicima 54. generacije

komandno-{tabnog usavr{avawa uspe{an zavr{etak {kolovawa, dràvni

sekretar dr Zoran Jefti} naglasio je da oni zauzimaju zna~ajna mesta u si-

stemu odbrane koji je ve} duboko u procesu reformi. On je naglasio da }e

Ministarstvo odbrane, u saradwi sa ostalim ministarstvima, u~initi sve

da obezbedi uslove za nastavak zapo~etih promena. Dràvni sekretar Jefti}

istakao je da se od oficira 54. klase o~ekuje da na novim du`nostima afir-

mi{u znawa ste~ena tokom {kolovawa, najpre u radu sa pot~iwenima.

U Ge ne ral {ta bu Voj ske Sr bi je, 18. ju la,

sve ~a no je za vr {e no {ko lo va we 54. kla se

ko mand no-{tab nog usa vr {a va wa [ko le na ci o nal ne

od bra ne. Sa od li~ nom pro se~ nom oce nom

54. ge ne ra ci ja po la zni ka svr sta la se me |u pet

naj u spe {ni jih u isto ri ji [ko le.

KREM OFICIR

S R P S K A D E L E G A C I J A C I S MDe le ga ci ja Sr bi je pri Me |u na rod nom sa ve tu za voj ne spor to ve (CISM)

u~e stvo va }e u ra du CISM olim pij skog se la, ko je se, od kon sti tu i sa wa ove zna -

~aj ne me |u na rod ne voj ne sport ske or ga ni za ci je (1948. go di ne u Bel gi ji) do da -

nas, pr vi put for mi ra u okvi ru olim pij skog se la, od 6. do 24. av gu sta 2008, u

Pe kin gu. Mi si ju Sr bi je ~i ni }e pu kov nik mr Bran ko Bo {ko vi}, za me nik {e fa

De le ga ci je Sr bi je pri CISM-i, i ka pe tan Alek san dar Ne {ev ski, vi {e stru ki

po bed nik na do ma }im i me |u na rod nim, ci vil nim i voj nim, tak mi ~e wi ma (u ak -

tu el nom olim pij skom ci klu su) u di sci pli na ma 1.500 m i 5.000 m.

Ovaj do ga |aj, osim voj nog, ima sport sko-isto rij ski ka rak ter, jer na {a

ze mqa na stu pa na olim pij skim igra ma po no vo pod ime nom Sr bi ja po sle go -

GENERAL PONO[

PRIMIO

KINESKOG

AMBASADORA

U BEOGRADU

Na ~el nik Ge ne ral {ta ba Voj ske

Sr bi je ge ne ral-pot pu kov nik Zdrav ko

Po no{ pri mio je 23. ju la no vo i me no -

va nog am ba sa do ra NR Ki ne u Be o gra du

Vei Jing hua.

To kom raz go vo ra po tvr |e ni su

tra di ci o nal no pri ja teq ski od no si dve

ze mqe i is tak nu ta sprem nost za una -

pre |e we bi la te ral ne voj ne sa rad we,

ko ja je tre nut no naj in ten ziv ni ja u obla -

sti voj ne me di ci ne i obra zo va wa.

NA JA VQE NO POT PI SI VA WE

BEZ BED NO SNOG SPO RA ZU MA

Dr av ni se kre tar Mi ni star stva od bra ne mr Du {an Spa so -

je vi} ne dav no je iz ja vio da je Vla da do ne la za kqu ~ak ko jim se

pri hva ta osno va za vo |e we pre go vo ra i za kqu ~i va we bez bed no -

snog spo ra zu ma o raz me ni in for ma ci ja Vla de Re pu bli ke Sr bi je

i Na toa.

„To je ko rak ko jim se u ve li koj me ri po di e ste pen na {e na -

ci o nal ne bez bed no sti i to }e ap so lut no pred sta vqa ti je dan od

naj zna ~aj ni jih ko ra ka ko je je Sr bi ja u~i ni la u prav cu pu ne ope -

ra ci o na li za ci je ~lan stva u Part ner stvu za mir”, re kao je Spa -

so je vi}.

On je u iz ja vi Tan ju gu is ta kao da }e taj spo ra zum „u naj sko ri je

vre me u ime Sr bi je pot pi sa ti mi ni star od bra ne Dra gan [u ta no -

vac”. Spa so je vi} je na veo da je za kqu~ kom Vla de od re |e na i de le -

ga ci ja ko ja }e vo di ti pre go vo re o bez bed no snom spo ra zu mu o raz -

me ni in for ma ci ja. De le ga ci ju }e pred vo di ti dr av ni se kre tar

Spa so je vi}, a we ni ~la no vi bi }e i pred stav ni ci Mi ni star stva

spoq nih po slo va, Bez bed no sno-in for ma tiv ne agen ci je i Mi ni -

star sta va unu tra {wih po slo va.

„Sr bi ja è li da u pot pu no sti bu de ukqu ~e na u sve ak tiv no sti

Part ner stva i da u~vr sti svo ju evro a tlant sku per spek ti vu”, is ta kao

je Du {an Spa so je vi}. On je na veo da je Mi ni star stvo od bra ne „i do

sa da mak si mal no u~e stvo va lo u okvi ru Pro gra ma, po seb no u e qi da

ubr za re for me u obla sti od bra ne i obez be di obra zo va we i obu ku

srp skih ofi ci ra u skla du sa naj vi {im svet skim stan dar di ma”.

Ka ko je ob ja snio, bez bed no sni spo ra zum omo gu }a va ko ri {}e -

we svih po ten ci ja la i ka pa ci te ta ko ji Sr bi ji sto je na ras po la ga wu

u okvi ru Part ner stva za mir. „To zna ~i, pre sve ga, una pre |e we

kon kret ne sa rad we u obla sti od bra ne i bez bed no sti iz me |u Sr -

bi je i part ner skih ze ma qa i otva ra we na {e mi si je u Bri se lu”, po -

ja snio je Spa so je vi}. Pre ma we go vim re ~i ma, za hva qu ju }i spo ra -

zu mu bi }e una pre |e wa sa rad wa u obla sti {ko lo va wa pri pad ni ka

Voj ske, po li ci je i osta lih bez bed no snih struk tu ra i ad mi ni stra ci -

je Sr bi je u obra zov nim usta no va ma Ali jan se.

Du {an Spa so je vi} na veo je da }e bi ti una pre |e na i voj no teh -

ni~ ka i voj no e ko nom ska sa rad wa i iz vo |e we za jed ni~ ki voj nih i po -

li cij skih ve bi. Na gla sio je da se bez bed no snim spo ra zu mom „ni -

jed na stra na ne oba ve zu je da raz me wu je po ver qi ve in for ma ci je, ve}

se wi me pre sve ga re gu li {e na ~in za {ti te ~u va wa i di stri bu ci je tih

po da ta ka ka da do |e do raz me ne po ver qi vih in for ma ci ja”.

„Ovo je tip ski spo ra zum ko ji je do sa da pot pi sa lo vi {e od 90

dr a va i me |u na rod nih or ga ni za ci ja, me |u wi ma su i UN, Evrop -

ska uni ja, Ru si ja, Oebs, ta ko da pot pi si va we ovog spo ra zu ma ni ko

ne mo e da tu ma ~i kao na ru {a va we na ci o nal ne bez bed no sti, ve}

upra vo su prot no”, za kqu ~io je Du {an Spa so je vi}.

7

Snimio D

. BA

ND

A

– Vojska Srbije uspe{no je zavr{ila prvi deo projektovanih organiza-

cijsko-mobilizacijskih promena i stvorila povoqan ambijent da se usmeri

ka realizaciji ostalih zadataka, posebno obuke, remonta tehni~kih ka-

paciteta i opremawa. Sve to jesu preduslovi za stvarawe kvalitetnije i da-

leko efikasnije oruàne sile – istakao je Jefti}. On je jo{ dodao da re-

formama i usvajawem potrebnih normativa i dokumenata sistem odbrane ne

harmonizuje samo svoje unutra{we potrebe i standarde nego time ulazi u

standardizaciju sa Evropskom unijom i daqim bezbednosnim integracijama

Republike Srbije.

Diplome i re{ewa o nostrifikaciji diploma tog nivoa obrazovawa u

ino stranstvu slu{aocima [kole dodelio je pomo}nik ministra odbrane za

qudske resurse dr Bojan Dimitrijevi}. Prva trojica u rangu – majori Sa{a

Mom~ilovi} (9,64), Zoran Cvetkovi} (9,55) i Neboj{a Dobrijevi} (9,45) na-

gra|eni su oficirskim sabqama.

Najmla|a klasa komandno-{tabnog usavr{avawa brojala je 34 polaz-

nika, od kojih je jedan iz vojske Bosne i Hercegovine. Svi su uspe{no za vr {i -

li {kolovawe, sa prose~nom ocenom vi{om od 8,00. To im pruà {ansu da se

uskoro na|u me|u polaznicima najvi{eg nivoa stru~nog usavr{avawa u

[koli nacionalne odbrane.

Tokom {kolovawa oficiri su odslu{ali 1.380 nastavnih ~asova, ura -

di li po tri stru~na rada i poloìli 10 ispita. Stekli su i sertifikate o

po znavawu informati~kih programa ECDL i engleskog jezika po standardu

STANAG 6001. Predavali su im ministri odbrane, finansija, spoqnih po -

slo va, rudarstva i energetike, ali i ambasadori Rusije, Izraela i Slova~ke

u Beogradu.

A. PETROVI]

RSKOG POZIVA

N A O L I M P I J A D I U K I N I

to vo sto go di na. Da se pod se ti mo, pr vu de le ga ci ju Kra qe vi ne Sr bi je pred -

vo dio je ge ne ral Sve to mir \u ki}, osni va~ Srp skog olim pij skog ko mi te ta, na

Pe tim olim pij skim igra ma 1912. u Stok hol mu.

De le ga ci ja Sr bi je ostva ri }e broj ne ak tiv no sti u pro gra mu do ma }i na –

Re pu bli ke Ki ne, a osnov ni ciq mi si je bi }e da se, uz raz me nu is ku sta va sa

pred stav ni ci ma vi {e od sto ze ma qa ~la ni ca CISM-e, do bro pri pre mi za

or ga ni za ci ju pred sto je }ih sport skih voj nih ma ni fe sta ci ja u Be o gra du. Evrop -

ska kon fe ren ci ja CISM odr a }e se od 20. do 24. no vem bra 2008, a Svet sko

voj no pr ven stvo u ma ra to nu u apri lu 2009. go di ne.

D. TO DO ROV

O

1. avgust 2008.8

D R O B R A D V U ^ U R O V I ] , D O A J E N R A K E T N E T E H N I K E

ISTINA O ORKANU

Razvoj artiqerijskog

raketnog sistema orkan

protekao je u sre}nim

okolnostima, ali mu

zato sudbina nije

izvesna. Do danas je

ostao neprevazi|en.

General prof. dr Obrad

Vu~urovi}, dipl.

inèwer, utkao je sebe u

orkan i te dve pri~e ve}

20 godina teku

nerazdvojno.

b rad Vu ~u ro vi}, ge ne ral u pen zi ji, bio je du go go di {wi na ~el nik Ra ket nog sek to -

ra Voj no teh ni~ kog in sti tu ta, dva de set go di na pro fe sor na Ma {in skom fa kul te -

tu u Be o gra du i na Voj noj aka de mi ji, dvo stru ki do bit nik za na u~ no i stra i va~ ki

rad ta da u Voj sci pre sti ne na gra de „22. de cem bar”. We go vo ime ko le ge iz go -

va ra ju s du nim po {to va wem, a stru~ wa ci u sve tu zna ju ga kao au to ra do ma }ih

ar ti qe rij skih ra ket nih si ste ma – pla men, ogaw i orkan. Ne kad di na mi~an, upo-

ran, iz u zet no an ga o van, jo{ uvek vi ta lan, po ma lo sen ti men ta lan, u de ve toj de ce ni ji

ì vo ta sa bi ra uti ske u mi ru svog do ma na Vra ~a ru, pi {e kwi ge da se ne bi ra su la do -

stig nu ta zna wa i kao ama net osta vio je ko le ga ma „re cept” za iz ra du ra ket nih si ste ma,

ka ko se even tu al no jed nog da na, ako se pro jek ti ob no ve, ne bi po ~i wa lo od nu le.

Je dan od po vo da za raz go vor su dve ne dav no ob ja vqe ne kwi ge, pro mo vi sa ne u

Voj no teh ni~ kom in sti tu tu – „Osno vi pro jek to va wa ra ke ta“ i „Pro ble mi pro jek to va -

wa lan sir nih ure |a ja“, a pra vi raz log je ste dva de set go di na ot ka ko je na svet do {ao

ra ket ni si stem or kan, ko ji je do da nas po pri mio ore ol mit skog oru |a. Kon stru i san

je da bu de car, i to je bio. Na stao je u osvit ras pa da biv {e SFRJ i bio je o~i ti

pri mer po ve za no sti i mo }i on da {we voj ne in du stri je, ali i po de la. Da nas svi mo gu

da ka u ka ko ima ju po ko ji pri me rak tog sred stva, ali ga ni ko ne ma u ce lo sti. Po

svo jim od li ka ma i iz u zet no na pred nim teh ni~ ko-teh no lo {kim re {e wi ma ostao je do

da nas ne pre va zi |en. Bio je i na{ ve li ki iz vo zni adut. Ge ne ral Ob rad Vu ~u ro vi} je

u or kan utkao se be i te dve ì vot ne pri ~e te ku ne raz dvoj no ve} 20 go di na.

Œ Go spo di ne ge ne ra le, do da nas je o or ka nu is pri ~a no mno {tvo pri ~a. Mno -

go je na ga |a wa i ne i sti na. Da li sa ove vre men ske dis tan ce mo e te da ka e -

te ka kva je za i sta bi la we go va isto ri ja?

– Or kan je ra ket ni si stem ko ji smo raz vi ja li uz fi nan sij sku po dr {ku Ira ka. Raz -

voj tog oru |a za vr {en je 1987, a po tom je na sta vqe na se rij ska pro iz vod wa. Ugo vor o

raz vo ju, pot pi san sa Ira ~a ni ma, iz no sio je 42 mi li o na do la ra, s tim {to je po la pla -

ima la i oru |e i ra ke te. Na i me, u Ar ti qe rij skom {kol skom cen tru u

Za dru bio je pro to tip or ka na. Ka da je po ~eo rat u Hr vat skoj, eva ku i -

san je taj cen tar, a si stem je pre me {ten i pre dat je di ni ci Knin skog

kor pu sa. Sr bi su do bi li i ra ke te iz „Pre ti sa”, ta ko da su ima li

kom plet no sred stvo. Ali su ima li re la tiv no ma lu ko li ~i nu ra ke ta i

ret ko su taj si stem ko ri sti li.

Mo ram da ka em da je ta da na pra vqe na ve li ka gre {ka. Mi sli lo

se da }e „Pre tis“ osta ti u srp skim ru ka ma i po sle ra ta pa ni su sve

ra ke te na vre me eva ku i sa ne. Ka da je u Dej to nu do ne ta od lu ka da Vo go -

{}e (pa i Pre tis) pri pad nu mu sli ma ni ma, fa bri ka je na br zi nu iz me -

{te na u Ma li Zvor nik, u ne ku ha lu na pra vqe nu za tek stil nu fa bri ku,

ali pra znu, bez ma {i na, ko ja je bi la do bro me sto za sme {taj. Me |u -

tim, ta da {wi pred sed nik skup {ti ne Re pu bli ke Srp ske sma trao je da

fa bri ku tre ba iz Ma log Zvor ni ka, ko ji je na gra ni ci, pre se li ti u cen -

tral ni deo ze mqe. Ka ko je bio ro dom sa Ro ma ni je, na re dio je da se

pre se li u me sto Mo kro, na pla -

nin ski te ren ko ji je, ka ko i sa mo

ime ka e – mo kar, vla an.

Bio sam u kon tak tu sa qu di -

ma ko ji su se li li je dan deo ra ke ta

i sa znao da su de lom sme {te ne u

ne ka kvu ne u slov nu ga ra u, a ne -

{to je osta lo na po qu. Je dan deo

je upro pa {}en, jer ni je bio pro -

pi sno skla di {ten, ali je ve }i na

ra ke ta, ipak, pre ba ~e na u Sr bi ju.

Œ Po sle ra ta u Bo sni, pred lo -

è no je, s ob zi rom na zah tev Ma -

le zi je, da se po no vo us po sta vi

pro iz vod wa „or ka na”. Taj si stem

je jo{ jed nom oku pio sve pro iz -

vo |a ~e ko ji su iz ra zi li sprem -

nost i spo sob nost da ga i da qe

pro iz vo de. Ka kva je bi la sud bi -

na tog pro jek ta?

– Mu sli man ske ze mqe bi le

su u pri ja teq skim od no si ma sa

bo san skim mu sli ma ni ma, po seb no

Ma le zi ja, i oni su im odo bri li

kre dit od 100 mi li o na do la ra, ali su è le li da za te pa ra ku pe ne -

{to od wih. Po nu |e ni su im or ka ni ko ji su osta li u fa bri ci „Brat -

stvo”. Ma le zij ci su to pri hva ti li i upu ti li su voj nu de le ga ci ju s na -

me rom da ku pi dva de se tak si ste ma, ra ke te i teh no lo gi ju ka ko bi or -

ga ni zo va li pro iz vod wu kod wih. Ta de le ga ci ja je do {la u No vi Trav -

nik, ali ta mo ni je bi lo ni jed nog in e we ra ko ji je mo gao da im ob ja -

sni ka ko si stem ra di. Ka ko je au to ma ti ka ra |e na u fa bri ci „Ru di

â ja vec” u Ba wa lu ci, Ma le zij ci su tra i lo da i to po gle da ju. Ba wa -

lu ~a ni su bo qe sta ja li sa in e wer skim ka drom, ali su zna li da ob -

ja sne sa mo upo treb ne per for man se elek tro ni ke. Po zva li su me ne

ka ko bih Ma le zij ci ma dao de taq na oba ve {te wa. Ja sam iz neo po -

dat ke o ~i ta vom si ste mu i wih je to ve o ma za in te re so va lo.

On da su Ma le zij ci ob i {li jo{ ne ke fa bri ke i pre o sta lo je da

se, even tu al no, ode u wi ho vu ze mqu ka ko bi se vi de le pro iz vod ne

mo gu} no sti i na pra vio ugo vor o pre no su teh no lo gi je i o ospo so bqa -

va wu ma le zij ske stra ne za pro iz vod wu. Me |u tim, ugo vor ni je re a li -

zo van, jer je do {lo do spo ra iz me |u mu sli man ske i srp ske stra ne o

to me ko }e bi ti no si lac po sla i ko }e vo di ti da qe pre go vo re. Ma -

le zi ja je bi la mu sli man ska ze mqa i ona je, lo gi~ no, hte la da to bu du

mu sli ma ni, ali oni ni su bi li ka drov ski ja ki da vo de ~i tav pro je kat.

Po red to ga, stran ci ma se ù ri lo i hte li su da se po sao za vr {i za

{est me se ci, a to je bi lo ne mo gu }e.

Œ Sa Me le zij ci ma ste raz go va ra li i o po ve }a wu do me ta na

120 ki lo me ta ra. Da li je to bi la dru ga ver zi ja „or ka na” ko ja

je po nu |e na Ira ku, po red one usvo je ne, od 50 ki lo me ta ra?

– Da, ali je po sto ja la i tre }a ver zi ja, ne u svo je na – vo |e na ra -

ke ta do me ta do 350 ki lo me ta ra. Mi smo 1989. go di ne po ~e li da

raz vi ja mo ra ket ni si stem do me ta 120 ki lo me ta ra. To je bio pro je -

}a la jed na, a po la dru ga stra na. Ugo vor je bio na pet go di na, ali je

tra jao {est. Dru gim ugo vo rom, o is po ru ci, 1989, pred vi |e na je is po -

ru ka ~e ti ri ba te ri je po ~e ti ri oru |a i 4.000 ra ke ta. Ja sam bio di -

rek tor raz vo ja i na lo go da vac za pa re i mo gu da ka em ka ko nam je uvek

bi lo na ras po la ga wu do voq no sred sta va za sve ugo vo re, ta ko da je to

bi lo vr lo pri vla~ no za na {u voj nu in du stri ju. âk su nam, kad je sve

za vr {e no, osta la dva mi li o na ne po tro {e nih do la ra.

To me je do pri ne lo vi {e po voq nih okol no sti. Na pri mer, u na -

{oj ze mqi je to kom svih tih go di na, sa gru pom od 10 in e we ra Ira -

~a na, bo ra vio sin ge ne ra la Ami na, di rek to ra voj ne in du stri je Ira -

ka, ina ~e bli skog pri ja te qa pred sed ni ka Sa da ma Hu se i na. Ta ko |e,

po ma gao nam je i {ef wi ho ve gru pe dr Amer al Sa a di, au to ri tet u

Ira ku, ~o vek ko ji je {ko lo van u Ve li koj Bri ta ni ji. Dr al Sa a di je

po sle po vrat ka u Irak, na kon ra da na pro jek tu or kan u Ju go sla vi ji,

po stao mi ni star, a po tom i pred sed ni~ ki sa vet nik.

Taj pro je kat je za vr {en sa

go di nu da na za ka {we wa, jer smo

ima li pre ten zi ju da na {a ra ke ta

bu de iz u zet no pre ci zna i da ima

ka set nu boj nu gla vu. U to me smo i

uspe li. Go di ne 1989. is po ru ~e ni

su jed na ba te ri ja i 1.000 ra ke ta.

De set oru |a, ko ja je pri mi la na -

{a voj na kon tro la, ~e ka lo je

1990. go di ne is po ru ku u fa bri ci

„Brat stvo” iz No vog Trav ni ka.

On da su Ira ~a ni za ra ti li sa Ku -

vaj tom, a po sle je i kod nas po ~eo

rat, pa su ta oru |a osta la u No -

vom Trav ni ku.

Œ U isto vre me su i Ku vaj -

}a ni è le li da ima ju na{

ra ket ni si stem?

– Za ni mqiv je put ko ji su Ku -

vaj }a ni pre {li do nas. Ka da im

je za tre bao ra ket ni si stem, oti -

{li su pr vo Ame ri ka na ci ma, ali

su oni ima li si stem MLRS, do me -

ta od 35 km, {to im ni je od go va -

ra lo. On da su oti {li Nem ci ma, ko ji su ima li pro to tip vi {e cev nog

ba ca ~a do me ta do 40 km, ali je taj pro je kat ob u sta vqen, jer je Ne -

ma~ ka, kao ~la ni ca Na toa, bi la pri nu |e na da uve de ame ri~ ki si -

stem MLRS kao za jed ni~ ko oru |e svih ze ma qa u tom sa ve zu. Ku vaj }a ni

su po tom oti {li Ru si ma i oni su im po ka za li svoj si stem ura gan, ta -

ko |e do me ta 35 km. Po se ti li su i Ki ne ze i, na kra ju, do {li kod nas.

Vi de li su da je na{ si stem naj bo qi od sve ga vi |e nog i 1990. pot pi -

sa li ugo vor sa na ma.

Oni su tra i li 24 oru |a za ~e ti ri ba te ri je i oko 1.000 ra ke -

ta po sva kom oru |u. Sve je bi lo do go vo re no. Mi smo bi li u Ku vaj tu, a

i oni kod nas – po sma tra li su ga |a wa na po li go nu i bi li za do voq ni.

ŒNe dav no je Ana stas Pa li go ri}, vr sni stru ~ak za ar ti qe ri -

ju, ko ji je u to vre me u Ju go im por tu – SDPR vo dio po sao sa or -

ka nom, re kao da su i Ame ri kan ci nu di li za jed no oru |e i de -

se tak ra ke ta 25 mi li o na do la ra. To je oko po lo vi ne pa ra

utro {e nih za raz voj. Da li je to li ko vre deo?

– Za wih ta da da. Oni su hte li da vi de efe kat na {eg si ste ma, jer

su zna li da ga Ira ~a ni ima ju, a ka ko su na me ra va li da na pad nu Irak,

è le li su da se in for mi {u o opa sno sti ko ja pre ti wi ho voj voj sci.

Œ Sud bi na na {eg vi {e cev ca na tlu biv {e SFRJ bi la je dru ga -

~i ja. De set oru |a je osta lo mu sli ma ni ma, a Hr va ti su se to kom

ra ta hva li li i pri ka zi va li na pa ra di ka ko po se du ju ~e ti ri

„or ka na”? Ot ku da im ta sred stva?

– Ka da je po ~eo rat u biv {oj SFRJ, de set or ka na je osta lo u

fa bri ci „Brat stvo” iz No vog Trav ni ka, ko ji su osvo ji li pr vo Hr va -

ti, pa mu sli ma ni. I ve ro vat no su mu sli ma ni da li or ka ne Hr va ti ma,

jer su oni u po ~et ku bi li sa ve zni ci. Ali ni su ima li ra ke te, jer su

one bi le u fa bri ci „Pre tis”. Za raz li ku od wih, srp ska stra na je

9

Na{e devettonsko vozilo za orkan imalo je sistem

pumpawa guma iz kabine – pritisak u wima

pode{avao se prema uslovima terena. Sem toga,

imao je mehanizam za automatsko brzo postavqawe

i skidawe pokrivke, koja je sluìla za mehani~ku

za{titu i maskirawe.

Velike zemqe, poput Amerike i Rusije, angaòvale su

sve najboqe inèwere na vo|ene rakete, zbog

kompleksnosti sistema, tako da im je na nevo|enim

raketama radio mawe sposoban kadar, uz

drugorazrednu pa`wu dràve. Glavno im je bilo da

dosegnu domet od 10.000 km, da imaju mo}ne radare

i satelitsku tehniku na strategijskim nivou. Kod nas

je situacija bila druga~ija, jer smo mi mawe radili

na vo|enim sistemima, tako da smo boqi kadar

okretali ka nevo|enim i mogli smo da pratimo

svetska dostignu}a.

kat voj ne in du stri je ko ja je ta da bi la iz u zet no ja ka. U raz voj su bi li

ukqu ~e ni „Unis“ Sa ra je vo, „Ru di â ja vec” Ba wa lu ka, FAP Pri boj,

In du stri ja ka blo va Sve to za re vo, „Pr va Pe to qet ka” Tr ste nik. Da te

su pa re, for mi ran je tim i me ne su, ia ko pen zi o ne ra, za mo li li da

vo dim pro je kat. Ima li smo pro jekt ni bi ro na Te ra zi ja ma. Me |u tim,

rat je pre ki nuo i taj pro je kat.

Œ Pro {le go di ne je bo san ska {tam pa ob ja vi la vest da su Bo -

{wa ci na me ra va li da iz ve zu od re |e nu ko li ~i nu „or ka na” za

Gru zi ju, ali im to Ru si ni su do zvo li li. Je su li to sta ri „or ka -

ni” ili je u Fe de ra ci ji BiH po no vo us po sta vqe na pro iz vod wu?

– To je ve ro vat no onih 10 or ka na ko ji su osta li u No vom Trav -

ni ku. Si gur no je zbog vi {e raz lo ga da pro iz vod wa ni je po kre nu ta.

Bo {wa ci ni su ima li stru~ ni ka dar po tre ban za us po sta vqa we pro -

iz vod we. Mno ge fa bri ke ukqu ~e ne u pro iz vod wu na la ze se u Sr bi ji

i Re pu bli ci Srp skoj, a sva pro jekt na do ku men ta ci ja je u Voj no teh ni~ -

kom in sti tu tu.

Œ Sr bi ji su od orka na osta le sa mo ~e ti ri ce vi, od ko jih je

ka sni je kon stru i san si ste ma lu na-or kan. Ot ku da te ce vi?

– Mi smo u In sti tu tu ima li ~e ti ri ce vi ko je su se na la zi le na

is pi ti va wu. I ka da smo osta li bez ori gi nal nog si ste ma, tra i li

smo za wih od go va ra ju }e vo zi lo. Re {e we je bio si stem lu na, ko ji je

kod nas ras ho do van. Na oru |e ko je je osta lo, do gra |e ne su ~e ti ri

ce vi i ta ko je na stao si stem lu na-or kan, s tim {to je imao ma we

per for man se od ori gi nal nog or ka na.

Œ A {ta je sve kra si lo ori gi nal?

– Or kan je au to mat ski, sa mo hod ni, vi {e cev ni ra ket ni si stem.

Ime smo mu da li jer je dej stvo vao po put ra zor nog ve tra. Imao je dve

vr ste ka set ne boj ne gla ve – jed nu sa osam kon tej ne ra, u ko ji ma su bi -

le 24 pro tiv ten kov ske mi ne, ka li bra 105 mm i ma se 1,8 kg, a dru gu

sa bom bi ca ma ku mu la tiv no par ~ad nog dej stva, ka li bra 40 mm, ko je

po kri va ju po vr {i nu od dva hek ta ra. Sva ka od tih bom bi ca ima la je

oko 1.000 ku gli ca, ~i ji je ra di jus uboj nog dej stva bio 10 me ta ra. A

kad ima te 288 bom bi ca u jed noj gla vi, pa ga |a te sa vi {e or ka na, on -

da su to hi qa de ubo ji tih ku gli ca. To je bi lo vr lo ubi ta~ no za ì vu

si lu, a bom bi ce su de lo va le i na oklop ku mu la tiv nim efek tom i pro -

bi ja le sve oklo pe de bqi ne do 60 mm.

Œ Ka ko ste uspe li da is pu ni te zah tev ar ti qe ra ca da taj ne vo -

|e ni ra ket ni si stem bu de ve o ma pre ci zan na 50 ki lo me ta ra?

– Da bi se to po sti glo naj pre smo po ve }a li br zi nu ra ke te na

usti ma ce vi. Bi li smo u ne do u mi ci ka ko da to ura di mo, jer zna mo, iz

te o ri je, da se br zi na sme po ve }a ti sa mo u lan se ru, a ne van we ga. I

on da smo ra di li upo re do dva re {e wa. Na jed nom smo, po red glav -

nog, ugra di li ma wi mo tor – bu ster, ko ji je ra dio, krat ko vre me, oko

0,2 s, dok je ra ke ta u lan se ru, i do bi li smo br zi nu oko 100 m/s, za

raz li ku od ra ni jeg re {e wa, ka da je bi la oko 50 m/s. Po ve }a wem br -

zi ne znat no smo po spe {i li pre ci znost.

Kod dru gog re {e wa smo u cev lan se ra sta vi li do dat no pu we we

– tzv. top-efe kat, ko ji je bio efi ka sni ji, i po sti gli smo br zi nu od oko

130 m/s. Za raz voj tog re {e wa tre ba lo nam je do dat no vre me, pa

smo zbog is pu we wa ro ko va pri me ni li pr vo.

Da bi se ciq po go dio, po treb no je da se ta~ no od re de we go ve

ko or di na te i pro ra ~un pu ta we. Tu su iz u zet no zna ~aj ni me te o ro lo -

{ki uslo vi – po seb no ve tar. Ali smo i to re {i li ugrad wom TV-ko -

or di na to ra. Nor mal no je da od jed nom ga |a ~i ta va ba te ri ja – ~e ti ri

oru |a, ali se na po ~et ku paq be, na osno vu tri is pa qe ne ra ke te, TV-

ko or di na to rom od re di sred we od stu pa we po go da ka od pro ra ~u na -

tih i iz vr {e po prav ke na svim lan se ri ma. Po da ci se od mah pre no se

na osta la oru |a ba te ri je, po {to su po ve za na ra dio-ve zom. Na sta -

vqa se ga |a we osta lih ra ke ta sa ko ri go va nim ele men ti ma. To je zna -

~aj no jer 80 od sto gre {a ka na sta je u ak tiv noj fa zi, dok ra di ra ket -

ni mo tor. Po sle ra ke ta do bi je ve li ku br zi nu, oko 1.000 m/s i, ako

INTERVJU

1. avgust 2008.10

je sve ta~ no ura |e no, on da su vr lo ma la od stu pa wa u pa siv noj fa zi,

sve ga 20 od sto. Ta ko da se ra ke te po pre ci zno sti mo gu po re di ti sa

pro jek ti li ma kla si~ ne ar ti qe ri je. To je fa sci ni ra lo i Ku vaj }a ne,

jer ni Ame ri kan ci ni su ima li ta kva re {e wa.

Mo ram da ka em da su Ku vaj }a ni tra i li i do dat no po boq {a -

we si ste ma – mo gu} nost od re |i va wa ko or di na ta va tre nog po lo a ja

po mo }u GPS. Ima li smo di gi tal nu ma pu, sme {te nu u ko mand nom vo -

zi lu, i br zo su se od re |i va li ele men ti ga |a wa.

Po sto ja la je jo{ jed na no vi na, pri me we na i kod og wa. Ka da se

ga |a sa mak si mal nom ele va ci jom, oko 45 ste pe ni, on da je pre ci znost

naj bo qa i do bi ja se kru na sli ka po go da ka. Pro jek to va li smo ko~ -

ni ce ko je se au to mat ski otva ra ju ako se ga |a na ma wim do me ti ma od

50 km i te ko ~e ne ra ke te pa {}e na po tre ban do met i obez be di }e

kru nu sli ku po go da ka, od no sno naj ve }u pre ci znost. U ko mand nom

vo zi lu su sva kog mo men ta ima li in for ma ci je o to me ko ju vr stu ko~ -

ni ca tre ba za tvo ri ti, a ko ju otvo ri ti, i to se tre nut no iz vr {a va lo.

Vi{e puta sam bio u situaciji da se upla{im.

Na primer u Iraku, na wihovom poligonu,

kad je na~elnik na{e Uprave artiqerije poèleo

da ode sa desetak qudi na osmatra~nicu i odatle

vidi kako sistem deluje. To je bila probna partija i

znao sam da uvek moè ne{to da se desi, pa da qudi

nastradaju. Ja nisam mogao da ga zaustavim u naumu,

posebno ne pred ira~kim generalima, jer bih tako

degradirao sistem. Ali je sve proteklo uredu.

Pamtim i jednu sabotoù. Neko nam je u „Vitezu”

stavio u jednu raketu veliku ~etku za ~i{}ewe. To je

sre}om otkriveno. Vo|ena je istraga i taj doga|aj je

uneo crv sumwe da su, verovatno, ume{ane i neke

druge snage. Rakete se hermeti~ki zatvaraju i te{ko

se otkrivaju takvi slu~ajevi. To su bili neki kriti~ni

slu~ajevi i te{ke odluke, jer su u pitawu qudski

ìvoti. I na sre}u, tokom dugogodi{weg rada

nije bilo nikakvih neèqenih posledica.

Ame ri kan ci ni su ima li ta ko ne -

{to, a Ru si su ima li ne prak ti~ -

ni je re {e we – pr ste no ve ko ji su

se ru~ no po sta vqa li pri li kom

pu we wa ra ke ta u cev. Ko je hteo

br zo da ura di, on bi is ko pi rao

to ru sko re {e we, ali mi smo se

tru di li da bu de mo efi ka sni ji.

Œ Za di vqu ju }e je i re {e -

we po sta vqa wa min skog

po qa na do me tu do 50 km.

Ka ko su mi ne pa da le na

ze mqu, a da pri tom ni su

eks plo di ra le?

sta vqa we mi na. A po mo }u si ste ma or kan mo gli smo da po sta vi mo

min sko po qe is pred na pa da ~a ka ko bi smo za u sta vi li na pad do 50

km, kad ho }e mo i gde god ho }e mo.

Œ A za {to „or kan” jo{ pra ti veo taj no sti?

– Ka da je bio no vo oru |e nor mal no je da ga je pra ti la taj nost.

Ali i kad se po ja vio ni je se mno go pi sa lo o we mu. Ne ki ar ti qer ci

ni su ima li do voq no po ve re wa u or kan. Oni su sma tra li da je to ne -

{to kom pli ko va no {to se ra di za stran ce i ni su shva ti li ko li ko taj

si stem nad ma {u je kla si~ ne, jer uboj nim efek tom po kri va ogrom ne

po vr {i ne.

Œ Ima li da nas „or kan” kon ku ren ci ju?

– Or kan je jo{ u sve tu per spek ti van i do sa da se ni je po ja vio

ta kav si stem. Kad bi smo da nas na sta vi li da ga pro iz vo di mo, ima li

bi smo atrak tiv no sred stvo za iz -

voz, a i za na {u voj sku.

Œ Ra ket ni sek tor Voj no teh ni~ kog

in sti tu ta, ko jim ste Vi svo je vre -

me no ru ko vo di li i da nas po se -

du je bo ga ta i in te gri sa na zna wa.

Uspe li ste da ih i ~vr sto ve e te

za se be, ali i da ih osa mo sta li -

te ka ko bi da nas mo gu da na sta ve

va{ rad?

– Ostao je tu je dan broj do -

brih stru~ wa ka, mla |ih qu di, a

to su upra vo oni ko ji su ra di li na

or ka nu. Oni su ima li do bru {ko lu. VTI je sva ke go di ne po ne ko li ko

na {ih qu di slao na {ko lo va we u ino stran stvo. Ja sam bio u Fran -

cu skoj go di nu i po, a dru gi u Krem fil du u En gle skoj, ta ko da smo sa -

vla da va li sa vre me na zna wa. Ste kli smo i sme lost i sa mo po u zda we

da mo e mo da ra di mo kao oni. On da smo u VTI ima li sve voj ne ~a -

so pi se i kwi ge, ta ko da smo zna li prav ce raz vo ja oru` ja i teh no lo -

gi ja u sve tu. Bi la je stvo re na po voq na i ka drov ska i in stru men tal na

si tu a ci ja. Mo gli smo na Za pa du da ku pu je mo go to vo sve {to nam je

tre ba lo od in stru me na ta. Ame ri kan ci su nam pro da li po li gon ski

ra dar ko ji sni ma ta~ no pu ta wu ra ke te, i vr lo pre ci zno pra ti wen

let. A ta da naj bo qe na sve tu te o do li te ku pi li smo od [vaj ca ra ca.

In e we ri ko ji da nas ra de u In sti tu tu za i sta su ima li pri li ku

da se ospo so be i da obo ga te zna wa. A ima mo i ono {to je naj vred ni -

je – pro jekt nu do ku men ta ci ju. Za da qi rad po treb no je, po red osta -

log, stal no pod mla |i va we ka dra.

Œ Va {e ime se uvek po ve zu je sa {ko lom ra ket ne teh ni ke i po

to me Vas i da nas iz u zet no ce ne kod nas i u sve tu.

– Do sta je i u stra nim voj nim ~a so pi si ma ob ja vqi va no tek sto va

i sli ka tih na {ih si ste ma, ta ko da smo po wi ma po zna ti, {to je

afir ma tiv no za na {u voj nu teh ni ku. Bi li smo no vi sa na {im ra ket -

nim si ste mom 128 mm ogaw i pla men, a po go to vo sa or ka nom. Od mah

se vi di da to ni je ne {to ko pi ra no ne go ori gi nal no i kva li tet no, a

to dru ge za ni ma. Je di no se o or ka nu ma lo pi sa lo kod nas, ali je to,

ve ro vat no, zbog svih tih ra to va.

Œ Ne dav no su u VTI pro mo vi sa ne dve Va {e mo no gra fi je, ko je

ste po da ri li stu den ti ma ma {in stva i in e we ri ma.

– U tim kwi ga ma dao sam ne {to {to je su {tin ski va no za in -

è we ra ko ji bi tre ba lo da ra di na ra ket nim si ste mi ma. Iz ne to je

do sta ma te ri ja la ko ji se ne mo e na }i u dru gim kwi ga ma, po go to vo o

lan se ri ma. Pri pre mam se da na pi {em i tre }u kwi gu o si ste mi ma za

upra vqa we va trom, i ta da bi se za o kru i la ta ce li na o ra ket nim

si ste mi ma.

Œ U de ve toj de ce ni ji ì vo ta Vi ste jo{ vi tal ni i du hov no ra -

do zna li. Mo e te li nam re }i ko jim Vas je slo gan vo dio kroz

ì vot?

– Da ti {to vi {e mo der ni jih, na pred ni jih re {e wa i uvek stva -

ra ti no vo.

Mi ra [VE DI]

Sni mio Da ri mir BAN DA

11

Mogli smo raketu za orkan da napravimo na

klasi~ni na~in – raketni motor, bojna glava i

zavr{en posao za pet godina, ali ja sam hteo da je

napravimo mnogo boqe od postoje}ih, ne povode}i se

za inostranim re{ewima. Hteo sam da napravim

re{ewa koja obezbe|uju takti~ke zahteve na najboqi

mogu}i na~in, zna~i – sa unapre|ewem, a ne

kopirawem stranih re{ewa. Verovatno je u tome

bila moja smelost.

– Na pra vi li smo kril ca ko ja su usme ra va la mi ne. Ima la je i

pa do bran ko ji je omo gu }a vao da se pri ze mqi i da kad pad ne na ze -

mqu bu de kao ru kom po sta vqe na. Mi na je ima la dva upa qa ~a – mag -

net ni, za hva qu ju }i ko me se ak ti vi ra la sa mo ako pre ko we pro |e

tenk. A dru gi upa qa~ je omo gu }a vao mi ni da se sa mo ak ti vi ra za 24

sa ta. Vre me sa mo u ni {te we je mo glo da se tem pi ra wem po me ri na 48

sa ti. Da nas se kon ven ci ja ma za bra wu je upo tre ba mi na ko je se po sle

od re |e nog vre me na ne sa mo ak ti vi ra ju, a mi smo to ura di li pre 20

go di na.

Œ Ka da ste ra di li si stem „or kan” i na Is to ku i na Za pa du

sma tra lo se da je ren ta bil ni ili is pla ti vi do met oko 35 km,

ali ste vi to opo vr gli i na pra vi li si stem za 50 km.

– Ren ta bil ni ili is pla ti vi do met je onaj kad su ulo e na sred -

stva ma wa ne go {to je ce na ci qa ko ji se uni {ta va, od no sno ka da je

is pla ti vi je ga |a ti vo |e nim ra ke ta ma. Taj do met za vi si od pre ci zno -

sti si ste ma, za to smo mi znat no po ve }a li pre ci znost i omo gu }i li

is pla ti vi do met od 50 ki lo me ta ra. Ka sni je smo na pra vi li de taq nu

ana li zu i utvr di li da je sa jo{ ve }om pre ci zno {}u, is pla tiv do met

120 km. Obi~ no je jed na vo |e na ra ke ta po ce ni pet pu ta sku pqa od

ne vo |e nih, a mi smo za kqu ~i li da bi na {e 3-4 ne vo |e ne ima le isti

efe kat kao jed na vo |e na i on da je to li ko ma wa ce na uni {te wa to ga

ci qa.

Œ Za {to kod nas ni su ra |e ne vo |e ne ra ke te za ve }e do me te?

– Ra |e ni su pret pro jek ti. âk je bio ukqu ~en i „Ener go in vest”

iz Sa ra je va, kao no si lac pro jek ta vo |e nog ra ket nog si ste ma 350 ki -

lo me ta ra. Me |u tim, taj pro je kat ni je za vr {en jer ni smo na i {li na

raz u me va we dr av nog vr ha. Na na {u ne sre }u, jer da smo ima li te

ra ke te mo da ne bi bi lo bom bar do va wa 1999, i pi ta we je {ta bi

bi lo sa ra tom i ras pa dom ze mqe. Te ra ke te bi bi le sred stvo za od -

vra }a we od ra ta.

Œ I tad i sa da po sto ja lo je shva ta we da su stra na re {e wa

bo qa?

– To va i za one bez am bi ci ja. Ko pi ra wem se ne mo e po sti }i

ve li ki na pre dak, jer su ta re {e wa obi~ no sta ra pet do de set go di -

na, ta ko da onaj ko ko pi ra uvek za o sta je iza pro iz vo |a ~a ko ji je to

oru` je raz vio. Ima li smo sme lo sti da ide mo is pred dru gih. Mno gi

su sum wa li u nas, jer se u to vre me ka set na sred stva ni su pri me wi -

va la. Ali smo mi raz mi {qa li una pred – na pri mer da bi se za u sta -

vio na pad ne pri ja te qa ne mo gu da se ko ri ste mi no po la ga ~i za po -

SE MI NA RI O

LO GI STI^ KOJ PO DR [CI

KA BI NET ZA UÊ WE

EN GLE SKOG JE ZI KA

U PO@AREV CU

U po a re va~ koj ka sar ni Pa vle Ju ri {i} [turm otvo ren je,

sre di nom me se ca, ka bi net za u~e we en gle skog je zi ka (SAC – Self Ac -cess En glish Lan gu a ge Le ar ning Cen tre). To je tre }i ka bi net tog ti pa

ko ji se u gar ni zo ni ma Voj ske Sr bi je otva ra u to ku go di ne. Po sle

Vra wa i Kra qe va, Po a re vac je do bio vr hun ski opre mqe nu u~i o -

ni cu en gle skog je zi ka.

Ra ~u na re, au dio opre mu i ux be ni ke po klo ni le su Ve li ka Bri -

ta ni ja, Dan ska, Nor ve {ka i Ho lan di ja, ze mqe ko je su ukqu ~e ne u

pro gram PELT, na me wen za ospo so bqa va we i te sti ra we pri pad ni -

ka Mi ni star stva od bra ne i Voj ske Sr bi je obla sti en gle skog je zi ka,

pre ma stan dar du STA NAG 6001.Sve ~a no sti su pri su stvo va li na ~el nik Upra ve za ka dro ve pu -

kov nik Sla |an \or |e vi}, za me nik ko man dan ta Ko man de za obu ku

pu kov nik Mi o drag Vuk mi ro vi}, za me nik na ~el ni ka Upra ve za obu -

ku i dok tri nu pu kov nik Bran ko De le ti}, ko man dant Cen tra za obu -

ku Kop ne ne voj ske pu kov nik Vin ko Mar kov ski, pu kov nik Jan van den

El sen iz Am ba sa de Ho lan di je, pu kov nik Naj xel Fen iz Am ba sa de

Ve li ke Bri ta ni je i An dr ju Glas, di rek tor Bri tan skog sa ve ta u Sr -

bi ji.

DOGA\AJI

1. avgust 2008.

NO VI TIM VOJ SKE SR BI JE

U MI ROV NOJ MI SI JI U KON GU

Pri pad ni ci Mi ni star sta va od bra ne i Voj ske Sr bi je, pu kov nik

dr \or |e Man ~i}, ma jor dr Bo i dar Ja ko vqe vi}, sta ri ji vod nik

pr ve kla se \or |e Ku kr ki}, sta ri ji vod ni ci Bo jan Jo va no vi}, Bo jan

\in |i} i Alek san dar Mi li}, ot pu to va li su sre di nom ju la u mi rov -

nu mi si ju Uje di we nih na ci ja u DR Kon go. Oni su sme ni li pret hod ni

me di cin ski tim AMET-10, u ko me su osam me se ci bi li pot pu kov nik

dr Mar ko Ko vi ni}, ka pe tan dr Mi lan \o ki}, sta ri ji vod ni ci De jan

Stan ko vi} i Mi lan Mi {i} i me di cin ski teh ni ~a ri Su za na Ili} i

Ja dran ka Ko va ~e vi}.

Je da na e sti Tim za va zdu {nu eva ku a ci ju (AMET-11), u sa sta vu

mi rov nih sna ga UN, na la zi se u Kin {a si. We gov osnov ni za da tak

je ste da va zdu {nim pu tem pra ti te {ko po vre |e ne ili bo le sne pa ci -

jen te unu tar Kon ga i ka bol ni ca ma tre }eg ste pe na u okru e wu – Ke -

ni ji i Ju no a fri~ koj Re pu bli ci. U okvi ru ti ma na la ze se dve gru pe,

~i ne je le kar i dva teh ni ~a ra, ko je se sme wu ju u pri prav no sti.

Mi rov na mi si ja Uje di we nih na ci ja u DR Kon go „MO NUC” us -

po sta vqe na je re zo lu ci jom Sa ve ta bez bed no sti UN 1279, ko ja je

usvo je nom 30. no vem bra 1999. go di ne. Na {i pri pad ni ci u woj u~e -

stvu ju od 7. mar ta 2003, ka da je u mi si ju upu }en pr vi srp ski Tim za

va zdu {nu eva ku a ci ju.

ITALIJANSKA DE LE GA CI JA

U UPRAVI ZA VANREDNE

SITUACIJE

U pe ri o du od 30. ju na do 21. ju la 2008. Tim za uni {ta va we

ne ek splo di ra nih uboj nih sred sta va Upra ve za van red ne si tu a ci je

Mi ni star stva od bra ne uni {tio je 96 ko ma da ne ek splo di ra nih

uboj nih sred sta va i 123 ko ma da pe {a dij ske mu ni ci je na te ri to ri -

ji op {ti na [a bac, Srem ska Mi tro vi ca, Uì ce, [id, Kra qe vo,

Pro ku pqe, Sme de rev ska Pa lan ka, Ja go di na, Kra gu je vac, Ni{ i

Le sko vac.

Ak tiv no sti uni {te wa ne ek splo di ra nih uboj nih sred sta va je su

jed na od me ra ko ju Upra va za van red ne si tu a ci je spro vo di u okvi ru

ci vil ne za {ti te sta nov ni {tva.

Upra vu za van red ne si tu a ci je ne dav no je po se ti la dvo ~la na

rad na gru pa [ko le in e we ri je Kop ne ne voj ske Ita li je, u ko joj su

bi li ma jor Ma si mi li ja no de Ci co i po ru~ nik Mar ko Po di ja.

Go sti su sa gle da li pro ble me ko ji pra te uni {ta va we ne ek -

splo di ra nih uboj nih sred sta va na voj nim i ci vil nim pro sto ri -

ma, na te ri to ri ji Re pu bli ke Sr bi je, po seb no iz vre me na agre si -

je Na toa 1999. go di ne. In for mi sa li su se i o pro ce du ra ma ra -

da ti mo va za uni {ta va we iz Mi ni star stva od bra ne i Voj ske Sr -

bi je. Pri ka za na im je struk tu ra, or ga ni za ci ja i ras po lo i va

opre ma ko ju ko ri ste na {i ti mo vi za uni {ta va we ne ek splo di ra -

nih uboj nih sred sta va. Raz me we na su is ku stva i do go vo re ni prin -

ci pi bu du }e sa rad we, ali i za jed ni~ ko opre ma we i ospo so bqa -

va we ti mo va.

12

Na osno vu pla na bi la te ral ne voj ne sa rad we Mi ni star stva

od bra ne Re pu bli ke Sr bi je i Evrop ske ko man de Oru a nih sna ga

SAD za 2008. go di nu, sre di nom ju la u Cen tru za mi rov ne ope ra -

ci je po ~e li su ob je di we ni dvo dnev ni se mi na ri „Dok tri na lo gi -

sti~ ke po dr {ke SAD” i „Odr i vost lo gi sti~ ke po dr {ke u mi rov -

nim ope ra ci ja ma”.

Pre da va wa su odr a li pred stav ni ci Na ci o nal ne gar de Oha ja

– pu kov nik Majk Mek hen ri i pot pu kov nik Din Er vin.

Stru~ ni sku po vi, ko je je or ga ni zo va la Upra va za si stem lo gi -

sti ke Sek to ra za ma te ri jal ne re sur se u sa rad wi sa Evrop skom ko -

man dom OS SAD, bi li su na me we ni pri pad ni ci ma lo gi sti~ ke slu -

`be.

Na ~el nik Upra ve za op {tu lo gi sti ku pu kov nik Pe ri ca Pa vlo -

vi} is ta kao je da se mi na ri omo gu }a va ju sti ca we no vih zna wa i pru -

à ju mo gu} nost da se pro ve ri i po tvr di sop stve na prak sa.

P E R A S P E R A

Pi{e

Qubodrag

STOJADINOVI]

13

KOMANDANT

MRTVE VOJSKE

Ne bih zamerio

Radovanu {to je

postao Dabi},

svako moè

da mewa imena

i da se zove

kako mu tekne.

Ali, za{to se

sakrivao toliko

dugo, ako ve} veruje

da je wegova misija

bila ideal ~istog

rodoqubqa! Svoj

ìvot, takav kakav

je, on je hladnokrvno

pretpostavio svima

koji su nestali

u jednom utopijskom

projektu bez smisla

i ciqa. Wegove

uspomene, to su

uglavnom grobovi.

I

ma jed na sce na u pred rat nim sa ra jev skim „nad -

re a li sti ma“. Ide ~o vek uli com ob u ~en u {a re -

no ma skir no ode lo, na se be na le pio tra vu i

gran ~i ce, pre ko {le ma mu lan da ra ze len ka sta mre a.

Sret ne ga je dan pa mu ka e: „ Ibro, bo lan, {to

si se na pra vio ta ki?“

„[to, je’l se pri me }u jem? Ka ko si me uo }io, pa -

pa ne je dan, kad sam se ova ko ka mu flir’o?!“

Ina ~e je ma ski ra we (sta pa we sa oko li nom) svoj -

stve no sva kom ì vom bi }u, ali na raz li ~i te na ~i ne.

Pri ro da je po ma ga la sla bi ma da se sklo ne i skru {e -

no sa kri ju pred ter mi na to ri ma. Pa ako gra bqi vac

ipak na tra pa na wih, to im je. Vi {e de se ti na hi qa da

in se ka ta u sta wu je da se pre tvo ri u bi lo {ta oko se -

be, i da se prak ti~ no umr tvi dok opa snost ne pro |e.

Voj nik je, ka ko ka e jed na sa vr {e na de~ ja de fi -

ni ci ja, „ì vo bi }e ko je je u voj sci“. Da bi pre i veo,

bo rac mo ra da pri la go di svo je po sto ja we oko li ni u

ko joj se na la zi. Ta ko bar go vo re osno vi ma skir ne tak -

ti ke. Ali, ì vot ni je tak ti ka, a ne ki po ku {a ji da tru -

pe bu du {to ma we vi dqi ve, vi {e pu ta su oma nu li. Na

pri mer, stre qa~ ko ode qe we ko ja no si {a re na ode la

a su ve re no se kre }e du ga~ kom sne nom pa di nom.

Ili dis kret ni voj nik ko ji se po put po kret nog

`bu na na {ao na kor zou pa lan ke, po put Ibre iz „nad -

re a li sta”. I pot pu no ve ru je da je sa vr {e no ne u pa -

dqiv, ~ak ni sam se be ne uo ~a va.

O ma ski ra wu su go vo ri li i fi lo zo fi, po seb no

di ja lek ti ~a ri. O toj na su {noj po tre bi pri la go |a va -

wa i pro me ni pri ro de, oni ot pri li ke ka u: „@ivo -

ti wa ne me wa pri ro du, ne go se pri la go |a va woj, sta -

pa se s wom, ona ni je deo pri ro de, ona je pri ro da

sa ma. ô vek pri ro du me wa, me wa ju }i i se be u woj.“

Fi no su se se ti li fi lo zo fi, ne ma ju }i dru ga po sla!

U

ne ~e mu {to se de fi ni {e kao „bit ni od nos“, ~o -

vek da kle us po sta vqa re la ci ju sa svo jim tvor -

cem: pri ro dom, evo lu ci jom, Bo gom. Ma {ta od

tih ~u da bi lo za slu no ili od go vor no za nas, ova kve

ka kvi smo. Ali, ne mo e qud sko bi }e tek ta ko da od -

ba ci svo je ko re ne ko ji su du bo ko u ì vo tiw skom sve -

tu. Ne moj mo da se vre |a mo, ali ta ko je.

[ta je po ku {aj da bu de mo ne ko dru gi? [ta je

po zo ri {te ne go na sto ja we da spu ta mo ili ras pu sti -

mo na{ „al ter ego“. [ta su ba lo vi pod ma ska ma, na -

{a ne po sto ja na li ca!? Na sto ja we da se osta ne ve~ no

mlad, ni je ni {ta dru go ne go po ku {aj da se sa kri je mo

pred za ko ni ma pri ro de.

Po pri ~i Oska ra Vajl da, ko ja se zo ve „Sli ka Do -

ri ja na Gre ja“, na pra vqe no je bar pet film skih ver zi ja

ma {ta wa o ve~ noj mla do sti i zlu. ô vek, ko ji è li da

ni ka da ne osta ri naj zad ostva ru je svoj san, ali sve we -

go ve go di ne, bo re, bo le sti i zla ar hi vi ra ju se i za dr -

à va ju na we go vom por tre tu iz mla do sti. Ume sto uà -

sno po ro~ nog Do ri ja na, sta ri ne du na sli ka.

Ni ko ne mo e da se za u vek sa kri je i ma ski ra

pred pri ro dom, ili bar pred po li ci jom, ka zu je pri -

~a. Kad Do ri ja na Gre ja ras krin ka ju zbog jed nog od ve -

li kih zlo ~i na ko je je po ~i nio, on se ras pa da pod bo -

le sti ma, gre ho vi ma i go di na ma. U tom ~a su, sa we go -

vog por tre ta ne sta ju sve one za stra {u ju }e ra ne i

kra ste, i ta sli ka po sta je ~i sta, kao po sled wa i je di -

na uspo me na na ne vi nu mla dost.

Ve ru jem, na rav no, da su po {to va ni ~i ta o ci gle -

da li ovaj di van i za stra {u ju }i film. Ovo je sa mo za -

jed ni~ ko pod se }a we na en dem ski zlo ~in, kod ko ji je

ne iz bri siv kod ne kih qu di, uz po ku {a je da se od go -

vor nost iz beg ne be a wem svih, od sve ga i od se be.

U po sled woj tre }i ni ju la ove go di ne, Be o gra |a -

ni i osta li iz Sr bi je, za gle da ju sva ki lik ko ji im se

uka e, pa i svoj za vre me bri ja wa ili uqu |i va wa

pred iz la zak me |u bi }a sli~ na se bi.

Ko nam sve do la zi u su sret? Mo da dok tor Dra -

gan Da vid Da bi} li~ no. Psi hi ja tar, na dri le kar, be -

li mag, vra~, vr hov ni ko man dant, pred sed nik, od met -

nik, gu slar i op tu e nik. Pi sac, de ~i ji pe snik Ra do -

van Ka ra xi}, li~ no.

M

o da smo ga sre ta li na ra znim me sti ma, ne

slu te }i ko se kri je iza ma ske. Za {to bi smo

uop {te slu ti li, ima vaq da ne ko da to ra di

ume sto nas. Ina ~e je u slo bod noj ze mqi sva ko me do -

zvo qe no da bu de {ta è li.

[ta je e leo Ra do van Ka ra xi}? o vek je op tu en

za ge no cid i mno go te {kih zlo ~i na. On je bio ar hi tek -

ta jed ne po li ti ke ko ja je za jed no sa de li ma dru gih maj -

sto ra do ve la do po gi bi je vi {e de se ti na hi qa da qu di.

Ne bih za me rio Ra do va nu {to je po stao Da bi},

sva ko mo e da me wa ime na i da se zo ve ka ko mu tek -

ne. Ali, za {to se sa kri vao to li ko du go, ako ve} ve -

ru je da je we go va mi si ja bi la ide al ~i stog ro do qu -

bqa! Svoj ì vot, ta kav ka kav je, on je hlad no krv no

pret po sta vio svi ma ko ji su ne sta li u jed nom uto pij -

skom pro jek tu bez smi sla i ci qa. We go ve uspo me ne,

to su uglav nom gro bo vi.

Za {to se Ka ra xi} sa kri vao u Sr bi ji? Iz gle dao

je kao kom bi na ci ja is po sni ka, pro ro ka, ma ha ra xe,

gu rua i sa mo zva nog ma ga, ~u do tvo rac ko ji je svo ju (ne -

po sto je }u) gri u sa ve sti le ~io na knad nim hu ma ni -

zmom.

Sr bi ja je po sled wih go di na po sta la ma li Pa -

ra gvaj. I oni sa naj cr wom bi o gra fi jom uve re ni su da

ov de mo gu ima ti naj vi {e pri ja te qa. Da se ne la e -

mo, Ra do van je vo |a 25.000 mr tvih voj ni ka Voj ske Re -

pu bli ke Srp ske, i ~o vek ko ji na sa ve sti (vaq da) no si

vi {e hi qa da mu sli ma na, u zlo ~i ni ma ko ji su po ~i we -

ni u ime Srp stva.

Ne znam da li je taj ~o vek zlo ~i nac. To }e ka za -

ti sud. Ali sam si gu ran da ni je ni ka kav he roj, ka ko

nam go vo re we go ve po sled we pri sta li ce. Ni ka da ni -

je po ka zao da ma ri za bi lo kim!

Ka kav he roj uop {te mo e bi ti be li mag Dra gan

Da vid Da bi}. Onaj ko ji je ode ven upa dqi vo u ko stim

~u da ka go di na ma {par tao Be o gra dom, i bio ne u pa -

dqiv po put Ibre pod {a re nom ma skom.

Pra vi Sr bin, ko man dant mr tve voj ske, smi rio

bi se u skru {e nom pri zna wu kri vi ce pred je di nim

so bom, i po la ko sta re }i ko na~ no kre nuo ka wi ma.

Autor je komentator lista „Politika“

1. avgust 2008.14

N

U FOKUSU

BRAVA NADOHVAT RUKE

Na osno vu Pra vil ni ka o re {a va wu stam be nih pi ta wa u Mi ni star stvu od bra ne, po mo} nik mi -

ni stra od bra ne za qud ske re sur se do neo je 13. ju na Od lu ku o ras po de li sta no va u za kup na

neo d re |e no vre me, pre ma sta wu na rang-li sta ma 6. ju na.

Sa da {wim i biv {im pri pad ni ci ma si ste ma od bra ne do de qe no je 67 voj nih sta no va, raz li ~i te

struk tu re, od to ga 51 stan u Be o gra du, a 16 u osta lim gra do vi ma Sr bi je. Voj nim pen zi o ne ri ma

pri pa lo je 27 sta no va, ili oko 40 od sto od ukup nog bro ja. Ak tiv ne sta re {i ne i ci vil na li ca u Mi -

ni star stvu od bra ne do bi li su 40 sta no va. Sta ti sti ka go vo ri da je je dan stan do de qen ge ne ra lu, 14

pro fe si o nal nim ofi ci ri ma, 12 pod o fi ci ri ma, a 13 voj nim i dr av nim slu be ni ci ma. Oko 15 od -

sto voj nih sta no va u jun skoj po de li pri pa lo je pen zi o ni sa nim ofi ci ri ma, 19,4 pod o fi ci ri ma i oko

{est od sto ci vil nim li ci ma.

Me |u wi ma su se na {la i tri stam be na in te re sen ta ko ja su krov nad gla vom do bi la Od lu kom

mi ni stra od bra ne o iz u zi ma wu zah te va iz re da pr ven stva i tri rat na voj na in va li da. Iz u ze }e od

tri od sto, u si ste mu od bra ne ni je pri me weno po sled we tri go di ne. U po me nu tim pri me ri ma re~ je o

te {kim obo qe wi ma pri pad ni ka Mi ni star stva i Voj ske ili ~la no va wi ho vih po ro di ca.

Po je di na~ nu do de lu sta no va po tvr di la je stam be na ko mi si ja Ode qe wa za stam be ne po slo ve

Upra ve za ka dro ve, u skla du sa Uput stvom o po stu pa wu nad le nih li ca i or ga na na utvr |i va wu pra va

i do de li sta no va u za kup. Na In ter net stra ni ci Mi ni star stva od bra ne ob ja vqe ne su ko na~ ne rang-

li ste. Stam be ne po tre be po ka te go ri ja ma pri pad ni ka si ste ma od bra ne, broj bo do va na rang-li sta -

ma i stam be na ugro e nost, te broj ras po lo i vih sta no va, bi li su osnov ni kri te ri ju mi za jun sku ras -

po de lu voj nih sta no va.

Po mno go ~e mu taj kra tak ra port o re {a va wu stam be nih pro ble ma u Mi ni star stvu od bra ne i

Voj sci Sr bi je raz li ku je se od ne ka da {wih...

RED NA RANG-LI STA MA

Za si gur no se se }a te vre me na u ko me je o po de li voj nih sta no va znao sa mo ma li broj qu di, bli -

zak oni ma ko ji su o to me od lu ~i va li. Po je di ne sta re {i ne, za po sle ni ci vi li i voj ni pen zi o ne ri, slu -

~aj no ili na mer no, uz po mo} stam be nih do u {ni ka, pre ko no }i me wa li su po zi ci je na rang-li sta ma.

Od ri ca li su se i so ba i kva dra ta za rad vi {e bo do va. U~e sta lo su da va li iz ja ve o u~e {}u u za ku pu,

ali ga po sle do de le sta na ni ka da ni su pla ti li. Sve to uli va lo je ne po ve re we u stam be nu po li ti ku

ne do voq no oba ve {te nih, a po {te nih pri pad ni ka Mi ni star stva od bra ne i Voj ske. Za ra |i va le su

advo kat ske kan ce la ri je ko je su na iv ni ma obe }a va le si gu ran stan. I one ko le ge ko je su glu mi le iskre -

ne pri ja te qe. U ta kvim okol no sti ma, bez kro va nad gla vom obi~ no su osta ja li naj u gro e ni ji, iz po de -

le u po de lu pr vi na rang-li sta ma i oni ko ji su ve ro va li u pra vo i prav du. A si stem ko si stem, te {ko

je pre va zi la zio ne pra vil no sti ia ko ih je i sam bio sve stan. Ili su ga po je din ci, ba{ ta kvog, za se be

i skro ji li...

Za to je u 2005. go di ni pro me wen stam be ni pra vil nik. Usvo je ne iz me ne i do pu ne one mo gu }i le su

stam be nim in te re sen ti ma u~e {}e li~ nim sred stvi ma u re {a va wu stam be nog pi ta wa i od ri ca we od

kva dra tu re sta na ko ja im pri pa da, ka ko bi ste kli vi {e bo do va i bo qe po zi ci je na rang-li sti.

Kako i kome je u junu

dodeqeno 67 vojnih

stanova u zakup

na neodre|eno vreme?

Koje su kriterijume

primenili nadle`ni

prilikom odlu~ivawa

o tome? Na {ta se

`ale nezadovoqni

besku}nici? Koliko

razlike donose

novine u sistemu

podele stanova

sada{wim i

penzionisanim

pripadnicima

Vojske u odnosu

na nekada{wi lov

u mutnom?

PODELA VOJNIH STANOVA 2008.

MODEL ZA DODELU STANA U KRAQEVU

15

– Do sa da je oko 1.300 ak tiv nih i pen zi o ni sa nih pri pad ni ka si -

ste ma od bra ne da va wem iz ja ve o u~e {}u u za ku pu i na taj na~in do{lo

na vrh rang-lista. Sud ski pro ce si pro tiv onih ko ji ni su is pu ni li da tu

oba ve zu o u~e {}u tra ju duì niz go di na. Uz to, na stam be nim rang-li -

sta ma vra }e ni su na me sta ko ja im po pro pi si ma i pri pa da ju. Sre |e no

je svih osam rang-li sta. Sva ko dnev no ih je mo gu }e pro ve ri ti na In -

ter net stra ni ci Mi ni star stva od bra ne www.mod.gov.yu, ali i broj i

lo ka ci ju, te struk tu ru voj nih sta no va ko ji se u od re |e nom vre me nu do -

de qu ju. Podaci su dostupni i na oglasnoj tabli stambenog odeqewa u

Katani}evoj 15. Ime no va ni su i stam be ni pred stav ni ci svih or ga ni -

za cij skih ce li na u si ste mu od bra ne, ko ji in for mi {u pri pad ni ke o ak -

tu el nim pi ta wi ma. Informacije se mogu dobiti i elektronskim putem

– [email protected] – ka u u Upra vi za ka dro ve.

U Pra vil ni ku, me |u tim, ni je pre ci zno de fi ni sa no ko ja }e ka te -

go ri ja za po sle nih u Mi ni star stvu od bra ne i Voj sci Sr bi je, u si tu a ci -

ji ka da se do de qu je od re |e ni broj sta no va, to pra vo i ostva ri ti. Sto -

ga je me to do lo gi ja do de le voj nih sta no va upot pu we na od go va ra ju }im

ma te ma ti~ kim mo de lom. Na osno vu bro ja stam be nih zah te va i struk tu -

re sta no va, ste pe na ugro e no sti, ra ni jih po de la i iz u ze }a, ali i osta -

lih kri te ri ju ma ko ji su pre ci zi ra ni Uput stvom o po stu pa wu, mo del

pro na la zi op ti mal no re {e we ko joj ka te go ri ji do de li ti stan.

– Ne do u mi ca ko joj ka te go ri ji pri pad ni ka si ste ma od bra ne do -

de li ti sta no ve, ak tiv nim ili pen zi o ni sa nim uvek po sto ji. Ma te ma -

ti~ ki mo del sa mo olak {a va do no {e we od lu ke. Pri li kom od lu ~i va wa

o do de li sta no va, u ju nu, vo di lo se ra ~u na o ukup nom bro ju stam be -

nih zah te va sta re {i na, dr av nih i voj nih slu be ni ka i pen zi o ne ra

– is ti ~u u Ode qe wu za stam be ne po slo ve.

SO CI JAL NA STRA TE GI JA

Da nas 21.678 ak tiv nih i biv {ih pri pad ni ka si ste ma od bra ne

ni je na od go va ra ju }i na ~in re {i lo stam be no pi ta we. Od to ga

14.320 uop {te ne ma stan, 3.818 voj nih pen zi o ne ra jo{ je bez kro va

nad gla vom. U po sled woj po de li sta no va pr vi put je ve }i broj pen zi -

o ni sa nih ofi ci ra, pod o fi ci ra i ci vil nih li ca re {io go ru }i ì -

vot ni pro blem. Mno gi od wih dav no su za ga zi li u sed mu de ce ni ju.

Iz dva ja mo pri mer pen zi o ne ra ko ji je na stan ~e kao 32 go di ne.

Ka ko is ti ~u nad le ni u Upra vi za ka dro ve, sve to ka zu je da su na

do brom pu tu ka da je re~ o me to di ko ja se pri po de li sta no va pri me -

wu je. Stam be ne li ste i bo do vi su po u zda ni, po da ci su jav no do stup -

ni, a ma te ma ti~ ki mo del spre ~a va kr {e we pro pi sa. Ni jed na po de la

voj nih sta no va vi {e ne za vi si od vo qe po je din ca. Do kra ja go di ne,

po istom prin ci pu, o~e ku je se do de la jo{ pe de se tak sta no va.

Sli ko vit je pri mer do de le sta na pro fe si o nal nom pod o fi ci -

ru u Kra qe vu. Ia ko su ve }i broj bo do va na rang-li sti ima li ne ki

voj ni pen zi o ne ri, ali i ko le ga ofi cir, stan je do de qen upra vo we -

mu, jer je u ka te go ri ji ak tiv nih pod o fi ci ra bi lo naj vi {e stam be nih

zah te va.

Ipak, ima i onih sa rang-li sta ko ji tvr de da uz pri me nu no ve

for mu le ni ka da ne }e do bi ti stan. Ta kve kri ti ke su i neo prav da ne i

zlu ra de. Po sle po de le sta no va 30. ju na usle di lo je samo nekoliko

àlbi, {to je dokaz dobro ura|enog posla. Do du {e, ne ta ko broj ne

kao ne ka da. Bi lo je i ano nim nih pri med bi, raz li ~i tih pro vo ka ci ja i

spe ku la ci ja u me di ji ma. Na pa di su naj ~e {}e do la zi li od onih ko ji ma

su ru ke ve za ne za sva ku da qu zlo u po tre bu u do de li voj nih sta no va.

In spek to rat od bra ne pre kon tro li sao je kom ple tan po stu pak.

Ni je utvr dio po vre du za kon ske re gu la ti ve. Na pro tiv, stam be ni in -

spek to ri za kqu ~i li su po zi ti van po mak i u po {to va wu pro pi sa i u

me to di ra da. Da i do bro ure |en si stem ni je ot po ran na pro ble me,

po tvr |u ju pro pu sti. Na i me, te {ko je utvr di ti da li svi stam be ni in -

te re sen ti, po seb no voj ni pen zi o ne ri i ~lanovi wihovog zajedni~kog

do ma}instva ima ju od re |e ne ne kret ni ne. U toku je ponovno utvr|i va -

we ~iwenica.

Ni ide ja da voj ni pen zi o ne ri sta no ve do bi ju u onim gra do vi ma

Sr bi je u ko ji ma ih ima do voq no, ne na i la zi na raz u me va we. Sto ga bi

bi lo do bro, sma tra ju od go vor ni u Upra vi za ka dro ve, da se raz dvo ji

do de la sta no va sa da {wim pri pad ni ci ma Mi ni star stva od bra ne i

Voj ske Sr bi je od re {a va wa stam be nih ne pri li ka voj nih pen zi o ne -

ra. To su, za pra vo, dve raz li ~i te stra te gi je – re form ska i so ci jal -

no-hu ma na. Tek usva ja wem no vog za ko na o jav noj svo ji ni usle di }e

pro me ne i stam be nog pra vil ni ka, ~ime }e se ta problematika pot-

puno urediti.

Vla di mir PO U^

D

a nas ~o vek mo ra da re a -

gu je br zo i od lu~ no. Vre -

me na za ja lo va pre mi -

{qa wa sve je ma we, a za is -

pra vqa we gre {a ka go to vo da

ga i ne ma. Ta ko je raz mi {qao

i sta ri ji vod nik Da ni jel Sta -

ni}, zaposlen u Sektoru za

qudske resurse MO, ka da je,

po sle pre vi {e ne pro spa va nih

no }i i bes kraj nih sa ve to va wa

sa su pru gom, naj zad pre lo mio.

Uzeo je kre dit od Na ci o nal ne

kor po ra ci je i po sle ne pu na

dva me se ca use lio se u tro so -

ban stan u pan ~e va~ kom na se -

qu Mar gi ta. Bio je to, isto vre -

me no, kraj we go vih je da na e sto go di {wih pod sta nar skih mu ka.

– Naj va ni ji mo tiv da uzmem kre dit dao mi je dvo go di {wi sin

\or |e. We go voj, a i na {oj, ra do sti ni je bi lo kra ja ka da je u{ao u stan

i po tr ~ao po we mu. Sve po te {ko }e, sve ne vo qe ko je su me pra ti le u

ovoj tr ci s vre me nom sa da su za bo ra vqe ne. Znam da nam ne }e bi ti

la ko, po go to vu {to mi je è na ne za po sle ni le kar, ali sve }e mo lak -

{e pre bro di ti u svom sta nu. Uzeo sam kre dit na 30 go di na, uz fik snu

ka ma tu me se~ na ra ta mi iz no si oko 320 evra. Do sa da sam ga zdi pla -

}ao po lo vi nu te su me, a ni sam imao ni {ta. Od Raj faj zen ban ke do -

bio sam 47.000 evra, jo{ de set

od sto da la mi je dr a va, a ne {to

sam do dao i sam, ta ko da sam ku -

pio no vi, ukwi en stan od {e -

zde set i se dam kva dra ta – ka e

sta ri ji vod nik Da ni jel Sta ni}.

Od pod no {e wa zah te va za

kre dit, do use qe wa u no vi stan

u we go vom slu ~a ju pro {lo je ne -

{to vi {e od me sec i po da na.

To, ipak, ni je pra vi lo.

– Uspeo sam da do bi jem sve

po treb ne pa pi re ne {to br e

ne go {to je pla ni ra no, a i s iz -

bo rom sta na ni sam mno go odu go -

vla ~io. U stva ri, ta br zi na i od -

lu~ nost re zul tat su mog vi {e me -

se~ nog pre mi {qa wa i tra ga wa za od go va ra ju }im sta nom. Kad su se

sve koc ki ce po klo pi le, bi lo je do voq no sa mo po kre nu ti za ma jac. Naj -

vi {e vre me na mi je, ipak, od ne lo pri ku pqa we po treb nih do ku me na -

ta... To je i naj ve }a sla bost ce log po stup ka. Na rav no, i iz bor od go -

va ra ju }eg sta na. Mo da u tom de lu tre ba po tra i ti ve }u po mo} agen -

ci ja, ili je re {e we da se pri pad ni ci Voj ske ne ka ko or ga ni zu ju i do |u

do is crp ni je evi den ci je slo bod nih, a od go va ra ju }ih sta no va. Ti me }e

i oni ma ko ji se opre de le za stam be ne kre di te bi ti lak {e – smatra

Stani}. D. GLI [I]

NAJ ZAD U SVOM STA NUSTA RI JI VOD NIK DA NI JEL STA NI]

OSTVA RIO VI [E GO DI [WI SAN

U

2005. go di ni na let na {ih voj nih pi lo ta spao je na pet i po sa ti go di {we. Dve

go di ne ka sni je, ta broj ka po pe la se na 21,5 ~a so va u pro se ku. Ko man dant Va -

zdu ho plov stva i pro tiv va zdu ho plov ne od bra ne ge ne ral-ma jor Dra gan Ka ta ni}

ne ko li ko da na uo ~i pro sla ve 2. av gu sta – Da na avi ja ci je, ka e da }e to kom

ove go di ne pi lo ti u va zdu hu pro ve sti oko 30 sa ti.

Ku da le ti na {a avi ja ci ja, ko li ko je taj let sta bi lan i ima li pra vog raz lo ga

za za do voq stvo pred ilin dan sku sve ~a nost, pi ta li smo naj od go vor ni je qu de u Ko -

man di ViP VO, 204. i 98. avio-ba zi.

LE TI MO VI [E I BO QE

Ge ne ral-ma jor Dra gan Ka ta ni}, raz ma tra ju }i si tu a ci ju u va zdu ho plov stvu to -

kom pro te kle dve i po go di ne, ka e da ima raz lo ga za za do voq stvo. Na let pi lo ta u

od no su na 2005. go di nu po ve }an je sko ro {est pu ta, {to je sa mo po se bi od li ~an

re zul tat. On je re a lan i u po gle du nor mi ko je tre ba do sti }i.

– U sa vre me nim va zdu ho plov stvi ma stan dard ni na let pi lo ta lo va~ ke avi ja ci je

iz no si oko 80, a tran sport ne iz me |u 140 i 150 ~a so va go di {we. Po sto ji mno go

ogra ni ~a va ju }ih fak to ra ko ji su uslo vi li da na let bu de ma wi ne go {to bi tre ba lo,

ia ko je u pret hod nom pe ri o du bi lo do voq no go ri va – ka e ge ne ral Ka ta ni}.

Ge ne ral na gla {a va da je pret hod nih ne ko li ko go di na pro se ~an broj sa ti na le -

ta bio u stal nom pa du, ta ko da pi lo ti ko ji su iz la zi li sa {ko lo va wa u Voj noj aka de -

mi ji ni su mo gli da na sta ve usa vr {a va we pre ma pla no vi ma le ta~ ke obu ke i stek nu

od go va ra ju }e ka te go ri je ospo so bqe no sti.

– Ka da smo to kom pret hod ne dve go di ne ko na~ no do bi li do voq no go ri va i ka da

je is prav nost le te li ca po boq {a na, naj ve }i pro blem pred sta vqao nam je ne do sta -

tak avi o na dvo se da, ali i zah tev nost le ta~ ke obu ke, od no sno po tre ba da se ona iz -

1. avgust 2008.

Svake godine Ilindan

jeste prilika da se saberu

rezultati, podvu~e crta i

poka`e kurs leta srpskog

vazduhoplovstva. Od

prethodnog praznika krila

na{e vojske oja~ala su i

iz dana u dan uspe{no

~uvaju suverenitet neba

nad Srbijom. Odgovorni

ka`u da smo spremni da

odgovorimo svim

projektovanim rizicima i

pretwama iz vazduha.

U S U S R E T D A N U A V I J A C I J E

16

GO DI NA UZ LE TAGO DI NA UZ LE TA

vo di u kon ti nu i te tu. To zna ~i da bi ne ra ci o nal no bi lo tro {i ti go -

ri vo i dr av ni no vac ne bi li se po sti glo „fa mo znih” 80 sa ti na le -

ta, ne go je po treb no is pu ni ti pred u slo ve po stup no sti u obu ci, od no -

sno do sti }i po tre ban kva li tet. Mi smo na pra vi li pla no ve uvo |e wa

pi lo ta u tre na u, do o bu ~i li pi lo te ko ji su za vr {i li Voj nu aka de mi -

ju ka ko bi ospo so bqa va we na sta vi li pre ma pla ni ra nih pet ste pe ni

le ta~ ke obu ke – ob ja {wa va ko man dant ViP VO.

Na{ sa go vor nik na gla {a va da pra vi re zul tat, na ko ji va zdu ho -

plov stvo tre ba da bu de po no sno, je ste me ra ob u ~e no sti na {ih pi lo -

ta. No} no le te we, ga |a we, bom bar do va we i ra ke ti ra we ci qe va na

ze mqi, ka ko ka e ge ne ral Ka ta ni}, je su ak tiv no sti ko je su ove go di ne

iz ve de ne plan ski i re dov no. Sko ro svi pi lo ti, za kqu ~u je on, to kom

pro te kle go di ne una pre di li su ni vo ob u ~e no sti za po je dan ste pen.

Is prav nost le te li ca, je dan od naj va ni jih uslo va za bo ra vak

va zdu ho plo va ca u va zdu hu, ka ko ka e ge ne ral Ka ta ni}, da nas je po -

boq {a na, od no sno po ve }a na za sko ro 40 od sto. Mo da je na Sre te -

we 15. fe bru a ra, ka da je po le teo pr vi re mon to va ni mig 29, oce wu -

je na{ sa go vor nik, rad na po di za wu teh ni~ ke is prav no sti na {ih

avi o na do bio pra vo li ce i smi sao.

– Za jed no sa Mi ni star stvom od bra ne i Ge ne ral {ta bom, jo{

2006. go di ne na pra vi li smo kva li tet ne pla no ve una pre |e wa is -

prav no sti va zdu ho plo va i u to me smo znat no uspe li. Jed nom bro ju

le ti li ca, ko je su na ba vqe ne pre tri de se tak go di na, is te kao je vek

upo tre be. Ipak, ono ~i me ras po la e mo u ovom tre nut ku omo gu }a va

iz vo |e we le ta~ ke obu ke i za do vo qa va po tre be u slu ~a ju even tu al nog

an ga o va wa u bi lo ko joj od tri mi si je Voj ske – pod vla ~i ge ne ral Ka -

ta ni}.

On pod se }a da su tri mi ga 29 do sa da vra }e no u ope ra tiv nu

upo tre bu i na gla {a va da bi do 2. av gu sta sva ~e ti ri avi o na – tri

jed no se da i je dan dvo sed, ko ja su po sla ta na re mont, tre ba lo da bu du

u je di ni ci.

– Mo ram da ka em da je re mont pe tog mi ga ugo vo ren i da se we -

go va is po ru ka o~e ku je kra jem de cem bra. Ukup na vred nost po sla za

pr va ~e ti ri avi o na iz no si oko 22 mi li o na evra, dok bi ta ce na za

pe ti va zdu ho plov tre ba la da bu de oko ~e ti ri mi li o na – is ti ~e ko -

man dant ViP VO. On do da je da se u va zdu ho plov stvu tre nut no na la ze

tri is prav na he li kop te ra Mi-8, opre mqe na za ga {e we po a ra, a

da bi sa rem non tom le te li ca ko je se na la ze u za vo du Mo ma Sta noj -

lo vi} taj broj tre ba lo da bu de pet ili {est. To je, pre ma Ka ta ni }e -

vim re ~i ma, zna ~aj na ~i we ni ca, bu du }i da se ze mqa la ne su o ~i la sa

ogrom nim {um skim po a ri ma, a i ove go di ne je ka ta stro fa bi la na

po mo lu u bli zi ni Bo ra, ka da su na {e le te li ce bi le sprem ne za dej -

stvo, ali se u po sled wem tre nut ku od u sta lo.

Sa re mon ta je ne dav no vra }en i avi on An-26, opre mqen sa -

vre me nom na vi ga ci o nom i ko mu ni ka cij skom opre mom, ko ji za do vo -

qa va sve zah te ve le te wa pre ma ci vil nim stan dar di ma. U ope ra tiv -

nu upo tre bu uve den je i re mon to va ni avi on Jak-40, a ka ko ka e ko -

man dant ViP VO, o~e ku je se, usko ro, i ugo va ra we re mon ta he li kop -

te ra Mi-17 i Mi-24.

– U sep tem bru bi iz fa bri~ kih po go na tre ba lo da iza |e avi on

za po ~et nu i osnov nu obu ku La sta 95 i upu ti se u Va zdu ho plov no-

opit ni cen tar na Ba taj ni ci. O~e ku je mo da }e se, po sle {est me se ci

is pi ti va wa i na ze mqi i u va zdu hu, od lu ~i ti o se rij skoj pro iz vod wi

avi o na ko ji bi za me nio ve} do sta za sta re lu le te li cu Utva 75 – ob -

ja {wa va ge ne ral Ka ta ni}.

Pi ta we va zdu ho plo va ko ji su se u tre nut ku ras pa da dr av ne

za jed ni ce Sr bi ja i Cr na Go ra za te kli na ae ro dro mu u Pod go ri ci,

mo glo bi usko ro da do bi je epi log. Ka ko nam je re kao ge ne ral Ka ta -

17

SLU@BA TRA GA WA I SPA [A VA WA

U sa rad wi sa Upra vom za van red ne si tu a ci je i Di rek to ra -

tom ci vil nog va zdu ho plov stva, ViP VO ra di na pro jek tu us po sta -

vqa wa Na ci o nal nog cen tra za tra ga we i spa sa va we.

Po mo }u do na ci ja Voj ske Kra qe vi ne Dan ske u pro te kloj go -

di ni for mi ran je Od sek za tra ga we i spa sa va we u ko man di Va -

zdu ho plov stva i pro tiv va zdu ho plov ne od bra ne. Od sek se ba vi

nor ma ti vi ma i prav nom re gu la ti vom ko ja }e do pri ne ti for mi -

ra wu Na ci o nal nog cen tra. Ko man dant ViP VO ge ne ral-ma jor

Dra gan Ka ta ni} na gla {a va da }e u tom pro jek tu Voj ska Sr bi je

ima ti zna ~aj nu ulo gu.

STU DI JA ZA NO VI AVI ON

Tak ti~ ka stu di ja za na bav ku no vog vi {e na men skog bor be nog

avi o na, ka ko sa zna je mo od ko man dan ta ViP VO ge ne ral-ma jo ra

Dra ga na Ka ta ni }a, za vr {e na je i usvo je na na glav nom voj no teh -

ni~ kom sa ve tu.

– Na {i su pla no vi da se od kra ja 2011. pa do 2015. go di ne

na ba vi jed na eska dri la sa vre me nih vi {e na men skih va zdu ho plo -

va. Ta ~an broj avi o na ni je od re |en i on }e za vi sti od ce ne i

sred sta va ko je dr a va bu de mo gla da iz dvo ji za ta kvu na bav ku –

ob ja {wa va ge ne ral Ka ta ni}, ko ji o~e ku je da naj da qe 2015. bu de

is po ru ~e na i po sled wa le te li ca.

Ko man dant ViP VO ni je pre ci zi rao ko ji se od po sto je }ih mo -

de la i ti po va avi o na na svet skom tr i {tu mo e na }i u na o ru a -

wu Voj ske Sr bi je. On na gla {a va da se stu di ja ba vi la pr ven stve no

zah te vi ma i tak ti~ ko-teh ni~ kim od li ka ma ko je ta kva le te li ca tre -

ba da za do vo qi, ka ko bi u na red nih tri de se tak go di na bra ni la

ne bo nad Sr bi jom. Ka ko sa zna je mo, u stu di ji su na ve de ni osnov ni

ti po vi avi o na ko ji se tre nut no na la ze u na o ru a wu i Za pa da i

Is to ka – F-16, F-18, gri pen, eu ro faj ter, mig 29M, Su 30MK ...

ni}, cr no gor ska stra na po ka za la je vo qu da Voj sci Sr bi je ustu pi

{est avi o na G-4, na me we nih za obu ku pi lo ta, a i dva tre na e ra.

Ko man dant ViP VO na gla {a va da je to, ipak, me |u dr av no pi ta we,

ali pod se }a da bi ti avi o ni znat no vi {e ko ri sti li na {oj avi ja ci ji,

od no sno po di gli ni vo obu ke.

@IVOT U DVE BA ZE

Ve }i na let, is prav ni ja teh ni ka, ali i efi ka sni je ko man do va -

we, pre ma mi {qe wu ge ne ra la Ka ta ni }a, je su re zul tat i or ga ni za -

cij sko-mo bi li za cij skih pro me na ko je su za o kru e ne ju na pro {le go -

di ne, for mi ra wem 98. avi ja cij ske ba ze.

– Na sve o bu hvat noj ana li zi or ga ni za cij sko-mo bi li za cij skih

pro me na na ni vou Voj ske, na je sen, iz ne }e mo na {e za kqu~ ke i zah te -

va ti da pro me ni mo ono {to sma tra mo da ne funk ci o ni {e ka ko bi

tre ba lo. Ukup no gle da no, za do voq ni smo pro me na ma, jer je va zdu ho -

plov stvo efi ka sni je, ka ko u ko man do va wu, ta ko i u osta lim seg men -

ti ma zah te va nih ope ra tiv nih spo sob no sti – ka e Ka ta ni}.

Bri gad ni ge ne ral Mir ko Vra ni}, ko man dant 204. avi ja cij ske

ba ze, oce wu je da se us po sta vqa po voq ni ja kli ma za funk ci o ni sa we

va zdu ho plov stva. Ula ga wa su, pre ma we go vom mi {qe wu, ve} da la

re zul ta te, {to se, pre sve ga, vi di po snab de va wu go ri vom, ali i po

ste pe nu is prav no sti va zdu ho plo va.

Ni je sa mo po boq {a no snab de va we go ri vom uti ca lo na „di za -

we” avi ja ci je, sma tra ge ne ral Vra ni}. U we go voj ba zi, ka ko is ti ~e,

ra di se i na osa vre me wa va wu ure |a ja na me we nih bez bed ni jem po -

le ta wu i sle ta wu, ali i na oprav ci han ga ra, mo der ni za ci ji pro sto -

ri ja za sme {taj si mu la to ra, na bav ku ra ~u nar ske opre me...

– Avi o ni, po sle du eg vre me na, le te i da wu i no }u, u svim me te -

o ro lo {kim uslo vi ma. Mo da ma lo i sme ta ju okol nim `i te qi ma, ali

po no vo se, kao ne ka da, mo gu vi de ti qu di sa fo to a pa ra ti ma ko ji `e le

da sni me ne ki od avi o na. I to o ne ~e mu go vo ri – is ti ~e Vra ni}.

Ko man dant 98. avi ja cij ske ba ze pu kov nik De jan Jok si mo vi} ka e

da we go va je di ni ca do ~e ku je Dan avi ja ci je u rad noj at mos fe ri, ali sa

za do vo qa va ju }im bi lan som. Je di ni ca ko ja je, shod no na me ni, is kqu -

TEMA

1. avgust 2008.18

– Sred stva su ulo e na u re mont, va zdu ho plo vi se vra }a ju u ope -

ra tiv nu upo tre bu po pla nu i di na mi ci ka ko se to ra di svu da u sve tu.

Ta ko do bi ja mo upo tre bqi vu, is prav nu avi ja ci ju na du i pe ri od.

O~e ku je mo da se do kra ja go di ne, na Ba taj ni ci or ga ni zu je pre zen ta -

ci ja do stig nu tog ste pe na re mon ta i ope ra tiv nih spo sob no sti 204.

avio-ba ze – is ti ~e ge ne ral Vra ni}. On na gla {a va da se na ba taj -

ni~ kom ae ro dro mu u sva kom tre nut ku na la zi oko 30 is prav nih va -

zdu ho plo va, sprem nih za dej stvo u slu ~a ju bi lo ka kve po tre be.

Or ga ni za cij ske pro me ne, pre ma mi {qe wu ko man dan ta 204. ba -

ze, po zi tiv no su se od ra zi le na sta we u avi ja ci ji. On sma tra da bi

tre ba lo raz mo tri ti i mo gu} nost vra }a wa va zdu ho plov no-teh ni~ kih sa -

sta va u le ta~ ke je di ni ce, ka ko bi se po ve }a la op {ta efi ka snost ra da.

19

~i vo bor be na, ak tiv no ra di na obu ci i po di za wu ospo so bqe no sti

pi lo ta.

– Ne dav no se, pr vi put u isto ri ji ovog ae ro dro ma, do go di lo da

dvo ji ca pi lo ta kre nu na pr vi no} ni let u svo joj ka ri je ri. Na ma su,

obi~ no sti za li ob u ~e ni pi lo ti, ko ji su to ba rem jed nom ura di li.

Pri li ke su ta kve da smo po di gli ni vo ospo so bqe no sti pi lo ti ma ko -

ji to kom {ko lo va wa ni su do sti gli po tre ban ste pen ob u ~e no sti – ob -

ja {wa va pu kov nik Jok si mo vi}, pod ~i jom ko man dom su ae ro dro mi u

La |ev ci ma, Ni {u i Po ni kva ma kod Uì ca.

Na ~el nik re fe ra ta za bor be nu go to vost i upo tre bu avi ja ci je u

98. avi ja cij skoj ba zi ma jor Alek san dar Mi li }e vi} ob ja snio nam je

da su u pret hod nom pe ri o du spro ve de ni seg men ti obu ke ko ji su go di -

na ma iz o sta vqa ni. Pre ma we go vim re ~i ma, uve ba va ni su dej stvo

iz bri {u }eg le te wa, kom bi no va ni ma ne var, te no} no le te we. On

na gla {a va da na stav ni ci le te wa ula u ogro man na por da sva kom

pi lo tu po sve te do voq no pa we, {to ih do vo di u si tu a ci ju da to kom

jed nog da na le te u ~e ti ri sme ne.

Za me nik ko man dan ta 241. lo va~ ko bom bar der ske eska dri le

ma jor Ivan Pan ti} is ti ~e da je, po red ne do stat ka na stav ni ka le te -

wa, osnov ni pro blem ma wak avi o na dvo se da orao. To one mo gu }a va

po di za we ni voa ob u ~e no sti pi lo ta na tom va zdu ho plo vu. Ma jor Pan -

ti} do da je da je na or lu or ga ni zo va na obu ka za dej stvo ra ke ta ma ma -

ve rik, na me we na is ku sni jim pi lo ti ma.

Na La |ev ci ma }e Dan avi ja ci je – 2. av gust bi ti tra di ci o nal no

obe le en voj nom sve ~a no {}u, ali i se ~e wem slav skog ko la ~a. Ba taj -

ni~ ka 204. avio-ba za bi }e ove go di ne do ma }in cen tral ne pro sla ve.

Pre sek sta wa srp ske voj ne avi ja ci je ka zu je da je ostva ren na pre dak,

ali na pre dak ko ji oba ve zu je da se i da qe ra di i ula e. Raz voj avi ja -

ci je pre po znat je kao stra te {ki in te res ze mqe. Va zdu ho plov ci se s

pra vom na da ju da }e „ra sto ja we” iz me |u è qa i mo gu} no sti ubu du }e

bi ti sve ma we i ma we.

Alek san dar PE TRO VI]

Sni mi li Da ri mir BAN DA i Jo vo MA MU LA

EKO NO MI JA AVI JA CI JE

Sr bi ja kao ~la ni ca Eu ro kon tro la ima oba ve zu da kon tro -

li {e va zdu {ni pro stor iz nad svo je te ri to ri je, od no sno da omo -

gu }i bez be dan pre let ci vil nih va zdu ho plo va.

– Da ni smo spo sob ni sa mi da ~u va mo svoj va zdu {ni pro stor

mo ra li bi smo ili da ne ko me pla ti mo da to ra di ume sto nas ili

bi Eu ro kon trol za bra nio pre let pre ko na {e te ri to ri je, {to bi

bio gu bi tak sto ti na mi li o na evra go di {we. Pro {le go di ne, to -

kom sa mo jed nog da na, na {u te ri to ri ju pre le te lo je oko 1.900

avi o na. Ali sve to je ste ma we va no od ~i we ni ce da ka da iz gu -

bi te kon tro lu nad ne bom, te {ko mo e te kon tro li sa ti i ze mqu –

ka e ge ne ral Ka ta ni}.

Pro ces sta vqa wa voj nih ae ro dro ma i u ko mer ci jal nu upo -

tre bu do ne kle je okon ~an. Za sa da se sa mo ae ro drom u Ni {u ko -

ri sti i za ci vil ne le to ve. Ge ne ral Ka ta ni} o~e ku je da se do go di -

ne sred stva iz Na ci o nal nog in ve sti ci o nog pla na usme re na

opre ma we ae ro dro ma u Ba taj ni ci, La |ev ci ma kod Kra qe va, te

Po ni kve kod Uì ca, ko ji ma ne do sta je od go va ra ju }a in fra struk -

tu ra da bi od go vo ri li stan dar di ma ko mer ci jal nog va zdu ho plov -

stva.

OBU KA NO VIH PI LO TA

Shod no po tre ba ma Voj ske Sr bi je za obu kom i {ko lo va wem

pi lo ta, 252. me {o vi ta avi ja cij ska eska dri la u sa sta vu 204. ba -

ze pre u ze la je deo za da ta ka za ospo so bqa va we stu de na ta Voj ne

aka de mi je. Pot pu kov nik Dra gan Zlo kas, za me nik ko man dan ta

eska dri le i ma jor Zol tan Pe te, na stav nik le te wa, sla u se u

oce ni da je to od go vo ran i slo en po du hvat.

Pot pu kov nik Zlo kas ob ja snio nam je da 252. me {o vi ta avi -

ja cij ska eska dri la po red se lek ci je kan di da ta za smer avi ja ci je

na VA, iz vo di i re dov nu le ta~ ku obu ku. Bu du }i da su pret hod nih

go di na pi lo ti sa aka de mi je iz la zi li sa ve o ma ma lim bro jem sa -

ti na le ta, na stao je pro blem ka ko na dok na di ti pro pu {te no. Za

iz vo |e we obu ke neo p hod no je jo{ va zdu ho plo va, ali i pi lo ta pr -

ve ka te go ri je, od no sno na stav ni ka le te wa.

Ma jor Pe te, ko ji je u~e stvo vao i u se lek ci ji pr ve ge ne ra ci -

je de vo ja ka ko je se {ko lu ju za pi lo te, na gla {a va da to u ne ku ru ku

je ste re vo lu ci o na ran po mak kod nas, ali da su u sve tu ta kva is -

ku stva sta ra i po vi {e de ce ni ja. Tri de voj ke ko je se tre nut no na -

la ze na Voj noj aka de mi ji, na Sme ru avi ja ci je, pre ma we go vim re -

~i ma, u pot pu no sti su is pu ni le stro ge zah te ve se lek tiv ne obu ke.

SERTIFIKACIJA

U

cen tri ma za obu ku Voj ske Sr bi je za vr {e na je pr va fa za osnov ne obu ke, po sle ko -

je su voj ni ci jun ske ge ne ra ci je upu }e ni na da qe ob u ~a va we u cen tre za spe ci ja li -

sti~ ku obu ku. Pro ces ospo so bqa va wa voj ni ka na od slu e wu voj nog ro ka u pro te -

klih me sec i po da na bio je po se ban po mno gim ele men ti ma, a po go to vo u de lu do -

sti za wa zah te va nih stan dar da to kom iz vo |e wa, eva lu a ci je i ser ti fi ka ci je obu ke.

Voj ni ci jun ske ge ne ra ci je su pr vi put, ne sa mo sa vla da li po sta vqe ne stan dar de

in di vi du al ne obu ke, ve} i za po ka za ne spo sob no sti do bi li ser ti fi ka te. No vim ob li -

ci ma kon tro le i vred no va wa ob u ~e no sti po kre nu ti su sa vre me ni pro ce si, po mo }u ko -

jih }e obu ka u Voj sci Sr bi je po sta ti sa dr aj ni ja, kva li tet ni ja, efi ka sni ja i usa gla {e -

na sa stan dar di ma u oru a nim sna ga ma ze ma qa ko je su pri stu pi le Pro gra mu Part ner -

stvo za mir.

U [e stom cen tru za obu ku u Kru {ev cu sa gle da li smo ka ko se u prak si od vi ja la

eva lu a ci ja ob u ~e no sti i do de qi va we ser ti fi ka ta.

PRI ME NA STAN DAR DA

Kru {e va~ ki cen tar za obu ku for mi ran je 4. ma ja 2007. ra di ospo so bqa va wa

voj ni ka za du nost strel ca u pr voj fa zi osnov ne obu ke. Do sa da je vi {e od dve i po hi -

qa de voj ni ka za vr {i lo obu ku u Cen tru, ali je sa mo wih 390 iz ovo go di {we jun ske ge -

ne ra ci je pro {lo eva lu a ci ju ospo so bqe no sti za svo ju voj no e vi den ci o nu spe ci jal nost i

do bi lo ser ti fi ka te za in di vi du al nu ob u ~e nost.

Pr vi ko rak u iz vo |e wu i vred no va wu no vog na ~i na obu ke pred sta vqa la je iz -

ra da no vih pla no va za pr vu fa zu osnov ne obu ke, ko ji su uze li u ob zir sve ino vi ra -

SERTIFIKACIJA

KAO MOTIVO B U K A V O J N I K A

Sude}i po prvim

pokazateqima evaluacija

i dodeqivawe sertifikata

jo{ vi{e motivi{u vojnike

na ulagawe napora za

ostvarivawe {to boqih

rezultata u procesu obuke.

Razloge treba potraìti

u ~iwenici da vojnik prvi put

dobija sertifikat da je

stru~an za ono ~ime }e se

baviti tokom sluèwa

vojnog roka i {to kasnije

moè iskoristiti za dobijawe

statusa profesionalnog

vojnika ili za obavqawe

nekih specifi~nih du`nosti

u gra|anstvu.

20 1. avgust 2008.

ne i mo der ni je sa dr a je ospo -

so bqa va wa. U da qoj raz ra di i

pri me ni no vih stan dar da iz ra -

|e ni su pro gra mi ospo so bqa va -

wa sta re {i na za iz vo |e we

osnov ne obu ke i za re a li za ci ju

eva lu a ci je.

U pro te klih ne ko li ko me se -

ci 28 ne po sred nih iz vo |a ~a obu -

ke iz [e stog cen tra za obu ku za -

vr {i lo je kurs za in struk to re

osnov ne obu ke, dok je pet sta re -

{i na za vr {i lo kurs za ser ti fi -

ka to re.

– Kur se ve su za vr {i li

ofi ci ri ko ji su se u ra ni jem

pe ri o du is ta kli stru~ nim i

pro fe si o nal nim kva li te ti ma,

a sa da su oti {li jo{ da qe na

pla nu usa vr {a va wa i do sti gli

ni vo ka da mo gu sa mo stal no i

me ro dav no vred no va ti ospo so -

bqe nost voj ni ka – ka e ko man -

dant kru {e va~ kog cen tra za

obu ku pu kov nik Zo ran Jo va no -

vi}. – U bu du} no sti pla ni ra mo

da u {to kra }em ro ku re a li zu -

je mo no ve kur se ve ospo so bqa -

va wa in struk to ra i ser ti fi -

ka to ra, ka ko bi smo ospo so bi -

li {to ve }i broj qu di za kva -

li tet no, stru~ no, me to do lo {ko

i ra ci o nal no iz vo |e we obu ke

i kon tro lu ospo so bqa va wa

voj ni ka.

Pr va fa za obu ke u kru {e -

va~ kom cen tru uspe {no je za vr -

{e na re a li za ci jom eva lu a ci je i

do de qi va wem ser ti fi ka ta voj -

ni ci ma jun ske ge ne ra ci je. Na za -

vr {noj sve ~a no sti, ko man dant

[e stog cen tra za obu ku pu kov nik

Zo ran Jo va no vi} iz ra zio je za -

do voq stvo zbog ostva re nih re -

zul ta ta u obu ci, a ta da su do de -

qe ne i sti mu la tiv ne me re za po -

zi tiv na do stig nu }a.

Eva lu a ci ja je po ka za la da

su se voj ni ci ospo so bi li u

osnov nim rad wa ma i po stup ci -

ma u bor bi i ste kli po treb na

zna wa za na sta vak tak ti~ ke obu -

ke u dru goj fa zi. Na rav no, ima

jo{ po ka za te qa ko ji uka zu ju na

uspe {nost obu ke, po put vr lo do brih oce na po stig nu tih na ga |a wi -

ma, ko je su uver qi vo po tvr di le ospo so bqe nost voj ni ka za iz vo |e -

we ga |a wa i ru ko va we li~ nim na o ru a wem.

– Po sle is ku sta va ko je smo ste kli sa jun skom ge ne ra ci jom, ima -

mo oba ve zu da sa sva kom na red nom ge ne ra ci jom eva lu a ci ju i ser ti -

fi ka ci ju pla ni ra mo i re a li zu je mo jo{ bo qe – tvr di pu kov nik Jo va -

no vi}.

OCE NA IN DI VI DU AL NE

OB U E NO STI

Ser ti fi ka to ri su na po seb nim kur se vi ma sa vla da li, ob no vi -

li i pre ci zi ra li po treb na zna wa, ma da tre ba pod vu }i da su to kom

usa vr {a va wa pre sve ga ra di li na usa gla {a va wu i usme ra va wu me -

to di ke ra da na nov pri stup pro ve ri voj ni ka.

– Ne ma tu ni ~eg stra nog –

go vo ri ser ti fi ka tor i za me nik

ko man di ra ~e te po ru~ nik Ivan

Spa si} – osim ne kih no vih iz -

ra za i obra za ca. O~i gled no je

da eva lu a ci ja ni je lo {a stvar,

ma da je mo da ra no pro ve ra va -

ti voj ni ka po sle pr ve fa ze obu -

ke, ka da on iz u ~a va osnov ne sa -

dr a je i ne ma pu no vre me na da

ih i uve ba.

I ko man dir vo da pot po -

ru~ nik Du {an Ka ~a re vi} sma tra

da su ne ka pi ta wa mo da pre u -

ra we na za pr vi pe ri od obu ke,

ali za pa a te meq nost, je zgro vi -

tost i sve o bu hvat nost eva u la ci -

o nih sa dr a ja.

Ko man dan ti i ko man di ri

kru {e va~ kog cen tra stvo ri li su

po zi tiv nu at mos fe ru za do bi ja -

we ta~ nih i pot pu nih po vrat nih

in for ma ci ja ka ko bi ob u ~a va ni

po je din ci na pre do va li. Sva kom

voj ni ku ko ji je is pu nio kri te ri ju -

me za oce wi va we in di vi du al ne

ob u ~e no sti do de qen je ser ti fi -

kat za uspe {no sa vla da nu osnov -

nu obu ku.

Po do de qi va wu ser ti fi ka -

ta voj nik Sa va Pe tro vi} iz

[ap ca jed no stav no ka e „Do bro

}e do }i”, dok Vla di mir Mr vo{

iz No vog Sa da is ti ~e:

– Mi smo pr va ge ne ra ci ja

ko ja pro la zi kroz eva lu a ci ju.

Dra go mi je zbog do bi ja wa ser -

ti fi ka ta, za to {to ve ru jem da

}e mi ko ri sti ti u bu du} no sti da

se za po slim kao pro fe si o nal -

ni voj nik.

Ne ma wa Pe tro vi} iz Svi -

lajn ca je ta ko |e za do vo qan {to

sa da ima jo{ jed nu ko ri snu po -

tvr du svo je stru~ ne ospo so bqe -

no sti.

Od ko man dan ta ba ta qo na

pot pu kov ni ka Zvon ka Ri sto vi }a

sa zna je mo da je eva lu a ci ja or -

ga ni zo va na u skla du sa ras po -

lo i vim ser ti fi ka to ri ma i

vre me nom, te da su svi voj ni ci

ser ti fi ko va ni po za da tim stan -

dar di ma.

– Ve }ih pro ble ma ni je bi lo – ka e pot pu kov nik Ri sto vi} – a

te i {te u obu ci sta vi li smo na rad sa na o ru a wem. Pro ve ru zna -

wa ra di li smo po no vom si ste mu, pri ~e mu nam je po sao olak {a la

~i we ni ca da smo i ra ni je pro ve ra va li ospo so bqe no sti.

Su de }i po pr vim po ka za te qi ma, eva lu a ci ja i do de qi va we

ser ti fi ka ta jo{ vi {e mo ti vi {u voj ni ke na ula ga we na po ra za

ostva ri va we {to bo qih re zul ta ta u pro ce su obu ke. Raz lo ge tre -

ba po tra i ti u ~i we ni ci da voj nik pr vi put do bi ja ser ti fi kat da

je stru ~an za ono ~i me }e se ba vi ti to kom slu e wa voj nog ro ka i

{to ka sni je mo e is ko ri sti ti za do bi ja we sta tu sa pro fe si o nal -

nog voj ni ka ili za oba vqa we ne kih spe ci fi~ nih du no sti u gra -

|an stvu.

Z. MI LA DI NO VI]

21

NO VI POJ MO VI

Po jam eva lu a ci je ozna ~a va ak tiv no sti u kon tro li obu ke i

vred no va wu po ka za nih spo sob no sti po je din ca u do sti za wu po sta -

vqe nih stan dar da obu ke. Dru gim re ~i ma, sva ka obu ka mo ra bi ti

pred met eva lu a ci je, ka ko bi se za kqu ~i lo da li po je di nac iz vo di

od re |e nu rad wu ili za da tak u skla du sa pro pi sa nim stan dar di ma

i od re di la raz li ka iz me |u do stig nu tih i po sta vqe nih stan dar da.

Eva lu a ci je mo gu bi ti ne for mal ne, for mal ne, unu tra {we,

spoq ne i kom bi no va ne. S dru ge stra ne, ser ti fi ka ci ja obu ke

pred sta vqa po tvr du o uspe {no za vr {e noj obu ci po je din ca. Ona

se oba vqa na kra ju osnov ne i spe ci ja li sti~ ke obu ke i to ta ko {to

se voj ni ci oce wu ju iz sva kog sa dr a ja voj no stru~ ne obu ke i pro -

ve ra va ju wi ho ve fi zi~ ke spo sob no sti.

Iz ra da za klo na za strel ca pod bud nim okom ser ti fi ka to ra

S

ve do po ~et ka 19. ve ka u Sr bi ji su le ka ri bi li ret kost. Ume sto wih, bo le sne su le ~i li na -

dri le ka ri i ma na stir ski vi da ri. Po tre ba da se uka e ma sov ni ja me di cin ska po mo}, po seb -

no po vre |e ni ma, na ro ~i to je bi la iz ra e na u rat nim su ko bi ma, ko jih je na na {em tlu uvek

bi lo vi {e ne go {to se è le lo i mo glo pod ne ti.

Pred i sto ri ja srp skog sa ni te ta za po ~i we kad i stva ra we srp ske dr a ve, u Pr vom srp skom

ustan ku. Mo gu} nost da se ra we ni ci ma stru~ no i de lo tvor no po mog ne, pro por ci o nal no je po ve -

}a va la mo ti vi sa nost usta ni ka da se hra bro u|u u bor be pro tiv da hij ske voj ske, po ne kad i iz nad

gra ni ca ne u stra {i vo sti. Slo bod na srp ska dr a va ta da je bi la dra go ce ni ja od ì vo ta, pa ni

lak {e ra ne ni su spre ~a va le Ka ra |or |e ve bor ce da osta nu u bor be nim {an ~e vi ma. Te e po -

vre |e ni ma po mo} je uka zi va na u cr kva ma i ma na sti ri ma, pod bud nim okom ret kih vi da ra.

Na sta nak mo der nog sa ni te ta u srp skoj voj sci ve zu je se za od lu ku Obre no vi }e vog po pe ~i te -

qa (mi ni stra) vnu tre nih de la \or |a Pro ti }a, do ne tu 14. ju la 1839, da se za pr vog {tab-dok to -

ra u srp skoj voj sci, ko ja je ta da bro ja la ne {to vi {e od ~e ti ri hi qa de qu di, po sta vi dr Eme rih

Lin den ma jer. Uka zom Na me sni {tva dve ne de qe ka sni je, taj pred log je i oza ko wen, pa se 30. ju li

uzi ma za Dan Sa ni tet ske slu be Voj ske Sr bi je. Pet go di na ka sni je, u vre me vla da vi ne kne za

Alek san dra Ka ra |or |e vi }a, u Be o gra du je for mi ra na Voj na bol ni ca, ~i je tra di ci je na sta vqa

da na {wa Voj no me di cin ska aka de mi ja.

Za isto ri ju srp skog sa ni te ta zna ~a jan je i 22. ja nu ar 1878. go di ne. Tog da tu ma, sa mo ne ko -

li ko da na po sle oslo bo |e wa gra da, po sle srp sko-tur skih ra to va, u vre me vla da vi ne kne za Mi -

la na Obre no vi }a, for mi ra na je Voj na bol ni ca u Ni {u. Voj no me di cin ski cen tar u No vom Sa du

osno van je u vre me au stro u gar ske vla sti, jo{ 1787. go di ne, i to je naj sta ri ja voj na bol ni ca na

Bal ka nu.

Od tih vre me na do da nas voj ni sa ni tet je uvek bio deo ce lo vi te zdrav stve ne slu be u dru -

{tvu, uvek je bio „na rod ni sa ni tet”, ospo so bqen i spre man da pru i po treb nu me di cin sku po -

mo} ne sa mo pri pad ni ci ma voj ske ve} i svim dru gim po vre |e nim, bo le snim, pa i na bi lo ko ji

dru gi na ~in une sre }e nim i ugro e nim sta nov ni ci ma pod ru~ ja na ko ji ma se na la zio.

Pri me ri hu ma no sti srp skog sa ni te ta ni su se ogra ni ~a va li sa mo na jed nu, na {u, stra nu.

Po zna to je da su srp ski voj ni le ka ri pru a li po treb nu me di cin sku po mo} i ne pri ja te qe vim ra -

we ni ci ma, zbog ~e ga su ne ret ko do bi ja li i pri zna wa pro tiv ni ka. Po red to ga, kad je re~ o srp -

skom sa ni te tu, ne tre ba po seb no na gla {a va ti da su srp ski voj ni le ka ri i me di cin sko oso bqe u

ce li ni, uvek po {to va li sve prin ci pe me di cin ske eti ke, Hi po kra to ve za kle tve, me |u na rod nog hu -

SISTEM

VISOKIH STANDARDA

S A N I T E T S K A S L U @ B A U S R P S K O J V O J S C I

Nastanak modernog

saniteta u srpskoj vojsci

vezuje se za odluku

Obrenovi}evog pope~iteqa

(ministra) vnutrenih dela

\or|a Proti}a, donetu

14. jula 1839, da se za

prvog {tab-doktora u

srpskoj vojsci, koja je tada

brojala ne{to vi{e od

~etiri hiqade qudi, postavi

dr Emerih Lindenmajer, {to

je dve nedeqe kasnije ukazom

Namesni{tva i u~iweno.

Zbog toga je na predlog

Uprave za zdravstvo

Sektora za materijalne

resurse Ministarstva

odbrane, 30. jul odre|en

za Dan Sanitetske slu`be

srpske vojske. Ona danas

predstavqa moderan i vrlo

sloèn sistem visokih

standarda u zdravstvenoj

za{titi vojnih i civilnih

osiguranika.

22

ZDRAVSTVO

1. avgust 2008.

ma ni tar nog pra va, @enev ske kon -

ven ci je... Hu ma nost je bi la od li ka

pri pad ni ka srp skog sa ni te ta od

we go vog na stan ka do da nas, ~ak i u

vre me ni ma ka da su voj ni ci s cr -

ve nim kr stom na ru ka vu ne ret ko

bi li `r tve rat nih dej sta va.

Sa vre me ni tre nu tak srp skog

voj nog sa ni te ta ni je ni {ta ma we

vi te {ki. Po sled wa de ce ni ja 20.

ve ka i rat na dej stva na tlu ne ka -

da {we Ju go sla vi je bi li su no va

ne e qe na pri li ka za do ka zi va we

za vid nih me di cin skih zna wa i

spo sob no sti, po seb no u obla sti

voj ne hi rur gi je. Ta da ste ~e na is -

ku stva i uspe si u zbri wa va wu i

le ~e wu ra we ni ka, na{ sa ni tet

iz di gli su u sam vrh svet ske voj ne

me di ci ne.

Ni su, na rav no, za po sta vqe -

ne ni dru ge gra ne me di cin skih na -

u ka. Da nas je voj ni sa ni tet slu -

`ba ko ja funk ci o ni {e na pri -

mar nom, se kun dar nom i ter ci jar -

nom ni vou. Or ga ni zo va na u okvi -

ru Mi ni star stva od bra ne i Voj -

ske Sr bi je, Sa ni tet ska slu ba

po kla wa ve li ku pa wu pre ven ci -

ji na stan ka obo qe wa i po vre da,

le ~e wu (pre ven tiv nom le ~e wu i

ku ra ti vi), edu ka ci ji ka dra, na u~ -

no i stra i va~ kom ra du, sa rad wi

s ci vil nim me di cin skim usta no -

va ma. Ta ko {i rok spek tar de lat -

no sti i po slo va ko ji se oba vqa ju

u okvi ru Sa ni tet ske slu be do -

voq no go vo ri o zna ~a ju ko ji se toj

slu bi pri da je u dr a vi i Voj sci

Sr bi je.

– Dok pri mar na zdrav stve na

za {ti ta, ko ja se re a li zu je u sa ni -

tet skim ode qe wi ma i gar ni zon -

skim am bu lan ta ma, omo gu }a va

osnov no zdrav stve no zbri wa va we

pri pad ni ka Voj ske i wi ho vih po -

ro di ca, se kun dar ni ni vo za {ti te

od vi ja se u me di cin skim cen tri ma,

po put Voj ne bol ni ce u Ni {u, VMC

u No vom Sa du i Cen tru voj no me -

di cin skih usta no va u Be o gra du.

Po red op {te me di cin ske po mo }i,

tu se uka zu je i spe ci ja li sti~ ka po -

mo} voj nim osi gu ra ni ci ma, po put of tal mo lo {ke, oto ri no la rin go lo -

{ke, sto ma to lo {ke, in ter ne i dru gih me di cin skih gra na. Naj vi {i

ter ci jar ni ni vo zdrav stve ne za {ti te spro vo di se u VMA – ka e bri -

gad ni ge ne ral do cent dr Veq ko To do ro vi}, na ~el nik Upra ve za zdrav -

stvo Sek to ra za ma te ri jal ne re sur se u Mi ni star stvu od bra ne.

Pre ma we go vim re ~i ma, za po sle ni u voj nom zdrav stvu da nas

le ~e oko 190 hi qa da ofi ci ra, pod o fi ci ra, ~la no va wi ho vih po ro -

di ca, voj nih pen zi o ne ra, voj ni ka na od slu e wu voj nog ro ka i voj ni ka

po ugo vo ru, {to naj bo qe go vo ri ko li ko je to slo en, ce lo vit, do bro

or ga ni zo van i raz gra nat si stem.

Vi so ki stan dar di ko ji se po {tu ju u or ga ni za ci ji, pla ni ra wu i

re a li za ci ji za da ta ka Sa ni tet ske slu be sve do ~e o ve li kim na po ri -

ma svih ~i ni la ca si ste ma u odr a wu do stig nu tog ni voa kva li te ta

uslu ga, ali i tre nut ne opre mqe no sti voj nih zdrav stve nih usta no va.

Ne tre ba tro {i ti re ~i na do ka zi va we da i Voj ska i dr a va ~i ne sve

{to je mo gu }e da se ne iz gu bi

ko rak u opre ma wu bol ni ca i

me di cin skih cen ta ra naj mo -

der ni jom me di cin skom, po seb -

no di jag no sti~ kom, opre mom.

Sve to omo gu }i lo je Sa -

ni tet skoj slu bi da ostva ri i

vi sok ni vo me |u na rod ne sa -

rad we. Na bi la te ral nom, ali

i mul ti la te ral nom, ni vou

pla ni ra ju se, or ga ni zu ju i re -

a li zu ju raz li ~i ti se mi na ri,

sim po zi ju mi i dru gi ob li ci

usa vr {a va wa, na ko ji ma se

raz me wu ju is ku stva iz voj ne

me di ci ne, ali i u do me nu

zbri wa va wa ma sov nih po vre -

da u slu ~a ju ne sre }a {i rih

raz me ra, ak ci de na ta, pri rod -

nih i teh no lo {kih ka ta stro -

fa. Od ove go di ne Sa ni tet ska

slu ba i VMA su rav no prav ne

~la ni ce Bal kan skog ko mi te ta

voj ne me di ci ne.

To, na rav no, ne zna ~i da

ne ma po te {ko }a i pro ble ma.

Je dan od ve }ih je uki da we gar -

ni zon skih am bu lan ti u ne kim

gra do vi ma i upu }i va we voj nih

osi gu ra ni ka u ci vil ne zdrav -

stve ne usta no ve.

– To je bio dik tat vre me -

na i po tre be za ra ci o na li za -

ci jom si ste ma zdrav stve ne za -

{ti te. Po sle iz me {ta wa je di -

ni ca Voj ske iz ne kih me sta,

pre sta la je i po tre ba za gar -

ni zo nim am bu lan ta ma, i to je,

u po ~et ku, stvo ri lo iz ve sne

pro ble me. Sa da voj ni osi gu ra -

ni ci u me sti ma u ko ji ma ne ma

voj ne am bu lan te, ko ri ste uslu -

ge le ~e wa u do mo vi ma zdra -

vqa, gde se le ~i lo kal no sta -

nov ni {tvo na osnov nom ni vou

za {ti te, ali su u pot pu no sti

za dr a li pra vo da se na spe -

ci ja li sti~ kom i sup spe ci ja li -

sti~ kom ni vou le ~e u voj no me -

di cin skim cen tri ma, voj nim

bol ni ca ma i na VMA – na gla -

{a va ge ne ral To do ro vi}.

Kao pri o ri tet ne za da tak

do 2010. go di ne, on is ti ~e jo{ ~vr {}e or ga ni za ci o no i funk ci o -

nal no po ve zi va we Sa ni tet ske slu be u je din stve ni si stem, opre ma -

we i teh no lo {ku mo der ni za ci ju voj nih zdrav stve nih usta no va.

– Ne sme mo da iz gu bi mo ko rak. Sa vre me na me di ci na ne do pu -

{ta nam ni naj ma we za o sta ja we. Mo ra mo da pra ti mo br ze pro me -

ne u teh no lo {kom i teh ni~ kom raz vo ju me di cin ske opre me. Si ro -

ma {tvo ko je nam ve} vi {e go di na du va za vra tom, ma lo nas je us po -

ri lo, ali se po sled wih ne ko li ko go di na, ipak, za pa a te wa za

ob no vom i na bav kom no vih me di cin skih apa ra ta, opre me i le ko va.

To nam pru a no vu na du u odr a we vi so kog ni voa i kva li te ta uslu -

ga, ko je na {e me di cin ske usta no ve pru a ju ne sa mo voj nim ve} sve

vi {e i ci vil nim osi gu ra ni ci ma – na po mi we na ~el nik Upra ve za

zdrav stvo.

Du {an GLI [I]

Snimio Radovan POPOVI]

23

VOJ NO ME DI CIN SKA AKA DE MI JA

Oko sni ca na {e Sa ni tet ske slu be sva ka ko je Voj no me di -

cin ska aka de mi ja u Be o gra du. Pre ma re ~i ma ge ne ra la To do ro vi -

}a, to je ve li ka, slo e na bol ni ca, ko ja po se du je sve spe ci ja li -

sti~ ke slu be pod jed nim kro vom, ostva ru je raz vi je nu edu ka tiv nu

ulo gu na ni vou spe ci ja li za ci je, sup spe ci ja li za ci je, ma gi star skih

i dok tor skih stu di ja , re a li zu je mno {tvo na u~ no i stra i va~ kih

pro je ka ta, ima raz vi jen pro gram tran splan ta ci je, ko ji, uz gred

re ~e no, mo e da se re a li zu je sa mo u vi so ko raz vi je nim, naj bo qe

or ga ni zo va nim i naj mo der ni jim me di cin skim usta no va ma. Se di -

{te glav nog ko or di na to ra za tran splan ta ci ju or ga na Re pu bli ke

Sr bi je je u VMA, ia ko on ni je pri pad nik Voj ske, od no sno VMA.

– U okvi ru VMA su i ne ke usta no ve od na ci o nal nog zna ~a ja,

je din stve ne u Sr bi ji, kao, na pri mer, Cen tar za kon tro lu tro va -

wa. Ne ke dru ge funk ci o nal ne de lo ve, po put Cen tra za kli ni~ ku

far ma ko lo gi ju, Ode qe wa za kon tro lu i pre ven ci ju bol ni~ kih in -

fek ci ja, Ode qe we za zdrav stve nu ne gu na ta ko vi so kom ni vou

ima ju sa mo naj ve }e svet ske bol ni ce. Na VMA je i ofi cir ska sa -

ni tet ska {ko la, je din stve na na pro sto ru Bal ka na. Je di ni ~lan

Srp ske aka de mi je na u ka i umet no sti iz voj nih re do va je pro fe -

sor Mi o drag ^o li} iz VMA, a sa da {wi pred sed nik Srp skog le -

kar skog dru {tva je pu kov nik pro fe sor dr Voj kan Sta ni}, na ~el -

nik Kli ni ke za grud nu hi rur gi ju VMA.

Po zna to je da VMA pred sta vqa su per brend ne sa mo na {e

Voj ske ve} i dr a ve, a ne dav no je pro mo vi sa na u re gi o nal ni cen -

tar za edu ka ci ju iz obla sti voj ne me di ci ne na pod ru~ ju ju go i sto~ -

ne Evro pe. Da nas VMA po se du je i la ku poq sku bol ni cu, do na ci ju

nor ve {ke vla de, ko ja nam omo gu }a va da sva do stig nu }a u obla sti

voj ne me di ci ne pra ti mo po naj vi {im svet skim stan dar di ma is ti -

~e ge ne ral To do ro vi}.

HU MA NI TAR NE MI SI JE

U hu ma ni tar noj mi si ji pla -

vih {le mo va u Kon gu ve} {est go -

di na na {i me di cin ski stru~ wa ci

ima ju za pa e nu ulo gu. Na osno vu

wi ho vog is ku stva, u Sa ni tet skoj

slu bi pri pre ma ju se me di cin ske

eki pe za u~e {}e u hu ma ni tar nim

mi si ja ma Uje di we nih na ci ja u Su -

da nu, Av ga ni sta nu ili Ira ku.

– Sprem ni smo da u~e stvu je -

mo u mi rov nim mi si ja ma. Ima mo

kva li tet no oso bqe i opre mu,

neo p hod nu za re a li za ci ju svih

za da ta ka, ali za to nam je, kao

{to je po zna to, neo p hod na sa gla snost naj vi {ih dr av nih in sti tu -

ci ja – ka e ge ne ral To do ro vi}.

Javna rasprava

o reformi sektora

bezbednosti

kao preduslova

integracije u Evropsku

uniju, koju je nedavno

organizovao Centar

za civilno-vojne odnose

u Beogradu, posluìla je

za ispitivawe uloge

i mogu}eg doprinosa

civilnog dru{tva

toj reformi

O

tvaraju}i javnu raspravu, predsednik Upravnog odbora Centra za civilno-vojne odnose

dr Miroslav Haxi} naglasio je da izlazak Srbije iz raqa autoritarne pro{losti i in-

tegracije ne bi trebalo svesti na tehni~ku dimenziju. Prema wegovim re~ima, Nacional-

ni program za integraciju Vlade Srbije moè biti interpretiran i kao osnova za re-

forme. Profesor Haxi} je skrenuo pa`wu i na to da Ustav Republike Srbije i predsta-

vnici politi~ke elite prepoznaju samo glavne dràvne aktere tog sektora. Zbog toga bi bilo

dobro da se u Ustavu na|e strategija nacionalne bezbednosti, sistem bezbednosti, da se

princip demokratske civilne kontrole pro{iri na ceo sektor, a ne samo na Vojsku.

NACIONALNI PROGRAM ZA INTEGRACIJU

Direktorka Kancelarije za evropske integracije dr Tawa Mi{~evi} predstavila je radnu

verziju Nacionalnog programa za integraciju Srbije u Evropsku uniju, koja obuhvata period od

po~etka 2008. do kraja 2012. godine. Re~ je o dokumentu koji integri{e postoje}e i omogu}ava

planirawe i pra}ewe svih vladinih aktivnosti u procesu pristupawu EU, kao i wihovu efikas-

nu koordinaciju. On defini{e razvojne i strate{ke ciqeve, odgovaraju}e politike, reforme

i mere potrebne za wihovo ostvarivawe. Program potom utvr|uje detaqni plan uskla|ivawa

zakonodavstva i izgradwe institucionalnih kapaciteta i defini{e qudske i buxetske resurse,

ali i ostale fondove potrebne za sprovo|ewe planiranih zadataka. Plan je jo{ nedovr{en,

pa se do kraja avgusta o~ekuju komentari, kako bi ga Vlada potom mogla usvojiti.

– Niko od nas nije traìo da napravimo Nacionalni program za integraciju Srbije u EU,

budu}i da on postaje obaveza tek kada zemqa dobije status kandidata za ~lanstvo EU. Ali, kako

imamo kapacitete i èlimo da ubrzamo proces integracije, odlu~ili smo da sve dokumente ko-

je moramo da imamo u ovoj fazi na{eg odnosa sa EU objedinimo u jednom i napravimo korak da-

qe – jasan plan {ta }emo u svakom pojedinom periodu raditi, sve do 2012. godine, koju vidimo

kao godinu u kojoj èlimo da Srbija bude potpuno spremna da preuzme odgovaraju}e obaveze.

IZLAZAK IZ

SENKE PRO[LOSTI

R E F O R M A S E K T O R A B E Z B E D N O S T I

24 1. avgust 2008.

SARADWA

Snimio N

. P

AN

Î

]

Ona treba ne samo da usvoji potrebne zakone, ve} i da ih prevede u

pravnu praksu, {to je teì deo posla – rekla je Tawa Mi{~evi}.

Nekoliko delova iz plana jesu veoma va`ni za reformu sekto-

ra bezbednosti, kao {to je na primer demokratska civilna kontro-

la, koja je u Srbiji u povoju.

Direktorka Kancelarije za evropske integracije Vlade RS is-

takla je i pitawe o integrisawu nadzora nad granicama. Tako|e je

naglasila i èqu da se pomogne ministarstvima kada ~ine odgova-

raju}e korake u oblasti integracija, te da se postigne transparent-

nost u odnosu prema civilnom sektoru, ali i prema gra|anima.

KORACI U SISTEMU ODBRANE

Dràvni sekretar Ministarstva odbrane dr Zoran Jefti}

prikazao je reformu sistema odbrane, zapo~etu pod bremenom

nasle|a koje je ostavila prethodna dràva. Prvi potezi, povu~eni

2003. godine, po wegovim re~i ma, vodili su ka demo krat skoj kon -

troli sistema odbrane. Bez be dnosno obave{tajne slu`be stavqene

su pod nadle`nost Ministarstva odbrane. Potom je 2005. godine

uspostavqeno i novo ustrojstvo Ministarstva, koje odgovara savre-

menim zahtevima sistema odbrane, dok je General{tab dobro pozi -

ci oni ran u sastavu MO.

Napravqen je radikalni zahvat u reorganizaciji strukture Vo-

jske, koja je taj zadatak ispunila od juna 2006. do juna 2007. godine.

Rezultat toga jeste dobro ustrojena armija koja ima preduslove da

nastavi reformu, rekao je Jefti}. On je skrenuo pa`wu i na norma-

tivni pomak koji je u~iwen u regulisawu rada MO, ali i na to da

ima jo{ podru~ja na kojima u tom smislu treba raditi.

Dràvni sekretar naglasio je i da su u okviru MO odre|eni rad-

ni timovi u ~ijoj su nadle`nosti, pored ostalih poslova i pitawa od

zna~aja za integracije. U budu}nosti }e, verovatno, postojati organi-

zaciona jedinica koja }e se baviti samo tom vrstom posla.

– Intenzivno smo zagazili u Program Partnerstva za mir.

Prilagodili smo se novim potrebama i nekim me|unarodnim stan-

dardima, {to }e olak{ati ulazak u EU – zakqu~io je dr Jefti}. On je

najavio i mogu}nost prijema novih qudi u MO.

Izlagawe o reformi policije i integraciji Srbije u EU direk-

torke CCVO Sowe Stojanovi} bila je tre}a tema rasprave. Ona je

predstavila zna~aj reforme policije za pridruìvawe EU, presek

onoga {to je u toj oblasti do sada ura|eno, a govorila je i o ulozi

gra|anskog dru{tva.

Dostignu}a u reformi policiji odnose se, pre svega, na zakono-

davnu oblast – doneti su zakoni o li~noj karti, azilu, putnim isprava-

ma, dràvqanstvu RS, Konvencija o policijskoj saradwi JIE, pot-

pisani su sporazumi o readmisiji i o liberalizaciji viznog reìma.

Ipak, i daqe nedostaju brojni zakoni, kao {to su oni o za{titi

dràvnih granica, spre~avawu prawa novca, za{titi podataka

li~nosti. Po re~ima direktorke CCVO, nedostaju strategije za up-

ravqawe migracijama, integrisawe povratnika, odnosno planski

pristup reformi, stru~waci, ali i buxetska sredstva za te namene.

S. \OKI]

VE@BA SPE CI JA LA CA

KOP NE NE VOJ SKE

Ko man da Kop ne ne voj ske

i Spe ci jal na bri ga da KoV

pla ni ra le su, or ga ni zo va le

i re a li zo va le po ka znu ve bu

„Sa mo stal no ve ra we ve ra~ ke

gru pe”. Tom pri li kom, u i vo -

pi snim pre de li ma Je la {ni~ -

ke kli su re pri pad ni ci 63.

pa do bran skog ba ta qo na de -

mon stri ra li su pro fe si o na -

li zam, stru~ nost i po zna va we

ve {ti ne ve ra wa.

Ciq ve be bio je da

sta re {i ne iz vi |a~ kih or ga -

na i ko man di ri iz vi |a~ kih

~e ta i vo do va Kop ne ne voj ske

ovla da ju no vim ob li ci ma

obu ke ve ra~ ke gru pe.

Ve bi su pri su stvo va li

i na ~el nik Ode qe wa za iz vi -

|a we Kop ne ne voj ske pu kov nik

Mi lo mir Ta no vi} i za me nik

ko man dan ta Spe ci jal ne bri -

ga de pu kov nik Zo ran Ve li~ ko -

vi}.

Z. M.

SA RAD WA RA KE TA [A

I VA TRO GA SA CA

U okvi ru re dov nih ak tiv no sti 250. ra ket ne bri ga de PVO Voj -

ske Sr bi je, po ~et kom ju la u ka sar ni „Ba wi ca“ odr a na je me tod sko-

po ka zna ve ba „Ga {e we po ~et nih po a ra i eva ku a ci ja qud stva iz

ugro e nih obje ka ta“.

Osim sta re {i na iz Bri ga de, na ve bi su u~e stvo va li i pri -

pad ni ci Va tro ga snog ba ta qo na „Vo do vac“, sa ko jim be o grad ski ra -

ke ta {i sa ra |u ju ve} niz go di na.

Va tro ga sci su de mon stri ra li ga {e we po a ra na ve li kim vi si -

na ma ko ri ste }i sa vre me no na val no vo zi lo i eva ku a ci ju qud stva iz

vi {e sprat ni ce. U raz go vo ru sa va tro ga sci ma ra ke ta {i su sa zna li

vi {e o ka rak te ri sti ka ma sa vre me ne va tro ga sne opre me ko ja je na

ve bi upo tre bqe na.

D. @.

RADIONICA ZA ODNOSE

SA JAVNO[]U

U Centru za mirovne operacije General{taba Vojske Srbije,

krajem meseca odràna je radionica za odnose sa javno{}u, koju su

organizovali Uprava za odnose sa javno{}u Ministarstva odbrane

i Ambasada Velike Britanije u Beogradu. Radnom skupu najpre se

obratio na~elnik Uprave za odnose sa javno{}u kapetan bojnog bro-

da Petar Bo{kovi}, govore}i o dokumentima kojima se ure|uje ob-

last odnosa sa javno{}u u sistemu odbrane Republike Srbije. Po-

tom se prisutnima obratio i vojni izaslanik Velike Britanije pu-

kovnik Najxel Fen.

Oficirima za odnose sa javno{}u Vojske Srbije predavawa je

odrào profesor britanskog univerziteta Krenfild dr Kris Bela-

mi, dugogodi{wi ratni izve{ta~ i dopisnik „Indipendenta”.

Tokom rada razmewena su iskustva o propisima u oblasti

odnosa sa javno{}u u britanskoj vojsci, odnosima sa medijima u

mi rovnim operacijama, te o kampawama koje vodi sistem od -

brane.

D. M.

25

ZAKONSKI OKVIR

Doneti zakoni o odbrani i Vojsci, usvojeni krajem pro{le

godine, dali su zakonski okvir za daqe reformske korake. Jedan

od narednih poteza odnosi se na ure|ewe Ministarstva odbrane

i wegove administracije. U ovom periodu re{avan je veliki broj

statusnih i socijalnih pitawa, koja se odnose na plate i stambeno

obezbe|ewe. Uz to, stvoreni su i uslovi za remont vojne opreme

i naoruàwa. U narednom periodu sledi zanavqawe materijal-

nih resursa Vojske i re{avawe pojedinih pitawa koja se odnose

na ceo sistem. Deo wih odnosi se na pitawa nadle`nosti u okviru

civilne za{tite, istakao je u raspravi „Reforma sektora be zbe -

dnosti kao preduslov integracije u EU – uloga i mogu}i doprinos

civilnog dru{tva” dràvni sekretar Ministarstva odbrane dr

Zoran Jefti}.

26 1. avgust 2008.

P

e to ~la na de le ga ci ja Va zdu ho plov stva i pro tiv va zdu ho plov ne od bra ne Voj ske Sr bi je

bo ra vi la je po ~et kom ju la u po se ti Na ci o nal noj gar di Oha ja. Pu kov nik Dra go slav Mi -

len ko vi}, na ~el nik Od se ka PVO u ko man di ViP VO, pot pu kov nik Qu bo mir \or |e vi},

ko man dant 101. lo va~ ko-avi ja cij ske eska dri le i ma jo ri Go ran Mli nar iz 138. me {o -

vi to-tran sport ne eska dri le, Bo jan Sta no je vi} i Ne nad Pe tro vi} iz 98. avi ja cij ske

ba ze, ima li su pri li ku da sa gle da ju or ga ni za ci ju, rad i si stem obu ke u va zdu ho plov stvu Na -

ci o nal ne gar de.

Na {i ofi ci ri po se ti li su 178. lo va~ ki puk, sta ci o ni ran u bli zi ni Spring fil da,

121. puk za do pu nu go ri va na do mak Ko lum bu sa, za tim 179. tran sport ni puk u Nen sfil du i

180. lo va~ ki puk ba zi ran kod To le da.

To kom ~e ti ri da na pri pad ni ci Voj ske po se ti li su sva ~e ti ri vin ga (rang pu ka) u sa sta -

vu Na ci o nal ne gar de Oha ja, gde su im pre do ~e na is ku stva tih je din ca u obu ci, bor be nim

dej stvi ma, ali i an ga o va wu na po mo }i ci vil nim vla sti ma u slu ~a ju pri rod nih i ve {ta~ ki

iza zva nih ka ta stro fa.

– Je di ni ce Va zdu ho plov stva Na ci o nal ne gar de Oha ja su na istom ni vou kao i u fe -

de ral noj voj sci. Do bro su opre mqe ne i ob u ~e ne. One se pre ma po tre bi an ga u ju na za -

da ci ma iz van SAD – ka e pu kov nik Dra go slav Mi len ko vi}, ko ji je pred vo dio na {u de le -

ga ci ju. On na gla {a va da su srp ske va zdu ho plov ce, na naj vi {em ni vou, sr da~ no do ~e ka le

ame ri~ ke ko le ge. O to me sve do ~i ~i we ni ca da ih je pri mio i ko man dant Na ci o nal ne

gar de ge ne ral Gre go ri Vejt.

Pu kov nik Mi len ko vi} is ti ~e ogrom nu po pu lar nost ko ju pri pad ni ci Gar de u`i va ju me |u

gra |a ni ma. To je je dan od raz lo ga za {to se mno gi mla di qu di pri ja vqu ju za slu bu u NGO.

– Na ci o nal na gar da od re |e nom bro ju qu di pla }a {ko lo va we, ko je je u Ame ri ci ve o -

ma sku po, a isti slu ~aj je i sa zdrav stve nom za {ti tom. Po sle oba ve znih {est go di na slu -

`be, zna tan broj wih osta je u je di ni ca ma, jer

im se nu de do bre mo gu} no sti na pre do va wa. Ta -

ko |e, va no je po me nu ti da sko ro 70 po sto pri -

pad ni ka Gar de ra di po ugo vo ru. Po sto ji raz u -

me va we iz me |u wi ho vih voj nih i ci vil nih po -

slo da va ca, ta ko da oni bez pro ble ma mo gu da

uskla de dva za ni ma wa – ob ja {wa va pu kov nik

Mi len ko vi}.

Po se ti srp skih va zdu ho plo va ca pret ho -

di la je po se ta ame ri~ ke de le ga ci je Sr bi ji de -

se tak da na ra ni je. To kom je se ni o~e ku je se po -

se ta de le ga ci je Na ci o nal ne gar de Oha ja, ka da

}e bi ti or ga ni zo va na ve ba iz obla sti tre }e

mi si je Voj ske Sr bi je.

A. PE TRO VI]

OR GA NI ZA CI JA OBU KE

Obu ka je, ka ko is ti ~e pu kov nik

Dra go slav Mi len ko vi}, ve o ma do -

bro or ga ni zo va na i pri la go |e na

re al nim uslo vi ma. Sva ki pi lot u

od re |e nom vre me nu mo ra da pro |e

od go va ra ju }e tre na e, u svim uslo -

vi ma. Za pla ni ra we obu ke ko ri sti

se soft ver ko ji au to mat ski oba ve -

{ta va nad le nog da li je ne ki od pi -

lo ta pro pu stio ne ki seg ment tre nin -

ga i da li je ospo so bqen da u tre -

nut ku iz vr {i ne ki za da tak.

ISKUSTVA NA CENI

>>> SA RAD WA VMA I SZO – U okvi ru sa -

rad we Mi ni star stva zdra vqa Re pu bli ke Sr -

bi je i Svet ske zdrav stve ne or ga ni za ci je, Voj -

no me di cin sku aka de mi ju po se ti la je eks pert ska

gru pa SZO. Tom pri li kom ino stra ni stru~ wa -

ci sa gle da li su re zul ta te ra da Na ci o nal nog

cen tra za kon tro lu tro va wa i Ode qe wa za

tok si ko lo {ku he mi ju. Na VMA je ne dav no bo ra -

vi la voj na, le kar ska de le ga ci ja SAD. Sa na -

{im le ka ri ma raz me ni li su is ku stva o re a go -

va wu mo bil nih me di cin skih eki pa u uslo vi ma

ma sov nih ka ta stro fa.

>>> PO SE TA AU STRI JI – De le ga ci ja Mi ni -

star stva od bra ne Re pu bli ke Sr bi je, ko ju je

pred vo dio na ~el nik VMA ge ne ral-ma jor prof.

dr Mi o drag Jev ti}, bo ra vi la je kra jem me se ca u

Au stri ji. ^el ni ci srp skog voj nog sa ni te ta po se -

ti li su au strij ske voj no me di cin ske cen tre i do -

go vo ri ti raz li ~i te ob li ke me |u sob ne sa rad we.

>>>KON GRES U KEL NU – Na ne dav no odr a -

nom stru~ nom kon gre su u Kel nu, u~estvova la je

do cent dr Ma ja [ur ba to vi}, iz Kli ni ke za

ane ste zi o lo gi ju i in ten ziv nu te ra pi ju VMA, gde

je pre zen to va la rad o sa vre me nom pa to fi zi o -

lo {kom pri stu pu sin dro mu mul ti ple or gan ske

dis funk ci je, kod ra we ni ka sa naj te im eks plo -

ziv nim i blast po vre da ma i sep som. Rad gru pe

au to ra sa VMA po seb no je za in te re so vao ame -

ri~ ke stru~ wa ke iz jed ne od naj ve }ih voj no me -

di cin skih in sti tu ci ja Uni ted Sta tes Army In sti tu teof Sur gi cal Re se arch, Me di cal Re se arch and Ma te -ri el Com mand, ko ja se na la zi u ba zi Fort SamHo u ston u Tek sa su. Sa wi ma je do go vo re na na -

u~ na i stru~ na sa rad wa.

>>> TEH NO LO [KA OB NO VA – U skla du sa

za htvi ma svet ske me di cin ske prak se, VMA je

za po ~e la ubr za nu teh no lo {ku ob no vu. Na In -

sti tu tu za ra di o lo gi ju usko ro }e bi ti in sta li -

ran i pu {ten u rad no vi di gi tal ni ma mo graf.

Apa rat za eks tra kor po ral nu cir ku la ci ju i

apa rat za in tra o pe ra tiv no spa {a va we kr vi,

po sled we ge ne ra ci je, po sta vqe ni su na Kli ni -

ci za ane ste zi o lo gi ju i in ten ziv nu te ra pi ju,

{to je ve o ma zna ~aj no za tran splan ta ci ju or ga -

na. Broj nim teh no lo {kim una pre |e wi ma VMA

do pri no si raz vo ju si ste ma jav nog zdrav stva i

srp ske me di ci ne uop {te.

>>> NOVE KWIGE – Do cent dr Pre drag Pa -

vlo vi} sa Kli ni ke za kar di o lo gi ju VMA ob ja vio

je ne ko li ko kwi ga iz obla sti kar di o lo gi je. U ra -

do vi ma „WPW sin drom“, „Kar di o lo {ka pro po -

dev ti ka“, „ACE in hi bi to ri i di ja stol na funk ci -

ja sr ca“, „Prog no sti~ ke me to de na stan ka i re ci -

di va atri jal ne fi bri la ci je“, „Me ta bo li~ ki

sin dorm-ne po kret nost“ i „Trom bo ci ti u kar di -

o lo gi ji“ on je stru~ no i ar gu men to va no, je zi kom

na u~ nih ~i we ni ca, ob ja snio naj zna ~aj ni je pro -

ble me iz sva ko dnev ne kar di o lo {ke prak se.

„Kar di o va sku lar na obo qe wa i trud no }a“

pred sta vqa je din stve nu kwi gu u svet skoj li te -

ra tu ri, ko ja u jed nom de lu ob u hva ta svu kar di o -

lo {ku pa to lo gi ju mo gu }u to kom trud no }e, ali i

na ~i ne zbri wa va wa i le ~e we, od me di ka men -

to znog do hi rur {kog.

E. RI STA NO VI]

UKRATKO

POSETA DELEGACIJE ViPVO NACIONALNOJ GARDI OHAJA

SPECIJALNI PRILOG 35

130 GODINA VOJNOG MUZEJA

BIOGRAFIJA NARODA

Vojni muzej je izrastao iz dugih i te{kih borbi za oslobo|ewe i nezavisnost srpskog naroda, a wegov osniva~ je knez Milan Obrenovi} IV, kome je

istorija dodelila ~ast i privilegiju da postane prvi vladar slobodne i nezavisne Srbije 1878. godine, a 1882. i wen prvi kraq modernog doba.

Me|u prvim institucijama nove evropske Srbije, knez Milan je osnovao, nimalo slu~ajno, upravo Vojni muzej. Ukaz o osnivawu nosi datum 10/22. avgust

1878. Tim dokumentom su trajno i sasvim precizno definisani namena i ciqevi Muzeja: „skupqawe raznih vojnih stvari, koje su od zna~aja za istoriju

srpske vojske i za istoriju naoruàwa i ratovawa uop{te, a u ceqi vojnoistorijskoj i nau~noj”. Doti~u}i ve} tri veka, od osnivawa do danas, Vojni

muzej neguje i zahtevima novog vremena nadgra|uje to zave{tawe, grade}i zaokruèni uvid u na{u nacionalnu istoriju – svedo~anstvo o burnim vekovi-

ma u kojima se stvarala srpska dràva, sticala sloboda i nacionalni identitet.

28 1. avgust 2008.

Re la tiv no vi so ko po zi ci o ni ra we Voj nog mu -

ze ja i di rekt na ve za sa vr hom hi je rar hi je Mi -

ni star stva, po boq {a la je mo gu} no sti za rad, u

smi slu br e ko mu ni ka ci je, pro to ka ide ja i po -

dr {ke pro jek ti ma ko jih je bi lo mno go u to ku

pro te klih go di nu da na. We go vo pre pot ~i wa -

va we Sek to ru zna ~i lo je i da }e na go ve {te ne

pro me ne u sta tu su Voj nog mu ze ja bi ti pa qi vo

pra }e ne i da ne }e bi ti br zo ple tih od lu ka, ko -

je bi da le ko se no uti ca le na ne go va we voj -

ni~ ke tra di ci je u Sr bi ji.

Voj ni mu zej je zna ~a jan re surs iden ti te ta

da na {we srp ske voj ske i dr a ve, i kao ta kav

ne sme bi ti ne a de kvat no pre pu {ten svo je vr -

snoj tran zi ci ji ko ja po sto ji u ci vil nom sek to -

ru kul tu re. Okre nu tost ka tr i {tu, ko mer ci -

ja li za ci ja kul tu re, rad u okvi ru pro je ka ta su

do bro do {li im pul si za stva ra we di na mi~ ne

ve ze kul tu re i pu bli ke. Ali, Voj ni mu zej, kao

isto rij sko ogle da lo jed ne dru {tve ne in sti tu -

ci je ka kva je voj ska, ko ja je is po qa va la di na -

mi ku sa mo u ra to vi ma, mo ra da gra di ade kva -

tan mo del funk ci o ni sa wa, u ko me se pre po -

zna je spe ci fi~ nost kul tur ne te me ko ju po kri va,

ali i pra ti zah te ve jav no sti, ko ja ~e sto `e li

od go vo re od mah i sa da. Ko ja ne ma vre me na za

du ga~ ka ob ja {we wa i gde vi zu e li za ci ja i li~ -

ni do i vqaj na do me {ta tra di ci o nal ne mo de -

le funk ci o ni sa wa. Mi si ja Voj nog mu ze ja bi }e

da qe pru a we kla si~ ne isto rij ske sli ke o

voj sci i ra to vi ma na ovim pro sto ri ma, ali i

te mat ski pro jek ti, ko je }e kao svo je vr sne am -

Nakulturnoj iistorijskoj mapiBeograda Vojni muzejima svojeprepoznatqivo mesto.Smatra se gotovosastavnim delomKalemegdana. Kao takavon je steci{teposetilaca Beogradsketvr|ave, od obi~nih{eta~a do inostranihturista.

Na raskr{}u kulture i tradicije

ISTO RIJ SKO OG LE DA LOVOJ SKE

pli tu de, nu di ti no va sa zna wa, za in te re so va noj

pu bli ci, i vra }a ti sve osta le na po no vo utvr -

|i va we gra di va o pro {lo sti ko ju ob ja {wa va

Voj ni mu zej. Tra di ci ja i ozbiq nost u me to do -

lo gi ji mo ra ju se spa ja ti sa di na mi zmom u jav -

nom na stu pu i ori gi nal no {}u no vih te ma ko je

}e se nu di ti na tr i {tu ide ja i in te re so va wa

srp ske kul tu re.

Uo sta lom, pu bli ka svo jim in te re so va -

wem da je naj bo qi sud o zna ~a ju jed ne kul tur -

ne usta no ve, pa ta ko i o Voj nom mu ze ju. Ako

je su di ti pre ma uspe si ma iz lo bi, bi lo sa -

mo stal nih, bi lo onih ko je su re a li zo va ne u

okvi ru ve }ih pro je ka ta ka kva je i sa da ve}

tra di ci o nal na No} mu ze ja, ali i pre ma in -

te re so va wu one „obi~ ne“, sva ko dnev ne pu -

bli ke, Voj ni mu zej je na do brom pu tu odr a -

va wa svo je re pu ta ci je kao spe ci fi~ nog

bren da srp ske voj ske i dr a ve, kao i Be o -

gra da u ~i jem se sr cu na la zi.

Dr Bo jan DI MI TRI JE VI],

po mo} nik ministra odbrane

za qud ske re sur se

e ne ra ci je su od ra sle sti ~u }i sa zna wa o

sop stve noj pro {lo sti upra vo u Voj nom

mu ze ju. Ili jo{ vi {e, kao de ca, igra ju }i

se oko to po va i ten ko va ko ji ga okru u ju.

Po se ti o ci ~ak i ako ne u|u da vi de bo ga -

tu unu tra {wost zbir ki Voj nog mu ze ja, od

la ze iz Be o gra da sa sli kom de se ti na oru |a

raz me {te nih oko mo nu men tal ne zgra de u am -

bi jen tu sred we ve kov ne tvr |a ve na stra te {koj

lo ka ci ji raz me |a ci vi li za ci ja.

U po sled wih ne ko li ko go di na, Voj ni mu -

zej se se lio iz jed ne or ga ni za ci o ne ce li ne u

dru gu. Bio je i u Ge ne ral {ta bu i u Mi ni star -

stvu od bra ne. Pot ~i wen je bio ce li na ma ko je

su se ba vi le mo ra lom, po tom in for mi sa wem,

per so nal nim pi ta wi ma, od no si ma sa jav no -

{}u... Uglav nom, na la zio se u ce li na ma ko ji -

ma mu zej ski po slo vi ni su bi li pri o ri tet unu -

tar sop stve nih ak tiv no sti. Od le ta 2007. go -

di ne u sa sta vu je Sek to ra za qud ske re sur se

Mi ni star stva od bra ne, kao sa mo stal na ce -

li na. Uo sta lom, kao i brat ski Mu zej ju go slo -

ven skog rat nog va zdu ho plov stva u Sur ~i nu.

Toke, deo narodne

no{we, detaq

vi }a, do ve lo je do to ga da se, po red po sto je -

}eg Na rod nog mu ze ja, do ne se Ukaz o osni va -

wu Voj nog mu ze ja, kao in sti tu ci je ko ja }e ~u -

va ti i pam ti ti voj ni~ ku isto ri ju Sr bi je.

Uka zom je dat za da tak mu ze ju da pri ku pqa

pred me te zna ~aj ne za isto ri ju srp ske voj ske,

isto ri ju na o ru a wa i ra to va wa uop {te, iz

ra znih voj nih sla ga li {ta, po klo na ili ot -

ku pa. Pr vo pra vi lo o mu zej skoj de lat no sti u

voj sci do neo je ta da {wi mi ni star voj ni pu -

kov nik Jo van Mi {ko vi} 27. ma ja 1879. go -

di ne. Tim pra vi lom su pre ci zi ra ni na ~in

pri ku pqa wa mu zej skih pred me ta, wi ho vo ~u -

va we, po se te mu ze ju, pa taj akt pred sta vqa

in sti tu ci o na li zo va we Voj nog mu ze ja. Dok

ni je iz gra |e na po seb na zgra da za Voj ni mu -

zej, bi lo je pred vi |e no da se pred me ti {a -

qu i ~u va ju u ma ga ci ne Ar ti qe rij skog ode -

qe wa Mi ni star stva voj nog, ko je je for mi -

ra no 1879. go di ne i ~i ji je na ~el nik ma jor

Pa vle [a fa rik pre u zeo i oba ve ze „~u va -

ra” Voj nog mu ze ja.

RA \A WEIa ko su go di na ma pri ku pqa ni pred me ti

za Voj ni mu zej i po sta vqa ni we go vi upra vi te -

qi, ni je se mno go ura di lo na re a li za ci ji i

e ~i Jo va na Dra ga {e vi }a naj bo qe mo gu

opi sa ti usta no vu od po seb nog zna ~a ja u

srp skoj kul tu ri, voj sci i na ro du – Voj ni

mu zej, ko ji je, oslo wen na bo ga tu isto ri -

ju, ve li kim ko ra ci ma u{ao u XXI vek. Na -

stao u go di ni sti ca wa dràv ne ne za -

vi sno sti Kne e vi ne Sr bi je (1878), na ro |en -

dan vla da ra, za tri ve ka, ko li ko po sto ji i u

ko ji ma i vi, pam ti mno go broj ne ra to ve, sme ne

di na sti ja, po li ti~ kih si ste ma i ide o lo gi ja,

pam ti ra za ra wa i pqa~ ka wa, pam ti no ve po -

~et ke,no ve uslo ve ra da. Ali, ono {to ni ka da

ni je za bo ra vio je ste isto ri ja srp skog na ro da,

isto ri ja srp ske voj ske, sa ~u va na u pred me ti ma

ko ji na spe ci fi ~an na ~in go vo re o svom vre -

me nu, o svom ne gda {wem i vo tu. Isto ri ja Voj -

nog mu ze ja je ste isto ri ja srp ske dr a ve. To je

isto ri ja tra ja wa u ne ko li ko dr a va i re i -

ma, a isto rij sko pam }e we ko je je ma te ri ja li -

zo va no u mu zej skim zbir ka ma sve do ~i i o ge -

ne ra ci ja ma mu zej skih rad ni ka, ko ji su na sto ja -

li da sa ~u va ju se }a we o pre ci ma i osta ve trag

o mu ze ju, o se bi i svom zna ~a ju u mu ze ju.

î ta we pro kla ma ci je o dr av noj ne -

za vi sno sti Kne e vi ne Sr bi je 22. av gu sta

(10. av gu sta po sta rom ka len da ru) 1878. go -

di ne, na ro |en dan kne za Mi la na Obre no -

29

Svaki je narod slavan,koji imade slavnih dela.Ali i pored sviju slavnihdela narod moè biti bezslave, ako mu dela ostanuneznana.

S toga je uvek nu`no, da seta slavna dela iskupeipobeleè, da se metnu uistoriju, kao ~uvarkunarodnog ìvota, pa da ihpotomstvo zna, znaju}iuvaàva i po{tuje,uvaàvaju}i i po{tuju}i–podràva.

Jovan Draga{evi}, 1865.godine

otva ra wu stal ne iz lo be ne po stav ke, sve do

po ~et ka XX ve ka. Sme na di na sti ja i po li ti~ ki

po tre si, dr av ni pre vrat i iz bor u Na rod -

noj skup {ti ni Pe tra I Ka ra |or |e vi }a za srp -

skog kra qa, pru i li su pri li ku da se po vra ti

na ci o nal ni po nos i da Sr bi ja po no vo do bi je

kqu~ nu ulo gu me |u bal kan skim dr a va ma. U

to ku pri pre ma za pro sla vu sto go di {wi ce Pr -

vog srp skog ustan ka, u okvi ru pro gra ma kru -

nid be nih sve ~a no sti Pe tra I Ka ra |or |e vi }a,

pla ni ra no je i otva ra we Voj nog mu ze ja. Za

we gov sme {taj iza bra na je oma wa osmo u ga o -

na zgra da, pre~ ni ka 15 me ta ra, pre o sta la iz

„tur skog do ba”, ko ja se na la zi la u Gor wem

gra du Be o grad ske tvr |a ve, po red zgra de Ge ne -

ral {ta ba i Rim skog bu na ra. Okru e na zgra -

da ma ka sar ne, ko man da ma sta ja }e voj ske i Be -

o grad ske tvr |a ve, ta oma le na zgra da u voj ni~ -

kom am bi jen tu pri hva ti }e u svo ja ne dra pr vu

stal nu po stav ku Voj nog mu ze ja, ko ja je za pra vo

pred sta vqa la na ci o nal nu i voj nu isto ri ju

srp skog na ro da.

U ni zu ma ni fe sta ci ja po vo dom sto go di -

{wi ce Pr vog srp skog ustan ka kqu~ ni mo me -

nat je bio ~in kru ni sa wa Pe tra I Ka ra |or |e -

vi }a. Pro gra mom sve ~a no sti pred vi |e no je

da tre }eg da na ma ni fe sta ci je, 22. sep tem bra

1961

Istorija muzeja

ÛVAR NARODNOG

@IVOTA

1904

po stav ku. Na a lost, za raz li ku od bal kan skih

ra to va, po ~e tak Pr vog svet skog ra ta, ko ji se

raz buk tao ubr zo po {to je Au stro u gar ska ob ja -

vi la rat Sr bi ji 28. ju la 1914, pot pu no je za u -

sta vio raz voj svih kul tur nih in sti tu ci ja u Sr -

bi ji i Be o gra du i do veo do wi ho vog ve li kog

stra da wa. Be o grad je bio iz lo en ~e stim ar -

ti qe rij skim na pa di ma, to kom ko jih su po go |e -

ni broj ni ci vil ni objek ti, a me |u wi ma i Voj -

ni mu zej. Sme {ten iz me |u voj nih obje ka ta, Mu -

zej je po de lio wi ho vu sud bi nu. U bor ba ma

1915. go di ne i to kom na pa da na Be o grad zdru -

è ne au stro u gar ske i ne ma~ ke voj ske, ko ja je

dej stvo va le gra na ta ma 305 mm iz mer ze ra i

osta lih ar ti qe rij skih oru |a, ve li kih ra za ra -

wa i `r ta va, Be o grad je po klek nuo. U Gor wem

i Do wem gra du Be o grad ske tvr |a ve ra zo re ne

su gra |e vi ne ko je su bi le sim bol srp skog voj -

ni~ kog pri su stva na ka pi ji Bal ka na. Me |u ra -

zo re nim zgra da ma na la zi la se i zgra da Voj nog

mu ze ja. Pred me te – eks po na te iz Voj nog mu ze ja,

ko ji su pra vo vre me no bi li eva ku i sa ni iz Be o -

gra da u dva va go na, Nem ci su opqa~ ka li po -

~et kom no vem bra 1915, pret po sta vqa se na

è le zni~ koj sta ni ci u Sta la }u. Oda bra ne

zbir ke – pred me ti od ne te su oda tle u be~ ki i

pe {tan ski mu zej.

OB NO VAIa ko je Pr vi svet ski rat 1917. go di ne

jo{ be sneo pu nom sna gom, na So lun skom fron -

tu po no vo se po ja vi la ide ja o pri ku pqa wu

isto rij skog ma te ri ja la ra di obra zo va wa ob -

no vqe nog Voj nog mu ze ja. Ko man dant 1. ba ta -

qo na 8. pu ka pot pu kov nik Ra do mir Ele zo vi},

ko ji je u pr vim da ni ma ra ta 1914. go di ne bra -

nio Be o grad sku tvr |a vu i Mu zej u woj, pi sao je

mar ta 1917. go di ne sa pr ve li ni je fron ta da

„ra ni je ma li i ne zna ni, po sta }e mo po zna ti i

po {to va ni od sa ve zni ka kao i od ne pri ja te -

qa” i da }e „po sle ra ta sil ni stran -

ci na gr nu ti u ne ka da ma lu ze mqu ve -

li kih ju na ka i ono {to }e stran ce naj -

vi {e in te re so va ti bi }e sve {to je

ima lo ve ze sa na {im ra to vi ma”. Ubr -

zo, ve} 26. ju la 1917, Mi ni star stvo

voj no iz da lo je na re |e we Vr hov noj ko -

man di da se po kre ne sve o bu hvat na ak -

ci ja pri ku pqa wa pred me ta za no vu

zbir ku. Ta po tre ba je obra zla ga na

na sto ja wi ma da se bu du }im po ko le wi -

ma osta ve ma te ri jal ni tra go vi da sve -

do ~e o nat ~o ve ~an skim na po ri ma i

`r tva ma ko je su pod ne li srp ski na rod

i we go va voj ska „bra ne }i sto pu po

sto pu svo je dra ge otax bi ne, gu be }i je

na na ~in ka kvo me u isto ri ji ne ma rav -

na i po vra }a ju }i je bes pri mer nim po -

`r tvo va wem u za jed ni ci sa sa ve zni -

ci ma”. Ne ko li ko da na na kon pro bo ja

So lun skog fron ta, 19. sep tem bra

1918, mi ni star voj ni ge ne ral Mi ha i -

lo Ra {i} ob no vio je na red bu o pri -

ku pqa wu pred me ta za Voj ni mu zej. Na -

red ba je {tam pa na i iz da ta svim voj -

nim i ci vil nim vla sti ma.

1. avgust 2008.30

Oslo bo |e we Sr bi je i ula zak srp ske voj -

ske u Be o grad, 1. no vem bra 1918, pred sta vqa i

no vi ko rak u ì vo tu Voj nog mu ze ja. Ia ko su è -

qe voj nih i dr av nih vla sti bi le da se {to pre

ob no vi rad usta no ve, u ko joj bi bi le ove ko ve -

~e ne r tve i pat we, stra da wa i ra dost po be de

srp skog voj ni ka, ipak je re al nost pre vla da la.

Rat ni ke slo bo de, oslo bo di o ce, do ~e kao je na -

rod na uli ca ma, sa za sta va ma, cve }em, pe smom

i osme hom, ali su raz ru {e ne zgra de, raz ro va -

ni pu te vi, uni {te ni use vi bi li svu da oko lo i

na me ta li pri o ri te te u ob na vqa wu i iz grad wi

ze mqe. U ta kvoj si tu a ci ji de lat ni ci kul tu re u

opqa~ ka nim mu ze ji ma i bi bli o te ka ma su o ~e ni

su sa bor bom da se sa ~u va ono {to je osta lo.

Sud bi nu na ro da, dr a ve i osta lih in sti tu ci ja

kul tu re de lio je i Voj ni mu zej. Opqa~ ka ne

zbir ke sa mo su de lom pro na |e ne i vra }e ne.

Je dan broj pred me ta pro na |en je u pe {tan skom

Voj nom mu ze ju 1920. go di ne i vra }en u Be o grad.

Pla no vi o ob na vqa wu Voj nog mu ze ja, ia -

ko je po sto ja lo na re |e we, osta li su sa mo è -

qa ma log bro ja en tu zi ja sta. Ubr zo po sle oslo -

bo |e wa Be o gra da, u Gor wem i Do wem gra du Be -

o grad ske tvr |a ve po ~e la je iz grad wa voj nih

obje ka ta, ali u tim pla no vi ma ni je bi lo me sta

za zgra du Voj nog mu ze ja. No va dr a va „tro i me -

nog na ro da” u Kra qe vi ni Sr ba, Hr va ta i Slo -

ve na ca, ka sni je Kra qe vi ni Ju go sla vi ji, na me -

ta la je no ve pro ble me, no vo shva ta we za jed -

ni~ ke isto ri je i dru ga ~i ji po gled na Ve li ki rat.

Odu go vla ~e we sa ob na vqa wem Voj nog mu ze ja

po sle Pr vog svet skog ra ta bi lo je i u ve zi sa

osni va wem no vih mu ze ja. Sve vi {e su isti ca ne

na me re da se mu zej ko ji „ne mo e da se ob no -

vi” uto pi u no vo for mi ra ne mu ze je, da u|e u wi -

hov sa stav kao voj no ode qe we. Ta ko se pri li -

kom pla no va o for mi ra wu Grad skog mu ze ja u

Be o gra du 1929. go di ne ra ~u na lo na pre u zi -

ma we zbir ke oru` ja pri ku pqe ne za Voj ni mu -

zej. Pot pi si va wem Ured be o obra zo va wu Voj -

nog mu ze ja u Be o gra du, 18. apri la 1934, kraq

Alek san dar I Ka ra |or |e vi} ozna ~io je no vi

po ~e tak u no vo stvo re noj dr a vi. Za uprav ni ka

Voj nog mu ze ja po sta vqen je bri gad ni |e ne ral

Vo ji slav Vu ko vi}. Smrt kra qa Alek san dra IKa ra |or |e vi }a, 9. ok to bra 1934. u Mar se ju,

us po ri la je kon sti tu i sa we i po ~e tak ra da Voj -

nog mu ze ja, ko ji je ipak do bi ja wem dve zgra de u

Gor wem gra du Be o grad ske tvr |a ve, iz gra |e ne

1919. go di ne za po tre be Ge ne ral {ta ba, od re -

|i va wem sa ve to dav nog od bo ra fe bru a ra

1935. go di ne i odr a va wem pr ve sed ni ce od -

bo ra, mar ta 1935. go di ne – po ~eo sa ra dom.

Rim ski bu nar, ko ji je Op {ti na gra da Be -

o gra da pre da la na upra vu Voj nom mu ze ju ju na

1935. go di ne, ubr zo je ure |en i otvo ren za po -

se ti o ce (1936). Vre me od do bi ja wa zgra da

utro {e no je na adap ta ci ju, re no vi ra we i pri -

pre mu stal ne po stav ke. Pu ne tri go di ne po sle

ured be kra qa Alek san dra I Ka ra |or |e vi }a o

osni va wu Voj nog mu ze ja – 20. apri la 1937 – ta

usta no va od ne mer qi vog zna ~a ja sve ~a no je i

otvo re na. Po red kne za Pa vla Ka ra |or |e vi -

}a, otva ra wu su pri su stvo va li ~i tav dr av ni

i voj ni vrh, kra qev ski na me sni ci, pred sed nik

(9. po sta rom ka len da ru), bu du voj ni~ ke sve ~a -

no sti. U skla du sa pro gra mom, na Ba wi~ kom

po qu odr a na je ve li ka voj na pa ra da u pre -

po dnev nim sa ti ma, dok je u ~e ti ri sa ta po pod -

ne u Gor wem gra du Be o grad ske tvr |a ve sve ~a -

no otvo ren Voj ni mu zej. Kraq Pe tar I Ka ra -

|or |e vi}, u prat wi cr no gor skog kwa za Da ni la

Pe tro vi }a, pro gla sio je Mu zej otvo re nim. Go -

vor o Ka ra |or |u i Pr vom srp skom ustan ku is -

pred Mu ze ja odr ao je po ~a sni |e ne ral Jo van

Dra ga {e vi}, po sle ~e ga je usle di lo raz gle da -

we mu zej ske po stav ke. Cen tral ni eks po nat

pred sta vqa la je gip sa na bi sta Ka ra |or |a,

oko ko je su bri qi vo bi li po sla ga ni bar ja ci,

oru` je i to po vi iz Pr vog srp skog ustan ka. Voj -

ni mu zej bio je otvo ren za gra |a ne sva kog da -

na od 8 do 11.30 i od 14 do 17 ~a so va, a ulaz

bes pla tan, o ~e mu su gra |a ni bi li oba ve {te ni

pu tem {tam pe. Pre ma pi sa wu ta da {we {tam -

pe, mu zej ska po stav ka iza zva la je ve li ko za ni -

ma we u na ro du, ko ji je u go mi li, sa ti ma sta jao

u re do vi ma da bi mo gao da obi |e „~u var ku na -

rod nog ì vo ta” – po stav ku Voj nog mu ze ja. Na -

kon otva ra wa, Voj ni mu zej su or ga ni zo va no

po se }i va le |a~ ke eks kur zi je i gru pe iz unu tra -

{wo sti ta da {we Kra qe vi ne Sr bi je da bi na -

rod ne po sred no sa znao vi {e o srp skoj isto -

ri ji. Na rav no, Mu zej je iza zvao i pa wu

stru~ ne jav no sti to ga do ba. Po seb no me sto u

pred sta vqa wu isto ri je srp skog na ro da, ste -

kao je go sto va wem na ve li koj Bal kan skoj iz lo -

`bi u Lon do nu, na ko joj je bi la pred sta vqe na

i Kra qe vi na Sr bi ja 1907. go di ne.

STRA DA WE

Bal kan ski ra to vi 1912/1913. go di ne

ni su ima li ve li kog uti ca ja na Voj ni mu zej, osim

{to su po je di ni za po sle ni ak tiv no u~e stvo va -

li u bor be nim dej stvi ma i {to su pri ku pqe ni

ma te ri ja li ko ji }e obo ga ti ti stal nu mu zej sku

1959

ru ske re ga li je i mno ge dru ge dra go ce no sti. Po -

red Voj nog mu ze ja, opqa~ ka ni su i stra da li

Grad ski, @ele zni~ ki, Teh ni~ ki, Cr kve ni, Pri -

rod wa~ ki mu zej, te Mu zej srp ske ze mqe i [um -

sko-lo va~ ki mu zej, ali i dru gi ma wi mu ze ji. U

to ku oku pa ci je za po tre be ne ma~ kih oku pa ci o -

nih sna ga pre u zi ma ne su zgra de Voj nog mu ze ja,

ta ko da se rad od vi jao pod ote a nim uslo vi -

ma. Mu zej i we go ve zbir ke ni su po {te |e ni ni

pri li kom sa ve zni~ kog bom bar do va wa Be o gra -

da, apri la 1944. go di ne. Ta da su o{te }e ne

zgra de i ma ga ci ni, ko ji su se na la zi li u ne po -

sred noj bli zi ni bom bar do va nih obje ka ta, ali

i po je di ni iz lo e ni mu zej ski pred me ti. Da bi

se spre ~i lo pot pu no uni {te we isto rij ski va -

`nih pred me ta, pred u ze te su me re za wi ho vu

za {ti tu. Iz lo e ni pred me ti ski nu ti su iz iz -

lo be nog pro sto ra, spa ko va ni i sklo we ni u

bez bed ni je pro sto ri je, u la gum ko ji se na la -

zio u kru gu Mu ze ja, ka ko bi se sa ~u va li od uni -

{te wa i mo gu }eg o{te }e wa. Ni dej stva pri li -

kom oslo ba |a wa Be o gra da ok to bra 1944. go -

di ne ni su za o bi {la Ka le meg dan i Voj ni mu zej.

Upra vo pre ko tog pro sto ra vo di li su pu te vi na

le vu oba lu Sa ve, a zgra de Voj nog mu ze ja pre -

tr pe le su ve li ka o{te }e wa.

NOVA PO STAV KAPred oso bqe Voj nog mu ze ja 1945. go di ne

po sta vqen je za da tak da se ob no vi po stav ka,

ali na nov na ~in, sa no vim te ma ma, sa no vim

pred me ti ma. Tre ba lo je ras ki nu ti sa „sta rim

kul tur nim na sle |em ko je su za so bom osta vi le

svrg nu te kla se”. Po stav ka je mo ra la da slu i

re vo lu ci ji, da bu de ra zu mqi va i pri stu pa~ na

„{i ro kim kru go vi ma na ro da”. Na kon oprav ke

zgra de, ma ja 1946. go di ne otvo re no je Ode qe -

we NOB-a, gde je iz lo en do ta da pri ku pqe ni

ma te ri jal. U dru goj zgra di Voj nog mu ze ja kra jem

1946. go di ne bi li su iz lo e ni pred me ti ~i ja

31

`e no po ~iv {eg vi te {kog kra qa Alek san dra IUje di ni te qa”. Po red tog ode qe wa po sto ja li su

i „Ode qe we svet skog ra ta 1914–1918. go di -

ne” i zbir ka sta rin skog oru` ja. Uz ure |e ni

Rim ski bu nar, Voj ni mu zej sa svo jom stal nom

po stav kom, sme {ten na atrak tiv noj lo ka ci ji,

pri vla ~io je pa wu svo jih sa vre me ni ka. Ve li -

ki broj po se ti la ca i uve }a we mu zej skih zbir -

ki na met nu li su, ubr zo na kon otva ra wa, raz -

mi {qa wa o iz grad wi no ve na men ske zgra de

za po tre be Voj nog mu ze ja. Je dan od pred lo ga

ko ji se pro vla ~io me |u sa vre me ni ci ma iz sve -

ta kul tu re, bio je onaj Bra ni sla va Nu {i }a –

da se Voj ni mu zej use li u zgra du po dig nu tu za

po tre be Voj no ge o graf skog in sti tu ta na Ka le -

meg da nu. Ta ide ja, ta da ne shva }e na, bi }e pri -

hva }e na dva de se tak go di na ka sni je.

PQA^ KA

April ski rat, krah Kra qe vi ne Ju go sla -

vi je i ne ma~ ka oku pa ci ja od re di li su i sud bi nu

Voj nog mu ze ja. Deo oso bqa ko ji je u~e stvo vao u

bor be nim dej stvi ma, a ko ji su Nem ci za ro bi -

li, pu {ten je i vra }en u Be o grad, gde je po no vo

stu pio na slu bu u Voj ni mu zej, ko ji su ne ma~ ke

oku pa ci o ne vla sti ju la 1941. go di ne vra ti le

we go voj upra vi. Me |u tim, ve li ki broj dra go ce -

nih mu zej skih pred me ta ne po vrat no je ne stao u

to ku April skog ra ta. Od 6. apri la do 20. ju na

1941. iz Voj nog mu ze ja ne sta lo je 1.287 pred -

me ta. Ne sta le su sko ro kom plet ne zbir ke di -

na sti ja Ka ra |or |e vi}, Obre no vi}, Pe tro vi},

Detaq kubure kremewa~e,

Skadarke

Uno{ewe automobila u kome je

poginuo kraq Aleksandar u zgradu

Vojnog muzeja,1937

vla de Mi lan Sto ja di no vi}, pa tri jarh Var na -

va, broj ni mi ni stri, pred stav ni ci dvo ra, ge -

ne ra li, iza sla ni ci be o grad skih ko man di i

usta no va, stra ni am ba sa do ri i voj ni ata {ei.

Sre di {we me sto u stal noj po stav ci sme {te -

noj u dve zgra de za u zi ma lo je „Ode qe we bla -

tu ta na Ka le meg da nu ustu pqe na Mu ze ju. U tom

tre nut ku to je bi lo naj pri klad ni je re {e we.

Ve li ki slo bod ni pro stor oko zgra de, tvr |av -

ski am bi jent, od go va ra li su te ma ti ci ko ju je

Mu zej ob ra |i vao i we go vim po tre ba ma za

eks po ni ra we pred me ta u eks te ri je ru. Lo ka -

ci ja zgra de ukla pa la se u kon ti nu i tet bo rav -

ka na Ka le meg da nu, a sa ma zgra da pru a la je

mo gu} no sti za sme {taj i po sta vqa we stal ne

po stav ke, ali i pra te }ih slu bi (rad ni pro -

stor za ku sto se i ad mi ni stra tiv no oso bqe,

kon zer va tor ske slu be, fo to-slu be, fo to -

te ke i bi bli o te ke). Iz grad wa zgra de Voj no -

ge o graf skog in sti tu ta za po ~e ta je 1924. go -

di ne, a je dan od pot pi sni ka pro jek ta bio je

ru ski emi grant ar hi tek ta Va si qev.

je na me na bi la da ob ra |u ju isto ri ju na ro da

Ju go sla vi je ta ko da se vi di „ve kov na bor ba

na {ih na ro da za slo bo dom i ne za vi sno {}u”. U

par ku oko Voj nog mu ze ja bi lo je ras po re |e no

45 ar ti qe rij skih oru |a, ko ja su tu bi la i pre

Dru gog svet skog ra ta, i 60 ten ko va, tran spor -

te ra, mo to ra, ar ti qe rij skih oru |a ko ji su u

mu zej do {li na kon ra ta.

Po ~et kom 1952. go di ne mu zej ske zgra -

de su adap ti ra ne, i u wi ma su, po sle ura -

|e nih te mat skih pla no va, za krat ko vre me

ure |e na i otvo re na dva ode qe wa. Ode qe -

we „Stva ra we Ju go slo ven ske na rod ne ar -

mi je” otvo re no je 1. ma ja 1952, a ode qe -

we „Rat ne isto ri je na ro da Ju go sla vi je” 8.

ju na 1952. go di ne. Po seb nu iz lo be nu ce -

li nu ~i nio je pro stor u par ku po red Voj -

nog mu ze ja u Gor wem gra du Be o grad ske tvr -

|a ve. Po red zgra de u mu zej skom par ku bi -

lo je iz lo e no ar ti qe rij sko na o ru a we

od XVII ve ka pa sve do sa vre me nog do ba.

Po seb no me sto za u zi mao je te {ki op sad -

ni mer zer ka li bra 305 mm, iz ra |en u fa -

bri ci „[ko da”.

Po sto je }e zgra de Voj nog mu ze ja bi le su

ma le da pri me ve li ki broj pred me ta u skla du

sa zah te vi ma eks po ni ra wa i ide o lo {kom od -

red ni com funk ci je Voj nog mu ze ja. Te {ki uslo -

vi ra da, o{te }e nost zgra da i ne mo gu} nost

adap ta ci je za po tre be mu ze ja, te no vi zah te vi u

ob ra di te ma ti ke iz NOB-a, pred Upra vu su po -

sta vi li pro blem iz na la e wa no ve lo ka ci je

ili no vog objek ta ko ji }e za do vo qi ti po tre be

mu ze o lo gi je, ali i po tre be po se ti la ca. Pro -

blem neo d go va ra ju }ih pro sto ri ja i iz grad we

no ve zgra de za Voj ni mu zej, ak tu e lan niz go di -

na, ko ji je na sle |en iz pret hod ne dr a ve, iz

pret hod nog re i ma, re {en je 1956. go di ne ta -

ko {to je ce la zgra da Voj no ge o graf skog in sti -

32

Ok to bra 1956. go di ne po ~e li su pri -

prem ni gra |e vin sko-teh ni~ ki i mu ze o lo {ki

ra do vi na adap ta ci ji, da bi ko na~ no bi li za -

vr {e ni do 1961. go di ne. Stal na po stav ka

kon ci pi ra na je ta ko da po kri va 14 ve ko va voj -

ne isto ri je na Bal ka nu, od no sno da rav no mer -

no i rav no prav no bu du za stu pqe ni svi na ro di

i na rod no sti ta da {we SFRJ. No vu po stav ku

Voj nog mu ze ja, na Dan oslo bo |e wa Be o gra da

20. ok to bra 1961, otvo rio je ta da {wi pred -

sed nik SFRJ Jo sip Broz Ti to.

Pe de se tih go di na Voj ni mu zej u sta rim

zgra da ma ni je za o bi la zi la ni jed na stra na

de le ga ci ja, {to se na sta vi lo i na kon use qe -

wa u no vi obje kat i otva ra wa no ve stal ne

po stav ke. Voj ni mu zej su po se }i va le emi nent -

ne li~ no sti iz ze mqe i sve ta (car Eti o pi je

Ha i le Se la si je, gr~ ki kraq Pa vle, kam bo -

xan ski princ No ro dom Si ha nuk), pred sed ni -

ci dr a va i vla da (pred sed nik Tur ske Xe lal

Ba jar, pred sed nik Egip ta Ga mal Ab del Na ser,

pred sed nik In do ne zi je Su kar no, pre mi jer

Bur me U Nu), ge ne ral ni se kre tar KP Ita li je

Pal mi ro To qa ti, en gle ski mar {al Mont go -

me ri, so vjet ski mar {al @ukov, re vo lu ci o -

nar ^e Ge va ra, mi ni stri, am ba sa do ri, voj ni

ata {ei, par la men tar ne i voj ne de le ga ci je,

de le ga ci je sin di ka ta i udru e wa bo ra ca i

mno ge dru ge de le ga ci je i po je din ci. Or ga ni -

zo va ne eks kur zi je iz unu tra {wo sti i iz dru -

gih re pu bli ka SFRJ oba ve zno su u svo jim

pla no vi ma ima le i obi la zak Voj nog mu ze ja.

Pro se~ na po se ta u to ku go di ne va ri ra la je od

94.000 u sta rim zgra da ma do 215.000 na kon

otva ra wa stal ne po stav ke.

Pred me ti vi so ke isto rij ske vred no -

sti svr sta ni su u tri na est zbir ki: ne ko -

li ko zbir ki na o ru a wa, ar he o lo {koj

zbir ci, zbir ci uni for mi i ar hi va li ja,

fo to-zbir ci, zbir ci od li ko va wa, sa ni -

tet skoj, zbir ci umet ni~ kih de la i zbir ci

te {kog na o ru a wa u eks te ri je ru. Po -

sled wa na ve de na za pra vo je zbir ka ko ja

ubr za no na pre du je i obo ga }u je se pred -

me ti ma ko ji se po vla ~e iz na o ru a wa

Voj ske Sr bi je, pred me ti ma ko ji su svoj

rad ni vek od slu i li.

Sa se ce si jom po je di nih re pu bli ka biv -

{e SFRJ Voj ni mu zej je jo{ jed nom po de lio sud -

bi nu svo je voj ske. Mno gi pro ce si u dr a vi i

dru {tvu bi li su za u sta vqe ni, a to kom de ve de -

se tih go di na u Voj nom mu ze ju sma we ni su broj -

no sta we i in ten zi tet mu ze o lo {kog i na u~ no i -

stra i va~ kog ra da. Dva de set pr vi vek do neo

je no ve mo gu} no sti za vra }a we sta rog sja ja.

Ob no vqe no je iz la e we Ve sni ka, ~a so pi sa

Voj nog mu ze ja na kon osam na est go di na pa u ze,

pred u ze te su me re da se sa ~u va ju eks po na ti u

eks te ri je ru i da se za vr {i wi ho vo de ko ra tiv -

no far ba we, ot po ~eo je pro ces di gi ta li za ci -

je zbir ki i pred u ze te su me re za re kon struk -

ci ju stal ne po stav ke i we no pri la go |a va we

sa vre me nim po tre ba ma po se ti o ca.

Sme {ten u ne dri ma Be o grad ske tvr |a -

ve, za mno ge naj lep {em de lu Be o gra da, Voj ni

mu zej ple ni svo jim do mi nant nim po lo a jem,

ure |e nim pri la zi ma i eks te ri je rom, sa ve li -

kim bro jem ar ti qe rij skih oru |a i oklop nih

vo zi la, ko ji sme {te ni u ro vu is pred mu ze ja

kr ~e put kroz isto ri ju srp skog na ro da na Bal -

ka nu i po se ti o ce usme ra va ju ka zgra di gde se

~u va ju pred me ti od ne pro ce wi vog zna ~a ja za

srp sku isto ri ju. Voj ni mu zej je ~u var na {e ba -

{ti ne. Sa vi {e od 30.000 mu zej skih pred me -

ta, ar te fa ka ta, sa oko 100.000 fo to gra fi ja,

sta kle nih plo ~a, fo to-al bu ma i bi bli o te kom

kao ri zni com pi sa ne re ~i, u ko joj se na la zi

oko 15.000 kwi ga i vi {e od 5.000 ~a so pi sa

i no vi na, sto ji na bra ni ku za bo ra va, jer se

isto ri ja na ro da ne sme za bo ra vi ti. I, kao

{to je re kao je dan srp ski voj ni pi sac, „na rod

ko ji ne ma svo ju tra di ci ju, tre ba da je iz mi -

sli”, na{ na rod ne ma po tre be za iz mi {qa -

wem – sve je stvar nost.

U Voj nom mu ze ju se pre pli }u ve ko vi, di -

na sti je i ide o lo gi je, pred sta vqe ni pred me -

ti ma ko ji go vo re o bur noj pro {lo sti srp skog

na ro da na ras kr sni ci pu te va i in te re sa ve -

li kih si la.

Mr Ivan MI JA TO VI],

pukovnik, zamenik na~elnika Vojnog muzeja

^e Gevara u Vojnom muzeju

ZBIRKA

1. avgust 2008.

aj sta ri ja ar te fak ta ko ji ma ras po la e

Arheolo{ka zbirka po ti ~u iz mla |eg ka -

me nog do ba, neo li ta. Taj pe ri od re pre -

zen tu je ve }i broj ke ra mi~ kih pr {qe na -

ka, ko {ta nih {i la, ne ko li ko kame nih

dle ta i ka me nih se ki ra. Na ro ~i to su in te re -

sant ni ka me ni pred me ti ku pa stog ob li ka ob -

ra |e ni teh ni kom gla ~a wa, ~i ji su dis tal ni

kra je vi ob li ko va ni u {i qak, dok se prok si -

mal ni pre tva ra u du u dr {ku, a ko ji po ti ~u

sa na la zi {ta Vin ~a kraj Be o gra da.

Me tal no do ba na na {oj te ri to ri ji

do ku men to va no je ma wim bro jem pred me ta

zbir ke. U ne {to ma wem bro ju za stu pqe ni su

pred me ti iz ba kar nog, bron za nog i sta ri -

jeg gvo zde nog do ba dok pred me ti iz mla |eg

gvo zde nog do ba ima vi {e.

Pr va dva pe ri o da re pre zen tu je ne ko -

li ko ka me nih se ki ra je zi ~a stog i elip so id -

nog ob li ka, sa ili bez otvo ra za dr a qe,

ka me no dle to i ne ko li ko bron za nih se ki ra

sa kril ci ma, od no sno tzv. „kel to va“. Kel to -

vi su vr sta krat ke se ki ra, sa uskom ivi com

i {u pqim kru nim ili elip ti~ nim otvo rom

u ko ji je uvla ~e no ko le no dr {ke. Po je di ni

ko ma di ovog oru |a su ukra {e ni, a or na ment

je naj ~e {}e u ob li ku tro stru kog slo va „V“. U

zbir ci se na la zi i ne ko li ko od li~ no o~u -

va nih bron za nih ko pa qa sa kra }im ili du -

ìm bo di lom i na gla {e nim sre di {wim re -

brom. Po seb nu pa wu pri vla ~i ukra sni

pred met od je le weg ro ga, ukra {en mo ti vom

ure za nih mre a sto ras po re |e nih li ni ja ko -

je stva ra ju rom bo i~ na, ko so i ho ri zon tal no

ras po re |e na po qa.

Pe ri od sta ri jeg gvo zde nog do ba za stu -

pqen je sa ne ko li ko ko pa qa, raz li ~i tih ob -

li ka i di men zi ja, po tom vi {e vr ho va stre la

iz ra |e nih od gvo zde nog li ma, li sto li kog-

tro u ga o nog ob li ka pri ~i jem se vr hu na la ze

dve per fo ra ci je. Ovom pe ri o du pri pa da i

ne ko li ko fi bu la od ko jih se iz dva ja deo jed -

no pe tqa ste bron za ne lu~ ne fi bu le sa

uskim, vre te na stim, vi so kim lu kom ko ji je gu -

sto na re zan i ne ko li ko per lio od pe ~e ne

sta kle ne pa ste, pla ve i oker bo je, sa po ~e -

ti ri pa ra oka ca.

Su sret kelt skih iza sla ni ka sa Alek -

san drom Ve li kim na Du na vu, 335. go di ne

pre no ve ere, sim bo li~ no na ja vqu je po sled -

we raz do bqe pra i sto rij ske kul tu re na na -

{im pro sto ri ma. Do la skom Kel ta u ove kra -

je ve i wi ho vim na se qa va wem u Po du na vqu po -

~e la je in ten ziv ni ja ob ra da gvo |a i ma sov -

ni ja pri me na oru` ja i oru |a. Naj lep {e kelt -

sko oru` je iza {lo je iz ra di o ni ca sred we

Evro pe i rajn skih obla sti, ali bi lo ih je i iz

na {ih kra je va. Od oru` ja ovog pe ri o da u

zbir ci se na la zi ne ko li ko boj nih no e va, ali

i du gi ma~ dvo se klog se ~i va, za o bqe nog vr ha,

sa o~u va nim de lom ka ni je ko ja je de ko ri sa na

flo ral nim or na men tom iz ve de nim gra vi ra -

wem. Po red ma ~a, ko pqe je ujed no i naj ~e {}e

oru` je kelt skog rat ni ka. ê sto je rat nik no -

sio dva, pa i tri ko pqa. Vr ho vi ko pa qa ko ji

se ~u va ju u zbir ci ima ju naj ra zli ~i ti je ob li ke.

Naj sta ri ja ko pqa su jed no stav nog rom bi~ nog

pre se ka i ima ju sla bo na gla {e no du no re -

bro, a di men zi je im se kre }u oko 40 cm. Ka -

sni je, u II ve ku p. n. e. o{tri ca po sta je {i ra,

dok se u naj mla |oj fa zi, u I ve ku p. n. e. o{tri -

ca ko pqa po no vo su a va u vi du vr bo vog li sta.

Sva ka ko, tre ba po me nu ti i krat ko ko pqe za

ba ca we, a ko je ka rak te ri {u ma wa di men zi ja i

te i na.

RIM SKA DO MI NA CI JAKraj sta re i pr ve ve ko ve no ve ere na

bal kan skim pro sto ri ma obe le a va rim ska

do mi na ci ja. Rim sko car stvo je po seb nu pa wu

po sve }i va lo utvr |e wu gra ni ce, od no sno li -

me sa, ko ji je bio i pred met vi {e go di {wih is -

tra i va wa ar he o lo ga Voj nog mu ze ja. Du` li -

me sa bi la su ras po re |e na utvr |e wa, lo go ri,

osma tra~ ni ce ko ji su ima li po se ban sta tus u

okvi ru rim ske voj ne or ga ni za ci je, {to je pod -

ra zu me va lo i do bro na o ru a nu voj sku.

Ma te ri jal nu kul tu ru iz rim skog pe ri o -

da u zbir ci, iz me |u osta log, re pre zen tu ju i

dva ma ~a – gla di ju sa, ti pa pom pej i majnc. Gla -

di jus ti pa majnc je pro na |en sa od li~ no o~u -

va nom ka ni jom, ~i je su dr ve ne ko ri ce bi le

oja ~a ne me tal nom opla tom od gvo zde nog li ma.

Po se ban zna ~aj ovom ma ~u da je nat pis ko ji je

plit ko ure zan, upra vo na opla ti od gvo zde nog

li ma, u de lu bli e usti ma ka ni je. Tekst ko ji je

ure zan u dva re da u gor wem ot kri va ime voj -

Arheolo{ka zbirka

TRAGOVIPRO[LOSTI

Najstarijaartefakta kojima

raspolaèArheolo{ka

zbirka Vojnogmuzeja poti~u iz

mla|eg kamenogdoba, odnosno

neolita. Tajperiod

reprezentuje ve}ibroj kerami~kih

pr{qenaka,ko{tanih {ila,

nekoliko kamenihdleta i kamenih

sekira.

Oklop za noge ilirskog

ratnika

Po seb no me sto u zbir ci za u zi ma ju

~e ti ri an ti~ ke am fo re, iz va |e ne iz mo ra

kod Bu dve, u Mu zej do spe le {e zde se tih go -

di na pro {log ve ka.

Pe ri od Se o be na ro da na na {oj te -

ri to ri ji ta ko |e je za stu pqen u zbir ci. Sa

na la zi {ta Park u Ko vi nu iz dva ja ju se

frag men to va na bron za na dvo gla va fi bu -

la sa le pe za stom gla vom, ko ja je bo ga to

ukra {e na, i dve ogr li ce od de bqe bron -

za ne ì ce, sa ras ku ca nim kra jem, ukra {e -

nim punk ti ra nim tra ka ma, na ko ji ma se

na la zi otvor.

Sa na la zi {ta Br da {i ca u Voj ki, os-

im no e va i tro brid nih vr ho va stre la,

iz dva ja ju se i de lo vi gar ni tu ra za po jas

ali i de lo vi kow ske opre me, dok sa osta -

lih na la zi {ta po ti ~e vi {e vr ho va stre -

la, jed no se klih no e va i ko pa qa.

ISTO RI JA MA ANaj za stu pqe ni ji pred me ti u ovoj zbir -

ci su oni ko ji pri pa da ju pe ri o du sred weg ve -

ka. Po seb nu pa wu pri vla ~i ve }i broj ma ~e -

va. U Sr bi ji ma~ se, naj ve ro vat ni je, raz vio

iz ta ko zva nog ger man sko-slo ven skog ti pa ko -

ji je bio prav, dvo o {tri ~an, i`le bqen sa za -

tu pqe nim vr hom. Po red ma ~e va ti pa pa la,

sem pa, iz dva ja ju se i tri ma ~a ti pa vu ko vac.

Ovi ma ~e vi su u pro {lo sti ima li po seb no

zna ~e we. Mo tiv vu ka u sko ku, ta u {i ran u me -

1. avgust 2008.34

ni ka ko me je ma~ pri pa dao, a u do wem je ozna -

~e na voj na je di ni ca u ko joj je slu io. Nat pis

sa ka ni je uka zu je na to da je voj nik pri pa dao

spe ci jal noj je di ni ci la ke pe {a di je ko ja je

oba vqa la po slo ve po gra ni~ ne mi li ci je.

Po red ma ~e va, za stu pqen je i iz ve stan

broj no e va, vr ho va stre la i ko pa qa. Ko pqe

je igra lo spo red nu ulo gu u na o ru a wu rim -

skog rat ni ka, osim pi lu ma ko ji je {i ro ko pri -

me wi van za ba ca we. U zbir ci se na la zi i deo

od bram be ne opre me – {lem, ko ji je ot kri ven

na na la zi {tu Hor re um Mar gi –]u pri ja.

U zbir ci se ~u va i ve }i broj alat ki iz

rim skog pe ri o da. To su, uglav nom, po qo pri -

vred ne alat ke (ra o ni ci, cr ta la, mo ti ke, bu -

da ci, ko se), alat ke za ob ra du dr ve ta (se ki re,

dle ta ra znih ob li ka, svr dla, stru ga ~i), za tim

no e vi za {ta vqe we ko e, a vred no je po me -

nu ti i od li~ no o~u va ne osti.

Ar he o lo {ka zbir ka Voj nog mu ze ja po se -

du je i oko 5.000 ko ma da rim skog nov ca ko ji

po ti ~e iz osta ve sa lo ka li te ta Hor re um

Mar gi i dru gih na la zi {ta. Po red funk ci je

ko ju je no vac imao i ima – ekvi va lent ro be,

tre ba ima ti u vi du i ona svoj stva ko ja ga od -

re |u ju kao kul tur no isto rij ski do ku ment vre -

me na u ko me je na stao. Re~ je o rim skom car -

skom nov cu ko ji je, na ovim pro sto ri ma, bio u

upo tre bi to kom ~i ta ve an ti ke.

U zbir ci se na la zi i ne ko li ko ko ma da

na ki ta, ko ji, po ~ev od pra i sto ri je pa sve do

da nas, pred sta vqa bi tan deo du hov ne i ma te -

ri jal ne kul tu re qud skih za jed ni ca. Po red pr -

ste wa, ko je je bi lo je dan od naj po pu lar ni jih

ti po va na ki ta u ovom pe ri o du, zna ~aj no je po -

me nu ti i bron za ni pri ve zak ob li ka rav no -

kra kog tro u gla, ukra {e nog ge o me trij skim or -

na men tom, i ne ko li ko fi bu la, ko je su u po ~et -

ku pr ven stve no ima le funk ci o nal nu pri me nu,

a po tom po sta ju i de ko ra tiv ni ele ment na vi -

dqi vim de lo vi ma ode }e ko ji ~e sto pred sta -

vqa i obe le` je dru {tve nog sta tu sa. Va no je

po me nu ti i iz u ze tan ko {ta ni ukra sni pred met,

kru nog ob li ka, sa na rec ka nim kra je vi ma, ~i -

ja je po vr {i na ukra {e na or na men tom u vi du

vi {e la ti~ nog cve ta, i dva frag men to va na,

dvo re da ko {ta na ~e {qa ukra {e na ge o me trij -

skim or na men tom.

ta lu, naj ~e {}e u me sin gu, da vao je ovim ma ~e -

vi ma na ro ~it zna ~aj i sta vqao ih u red ce -

we nog uboj nog oru` ja.

Po put ma ~e va, u zbir ci se na la zi i vi -

{e bu zdo va na i to pu za naj ra zli ~i ti jih ob li -

ka i di men zi ja, ve }i broj se ki ra, boj nih i

onih ko ri {}e nih u sva ko dnev nom ì vo tu, po -

tom pri li ~an broj vr ho va stre la, ko pa qa i

boj nih no e va.

Me |u pred me ti ma ~i je nam po re klo ni je

po zna to vred no je po me nu ti i tri iz u zet no o~u -

va ne pan cir ko {u qe, iz ra |e ne od ni zo va ma -

wih, gvo zde nih ka ri ka, i do bro o~u va ni {lem

sa na gla {e nom po lu ka lo tom i {i rim obo dom.

Sred wo ve kov ni na kit je za stu pqen sa

sre br nom, frag men to va nom gro zdo li kom na u -

{ni com, bron za nom apli ka ci jom ukra {e nom

ve ge ta bil nim or na men tom, bron za nim dug me -

tom, elip so id nog ob li ka, na ko me je or na ment

iz ve den u ob li ku cve ta – kri na i jed nim, do -

bro o~u va nim, bron za nim pr ste nom ko ji na

gla vi oval nog ob li ka, u elip so id nom di sku ima

pred sta vu or la ra {i re nih kri la, a na bo~ -

nim stra na ma pr ste na uti snut je hri sto gram.

U zbir ci se ~u va i ve li ki broj ka me nih

ku gli ko je su Tur ci ko ri sti li za gra na ti ra we

na {ih sred wo ve kov nih gra do va: Zve ~a na, No -

vog Br da, Sme de re va, Go lup ca i Be o gra da.

Ono {to po seb no tre ba iz dvo ji ti je {est

grad skih pu {a ka fi ti qa ~a, tzv. ku ka ~a, i ma -

wi grad ski top ko ji su ot kri ve ni u Ma lom gra -

du Sme de rev ske tvr |a ve. Ku ka ~e su vi {i, raz -

vi je ni ji tip pr vih pu {a ka fi ti qa ~a ko ji ma je

do dat je dan is pust, ku ka ko ja je slu i la za pre -

no {e we tr za ja na ~vr ste oslon ce. Tri pu {ke

su iz ra |e ne u Tur skoj, {to se vi di na gor woj

stra ni ce vi gde je uti snut ìg ca ri grad ske ra -

di o ni ce Kayi.

Mr Mir ko PE KO VI],

vi{i kustos

Od praistorije pa do

sredweg veka – sekira,

vrhovi kopqa, detaq ma~a

i nakit

35

a~ je jed no od naj sta ri jih oru` ja ~i ja je

isto ri ja sta ra ko li ko i isto ri ja ~o ve -

ka. Ma da je ko ri {}en u pra i sto ri ji i

an ti ci, be smrt nu sla vu ste kao je tek u

ru ka ma po no si tih vi te zo va ko wa ni ka u

sred wem ve ku do biv {i la ska vu ti tu lu

„kra qa” oru` ja. Gru pa sred we ve kov nih ma ~e va

u ko lek ci ji vred na je sto ga {to je ~i ne ve }i nom

pri mer ci iz vor no na sta li na pro sto ru srp ske

dr a ve, ko ja je osim uve ze nog oru` je, ima la i

sop stve ne pro iz vo de, ko ji su bi li de lo do ma -

}ih maj sto ra oru a ra. Zbir ka ta ko |e sa dr i

20 ma ~e va skja vo ne, ko ji su se u 16. i 17. ve ku

raz vi li iz srp skog ma ~a. Me |u wi ma je i naj -

sta ri ji pri me rak ovog ti pa ko ji da ti ra sa po -

~et ka 16. ve ka, i pred sta vqa re dak pri me rak i

u evrop skim okvi ri ma. Ko lek ci ja evrop skih ma -

~e va je vr lo ra zno vr sna po ti po vi ma, vre me nu

i pro ve ni jen ci ji. î ne je pri mer ci au strij skih,

ne ma~ kih, en gle skih voj nih ma ~e va 17. i 18. ve -

ka, te ele gant ne ra pi re iz istog pe ri o da. Se -

~i vo ma ~a je uglav nom dvo se klo, sa ma we ili

vi {e na gla {e nim vr hom, za vi sno od vre me na

na stan ka i na me ne. Ra pi ri su du gi, uza ni, vit ki

i ele gant ni ma ~e vi i mo gu bi ti i tro brid ni i

~e tvo ro brid ni.

POBEDA ILI SMRT

Na se ~i vi ma su ~e sto is pi si va ne raz li -

~i te po ru ke, po ~ev od ~i sto voj ni~ kih, mo glo bi

se re }i spar tan skih, kao na pri mer Po be di ti

ili umre ti (Vin ce re aut mo ri), do naj ro man ti~ ni -

jih kao {to je Qu bav po be |u je sve (Amor vin citom nia), ali i po zi vi na ~ast i ve ru u bo ga. Ve}

od sred weg ve ka u Evro pi se osni va ju cen tri za

iz ra du ma ~e va, me |u ko ji ma su pred wa ~i li So -

lin gen i Pa sau u Ne ma~ koj, To le do u [pa ni ji,

Mi la no u Ita li ji...

Sve ve }om upo tre bom sa bqe u 18. ve ku,

ma~ po la ko ali si gur no gu bi pre i mu} stvo i ustu -

pa me sto ovom znat no lak {em oru ju. Me |u sa -

bqa ma ove zbir ke iz dva ja ju se kao ce li na hu -

sar ske sa bqe, po ~ev od 15. pa sve do 18. ve ka.

[i roj jav no sti je ve ro vat no ma we po zna to da

su pr vi hu sa ri bi li upra vo Sr bi. Ove je di ni -

ce la ke ko wi ce is to~ wa~ kog ti pa po mi wu se u

iz vo ri ma jo{ u 14. ve ku, ali mno go vi {e u 15.

ve ku u do ba ugar skog kra qa Ma ti je Kor vi na

(1458–1490). An ga o va ni su zbog is ku sta va

ste ~e nih u bor ba ma sa tur skom la kom ko wi com

i tak ti ke ko ju su na osno vu wih iz gra di li ka ko

bi od bra ni li ju ne ugar ske gra ni ce. Bi li su

to ne u stra {i vo sme li i hi tri ko wa ni ci, uvek

sprem ni za bor bu, la ki za iz dr a va we jer su

svo ju oskud nu pla tu na dok na |i va li ple nom. Pr -

vi poq ski i ru ski hu sa ri ta ko |e su bi li Sr bi.

Osam na e sti vek pred sta vqa zlat no do ba hu sa -

ra. U vre me ca ri ce Ma ri je Te re zi je

(1740–1780) ma |ar ski hu sa ri sma tra ni su

naj bo qom la kom ko wi com u Evro pi. Wi ho vo

glav no oru` je bi la je sa bqa, a br ko vi sa stav -

ni deo uni for me. u ve ni hu sar ski ge ne ral Na -

po le o no vog do ba, La sal An to an [arl Lu is,

ko ji je po gi nuo u bi ci kod Va gra ma 1809, u jed -

noj re ~e ni ci je su mi rao su {ti nu i ide al hu -

sar skog po zi va: Hu sar ko ji ni je po gi nuo do svo -

je 30. go di ne je bak suz. On je po gi nuo u 33. go -

di ni. U na {oj zbir ci na la zi se ne ko li ko ugar -

skih hu sar skih sa ba qa, a po sto ji i pri me rak

fran cu ske hu sar ske sa bqe s kra ja 18. ve ka.

Me |u no e vi ma i bo de i ma iz dva ja mo

lo va~ ki bo de` ko ji je pri pa dao au strij skom

feld mar {a lu Lu dvi gu Ba den skom, jed nom od

naj ve }ih voj sko vo |i svo ga do ba, a ko ji je Voj -

nom mu ze ju po klo nio knez Pa vle Ka ra |or |e -

vi}. Dr {ka ovog bo de a u ob li ku „tur ske gla -

ve” pred sta vqa ale go rij ski sim bol vre me na u

ko jem je na stao. Mo gu }e je da je ve li ki voj sko -

vo |a ovaj bo de` do bio kao da rov ni pri me rak

po sle bit ke kod Slan ka me na 1691, ka da je po -

ra zio tur ske sna ge ve li kog ve zi ra Mu sta fe

Ke pri li ja, a sam Mu sta fa pa {a je u bi ci iz -

gu bio ì vot. Osim na ve de nih ti po va hlad nog

LEPOTASEÎVA

Prema najop{tijojpodeli, zbirku ~ine

hladno i vatreno oru`jei za{titna oprema,

uslovno uzev{i, od 16. do19. veka. Ovoj nevelikoj,

ali raznovrsnojkolekciji pripadaju i

sredwevekovni ma~evi14–15. veka, koji u zbirci~ine posebnu grupu i deo

su stalne muzejskepostavke.

Zbirka zapadnoevropskog oru`ja i opreme

Ma~ „skjavone” 17. vek

1. avgust 2008.

oru` ja, u zbir ci se na la zi ve }i broj ko pa qa,

to pu za i bu zdo va na. Tu je po ve }a zbir ka he le -

bar di, ne ka da ve o ma efi ka snog pe {a dij skog

oru` ja na mot ki. He le bar du je pr vi put upo -

tre bi la {vaj car ska pe {a di ja jo{ po ~et kom

14. ve ka. Pred nost ovog oru` ja nad obi~ nim

ko pqem bi la je u to me {to je je dan ko mad

oru` ja sa dr ao ku ku za zba ci va we oklop ni -

ka, se ki ru za pro boj oklo pa i ko pqe za pro -

ba da we pro tiv ni ka. Zna ~aj na no vi na u na o -

ru a wu pe {a di je bi la je po ja va ba jo ne ta u

17. ve ku. Oni su omo gu }a va li bor bu pr sa u

pr sa i ta ko po ti snu li sa bqu iz na o ru a wa

pe {a di je. Pr vi ba jo ne ti „usa |i va li” su se u

cev pu {ke, pa se na zi va ju usad ni ba jo ne ti.

Voj ni mu zej po se du je i je dan pri me rak tog naj -

sta ri jeg ti pa ba jo ne ta.

POVRATK BA RUTA

Pro na la zak ba ru ta bio je jed no od naj -

zna ~aj ni jih do stig nu }a za sud bi nu ~o ve ~an stva,

re kao je ~u ve ni en gle ski fi lo zof i na u~ nik

Ro xer Be kon. Ko je i ka da pro na {ao ba rut i

da nas je sa mo pret po stav ka, a pr vi pi sa ni trag

ko ji po mi we spra vu ko ja is pa qu je pro jek ti le

uz upo tre bu ba ru ta na la zi mo u jed nom fi ren -

tin skom de kre tu iz 1326. go di ne.

Va tre no oru` je ove zbir ke ~i ne oru` je

sa si ste mom va tre na ko lo i kre men i je dan

pri me rak mu ske te fi ti qa ~e ko ja po ti ~e iz 17.

ve ka. Fi tiq je za pra vo naj sta ri ji i naj pri mi -

tiv ni ji si stem va tre ko ji je ko ri {}en sve do

po ja ve me ha ni zma na ko lo i kre men. Oru` je

si ste ma na ko lo ni je ni ka da do bi lo {i ru pri -

me nu, jer je bi lo kom pli ko va no za ru ko va we i

sku po ce no, pa ga je uglav nom ko ri sti la ko wi ca.

Osnov ni de lo vi me ha ni zma na ko lo su: ta ban -

ska da {~i ca, oroz, to~ ki} (ko lo), te otu da i

na ziv ko la {i ca, za tim opru ga i si stem po lu ga

sa lan ~i }em. ^e li~ ni to~ ki}, na zu bqen po

obo du, pro la zio je kroz ~a nak, od no sno deo u

ko ji se sta vqao ba rut za pri pa lu. Spe ci jal -

nim kqu ~em to~ ki} se na vi jao za iz ve stan deo

kru ga i ko ~io u tom po lo a ju. Na we gov obod

spu {tao se ko mad pi ri ta, u~vr {}en u ~e qu sti -

ma oro za. Po vla ~e wem oba ra ~e, to~ ki} se

oslo ba |ao i pod dej stvom opru ga br zo okre -

tao. Tre wem na sta lim iz me |u pi ri ta i ~e li~ -

nih zu ba ca to~ ki }a, stva ra le su se var ni ce ko -

je su pa li le ba rut u ~an ku. Ne spor no naj vred -

ni ji pri mer ci va tre nog oru` ja u na {oj zbir ci

su pi {to qi i ar ke bu ze ko la {i ce iz 16. i 17.

ve ka. Ovo su, ko li ko nam je po zna to, je di ni

pri mer ci ko la {i ca uop {te sa ~u va nih u mu ze -

ji ma u Sr bi ji i pred sta vqa ju istin ski ra ri tet.

VI TEZ I RAT NIK

Ne po u zda nost fi ti qa ~e i kom pli ko va -

nost i sku po }a ko la {i ce na me ta li su tra e we

no vih re {e wa. Naj sta ri ji do ku me nat ko ji po mi -

we oru` je na kre men po ti ~e iz 1547. go di ne.

Na{ naj sta ri ji pot pi sa ni pri me rak pi {to qa

na kre men da ti ra iz 17. ve ka i rad je maj sto ra

Le o pol da Be ke ra iz Karls ba da (Kar lo ve Va -

ri). Sve do po ~et ka 18. ve ka ni je bi lo uni fi ko -

va nog, ma sov no pro iz ve de nog oru` ja za voj sku,

ve} je oru je bi lo raz li ~i tih ga ba ri ta. Uni fi -

ko va no va tre no oru je uve de no je u Evro pu s po -

~et ka 18. ve ka. Kre me wa ~e su osta le u upo tre -

bi do po ja ve mo der ni jeg per ku si o nog oru` ja u

pr voj po lo vi ni 19. ve ka, a u ne kim de lo vi ma

sve ta jo{ i mno go du e. Od re gla men ti ra nog

oru ja sa si ste mom va tre na kre men, naj ka rak -

te ri sti~ ni ji pri mer ci na {e zbir ke su au strij -

ske ko mi sij ske pu {ke M1754 i M1754/67, ko je

su ile gal no na ba vqa ne i ko ri {}e ne u Pr vom

srp skom ustan ku, je dan pri me rak pru ske pe {a -

dij ske pu {ke M1723/40, ~u ve na fran cu ska mu -

ske ta M1777, sa pre po zna tqi vim sr co li kim

oro zom ka li bra 17,78 mm, te iz ve stan broj pi -

{to qa raz li ~i te pro ve ni jen ci je. U de lu zbir ke

va tre nog oru ja po seb no je vre dan ci vil ni, da -

rov ni ka ra bin ko ji je pri pa dao voj vo di Ste va -

nu Kni }a ni nu. Ka ra bin je iz ra |en 1850. go di ne

u Be ~u i rad je po zna tog be~ kog maj sto ra Ma ti -

ja sa No vot weg. Vi tez i ra znih or de na ka va qer,

Ste van Pe tro vi} Kni }a nin je ovaj luk su zni ka -

ra bin, sa po sve tom is pi sa nom na ce vi zlat -

nim slo vi ma u teh ni ci ta u {i ra wa, do bio po -

sle re vo lu ci je 1848. go di ne u znak pri zna wa

ko je mu pod no se pre dra ga we go va u Ser bi ji i -

ve }a Sr bi bra }a.

Za {tit na opre ma i oklo pi ~i ne po se ban

deo ko lek ci je u ko joj su naj broj ni je ju ri {ne ka -

pe, od no sno {le mo vi pre po zna tqi vog ob li ka

sa {tit ni kom vra ta u vi du re pa ja sto ga. Ovu

vr stu {le mo va no si la je la ka ko wi ca, {to

zna ~i i hu sa ri, kra jem 17. i po ~et kom 18. ve -

ka. Za raz li ku od pu nih oklo pa ko ji kao za -

{ti ta po sta ju bes ko ri sni ma sov ni jom pri me -

nom i usa vr {a va wem va tre nog oru` ja, oklo pi

za gru di i le |a su u na {oj zbir ci za stu pqe ni

u ve }em bro ju ori gi nal nih pri me ra ka iz 16. i

17. ve ka. Vred ne po me na su i ma lo broj ne pan -

cir ne ko {u qe ko je su se ko ri sti le mno go pre

po ja ve oklo pa i do 13. ve ka pred sta vqa le je -

di ni vid za {ti te za te lo. Na rav no, ovaj krat -

ki osvrt na sa dr aj zbi r ke pred sta vqa u naj -

op {ti jem smi slu i isto rij ske pre se ke u raz vo -

ju oru` ja, voj ne tak ti ke, teh no lo gi je i teh ni ke

uop {te, od no sno raz vo ja qud ske ci vi li za ci je

u da tom pe ri o du.

Bran ka MI LO SA VQE VI],

mu zej ski sa vet nik

Pi{toq kremewa~, 17. vek

Pi{toq kola{ica „pufer”

druga polovina 16. veka

Mehanizam na kolo

Hladno i vatrenooru`je orijentalnog

tipa izra|ivano je umnogim oru`arskim

i zanatskimradionicama

Balkana od 15. do 19.veka. Me|utim, u

zbirci Vojnog muzejapreovla|uju

primerci nastali uvremenu od 17. do 19.

veka. Mawi brojpredmeta stigao jekao ratni plen saIstoka, kao gotovproizvod. Svaki

predmet je unikat, tepored istorijske ima

i veliku umetni~kuvrednost.

re me u ko me je ovo oru` je iz ra |i va no i

upo tre bqa va no je ste vre me rop stva pod

Tur ci ma Osman li ja ma, te {ko kao {to je

te ak usud Bal ka na, ras pe tog iz me |u Is -

to ka i Za pa da. Opet, upra vo iz tog vre -

me naosta li su tra go vi ma te ri jal ne

kul tu re, po put za nat skog oru` ja, ko je nas

svo jom gi zda vo {}u to li ko ple ni da mu se di -

vi mo, na tren za bo ra vqa ju }i ko ja mu je

osnov na na me na.

ORI JEN TAL NI KA RAK TERHlad no oru` je, sa bqu i ja ta gan, Tur ci

Osman li je do ne li su na Bal kan od mah po we -

go vom osva ja wu. Pr ven stve no iz wi ho vih voj -

ni~ kih po tre ba, pri voj nim lo go ri ma i va ro -

{kim ~ar {i ja ma ni ca le su za nat ske ra di o ni -

ce. Pu to pi sci su osta vi li po dat ke, ko je po -

tvr |u je ta u {i ra no vre me iz ra de na se ~i vi -

ma, da je ve} 1477. go di ne u Sa ra je vu po sto -

ja la sa bqar ska ~ar {i ja. O ja ta ga ni ma iz ra -

|i va nim u Fo ~i pi sa li su da su bi li gla so vi -

ti ji od onih ko ji su ra |e ni u Ca ri gra du. Ja ta -

gan je du gi kri vi no` ~i je je se ~i vo o{tro sa

unu tra {we stra ne. Dr {ka se sa sto ji od na -

stav ka se ~i va na ko me su sa obe stra ne pri -

~vr {}e ni je zi ~a sti kra ci („sa pi”) od ob ra |e -

ne `i vo tiw ske ko sti, ro ga, slo no va ~e, kva li -

tet nog dr ve ta ili ple me ni tog me ta la. To je na -

met nu lo ti po lo {ku po de lu na be lo sap ce, cr -

no sap ce i one sa me tal nom dr {kom. Ja ta ga -

ni ma i han xa ri ma bi li su na o ru a ni ja ni ~a -

ri (pe {a dij ske je di ni ce). Ja ta gan se no sio o

FI LI GRAN SKO UME ]E

Zbirka zanatskog oru`ja Balkana

po ja su kao i han xar, ko ji je ~e {}e sa kri van u

~i zmu. Pri li kom ku po vi ne kva li tet ja ta ga na

pro ve ra van je na za ni mqiv na ~in. Vr stan je

ako bi pro se kao tan ku na kva {e nu svi le nu ma -

ra mu ba ~e nu na vrh se ~i va. Naj sku pqi i naj -

kva li tet ni ji su oni ~i ji su dr {ka i ko ri ce iz -

ra |e ni od sre bra, bo ga to ukra {e ni, a no {e -

ni su pri li kom svet ko vi na. Od ori jen tal nog

hlad nog oru` ja u zbir ci se ~u va i ne ko li ko ti -

po va no e va. U po me nu tim bal kan skim ra di o -

ni ca ma iz ra |i va na su dva ti pa ovih no e va.

Pr vi je jed no se kli pra vi no`, a dru gi je kri vi

tzv. han xar. U li te ra tu ri se po ja vqu je {a ro -

li kost u od re |i va wu ime na i ob li ka ja ta ga na

i han xa ra, ta ko da mno gi au to ri ni su pra vi li

raz li ku iz me |u ova dva ti pa hlad nog oru` ja.

Han xar je hlad no oru` je ori jen tal nog po re -

kla, ma wi od ja ta ga na, sa kri vim se ~i vom

o{trim sa obe stra ne i sa dr {kom u ob li ku

slo va T. Na ziv po ti ~e od arap ske re ~i han xer

(han ~er), {to zna ~i dvo re zni bo de` ili no`

sa kri vim se ~i vom, o{trim sa obe stra ne. U

pe sma ma han xar je po re |en sa za vi je nim de -

vo ja~ kim obr va ma. Na jed nom no u iz

ove zbir ke is pi sa ni su sti ho vi

osman skog pe sni ka Ha sa na

Ma sa li ja, ko ji je pr vo -

bit no bio maj stor u iz -

ra di han xa ra, „Ve -

ruj da je ne be ski

me sec u

sve tlo sti

pra sko -

zor ja tvoj han xar”. Na Bal ka nu je bio u upo -

tre bi i tre }i tip no a tzv. kin xal, oru` je ko -

je se ina ~e ret ko ja vqa kao pro iz vod do ma }ih

maj sto ra, a u ove kra je ve do ne li su ga er ke zi

sa Kav ka za sre di nom 19. ve ka.

Sa bqa je bi la u na o ru a wu ko wi ce (re -

gru to va ne od spa hi ja). No {e ne su na uple te -

nim, cr ve nim ili ze le nim gaj ta ni ma, od vu ne

ili svi le, pre ko ra me na ili o le vom be dru.

Ori jen tal ne sa bqe ko ri {}e ne i iz ra |i va ne

na Bal ka nu raz li ku ju se po ob li ku se ~i va i dr -

{ke, te se ta ko i de le. Po ob li ku se ~i va raz -

li ku ju se dva ti pa: sa bqa k’l~ je sa bla go za -

kri vqe nim se ~i vom ko je ima pro {i re we pri

dnu – jal man, o{tar sa obe stra ne, dok je dru -

gi tip se ~i va per sij skog po re kla – {am {ir,

ja ko za kri vqen i pre ma vr hu sta we ne o{tri -

ce na zvan „la vqi rep”. A opet, po ob li ku dr -

{ke osman lij skih sa bqi raz li ku ju se dva ti -

pa. Pr vi, ~i ja je dr {ka u ob li ku sti li zo va ne

pti ~i je gla ve i ru ko hva tom sa za lo mqe nim li -

ni ja ma u vi du ri bqe ko sti. Dru gi tip je sa dr -

{kom u ob li ku po vi je ne lu ko vi ~a ste

gla vi ce.

Kubure kremewa~e i

barutnica, Balkan, 17-19

vek

Kun dak im je gi zda vo na ki }en se de fom

ko ji je uvo en iz Ita li je. Zbog kva li te ta da -

ma sci ra nog ~e li ka, ot por nog na r|u, ope va ni

su kao „bi stri xe fer da ri”. U dru gi tip spa da -

ju va ri jan te du gih pu {a ka ko je se raz li ku ju po

ob li ku kun da ka ili po du i ni ce vi, pa ih na -

zi va mo ro ge, ra {ak i ka ran fil ke. Ka ran fil -

ke su naj du e tan ~i ce, a na zi va ne su, pre ma

jed nom tu ma ~e wu, po ime nu maj sto ra, a po dru -

gom po uvo zni ku ce vi. Pi {to qi i ku bu re kre -

me wa ~e su opet na zi va ni po ob li ku ili na ~i -

Oru ar ski cen tri za iz ra du sa bqi po -

red Sa ra je va bi li su Fo ~a, Ko wi ce, Sko pqe

i gra do vi Bo ke Ko tor ske.

Od va tre nog oru` ja iz Evro pe, Tur ci

Osman li je pri hva ti li su oru` je si ste ma pa -

qe wa na kre men, od sa me we go ve po ja ve u 17.

ve ku. Me ha ni zam za pa qe we va tre funk ci o -

ni sao je uda ra wem kre me na o ~e li~ nu plo ~u

pro iz vo de }i var ni cu ko ja je pa da la u fa qu i

pre no si la se u ba rut nu ko mo ru u ce vi ko ja je

po kre ta la olov no zr no (ka sni je su ba rut i zr -

no for mi ra ni u fi {ek). U po ~et ku iz ra de ovog

oru` ja ce vi i me ha ni zmi uvo e ni su iz Evro -

pe, na ro ~i to iz Ita li je, a do ma }i maj sto ri su

ih do ra |i va li i ukra {a va li. S vre me nom, na

Bal ka nu je iz ra |i va no kom plet no oru` je ko je

je, bez ob zi ra na uti caj se ver ne Ita li je, na -

ro ~i to u ukra {a va wu, po pri mi lo ori jen tal ni

ka rak ter. Otu da su i na zi vi oru` ja i za na -

tli ja ori jen tal nog po re kla (bi ~ak ~i je – no a -

ri i tu fek xi je – pu {ka ri ). Pr ve pu {ke kre -

me wa ~e ko je su Tur ci pro iz vo di li i upo tre -

bqa va li su {i {a ne. To je voj ni~ ka pu {ka ko ja

se naj du e za dr a la u na o ru a wu ja ni ~a ra

(od per sij ske re ~i {eh – {est; {e sto u ga o ni

ob lik kun da ka ove pu {ke ). Ne ko li ko va ri jan -

ti pu {a ka {i {a na ra |e no je u bal kan skim ra -

di o ni ca ma. Po red {i {a ne, na Bal ka nu je iz -

ra |i van spe ci fi ~an tip pu {ke kre me wa ~e,

na zva ne tan ~i ce ili ar na ut ke. Sam na ziv tan -

~i ce po ti ~e od ob li ka pu {ke du ge vit ke li ni -

je, dok dru gi su ge ri {e me sto gde se naj pre po -

~e la iz ra |i va ti. Po sto je dva ti pa pu {a ka

tan ~i ca. Pr vi je pu {ka tan ~i ca ti pa xe fer -

dar (od per sij ske re ~i xe hver – i{a ra no).

1. avgust 2008.

nu ukra {a va wa kun da ka ({i qa – iz du en kun -

dak, le de ni ca – ce la u sre br nim oko vi ma ) ili

su ime do bi ja li po me stu iz ra de (pe }an ke, ska -

dar ke, pri zren ci). Maj sto ri, na ro ~i to ku jun -

xi je, utr ki va li su se u ukra {a va wu svih de lo -

va i hlad nog i va tre nog oru` ja pri me wu ju }i

sve za nat ske teh ni ke tog vre me na (fi li gran,

gra nu la ci je, gra vi ra we, ta u {i ra we). Mo ti vi

na oru` ju su od raz vre me na u ko me su n0a sta -

ja li, kul tu re iz ko je su po ni kli, na vi ka i obi -

~a ja wi ho vih maj sto ra, ve re ko joj su pri pa da -

li. Pri me wu ju }i sku pu i slo e nu teh ni ku ta u -

{i ra wa zla tom i sre brom, na se ~i vi ma i ce -

vi ma oru` ja osta vqa li su po dat ke o se bi, o

vre me nu iz ra de i na ru ~i o cu.

ORU@JE USTANIKADi u }i bu ne i ustan ke, Sr bi su se na ra -

zne na ~i ne snab de va li ova kvim oru` jem. Sa -

~u va ni su pri mer ci oru` ja zna me ni tih Sr ba

19. ve ka – Ili je Bir ~a ni na, Haj duk Veq ka Pe -

tro vi }a, Mi lo sa va Re sav ca, Ta na ska Ra ji }a,

Ili je Ga ra {a ni na, Ja ko va Ne na do vi }a, Ste -

va na Pe tro vi }a Kni }a ni na. To je bi lo vre me

ka da se oru` jem jo{ uvek mo glo vi te {ki ra to -

va ti i ka da je ju nak mo rao bi ti sr ca ju na~ ko -

ga. Na {im ju na ci ma ~i je oru` je ~u va mo di vi li

su se i wi ho vi qu ti ne pri ja te qi. Meh med aga

Fo ~i} o Ili ji Bir ~a ni nu, ko ga je na pre va ru

uhva tio i po gu bio 1804. go di ne, go vo rio je

kao o „di vu u bo ga tom ru hu i pod bli sta vim

oru` jem”.

U ovoj zbir ci na la ze se i pri mer ci

oru` ja ra |e ni na Kav ka zu, ko je je na Bal kan

sti za lo po sred stvom ^er ke za sre di nom 19.

ve ka, dok je deo sti gao kao po ro di~ no na sle |e

Ru sa emi gra na ta ko ji su po sle Ok to bar ske re -

vo lu ci je na {li uto ~i {te u Sr bi ji.

An |e li ja RA DO VI],

vi {i ku stos

Jatagani, {iqe i ledenice

e ri od 19. ve ka, na ro ~i to we go va dru ga

po lo vi na, pred sta vqa vre me ubr za nog

raz vo ja va tre nog oru` ja i op {teg teh ni~ -

kog i teh no lo {kog pro gre sa. Je dan od ve -

o ma zna ~aj nih tre nu ta ka u raz vo ju stre -

qa~ kog na o ru a wa bio je pro na la zak

eks plo ziv nih sme {a ko je su se ini ci ra le me -

ha ni~ kim pu tem, tre wem, po tre som ili uda rom

(per ku si jom). Pr vu ozbiq ni ju kon struk ci ju me -

ha ni zma s pri me nom ovih ini ci ja to ra pa ten -

ti rao je 1807. go di ne {kot ski pre zvi te ri jan -

ski sve {te -nik Alek san dar For zit, ali su

ozbiq ni ji eks pe ri men ti s pre prav ka ma kre -

me wa ~a na no vi si stem za po ~e li tek dve de ce -

ni je ka sni je. U Au stri ji je na usa vr {a va wu

per ku si o nog oru` ja ra dio di rek tor be~ kog ar -

se na la ba ron Vi ~enc fon Au gu stin. Po ja va

per ku si o nog oru` ja, na ma po zna tih ka pi sla ra,

ozna ~i la je ve li ki evo lu tiv ni ko rak, ali bu du -

}i da je bi lo spred pu ne }e ubr zo je pre va zi |e -

no po ja vom prak ti~ ni jeg i efi ka sni jeg ostrag -

pu ne }eg oru` ja. Ve} kra jem ve ka do {lo je do

raz vo ja po lu a u to mat skog i au to mat skog oru` ja.

MO DER NI ZA CI JAPe ri od 19. ve ka je za Sr bi ju vre me oslo -

bo di la~ kih ra to va i bor be za ne za vi snost na

pu tu stva ra wa mo der ne dr a ve. Ve} u Pr vom

ustan ku ne do voq na ko li ~i na oru` ja i xe ba ne

pred sta vqa li su ozbiq nu te {ko }u za usta ni ke,

da i ne go vo ri mo o ne do stat ku sa vre me ni jeg

oru` ja ka kvo su po se do va le evrop ske voj ske to -

ga do ba. Po sle sti ca wa va zal ne au to no mi je

1830, Sr bi ja je do bi la pra vo da le gal no na -

ba vqa oru` je za „neo p hod ne” tru pe. Oru` je je

na ba vqa no uglav nom iz Ru si je i Au stri je. Pr -

va re gu lar na pu {ka pro iz ve de na za srp sku voj -

sku na ba vqe na je u Li je u kod bel gij skog pro -

iz vo |a ~a Ogi sta Fran ko ta. Je di ni na ma po -

zna ti, kom plet no sa ~u va ni pri me rak tog oru` -

ja M1856, si ste ma Mi ni-Fran kot-Pe tro vi},

~u va se u Voj nom mu ze ju i pri pa dao je di vi zi ja -

ru @iv ku Da vi do vi }u, ~i je ime je zla tom ta u -

{i ra no na ce vi. Pred ra to ve za oslo bo |e we

i ne za vi snost 1876–1878, mo der ni za ci ja

oru` ja bi la je uslov bez ko ga se ni je mo gao

ostva ri ti ta ko ve li ki ciq. Tur ska voj ska je

ve} po se do va la jed no met ne ostra -

gu {e si ste ma Hen ri-Mar ti ni

M1871 i re pe tir ke si ste ma

Vin ~e ster M1866. Nov ca za

na bav ku no vog oru` ja ni je

bi lo do voq no, pa su Sr bi

na {li naj prak ti~ ni je re {e -

we da sta re per ku si o ne

spred wa ~e kon ver tu ju na jed no met ni ostrag pu -

ne }i si stem. Prem da je ta kvo oru` je bi lo in -

fe ri or ni je od no vog, ono je bi lo jef ti ni je, a

opet mno go bo qe od spo rih i ne prak ti~ nih

spred wa ~a. Po sle iz ve snog lu ta wa usvo jen je

Pi bo di jev kon ver zi o ni si stem. ^u ve na srp ska

Zbirka fabri~kog oru`ja 19. veka do 1918. godine

Period 19. veka je za Srbiju vreme oslobodila~kih ratovai borbe za nezavisnost i put ka stvarawu moderne dr`ave.Upravo te ~iwenice uslovqavaju wenu potrebu damodernizuje svoje oru`je kako bi i{la u korak s vremenomi potencijalnim protivnicima.

PREDUSLOV OPSTANKA

Srpska oficirska kowi~ka sabqa

M1895

Srpska pe{adijska pu{ka

sistem pibodi M1870

1. avgust 2008.40

„pi bo du {a” mo de la 1870 pro sla vi la se u ra -

to vi ma za oslo bo |e we i ne za vi snost, ali je,

na a lost, sa ~u van vr lo ma li broj tog oru` ja.

U Voj nom mu ze ju na la zi se ne ko li ko pri me ra ka

~u ve nih „ka {i ka ra”. U Zbir ci je i luk su zna

stre qa~ ka ostra gu {a si ste ma krn ka kwa za Ni -

ko le Pe tro vi }a, po klon be~ kog fa bri kan ta

To ma sa Se der la pri li kom pot pi si va wa ugo vo -

ra o iz ra di 2.500 pu {a ka za cr no gor sku voj -

sku. Knez Ni ko la se u po tra zi za sa vre me nom

ostra gu {om opre de lio za oru` je ~e {kog kon -

struk to ra Sil ve ste ra Krn ke.

Po sti ca wu ne za vi sno sti 1878, je dan od

pri o ri te ta srp ske dr a ve bi la je mo der ni -

za ci ja voj ske i oru` ja. Pu {ka si ste ma pi bo di

ima la je po red osta lih ne do sta ta ka i za sta -

re li ve li ki ka li bar 14,9 mm. Tre ba lo je na -

}i re {e we za no vu mo der nu ostra gu {u ma weg

ka li bra. Ta ko je po sle stu di o znog pro jek ta i

ve li kog kon kur sa od 1879. iz bor pao na Ma -

u ze ro vo re {e we sa po boq {a nim ba li sti~ -

kim svoj stvi ma, ko je du gu je mo srp skom ar ti -

qe rij skom ma jo ru Ko sti – Ko ki Mi lo va no vi -

}u. Ta ko je na sta la ~u ve na ko kin ka, srp ska jed -

no met na ostra gu {a Ma u zer–Mi lo va no vi}

M1880, kal. 10,15 mm, ko ja se to kom na red -

nih de se tak go di na sma tra la

naj bo qom pe {a dij skom pu -

{kom u Evro pi. U Voj nom mu -

ze ju na la zi se sve ga ne ko li ko

ko kin ki, me |u ko ji ma su i na -

grad ni pri me rak ko ji je pri -

pa dao ge ne ra lu Mi loj ku Le{ -

ja ni nu, ta da {wem mi ni stru

voj nom i pred sed ni ku stre qa~ kih dru {ta va

Sr bi je, i jo{ je dan na grad ni ko mad o ~i jem

vla sni ku ne ma mo po da ta ka, osim da je pu {ka

pri pre mqe na za na gra du u vre me kra qa Alek -

san dra I Obre no vi }a 1894. go di ne. Luk su zne

pu {ke ko je su do ra |i va ne u kra gu je va~ koj voj -

noj fa bri ci spa da le su u ka te go ri ju po ~a snih

na gra da W. V. Kra qa, na voj nim tak mi ~e wi -

ma u ga |a wu iz for ma cij skog oru` ja.

VI[EMETNO ORU@JE U dru goj po lo vi ni 19. ve ka po ja vqu je se

vi {e met no oru` je, {to po no vo pri mo ra va Sr -

bi ju da mo der ni zu je svo je oru` je ka ko bi i{la

u ko rak s vre me nom i po ten ci jal nim pro tiv ni -

ci ma. U to vre me se po tak ti~ ko-teh ni~ kim oso -

bi na ma i kva li te tu isti cao Ma u ze rov br zo -

met ni si stem i Sr bi ja se po no vo opre de li la

za fir mu sa ko jom je ve} ima la is ku stva i ~i ji

je kva li tet uì vao po ve re we. Pr va srp ska br -

zo met na ma u zer ka mo de la 1899 za sni va la se

na {pan skom mo de lu 1893, a ne {to ka sni ji mo -

del 1910, ba zi ran je na ne ma~ kom naj no vi jem

si ste mu iz 1898. go di ne. Sa ~u van je ve o ma ma -

li broj stre qa~ kog srp skog oru` ja s ko jim je

srp ska voj ska vo di la bal kan ske ra to ve i Pr vi

svet ski rat, i ta ma lo broj na ko lek ci ja, za pra -

vo, pred sta vqa naj zna ~aj ni ji deo ove zbir ke

for ma cij skog oru` ja. Uz Ma u ze ro ve pu {ke, od

po seb nog je zna ~a ja je di ni sa ~u va ni pri me rak

srp skog mi tra qe za si ste ma mak sim M1909.

Mi tra qez je pro iz vod ne ma~ ke Fa bri ke oru` -

ja i mu ni ci je, a na po klop cu san du ka ure za na je

po sve ta: Na rod okru ga ni {kog svo me ju na~ kom

dru gom pe {a dij skom pu ku kwa za Mi ha i la. U

zbir ci su svi ti po vi stre qa~ kog oru` ja ko jim

je Fran cu ska opre mi la srp sku voj sku pred iz -

la zak na So lun ski front 1916. Zbir ka obi lu -

je sa ve zni~ kim i pro tiv ni~ kim oru` jem iz bal -

kan skih ra to va i Pr vog svet skog, a me |u eks -

po na ti ma je i rad ni sto au stro u gar skog feld -

mar {a la Sve to za ra Bo ro je vi }a, na ko jem je

plo ~i ca sa nat pi som: Za ovim sto lom je u Pr -

vom svet skom ra tu 1915–1918 ge ne ral pu kov -

nik Bo ro je vi} li~ no pra tio bit ku na So ~i, na -

pi sa na na ne ma~ kom je zi ku.

SRPSKI REVOLVERIU ne ve li koj zbir ci pi {to qa i re vol ve -

ra iz dva ja mo tri srp ska re vol ve ra si ste ma

na gan M1891, od ko jih je je dan iz ra |en kao

po ~a sna na gra da W. V. Kra qa. Tu je i ne ko li -

ko cr no gor skih re vol ve ra si ste ma ga ser

M1870 i per ja ni~ kih re vol ve ra istog si ste -

ma mo de la 1870/74. U obla sti stre qa~ kog

na o ru a wa Cr na Go ra je pred sta vqa la pra vi

iz u ze tak. Ta mo je sva ki voj nik bio na o ru an

re vol ve rom, jer se bor ba vo di la naj ve }im

de lom pr sa u pr sa i re vol ver je bio ne za me -

wiv. U srp skoj voj sci, pak, re vol ve ri su bi li

od dru go ra zred nog zna ~a ja na me we ni li~ noj

od bra ni sta re {i na, kao {to je to bi lo u

osta lim evrop skim ar mi ja ma.

[to se hlad nog oru` ja ti ~e, zbir ka sa -

dr i ko lek ci ju od oko 200 sa bqi raz li ~i tih

mo de la i pro ve ni jen ci je. U Sr bi ji je 1861. go -

di ne pro pi sa na traj na po de la na sa bqe sa be -

lim „efe si ma” (bal ~a ci ma) za ko wi cu i ar ti -

qe ri ju i ù tim „efe si ma” za pe {a di ju i sve

osta le ro do ve. U ovom fon du naj broj ni je su ru -

ske i au strij ske sa bqe, a Voj ni mu zej ta ko |e

ba {ti ni i sra zmer no ve }i broj srp skih pe {a -

dij skih sa bqi mo de la 1861/70, od ko jih se iz -

dva ja ju sa bqe voj vo de @ivo ji na Mi {i }a, ge ne -

ra la Pa vla Ju ri {i }a [tur ma i ge ne ra la

Iva na Pa vlo vi }a, ali i sa bqe jav no sti ma we

po zna tih ofi ci ra srp ske voj ske. Me |u ko wi~ -

kim sa bqa ma „sta rog” pro pi sa iz 1861. go di -

ne iz dva ja se sa bqa Qu bo mi ra Le{ ja ni na.

Ona na se ~i vu no si tra di ci o nal nu voj ni~ ku

de vi zu ko ja kao im pe ra ti ve is ti ~e voj ni~ ku ~ast

i do sto jan stvo: Ne va di je bez po vo da, ne vra -

}aj je bez ~a sti i go di na 1884. Ne sme mo za -

bo ra vi ti sa bqu istog pro pi sa ko ja je pri pa da -

la pr vom uprav ni ku Ar ti qe rij ske {ko le Fra -

wi Za hu, ko ja je iz ra |e na je u To le du, drev nom

{pan skom oru ar skom cen tru.

Srp ske ko wi~ ke ofi cir ske sa bqe mo -

de la 1895 su pri li~ no ma lo broj ne, a po seb -

no me sto pri pa da sa bqi ko ju je fir ma Va jer -

zberg-Kir {ba um u So lin ge nu da ro va la kra qu

Alek san dru Obre no vi }u. Pri mer ci oru` ja

ko je su pro iz vo |a ~i po kla wa li na {im vla da -

ri ma bi li su luk su zne iz ra de, ali, u su {ti ni,

oni su sa mo deo uspe {nog mar ke tin ga onog

fa bri kan ta ko me su po ve re ni po slo vi oko

na o ru a wa srp ske voj ske. Ko wi~ ka sa bqa

ovog mo de la bi la je pr va ko ja je na kor pi no -

si la srp ski dr av ni grb i s ma wim mo di fi -

ka ci ja ma osta la do da na {weg da na ofi cir -

ski sta tu sni sim bol i ve za da na {we voj -

ske sa tra di ci jom 19. ve ka.

Za kraj ovog tek sta, ko ji je sa mo kra tak

pre gled vred ne i ra zno vr sne zbir ke for -

ma cij skog oru` ja 19. i po ~et ka 20. ve ka, iz -

dva ja mo fond od li ko va nih ru skih sa ba qa

me |u ko ji ma se na la ze i dve do de qe ne na -

{im do sto jan stve ni ci ma. Od ne pro ce wi ve

vred no sti je di ja mant ska sa bqa za hra brost

kne za Mi la na Obre no vi }a, pro sla vqe nog

voj vo de rud ni~ kog i bra ta po maj ci kne za

Mi lo {a Obre no vi }a, ko jom su ga Ru si od -

li ko va li to kom Pr vog ustan ka 1807. go di -

ne. Ovaj eks klu ziv ni pri me rak je si gur no je -

dan od naj vred ni jih eks po na ta ko ji se ~u va ju

u Voj nom mu ze ju. Od li ku ju }i usta ni~ ke vo |e

zlat nim i di ja mant skim

oru` jem Ru si su u~i ni li

sa svim na ro ~it iz u ze -

tak, ko ji je to kom 18. ve -

ka bio ne za mi sliv. Bi la

je to is kqu ~i va pri vi le -

gi ja po da ni ka Ru ske im -

pe ri je. U zbir ci je i di -

ja mant ska sa bqa, dar ru skog ca ra Ni ko la ja

II Ro ma no va kne zu Ar se nu Ka ra |or |e vi }u

za is ka za nu hra brost ko man dan ta gar dij ske

ko wi~ ke bri ga de u ru sko-ja pan skom ra tu

1904/1905. Ova na gra da, ia ko naj vi {eg

ran ga, ipak spa da u uo bi ~a je nu ru sku in sti -

tu ci ju na gra |i va wa zlat nim oru` jem, jer je

knez Ar sen Ka ra |or |e vi} od li~ je ste kao u

ru skoj slu bi. Sa bqu je Voj nom mu ze ju po -

klo nio knez Pa vle Ka ra |or |e vi}.

Iz ka te go ri je da rov nog oru` ja po se -

du je mo i sa bqu ko ju je kraq Alek san dar

Obre no vi} do bio od per sij skog {a ha sa go di -

nom 1901/02. i po sve tom na se ~i vu ko ja gla si:

Ovu sa bqu u~i ni bla go slo ve nom, o Ple me ni ti

i Ve ~i ti! Mom vla sni ku ne daj pro past, o Go -

spo de, dok mu ì vot tra je.

Jo{ jed na sa bqa, li~ ni dar kne za Pe tra

Ka ra |or |e vi }a cr no gor skom voj vo di Mi qa nu

Vu ko vu Ve {o vi }u (Vu ko vi }u), ot ku pqe na je pre

dva de se tak go di na za ovu zbir ku. Ka da je knez

Pe tar Ka ra |or |e vi} do {ao po dru gi put u Cr -

nu Go ru 1883, do neo je na dar vi |e ni jim voj vo -

da ma {est sa bqi sa svo jim ime nom i ti tu lom

ure za nim na se ~i vu: Kwaz Pe tar Ka ra-\or |e -

vi}. Knez Pe tar Ka ra |or |e vi} je ta da da ri -

vao voj vo de Mi qa na Vu ko va Ve {o vi }a, Pe tra

Vu ko ti }a, Bo a Pe tro vi }a, Ili ju Pla men ca i

Mar ka Mi qa no va Po po vi }a.

Bran ka MI LO SA VQE VI],

mu zej ski sa vet nik

Srpska nagradna pu{ka Mauzer–

Milovanovi} M1880

bir ka je na sta la po sle Dru gog svet skog

ra ta u okvi ru ob no ve Voj nog mu ze ja i

we go vog fon da, a u ta da ve o ma pri sut -

nom za no su po be de nad fa {i zmom. Ide -

ja je bi la da se na naj re pre zen ta tiv ni ji

na ~in pri ka e bor ba ju go slo ven skih na

ro da u Dru gom svet skom ra tu, te je sto ga ova

zbir ka u iz lo be nom pro sto ru Voj nog mu ze ja i

do bi la naj ve }u za stu pqe nost, ~ak ceo sprat

po sve }en pe ri o du od 1918. do 1945. go di ne.

Pred me ti su sa ku pqa ni sa ce le te ri to ri je ta -

da {weJu go sla vi je, a kao re zul tat osta la je ve -

o ma im po zant na zbir ka ko ja je u pot pu no sti po -

kri va la bor bu NOVJ u Dru gom svet skom ra tu.

Da nas, Zbir ka fa bri~ kog na o ru a wa od

1918. do 1945, uz oko tri i po hi qa de pred -

me ta, jo{ je bo ga ti ja, ra zno vr sni ja i vred ni -

ja, a uz eks klu ziv nost po je di nih pred me ta

pred sta vqa ku ri o zi tet ne sa mo u na ci o nal -

nim okvi ri ma ve} i na pro sto ru Evro pe, pa

mo e se re }i i sve ta.

PARTIZANSKI UNI KA TI Po seb ni deo zbir ke za u zi ma na o ru a -

we iz pe ri o da iz me |u dva svet ska ra ta ko je je

bi lo u upo tre bi voj ske Kra qe vi ne SHS, od -

no sno Kra qe vi ne Ju go sla vi je. Voj ni mu zej se

mo e po hva li ti da svo jim pred me ti ma sko ro

u pot pu no sti po kri va ar se nal pe {a dij skog

na o ru a wa tog pe ri o da i to sa ve o ma o~u va -

nim pri mer ci ma.

Po sle ve li ke po be de u Pr vom svet skom

ra tu i stva ra wem Kra qe vi ne SHS, stvo re ni

su uslo vi za mo der ni za ci ju voj ske i u skla du

sa tim za na bav ku mo der nog na o ru a wa ko jim

bi se opre mi la voj ska. U pr vim go di na ma voj -

ska je bi la na o ru a na oru` jem za o sta lim iz

pret hod nih epo ha me |u ko ji ma je bi la pri sut -

na iz u zet na ra zno li kost. Po red srp skih pu -

{a ka ti pa Ma u zer–Mi lo va no vi}, u upo tre bi

su bi le i fran cu ske tro met ne pu {ke Le bel, au -

strij ski Man nlic her M-98, pi {to qi Lu ger P-08,

Ma u ser M-1928 i osta li. U na stu pa ju }im

dva de se tim go di na ma na ba vqe no je no vo na -

o ru a we ko je je tre ba lo da po sta ne for ma -

cij sko u voj sci Kra qe vi ne SHS. Voj ska je na -

o ru a na pi {to qi ma ti pa Brow ning M-1910/22 „Voj no-dr av nim“, a po tom i mo -

der nim pu {ka ma Ma u ser M-24, ko je su se

pro iz vo di le u Kra gu jev cu i ko je su obe le i -

le taj pe ri od ali i bu du }e. Me |u na ba vqe -

nim oru` jem ka sni je se ja vqa ju i ne ma~ ki la -

ki mi tra qez MG-08 i ~e {ki pu {ko mi tra qez

Zbro jov ka ZB-37, za tim pi {to qi Be ret ta M-34 i Zbro jov ka ZB-38, svi u po se du zbir ke.

Naj ve }i i naj zna ~aj ni ji deo ove zbir ke

sva ka ko pred sta vqa na o ru a we ko ri {}e no

na pro sto ru ta da {we Ju go sla vi je to kom Dru gog

svet skog ra ta. To je uglav nom oru` je ko je su

upo tre bqa va le ne ma~ ke, ita li jan ske i osta le

oku pa tor ske je di ni ce i po kre ti ot po ra u ze -

mqi, me |u ko ji ma ima pri me ra ka oru` ja iz ar -

se na la voj ske

Zbir ka fa bri~ kog na o ru a wa od 1918. do 1945.

PER SO NA LI ZO VA NI PRED ME TI

Mo da ne naj vred ni jazbir ka Voj nog mu ze ja ali

sva ka ko jed na od onih koje iza zi vaju naj ve }e

in te re so va we po se ti la caje Zbir ka fa bri~ kog

na o ru a wa od 1918. do1945. Ona se i da qe,

upr kos vre men skoj dis tan ci, kon stant no ob na vqa i obo ga }u je

ve o ma vred nim pred me ti ma.

Nema~ki automat MP40

Pi{toq valter P38

1. avgust 2008.42

Kra qe vi ne Ju go sla vi je,

za ple we nog od oku pa to ra,

im pro vi zo va nog, iz ra |e nog u

ge ril skim ra di o ni ca ma, i

oru` ja ko je je po kre ti ma ot -

po ra do sta vqa no u okvi ru

sa ve zni~ ke po mo }i.

Im pro vi zo va no oru` je

iz par ti zan skih ra di o ni ca

pred sta vqa svo je vr sno bla go

Voj nog mu ze ja, jer je sa mo po

se bi uni kat no i vred no, {to

po sa moj iz ra di, {to po do -

mi {qa to sti pri iz ra di.

Zbir ka po se du je pr ve pu {ke

tzv. „par ti zan ke“ iz ra |i va -

ne u fa bri ci u Uì cu, ko je su

u stva ri pu {ke ti pa Ma u serM-24 sa ma lo skra }e nim ce -

vi ma. Pu {ke su na se bi no si -

le ìg, pe to kra ku zve zdu sa

sr pom i ~e ki }em. Iz uì~ ke

fa bri ke su sa ~u va ne i dve

ma {i ne za pu we we mu ni ci je.

Iz ka sni jih ra di o ni ca sa ~u -

va no je do sta pri me ra ka ra -

zno vr snog na o ru a wa, po put

bom bi iz ra |i va nih od vo do -

vod nih ce ni na pu we nih eks -

plo zi vom sa tzv. par ti zan -

skim upa qa ~em, ko ma dom fi -

ti qa, za tim bom be „kra gu jev -

ke“ sa na rec ka nim te lom ra -

di ve }e efi ka sno sti pri eks -

plo zi ji. Po red bom bi, iz ra |i va ne su i pro -

tiv ten kov ske mi ne, ko je su uz im pro vi zo va ne

trom blo ne bi le je di no re {e we u bor bi sa

oklop nim je di ni ca ma. Mi ne su iz ra |i va ne od

be ton ske ce vi, udar na igla na opru zi od ko -

va nih ek se ra, a bi le su pu we ne tro ti lom. Iz

par ti zan skih ra di o ni ca su iza {le i ra zne

vr ste im pro vi zo va nih pu {ko ba ca ~a, mi no ba -

ca ~a i to po va ko je su u po ~et ku ra ta bi li od

ogrom ne ko ri sti u ge ril skoj bor bi.

Po red ge ril skog, u zbir ci se na la ze i

pri mer ci im pro vi zo va nog oru` ja i na pra vi

ko ji su ko ri sti le usta {e u NDH za mu ~e we i

ubi ja we qu di. Me |u wi ma se na la ze ra zne ka -

me, ba ti ne, spra ve za da vqe we i va |e we o~i -

ju, a kao naj je zi vi ji pri mer usta {kih zlo de la

is ti ~e se sa~ u ko jem je 1941. is pe ~e na je da -

na e sto me se~ na Evi ra Po {ti} iz Per ne kod

Vr gin Mo sta. Kao pri me ri ne kon ven ci o nal -

nog na o ru a wa, ovi pred me ti sto je da pod se -

te i upo zo re na ve li ku tra ge di ju ko ju je srp ski

na rod pre tr peo to kom Dru gog svet skog ra ta

na pro sto ru NDH.

ORU@JA SILA OSOVINA[to se ti ~e na o ru a wa ko je je bi lo u

upo tre bi voj ski ko je su ~i ni le Si le oso vi ne,

zbir ka po se du je ve li ki broj ra zno vr snih pri -

me ra ka sa ko ji ma uglav nom po kri va ar se nal

ko ri {}e nog na o ru a wa na ovim pro sto ri ma.

Ta kvi su pri mer ci ne ma~ kih pu {a ka Ma u serG-98, G-45 Volk sturm, ko jim se na o ru a va la

ne ma~ ka na rod na mi li ci ja, i po lu a u to mat skih

G-41, pa ita li jan skih Man nlic her-Car ca no M-1891, te au to ma ta: ne ma~ kih MP-35, MP-38,MP-40 i MP-41, ita li jan skih Be ret ta M-1938 i

Be ret ta M-1938A, ko ja je zbog sku po }e iz ra de

bi la po zna ta i kao rols-rojs me |u au to ma ti -

ma i ve o ma za ni mqi vog zbog svog po re kla,

fin skog au to ma ta Su o mi M-1931 i {vaj car -

skog Steyr-So lot hurn M-1934, ko jim su Nem ci

na o ru a va li pri pad ni ke usta {kih i do mo -

bran skih je di ni ca u NDH; au to mat ske pu {ke

StG-44 ko ri {}e ne u pa do bran skim je di ni ca -

ma, od ko jih zbir ka po se du je ve o ma ret ke pri -

mer ke pro iz ve de ne u Ma |ar skoj; za tim pu -

{ko mi tra qe zi MG-34, MG-42, Bre da M-1930/38, bu gar ska li cen ca dan skog Mad se naM-24 i mi tra qe zi MG-08, Bre da M-1930 i

Fi at M-1935. Od pi {to qa se mo gu iz dvo ji ti

ne ma~ ki Lu ger P-08, Walt her P-38 i Walt her mo -de li PP i PPK, a po seb nu ret kost pred sta vqa ju

ar ti qe rij ski pi {to qi Lu ger P-08 sa du gom ce -

vi. Po red wih, zbir ka po se du je i mo de le ita -

li jan ske Be ret te M-1934, ma |ar ski From merM-1939, {pan sku Astru, poq ski Ra dom M-1935... Spi sak oso vin skog na o ru a wa ide i

da qe i ubra ja {i rok ar se nal upo tre bqa va -

nog oru` ja. To oru` je su u po ~et ku upo tre bqa -

va le oku pa tor ske je di ni ce, ali je ka sni je uve -

li ko za ple wi va no u bor bi i po sta ja lo deo

na o ru a wa po kre ta ot po ra. Na dru goj stra ni

sa ve zni~ ko na o ru a we je ta ko |e bi lo ve o ma

pri sut no u bor ba ma na tlu ta da {we Ju go sla -

vi je, pre sve ga pre ko sa ve -

zni~ kih is po ru ka po kre ti ma

ot po ra u to ku, a u ve }em

bro ju pred kraj ra ta. Od na -

o ru a wa pro iz ve de nog u

So vjet skom Sa ve zu is ti ~u se

pi {toq to ka rev TT M-33,

za tim pu {ke mo sin-na gan M-

1891/30 i au to ma ti PP[-

41 {pa gin i ne {to ma we

pri sut ni PPS-43 su da ev i

pu {ko mi tra qe zi dek ta rev

M-28. Po red so vjet skog na -

o ru a wa, me |u pri pad ni ci -

ma ju go slo ven ske ge ri le bi -

lo je za stu pqe no i za pad no

na o ru a we. Zbir ka ima ne -

ko li ko ve o ma za ni mqi vih

pri me ra ka. Od pi {to qa se

sva ka ko is ti ~e bel gij ski

Brow ning HP-35, je dan od naj -

bo qih i naj ~u ve ni jih pi {to -

qa dru gog svet skog ra ta, za -

tim pu {ke Ga rand M1 i

Spring fi eld, au to ma ti Sten I,na da le ko ~u ve ni Thomp sonM1 i M1A1. Me |u au to ma ti -

ma, zbir ka po se du je iz ve stan

broj ame ri~ kih mo de la UDM-1942, ko ji se ni su sre ta -

li ta ko ~e sto to kom ra ta jer

su Ame ri kan ci i En gle zi wi -

ma opre ma li sa mo oba ve -

{taj ce, gru pe ko je de lu ju u

po za di ni fron ta i pri pad ni ke mi si ja. Je dan

ta kav pri me rak iz zbir ke pri pa dao je li~ no

ma jo ru Stju ar tu, {e fu bri tan ske voj ne mi si je

pri Vr hov nom {ta bu.

ENIG MAPo red eks klu zi vi te ta sa mih pred me ta,

zbir ka se is ti ~e i po bro ju pred me ta ko ji su

pri pa da li slav nim li~ no sti ma tog pe ri o da.

Tre ba is ta }i da se u de po i ma Voj nog mu ze ja ~u -

va ju za ple we ne sa bqe usta {kog vo |e Slav ka

Kva ter ni ka i jo{ ~u ve ni jeg ne ma~ kog ge ne ra la

Alek san dra Le ra, ko man dan ta gru pe Jug. Zbir -

ci pri pa da ju i li~ na na o ru a wa i pred me ti

Vr hov nog ko man dan ta NOVJ i POJ, Jo si pa

Bro za Ti ta, za tim ge ne ra la Sa ve Oro vi }a,

Pa vla Jak {i }a, Pe tra Drap {i na, Bog da na

Ora {~a ni na, Mo {e Pi ja de, dr Iva na Ri ba -

ra, Sa ve Ko va ~e vi }a, Mi la na [i ja na, umet -

ni ka \or |a An dre je vi }a Ku na i mno gim dru gim.

Kao po se ban eks klu zi vi tet ko ji je sko -

ro ot kri ven i do pre mqen u Voj ni mu zej, tre -

ba po me nu ti ne ma~ ku ma {i nu za {i fro va -

we, Enig mu, ko ja je kom plet no sa ~u va na i u

iz van red nom sta wu ~i me se Zbir ka fa bri~ -

kog na o ru a wa od 1918. do 1945. i Voj ni

mu zej u ce lo sti svr sta va ju u ri zni ce ve o ma

vred nih pred me ta ko je su obe le i le voj nu

isto ri ju ovog pe ri o da.

De jan MI LI VO JE VI],

pot po ru~ nik, ku stos

Ma{ina za {ifrovawe -Enigma

pod vi gu. Ose }a we du no sti i ve ra u po be du

bo dri bar jak ta ra, ko ji ~u va ju }i bar jak ~u va

~ast voj ske i Otax bi ne. Bar jak tar stvo je od

vaj ka da do de qi va no po za slu ga ma, bi lo je ve -

li ka ~ast, ali i oba ve za. O ta kvom od no su

sve do ~e na pi si na ne kim bar ja ci ma, kao {to

su: „Za krst ~a sni i slo bo du zlat nu”, „Za ve -

ru i slo bo du”, „Za Kra qa i Otax bi nu”,

„Prav da, slo ga, slo bo da”... Ko li ko su u po ro -

di ci ~u va ni bar ja ci sve do ~e broj ni pri me ri.

Sin voj vo de Mi li sa va Re sav ca, Jo sif, o~ev

bar jak, ko ga je ovaj do bio 1811. go di ne, sa ~u -

vao je i po klo nio ga re sav skom ba ta qo nu

1876. go di ne za do bro dr a we gar ni zo na u

bo ju kod Var va ri na. Za hva qu ju }i ova kvom od -

no su pre ma za sta va ma, po je di na ca i in sti tu -

ci ja, da nas su one dra go ce no sve do ~an stvo, ~u -

va ri tra di ci ja, spo na vre me na pro {log i sa -

da {weg. Uz to ne ke od za sta va su vred na de la

pri me we ne umet no sti.

SIM BO LIU srp skoj isto ri ji sim bo li na za sta va -

ma me wa li su se u za vi sno sti od sta tu sa sa me

dr a ve, we nog dr av nog ure |e wa, od ver skih i

kul tur nih uti ca ja ze ma qa sa ko ji ma je bi la u

od re |e nom od no su. Naj ve }i uti caj u upo tre bi

sim bo la na zna me wi ma sred wo ve kov ne srp -

ske dr a ve ima la je Vi zan ti ja. Ve ru je se da

su Vi zan tin ci upo tre bqa va li za sta ve s kr sto -

vi ma ve} u 14. ve ku. Car ska za sta va je bi la sa

zlat nim kr stom ko ji je me |u kra ci ma imao ~e -

ti ri slo va V ({to je zna ~i lo va si levs). Po {to

za pad na he ral di ka ni je zna la za slo va u gr bu,

ona su pro tu ma ~e na kao he ral di~ ke fi gu re.

Ta slo va su od go va ra la og wi lu (oci lu), pred -

me tu po treb nom sva kom voj ni ku. To je bio zgo -

dan sim bol za rat nu za sta vu, na ro ~i to od po -

~et ka 14. ve ka kad je po ~e la upo tre ba va tre nog

oru` ja. Ovaj sim bol pre u zet od Vi zan ti je, i

da nas je, po red dvo gla vog or la, je dan od ele -

me na ta u srp skom gr bu. O sim bo li ma na sred -

wo ve kov nim srp skim za sta va ma sa zna je mo i

sa nov ca i pe ~a ta tog vre me na. Upo tre ba sim -

bo la dvo gla vog or la po zna ta je jo{ pre Du {a -

no vog car stva. Jak uti caj Vi zan ti je vi dqiv je i

a da je 1904. go di ne otvo re na pr va po -

stav ka, u Mu ze ju je ve} bi la zbir ka od

232 za sta ve. Na a lost, ia ko eva ku i sa na

sa osta lim pred me ti ma, ova dra go ce na

zbir ka je po ha ra na. Deo zbir ke je 1920.

go di ne, za hva qu ju }i tru du re pa

ra ci o ne ko mi si je, vra }en iz Pe {te. U vre me

od ob na vqa wa Mu ze ja 1917. go di ne, jo{ na

So lun skom fron tu, do po nov nog otva ra wa

1937, pri ku pqen je za vi dan broj voj nih za sta -

va, {to ustu pa wem od re |e nog bro ja iz fon da

Na rod nog mu ze ja (1928. go di ne), {to po klo -

nom kra qev skog dvo ra i mu ze ja ze ma qa sa -

ve zni ca iz Pr vog svet skog ra ta. Ulo ga Na rod -

nog mu ze ja u pri ku pqa wu i ~u va wu iz ve snog

bro ja za sta va u vre me Dru gog svet skog ra ta ve -

o ma je zna ~aj na.

ZA ZI DA NE DA BI

PRE@IVE LEZa sta va, zna me we odav no po zna to na

na {im pro sto ri ma, ~u va se sa na ro ~i tom pa -

`wom. S ob zi rom na to {to su iz ra |i va ne od

ose tqi vog ma te ri ja la, te {ko je bi lo sa ~u va ti

za sta ve ko je su ne sum wi vo po sto ja le u sred -

wo ve kov noj srp skoj dr a vi. Naj sta ri je za sta ve

u ovoj zbir ci su iz vre me na Pr vog srp skog

ustan ka. Tu su za sta ve iz bu na, usta na ka i

oslo bo di la~ kih ra to va srp skog na ro da u 19.

ve ku, ne ko li ko dvor skih i spo men-za sta va, a

tu su i sa ve zni~ ke, do bro vo qa~ ke, ali i pro -

tiv ni~ ke, za ple we ne u ra to vi ma. U zbir ci je i

ne ko li ko tur skih za sta va ko je se pri ku pqe ne

ot ku pom tri de se tih go di na 20. ve ka. Naj broj -

ni je su pu kov ske za sta ve srp ske voj ske. Od 51

do de qe ne srp skim pu ko vi ma 1911. go di ne, sa -

~u va no ih je 47 , od ko jih je jed na u pa ri skom

voj nom mu ze ju. Pod ovim za sta va ma srp ski pu -

ko vi su se bo ri li u dva bal kan ska i Pr vom

svet skom ra tu. Usled ne do stat ka ma te ri jal nih

sred sta va, i ako su bi li u upo tre bi no vi ele -

men ti i grb, ove za sta ve su tek 1930. go di ne

za me we ne no vim pu kov skim za sta va ma. Ta da

su, na sve ~a no sti na Ba wi ci, pre da te na ~u -

va we Voj nom mu ze ju. Ka ko ta da Mu zej jo{ ni je

imao svo ju zgra du, pri vre me no su pre da te na

~u va we Za du bi ni kra qa Pe tra na Oplen cu

gde su bi le sve do po ~et ka Dru gog svet skog ra -

ta, ka da su pre ne te u Na rod ni mu zej. Bri ni

Mi lan Ka {a nin za zi dao ih je i sa ~u vao od

uni {te wa.

Zbog tra di ci o nal no po seb nog od no sa

pre ma za sta va ma, one su i sa ~u va ne u ve li kom

bro ju. Za za sta vu je kao i za Otax bi nu i `i -

vot po la gan. Ver nost voj ni~ koj za sta vi jed na je

od sve tih du no sti sva kog voj ni ka. Onaj ko ji

na pu sti za sta vu ~i ni naj ve }i greh i iz daj stvo i

ga zi za kle tvu po lo e nu Vr hov noj ko man di i

Otax bi ni. Naj ve }a je sra mo ta za je di ni cu ako

do pu sti da joj za sta va pad ne u ru ke ne pri ja te -

qu. A za ple na ne pri ja teq ske za sta ve sma tra

se naj ve }im rat nim tro fe jom i de lom rav nom

Najbrojnija kod nas, iizuzetno vredna, Zbirka

zastava ~uva se u Vojnommuzeju u Beogradu. Od

samog osnivawa Muzeja,1878. godine, shodno

pravilima iz 1879,naredbom vojnih vlastime|u prvim predmetima

na ~uvawe predate su muratne zastave iz minulih

oslobodila~kih ratova.

ZNA ME WA ^A STI

Zbirka vojnih zastave

Spomen zastava, poklon

Rudni~ana knezu Milanu

Obrenovi}u povodom

punoletstva1872

Spomen zastava, poklon

Lozni~ana knezu Milanu

Obrenovi}u povodom

punoletstva1872

43

sto lo vi}

jed no vre -

me ra dio u

Sr bi ji i

ve ro vat no

sli kao ne -

ke re gu la -

{ke bar -

ja ke u Be o -

gra du. Od

ne ko li ko

sa ~u va nih

voj vod skih

bar ja ka, je di no se za bar jak voj vo de Je vre ma

Ne na do vi }a zna da je we mu pri pa dao jer je

imu} ni na ru ~i lac, ve ro vat no, zah te vao da

sli kar u po zna toj de vi zi na ma la i we go vo ime.

Li ko vi sve ta ca su ~e sti na srp skim zna me wi -

ma – ar han gel Mi ha il, Di mi tri je So lun ski,

sve ti Ni ko la, sve ti \or |e. Ipak, naj ~e {}e se

na ovim zna me wi ma sre }e lik sv. An dre ja Pr -

vo zva nog, ko ji je jed na ko po {to van i sla vqen

u obe srp ske no vo ve kov ne di na sti je – Ka ra -

|or |e vi }a i Obre no vi }a. Na i me, na dan sv.

A. Pr vo zva nog, 13 / 30. no vem bra 1806. go -

di ne Ka ra |or |e va voj ska oslo bo di la je be o -

grad sku va ro{. Na pu kov skim za sta va ma iz

1. avgust 2008.44

{tam pa ne u Be ~u 1741. go di ne. Naj ~e {}i je

srp ski grb – krst sa oci li ma, po znat sred wo -

ve kov noj srp skoj dr a vi, a ko ji je od 1725. zva -

ni~ ni grb uje di we ne Kar lo va~ ke i Be o grad ske

mi tro po li je. Ru ka sa vi je na u lak tu, sa sa bqom

po Ri te ru pred sta vqa la je grb Ra me, tj. Her ce -

go vi ne. Pri me wu ju }i na za sta va ma sta re gr -

bo ve na ru ~i o ci su ve li ~a li sred wo ve kov nu

srp sku dr a vu, is ti ~u }i po tre bu we ne ob no -

ve. Voj vod ski bar ja ci su dvo stra ni, ra |e ni od

svi le i bro ka ta. Sli ka ni gr bo vi na pred woj

stra ni su sko ro isti kao kod re gu la {kih, dok

je dru ga stra na sa na ma la nim ru skim gr bom –

dvo gla vi tam no mr ki orao sa ras ko {nim lan -

cem sa or de nom sv. An dre ja Pr vo zva nog i

osta lim car skim zna me wi ma ({ar, è zlo) ra -

|e nim u do broj kom bi na ci ji zla ta na tam noj

po za di ni or la.

U ne do stat ku umet ni ka u Sr bi ji, za sta ve i

oru` je uglav nom su na ba vqa li pre ko Sr ba iz

No vog Sa da, Srem skih Kar lo va ca i Ze mu na.

Na cr te za za sta ve ra |e ne u Srem skim Kar -

lov ci ma, kao i sli ka ne de lo ve, ra di li su ta da

po zna ti sli ka ri Ste fan i Ili ja Ga vri lo vi} i

Ni ko la Apo sto lo vi}. Po zna to je da je N. Apo -

po to me {to se od 11. ve ka orao ja vqa kao

ukras na ode }i we nih car skih do sto jan stve ni -

ka. Ta ko se ovaj sim bol po ja vqu je na ode }i kti -

tor ske sli ke hum skog kne za Mi ro sla va u cr kvi

sv. Pe tra i Pa vla i na nov cu Du {a no ve vla -

ste le. Ali, tek od vre me na de spo ta Ste fa na

La za re vi }a, sim bol dvo gla vog or la po sta je

zva ni~ ni he ral di~ ki znak (grb), ta~ ni je od

1402. go di ne, ka da mu je da to de spot sko do sto -

jan stvo. Tra di ci ja upo tre be dvo gla vog or la,

po sle pa da srp skih ze ma qa pod Tur ke Osman -

li je, oì ve la je u vre me de spo ta Bran ko vi }a,

kra jem 15. ve ka. Da kle, isto vre me no kad i dvo -

gla vi orao, kao he ral di~ ki znak u sred wo ve -

kov noj Sr bi ji sli~ nu ulo gu do bi ja i krst sa

oci li ma. Naj sta ri ji pri me rak srp skog kr sta

sa oci li ma ve zan je za po ro di cu kne za La za -

ra ( na po li le ju u ma na sti ru De ~a ni – da ru

kne gi we Mi li ce). Tu se, kao i ka sni je, srp ska

oci la uda qa va ju od vi zan tij skog obra sca.

Iz gled za sta ve, sim bo li i od nos pre ma

woj re gu li sa ni su, naj ~e {}e, ured ba ma o za -

sta va ma. U dr av nom pra vu za sta va je, za jed no

sa gr bom, znak dr av nog je din stva i su ve re no -

sti, dok je voj na za sta va sim bol pri pad no sti,

~a sti i bor be nog je din stva je di ni ce ili bro da.

U mir no do ba is ti ~e se i ~u va na po seb nom

me stu, a iz no si se pri li kom sve ~a no sti i pa -

ra da. Od osni va wa Voj nog mu ze ja do da nas po -

{tu je se pra vi lo da se pri li kom svih pro me na

sta re za sta ve pre da ju ovoj in sti tu ci ji na ~u -

va we. To je uvek uz naj vi {e dr av ne i voj ni~ -

ke po ~a sti, uz in to ni ra we him ne i pod sve ~a -

nom prat wom.

Mno ge od sta rih za sta va su i vred na

umet ni~ ka de la ~i je su na cr te ili osli ka va we

ra di li po zna ti sli ka ri. Ra |e ne su naj ~e {}e

od plat na, rip sa, bro ka ta, a re |e od svi le, sa

raz li ~i tim he ral di~ kim zna ci ma, gr bo vi ma,

mo ti vi ma zna ~aj nih do ga |a ja, li ko vi ma sve ta -

ca, i to u ra znim teh ni ka ma, ne ka da sli ka ne,

ne ka da ve ze ne. Ko lo rit usta ni~ kih za sta va je

ra zno vr stan, na ro ~i to do 1809. go di ne ka da

su uve de ne jed no o bra zne re gu la {ke za sta ve.

Do ta da su ko ri {}e ni haj du~ ki ili cr -

kve ni bar ja ci. Sa ~u va no je ne ko li ko bar ja ka,

kao i je dan cr kve ni, s po ~et ka Pr vog srp skog

ustan ka, ra zno li kih po sim bo li ma, ko lo ri tu,

di men zi ja ma i ma te ri ja lu iz ra de.

Re gu la {ki bar ja ci su ra |e ni od plat na

sa sli ka nim sim bo li ma na sre di ni. Sli ka ri

su na wih pre no si li gr bo ve iz ta da po pu lar -

ne Ste ma to gra fi je Hri sto fo ra @efa ro vi }a,

U o~e ki va wu oslo bo di la ca è ne Po -

à rev ca, Ol ga Ma noj lo vi}, Mi ca Ma ti},

Ana-Ko sa ra i Ma ra Cvet ko vi}, ura di le su,

u ile ga li, u ku }i dok tor ke So fi je Qe {e vi},

1916. go di ne, za wih za sta vu. Na jed noj stra -

ni osli ka ne su na svi li, u bu ke tu, sa ve zni~ ke

za sta ve pre ko pi ra ne sa pred rat ne raz gled -

ni ce, oko ko jih je ve nac ve zen svi le nim kon -

cem, a na sre di ni je srp ski grb. Sa dru ge

stra ne ve zen je sti li zo van lo vo rov ve nac

sa gra nom pal me u sre di ni, mo tiv pre sli -

kan sa spo me ni ka kne zu Mi lo {u Obre no -

vi }u iz grad skog par ka. Na tri tra ke ve zen

je nat pis „Hra brim oslo bo di o ci ma Sr bi je

– za hval ni Po a re vqa ni, 1914–1918”.

Ova iz u zet no vred na za sta va, na mol bu Po -

à re vqan ki, 1937. go di ne pre da ta je na ~u -

va we Voj nom mu ze ju.

1911. na pred woj stra ni je je grb Kra qe vi ne

Sr bi je, a sa dru ge upra vo apo stol An dre ja Pr -

vo zva ni, kao i de vi za: „S ve rom u Bo ga – za

kra qa i otax bi nu”. Ra |e ne su bez ve }ih umet -

ni~ kih am bi ci ja, u skla du sa pred rat nim vre -

me nom, ve ze ne su, osim {est za sta va ko je su

sli ka ne za pre ko broj ne pu ko ve.

VE ZOM UTKA NA NA DA

Iz ove zbir ke, po umet ni~ koj vred no sti,

na ro ~i to se iz dva ja ju dve za sta ve, Rud ni ~a na i

Lo zni ~a na, po klon kne zu Mi la nu Obre no vi }u

IV po vo dom pu no let stva, 10. av gu sta 1872. Na -

crt za obe za sta ve ura dio je ta da ve o ma ce -

we ni sli kar Ni ko la Mar ko vi}. Bar jak Rud ni -

~a na ima sve ele men te voj ni~ ke za sta ve. Za -

sta va je svi le na tro boj ni ca, dvo stra na, sa

sli ka nim de lo vi ma. Sa pred we stra ne je mo tiv

Ta kov skog ustan ka ( lik mla dog Mi lo {a sa raz -

vi je nom za sta vom i na o ru a nim usta ni ci ma,

te we go va de vi za „ Evo me ne, a evo vam ra ta s

Tur ci ma”). Oko sli ke su ma sli no ve i hra sto ve

gra ne sa is pi sa nim ime ni ma po kra ji na, a u

uglo vi ma sti li zo van krin i nat pis „Ta ko vo” i

„1815”, sve ura |e no zla to ve zom. Sa dru ge

stra ne je sli ka na iko na apo sto la An dre ja Pr -

vo zva nog. U uglo vi ma „1858” – go di na po nov nog

po vrat ka Obre no vi }a na srp ski pre sto i

„1872” – go di na kne e vog pu no let stva. Sve su

to ele men ti ko ji ma se ve li ~a di na sti ja. Na tri

tra ke je zla to ve zni tekst o da ro dav cu.

Za sta va Lo zni ~a na ta ko |e je ura |e na

sli kar skom i teh ni kom ve za, ali znat no

skrom ni ja u umet ni~ kom smi slu od pret hod ne.

Tro boj ni ca, sa sr mom ve ze nim mo ti vi ma; na

pred woj stra ni je dvo gla vi orao uo kvi ren sti -

li zo va nom gra nom vi no ve lo ze, a sa dru ge

stra ne je iko na sv. An dre ja Pr vo zva nog.

Na a lost, ve }i na za sta va iz 19. ve ka ni -

je sa ~u va na. O wi ma sve do ~e pro pi si po ko jim

su do pre ma ne na ~u va we u Mu zej i sa ~u va ni

akva re li o wi ho vom iz gle du. Ipak, sa ~u va no je

ne ko li ko bar ja ka, srp skih i do bro vo qa~ kih iz

srp sko-tur skih ra to va 1876–1878. go di ne.

Me |u wi ma je, po kom bi na ci ji srp ske i ita li -

jan ske za sta ve, na ro ~i to za ni mqiv bar jak do -

bro vo qa ca Ga ri bal di na ca iz Li vor na iz

1876. go di ne. Uspe {nom kon zer va ci jom spa se -

ne su mno ge za sta ve, od ko jih su ne ke bi le u

frag men ti ma. Ta ko da nas ima mo dve po seb no

vred ne ru ske ko za~ ke za sta ve ra |e ne u spo men

ru sko-tur skog ra ta 1828–1829. go di ne.

Po red ovih sta rih, u Mu ze ju se ~u va ju

i za sta ve iz 20. ve ka. Me |u wi ma ma wi

broj je iz pe ri o da Kra qe vi ne Ju go sla vi je,

dok su naj broj ni je za sta ve par ti zan skih

je di ni ca NOVJ, ka sni je JA. Me |u wi ma

naj vred ni je su za sta ve pro le ter skih bri -

ga da, di vi zi ja, kor pu sa, ali i po je di nih

ba ta qo na. Sa ~u va no je i ne ko li ko za sta -

va fa {i sti~ ke Ne ma~ ke i na ci sti~ ke Ita -

li je. Na za sta va ma je di ni ca JNA, ko je su

do de qi va ne od 1954. go di ne, na gla {a va -

na su obe le` ja tog vremena.


vi {i ku stos

POKLON OSLOBODIOCIMA

Lenta zastave ~etrnaestog

pe{adijskog puka

Prestolonaslednika Petra

45

Ve}ina na{ih

odlikovawa osnovana je

povodom obele`avawa

va`nih istorijskih

doga|aja. Ona danas

svedo~e o vrednostima

minulog vremena i o

brojnim li~nostima ~ija

odlikovawa se ~uvaju u

muzejskoj zbirci.

o ma }a od li ko va wa

su se po ja vi la pre

ob no ve dr av no -

sti. Vla dar je va -

`ne do ga |a je i ju -

bi le je obe le a vao

do de lom spo men-

od li ko va wa. Na gra |i -

va ni su is tak nu ti po je -

din ci za u~e {}e u dru -

{tve nim zbi va wi ma. Od

ovih ju bi lar nih od li~ ja

u zbir ci je me da qa za

pri vr e nost iz 1859.

go di ne. Ko va na je u spo -

men na Sve to an drej sku

skup {ti nu ka da je knez

Mi lo{ vra }en na srp ski

pre sto. Knez je svo je

pri sta li ce na gra dio

spo men-od li ko va wi ma

me |u ko ji ma je i ova vr -

lo ret ka me da qa. Va ni

isto rij ski do ga |a ji i da -

qe }e bi ti po vod osni -

va wu srp skih od li ko va -

wa. Da bi na gra dio pre -

`i ve le u~e sni ke i fa mi -

li je umr lih, knez Mi ha i -

lo je po vo dom pe de se to -

go di {wi ce od Dru gog

srp skog ustan ka dao da

se pre ma na cr tu Ana sta -

sa Jo va no vi }a ura di Ta -

kov ski krst, ko ji }e se

raz vi ti u pr vi srp ski

or den ob no vqe ne dr a -

ve i bi }e do de qi van do

kra ja vla da vi ne di na -

sti je Obre no vi}. Ne {to

ka sni je na sta je i voj na

va ri jan ta: or den Ta kov ski

krst sa ma ~e vi ma za rat ne

za slu ge. Mu zej po se du je

naj lep {e pri mer ke ovih

or de na ko ji ma su od li ko -

va ne za slu ne li~ no sti iz

dru ge po lo vi ne 20. ve ka.

PRA VO NA OD LI KO VA WA Po vra tak u svet le gi tim nih dr a va

ostva ren je bor ba ma ko je su vo |e ne u oba

srp ska ustan ka i dva srp sko-tur ska ra ta. Sr -

bi ji je pri zna ta dr av nost na Ber lin skom

kon gre su 1878. Ob no vqe na srp ska dr a va

sa od go va ra ju }im pra vi ma do bi la je i pra vo

na svo ja od li ko va wa. Ve} 1882. Kne e vi na

Sr bi ja po sta je Kra qe vi na Sr bi ja, a sle de }e

go di ne Na rod na skup {ti na do no si Za kon o

or de ni ma i me da qa ma. Ta da je kraq Mi lan IObre no vi} u spo men na pro gla {e we kra qe -

vi ne usta no vio or den be log or la da bi wi me

na gra dio od re |e ne li~ no sti ko je su to pra vo

ste kle svo jim za slu ga ma pre ma kra qu, kra -

qev skom do mu i dr a vi. Iz gled ovog or de na

ve o ma je ce wen, mno gi ga sma tra ju naj lep {im.

U zbir ci su pri mer ci ovog or de na iz vre me -

na we go vog osni va wa pa sve do onih ko ji su

do de qi va ni do Dru gog svet skog ra ta. Istim

za ko nom kraq Mi lan je osno vao i or den sve -

tog Sa ve. Svih pet ste pe na, ko li ko or den

ima, i pri mer ci ra znih pro iz vo |a ~a na la ze

se u Voj nom mu ze ju. U ko lek ci ji je jo{ je dan

or den iz pe ri o da vla da vi ne di na sti je Obre -

no vi}. To je or den Mi lo {a Ve li kog, ko jim je

kraq Alek san dar I Obre no vi} obe le io ~e -

tr de se to go di {wi cu Mi lo {e vog po vrat ka na

vlast. Na a lost ko lek ci ja sa dr i sa mo je -

dan or den ski znak ko me ne do sta je ne ma wi} ka

kru na u nad vi {e wu.

Zbirka odlikovawa

BIOGRAFIJA NA GRUDIMA

Zvezda francuskog ordena legije

~asti prvog stepena, kraqa

Aleksandra Prvog Kara|or|evi}a

(Vrh znaka je o{te}en metkom)

Zbir ka po se du je va ri jan te ovih me da qa ko je

ukra {a va ju mno ge gra ne (da {~i ce) sa od li ko -

va wi ma vi so kih ofi ci ra. Sa da su ov de za -

hva qu ju }i po tom ci ma ko ji su u~i ni li ve li ki

dar Voj nom mu ze ju.

SPOMENICESpo me ni ca je od li ko va we ko jim su obe -

le e ni mno gi va ni do ga |a ji i va ne rat ne go -

di ne. Ve }i na od wih uve }a va na {u ko lek ci ju u

ko joj su svo jom le po tom za pa e na i od li ko va wa

Dru {tva srp skog cr ve nog kr sta. Zbir ku kra se

i ret ke me da qe ko je je usta no vi la kne gi wa a

ka sni je kra qi ca Dra ga. Kra qe vi na Sr bi ja

une la je svo ja od li ko va wa u za jed ni~ ku dr a vu.

U no voj dr a vi kraq Alek san dar I osno vao je

or den ju go slo ven ske kru ne po vo dom pro gla {e -

wa Kra qe vi ne Ju go sla vi je. Ova su od li ko va -

wa do de qi va na sve do pro me na na sta lih u to -

ku Dru gog svet skog ra ta. Zbir ka po se du je vred -

ne pri mer ke od li ko va wa iz tog pe ri o da. Ju go -

sla vi ja po sle Dru gog svet skog ra ta ima so ci ja -

li sti~ ko dru {tve no ure |e we. Shod no na sta lim

pro me na ma, iz par ti zan skih od li ko va wa raz -

vio se ceo si stem od li ko va wa SFRJ. Ovim od -

li ko va wi ma i od li ko va wi ma iz SRJ pre o sta -

log de la za jed ni~ ke dr a ve uve }a na je i na {a

zbir ka. To kom sa vre me nih zbi va wa po vra tak

sta rim vred no sti ma pre ko svo jih od li ko va wa

u~i ni la je Re pu bli ka Srp ska. Ta kvim kom ple -

tom od li ko va wa da ro van je Voj ni mu zej.

Ve }i na na {ih od li ko va wa osno va na je

po vo dom obe le a va wa va nih isto rij skih do -

ga |a ja. Ona da nas sve do ~e o vred no sti ma mi -

nu log vre me na i o broj nim li~ no sti ma, ~i ja

od li ko va wa se ~u va ju u mu zej skoj zbir ci. Na -

gra |e ni si ima li raz li ~it po lo aj i zva wa.

Me |u wi ma je bi lo re do va, pod o fi ci ra, ofi -

ci ra, vi so kih ofi ci ra i kra qe va. Svo ja od -

li ko va wa su no si li pre ma pro pi si ma ko ji su

pred vi |a li i no {e we stra nih od li ko va wa. U

zbir ci su naj vi {a i naj broj ni ja stra na od li -

ko va wa ko je je za ve li ke rat ne za slu ge do bio

voj vo da @ivo jin Mi {i}. Zbir ka stra nih od -

li ko va wa je ve o ma zna ~aj na po broj no sti

pred me ta i po wi ho voj pri pad no sti. Za do ma -

}a i stra na od li ko va wa uru ~i va ne su od go va -

ra ju }e di plo me ko je su pr vo ra zred ni sve dok

do de le. Me |u di plo ma ma naj broj ni je su ra zne

do ma }e i stra ne, a naj vi {e je onih ko je se od -

no se na do de lu od li ko va wa ko ji ma je za svo je

za slu ge na gra |i van voj vo da Ste pa Ste pa no vi}.

Bo gat stvo zbir ke je i u ra zno vr sno sti di plo -

ma od li ko va wa, ofi cir skih di plo ma i di plo -

ma ra znih dru {ta va i udru e wa. U ovoj zbir -

ci na la ze se mu zej ski pred me ti ko ji su pri pa -

da li kra qe vi ma Alek san dru I Obre no vi }u i

Alek san dru I Ka ra |or |e vi }u, kne e vi ma Ar -

se nu i Pa vlu Ka ra |or |e vi}, voj vo da ma @ivo -

ji nu Mi {i }u i Ste pi Ste pa no vi }u, ge ne ra li ma

Mi ha i lu @iv ko vi }u, Pa vlu Ju ri {i }u [tur mu,

Bo i da ru Ter zi }u, Je vre mu Da mja no vi }u i

dru gim va nim li~ no sti ma.

Du {an ka MA RI I],

vi {i ku stos

Pro me na na srp skom pre sto lu od ra zi la

se i na od li ko va wi ma, {to se uo ~a va na mu -

zej skim pri mer ci ma. Svo je naj vi {e od li ko -

va we or den Ka ra |or |e ve zve zde di na sti ja

Ka ra |or |e vi} osno va la je u ~ast sto go di -

{wi ce Pr vog srp skog ustan ka. Po red broj nih

or de na u zbir ci je i za kon o ovom od li ~i ju

po tvr |en od kra qa Pe tar I u To po li 1. ja nu a -

ra 1904. U rat nim uslo vi ma, iz mir no dop -

skih or de na Kra qe vi ne Sr bi je na sta ja li su

or de ni za za slu ge ste ~e ne u ra tu. U Pr vom

bal kan skom ra tu kraq Pe tar I osno vao je or -

den Ka ra |or |e ve zve zde sa ma ~e vi ma, ko ji je

ta da bio pr vi na rang li sti na {ih od li ko va -

wa. U zbir ci su, po red osta lih, i sva ~e ti ri

ste pe na ovog or de na voj vo de @ivo ji na Mi -

{i }a. Rat ne 1915. ovaj or den se uve }ao ta ko

{to je osno van voj ni~ ki or den Ka ra |or |e ve

zve zde sa ma ~e vi ma za pod o fi ci re i voj ni ke.

Me |u mu zej skim pred me ti ma u zbir ci je i or -

den ko jim je od li ko van ne zna ni ju nak na Ava -

li. Iste go di ne osno van je or den be log or la

sa ma ~e vi ma, ~i ji se dra go ce ni zna ci tre }eg

ste pe na sa ko ji ma su od li ko va ne pu kov ske za -

sta ve ~u va ju u ko lek ci ji.

OR DE NI I KO LAJ NE Raz vi jen si stem od li ko va wa Kra qe vi ne

Sr bi je, po red or de na ko ji su za u zi ma li naj vi -

{e me sto, ~i ni le su jo{ me da qe i spo me ni ce.

Iz dvo ji }e mo sa mo ne ke od wih. Me da qe su

osni va ne raz li ~i tim po vo dom. Od dav ni na je

na gra |i va na kod nas ve o ma ce we na oso bi na –

hra brost, ko ja je na ro ~i to do la zi la do iz ra -

`a ja u rat nim uslo vi ma. Od te vr ste me da qa u

zbir ci je naj sta ri ja ko laj na za hra brost iz

1876. Evi dent ne su pro me ne na me da qi sve do

Dru gog bal kan skog ra ta ka da je osno va na me -

da qa za hra brost Mi lo{ Obi li} u zlat noj i

sre br noj kla si i u dve ve li ~i ne i ona je do de -

qi va na do Dru gog svet skog ra ta. Me |u broj nim

me da qa ma u zbir ci je i ona ko jom je od li ko -

van knez Ar sen Ka ra |or |e vi}.

Po red hra bro sti na gra |i va ne su i dru -

ge va ne oso bi ne ko je su kra si le ju na ke i

rat ni ke. Zbog to ga su osno va ne me da qa za

voj ni~ ke vr li ne i me da qa za rev no snu slu -

`bu, ko je su od usta no vqe wa uz iz ve sne iz me -

ne do de qi va ne do Dru gog svet skog ra ta.

ZBIR KA SA NI TE TA

Je zgro ove zbir ke ~i ne me di cin ske spra ve

i ra zni sa ni tet ski ma te ri jal ko ji su upo tre -

bqa va ni u par ti zan skim bol ni ca ma to kom

Dru gog svet skog ra ta. U Mu zej su do spe li na -

kon pri ku pqa wa na te re nu i to uglav nom na

pro sto ru gde su se ne ka da na la zi le par ti -

zan ske bol ni ce, a me |u wi ma i Cen tral na

bol ni ca Vr hov nog {ta ba NOVJ. Osim in -

stru me na ta i dru gog sa ni tet skog ma te ri ja la

ko ji su fa bri~ ke iz ra de, ve li ki deo pri pa -

da im pro vi zo va nim ru~ no ura |e nim in stru -

men ti ma i dru gim sa ni tet skim po ma ga li ma

ko ji su bi li ko ri {}e ni za od re |e ne svr he.

Tu po seb no me sto pri pa da par ti zan skom bu -

re tu ko je je slu i lo za pa re we va {qi vih

stva ri. Ta ko je ura |en i iz ve stan broj pred -

me ta ko ji su ko ri {}e ni u lo go ru Au {vic a

sa da su deo ove zbir ke. Na kon uki da wa spo -

men-so be ko ja je po sto ja la na VMA sa ni tet -

ski pred me ti i ma te ri jal pre ne ti su u mu zej -

sku zbir ku. Ta ko |e se ra di o pred me ti ma sa -

ni te ta ko ji su upo tre bqa va ni u Dru gom svet -

skom ra tu. Ta ko je zbir ka upot pu we na pred -

me ti ma fa bri~ ke iz ra de, a obo ga }e na je i

im pro vi zo va nim sa ni tet skim po ma ga li ma.

Zbir ka je uve }a na i po ne kim pred me tom sa -

vre me nog sa ni te ta.

1. avgust 2008.

Orden Belog orla tre}eg

stepena generala Mihaila

Sre}kovi}a

Lan~i} sa minijaturnim

odlikovawima ministra

Milutina Gara{anina

47

Zbir ka ode }e, uni for mi i ar hi va li ja

Zbirka jesastavqena od

raznovrsnihpredmeta od kojih

se isti~unacionalni

kostimi, uniformei arhivalije.

Prete~u uniformepredstavqa

rasko{na narodnano{wa, ~iji su

primerci bogatopohraweni u

zbirci i stalnojpostavci Vojnog

muzeja.

e~ je o suk ne nim i o sve ~a nim (svit nim)

ha qe ci ma ko ji su pri pa da li is tak nu tim

li~ no sti ma na {e ra ni je i no vi je isto -

ri je, voj vo di Mar ku Mi qa no vu, Ili ji

Ga ra {a ni nu, kwa zu Da ni lu Pe tro vi }u,

kne gi wi Zor ki, po zna tim u~e sni ci ma

cr no gor sko-tur skog ra ta. Ku ri o zi tet mu ze ja

su pre div ni pri mer ci go to vo svih ti po va je -

le ka sa to ka ma. To ke su ima le is kqu ~i vo de -

ko ra tiv nu funk ci ju, ia ko ih ne ki na u~ ni ci

sma tra ju re mi ni scen ci jom sred wo ve kov nog

oklo pa. Po red ozna ka mo }i, bo gat stva i ugle -

da, je lek sa to ka ma je, po na rod nom ve ro va -

wu, imao i tzv. apo tro pej sku funk ci ju. Re~ je

o na vod nom ma gij skom dej stvu po je di nih de lo -

va ovog ode la ko ji su vla sni ka {ti ti li od

„uro ka i zlih o~i ju”. Za na tli je iz pri mor skih

gra do va bi le su ~u ve ne po iz ra di ove svit ne

no {we. Po se ban deo ~i ni zbir ka de lo va ja -

ha }e kow ske opre me i me |u wi ma ku bur lu ci,

uzen gi je, se dla i tzv. a{e, pa rad ni po kri va -

~i za se dla. Svi ovi pred me ti po red prak -

ti~ ne na me ne ima li su i estet ske od li ke.

ORIJENTALNI DUHPo ja va uni for me od re |e ne za kon skim

re gu la ma ve zu je se za vla da vi nu Lu ja XI II u 17.

ve ku. U Sr bi ji je jed no o bra zno voj no ode lo

usta no vqe no 1809. go di ne, a no si li su ga Ka -

ra |or |e vi re gu la {i, na {a pr va uni for mi -

sa na sta ja }a voj ska. Glav ni ele men ti wi ho ve

ode }e bi li su ci lin dri~ na ka pa, tzv. ~a kov i

guw od va qa nog suk na. U pr voj po lo vi ni 19.

ve ka voj no ode lo su iz ra |i va le do ma }e za -

na tli je, tzv. ter zi je, aba xi je i se qan ke iz do -

ma }e ra di no sti, da bi od po lo vi ne 19. ve ka

ter zi je bi va le po ti ski va ne od {naj de ra i

{u ste ra ko ji su do la zi li iz Au stro u gar ske.

Ka sni je se ja vqa niz pri vat nih li ca i li fe -

ra na ta ko ji su na ba vqa li ode }u za voj sku, a

1899. go di ne Ofi cir ska za dru ga }e, uz po -

vre me ne pre ki de, bi ti glav ni iz vor snab de -

va wa uni for mom do 1941. go di ne.

U Cr noj Go ri, na rod na no {wa za me we -

na je uni for mom 1896. go di ne, ka da su usvo -

je ni ru ski odev ni obra sci. Zbir ka Voj nog mu -

ze ja sa dr i na o ~i te voj ne in sig ni je is tak nu -

tog ofi ci ra Pe tra [o }a, oli ~e ne u e{ar pi

i pa rad nim epo le ta ma kao ozna ka ma ofi -

cir skog ~i na i do sto jan stva. Od 1809. go di -

ne pa do da na {wih da na, uni for ma u Sr bi ji

tr pe la je niz uti ca ja ko ji su po ti ca li sa

evrop skog Za pa da i iz Ru si je. Pri me tan je up-

liv ele me na ta ori jen tal nog du ha u ne kim de -

lo vi ma ode la Na rod ne voj ske iz 1864. go di -

ne. Dra go ce ni su ori gi nal ni pred me ti iz pe -

ri o da Kne e vi ne i Kra qe vi ne Sr bi je ko je

ba {ti ni zbir ka Voj nog mu ze ja. Re~ je o {le mu

pru skog ti pa, ko ji se na zi va piklha u be, i ge -

ne ral skoj uni for mi \u re Hor va to vi }a. Taj

tip ge ne ral ske uni for me us po sta vqen je Uka -

zom iz 1882. go di ne, ka da su uve de ne i tzv.

epo le tu {ke – ple te ni ce za ge ne ra le. Ovo je

svo je vr sno ugle da we na uzo re iz pru ske dr -

`a ve, a u skla du sa ten den ci jom Sr bi je da,

kao i pru ska dr a va, po sta ne sto er u pro -

ce su uje di we wa svih srp skih ze ma qa. U to

vre me je mo der ni zo va na srp ska voj ska, uki -

nu to dvoj stvo na re la ci ji sta ja }a–na rod na

voj ska, a pi kan te ri ja ko ju do no se osam de se te

go di ne oli ~e na je u odo ma }e wu na ro ~i te ka pe

fran cu skog kro ja, tzv. ke pi ja, ko ja je bi la u

upo tre bi do 1896. go di ne, pa ra lel no sa {aj -

ka ~om i {ap kom. Voj ni mu zej ~u va {ap ku ko ja

je pri pa da la voj vo di Ste pi Ste pa no vi }u, je -

dan oso ben ke pi kra qe vog or do nan sa i naj -

sta ri ji pri me rak {aj ka ~e u nas, ko ji da ti ra

ve ro vat no jo{ iz 1869. go di ne.

Ble {ta vi lo upa dqi vo de ko ri sa nih uni -

for mi la ga no bi va po ti ski va no kra jem 19.

ve ka, ka da je mo der ni za ci ja u na o ru a wu, a

ka sni je i po ja va ro vov skih voj ni, na met nu la

po tre bu za jed no stav ni jim, prak ti~ ni jim i ko -

lo ri sti~ ki ma we na me tqi vim ob li ci ma voj -

nog ode va wa. Stal na po stav ka Voj nog mu ze ja

bri qi vo ~u va naj sta ri ji i naj re |i pri mer

blu ze i {i we la re do va iz 1908. go di ne, ko ja

pr vi put u isto ri ji ode va wa u Sr bi ji odo ma -

}u je si vo ma sli na stu bo ju uni for me ko ja }e

su ve re no vla da ti voj nom odev nom sce nom do

da na {wih da na.

RUSKI OBRASCI

U to ku pe ri o da Kra qe vi ne SHS i Kra -

qe vi ne Ju go sla vi je de si le su ne ke pro me ne u

uni for mi, ali sve do 1935. go di ne osta }e

du bo ko uvre e ni odev ni obra sci iz mi nu lih

ra to va 1912–1918. go di ne. Na kon krat kog

„ko ke ti ra wa” sa en gle skim uti ca ji ma od ra -

`e nim, iz me |u osta log, i u sve ~a nom mun di -

ru M.1935 ka kvog po hra wu je i na {a zbir ka,

knez Pa vle Ka ra |or |e vi} se ipak 1939. go -

di ne po no vo okre nuo ru skim obra sci ma i

ko lo ri tu ko ji je bio za stu pqen u srp skoj uni -

fo r mi jo{ sre di nom 19. ve ka. Zbir ka uni -

for mi ba {ti ni ge ne ral ski mun dir iz 1939.

go di ne, ko ji sve do ~i o ovim na sto ja wi ma

cen tral ne vla sti. Upa dqi va is traj nost u

odr a va wu po je di nih uni for mi kroz ve ko -

ve, ogle da se u srp skoj gar dij skoj uni for mi,

ko ja spa ja u se bi ras ko {ne ele men te hu sar -

ske do la me, ali i srp skog sred wo ve kov nog

vla ste o skog ko sti ma. Ona u du gom kon ti nu u mu

od 1859. do 1941. go di ne pred sta vqa oso -

be nog ~u va ra srp ske tra di ci je i na ci o nal -

nog iden ti te ta. Sled stve no to me, od oso bi -

tog zna ~a ja je ko wi~ ka gar dij ska do la ma pu -

kov ni ka iz 1933. go di ne, ko ju je no sio kraq

Alek san dar Ka ra |or |e vi}. Ra ri tet po seb ne

vr ste i ma te ri jal no sve do ~an stvo mar seq -

TO KE PRO TIV URO KA

Generalska {ajka~a,

1912–1918

skog aten ta ta 1934. go di ne, pred sta vqa ju

frak-re den got i dvo ro gi {e {ir, ko ji se, kao

ode lo mor na ri ce, po ja vqu ju jo{ 1924. go di -

ne, naj pre po ugle du na au stro u gar ske, a po -

tom na en gle ske mo de le.

POD RAZ LI I TIM UTI CA JI MA

Ra to vi 1941–1945. go di ne do ne li su

{a ro li kost uni for mi, pa pri me }u je mo ode la

raz li ~i te pro ve ni jen ci je. Ozna ke ~i no va na

na ru ka vqu, ka pi i krag ni pred sta vqa le su os-

nov za raz li ko va we je di ni ca NOV i POJ od

pri pad ni ka Ju go slo ven ske voj ske u Otax bi ni.

Voj ni mu zej po hra wu je uni for mu Pe tra Drap -

{i na, ko man dan ta ^e tvr te ar mi je JA, a iz po -

to weg vre me na vred na po me na je i uni for ma

ge ne ra la Pe ka Dap ~e vi }a. Zna tan deo zbir ke

po kri ven je upra vo uni for ma ma iz pe ri o da

JA i JNA. Kroj, ob lik i ma te ri jal ode la usta -

no vqe ni 1953. i 1955. go di ne osta li su go to -

vo ne pro me we ni sve do da na {wih da na, sa ja -

snom iz me nom u ozna ka ma na {ap ki, dug ma di -

ma, ru ka vi ma i na ra me ni ca ma blu ze uve de nim

1994. i 2007. go di ne. Ove pro me ne su bi le

sa o bra e ne sa im pe ra ti vom mo der nog ra to -

va wa i o~u va wa srp ske tra di ci je i na ci o nal -

nog iden ti te ta.

Osim pred me ta ko ji osli ka va ju bo ga tu

na ci o nal nu isto ri ju, od ne ma log zna ~a ja su i

pri mer ci uni for mi stra nih ar mi ja. Re~ je o

pred me ti ma Car ske Ru si je i ze ma qa Is to~ -

nog blo ka, te pred me ti ma ne ma~ ke, ita li jan -

ske, ame ri~ ke, fran cu ske i dru ge pro ve ni jen -

ci je. Mno gi od wih pred me ta pri sti gli su kao

plod me |u mu zej ske sa rad we ili su do bi je ni

raz me nom sa dru gim mu ze ji ma. Na ro ~it ku ri -

o zi tet su uni for me i voj ne in sig ni je ko je po -

ti ~u iz Car ske Ru si je, a pri pa da li su ne ka da -

{wem Ru skom ode qe wu ko je je po sto ja lo u Voj -

nom mu ze ju iz me |u Pr vog i Dru gog svet skog ra -

ta. Ov de je po treb no po me nu ti na o ~it ko po -

ran, tj. ko wi~ ki mun dir iz vre me na im pe ra -

to ra Alek san dra III, ~i ja je dra go ce nost uto -

li ko ve }a jer je upra vo ta kav tip mun di ra

znat no uti cao na iz gled ko po ra -

na srp ske voj ske 1896. go di ne.

Ta ko |e je zna ~aj na i do la ma 8.

hu sar skog lu ben skog pu ka, jer je

do la ma kon sti tu tiv ni ele ment

srp ske gar dij ske blu ze usta no -

vqe ne 1859. go di ne. Na po me ni -

mo da zbir ka ba {ti ni i pri mer

~a ko va 4. ma u ri poq skog pu ka iz

pr ve po lo vi ne 19. ve ka, ko ji je

od li ko van za vre me srp sko-tur -

skih ra to va. Ta kav tip ogla vqa

osta vio je trag na srp sku voj ni~ -

ku i ofi cir sku ka pu s po ~et ka i u

pr voj po lo vi ni 19. ve ka.

Va an deo zbir ke pred sta vqa ju ar hi va -

li je. Ov de pod ra zu me va mo svo je vr sne do ku -

men tar ne iz vo re, ko ji u naj ve }oj me ri po kri -

va ju pe ri od od 1941. do 1945. go di ne, a ma wi

broj se od no si na vre me po sle 1946. ili na

Pr vi svet ski rat. Ovom zna ~aj nom iz vor nom

gra |om ob u hva }e ni su pla ka ti, le ci, bro {u -

re, bil te ni i le gi ti ma ci je, ko ji osli ka va ju ne

sa mo voj no-po li ti~ ke, ne go i kul tur ne i dru -

{tve ne fe no me ne u to ku po me nu tih ra to va, a

od no se se na NOV i POJ, ali i na pri pad ni -

ke Ju go slo ven ske voj ske u Otax bi ni i Srp ske

dr av ne stra e.

Ma ri ja na JO VE LI], KUSTOS

Toke kwaza Danila

Petrovi}a

Deo paradne admiralske

uniforme kraqa

Aleksandra Kara|or|evi}a

[lem redova srpske

vojske M1847

Sve~ana uniforma

pe{adijskog potpukovnika

za stroj M1928

opre mu ko ja je bi la u upo tre bi u voj nim je di -

ni ca ma, od eks plo ziv nih sred sta va, pre ko

mor na ri~ ke opre me i oru |a, sred sta va ve ze,

ar ti qe rij ske mu ni ci je... Po se ban deo po sve -

}en je pr vom u~e {}u na {e voj ske u jed noj me -

|u na rod noj mi si ji, mi si ji UNEF, Uje di we nih

na ci ja na Si na ju Egip tu.

Kao {to je po me nu to, fond zbir ke je uve -

li ko obo ga }en usled rat nih de {a va wa to kom

de ve de se tih. Ve li ki broj pred me ta iz ovog pe -

ri o da pri ku pqan je di rekt no sa ra ti {ta to -

kom 1991. i 1992. go di ne. Po {to je ta da na

sna zi bio em bar go na uvoz oru` ja, je di ni ce

Re pu bli ke Hr vat ske opre ma le su se ile gal nim

pu te vi ma i sa svih mo gu }ih stra na, ta ko da se

na ra ti {tu po ja vi lo oru` je iz svih de lo va

sve ta. Sa mo au to mat skih pu {a ka pra vqe nih

po li cen ci Ka la {wi ko va ima iz ne ko li ko ze -

ma qa: po red so vjet ske AK-47, tu su i ma |ar -

ske, ru mun ske, bu gar ske, poq ske, ki ne ske i na -

rav no ju go slo ven ske ko pi je. Sli ku upot pu wu je

i ne ma~ ki ra ket ni ba ca~ Ar mbrust, bor be ne

sa~ ma ri ce Mos sberg 500, au to mat ske pu {ke

R-4 ka li bra 5,56 mm, za tim HK MP-5 9mm, pi -

{toq Ex plo rer 2 sa op ti~ kim ni {a nom, slo -

ve na~ ki au to mat MGV 176, ra zne vr ste sport -

skog i lo va~ kog na o ru a wa...

FOND KO JI SE NE PRE STA NO OB NA VQA

Do dat ni deo sli ke ko ji opi su je su ko be u

Hr vat skoj pred sta vqa im pro vi zo va no oru` je

na me we no za mu ~e we i ubi ja we ci vi la i za -

ro bqe nih pri pad ni ka JNA. Spi sak pred me ta,

kao i u pret hod nom ra tu, go vo ri o be sti jal -

no sti ko ja je ne iz be no pra ti la ope ra ci je na

hr vat skom ra ti {tu. Naj ve }i broj po me nu tih

pred me ta ~i ne ru~ no ra |e ni bo de i i ka me

po zna te pod na zi vom „sr bo sjek“. Po red wih,

tu su i se ki re, sa ta re, ma ~e te na ko ji ma se i

da qe na la ze tra go vi qud ske kr vi. Jo{ stra -

{ni ju sli ku osta vqa ju pred me ti za mu ~e we kao

{to su „me dve |a {a pa“, spra va sa za {i qe -

nim kan xa ma ko ja je slu i la za ki da we me sa,

za tim „kle pe tu {e“ sa ~i we ne od lan ca, ko ja

su slu i le za da vqe we ta ko {to se la nac ste -

zao r tvi oko vra ta, spra ve za iz bi ja we o~i -

ju i da vqe we pra vqe ne od bo dqi ka ve ì ce i

ra zne vr ste pa li ca za ba ti na we. U zbir ci

~ak po sto ji i qud ska lo ba wa na ko joj je is pi -

sa na po ter ni ca za Mi la nom Mar ti }em.

Po sled wa rat na de {a va wa na te ri to -

ri ji Sr bi je su ta ko |e do bi la svo je me sto u

Voj nom mu ze ju i do pu ni la fond ove zbir ke. Je -

dan deo po ve zan je sa bor bom pro tiv al ban -

skih se pa ra ti sta i, kao u slu ~a ju su ko ba u Hr -

vat skoj, ov de po sto ji {i rok ar se nal oru` ja

sa svih stra na sve ta. Od za ple we nog oru` ja

zbir ka po se du je au to mat ske pu {ke M-56 ki -

ne ske i M-68 ko rej ske pro iz vod we, za tim ki -

49

Zbir ka fa bri~ kog na o ru a wa od 1945.

NO VO PO GLA VQE

Zbirka fabri~kognaoruàwa od 1945.godine postoji ve} duèvreme u Vojnom muzeju i upo~etku je prikupqalanaoruàwe doma}eg ilistranog porekla kojim sugodinama opremanipripadnici nekada{weJNA, u èqi da prikaèsavremena kretawa uopremawu vojske.Me|utim, ratna de{avawatokom devedesetihgodina prethodnog vekaotvorili su novopoglavqe ne samo vojnojistoriji na{eg narodave} i u ovoj zbirci.

ne ske ru~ ne ba ca ~e M-49 i M-56 i bes tr zaj -

ne to po ve, au to ma te In gram M-11 9mm, snaj -

per ske pu {ke Sig Sa u er 7,62 mm i da le ko -

met ne Bar ret 12,7 mm. Dru gi deo je po sve }en

agre si ji Na toa i bom bar do va wu SRJ, gde su

pri ka za ni na o ru a we i opre ma pi lo ta ko je

je obo ri la VJ, a kao naj za ni mqi vi ji eks po nat

is ti ~e se deo kri la avi o na F-117A Ste alth,

ko ji je obo ren 27. mar ta 1999. Po se ban ak -

ce nat je na upo tre bi oru` ja za bra we nih kon -

ven ci ja ma o ra to va wu, a ko je je to kom bom -

bar do va wa kon stant no upo tre bqa va no. To se

uglav nom od no si na ka set ne bom be i na mu ni -

ci ju sa osi ro ma {e nim ura ni ju mom.

Po sled wi deo zbir ke i onaj ko ji se kon -

stant no ob na vqa i una pre |u je pred sta vqa

na o ru a we ko je je da nas u upo tre bi u Voj sci

Sr bi je, ~i me Voj ni mu zej obez be |u je kon ti nu -

i tet u pri ka zu for ma cij skog na o ru a wa ko je

je voj ska ko ri sti la jo{ od osni va wa mo der ne

srp ske dr a ve!

De jan MI LI VO JE VI],

pot po ru~ nik, ku stos

u ko bi u Hr vat skoj po ~et kom de ve de se tih

go di na 20. ve ka, ras pad SFRJ, a po tom i

bor ba pro tiv al ban skih te ro ri sta na

Ko so vu to kom 1998. i 1999. go di ne, te

agre si ja Na toa na SRJ 1999, stvo ri li

su no vi pro stor u pri ka zu na ci o nal ne

voj ne isto ri je, a sa mim tim i pro stor za

pri ku pqa we no vih eks po na ta za fond

zbir ke. Mno gi od tih pred me ta pri ku pqa -

ni su na li cu me sta od za ple we nogoru` ja.

Zbir ka i da nas pri ku pqa pred me te u ve zi

sa po me nu tim do ga |a ji ma, me |u tim in te re -

so va wa joj se pro {i ru ju kao i u ra ni jim

epo ha ma na for ma cij sko na o ru a we ko je

se da nas ko ri sti u Voj sci Sr bi je.

SLI KA DO MA ]E VOJ NE IN DU STRI JE

Naj sta ri ji pred me ti iz zbir ke su oni

ko ji po ti ~u iz vre me na raz vo ja no ve ko mu ni -

sti~ ke Ju go sla vi je i Ju go slo ven ske na rod ne

ar mi je, a ko ji po ka zu ju sli ku raz vo ja do ma }e

in du stri je oru` ja pre ko pri me ra ka pu {ke M-

48, po lu a u to mat ske M59/66-~u ve ne pa pov ke,

pi {to qa M-57, pu {ko mi tra qe za M-53 i au -

to ma ta M-56 do ka sni je au to mat ske pu {ke M-

70, pu {ko mi tra qe za M-72, po lu a u to mat ske

snaj per ske pu {ke M-76 i mi tra qe za M-84.

Me |u ovim na o ru a wem pro iz ve de nim po sle

ra ta ima i pri me ra ka oru` ja iz rat nog pe -

ri o da ko ji su se i da qe za dr a li u upo tre bi

u voj sci. Po red pe {a dij skog na o ru a wa,

zbir ka po se du je ra zno vr snu osta lu voj nu

Automatska pu{ka

AKS-47

1. avgust 2008.50

go di ne, ali i Sa ve to dav nom i

Umet ni~ kom od bo ru Voj nog mu ze ja.

Umet ni~ ka de la su u Mu zej sti za -

la pu tem ot ku pa, po klo na ili po -

rux bi na. Mi ni star stvo voj ske i

mor na ri ce Kra qe vi ne Ju go sla -

vi je obez be di lo je znat na ma te -

ri jal na sred stva za ot kup umet -

ni~ kih de la za Voj ni mu zej, {to je

do pri ne lo da se za krat ko vre me

stvo ri vred na ko lek ci ja. Fond

umet ni~ ke zbir ke uve }a vao se i

da ro vi ma od usta no va i po je di -

na ca. Me |u pr vim da ro dav ci ma

bi li su umet ni ci i wi ho vi po -

tom ci.

Ve li ka do bro tvor ka be o -

grad skih kul tur nih usta no va Ka -

ta ri na Jo va no vi}, k}i Ana sta sa

Jo va no vi }a, po klo ni la je vred nu

ko lek ci ju o~e vih li to gra fi ja. Da -

ro da vac Voj nog mu ze ja bio je i va -

jar Sre ten Sto ja no vi}, po klo nio

je bi stu kra qa Alek san dra I. Po sle pro da je

svo jih ra do va sli kar Mi ha i lo Mi lo va no vi}

po klo nio je Mu ze ju dve svo je sli ke. Sli kar ka

Qu bi ca Lu ko vi} je po sle pro da je sli ka se -

stre Na de de Pe tro vi}, po klo ni la Na de di -

nu pa le tu i wen ~u ve ni Au to por tret, ko ji je

1947. ustu pqen Na rod nom mu ze ju u Be o gra du.

RATNI SLIKARINa rod na skup {ti na Kra qe vi ne Ju go sla -

vi ja po klo ni la je sli ku Ni ko le Be {e vi }a

Kra qe vi} Mar ko na [ar cu. Na rod ni mu zej je

1938. go di ne po klo nio Voj nom mu ze ju se dam

iz u zet no vred nih por tre ta: Por tret Ka ra -

|or |a, rad Uro {a Pre di }a; Por tret kne za

Alek san dra Ka ra |or |e vi }a, Uro {a Kne e -

vi }a; za tim Por tret kne za Mi lo {a, de lo au -

strij skog sli ka ra Jo ha ne sa Be sa; Por tret

kra qa Mi la na (ni je sa ~u van) i Por tret kne za

GRA \A OD KO JE

SE PRA VE SNO VI

Umet ni~ ka zbir ka

Slikari su bili raspore|eni u ratnejedinice da bi pratili `ivot nafrontu i operaci je na{e vo jske . Uprvim godinama rata , u svo je maleblokove skiciraju i svoje prve ratneutiske – figure ili likovi obi~nihvo jnika , oficira , rawenika , s kicepolo`aja, oru`ja, borbe, smrti. To jedragocena gra|a o jednom vremenu iwegovim naporima i idealima.

met ni~ ka zbir ka Voj nog mu ze ja je din stve -

na je po bro ju i vred no sti umet ni~ kih de -

la ko ji ma ras po la e. Za slu ga za we no

osni va we pri pa da ge ne ra lu Vo ji sla vu

Vu ko vi }u, ko ji je na du no sti uprav ni ka

Voj nog mu ze ja bio od 1934. do 1945.

Paja Jovanovi}, kraq

Aleksandar Kara|or|evi},

uqe na platnu

Lukijan Bibi}, Jakov

Nenadovi}, uqe na platnu

51

Mi ha i la, oba od Ste va na

To do ro vi }a, Por tret kra qa

Mi la na (osni va ~a Voj nog

mu ze ja), na stao u Pa ri zu u

ate qeu Na dar; i Por tret

kra qa Alek san dra Obre no -

vi }a, rad Mar ka Mu ra ta.

Po seb nu dra go ce nost

umet ni~ ke zbir ke pred sta -

vqa ju ra do vi „rat nih sli ka -

ra 1912–1918”. Sa ku pqe no

je oko 500 sli ka, ski ca i cr -

te a osam na est rat nih sli -

ka ra. Na ci o nal ni en tu zi ja -

zam po neo je u stra ho te rat -

nog vi ho ra ~i ta vu jed nu ge ne -

ra ci ju li kov nih umet ni ka.

Na broj nim srp skim ra ti -

{ti ma od Ce ra do So lu na, u

pe ri o du od pro pa sti da

oslo bo |e wa, stva ra lo je oko

~e tr de set sli ka ra ko ji su

bi li uglav nom rat ni ci ili

do bro voq ne bol ni ~ar ke.

Sli ka ri su bi li ras po re |e -

ni u rat ne je di ni ce da bi

pra ti li ì vot na fron tu i

ope ra ci je na {e voj ske. U

pr vim go di na ma ra ta, u svo -

je ma le blo ko ve ski ci ra ju i

svo je pr ve rat ne uti ske –

fi gu re ili li ko vi obi~ nih

voj ni ka, ofi ci ra, ra we ni -

ka, ski ce po lo a ja, oru` ja,

bor be, smr ti. To je dra go -

ce na gra |a o jed nom vre me -

nu i we go vim na po ri ma i

ide a li ma.

Po red bri qi vo ne -

go va ne do ku men tar ne umet -

no sti, u ~e ti ri tra gi~ ne

rat ne go di ne, u iz gnan stvu, u

zbe gu, na ostr vi ma ra na,

mu ~e ni {tva i le ~e wa na sta -

la su i naj zna ~aj ni ja im pre -

si o ni sti~ ka plat na srp ske

umet no sti. Me |u rat nim sli ka ri ma bi lo je i

onih ko ji su stva ra li na {u mo der nu umet nost

– Na de da Pe tro vi}, Ko sta Mi li ~e vi}, Mi -

ha i lo Mi lo va no vi}. Ta ko je Pr vi svet ski rat

i po red svih te {kih gu bi ta ka ko je joj je na neo,

obo ga tio srp sku umet nost za zna tan broj re -

mek de la.

Po sle Dru gog svet skog ra ta, Umet ni~ ka

zbir ka Voj nog mu ze ja uve }a na je za jo{ je dan

fond li kov nih de la. Re~ je o ra do vi ma ko ji su

na sta li od 1941. do 1945. go di ne. Ot ku pom i

po klo ni ma ste ~e na je ova ko lek ci ja ko ja sa -

dr i de la ak tiv nih u~e sni ka NOR-a i umet -

ni ka ko ji su go di ne ra ta pro ve li u za ro bqe -

ni~ kim i kon cen tra ci o nim lo go ri ma. Fond

Umet ni~ ke zbir ke se i da qe uve }a vao de li ma

ple me ni tih da ro da va ca Voj nog mu ze ja. Me |u

po sle rat nim da ro dav ci ma tre ba is ta }i po -

tom ke ge ne ra la Vo ji sla va Vu ko vi }a i ge ne ra -

la Je vre ma Da mja no vi }a, ko ji su, osim por -

tre ta svo jih ugled nih pre da ka, Voj nom mu ze ju

po klo ni li i dru ge vred ne mu zej ske pred me te.

Na ini ci ja ti vu ta da {we Ga le ri je Do ma JNA,

od gru pe aka dem skih sli ka ra na ru ~e no je da se

ura di ko lek ci ja por tre ta ge ne ra la JNA. Ko -

lek ci ja sa dr i 30 por tre ta. Ga le ri ja je Voj -

nom mu ze ju pre da la ko lek ci ju 1987. go di ne.

Ve li ku do na ci ju Voj nom mu ze ju u~i ni la je Ga -

le ri ja Cen tral nog klu ba Voj ske Ju go sla vi je

1993. go di ne. Tom pri li kom Umet ni~ ka zbir -

ka uve }a na je za 391 vred no li kov no ostva -

re we, a re~ je o de li ma sa vre me ne umet no -

sti, s te mom Dru gog svet skog ra ta ili sa vre -

me nog voj ni~ kog ì vo ta. Ra do vi su na {ih ve -

li kih umet ni ka, iz me |u osta lih: Mi la Mi lu -

no vi }a, Mi la na Ko wo vi }a, Mi lo {a Ba ji }a,

Ra den ka Mi {e vi }a, Bo {ka Ri si mo vi }a i dru -

gih. Sli kar Mi lo{ Gvo zde no vi} je po klo nio

10 svo jih sli ka ra |e nih po fo to gra fi ja ma

ko je pri ka zu ju Cer sku bit ku, a ne dav no je Mi -

ni star stvo od bra ne Voj nom mu ze ju ustu pi lo

{est vred nih sli ka.

TVORCI ISTO RI JEU at mos fe ri in te re so va wa za isto -

ri ju i isto rij ske li~ no sti, sa svim je pri -

rod no {to su pred me ti od po seb nog in te -

re sa bi li ba{ por tre ti, tim pre {to je ta

gra na sli kar stva slu i la i kao svo je vr sna

ge ne a lo {ka do ku men ta ci ja. Ta ko |e, ni je

slu ~aj no {to Voj ni mu zej sa dr i ve li ki broj

por tre ta i {to ba{ taj deo ko lek ci je pred -

sta vqa za ~e tak umet ni~ ke zbir ke. Li ko vi

isto rij skih li~ no sti su od dav ni na bi li ve -

li ka in spi ra ci ja li kov nim umet ni ci ma.

Pri ka za ti sli kar skim sred stvi ma jed nu

li~ nost, ko ja je sna gom svog du ha u kqu~ nim

i pre lom nim tre nu ci ma isto rij skog raz vo -

ja jed ne na ci ja od i gra la ulo gu pred vod ni -

ka, pred sta vqa te ak i od go vo ran po sao.

Po treb no je po mi ri ti slo bo du umet ni~ kog

stva ra wa i stro ge isto rij ske zah te ve, stvo -

ri ti {to ver ni ju sli ku li~ no sti, vre me na,

am bi jen ta, ka ko bi por tre ti sa ni ostao u

traj noj uspo me ni. Sli ka ri su bi li pri nu -

|e ni da po {tu ju po seb ne zah te ve na ru ~i la -

ca i da pro na la ze kon cep cij ska re {e wa

ko ji ma bi za do vo qi li wi ho ve è qe ali i

se be kao umet ni~ ke stva ra o ce. U zbir ci se

na la ze ra do vi naj slav ni jih srp skih umet -

ni ka kao {to su: Uro{ Kne e vi}, Ste van

To do ro vi}, Uro{ Pre di}, Pa ja Jo va no vi},

Ko sta Mi li ~e vi}, Veq ko Sta no je vi}, Pe -

tar Lu bar da, Mi lo Mi lu no vi}, Mla den

Sr bi no vi}. Tu su i ra do vi umet ni ka ko ji su

ne pra ved no za bo ra vqe ni: ru ski sli kar Vse -

vo lod Gu qe vi~, por tre ti sta Ni ko la Mi lo je -

vi}, sli kar Mi ha i lo Mi lo va no vi}. Pru i la

nam se pri li ka da im uka e mo du nu pa wu i

pred sta vi mo wi ho va de la, jer za hva qu ju }i

wi ma na {a umet nost je obo ga }e na mno gim od -

li~ nim ra do vi ma.

U okvi ru Umet ni~ ke zbir ke Voj nog mu -

ze ja na la zi se i iz u zet no vred na kar to graf -

ska zbir ka, ko ja ob u hva ta ori gi nal ne ge o -

graf ske i voj no ge o graf ske kar te XVII, XVI IIi XIX ve ka, ura |e ne uglav nom u sta roj gra -

fi~ koj teh ni ci ba kro re za, a po tom bo je ne

ru~ no. Uz kar te, tu se na la zi i vred na ko -

lek ci ja ve du ta sta rih gra do va. Od li ku ju se

vi so kim umet ni~ kim kva li te tom, sa dr aj nom

ge o graf skom ce lo vi to {}u, ta~ no {}u ucr ta -

nih po da ta ka pri me re nih vre me nu u kom su

na sta li, iz u zet nom ka li gra fi jom i or na -

men ti kom.

Da nas Umet ni~ ka zbir ka Voj nog mu ze ja

po se du je oko tri hi qa de ra do va i oni su

raz li ~i ti i po vre me nu na stan ka i po svo joj

li kov noj vred no sti. U du gom raz do bqu od

XVII ve ka, ko je po tre sa ju ra to vi i bur ni

isto rij ski do ga |a ji, stva ra lo je vi {e sli -

kar skih na ra {ta ja raz li ~i tih opre de qe wa.

Za stu pqe na su de la vo de }ih pred stav ni ka

ba ro ka, ro man ti zma, re a li zma, se ce si je,

im pre si o ni zma, po et skog i ko lo ri sti~ kog

re a li zma, eks pre si o ni zma, sve do po ja ve

ap strakt ne umet no sti i no ve fi gu ra ci je. Za -

stu pqe ni su ra do vi ve li kih maj sto ra, ali i

sli ka ra ~i ji ne {to skrom ni ji rad ni ka ko ne

uma wu je wi ho vu ulo gu. Na pro tiv, wi ho vi

ra do vi pred sta vqa ju ve o ma zna ~a jan po da -

tak o qu di ma i do ga |a ji ma iz na {e pro {lo -

sti i bo ga ta su do ku men ta ci ja, ì va, ne po -

sred na, ko ja nam do ~a ra va li ko ve onih ko ji

su stva ra li na {u isto ri ju.

Qu bi ca DA BI],

vi {i ku stos

Ateqe Nadar, Pariz, knez Milan

Obrenovi}, uqe na platnu

Mada nije odnacionalnog zna~ajna,zbirka oru`javanevropskih zemaqazavre|uje pa`wu pobrojnosti eksponata,wihovom egzoti~nomizgledu i na~inu upotrebe

1. avgust 2008.52

U Al i ru, u Ka bi li ma, gde su ì ve li

naj ~i sti ji Ber be ri, iz ra |i va no je naj ra zli -

~i ti je oru` je i ko wi~ ka opre ma. Na ro ~i to su

se isti ca li u ukra {a va wu oru` ja, se de fom,

ko ra li ma, ba kar nom i sre br nom ì com pri -

me wu ju }i gru bi fi li gran. Ko ri sti li su ge o -

me trij sku or na men ti ku, ti pi~ nu za Ber be re.

Za dr ve ne de lo ve oru` ja ko ri sti li su sop -

stve nu ora ho vi nu, dok su ce vi za va tre no

oru` je na ba vqa li po sred stvom Tu ra ka.

TABUKE, KUKRI I KATANE

Za ni mqi vi su ma ~e vi – ta bu ke, oru` je

Tu a re ga, po to ma ka sta rog sta nov ni {tva Li -

bi je. Sma tra se da su ih ra di li po uzo ru na

rim ske ma ~e ve ili ma ~e ve kr sta {a. Naj ~e {}e

su bi li u na o ru a wu sta re {i na, ali su s vre -

me nom po sta li de ko ra tiv ni deo mu {ke no {we

ple me na od za pad nog Su da na do Ni la.

Po sle Dru gog svet skog ra ta Voj ni mu zej

je do bi jao na po klon i ot ku pqi vao pred me te

po re klom iz Azi je i Oke a ni je. Sa ovog pod -

ru~ ja ~u va se oko 50 pred me ta, pri ku pqe nih

po ~et kom 20. ve ka. Iz ra |e ni su na tra di ci o -

na lan na ~in ob ra de i umet ni~ kog ukra {a va -

Zbir ka va ne vrop skog oru` ja

E S T E T I K A O R I J E N T A

Zbir ci Voj nog mu ze ja naj broj ni je je

oru` je afri~ kih ze ma qa. Od ukup no

144 pri mer ka, 109 je pri ku pqe no tri -

de se tih go di na 20. ve ka, a 35 je ot ku -

pqe no 1951. go di ne. Od afri~ kog

oru` ja za ni mqi va je ma la zbir ka iz

Kon ga, kao i pu te vi ko ji ma je pri spe lakod nas.

Na i me, deo ovog oru` ja Voj nom mu ze ju je 1935.

po klo nio ge ne ral Du {an Ste fa no vi} (mi ni -

star Voj ske Kra qe vi ne Sr bi je, kan ce lar kra -

qe vih or de na Kra qe vi ne Ju go sla vi je). On je

ra ni je bio a|u tant kra qa Pe tra Ka ra |or |e -

vi }a u vre me ka da je dr Ko sta Di ni} bio kra -

qev li~ ni le kar. Po {to ge ne ral Ste fa no vi}

ni je bio u Kon gu, on je ve ro vat no te pred me te

do bio na po klon od dr Di ni }a ili od sa mog

kra qa Pe tra. Di ni} je bio u @ene vi 1895.

go di ne pri vat ni kra qev le kar, ali je od

1897. do 1902. bo ra vio u Kon gu. Oda tle se

sa ko lek ci jom oru` ja vra tio u @ene vu i po -

lo vi nu po klo nio Pe tru Ka ra |or |e vi }u. Oni

su zbir ke do ne li u Sr bi ju 1903, ali se obe -

ma gu bi trag u Pr vom svet skom ra tu.

Po re |e wem pred me ta sa sa ~u va nih fo -

to gra fi ja iz lo e nih na zi du u ku }i Di ni }a i

pred me ti ma u na {oj zbir ci, te wi ho ve po du -

dar no sti, sma tra se da su iz istog fon da. Ve -

li ka je sli~ nost rat nih no e va, stre la, ko pa -

qa, ma ~e va i se ki ra, a po seb no su za ni mqi vi

udar ni no e vi ple men skih po gla vi ca. To je

dvo se klo se ~i vo sa vr hom u ob li ku kqu na i sa

po dva do tri kru na otvo ra. Vaq ka sta dr {ka

je od ebo no vi ne, po ivi ca ma ukra {e na me sin -

ga nim ro ze ta ma evrop skog ti pa.

Sli~ ni no e vi po ti ~u iz Su da na gde su

bi li na ci o nal no ba ca~ ko oru` je, sa po lu me -

se ~a stim vr hom, o{trim sa obe stra ne. Ba ca -

lo se ho ri zon tal no, pri ~e mu se obr ta lo oko

svo je ose, te je naj ~e {}e slu i lo kao pre te }e

oru` je. Pri mer ci sa ju ga ze mqe, ko ji su vi {e

ukra {a va ni, slu i li su kao rat ni~ ki na kit.

Ki ja ~e, te {ko udar no oru` je od ebo no vi ne,

ti pi~ no je za sta ro su dan ska ple me na i ple -

me na na se ve ru Kon ga.

Oru` je sa pod ru~ ja Ma ro ka in te re sant -

no je po uti ca ji ma evrop skih sti lo va u iz ra di.

Do mo ro da~ ko sta nov ni {tvo Ma ro ka su Ber -

be ri i Ara pi, dok ma wi nu ~i ne Je vre ji (zla -

ta ri i tr gov ci po re klom iz [pa ni je), [pan ci

i Fran cu zi. Sve do pro do ra evrop skog fa -

bri~ kog oru` ja, u Ma ro ku su iz ra |i va ne po -

wa dr ve ta i ka me na, jer me tal u Oke a ni ji

do po ja ve Evro pqa na ni je bio po znat. Naj -

zna ~aj ni je je oru` je sa Ad mi ral skih ostr va.

Sta nov ni ci ovog pod ru~ ja ko ri sti li su ko -

pqa, re |e bo de e, se ki re, a luk i stre lu su

upo tre bqa va li sa mo za lov. Od 1887. po ~e -

li su da, po sred stvom Evro pqa na, ko ri ste

ru~ no va tre no oru` je. Ka rak te ri sti ka wi ho -

vog oru` ja je {to su vr ho vi ko pqa i bo de a

od ob si di ja na – ka me na vul kan skog po re kla.

zna te pu {ke kre me wa ~e u Te ti a nu, Fe su i

Ma ra he {u, sa bqe arap skog ti pa, bo de i i

me sin ga ni oru ni pri bor. Sa ~u va ni su pri -

mer ci ba rut ni ca iz 19. ve ka. Po seb no je

vred na pu {ka kre me wa ~a, ve o ma kva li tet no

ukra {e na. Ta ban je ci ze li ran sa ne ~it kim

nat pi som evrop skog po re kla, dok je na ce vi

gra vi ran i po sre bren arap ski nat pis. Ti pi -

~an ma ro kan ski {i ro ki kun dak je, kao i usad -

nik, sav iz re zba ren.

Vi {e su ih ko ri sti li kao oru |e. Ko pqa su

im slu i la za pre pad pro tiv ni ka i kao ple -

sni ukras. Na sred wem de lu dr {ke pri ~vr -

{}i va li su fi gu ral nu kom po zi ci ju gla ve

kro ko di la i qud ske gla ve, ko ja ozna ~a va

uspo me nu na pret ka. Lu ko vi i stre le sa

Iri ja na (N. Gvi ne ja) su od bam bu sa i li ke.

Sa So lo mon skih ostr va su ko pqa sa sti li -

zo va nom pred sta vom ~o ve ka, ko ja tre ba po

ve ro va wu da no si o cu po zaj mi sna gu.

Od oru` ja po re klom iz Azi je ve o ma su

za ni mqi vi pri mer ci bo de a – ku kri, iz ple -

me na Gur ka iz Bur me. ê li~ no se ~i vo, bla go

po vi je no, pri vr hu pro {i re no sa ko ri ca ma

ukra {e nim cr ve nim i ze le nim ko ra li ma. Iz

Ki ne po ti ~u po zna te ka ta ne, oklo pi i ri tu al -

ni pred me ti, me |u ko ji ma je bron za na fi gu ra

bo ga ra ta. Iz In di je su kri vi bo de i i go ni ~i

slo no va. Ve o ma de ko ra tiv ni {ti to vi po ti ~u iz

Per si je, oda kle su i za ni mqi vi bu zdo va ni u

ob li ku qud ske i vo luj ske gla ve. Slu i li su naj -

~e {}e kao ukra sni pred me ti.


vi {i ku stos

Deo zbirke oru`ja

Azije, Afrike i

Okeanije

broj ne fo to gra fi je srp skih di na sti ja Obre -

no vi }a i Ka ra |or |e vi }a, mno gih po zna tih i

va nih li~ no sti, ali i fo to gra fi je mla dih

qu di ko ji }e se tek ka sni je iz bo ri ti za svo je

me sto u isto ri ji, po sta ti po zna ti i slav ni.

Upra vo je ta kav slu ~aj sa sli ka ma mla dog, jo{

go lo bra dog, pi tom ca 32. kla se Kra qev ske

srp ske voj ne aka de mi je Vo ji sla va Tan ko si }a

ili mla dog po ru~ ni ka @ivo ji na Mi {i }a.

RAT NI FO TO GRA FI

Ka ko su isto ri ju srp skog na ro da sa po -

~et ka 20. ve ka obe le i la ve li ka rat na is ku -

{e wa, pr vo u oslo bo di la~ kim ra to vi ma, a ka -

sni je i od bra na otax bi ne u Pr vom svet skom

ra tu, ta ko su i fo to gra fi je iz ovog pe ri o da

uglav nom do ku men tar ne sli ke qud skog stra da -

wa, pat we ali i bor be za op sta nak. Vr hov na

ko man da srp ske voj ske je ve o ma ra no shva ti la

pun zna ~aj i va nost fo to gra fi je. Ve} 1912.

go di ne Vr hov na ko man da uvo di zva we „rat nog

sli ka ra”, a sli ka ri i fo to gra fi su ima li du -

`nost da pra te i be le e sve va ni je do ga |a je

na sek to ru fron ta ko ji bi im bio do de qen.

„Uput za upo tre bu rat nih sli ka ra pri do da tih

{ta bo vi ma vi {ih je di ni ca na bo ji {tu”, {tam -

pan u Va qe vu av gu sta 1914. go di ne, ve o ma je

ja san o ulo zi rat nih sli ka ra (fo to gra fa) i u

we mu se iz ri ~i to ka e: „Rat ni sli ka ri ne tre -

ba da pro pu ste ni je dan va ni ji mo me nat bor -

be, ko ji bi bio od vred no sti za isto ri ju. Ra di

to ga po treb no je da oni sa naj i vqim in te re -

so va wem – po po tre bi i sa li~ nim po r tvo va -

wem – pra te tok bor be, sta ra ju }i se da se {to

vi {e une su u su {ti nu we nu i da po ne su {to ja -

~e im pre si je iz we”. Pra vil no shva }en zna ~aj

fo to gra fi je omo gu }io je da se wi ho vim ob ja -

vqi va wem u stra noj {tam pi znat no uti ~e na

for mi ra we jav nog mwe wa. Naj bo qi pri mer je

rat ni sli kar Vla di mir Be ci}, ko ji je bio do -

pi snik fran cu skog ~a so pi sa „L'il lu stra ti on“

gde je ob ja vqi vao fo to gra fi je sa fron ta i ta -

ko umno go me do pri neo da fran cu ska jav nost

shva ti ve li ~i nu rat nih na po ra Kra qe vi ne

Sr bi je i we nog na ro da. Srp ska voj ska je ko -

ri sti la fo to gra fi je i kao mo} no sred stvo za

po di za we mo ra la vla sti tim tru pa ma, o ~e mu

nam naj bo qe sve do ~i do pis Du nav ske di vi zi je

od 12. no vem bra 1917, ko ji se za jed no sa jed -

nom fo to gra fi jom ~u va u zbir ci Voj nog mu ze -

ja. U do pi su na slo vqe nom na {ta bo ve svih pu -

ko va se ka e: „âst mi je po sla ti pri me ra ka

(ne ka e se ko li ko) fo to gra fi je ko ja pred sta -

vqa po greb srp skih za ro bqe nih voj ni ka, ko ji

53

ond fo to-do ku men ta ci je je naj ve }a zbir -

ka u Voj nom mu ze ju, ko ja se sa sto ji od ma -

te ri ja la za be le e nog na sta kle nim fo -

to graf skim plo ~a ma, pa no ram skim ne ga -

ti vi ma, ne ga ti vi ma i fo to gra fi ja ma.

Fo to gra fi ja kao isto rij ski iz vor je iz

u zet no zna ~aj na za isto ri ~a re, za is tra i va -

~e ve o ma za ni mqi va, a ~e sto i ne za me wi va.

Ona nam pru a ne po sred no sve do ~an stvo o

ra znim do ga |a ji ma, ali i po gled iz jed nog dru -

gog vre me na na qud ska ose }a wa, pat wu, bol,

strah ili ve se qe i sre }u.

Ra di lak {eg sna la e wa u obi qu ma -

te ri ja la fo to-do ku men ta ci ja po de qe na je

na po seb ne fon do ve ko ji ob u hva ta ju raz li -

~i te pe ri o de.

Fond ra ni je rat ne isto ri je ob u hva ta pe -

ri od od po ja ve pr vih fo to gra fi ja u Sr bi ji i

pr vih pu tu ju }ih fo to gra fa, pa sve do kra ja

Pr vog svet skog ra ta. Ovaj, mo da naj zna ~aj ni -

ji fond, sa dr i ve o ma va ne fo to gra fi je ko -

je pred sta vqa ju kul tur nu ba {ti nu srp skog na -

ro da. Mno ge fo to gra fi je iz ovog fon da su ve}

po zna te jav no sti jer se na la ze, kao ilu stra -

ci je, u go to vo svim isto rij skim de li ma, ux be -

ni ci ma, no vin skim ~lan ci ma i feq to ni ma ko -

ji se ba ve ovim pe ri o dom. Sa ~u va ne su mno go -

Nijedan drugi izvor, ma kako da jeobjektivan ili slikovit, ne moè takojasno i ìvo, kao fotografija,opisati ~ovekova ose}awa. Liceborca koji u rovu o~ekuje komandu zajuri{ na neprijateqa je veoma te{koopisati re~ima, ose}awa zarobqenogvojnika, tako|e.

TRE NU TAKVE^ NO STI

Zbirka foto-dokumentacije

svr he usta {kog re i ma i pri ka -

zu ju „he roj sku” bor bu usta {a i

do mo bra na pro tiv „~et ni~ ko –

ko mu ni sti~ kih” sna ga, ka ko se to

~e sto na gla {a va u le gen di za pi -

sa noj na po le |i ni fo to gra fi ja.

U fo to-do ku men ta ci ji po -

sto ji i iz u zet no obi man fond ~i -

je fo to gra fi je pra te po sle rat -

ni raz voj oru a nih sna ga SFRJ,

ali i sli ke na sta le u te {kom

vre me nu gra |an skog ra ta, ras pa -

da dr a ve i po sled wih rat nih

zbi va wa. U okvi ru ovog fon da

po sto ji po seb na zbir ka fo to -

gra fi ja i fil mo va na ko ji ma su

za be le e ne po se te zna ~aj nih

li~ no sti i va nih dr av nih de -

le ga ci ja. Na {a usta no va je ima -

la ~ast da svo ju stal nu po stav ku

po ka e bri tan skoj kra qi ci

Eli za be ti (1970) i pre sto lo na -

sled ni ku bri tan skog pre sto la

prin cu âr lsu (1978), pred sed -

ni ku re pu bli ke Fran cu ske

Fran soa Mi te ra nu (1983), ali

i pred sed ni ku vla de Vi jet na ma

Ho [i Mi nu (1957) ili ku ban -

skom re vo lu ci o na ru, ta da mi -

ni stru spoq nih po slo va Ku be

Er ne stu ê Ge va ri (1957).

KRA QEV SKI AL BU MI

U fo to-do ku men ta ci ji Voj -

nog mu ze ja ~u va ju se i mno go broj ni al bu mi, me -

|u ko ji ma je i al bum iz ra |en po vo dom po se te

kra qa Pe tra I Ka ra |or |e vi }a ma na sti ru Hi -

lan dar 1910. go di ne. Po red iz van red nih fo -

to gra fi ja ma na stir skog kom plek sa, sta rih

po ve qa i iko na iz ri zni ce ma na sti ra, po seb -

nu pa wu pri vla ~i fo to gra fi ja na ko joj se

vi di kraq Pe tar ka ko sa lo pa tom u ru ka ma

uko pa va sad ni cu ~em pre sa.

Naj re pre zen ta tiv ni ji ko mad u na {em

fon du, pra vi bi ser pri me we ne umet no sti, je -

ste ve li ki al bum sa 275 fo to gra fi ja „ka bi -

net” for ma ta ofi cir skog ko ra srp ske voj ske,

a ko ji je uru ~en kne zu Mi la nu Obre no vi }u

1872. go di ne po vo dom ve li ke pro sla ve we go -

vog pu no let stva i po ~et ka sa mo stal ne vla da -

vi ne. Na crt za ko ri ce ura dio je sli kar Ste -

va To do ro vi}, a na ~i we ne su od pla vog so mo -

ta sa sre br nim oko vi ma i emaj li ra nim gr bom

Kne e vi ne Sr bi je. Oko gr ba sto ji nat pis

„KWA ZU SRP SKOM MI LA NU M. OBRE NO -

VI ]U IV – WE GO VI OFI CI RI”. Re pre zan -

ta tiv ne fo to gra fi je iz ra dio je dvor ski fo -

to graf Ni ko la [tok man. Za ni mqi vo je da su

tu fo to gra fi sa ni i mla di ofi ci ri ko ji }e tek

ka sni je bi ti oven ~a ni ne pro la znom sla vom

kao {to su po ru~ nik Ra do mir Put nik i Ko ka

Mi lo va no vi}.

Vuk OB RA DO VI], kustos

1. avgust 2008.54

ovom su ko bu su se tru di le da za be le e {to

vi {e zna ~aj nih mo me na ta i is ko ri ste ih za

svo je po tre be. Na fo to gra fi ja ma je ja sno i

ì vo za be le e na pro past i ka pi tu la ci ja kra -

qev ske voj ske i od vo |e we ofi ci ra i voj ni ka

u ne iz ve snost za ro bqe ni {tva. Na po sma tra -

~a iz u zet no po tre sno de lu ju pri zo ri ne ma~ ke

oku pa ci je i re pre sa li ja nad ne du nim sta -

nov ni {tvom, kao {to su ma sov na stre qa wa u

[ap cu, Kra qe vu i Kra gu jev cu, ve {a wa ro do -

qu ba na stu bo ve uli~ ne ra sve te po cen tral -

nim be o grad skim uli ca ma.

Od svih fo to gra fi ja ko je se ~u va ju u

fon du Dru gog svet skog ra ta, sva ka ko su naj u -

pe ~a tqi vi je one ko je je sa ku pi la Dr av na ko -

mi si ja za utvr |i va we zlo ~i na oku pa to ra i

wi ho vih po ma ga ~a. Ove fo to gra fi je su iz u -

zet no zna ~aj ne jer pred sta vqa ju go to vo je di ni

na ~in na ko ji da na {wi po sma tra~ mo e shva -

ti ti pra ve stra ho te ra ta, a da ih pri to me i

sam ne is ku si.

Is tra i va ~i ma su iz u zet no za ni mqi ve i

se ri je fo to gra fi ja {to su ih sni mi li slu be -

ni fo to gra fi i fo to re por te ri ko ji su pra ti -

li ra zne ne pri ja teq ske voj ske i je di ni ce. Naj -

o bim ni ju ta kvu se ri ju ~i ne snim ci ne ma~ kih

re por te ra ko ji ove ko ve ~u ju po hod ne ma~ ke voj -

ske na SSSR i po se ver noj Afri ci. Zva ni~ ni

snim ci oru a nih for ma ci ja NDH su svi ozna -

~e ni pe ~a tom „FO TO PRO MIX DBA”, a kao

{to sa mo ime ka e slu i li su u pro pa gand ne

su jed nog da na me se ca ja -

nu a ra ove go di ne osva -

nu li mr tvi u za ro bqe -

ni~ kom lo go ru u A{a hu u

Au stri ji, usled zi me i

gla di. Ovu je sli ku pre -

neo je dan od na {ih raz -

me we nih voj ni ka, ko ji je

bio u za ro bqe ni~ kom

lo go ru. Mo lim da se po

jed na fo to gra fi ja po -

{a qe sva kom ba ta qo nu

i na re di da se ista po -

ka e sva kom voj ni ku i

tom pri li kom na ube -

dqiv na ~in mu pred sta -

ve te {ke mu ke, ne vo qe i

pat we, ko je ne mi lo srd no sa ti ru na {e voj ni ke

u rop stvu kod ne pri ja te qa”.

Po sle 1918. go di ne i kra ja Svet skog

ra ta ni je pre sta lo in te re so va we za fo to -

gra fi ju. Sa da u mir no dop skim uslo vi ma broj -

ni fo to gra fi be le e ra zne va ne do ga |a je

ko ji su oku pi ra li pa wu jav no sti no vo na sta -

le dr a ve, i ko ji su da nas po hra we ni u fon -

du Pres bi roa. Pri zo ri ce re mo ni ja pot pi -

si va wa va nih dr av nih spo ra zu ma, kao {to

su ugo vo ri o sa ve zu Ma la An tan ta ili Bal -

kan ska An tan ta, sme wu ju se sa sli ka ma sve ~a -

nih do ~e ka ra znih dr av nih de le ga ci ja, kao

{to je bi la po se ta na ~el ni ka ge ne ral {ta ba

SAD ge ne ra la Da gla sa Mek Ar tu ra, to kom

sep tem bra 1931. go di ne. Ipak, da le ko su

broj ni je fo to gra fi je ko je pri ka zu ju sa svi ma

obi ~an ì vot jed no stav nih qu di i obi~ nih

voj ni ka. Pu kov ske sla ve, ma ne vri, pa ra de,

gim na sti~ ke ve be i ve be na stre li {tu ja -

sno nam do ~a ra va ju sva ko dnev ne, mir no dop -

ske za dat ke kra qev ske voj ske.

DOKAZI ZLOÎNA

Na a lost, pe ri od mi ra ni je du go tra jao.

No vi svet ski rat po go dio je i na {u ze mqu.

Rat na zbi va wa, pat we, stra da wa, strah i bol

opet su se na {li pred objek ti vi ma broj nih

ama te ra i pro fe si o nal nih fo to gra fa. Sve -

sni ogrom ne mo }i fo to gra fi je sve stra ne u

Album, poklon oficirskog

kora knezu Milanu

Obrenovi}u, 1872

Povla~ewe preko

Albanije,1915

Srod noj ar mi ji, ali i voj ska ma ko je su na sta le

iz we to kom de ve de se tih go di na.

Ova kvih zbir ki bi lo je od ra ni je u sa sta -

vu ar mi je, pa su ne ke do spe le i do da na {we

Voj ske Sr bi je. Jed na od wih na zva na je „Stal -

na ko lek ci ja“. Ona je for mi ra na u Mo sta ru, a

po tom pre se qe na u skla di {te u ba nat skom se -

lu Ka ~a re vo. Dru ga sli~ na zbir ka je ona ko ja se

na la zi na po li go nu Ni kin ci u sa sta vu Teh ni~ -

kog opit nog cen tra. O~e ku je se da u to ku na red -

nih me se ci obe obo ga te ko lek ci ju Voj nog mu ze ja

i u|u u sa stav „zbir ke ko ja na sta je“.

Me |u tim, naj ve }i iza zov bi lo je pro na -

la e we po je di na~ nih pri me ra ka. Obi la ze }i

je di ni ce i usta no ve voj ske {i rom Sr bi je, iden -

ti fi ko va li smo vi {e isto rij skih pri me ra ka

na o ru a wa i vo zi la, ko je smo u pro te klim me -

se ci ma pre ba ci li na pri vre me nu lo ka ci ju u

ka sar ni u @ar ko vu, od no sno u Voj nu aka de mi ju

na Ba wi ci, gde je od ra ni je bi lo pri me ra ka

ar ti qe rij skog na o ru a wa ko je je kra si lo krug

ove {kol ske usta no ve.

Naj ve }i deo ove „pro na |e ne“ teh ni ke

po ti ~e iz Dru gog svet skog ra ta i na la zio se u

na o ru a wu JNA u po sle rat nim de ce ni ja ma.

55

Zbir ka ko ja na sta je

ku ~e nost pro sto ra oko Voj nog mu ze ja na

Ka le meg da nu, slo bod no mo e mo re }i i

ne ra zu me va we sa vre me ne isto ri je, pa i

ne do sta tak teh ni~ ke kul tu re, uti ca li su

da do sko ra ni je bi lo si ste ma ti~ nog

pri ku pqa wa no vih eks po na ta vo zi la ili

ar ti qe rij skih oru |a. U zbir ci Mu ze ja osnov

ove po stav ke ~i ne sred stva pri ku pqe na to kom

pe de se tih go di na, ko ja su po vu ~e na iz na o ru -

à wa ta da {we ar mi je.

Od ula ska Voj nog mu ze ja u sa stav Sek to -

ra za qud ske re sur se le ta 2007, po kre nu ta

je si ste mat ska ak ci ja iden ti fi ka ci je i pre -

ba ci va wa ras ho do va nih pri me ra ka bor be nih

i mo tor nih vo zi la, ar ti qe ri je ra znih ka li -

ba ra u sa stav mu zej ske zbir ke. Vred ni pri -

mer ci teh ni ke i na o ru a wa pro na la e ni su

na po li go ni ma za obu ku, u ka sar na ma gde su

ta sred stva bi la pred vi |e na za ras hod, re -

mont nim za vo di ma i na dru gim me sti ma {i -

rom Sr bi je. Ta ko je to kom 2007. i 2008. go -

di ne na sta la no va zbir ka, ko ja jo{ ne ma svoj

zva ni ~an na ziv, ni ti je din stve nu lo ka ci ju.

Zbir ka u ko joj su ar ti qe ri ja, bor be na i mo -

tor na vo zi la ko ri {}e na u Ju go slo ven skoj na -

Zna~aj ove zbirke je veliki,jer ona u sebi spajaeksponate naoruàwaproizvedenih na obe straneepohe hladnog rata. Iameri~ke i sovjetskeprimerke, a povrh svega ieksponate koji svedo~e orazvoju doma}e vojne pametii industrije. Zato }e onabiti veoma interesantna zasve poznavaoce naoruàwa,jer ~esto spaja nespojivo.Sa druge strane, prikupqenatehnika svedo~i}e onaoruàwu vojske na ovomprostoru u drugoj polovinidvadesetog veka.

SPA JA WE NE SPO JI VOG

Tenk i topovi iz muzejske zbirke

izloèni na Vojnoj akademiji

1. avgust 2008.

Zna tan deo do {ao je u na o ru a we pre ko pro -

gra ma ame ri~ ke voj ne po mo }i, ko ji je Ju go sla -

vi ja pri hva ti la od 1951. do 1958. go di ne. Tu

su i pri mer ci so vjet skog na o ru a wa na ba -

vqe nih po sle 1961, ali i mno ga sred stva iz -

ra |e na u ju go slo ven skim voj nim fa bri ka ma.

Zbog li~ nog afi ni te ta i ba vqe wa

ovom te mom od ra ni je, ali i zbog sta ro sti i

ret ko sti, naj vi {e pa we po klo ni li smo

pro na la e wu ame ri~ ke i bri tan ske teh ni ke

ko ja je sti gla pu tem pro gra ma voj ne po mo }i.

Po {to je naj ve }i deo te teh ni ke po vu ~en iz

upo tre be pre tri de set i vi {e go di na, sva ki

ot kri ve ni pri me rak bio je pra vi is tra i -

va~ ki dra guq.

Ta ko smo u Teh ni~ kom re mont nom za -

vo du ^a ~ak pro na {li pri li~ no re dak bri -

tan ski „vu~ ni voz“ (ka mi on sa pri ko li com

za tran spor to va we bor be nih vo zi la i ma -

{i na) ti pa fo den MTU, po tom u ka sar ni u

Kru {ev cu ne ko li ko ka mi o na – ra di o ni ca

ti pa GMC CCKV 353, po pu lar nih xem so -

va, a na su sed nom po li go nu Rav wak ten ko -

ve M47 Pa ton, oklop ne au to mo bi le M3A1

vajt ska ut kar i M-8 grej ha und, te ha u bi ce

105 mm ti pa M-3. U Ni {u, u ka sar ni Pan -

te lej, me |u ka mi o ni ma ko ji su na upo tre bi

na {li smo u od li~ nom sta wu, ta ko |e pri -

li~ no re dak, de set ton ski ka mi on za iz vla -

~e we ti pa ken vort. Ko na~ no, na po li go nu

u Pan ~e vu na {li smo pro tiv a vi on ski po -

lu gu se ni ~ar M15 i tenk ti pa M-4 {er man.

Od so vjet ske teh ni ke, ko je je to kom {e -

zde se tih i se dam de se tih go di na sti za la u

na o ru a we JNA, pri ku pi li smo vi {e in te -

re sant nih pri me ra ka. Na Voj noj aka de mi ji

pro na {li smo ten ko ve T-34B, od no sno T-55

ra ni je se ri je, trak tor gu se ni ~ar ATS 59G, a

le ta 2006. me |u sred stvi ma ras for mi ra ne

Pr ve oklop ne bri ga de i la ki pli va ju }i tenk

PT-76. Ovaj po sled wi sa da je ve o ma re dak

pri me rak, jer su ten ko vi tog ti pa po vu ~e ni

i ise ~e ni po sle Dej ton skog spo ra zu ma

1996–1997. go di ne. Obi la zak Voj no teh ni~ -

kog in sti tu ta i Teh ni~ kog opit nog cen tra

otvo rio je mo gu} nost da se u zbir ci Voj nog

mu ze ja na |u i ne ki od pro to ti po va vo zi la

(ta ra, PA bor be no vo zi lo sa va) ili to po va

(to paz i dru gi), ko je je na {a in du stri ja iz -

ra di la to kom osam de se tih go di na.

Po vla ~e we znat nog de la ne per spek -

tiv ne teh ni ke iz voj ske u pro te kle dve go -

di ne stvo ri lo je pri li ku da se i iz tog kon -

tin gen ta iza be re je dan deo na o ru a wa za

zbir ku Voj nog mu ze ja. Ta ko smo obi la ze }i

ka sar ne u ko ji ma se ~u va po vu ~e na teh ni ka

(Sme de re vo, Sme de rev ska Pa lan ka, Ne go -

tin...) iden ti fi ko va li i za ko lek ci ju iza -

bra li ade kvat ne pri mer ke na o ru a wa so -

vjet skog po re kla: ten ka T-72, in i we rij ske

ver zi je ten ko va T-55, oklop ne tran spor te -

re ti pa BTR-50, BTR-60, iz vi |a~ ke au to mo -

bi le BRDM-2 u ne ko li ko ver zi ja, to po ve T-

12 100 mm, M-46 130 mm, ha u bi ce D-20

152 mm i D-30 122 mm, za tim ~e ho slo va~ -

ke sa mo hod ne PA to po ve ti pa M53/59, po -

zna ti je kao pra ge, do ma }e oklop ne tran -

spor te re ti pa M-60, M-80 BVP u ne ko li ko

ver zi ja, vo zi la ti pa BOV, ha u bi ce ti pa M-

56 105 mm, M-65 155 mm, D-30J 122 mm,

la ke PA to po ve M-55 ka li bra 20 mm, mi -

no ba ca ~e ra znih ka li ba ra i dru go. Ho de }i

ta ko po ka sar na ma, u po tra zi za eks po na -

ti ma, i au tor ovog tek sta na i {ao je na

oklop ni tran spor ter ti pa BTR, na ko me je

pre vi {e od dve de ce ni je u Slo ve ni ji slu -

`io voj ni rok.

U me |u vre me nu, sa dru ge stra ne, od go -

vor ni or ga ni u Mi ni star stvu od bra ne i

Ge ne ral {ta bu, po ste pe no su shva ti li zna -

~aj ide je ~u va wa po je di nih pri me ra ka teh -

ni ke ko ja se ne ko ri sti, pa su ta ko sa da

mno gi od naj sta ri jih ili naj bo qih pri me -

ra ka vo zi la iden ti fi ko va ni u do ku men ta -

ci ji, a on da neo p hod nom pa pi ro lo gi jom do -

de qe ni Voj nom mu ze ju.

Dr Bo jan DI MI TRI JE VI]

57

S kra ja 19. i po ~et ka 20. ve ka u eks te ri je ru

se na la ze pri mer ci svih vo de }ih evrop skih pro -

iz vo |a ~a ar ti qe rij skog oru |a to ga vre me na

(Schne i der, Sko da wer ke, Krupp, Rhe in me tall,

So ci e te anonyme des an ci ens eta blis se ments

Ca il). Osim pri me ra ka ko je je Sr bi ja ku pi la, iz -

lo e na su i ar ti qe rij ska oru |a ko ja su za ple we -

na u Pr vom bal kan skom ra tu, sred stva do bi je na

od Fran cu ske pri li kom pro bo ja So lun skog fron -

ta, ne ko li ko pri me ra ka ko ji su za te ~e ni u ma ga -

ci ni ma na kon Pr vog svet skog ra ta, a na la zi li su

se u na o ru a wu au stro u gar ske voj ske.

Na kon Pr vog svet skog ra ta, osim oru |a ko je

je osta lo u Kra qe vi ni SHS, ku pqe ne su iz ve sne

ko li ~i ne ar ti qe rij skog oru |a. Od tih pri me ra ka

da nas se u eks te ri je ru Voj nog mu ze ja na la ze dve

ita li jan ske poq ske ha u bi ce 105 mm {naj der

M.1913 (Can no ne da 105/28 Mod. 13), iz u ze tan

pri me rak mer ze ra 305 mm M.11/30 {ko da (30.5cm Mörser M.11), a ko je je Ju go sla vi ja uve zla iz

ê ho slo va~ ke 1930. go di ne. Ovi to po vi po vu ~e ni

su iz upo tre be pre iz bi ja wa Dru gog svet skog ra ta.

Iz ê ho slo va~ ke, pred rat, uve ze ni su i pro tiv -

ten kov ski to po vi 47 mm M.38 (Sko da 47 mm ka -non P.U.V. vz 36), {to su Nem ci vr lo br zo sto pi -

ra li, jer je ovaj top bio je dan od ret kih oru |a ko -

ji je mo gao pro bi ti oklop ru skog ten ka T-34, pa su

ga osta vi li za svo je po tre be. Ume sto wih, Kra -

qe vi na Ju go sla vi ja od Ne ma~ ke ku pu je 400 pro -

tiv ten kov ski to po va {ko da 37 mm M.1939, a ko je

su oni za ple ni li na kon oku pa ci je ê ho slo va~ ke.

I ovi to po vi su, ta ko |e, iz lo e ni u eks te ri je ru

Voj nog mu ze ja.

Na kon Dru gog svet skog ra ta u Mu zej pri sti -

è ve }i broj ar ti qe rij skog oru |a i oklop nih vo -

zi la, me |u ko ji ma i iz u zet no ret ki pri mer ci. Pa -

`wu po se ti o ci ma na ro ~i to pri vla ~i ve }i broj

oklop nih tran spor te ra, tan ke ta i ten ko va ra znih

ze ma qa (Poq ske, ê ho slo va~ ke, Ita li je, Ne ma~ -

ke, Ru si je, SAD). Od tih sred sta va po seb no se iz -

dva ja ju poq ska tan ke ta TKF-3, ko jih je pro iz ve de no

ukup no 18 ko ma da, a je di ni sa ~u va ni pri me rak je

upra vo iz lo en u eks te ri je ru. Isti slu ~aj je i sa

ne ma~ kim la kim ten kom (PzKpfw I Ausf F VK 1801),

ko jih je pro iz ve de no sve ga 30. U eks te ri je ru su i

dva la ka ame ri~ ka te ka stju art (M3 A1 – Stu art III iM5 A1 – Stu art V). Ta ko |e, iz lo e ni su i ita li jan -

ski la ki tenk (CA M15/42 Car ro Ar ma to), ne ma~ ki

sred wi tenk (PzKpf IV Ausf F Sd. Kfy. 161), so vjet ski

sred wi tenk T 34 i ju go slo ven ski tenk A1, ko jih je,

1950. go di ne u fa bri ci Pe tar Drap {in, pro iz -

ve de no sve ga pet ko ma da.

Osim oklop nih vo zi la u eks te ri je ru Voj nog

mu ze ja iz lo e na su i broj na ar ti qe rij ska oru |a

za ple we na to kom Dru gog svet skog ra ta od Ita li -

ja na i Ne ma ca. Pa wu skre }e ne ko li ko pro tiv a -

vi on skih to po va, vi {e pro ti vo klop nih i brd skih

to po va, iz ve stan broj oru |a do bi jen kao so vjet ska

po mo}, a tu su i ame ri~ ki to po vi do bi je ni pre ko

voj ne po mo }i po ~et kom pe de se tih go di na pro {log

ve ka. Na kon go to vo ve ka mar qi vog pri ku pqa wa

oru |a, stvo re na je, ako ne naj vred ni ja, on da si -

gur no jed na od naj re |ih zbir ki ar ti qe rij skog

oru |a i oklop nih sred sta va u Evro pi.

Mr Mir ko PE KO VI], vi{i kustos

GVO ZDE NI

I NE MI

Û VA RI

Zbir ka na o ru a wa u eks te ri je ru

Naj sta ri ja ar ti qe rij ska oru |a iz lo e na u eks te ri je ruVoj nog mu ze ja su spred pu ne }i to po vi iz dru ge po lo vi ne 17. do sre di ne 19. ve ka. Pa wu po se ti la ca na ro ~i to pri vla ~i ve }i brojoklop nih tran spor te ra, tan ke ta i ten ko va.

bir ka ar ti qe rij skog oru |a, iz me |u osta log,

~i ni la je osno vu pr ve stal ne po stav ke Voj -

nog mu ze ja iz 1904. go di ne. Osim dva to pa

ko ja su se na la zi la is pred ula za u zgra du

Mu ze ja, ve }i broj spred pu ne }ih to po va, od

ko jih i ~e ti ri Ka ra |or |e va to pa li ve na u

srp skoj to po liv ni ci 1811. go di ne, kra si la

su iz lo be ni pro stor.

Kao i ve }i na zbir ki, i ova je o{te }e na ili

de lom uni {te na to kom dva svet ska ra ta. Na kon

Dru gog svet skog ra ta u Mu ze ju je osta lo ne {to vi -

{e od dva de se tak to po va i ha u bi ca ko ri {}e nih

to kom bal kan skih ra to va i u Pr vom svet skom ra tu,

a ko je je mu zej pri mio 1935. go di ne od VTZ Kra gu -

je vac. Ta ko |e, osta le su i tri ce vi obal ska to pa,

ko ja su, 1936. go di ne, do pre mqe na sa kla dov ske

tvr |a ve. U po sle rat nim go di na ma na sta vqa se sa

pri ku pqa wem pred me ta, pa u Mu zej pri sti e ve }i

broj ar ti qe rij skog oru |a i oklop nih vo zi la iz

mi nu log ra ta. Ta ko |e, sa ja dran ske oba le, kra jem

1960. go di ne, pri ku pqe no je dva de se tak te {kih

obal sko-tvr |av skih to po va ko ji su iz lo e ni u eks -

te ri je ru Voj nog mu ze ja.

Naj sta ri ja ar ti qe rij ska oru |a iz lo e na u

eks te ri je ru Voj nog mu ze ja su spred pu ne }i to po vi

ko ji da ti ra ju od dru ge po lo vi ne 17. do po lo vi ne

19. ve ka. Osim ~e ti ri ce vi ko je su iz li ve ne od

bron ze – tu ~a, sve osta le su od gvo |a. Naj ve }i

broj ovih ce vi iz li ven je u ra di o ni ca ma u Au stri -

ji, ne ko li ko u Fran cu skoj i Ve li koj Bri ta ni ji.

Posle osnivawa Vojnog muzeja, 1878. go-

dine, pored prikupqawa muzejskih predmeta, u

wegove fondove pohrawivano je i pisano bla-

go. Bri`qivo sakupqan, obra|ivan i ~uvan

bibliote~ki fond, uglavnom iz oblasti op{te

i nacionalne istorije, vojne nauke, istorije

umetnosti, arheologije, etnologije i muzeologi-

je na srpskom i svetskim jezicima, znatno je

uve}an i danas ima oko 12.500 kwiga i vi{e

od 6.000 ~asopisa.

Najstarija kwiga u biblioteci Vojnog muze-

ja je iz druge polovine 16. veka, {tampana u

Veneciji 1574. godine. Ovde se ~uva nekoliko

dela {tampanih tokom 17. veka u Be~u, Veneciji,

Nirnbergu, Amsterdamu, a koja se odnose na is-

toriju evropskih dràva koje su imale dodira sa

de{avawima na Balkanu i uticajem na wega.

Dela iz 18. veka nisu retkost u ovoj biblioteci.

Posebno mesto zauzima trotomno delo o princu

Evgeniju Savojskom iz 1729. Ova prin~evska voj-

na istorija, luksuzne opreme, ilustrovana je

gravirama na kojima su portreti vojskovo|a,

prikazi bitaka i opsada utvr|ewa. Celo jedno

poglavqe posve}eno je opsadi Beograda. Vrlo

vredan i bogato zastupqen je fond kwiga, {tam-

pan u Be~u, pisan goticom.

Devetnaesti vek je vreme probu|ene na-

cionalne svesti srpskog naroda. Srpsku revolu-

ciju, zapo~etu 1804. godine, pored Srba,

zabeleìli su i evropski velikani kao {to je

Leopold Ranke. Dok je jedan Nemac pisao srpsku

istoriju druè}i se sa Vukom Stefanovi}em

Karaxi}em, dotle je ovaj ure|ivao i {tampao al-

manah Danica u Be~u. Ratna pro{lost Balkana,

naro~ito oslobodila~ki ratovi srpskog naroda

u 19. veku, ostavili su traga u evropskoj istori-

ografiji. Mnoga dela su bogata podacima o Vo-

jnoj krajini, Vojvodini, Kneèvini i Kraqevini

Srbiji, Bosni i Hercegovini.

Quba MAJSTOROVI]

Biblioteka Vojnog muzeja PISANO BLAGO

,

U su sret ju bi le ju

Ono {to Vojni muzej ~i ni na ro ~i tim ni jesa mo ~i we ni ca da po sto ji 130 go di na, jer

vre me, sve do ci smo, ni je uvek naj bo qi sa ve znik. We go va po seb nost je u to me {to je

osta vio pe ~at u tom vre me nu i sa ~u vaosve do ~an stva o bur nim ve ko vi ma u ko ji ma

se stva ra la srp ska dr a va, sti ca la slo bo da i na ci o nal ni iden ti tet.

RI ZNI CA

NA CI O NAL NE

ISTO RI JE

Urednik priloga

Dragana MARKOVI]

Fotografije

Nemawa PAN^I]

oj ni mu zej je to kom vi {e od jed nog ve ka po -

sto ja wa, upr kos stra da wi ma u svet skim ra -

to vi ma i, usu dio bih se re }i, za po sta vqe -

no sti to kom po sled wih de ce ni ja, ko ja je re -

zul tat te {kih dru {tve nih i po li ti~ kih kri -

za, ra to va i ras pa da dr a va ~i joj je isto

ri ji slu io, pri ku pio re le vant nu zbir ku od oko

35.000 pred me ta oru` ja, opre me, uni for mi, od -

li ko va wa, za sta va, ar he o lo {kog ma te ri ja la,

umet ni~ kih de la, to po va i ten ko va, i ~e sto, uz ve -

li ke na po re, re a li zo vao mno ge za pa e ne iz lo -

`be i ob ja vio ve }i broj ka ta lo ga i mo no gra fi ja.

Pro {li ro |en dan pro sla vi li smo ob na vqa wem

mu zej skog gla sni ka Ve snik br. 34, po sle go to vo

dvo de ce nij ske pa u ze i oba ve za li se da }e ~a so -

pis ubu du }e iz la zi ti re dov no i bi ti sve bo qi.

Na da mo se da smo ovo go di {wim bro jem to obe -

}a we u do broj me ri i is pu ni li, ma da te wa ka

bo qem osta je na{ traj ni iz bor i oba ve za.

Ovo go di {wi ju bi lej obe le a va mo iz lo -

`bom ~i ja su te ma upra vo ra to vi za oslo bo |e we

i ne za vi snost 1876–1878, a u sla vu i du no po -

{to va we svi ma oni ma ko ji su, ne sa mo u tim ra -

to vi ma, ve} to kom ~i ta ve du ge i ~e sto ve o ma na -

preg nu te srp ske isto ri je, po lo i li svo je i vo te i

ugra di li se be u naj u zvi {e ni ji ciq ko ji se slo bo -

dom zo ve. Kao me mo ri jal ostao je Voj ni mu zej, po -

u zdan sve dok ~i je se }a we ne ble di, ve} s vre me -

nom po sta je sve ja sni je i bi stri je, ne po zna ju }i

gra ni ce vre me na i pro sto ra. Re du ko va na ver zi ja

ove iz lo be bi la je deo zna ~aj nog me |u na rod nog

pro jek ta, u or ga ni za ci ji Na ci o nal nog voj no i sto -

rij skog mu ze ja u Bu gar skoj pod na zi vom „Ru sko-tur -

ski rat 1877–1878”, ma ja ove go di ne u So fi ji.

Tim pro jek tom ob u hva }e ne su sve ze mqe u~e sni ce

u ra to vi ma, a do pri nos Voj nog mu ze ja bio je iz u -

zet no za pa en.

Po se ti o ci iz lo be „Srp sko-tur ski ra to vi

1876–1878”, ko ja je pri re |e na u ga le ri ji na {eg

drev nog zda wa na Gor wem gra du Be o grad ske tvr -

|a ve, pro su di }e sa mi da li smo i ko li ko osta li

ver ni sve tom ci qu i tra di ci ji, a uve re ni smo da

dr a va Sr bi ja ne }e na pu sti ti in sti tu ci ju u ko joj

su sa ~u va na ta ko dra go ce na sve do ~an stva we ne

isto ri je. To kom ju bi lar ne go di ne Mu zej, ta ko |e,

ima ~ast da za jed no sa Fran cu skim kul tur nim

cen trom po ~et kom no vem bra pri re di iz lo bu po -

sve }e nu de ve de se to go di {wi ci pr vog mi rov nog

spo ra zu ma u Pr vom svet skom ra tu, ko ji je pot pi -

san 29. sep tem bra 1918. u So lu nu, a ko ja }e

pred sta vi ti sa ve zni {tvo pet evrop skih na ro da u

kr va vom Ve li kom ra tu: Fran cu za, Sr ba, Bri ta -

na ca, Ita li ja na i Gr ka. Ini ci ja ti va za ovaj pro -

je kat po te kla je od Fran cu za, {to go vo ri da Sr -

bi ni su za bo ra vqe ni od svo jih sa ve zni ka, da su

he ro i zam srp ske voj ske i neo pi si ve pat we i `r -

tve srp skog na ro da u tim go di na ma osta li ve~ no

za pi sa ni na stra ni ca ma isto ri je svih na ro da ~i -

ji su naj vi {i ide a li slo bo da i prav da.

Mi ro slav KNE@EVI],

pu kov nik, na ~el nik Voj nog mu ze ja

59

M

u~no nam je da ponavqamo broj

stradalih u saobra}ajnim nesre}amo

ovog leta. ôvek ne bi znao odakle

da po~ne i ~ime da zakqu~i crnu listu. Uzalud

upozorewa policije, vapaji povre|enih, molbe

roditeqa... Ne vredi! êsto pomiwani Zakon

o bezbednosti saobra}aja poo{tri}e kaznenu

politiku, ali te{ko da }e izmeniti svest

voza~a. Je li to pitawe li~ne ili op{te

kulture, zrelosti ili odgovornosti, qudskosti

ili naivnosti?.. Te{ko je re}i, osim da se ti~e

mentalne strane ~ovekove li~nosti. Dobar

~ovek nije obavezno i solidan voza~. Upravqa~

i snaga motora mnoè faktor rizika, kaù

psiholozi. Ne postoji ta zemqa koja moè

napabir~iti policajaca „po glavi voza~a”.

Boè sa~uvaj. Niti je saobra}aj tako osmi{qen

da ga vode qudi u uniformama. Oni ga

kontroli{u i pomaù onima za upravqa~em,

kaè teorija.

Prizore od kojih ~oveku zastane dah,

a knedla u grlu neizdrìvo priziva ose}aj

gor~ine, gledamo kao prate}u pojavu letwe reke

turista. Klini~ki centar „Vojvodina” u Novom

Sadu, postao je prava ratna bolnica. Hirurzi

i wihove po`rtvovane kolege padaju od posla.

Ovaj se sudario, onaj prevrnuo, te odleteo, pa

preleteo... Sumoran bilans poginulih i

povre|enih. Naj~e{}i uzrok „qudski faktor”.

Prosta zamenica za prebrzu vo`wu, nadobudnost,

nepo{tovawe propisa, nemar svake vrste... Kaù

da tako nije bilo ni za vreme bombardovawa.

Rat gde ga nema. Junaci meseca su qudi u belim

mantilima, odnosno zelenim odorama.

Novosa|ani o kojima je re~ izvedu vi{e od

45.000 intervencija godi{we, ali ovo leto im je

gotovo udvostru~ilo bilans. I tek {to su

zbrinuli povre|ene turiste iz Poqske,

sa „Egzita” su im doneli nesre}nike na koje se

obru{ila grana. Mladost devojke iz Para}ina je

prekinuta na muzi~kom festivalu. Kakva ironija...

Malo osveèwa stiglo nam je u vidu pobeda

na{ih vaterpolista, koji su u Malagi poku{ali

da odbrane naziv evropskih {ampiona.

Igrali su protiv veoma jakih protivnika

i pod te{kim mislima o svom drugu i saborcu

Danilu Ikodinovi}u, koji bije ìvotnu bitku

u pomenutom novosadskom klini~kom centru.

Nedostajao je Da~a, ne samo zbog wegovih

sjajnih {uteva, maestralnih proigravawa

i sjajne igre u odbrani. Wegov neodoqivi duh

pobednika, pokreta~ka snaga, neuni{tiva

energija… toga nije bilo i upravo se

to osetilo. Praznina. U ideji i kona~noj

realizaciji. Jedan ~ovek, du{a tima. Znamo

kakav je tim bez du{e i snage. Onakav kakav je

bio u finalu. Na stranu motivisana

reprezentacija Crne Gore, ~ak i sudije ~iji se

u~inak moè nazvati samo jednim imenom:

bezobrazluk! Peking je nova prilika i verujemo

da }e na{i momci pokazati od kakve su gra|e.

Naravno, Da~i i daqe drìmo pal~eve...

U

vreme kada je energenata, uop{te, sve mawe,

a barel nafte na svetskom trì{tu

vrtoglavo raste, ni na{e tanu{no trì{te

nije imuno na taj galop. Cene naftinih derivata

mewaju se gotovo svake nedeqe. Vo`wa

automobila za obi~an svet, u ~ijem se standardu

naj~e{}e prepoznaju pripadnici vojske, postaje

luksuz. Ako dotekne od skromnog ku}nog buxeta,

vozi se tek koliko se mora. Mi, naàlost, nemamo

zna~ajne izvore, ali sve je aktuelnija mogu}a

kapitalna eksploatacija uqnih {kriqaca iz

aleksina~kog bazena. Prema najnovijim podacima,

barel sirove nafte na berzi ko{ta 145 dolara,

dok barel nafte dobijene iz uqnih {kriqaca

staje, u najskupqoj varijanti, svega 95 dolara.

Jasno je gde leì ra~unica. U Ministarstvu

rudarstva i energetike kaù da je studija

izvodqivosti u kojoj bi trebalo da se odredi

isplativost eksploatacije tog energetskog

bogatstva tek u povoju. Dok mi dugo merkamo

i vagamo, energi~an poslovni svet reaguje brzo.

Dràve veoma zainteresovane za aleksina~ka

nalazi{ta su Izrael, [vajcarska i Estonija.

Ponude su veoma ozbiqne.

Tako stvari stoje s naftom, a u sto~nom

fondu „debeo” minus. Pre toga samo

da napomenemo: u posledwih pet godina nikada

nije zasejano mawe p{enice a nikada nije bio

ovako beri}etan prinos. îwenica koja zbuwuje

Dejvida Koperfilda i Big Laleta zajedno.

Svoj skromni doprinos tovnoj ìvini dala je

izvesna krava Belka, koja je u selu kraj Beograda

otelila ~etiri lepotana. De{avalo se, kaù

doma}ini, da na svet do|e dva, retko tri teleta,

ali ~etiri je broj za po{tovawe. Neka je krenulo,

makar i na mikro planu.

Z

avr{ena je gradwa „Ku}e snova”.

Petnaest parova je mesecima radilo i

gradilo, a samo su mlade Ni{lije

ostvarile san vredan, ni mawe ni vi{e, nego

pola miliona evra. Nazdravqe! Pravedno ili

ne, logi~no ili surovo, ali tako je osmislio

mla|i brat velikog brata, pa gledaocima

priredio novi rialiti {ou, gde svi gube osim

jednog ili jedan pobe|uje, a ostali }orak,

kako vam drago. [ta }e sve qudi da izmisle

ne bi li zabavili narod, koji ne moè a da se

ne upita: odakle toliko novci na izvolte?

Ako je ne{to u svemu pou~no jeste poruka

da se veliko blago sti~e radom i znojem,

a ne razvla~ewem po foteqama i ogovarawem.

U jeku je sezona kupawa, opet su stradali

neuki i vodi nevi~ni. Zato se setite re~i

velikog barda pisane re~i Du{ka Radovi}a:

ne u~ite decu da plivaju ako ih niste uverili

da to radite boqe od wih.

SAgalerije

Pi{e

Branko KOPUNOVI]

RAT GDE GA NEMA

UKLAWAWE RI

Z A B R A N A H E M I J S K O G O R U @ J A

Srbija je jedna od

najva`nijih ~lanica

Organizacije za

zabranu hemijskog

oru`ja (OPCW) u ovom

delu Evrope. Osim

{to ispuwavawa sve

ugovorene obaveze,

na{a zemqa zna~ajan

doprinos daje u obuci

i edukaciji doma}eg,

ali i inostranog

kadra u toj oblasti.

N

Na ini ci ja ti vu Mi ni star stva spoq nih po slo va Sr bi je i Na ci o nal ne ko mi si je za

spro vo |e we Kon ven ci je o za bra ni he mij skog oru` ja, u Be o gra du je nedavno, u sa rad wi

sa Or ga ni za ci jom za za bra nu he mij skog oru` ja (OPCW), odr an Sed mi re gi o nal ni

sa sta nak na ci o nal nih te la dr a va is to~ ne Evro pe. Pred stav ni ci 23 ze mqe te re gi o -

nal ne gru pe raz ma tra li su naj va ni ja pi ta wa iz Kon ven cije, a po seb no ulogu naci o-

nal nih te la i wi ho vu sa rad wu sa ca rin skim slu ba ma, sa na gla skom na uslo vi ma za

uvoz i iz voz he mi ka li ja re gu li sa nih Kon ven ci jom, wi ho vom iden ti fi ko va wu, kon tro -

li, iz ve {ta va wu o wi ma, oce ni ri zi ka, me to da ma kri jum ~a re wa i pri me ni po seb nih

ca rin skih soft ve ra, kao i kon tro li he mij ske in du stri je.

SR BI JA IS PU WA VA OBA VE ZE

De le ga ci ja Sr bi je, sa sta vqe na od eks pe ra ta iz re so ra ko ji sa ~i wa va ju Ko mi si ju

za spro vo |e we Kon ven ci je (mi ni star sta va spoq nih po slo va, od bra ne, eko no mi je i

re gi o nal nog raz vo ja, za {ti te `i vot ne sre di ne, unu tra {wih po slo va kao i Upra ve ca -

ri na) pred sta vi la je ak tiv no sti svo jih re so ra, po seb no onih ko je se od no se na ca rin -

60

^LANICE

DR

U[

TV

O

Uz po mo} pre da va ~a te or ga -

ni za ci je isto vre me no je odr an

jed no dnev ni na ci o nal ni se mi -

nar za 80 srp skih ca ri ni ka.

Pri li kom su sre ta ge ne ral nog

di rek to ra OPCW argentinskog

diplomate Rohelija Firtera sa

dr av nim se kre ta rom Ra doj kom

Bo go je vi }em, mi ni strom za {ti te

ì vot ne sre di ne Sa {om Dra gi -

nom i dr av nim se kre ta rom u

Mi ni star stvu od bra ne Du {a nom

Spa so je vi }em, na gla {e no je da

je Sr bi ja iz vr {i la sve svo je naj -

va ni je oba ve ze iz Kon ven ci je –

na kon pri stu pa wa Or ga ni za ci ji

uni {ti la je ostat ke po stro je wa

za pro iz vod wu he mij skog oru` ja,

na sle |e ne od JNA, osno va la je

na ci o nal no te lo (Ko mi si ju) i

2005. go di ne do ne la Za kon za

spro vo |e we Kon ven ci je.

VO DE ]I U RE GI O NU

Kra jem 2007. go di ne Vla da je

Par la men tu upu ti la pred log tek -

sta no vog Za ko na o spro vo |e wu

Kon ven ci je. Kao va an ob lik sa -

rad we, mar ta 2008. go di ne pot -

pi san je Spo ra zum o pri vi le gi ja -

ma i imu ni te ti ma oso bqa OPCW.

Uka za no je da se Sr bi ja svo jim

ak tiv no sti ma na me }e kao vo de }a

ze mqa u re gi o nu u obla sti sa rad -

we sa OPCW i po mo }i ze mqa ma

~la ni ca ma u ja ~a wu ka pa ci te ta za

za {ti tu od he mij skog oru` ja.

Kao pri mer na ve de no je da je

na me |u na rod nim kur se vi ma, ko -

je Sr bi ja sva ke go di ne or ga ni zu -

je u Cen tru AB HO u Kru {ev cu,

ob u ~e no vi {e od 80 eks pe ra ta

iz oko 50 ze ma qa. La ne su odr -

à ni ku r se vi za po la zni ke iz

ne ko li ko ze ma qa se ver ne Afri -

ke. Cen tar se ko ri sti i za tre -

ning in spek to ra OPCW za rad

sa „ì vim agen si ma", jer po se du -

je ogra ni ~e nu, re gi stro va nu, ko -

li ~i nu boj nih otro va za te svr -

he. Me di cin sko oso bqe In spek -

to ra ta OPCW ot po ~e lo je sta -

ì ra we u Na ci o nal nom cen tru

za kon tro lu tro va wa VMA.

Isto vre me no, Sr bi ja o~e ku je

da od Or ga ni za ci je do bi je i od -

go va ra ju }u po mo} za ob no vu la -

bo ra to rij ske i dru ge teh ni~ ke

opre me, po seb no mo bil ne, neo -

p hod ne za jo{ uspe {ni ju kon tro -

lu he mi ka li ja iz Kon ven ci je.

Ge ne ral ni di rek tor Fir ter

ve o ma je po zi tiv no oce nio ulo gu

i ak tiv no sti Sr bi je na spro vo -

|e wu Kon ven ci je, po seb no or ga -

ni zo va we kur se va za za {ti tu od

he mij skog oru` ja.

No vi ca AN DRI]

sku i gra ni~ nu kon tro lu, uvoz i

iz voz he mi ka li ja, kon tro lu he -

mij ske in du stri je i ak tiv no sti

u obla sti van red nih si tu a ci ja.

U okvi ru pro gra ma u~e -

sni ci u ras pra vi po se ti li su

Na ci o nal ni cen tar za kon tro -

lu tro va wa na VMA, Cen tar

AB HO (u ko me se odr a vao me -

|u na rod ni kurs za za {ti tu od

he mij skog oru` ja) i kor po ra ci -

ju „Tra jal" u Kru {ev cu, kao in -

sti tu ci je ko je ima ju za pa e nu

ulo gu u sa rad wi Sr bi je sa

OPCW.

61

ZIKA

DO KU MENT KO JI OBA VE ZU JE

Sr bi ja (kao prav ni sled be nik SRJ, od no sno, dr av ne za -

jed ni ce Sr bi ja i Cr na Go ra) pri stu pi la je Kon ven ci ji o za bra -

ni raz vo ja, pro iz vod we, skla di {te wa i upo tre be he mij skog

oru` ja i o we go vom uni {ta va wu 2000. go di ne, ~i me je po sta la

jed na od 184 ~la ni ce Or ga ni za ci je za za bra nu he mij skog oru` -

ja, u Ha gu.

Kon ven ci ja, ko ja je usvo je na 1993. go di ne, pred sta vqa je dan

od naj va ni jih me |u na rod nih in stru me na ta za raz o ru a we i kon -

tro lu na o ru a wa, ko ji sa dr i pre ci zne oba ve ze dr a va o uni -

{ta va wu he mij skog oru` ja pod me |u na rod nom kon tro lom i ve ri -

fi ka ci jom, uz isto vre me no omo gu }a va we upo tre be he mij skih sup -

stan ci za mi ro qu bi ve svr he.

Kon tro lu, od no sno, ve ri fi ka ci ju oba vqa ju in spek to ri Or -

ga ni za ci je, me |u ko ji ma je ne ko li ko eks pe ra ta iz Sr bi je.

Vla sni ci naj ve }ih ko li ~i na he mij skog oru` ja, a me |u wi ma su

SAD, Ru si ja, In di ja, Li bi ja, Ju na Ko re ja, bi li su du ni da u

skla du s Kon ven ci jom uni {te svo je sto ko ve do 29. apri la 2007.

go di ne. Me |u tim, ka ko je re~ o ogrom nim ko li ~i na ma, ko je tre ba

uni {ti ti u spe ci jal nim po stro je wi ma i o ve o ma sku pom po stup ku,

rok im je pro du en do apri la 2012 go di ne.

Kon ven ci ja kon tro li {e tri gru pe he mi ka li ja: boj ne otro ve,

~i ja je pro iz vod wa pot pu no za bra we na (sem mi ni mal nih ko li ~i -

na za is pi ti va we za {tit ne opre me), po stro je wa i pro iz vo de dvo -

stru ke na me ne (ci vil ne i voj ne) i po stro je wa i he mi ka li je ko je se

pro iz vo de u ve li kim ko li ~i na ma.

Snim

io Radovan P

OP

OVI

]

T

1. avgust 2008.62

P U K O V N I K U P E N Z I J I D R R A D E R A J I ]

OTAXBINSKI IDEAL

Oficirsko zvawe ~oveka uvek

prati. Odre|uje ga, obeleàva,

izdvaja. Jedinstveno je i te{ko

merqivo breme na ramenima koja

nose oficirske ~inove. ôvek

pod tim teretom ostaje uspravan

jedino ako su wegova dela

poduprta istinskim moralnim

na~elima otaxbinskog ideala

koji se s posebnom pa`wom mora

negovati jo{ u Vojnoj akademiji.

ri go di ne na kon pre stan ka pro fe si o nal ne voj ne slu be pu kov nik u pen zi ji dr

Ra de Ra ji} kwi gom U ime ~a sti upot pu nio je is tra i va wa tog zna ~aj nog i do ne -

kle za ne ma re nog fe no me na. Upo re do sa na u~ no i stra i va~ kim ra dom, dr Ra ji}

je, u grad wi i opre ma wu svo je vr sne ku }e mu ze ja „Og wi {te srp sko”, sa eo i ma -

te ri ja li zo vao qu bav i po {to va we pre ma isto ri ji i tra di ci ji na {eg na ro da.

Ima we u se lu Ba }e vac, na do mak Ba ra je va, gde se i na la zi „Og wi {te srp sko”, za

dr Ra da Ra ji }a, na {eg do ma }i na, odav no je smi slom i zna ~a jem pre ra sla me sto gde ~o -

vek od ma ra ~u la od grad ske vre ve. Ona je po sta la we go vo sve ti li {te i zo stav {ti na.

VOJ NI^KA ÂST

Zlo sret na de {a va wa na pro sto ru biv {e Ju go sla vi je mno gi ma su osta vi la te {ko

bre me se }a wa. Rat, po red o~i gled nih stra ho ta, u pr vi plan sta vqa ono zlo i lo {e u

qu di ma. Ne mo ral i be{ ~a {}e ta da se otvo re no pri ka u u ne kim od naj go rih ob li -

ka. Ia ko oni sve tli pri me ri bu du upam }e ni i sla vqe ni, broj na su sve do ~an stva

upra vo su prot nog.

Pu kov nik u pen zi ji dr Ra de Ra ji}, kao i ve }i na we go vih ko le ga ko je su s po ~et ka

de ve de se tih bi li u ak tiv noj slu bi, su o ~io se sa ra tom, li ce u li ce. Upra vo ta da u

U POSETI

– Ofi cir ski po ziv u srp skom na ro du ga ji ta ko zva ni otax bin -

ski ide al. Ni jed na pro fe si ja u dr a vi i dru {tvu ne ma ta ko uz vi {e -

nu sve ti wu ide a la kao {to je ofi cir ska slu ba – pod vla ~i Ra ji}.

– Uzmi mo za pri mer sli ku Ko sov ka de voj ka. Na woj Or lo vi}

Pa vle ima zla tan po jas, {to sim bo li~ no pred sta vqa we go vo ven ~a -

we sa otax bin skim ide a lom ono ga vre me na. I da nas sa mo ofi ci ri

ko ji su za vr {i li Voj nu aka de mi ju do bi ja ju e{ar pu, ko ja ima zna ~aj ni -

ju sim bo li ku od sa mo ga ~i na. Ona sim bo li zu je ofi cir sku ~ast ko jom

se sta re {i na ve zu je za otax bin ski ide al svo ga po zi va. Da kle, ofi -

ci ri su je di ni za kle ti ~u va ri in te re sa dr a ve i na ci je. Ni jed na

dru ga pro fe si ja to ni je. Dr a va ima po tre bu za jed nom ka te go ri jom

qu di ko je po seb no vas pi ta va, opre ma, ospo so bqa va za naj te e si tu -

a ci je u ko ji ma se mo e na }i.

PRED SU DOM VOJ VO DA

Na fe no me nu rat ne za sta ve, dr Ra ji} je po ku {ao da nam pri -

bli i tu oso bi tu ~ast ve za nu za ofi cir ski, uop {te voj ni po ziv.

– Kao {to zna te, rat nu za sta vu ima ju sa mo ro dov ske je di ni -

ce, ran ga bri ga de, i po sto ji stro go utvr |e no pra vi lo ka ko se i

ko me za sta va do de qu je. Sve i svi u je di ni ci kla wa ju se woj i po -

{tu ju wu. Ona se kla wa je di no Pred sed ni ku Re pu bli ke kao vr hov -

nom ko man dan tu. Rat na za sta va ni je sa mo obe le` je. Ona je no si -

lac dr av nog su ve re ni te ta. Do kle god po sto ji i jed na rat na za -

sta va ko ja ni je klek nu la pred ne pri ja te qem ili mu pa la u ru ke,

we mu se ro di la iskra zna ti e qe za pi ta we ko je se u od me ra va wu

qud skih de la i ne de la sa mo na me ta lo – {ta je ~ast?

– Pro u ~a vao sam li te ra tu ru tra e }i sve {to se do ti ~e poj ma

~a sti i ubr zo shva tio da se o to me ve o ma ma lo pi sa lo, na ro ~i to od

1918. go di ne na o va mo. To je pi ta we znat no vi {e raz ma tra no pre

Pr vog svet skog ra ta, a doc ni je kao da se sma tra lo ne po eq nim – ka -

`e dr Ra ji}.

Oko 400 pro ~i ta nih kwi ga to kom de set go di na, sma tra na{ sa -

go vor nik, omo gu }i lo mu je da sa eti~ kog, isto rij skog, du hov nog, mo -

ral nog, fi lo zof skog, na ci o nal nog i pro fe si o nal nog aspek ta sa gle -

da i pro u ~i po jam ~a sti.

– Ta neo bi~ no mo} na te ma ~o ve ka s vre me nom za o ku pi i on mno -

ga `i vot na pi ta wa, ka da ih „pro vu ~e” kroz pri zmu ~a sti osve tli i

raz u me na sa svim dru ga ~i ji na ~in – na sta vqa dr Ra ji}.

Pr vo de lo ko je je na sta lo kao plod du go go di {weg pro u ~a va wa

bi lo je „Bi se ri o ~a sti”, za tim je sve tlost da na ugle da la znat no

obim ni ja i sa dr aj ni ja kwi ga „U ime voj ni~ ke ~a sti”, da bi se uo ~i

Vi dov da na, na sve ~a no sti otva ra wa „Og wi {ta srp skog”, Ra de Ra ji}

jav no sti pred sta vio kwi gom „U ime ~a sti”.

Ia ko je po sled we de lo po jam ~a sti pri bli i lo {i rem slo ju,

ob ja sni lo ga i „ukr sti lo” sa mno gim pro fe si ja ma, za na {eg sa go vor -

ni ka ofi cir ski po ziv po se ban je, ta ko re }i je din stven u tom po gle du.

Uop {te, pro u ~a va we fe no me na voj ni~ ke ~a sti znat no je od re di lo i

usme ri lo dr Ra ji }a.

63

Sni mio N

e ma w

a P

AN

I

]

po sto ji i je di ni ca, da kle po sto ji i

dr av ni su ve re ni tet. Sa mo i je di no

ofi ci ri, od no sno pod o fi ci ri ima ju

~ast i oba ve zu da tu za sta vu ~u va ju

na osno vu otax bin skog ide a la

Je di ni pra vi tu to ri i re cen -

zen ti Ra ji }e vog ra da, ka ko sam ka -

è, bi le su srp ske voj vo de. Duh ofi -

cir ske ~a sti Mi {i }a, Put ni ka, Bo -

jo vi }a, Ste pa no vi }a bo dri li su i

kre pi li au to ra da is tra je na pu tu

ko ji ni je bio bez pre pre ka i te {ko -

}a. We gov je trud do bi ja na zna ~a ju

jer se u sa vre me noj srp skoj li te ra -

tu ri go to vo ne mo gu pro na }i de la

ko ja pot pu ni je tre ti ra ju ~ast kao vr -

hun sku eti~ ku ka te go ri ju ili ~ak eti -

~ ki si stem.

OGWI[TE SRPSKO

Da li se ijed no de lo, bi lo na u~ -

no, bi lo kwi ev no, mo e sa svim ob u -

hva ti ti i raz u me ti bez pri ~e o ì vo tu

we go vog tvor ca? Na{ je sa go vor nik

po se ti o ci ma Ra ji }a-ku }e „Og wi {te

srp sko” osta vio da su de o we go vim

ide a li ma i ve ro va wi ma po obi qu

pred me ta ~i je mno go zna~ no sti ili ple -

ne ili zbu wu ju, u za vi sno sti od is ku -

stva i sta vo va sa ko jim im se pri la zi.

Ima we dr Ra ji }a, ako iz u zme mo

ma lu po ro di~ nu vi ken di cu, osmi {qe -

no je i ure |e no ta ko da pod se ti na

srp sku tra di ci ju. Is pred sa mog objek -

ta „Og wi {te srp sko” na la zi se po -

plo ~a na te ra sa, na ko ju se na sta vqa

trav na ta sta za du ga de se tak me ta ra.

Na kra ju te sta ze na la zi se sim bo li~ -

ki pri ka za no gum no – kult no me sto u Sr ba, na ko me se vr hlo ì to,

do go va ra lo, su di lo, oda kle se kre ta lo u boj, gde se ve se li lo i à li -

lo. Gum no je me sto gde se opet, se ku dru ge dve te ra se ko je ~i ne sim bol

kr sta, od no sno, ka ko nam je dr Ra ji} ob ja snio, sim bo li zu ju spoj hri -

{}an ske i pred hri {}an ske ere na {eg na ro da.

– Tre ba ima ti u vi du da krst, po red re li gij skog, pred sta vqa i

uni ver zal ni sim bol ~a sti. I po tom osno vu taj pro stor ni krst sa

gum nom u pre se ku pred sta vqa za vet ni put, duh i mo} kul ta i sla ve ~a -

sti, ka ko je na{ na rod ve ko vi ma iskon ski do i vqa va i po {tu je – ob -

ja {wa va dr Ra ji}.

Ku }a mu zej „Og wi {te srp sko” je ma la dr ve na gra |e vi na sa kro -

vom na dve vo de i sa tro ja vra ta. Iz prav ca gum na ula zi se na ta ko -

zva na Vi dov dan ska vra ta, ko ja svo jim iz gle dom, ure zba re nim za pi -

si ma i pred me ti ma oka ~e nim na wi ma pod se }a ju na kult jed nog od

naj sta ri jih srp skih pra zni ka. Vi dov dan se iz pa gan ske ere sta rih

Slo ve na hri sti ja ni za ci jom odr ao do na {ih da na.

U cen tral nom de lu ku }e na pra vqe no je og wi {te, iz nad ko ga o

gre di vi se ve ri ge. To je, pre ma ob ja {we wu na {eg do ma }i na, cen -

tral na ver ti ka la ku }e ko ja sim bo li zu je naj sta ri je kult no me sto oku -

pqa wa srp ske po ro di ce.

Pra vo is pred, pro la ze }i kroz Vi dov dan ska vra ta, po se ti lac

mo e vi de ti zid ko ji je po sve }en ne ma wi} kom pe ri o du, sa ogle da lom

u ob li ku ze ni ce, u ~i jem je cen tru iz re zba ren lik ca ra Ste fa na Du -

{a na Sil nog. Za pi si, sli ke i pred me ti ko ji tu sto je pod se }a ju na

slav ni pe ri od isto ri je na {ih pre da ka.

U POSETI

1. avgust 2008.64

– Otva ra we „Og wi {ta srp skog”

po klo pi lo se i sa se dam sto tom go di -

{wi com ro |e wa ca ra Du {a na, i to je

do dat na sim bo li ka ove ku }e – ka e

Ra de Ra ji}.

Po red vi dov dan skih, na{ do -

ma }in je na ku }i na pra vio jo{ dvo -

ja vra ta – jed na po sve }e na Mi lo {u

Obi li }u i ko sov skom mi tu, a dru ga

Vo du Ka ra |or |u, ko ja se otva ra ju

pre ma se lu Ve li ki Bo rak, gde je or -

ga ni zo va na pr va usta ni~ ka skup -

{ti na.

Ka ko vra ta, ta ko i zi do vi le vo

i de sno od ula za pra te istu te ma ti ku.

Mi lo {e vo i Vo do vo ogle da lo, du -

bo re zi, iz re ke i ci ta ti – sve uka zu je

na ve li ku pa wu u po stav ci sa dr a ja

ko ji su po naj vi {e de lo ru ku pen zi o -

ni sa nog pu kov ni ka. Ve li ki broj pred -

me ta ko ji pod se }a ju na slav nu isto ri ju srp skog oru` ja, od li ko va wa,

e{ar pe…

KU]A – MUZEJ

Jed na od stra sti dr Ra da Ra ji }a na {la je me sto i u we go vom

ma lom mu ze ju. To je svoj stve na dr ve na na slo wa ~a sa bo ga tim du bo re -

zom. Jed na ta kva na la zi se i u ma na sti ru Hi lan dar, a na{ sa go vor -

nik sa po no som is ti ~e da je jed nu na slo wa ~u ti pa epi skop ske sto li ce

po klo nio hra mu Sve tog Sa ve u ~ast we go vog osve }e wa.

Po se ti o cu „Og wi {ta srp skog” u oko upa da ju i broj ni su ve ni ri,

kao {to su – kre men ka men, sim bo li vu ka, dr ve ne plo ~i ce sa ure zba -

re nom gla go qi com… U to me se na zi re jo{ jed na ve o ma va na cr ta na -

{eg do ma }i na – pro u ~a va we pa gan skog pe ri o da na {eg na ro da i we go -

ve ve ze sa hri {}an skim pro sve ti teq stvom. U jed nom se de lu ku }e mo e

vi de ti i pri kaz ma log srp skog Pan te o na, vin ~an skog pi sma, sta rog

slo ven skog me re wa vre me na ko je po ~i we 5.508 go di na pre Hri sta…

Po sma tra ju }i mno {tvo pred me ta u Ra ji }a-ku }i, te {ko se mo e

iz be }i pi ta we o mo ti vu i vo qi ko ja pra ti po du hvat pri ku pqa wa i

iz ra de ne ko li ko sto ti na eks po na ta. Ko va~ ni ca ko ja se na la zi uz sa -

mu ku }u, vi {e za po gled ne go za rad, ka e nam dr Ra ji}, {a qe sta ru

pre po zna tqi vu po ru ku – da smo svi mi ko va ~i svo je sud bi ne. Su de }i

po ener gi ji ko ja iz bi ja iz re ~i na {eg do ma }i ma, is pod we go vog ~e ki -

}a i dle ta iza }i }e jo{ de la o ~a sti, tra di ci ji i Srp stvu.

Alek san dar PE TRO VI]

65

Ima li boqeg

i o~iglednijeg primera

hrabrosti pripadnika

Vojske Srbije od onog

koji je mladi}

iz Brodareva pokazao

u no}i izme|u 4. i 5.

jula, na liticama

kawona Lima?

Od {est `rtava

saobra}ajne nezgode,

na putu Prijepoqe

–Brodarevo,

dve danas verovatno

ne bi bile ìve

da Kenan Strikovi}

nije bio pribran

i po`rtvovan.

DDa se voj nik Ke nan Stri ko vi} po sle po vrat ka od ku }e, gde je pro veo pr vi vi kend po sle za kle -

tve, ni je po ve rio dru gu iz vo da, za we gov pod vig zna lo bi tek ne ko li ko qu di. Ova ko se, isti na,

mi mo we go ve è qe, ipak ~u lo za do ga |a je na pu tu Pri je po qe–Bro da re vo, ko ji su se od i gra li u

no }i iz me |u 4. i 5. ju la ove go di ne.

Raz go vor iz me |u dvo ji ce voj ni ka jun ske ge ne ra ci je u Dru gom cen tru za obu ku u Pan ~e vu sti gao je

„do u{i ju” ko man di ra vo da, ko ji je shva tio da se u we go voj je di ni ci na la zi ~o vek za hva qu ju }i ko me

ba rem dvo ji ca qu di jo{ no se „ì vu gla vu na ra me ni ma”.

Ka da je 4. ju la kre nuo put Bro da re va, Ke nan je kao i svi mla di }i we go vih go di na ma {tao o su -

sre tu sa po ro di com, pri ja te qi ma, o iz la sku i za ba vi. Ali, „hte lo se” da upra vo on, sa bra tom od

stri ca i dru go vi ma ko ji su ga do ~e ka li u Pri je po qu, tek ne ko li ko se kun di po sle stra vi~ nog su da ra

dva au to mo bi la, stig ne na me sto ne sre }e.

– Ubr zo po {to smo se za u sta vi li iza slu pa nog „ju ga” pri me tio sam unu tra ~e tvo ri cu te {ko po -

vre |e nih qu di. Krv, raz bi je ne gla ve, mi ris al ko ho la... Uspeo sam da otvo rim vo za ~e va vra ta i iz -

vu ~em ~o ve ka ko me je bio po lo mqen kuk. Po lo i li smo ga na as falt, a za tim ne ka ko iz vu kli i osta -

le. Utom sam, ne gde u da qi ni, za ~uo ja u ke i do zi va we... – se }a se Ke nan tih ne ko li ko mi nu ta oko po -

no }i na pu tu kod se la Stru go vi.

Usled su da ra sa au to mo bi lom ~i jim su put ni ci ma Ke nan i dru go vi ve} uka zi va li po mo}, niz li -

ti ce ka wo na Li ma, u pro va li ju du bo ku dva de se tak me ta ra, sur va la su se dvo ji ca mo ma ka u „fol ksva -

gen xe ti”.

– Iz du bi ne sam ~uo gla so ve. Ne ko je od o zdo do zi vao, ali ne ja ko. Po tr ~ao sam u po mra ~i nu,

okli znuo se, pao, pro ma {io sko ro pot pu no uni {ten au to mo bil ko ji je le ao okre nut na bo~ nu stra -

nu. Su vo za~ je, ia ko po vre |en bio u sve snom sta wu. Pre po znao sam ga. Bio je to moj po zna nik iz

Bro da re va – pri ~a Ke nan.

On je ru ka ma ot ki nuo pred we ve tro bran sko sta klo i iz vu kao te {ko po vre |e nog mla di }a iz au -

to mo bi la i ne ka ko uspeo da ga do ne se do as falt nog pu ta.

– Iz vu ci mi bra ta – va pio je mla di} dok ga je Ke nan no sio uz br do. Dru gi mo mak, ko ji se na la -

zio na me stu vo za ~a bio je u ne sve sti. Ke nan se od mah vra tio do le ne bi li pred u pre dio kob ni is -

hod ne sre }e.

– Po ku {ao sam da ga iz vu ~em, me |u tim, si gur no sni po jas se za gla vio. Du go sam se mu ~io da ga

ot ka ~im i ka da sam, naj zad, uspeo mo rao sam sa ve li kom pa wom da iz va dim tog mom ka iz ko la. Po -

sto ja la je opa snost da ga do dat no po vre dim – ob ja {wa va vid no uz bu |en voj nik.

Sa jed nom ru kom is pod vra ta, a dru gom na ka i {u pan ta lo na, san ti me tar po san ti me tar, Ke nan

je uspeo une sre }e nog da iz vu ~e do pu ta oda kle su we go vi dru go vi ve} po zi va li u po mo}.

Stri ko vi }ev kom {i ja iz Bro da re va, ko ji se tu slu ~aj no na {ao, po ve zao je svo jim au to mo bi lom

dvo ji cu mla di }a iz „xe te” i Ke na na put pri je poq ske bol ni ce. Na po la pu ta, pri ~a na{ sa go vor nik,

sre li su am bu lant na ko la ko ja su une sre }e ne pre ve zla da qe.

Do uju tru je voj nik Ke nan Stri ko vi} pro bdio u bol ni ci nad mom ci ma ko ji ma je spa sio ì vot.

Ka da su sti gle wi ho ve po ro di ce, re ~i ni su mo gle da is ka u za hval nost.

Po sle po vrat ka u je di ni cu voj nik Ke nan Stri ko vi} na sta vio je sa obu kom kao da se ni {ta ni je

do go di lo pret hod nog vi ken da. Drug iz vo da ipak ni je hteo da za dr i za se be Ke na no vu taj nu. Ubr zo je

sti gao i te le gram za hval no sti od po ro di ca mla di }a ko ji ma je Ke nan po mo gao. Ni to ni je na ru {i lo

we go vu skrom nost.

Voj nik Ke nan Stri ko vi} obu ku je na sta vio u Cen tru za obu ku Kop ne ne voj ske u Po a rev cu. Slu -

ì u in e we ri ji. Ka e da je voj ska mu {ka stvar. I hra brost je, sva ka ko.

A. PE TRO VI]

Sni mio D. BAN DA

NA ÂST UNIFORMI

P O D V I G V O J N I K A

K E N A N A S T R I K O V I ] A

PRIMER HRABROSTI

Komandant Komande za obu -

ku general-major Qubi{a Diko -

vi} pri mio je vojnika Kenana

Stri ko vi}a, kako bi mu odao

pri znawe za podvig koji je u~i -

nio. Taj ~in ocenio je kao pra vi

primer kako treba da postupaju

pripadnici Vojske Srbije u kri-

ti~nim i opasnim situacijama.

On je istakao da Stri ko vi }ev

postupak pokazuje da se radi o

hrabrom mladi}u koji u tre nu tku

nesre}e nije razmi{qao ni o

~emu, osim da po vre |enima spasi

ìvot i ukaè pomo}. General

Dikovi} nagradio je vojnika Ke-

nana Strikovi}a sa 17 dana na-

gradnog odsustva.

M

1. avgust 2008.

PEN TA GON NA

R E F O R M A F R A N C U S K E V O J S K E

Posle du`e analize

mogu}ih varijanti „u{tede”

finansijskih sredstava

u ina~e smawenom buxetu

vojske, francuski ministar

odbrane Erve Moren

saop{tio je plan

ujediwewa svih komandnih

struktura armije.

Plan, koji se popularno

naziva „Pentagon a lafransez”, odnosi se

na stvarawe jednog

komandnog centra

sa prostorijama

za ministarstvo,

kabinetom ministra

odbrane, general{tabom,

i na zdru`ivawe

komandnih struktura

i {tabova svih rodova

francuske vojske.

66

i ni star stvo od bra ne Fran cu ske raz dvo je no je na vi {e lo ka ci ja u Pa ri zu – bu -

le var Sen @er man, trg Kon kord, kvart Ba lar i ho tel De Bri jen. To su sa mo ne -

ka od me sta na ko ji ma su sme {te ne pro sto ri je mi ni star stva, ko mand ne i dru -

ge struk tu re fran cu ske voj ske. Raz u |e nost ko mand ne struk tu re u sa mom glav nom

gra du one mo gu }u je efi ka snu lo gi sti ku i po ve }a va tro {ko ve odr a va wa, ko mu -

ni ka ci je ali i vre me po treb no za efi ka snu ko or di na ci ju.

Mi ni star od bra ne Er ve Mo ren do bio je zna ~aj nu po dr {ku pred sed ni ka Ni ko -

le Sar ko zi ja, jer ova re for ma pred sta vqa pr vi ve li ki po mak u bu xet skoj po li ti ci

i u{te di ko ju pro pa gi ra no va fran cu ska ad mi ni stra ci ja.

PO DU HVAT RA CI O NA LI ZA CI JE

No vi pro je kat pre va zi la zi sve do sa da {we po du hva te ra ci o na li za ci je tro -

{ko va dr av nog apa ra ta i pr ven stve no se od no si na pre gru pi sa va we svih {ta bo va

sva tri ro da fran cu ske voj ske na ve} po sto je }u lo ka ci ju, u ko joj je sme {te na 117.

va zdu ho plov na ba za. Ona se na la zi u kvar tu Ba lar, u pet na e stom pa ri skom okru gu.

Na toj lo ka ci ji ve} sa da ima oko pet hi qa da voj nih i ci vil nih funk ci o ne ra. Tu }e,

do 2012. go di ne, bi ti sme {te no jo{ 5.000 qu di.

U no vim pro sto ri ja ma Mi ni star stva od bra ne od 2012. go di ne, ka da }e zgra da

bi ti ope ra tiv na, bi }e sme {te no vi {e od 10.000 slu`benika.

– Pro je kat }e omo gu }i ti voj ni ci ma i ofi ci ri ma da ra de u mo der nim okvi ri ma,

sa naj sa vre me ni jom teh ni kom. Ia ko su do sa da iz vr {a va li za dat ke u ve le lep nim zgra -

da ma pu nim isto ri je i tra di ci je, u cen tru Pa ri za, ti objek ti ni su na me we ni za mo der -

no upra vqa we i ko or di na ci ju tru pa ma na te re nu. U da na {wim pri li ka ma in for ma ci -

ja je naj zna ~aj ni ja za za {ti tu Fran cu ske i we nu od bra nu. Ka da su sa me zgra de, wi hov

ras po red i si ste mi ve za iz ne kog dru gog vre me na, to sme ta mo der nom na ~i nu de lo va wa

Mi ni star stva od bra ne – re kao je mi ni star Mo ren pri li kom pred sta vqa wa pro jek ta.

– Po me nu ta ope ra ci ja ne }e ko {ta ti dr a vu ni ti je dan cent – pre ma is ka zi ma

jed nog vi so kog funk ci o ne ra Mi ni star stva od bra ne, ko ji na vo di da }e u tom slu ~a ju

dr a va za ra di ti, i to mno go. Voj ska po se du je oko osam hek ta ra gra |e vin skog ze mqi -

{ta na lo ka ci ji Ba lar. Po red va zdu ho plov ne ba ze, na toj lo ka ci ji na la ze se han ga ri,

par kin zi i dva ve li ka opit na ba ze na, sa gra |e na po ~et kom dva de se tog ve ka, u ko ji ma

su ra |e na is pi ti va wa na ma ke ta ma voj nih i ci vil nih bro do va. No vac za iz grad wu

objek ta na ba vio bi se pro da jom tri hek ta ra gra |e vin skog ze mqi {ta na toj lo ka ci ji,

{to }e bez sum we, bi ti vr lo br zo i la ko, jer na }i kup ca za lo ka ci ju na ka pi ja ma Pa -

ri za ni je pro blem. A za sam „Pen ta gon” osta lo bi jo{ pet hek ta ra voj nog ze mqi {ta.

Isto }e se do go di ti i sa zda wi ma ko ja su u cen tru

gra da, na bu le va ru Sen @er man i na tr gu Kon -

kord, bi }e pro da ti na jav nim auk -

ci ja ma, a no vac }e bi ti utro -

{en u opre ma we no vog „Pen -ta gon a a la fran sez”.

SV

ET

Je di no zda we ko je }e osta ti u vla sni {tvu fran cu ske voj ske je

ho tel Bri jen, zbog svog isto rij skog zna ~a ja i pre sti a, jer su u toj

zgra di ima li svo je kan ce la ri je ge ne ral [arl de Gol i po zna ti po -

li ti ~ar iz vre me na Pr vog svet skog ra ta – Kle man so.

– Ho tel Bri jen je isto rij ska lo ka ci ja, a isto ri ja se ne pro da -

je, ni po {to. To ne }e mo pro da va ti, jer su u wi ma de Gol i Kle man so

ima li svo je kan ce la ri je, pa }e mo sto ga tu na ~i ni ti spe ci jal ne pro -

sto ri je za pri je me i sve ~a no sti – pod vu kao je mi ni star Mo ren.

Pre gru pi sa va we Ge ne ral {ta ba i {ta bo va oko mi ni stra pred -

sta vqa ko he zi ju Mi ni star stva i ra ci o na li za ci ju pa ri skog ko mand nog

me sta, {to }e do ve sti do u{te de i ve }e efi ka sno sti u po dr {ci sna -

ga ma na te re nu i po ve }a wu ope ra tiv ne mo }i. Voj ni eks per ti ta kav

si stem po dr {ke na zi va ju „back of fi ce”.

Pro je kat je vr lo kom plek san i

ne }e ga la ko pri hva ti ti sva od go -

vor na li ca u kop ne noj voj sci, va zdu -

ho plov stvu i mor na ri ci, jer ni ka da

do sa da ni su bo ra vi li za jed no pod

istim kro vom, osim u pro sto ri ja ma

Mi ni star stva. Za jed ni~ ka ko mand na

struk tu ra stvo ri }e tzv. „efe kat

cen tri fu ge”, s tim da }e se lid bom

iz sta rih pro sto ri ja u no vu zgra du

Mi ni star stva bi ti uki nu ti od re |e -

na rad na me sta, du ple funk ci je, ko -

je sa da po sto je.

JA A WE

PR VE LI NI JE

Ra ci o na li za ci ja „back of fi -ce-a” je sr` pro jek ta „fran cu skog

Pen ta go na”. Sma we we po tro {we

da je vi {e mo gu} no sti i sred sta va za

„front of fi ce”, od no sno za qud stvo na

te re nu.

Od nos iz me |u po dr {ke ili

ko mand ne struk tu re i ope ra tiv nih

je di ni ca u fran cu skoj voj sci je 50

pre ma 50 po sto, a to {te ti bor be -

noj go to vo sti i ma ne var skoj spo sob no sti na svet skom ni vou, {to se

i te ka ko vi di ako ih upo re di mo sa bri tan skom ar mi jom, gde je od -

nos 65 po sto na spram 35 po sto u ko rist „Front of fi ce-a”, od no sno

ope ra tiv nih je di ni ca na te re nu. Fran cu ska ar mi ja, da kle, ima

ozbi qan za da tak – po ve }a we efi ka sno sti i sma we we tro {ko va u

ko rist qud stva, opre me, mo der ni za ci je i ope ra ci ja van sop stve nih

gra ni ca.

– Sve je do go vo re no, sa da sa mo tre ba uta na ~i ti stva ri, raz go -

va ra ti o mo da li te ti ma i okvi ri ma pro jek ta. Mi `e li mo da to od ra -

di mo, ali tre ba sa ~e ka ti ana li ze i stu di je ko je }e nam ta~ no re }i i

od re di ti da li je taj plan naj bo qi, ka ko ga spro ve sti sa {to ma we

tro {ko va ne op te re }u ju }i bu xet ne go po tvr di ti pro je kat u okvi ri ma

sa mo fi nan si ra wa – re kao je port pa rol Mi ni star stva od bra ne

Fran cu ske.

Fran cu ska ar mi ja je ve} do sa da ima la ve li ku re or ga ni za ci ju

od 1997. go di ne do 2000. go di ne. Sa mim pre la skom na pro fe si o nal -

nu voj sku sma wio se broj ka sar ni, va zdu ho plov nih ba za i mor na ri~ -

kih cen ta ra. Ve} ta da je stvo re na je di ni ca za sve ro do ve, tzv. „tran -

sar mij ske” slu be, kao na pri mer ka drov sko ode qe we za upra vqa we

ka ri je rom voj nih i ci vil nih funk ci o ne ra, tran sport na slu ba, slu -

`ba za na o ru a we ili in ten dant ska slu ba, slu ba na bav ke...

Pro ces no ve re for me je ve} po ~eo i sma wi }e broj voj nih i ci -

vil nih slu`benika u na red nim go di na ma, ta ko da sva ki dru gi ko ji

bu de oti {ao u pen zi ju ne }e bi ti za me wen.

Ta kve in for ma ci je za bri wa va ju voj sku, jer ne ki sma tra ju da }e

zbog to ga opa sti wen kre di bi li tet. Me |u tim, mi ni star od bra ne je

po tvr dio da sma we we qud stva ni ka ko ne }e bi ti upe re no na ope ra -

tiv ne struk tu re ve} sa mo na struk tu re po dr {ke ko jih sa da ima vi {e

ne go {to je po treb no. Ti me }e se po ve }a ti bu xet za od bra nu, {to }e

omo gu }i ti na bav ku no vog na o ru a wa i mo der ni za ci ju opre me, ali i

po ve }a we plata zaposlenih u vojsci, pa }e wihova pri ma wa do sti }i

ni vo pripadnika po li ci je.

Fre de rik MI LEN KO VI]

67

FRAN CU SKI NA IN

MI SI JE U SVE TU

Po sle ope ra ci ja u Bo sni i Her ce go vi ni, Ru an di i na Ko so -

vu, a po go to vu po sle ope ra ci ja u Av ga ni sta nu ili na Oba li Slo -

no va ~e po sled wih go di na, fran cu ska voj ska uvi de la je ne do stat ke

u svo joj ko mand noj struk tu ri.

Ve li ki tro {ko vi u odr a va wu po za di ne, „back of fi ce-a” i

ko mand nog sa sta va i{li su na u{trb ope ra tiv nog, te ren skog ra -

da. Bu xet je bio am pu ti ran i one mo gu }e na je br a mo der ni za ci ja

na o ru a wa, kao {to je, na pri mer, vi {e pu ta od la ga na pro me na

avi o na za tran sport tru pa, ko ji ne do sta je fran cu skoj voj sci i

dru gim evrop skim voj ska ma u ope ra ci ja ma van evrop skog kon ti -

nen ta.

Na bav ka er ba sa M 400, ko ji }e za me ni ti tran sport ni avi -

on tran sal, si gur no }e omo gu }i ti Fran cu skoj, za jed no sa evrop -

skim sna ga ma (Eu ro corps), anga`ovawe u raz li ~i tim de lo vi ma sve -

ta, kao {to to da nas ~i ni ame ri~ ka ar mi ja.

MERIDIJANIPriprema Mirjana SANDI]

Upra va ru skog va zdu ho -

plov stva pla ni ra da pot pi {e

pe to go di {wi ugo vor o ku po -

vi ni do ma }ih bor be nih avi o -

na mo} nih ka rak te ri sti ka ti -

pa Su-34, iz ja vio je ko man -

dant ru skih va zdu ho plov nih

sna ga Alek san dar Ze lin. On

je na ae ro dro mu @ukov ski, u

bli zi ni Mo skve, re kao da }e

no vim avi o ni ma bi ti opre -

mqe na dva pu ka ru skih va zdu -

ho plov nih sna ga.

No vi Su-34 mo e da, pre ma oce ni voj nih stru~ wa ka, uni {ta va ci qe ve na ze mqi, vo di i

va zdu hu oru` jem ve li kog do me ta, sa iz u zet no vi so kom pre ci zno {}u, ne za vi sno od vre men skih

uslo va i do ba da na. Ak tiv ni bez bed no sni si stem i naj no vi ja kom pju ter ska teh no lo gi ja do zvo -

qa va ju da pi lot i na vi ga tor iz vo de pre ci zne ak ci je va zdu {nih bom ba {kih na pa da i da ma ne -

vri {u pod ne pri ja teq skom va trom.

Avi on Su-34 mo e da le ti na ve li kim raz da qi na ma, sli~ nim oni ma na ko ji ma se kre }u

stra te {ki bom bar de ri.

U cr no mor skoj ukra jin skoj lu ci Ode sa

ozna ~en je po ~e tak me |u na rod ne voj ne ve -

`be „Si briz-2008” (Sea bre e ze) u okvi ru

Pro gra ma Part ner stvo za mir.

U ve ba ma u~e stvu ju voj ni ci iz 17 ze -

ma qa, uglav nom ~la ni ca Na toa – Au stri je,

Azer bej xa na, Bel gi je, Ve li ke Bri ta ni je,

Jer me ni je, Gr~ ke, Gru zi je, Dan ske, Ka na de,

Le to ni je, Ma ke do ni je, Ru mu ni je, SAD, Tur -

ske, Ukra ji ne, Fran cu ske i Ne ma~ ke.

U ve ba ma u~e stvu ju 15 bro do va, dve

pod mor ni ce, avi o ni i he li kop te ri. Glav ni

ciq ma ne va ra, ko ji }e bi ti odr a ni u Ode -

skoj, Ni ko la jev skoj obla sti i na Kri mu, bi -

}e uve ba va we ak tiv no sti mul ti na ci o nal -

nih {ta bo va i sna ga to kom pla ni ra wa i

spro vo |e wa mi rov ne ope ra ci je.

1. avgust 2008.68

Cr no gor sko mi ni star stvo od bra ne ne -

gi ra lo je na vo de da je ko man da Kfo ra za in -

te re so va na za iz grad wu pri vre me ne ba ze u

Pod go ri ci, ko ju bi za od mor ko ri sti le je di -

ni ce ko je pro la ze kroz Cr nu Go ru na pu tu za

Ko so vu ili u po vrat ku.

Port pa rol mi ni star stva Vi dak Lat ko -

vi} ka zao je da je ka sar na „Ma sli ne” u Pod -

go ri ci od lu kom vla de pro gla {e na „ne per -

spek tiv nom” za po tre be cr no gor ske voj ske i

da je pla ni ra no we no na pu {ta we i iz grad -

wa stam be nog blo ka za po tre be dr av nih

or ga na. Lat ko vi} je po tvr dio da su pred stav -

ni ci Kfo ra ne dav no bo ra vi li u Cr noj Go ri i

da je raz go va ra no o pri me ni spo ra zu ma o

tran zit nim aran ma ni ma za po dr {ku mi -

rov nim ope ra ci ja ma ko ji je Cr na Go ra pot -

pi sa la sa Na to om.

CRNA GORA

BEZ BAZA NATOA

KONKURS ZA DOBROVOQCE

U HRVATSKOJ VOJSCI

RUSKO VAZDUHOPLOVSTVO KUPUJE BORBENE AVIONE SU-34

Ame ri~ ko mi ni star stvo od bra ne na -

ja vi lo je no vu po li ti ku o ka set nim bom ba ma

~i ji je ciq da se sma wi opa snost od ne ek -

splo di ra nih bom bi od ko jih ci vi li stra da -

ju niz go di na na kon za vr {et ka su ko ba. Pre -

ma no voj po li ti ci SAD, po sle 2018. go di -

ne tre ba da se uni {ti ili sa mo u ni {ti 99

od sto od svih „bom bi ca” iz ka set nih bom bi

ame ri~ ke voj ske. Ta ko |e, voj ska se po zi va

da {to pre po~ ne da sma wu je za li he tih

bom bi.

Ta kva po li ti ka, pre ma Pen ta go nu,

tre ba lo bi da bu de al ter na ti va za ko nu o

op {toj za bra ni ka set nih bom bi ko ji je, na me |u na rod noj kon fe ren ci ji u Da bli nu, pri hva ti -

lo vi {e od 100 ze ma qa, me |u ko ji ma ima i sa ve zni ka Na toa. Ame ri~ ki mi ni star od bra ne

Ro bert Gejts po dr ao je tu po li ti ku, {to se sma tra re zul ta tom me |u na rod nog pri ti ska na

Va {ing ton da se za bra ni upo tre ba ka set nih bom bi.

SAD NAJAVILE NOVU POLITIKU O KASETNIM BOMBAMA

PO^ELI MANEVRI NATOA U ODESI

Hr vat sko mi ni star stvo od bra ne ras pi -

sa lo je kon kurs za do bro voq no slu e we voj -

nog ro ka u Hr vat skoj voj sci ko ji tra je 14 sed -

mi ca, a uz broj ne be ne fi ci je naj bo qi ma }e

bi ti omo gu }e no ukqu ~i va we u pro fe si o nal -

nu voj nu slu bu. Po za vr {et ku kon kur sa svi

pri ja vqe ni ko ji za do vo qe pro pi sa ne uslo -

ve, ukqu ~u ju }i i fi zi~ ku sprem nost, bi }e upu -

}e ni u Po e gu u Sla vo ni ji.

Do bro voq ci }e pri ma ti me se~ nu pla tu

od oko 2.660 ku na (367 evra) uz na dok na du

put nih tro {ko va, a bi }e im obez be |e ni sme -

{taj, is hra na, sport ska i za {tit na opre ma

i voj ne uni for me.

Ako ne ko od do bro vo qa ca po stig ne vi -

so ke re zul ta te na obu ci, po nu di }e mu se i

mo gu} nost pro fe si o nal nog an ga o va wa u

voj sci. Ovo je pr va ge ne ra ci ja do bro vo qa ca,

bu du }i da od ove go di ne u Hr vat skoj ne ma voj -

ni ka na od slu e wu voj nog ro ka, ve} sa stav

HV ~i ne pro fe si o nal ci.

N

P

69

Pi{e

Aleksandar RADI]

Na komandnim

du`nostima

u Ratnom

vazduhoplovstvu

SAD gotovo

uvek su bili

piloti

nadzvu~nih

aviona i oni su

suzbili svaku

kriti~ku misao

o potrebi

balansirane

modernizacije

i razvoja

NADZVU^NI LOVCI

PROTIV PODZVU^NIH

JURI[NIKA

P A R A L E L E

T

r vi put na ne koj od me |u na rod nih iz lo bi,

14. ju la, na Far nbo rou, u le ta~ kom pro -

gra mu pred sta vqen je F-22 na zvan „gra bqi -

vac“ (Rap tor), po nos ame ri~ ke va zdu {ne si -

le i iz u zet no teh ni~ ko do stig nu }e ame ri~ ke in -

du stri je.

To se mo e sma tra ti za po be du tzv. „lo va~ -

ke ma fi je“ – pi lo ta nad zvu~ nih avi o na ko ji su

taj na di mak ste kli po ~et kom {e zde se tih go di na

ka da su po ku {a li da na met nu br zi nu kao je di ni

pri o ri tet mo der ni za ci je.

âk ni vr lo kr va vi rat u In do ki ni u ko jem

su sna ge na tlu do slov ce za vi si le od va tre ne po -

dr {ke avi o na skrom nih per for man si, ~e sto ~ak

onih pre o sta lih le te li ca iz vre me na Dru gog

svet skog ra ta, ne ma od ra za na stav „lo va~ ke ma -

fi je“ o po tre bi da bor be ni avi on bu de {to br i.

Sa vre me ni kon flik ti po no vo su po tvr di li

da ka rak te ri sti ~an za da tak za RV SAD pred sta -

vqa va tre na po dr {ka na ma lim uda qe no sti ma

od vla sti tog pred weg kra ja ili dej stva po ci qe -

vi ma ko je bi pret hod no tre ba lo vr lo pa qi vo

osmo tri ti. U tom po slu od po ~et ka ra ta u Ira ku

2003. is ka zao se ju ri {nik A-10A po znat kao

„bra da vi ~a sta svi wa“ (Wart hog). On ne mo e da

se po hva li vi so kim per for man sa ma jer sa bor -

be nim te re tom je dva da do sti e 500 km/h, ali

ka da tre ba uni {ti ti pro tiv ni~ ku va tre nu ta~ ku

u bli zi ni ame ri~ ke pe {a di je sa mo pi lo ti u A-

10A mo gu po u zda no iz vr {i ti za da tak. U ta kvim

pri li ka ma ~ak oko 80 po sto le to va ide na kon to

eska dri la na o ru a nih tim avi o ni ma.

a kav avi on u RV SAD pred sta vqa iz u ze tak

i je dva se pro bio to kom raz vo ja od pri sta -

li ca ve li kih br zi na i uni ver zal nih bor -

be nih plat for mi. âk i sa da se stal no na

la zi pod pri ti skom „lo va~ ke ma fi je“ ko ja

ne ra do da je no vac za re mont i mo der ni za ci ju

A-10A, ali è li {to vi {e eska dri la pre na -

o ru a nih na F-22A.

To se ~i ni kon tra dik tor nim re al nim po -

tre ba ma za to {to se ame ri~ ka oru a na si la

go di na ma bo ri u asi me tri~ nim kon flik ti ma

pro tiv ge ri la ca i te ro ri sta. Oni ni su pro tiv -

ni ci mo} nih lo va~ kih avi o na i u prak si su vr lo

ne ren ta bi lan ciq za nad zvu~ ni bor be ni avi on

na o ru an so fi sti ci ra nim ra ket nim si ste mi -

ma. Go to vo re dov no vred nost uni {te nih sred -

sta va pro tiv ni ka pred sta vqa za ne ma ri vu vred -

nost iz ra e nu u nov cu u od no su na ce nu go ri va

utro {e nog u du gim pa tro la ma ili is ko ri {}e ne

ra ke te.

Ju ri {nik A-10A po le }e sa ae ro dro ma

sme {te nih re la tiv no bli zu pro tiv ni ka i vr lo

~e sto ko ri sti naj jef ti ni je sred stvo iz in ven ta -

ra RV SAD, mu ni ci ju ka li bra 30 mm. Ia ko se

po ne kad do go di da i pi lo ti A-10A po gre {e i

iz ba ce bor be ni te ret na ame ri~ ke ili sa ve -

zni~ ke je di ni ce, u osno vi ne ma àl bi ve} sa mo

zah te va za ve }im pri su stvom tih avi o na na ne -

bu Ira ka i Av ga ni sta na.

Ge ne ra li iz „lo va~ ke ma fi je“ do du {e ce ne

da to ni su re le vant ni ar gu men ti u pro ce ni bu du -

}ih po tre ba i za to is ti ~u sa mo tri pri o ri te ta:

pr vi su na bav ke F-22, dru gi su na bav ke F-22 i

tre }i su na bav ke F-22. Za {to? Ni ko ne tvr di da

se ne ra di o iz u zet nom avi o nu. Br zi na, vi so ka

ma ne var bil nost, naj bo qe {to sa vre me na elek -

tro ni ka mo e da pru i bor be nom avi o nu, ni zak

ra dar ski od raz, {i ro ki iz bor vo |e nog na o ru -

à wa za uni {ta va we ci qe va u va zdu hu i na tlu...

a i me, F-22A mo e sa mo da se po e li, ali

u ame ri~ koj za ko no dav noj vla sti ve} se vi -

{e pu ta po sta vi lo pi ta we ko li ko ta kvih

avi o na tre ba RV SAD i ~e mu tre ba da slu-

è. Za to su pla no vi pro iz vod we ve} sre za ni sa

648 na 183 avi o na, za iz nos od 63,8 mi li jar di

do la ra. Ipak, RV SAD se na da da }e se iz bo ri -

ti za po vra tak na sta re pla no ve o pre na o ru -

à wu lo va~ kih skva dro na sa 277 avi o na ili

~ak 381 F-22 po treb nih za raz voj jed ne eska -

dri le za sva ki od de set me {o vi tih sa sta va RV,

ko ji se sme wu ju u ulo zi go to vih sna ga za in ter -

ven ci je {i rom sve ta.

Za to „lo va~ ka ma fi ja“ pred u zi ma sna an

pri ti sak na li~ no sti za du e ne za fi nan si ra -

we na bav ki. Je dan va an ar gu ment u ko rist F-22 pred sta vqa pro ce na da te ro ri sti iz va zdu -

ha mo gu da ugro ze kon ti nen tal ni deo SAD, a ne

sa mo in te re se sa ve zni ka u po li ti~ ko i bez bed -

no sno tru snim de lo vi ma pla ne te.

Pre sti` nad zvu~ nih avi o na bra ni se i

stal nim po na vqa wem fra za o to me da se vi {e -

na men ski avi on mo e ko ri sti ti za re {a va we

sva kog tak ti~ kog za dat ka i za to se A-10A gu ra u

stra nu. Je dva se pro na {ao no vac za mo der ni -

za ci ju i pro du e tak i vot nog ve ka tih avi o na do

du bo ko u dva de se te go di ne 21. ve ka. Efek tiv nost

na men ski pro jek to va nog ju ri {ni ka i usko na -

men ski ob u ~e nih pi lo ta mo ra la se ba rem de li -

mi~ no uva i ti, ali „lo va~ ka ma fi ja“ ce ni da

}e oko 2015. go di ne, ka da u eska dri le do |u no -

vi la ki vi {e na men ski bor be ni avi o ni F-35, to

bi ti kraj pod zvu~ nom A-10A.

1. avgust 2008.70

U N U T R A [ W A S T R A

@iri kritike FIPRESCI Srbija 36. festa nagradu

za najboqi film festivala dodelio je ruskom

reditequ Nikiti Mihalkovu za film „12“ .

U obrazloèwu je zapisano: „Film 12 Nikite

Mihalkova kroz pri~e 12 porotnika, koji zasedaju u jednoj

no}i, na krajwe uzbudqiv, beskompromisan i nemilosrdan

na~in, bogato nadgra|uju}i ideju iz ameri~kog filmskog

klasika pedesetih od koje je krenuo, ‘vivisecira’ savremeno

rusko dru{tvo razotkrivaju}i sve wegove predrasude,

moralna iskrivqewa i negativno nasle|e pro{losti.

Minuciozno odglumqen i fascinantno realizovan u svim

segmentima, 12 kao krajwi rezultat daje pobedu

humanisti~kog i dobra nad nepravdom i zlom, trijumf

istine i slobode nad laìma i neslobodom, upravo

ono {to nam je danas, ~ini se, svima najpotrebnije.“

Treba dodati da ovo nije Mihalkov koga publika

prepoznaje po „Sibirskom berberinu“ ili „Varqivom

suncu“, filmovima koji su znatno plasti~niji u

N I K I T A M I H A L K O V , R U S K I G L U M A C I R E D I T E Q

Samo to {to je duboko

nacionalno moè postati

internacionalno.

Ukoliko poku{avamo

da kopiramo zapad,

nikome ne}emo biti

interesantni.

Meni je tako podjednako

neinteresantno da gledam

kako Amerikanci snimaju

„Anu Karewinu“, premda

oni to rade na

visokom tehni~kom

nivou. Postoje

stvari koje mogu

biti re~ene samo

iznutra.

pripovedawu pri~e. Pri~a je i ovde prisutna, ~ak ih ima

12, koje se slivaju u onu jednu – odre|uju}u, ali je

postavka kamernija, traì vi{e pa`we, traì da joj se

izloìte – i, nagra|uje. Sveden, pomalo teatarski oblik

filma, negde podse}a na „Dogvil“ Larsa fon Trira.

Maestralna gluma, a ovakve epitete retko koristimo,

~ak nadglumqivawe, koje ne smeta, bravura za bravurom,

i remek delo je tu. Jedino {to ishod pri~e i nije tako

jasna „pobeda dobra nad zlom“, jer je to u {ta Nikita

Mihalkov „udara“ ovim filmom sama su{tina ruskog

dru{tva – pravoslavni otklon ka razumevawu,

pra{tawu, `rtvovawu, saose}aju, milosti...

Malo se zna da je prvi samostalni studentski rad

Nikite Mihalkova upravo bio postavqawe predstave

na osnovu ~uvenog ameri~kog filma Sidnija Lameta

„12 gnevnih qudi“. Sve je veoma jednostavno. Dvanaest

prisutnih u jednoj sobi odlu~uju da li je kriv ili ne

osamnaestogodi{wi mladi} koji je ubio svog oca.

Snimio Danilo PETERNEK

How are you, I’ am fine... To je neuporedivo

jednostavnije. Nema nikakve odgovornosti,

sve je u redu, malo smo pro}askali kao

odrasli qudi... Ovde u Beogradu, to nije

mogu}e. Kada ovde pita{ nekoga kako je, taj te

vrlo ~esto uzme za ruku ili dugme, i po~ne da

ti pri~a o tome kako je... Ovde jo{ uvek

moète da se nadate da kada vas neko pita:

kako ste, zaista èli da ~uje {ta se sa vama

de{ava. U svetu je to tako retko.

A tako se gubi sopstveni identitet,

jer kada nama bude potrebno da nas neko

saslu{a, tako|e ne}emo imati odgovor.

A tako se i zatvara krug problema te istorije

slu~aja. U Rusiji je zakon jo{ uvek i milosr|e.

Stradawe, milosr|e – bez toga ne postoji

Rusija. Veoma je lako umiti se, oprati ruke

i praviti se da nas sve to ne zanima.

Rusima je neophodno da se operu iznutra,

bez tog je nemogu}e da postanemo

civilizovano dru{tvo.

ŒO trinaestom junaku filma...

– ê~enska tragedija u filmu nije

{pekulativni impuls da bi on bio aktuelan,

ve} hijeroglif, neophodni kontrapunkt koji

treba da ponudi gledaocu jako ose}awe o tome

kome se sudi. Film je rimejk samo 12 posto,

sadrànih u èqi da pred sobom vidimo

12 qudi, usred ruskog dru{tva, koji re{avaju

problem savr{eno tu|eg im prisustva.

Vrabac koji ule}e na trenutak u

prostoriju u kojoj zaseda porota je trinaesti

junak filma. Wega je poslao Bog da ne dopusti

ono {to se ne moè popraviti. Ali on je

de~ijeg i boànskog lika i u wemu naizgled

nema ni{ta osim zainteresovanosti, nema

odgovora. Zbog toga se ba{ wemu obra}am

na kraju: „Ako ho}e{ leti, oko ho}e{ ostani,

ali odlu~i sam. Umesto tebe to niko ne}e

uraditi.“

Ako ho}ete, to jeste poziv na

demokratiju, ali na demokratiju koja postoji

iznutra, a ne na onu koja se deklari{e i

propoveda spoqa. Mo`da je to primitivno

shvatawe demokratije, ali je sigurno

besmisleno gledati druge i kopirati sve {to

oni rade. Svaka zemqa ima svoj ukus, miris,

uspomene, oglede, genetiku, istoriju... Sve to

podvesti pod jedinstveni intelektualni

Mekdonalds i pretvoriti na{ ìvot u

kontinentalni doru~ak u hotelu [eraton – to nikako nije boqi

put. Moramo se u svemu tome osloniti na sopstvene korene.

To je su{tina. Samo to {to je duboko nacionalno moè postati

internacionalno. Ukoliko poku{avamo da kopiramo zapad,

nikome ne}emo biti interesantni. Meni je tako podjednako

neinteresantno da gledam kako Amerikanci snimaju

„Anu Karewinu“, premda oni to rade na visokom tehni~kom nivou.

Postoje stvari koje mogu biti re~ene samo iznutra.

71

A N A S T V A R N O S T IMnogo qudi, mnogo razmi{qawa i

filozofija o ìvotu, o slobodi, smrti i

sudbini. U originalu je blistao veliki

glumac Henri Fonda, danas se, posle mnogo

godina, Nikita Mihalkov vratio svojim

po~ecima i napravio rimejk filma Lameta

sa ~itavim sazve`|em najpoznatijih ruskih

gluma~kih zvezda. Tema je skliska,

provokativna, ozbiqna. I verovatno mnogi

glumci ne bi u{li u ovaj projekat da ga

ne radi Mihalkov.

A moglo je da se dogodi da film

i ne bude snimqen, jer je Mihalkov na wemu

radio u pauzama snimawa „Varqivog sunca

2“. Nije mu trebalo puno vremena, odlu~io

se, odabrao glumce i snimio film.

Prakti~no je ceo film bio snimqen jo{

u zimu 2005. godine, eksterijeri su snimani

2006. godine, a zatim se Mihalkov

povremeno vra}ao radu nad snimqenim

materijalom. U ovom trenutku „Varqivo

sunce 2“ je jo{ u fazi snimawa, a „12“ je ve}

uveliko obi{ao bioskope u svetu.

Nikita Mihalkov je u Beograd doleteo

na kratko. Izdvojio je nekoliko sati da sa

snimawa filma „Varqivo sunce 2“ doleti i

primi nagradu „Bra}a Kari}“. Tom prilikom,

a i u nekoliko ranijih kratkih poseta

Srbiji, i uzvratnih Rusiji, razgovarali smo

o mnogo ~emu. Izme|u ostalog...

ŒO filmu „12“...

– Sre}an sam {to sam ba{ sa ovim

filmom iza{ao iz sedmogodi{weg }utawa.

Skupilo se u meni mnogo toga {to sam

poèleo da izgovorim. Dvanaest prisutnih

koji predstavqaju 12 nivoa ruskog dru{tva

re{avaju sudbinu ~e~enskog de~aka. Wega

okrivquju da je ubio svog poo~ima, oficira

ruske armije, tim povodom mi i razmi{qamo

o svemu {to se danas de{ava u Rusiji. Nisam

mislio da }e taj film tako neo~ekivano

li~no da prime ovde, u Evropi. Pre svega,

to je film za Rusiju i o Rusiji. Za mene on je

povod za razmi{qawe, ~ini mi se da je

do{lo vreme da se glasno govori to o ~emu

{apu}emo. Jer, ukoliko ne govorimo o tome,

ni{ta ne}emo izmeniti. Skoro svi

porotnici, osim jednog, spremni su da

potro{e desetak minuta, donesu odluku i

razi|u se, jer su uvereni da su samo puki

pijuni u pravosu|u. U tome i jeste problem. Nema neva`nog

ìvota. Pred Bogom su i sluga i ministar jednaki, a mi to

u svakodnevnim ìvotima zaboravqamo. Dostojevski je rekao

da je veoma lako voleti ceo svet, a veoma te{ko voleti jednog

~oveka. Kada pitamo nekoga kako je, skoro da i ne ~ujemo odgovor.

On je kolokvijalan. U Beogradu sam, recimo, osetio izuzetnu dozu

ozbiqnosti, posve}enosti. To nije kompliment. To je veoma te{ka

stvar... Mnogo je lak{e uzeti ~a{u viskija sa ledom i re}i:

Nema neva`nog ìvota.

Pred Bogom su i sluga i ministar

jednaki, a mi to u svakodnevnim

ìvotima zaboravqamo. Dostojevski

je rekao da je veoma lako voleti ceo

svet, a veoma te{ko voleti jednog

~oveka.

ŒO duìni filma..

– Film nisam èleo da

skra}ujem, ne zbog toga {to je

idealan, ve} ukoliko

razgovaramo, to onda zna~i da

mi razgovaramo. Ili me vi

slu{ate, ili odlazite. To je

va{e pravo. No, ukoliko

razgovaramo, tada ste vi du`ni

da potro{ite na mene isto

toliko vremena, koliko i ja

tro{im na vas. Gledalac ceni

samo tu energiju koju on sam

tro{i u sali, a mi smo navikli

da nam sala sluì za razonodu.

îm nam postane dosadno,

ukqu~imo kompjutersku grafiku,

trik, fle{bek. Odlu~io sam se

za sra~unati rizik: na op{tem

planu, kao u pozori{tu, Sergej Makoveckij

pri~a svoju pri~u. Nema nijednog krupnog

plana i to traje devet minuta. Ako u tome

ima energije, ona }e u}i u salu, a ako je

nema, zna~i da }u se ja baviti ~istom

hemijom.

ŒO Srbiji i Rusiji...

– Name}e mi se zanimqiv zakqu~ak,

ba{ danas sam o tome razmi{qao, i on me

ostavqa razoruànim. Postoje mali narodi

koji hrle ka velikim narodima zato {to od

toga imaju koristi – mogu da dobiju nekakve

dotacije, novac, pomo} i tome sli~no.

Veliki narodi mogu i da ih uzmu pod svoje

okriqe, u svoju koaliciju. Zbog svega toga

ovi mali narodi se pretvaraju da vole te

velike narode, a veliki narodi se

pretvaraju da vole svoje male narode. Sve

to poprima karakter politi~kog pozori{ta

i dobrog biznisa. To {to se de{ava izme|u

Srbije i Rusije je ne{to sasvim druga~ije.

Taj odnos je na nivou genetike, apsolutno

iracionalan. A opet, toliko je bilo prilike

da se naqutite na Rusiju, i isto toliko puta ste uspeli da

objasnite sebi za{to je to upravo tako – da razumete, oprostite i

da nastavite da volite. To me razoruàva. I to me primorava da

na ~itav taj odnos gledam potpuno druga~ijim o~ima – kroz prizmu

istorije, tradicije, kulture i pravoslavqa. Naravno, ne èlim da

drìm predavawa, pogotovo ne o istoriji...

ŒO su{tini glume

– Glumac nije ni{ta drugo nego odre|eni broj ustaqenih

kli{ea. Lo{ glumac ima dva kli{ea, odli~an ~etiristo, a onaj

koji je izuzetan ima ~etiri hiqade kli{ea na raspolagawu.

Svejedno, to je ipak kli{e. Najva`nije je to da ~ak i ako koristi{

kli{e, to ~ini{ kao da je prvi put u ìvotu. Postoji samo energija

koju ni~im ne moète zameniti, ne moète simulirati, koju

jednostavno morate imati. Temperatura te energije je jedinica za

kvalitet va{ih kli{ea.

U Bibliji je re~eno: u po~etku be{e re~, verovatno je to tako.

Ali u poslu kojim se mi bavimo – re~ nije na po~etku. Re~ ne zna~i

ni{ta. Mnogi gre{e kada misle da tekstom

mogu uticati na publiku i partnera...

Naravno, dobro je kada je tekst dobar i

lo{e kada je lo{, ali on i daqe ni{ta ne

mewa. U glumi nije re~ ta koja ima zna~ewe.

Za glumu je va`nije {ta ra|a tu re~, kako

ona nastaje. To je potpuno suprotna

uzro~no-posledi~na veza. Re~ koja je

pravilno ro|ena, koncentri{u}i se u

glumcu do onog trenutka kada treba da bude

artikulisana, skoro da i ne mora biti

izgovorena. Jer je su{tina glume u svemu

onome {to se sa glumcem de{ava do

trenutka kada treba da izgovori re~. Pre

no {to re~ izgovori, dobar glumac mora da

je proìvi u sebi, da je iskaè energijom,

licem, gestom. Sve to u dobroj glumi moè i

da zameni re~. Krupni plan ili pauza mogu

da zamene tri strane teksta. To je

najva`nije shvatiti u glumi, koncentracija

energije uzbu|uje gledaoce i oni su spremni

da idu za glumcem koji je pravilno

upotrebio svoju energiju. Pauza nije rupa u

tekstu, ve} umnoàvawe energije. Isto kao

improvizacija... Ona nije samo bla, bla, bla – re|awe re~i zato

{to nema teksta ili si ga zaboravio, ve} je to izuzetan mehanizam

koji glumcu omogu}ava da se podigne, poleti i da sve pred sobom,

odozgo jasno vidi.

ŒO vaspitavawu

– Na~in na koji smo se mi me|usobno odnosili i

komunicirali u porodici bio je zapravo – nauka o ìvotu. Na{a

prezimena ne treba da budu krila koja nose prema slavi, ve} krst

koji nosimo na du{i. To je vrlo va`no, jer smo i ja i moj brat

(Andrej Kon~alovski) ìve}i u takvim uslovima mogli da

izrastemo u bitange, nitkove, a moja deca i wegova, jo{ vi{e, jer

je danas izobiqe ve}e. Me|utim, u sopstvenoj porodici nau~ili

smo va`ne lekcije o ìvotu.

U ku}i su nas vaspitavali, pa sam i ja tako vaspitavao

svoju decu, da sopstveni ìvot ne upore|ujemo sa ìvotom

onih qudi koji ìve boqe, ve} sa ìvotom onih qudi koji ìve

gore – jer wih ima mnogo vi{e. Nije bez razloga na{ veliki pisac

72

Vrabac koji ule}e na trenutak

u prostoriju u kojoj zaseda porota je

trinaesti junak filma. Wega je poslao

Bog da ne dopusti ono {to se ne moè

popraviti. Ali on je de~ijeg i boànskog

lika i u wemu naizgled nema ni{ta osim

zainteresovanosti, nema odgovora.

Zbog toga se ba{ wemu obra}am na

kraju: „Ako ho}e{ leti, oko ho}e{

ostani, ali odlu~i sam. Umesto tebe

to niko ne}e uraditi.“

Nisam preskakao sa jedne

na drugu stranu puta poku{avaju}i

da uhvatim tu|e korake i da ih sledim.

Ja jednostavno kora~am svojim putem,

a ko èli, moè da krene ukorak sa

mnom. ôvek ~iji postupci nisu u wemu

samom, u wegovom srcu i wegovoj du{i,

nego dolaze odnekud spoqa,

rob je – ma koliko bio hrabar.

KULTURA

1. avgust 2008.

73

NOVE KWIGE

TEORIJA

ME\UNARODNE POLITIKE

Realizam, uz liberalizam, predstavqa

jednu od dve najzna~ajnije {kole

mi{qewa u nauci o me|unarodnim

odnosima. U obema navedenim teorijama

postoje razli~iti pravci i razli~ita

shvatawa sveta. Kada govorimo o

realisti~koj teoriji, jedan od najva`nijih

pravaca predstavqa strukturalni

realizam ili neorealizam, ~ijim se

osniva~em smatra Kenet Volc, ameri~ki

teoreti~ar i profesor.

Volc je pa`wu me|unarodne nau~ne

javnosti privukao kwigom „ôvek, dràva

i rat” iz 1959. godine da bi 1979. godine

izdao kwigu „Teorija me|unarodne

politike”, koja, iako napisana pre skoro

trideset godina, do danas nije izgubila

na svom zna~aju.

U ovom delu Volc nas vodi ka uobli~avawu svog vi|ewa me|unarodne

politike, defini{u}i teorije i kriterijume wihove provere, kritikuju}i

redukcionisti~ke teorije i nagla{avaju}i sistemske. U detaqnijem prikazu

strukturalnih uzroka stabilnosti me|unarodnog sistema, datom u drugom delu

kwige, jasno nagla{ava prednosti bipolarnog sistema u odnosu na druge.

Postoje tri osnovne razlike u Volcovom strukturalnom u odnosu na klasi~ni

realizam. Prvo, klasi~ni realizam primarno posmatra akcije i interakcije

dràva u sistemu, dok se u strukturalnom realizmu nagla{ava sistemski nivo

analize sa anarhi~nom strukturom me|unarodnog sistema i distribucijom

sposobnosti me|u dràvama kao jedinicama tog anarhi~nog sistema. Drugo je

razli~ito shvatawe mo}i, koja nije vi{e ciq sama po sebi kao u klasi~nom

realizmu, ve} odre|uje mesto i pona{awe dràve u sistemu. Kao tre}a osnovna

razlika uo~ava se razli~ito reagovawe na uslove anarhije u me|unarodnom

sistemu, koja je po klasi~nim realistima stawe sistema, dok po neorealistima

anarhija defini{e sistem.

Posebno mesto u srpskom izdawu kwige, koje nam je dostupno zahvaquju}i

Centru za civilno-vojne odnose i Beogradskoj {koli za studije bezbednosti, ima

predgovor autora pisan specijalno za ovu priliku sa vremenske distance od skoro

tri decenije.

Vi{e o ovoj kwizi i uslovima nabavke moète na}i na Internet adresi

http://www.teorijamedjunarodnepolitike.info. Ivan ZARI]

Anton Pavlovi~ êhov napisao u svom dnevniku:

„Iza svakog sre}nog ~oveka stoji neko ko kuje

~eki}em da bi iskovao wegovu sre}u.“

Povremeno pro~itam intervjue koje sam dao

pre tridesetak godina, moja stanovi{ta se nisu

promenila. Uzgred budi re~eno – to je tako|e

jasan uticaj porodice na formirawe li~nosti.

Nisam preskakao sa jedne na drugu stranu puta

poku{avaju}i da uhvatim tu|e korake i da ih

sledim. Ja jednostavno kora~am svojim putem,

a ko èli, moè da krene ukorak sa mnom.

ôvek ~iji postupci nisu u wemu samom,

u wegovom srcu i wegovoj du{i, nego dolaze

odnekud spoqa, rob je – ma koliko

bio hrabar.

ŒO Rusiji …

– Rusija je verovatno tamo gde i treba da

bude. Rusija je samu sebe razru{ila, sopstvenim

rukama, sada joj ne preostaje ni{ta drugo nego

da se izvu~e odatle. Mislim da je Rusija organska

stvar. Kao svako organsko ìvo bi}e ona sebi

pronalazi lek. Ako se pas razboli, moète ga

hraniti kavijarom, ali on }e jesti svoju travku

i je{}e je dok ne ozdravi. Tako je i s nama.

Potrebno je samo da nas mnogo ne diraju.

Mo`da stvar nije ni u tome, neka Moskva ìvi

svojim ìvotom, a Rusija treba da ìvi svojim

ìvotom. Svojim mirnim, odmerenim ìvotom,

s problemima, s traèwem puta, svejedno, pre

nego {to se vaskrsnu}e ne dogodi samo, iznutra.

U Rusiji se ni{ta ne moè posti}i

revolucionarnim putem, osim da se sve

pokvari, polomi.

Mislim da se ne{to kre}e, pomera.

Obnavqaju se manastiri, obnavqaju se crkve.

êhov je rekao da Rusi oboàvaju svoju pro{lost,

mrze sada{wost i pla{e se budu}nosti. To bi

bilo vrlo tu`no ako se ne bismo jo{ malo

zamislili nad ovom formulom i ne bismo

shvatili da se ta budu}nost koje se oni pla{e

pretvara u tu sada{wost koju oni mrze i tu

pro{lost koju oni oboàvaju. Zna~i, krug se

zatvara i svaka li~na tuga pretvara se u svoju

suprotnost. Kad pro|e, po~iwe nova tuga. Postoje

pitawa kao {to su: „Pa {ta da radimo”, „Kako da

ìvimo?”. Nasuprot wih postoji pitawe koje je

va`nije – Za{to da ìvimo? Na to pitawe

odgovara vera. Treba mirno gledati levo i desno

i mirno voziti daqe. Kada se govori o gubitku

vrednosti, o izgubqenom smislu ìvota, podseti}u

Vas na Tolstojeve re~i: „@ivotna sre}a je u

samom ìvqewu. ”

ŒO Srbima?

– Neko je rekao da qubav ne zna~i gledati

jedno u drugo, ve} gledati u istom pravcu.

Zato ~ovek moè godinama da ne vi|a druga, ali

da zna da je on ìv i zdrav, i da ne ~ezne za wim,

znaju}i da je sve uredu. Isto je i sa decom i

ro|acima. Ja znam da su moja deca zdrava i ne

moram sedeti i gledati u wih, i govoriti:

„Ah, kako vas volim!”. Isto to vaì i za moje

odnose sa Srbijom. Kod vas retko dolazim,

ali mi je dovoqno to {to znam da vi postojite,

da ste takvi – a ne druga~iji.

Dragana MARKOVI]

ÂSOPISI

VOJNO DELO

U drugom broju Vojnog dela, op{tevojnom nau~noteorijskom ~asopisu

Ministarstva odbrane Republike Srbije, moète pro~itati o prevenciji i

razre{avawu dru{tvenih konflikata, energetskoj bezbednosti kao faktoru

spoqne politike SAD na po~etku 21. veka i rezultatima brojnih mirovnih

operacija UN u svetu. Model strategije nacionalne bezbednosti Srbije,

programirawe funkcionisawa i razvoja na{eg sistema odbrane, ali i

komplementarnost qudske, nacionalne i kolektivne bezbednosti tekstovi su

rubrike Bezbednost i odbrana. Vojno delo istraùje temu Vojska Srbije kao

brend, a na stranicama koje su posve}ene stranoj periodici donosi napise o

pohodu Ujediwenog Kraqevstva protiv radikalizacije i radnom okviru

strategije i planirawa sile. U rubrici Osvrt, autori razmatraju

Mre`nocentri~no ratovawe u teoriji i praksi OS SAD i Formirawe i

strukturu oruànih snaga Bosne i Hercegovine.

REVIJA ZA BEZBEDNOST

Avgustovski broj Revije za bezbednost, stru~nog ~asopisa o korupciji i

organizovanom kriminalu, ~itaocima najpre donosi napis o trgovini qudskim

organima. Uz tekstove o pretwama visokotehnolo{kog kriminala i doma}oj

zakonskoj regulativi o tome, autori Revije pi{u i o problemima prilikom

kr{ewa propisa o javnim nabavkama, parlamentarnoj kontroli bezbednosnog

sektora, posledicama prawa novca, ali i organizaciji i funkcionisawu

kriminalnog trì{ta.

V. P.

D

Do 1966. go di ne, pro ce nat voj ni ka ko ji su de zer ti ra li ka ko bi iz be gli rat u

Vi jet na mu bio je ni i ne go u pret hod nim su ko bi ma, ali ve} 1970. sa mo je kop -

ne na voj ska ima la 65.643 evi den ti ra na de zer te ra, {to pre ma ame ri~ kim nor -

ma ti vi ma iz no si sko ro ~e ti ri pe {a dij ske di vi zi je. Od po je di na~ nih slu ~a je va,

kao {to je bio pri mer voj nog le ka ra ko ji je od bio da ob u ~a va ze le ne be ret ke,

pre ko mo li tve za mir ko ju je pet voj ni ka or ga ni zo va lo 1967. u ba zi u SAD, do

ob ja vqi va wa sa mi zdat voj ni~ kih no vi na u Vi jet na mu, ko je su otvo re no po zi va le

na ne po slu {nost, de zer ter stvo, pa i mno go te e ob li ke bun ta, ni je pro te klo mno go

vre me na. Od bi ja we na re |e wa po sta lo je ma sov na po ja va, te je sa mo to kom 1968. za -

be le e no 68 slu ~a je va. Av gu sta 1969. go di ne, ce la A ~e ta 3. ba ta qo na 196. la kog

pe {a dij skog pu ka, ko ja je to kom pet da na e sto kih bor bi ima la 90 qu di iz ba ~e nih iz

stro ja, od bi la je na re |e we za na pad. Voj ni ci su jed no stav no se li na ze mqu. Wu jor -

{ke no vi ne su tu vest ob ja vi le pod na slo vom „Go spo di ne, mo ji qu di od bi ja ju po -

kret!”. Ko man dir ~e te je sme wen, ali voj ni ci ni su pre tr pe li ni ka kve sank ci je. „Ko -

man da je po pu sti la pred ot po rom or ga ni zo va nih qu di”, pro ko men ta ri sa le su do ga -

|aj voj ni~ ke no vi ne G. I. Bond.

KO MAN DAN TI PLA ]A JU CEH

Ne du go za tim, ~e ta iz po zna te 1. Air Ca va lry Di vi si on ( 1. he li kop te r ska de sant na

di vi zi ja) pred ka me ra ma TV sta ni ce CBS od bi la je na re |e we za na stu pa we sta zom

kroz xun glu ko ju su voj ni ci sma tra li opa snom. Ma ja 1970. go di ne, {e sna est voj ni ka

iz utvr |e nog lo go ra za va tre nu po dr {ku Was hing ton od bi lo je na re |e we da pre |u

gra ni cu i stu pe na tlo Kam bo xe, re ~i ma „Ne ma mo mi ta mo {ta da tra i mo. Do sta

nam je mu ke u Vi jet na mu”. De cem bra 1970. go di ne, po ru~ nik Pits i 23 voj ni ka C ~e te

2. ba ta qo na 501. pe {a dij skog pu ka su ta ko |e od bi li na re |e we za po kret. Dva pi lo -

ta, od ko jih je je dan pret hod no bio od li ko van i uz to ve te ran sa 175 bor be nih le to -

va, od bi li su da le te ka da su shva ti li da su me te na pa da bol ni ce i stam be ne zgra de,

a ~e ti ri ~la na po sa de bom bar de ra B-52 od bi li su da qe bor be ne za dat ke na kon {to

su wi ho ve bom be pro u zro ko va le ve li ke `r tve me |u ci vi li ma u Kam bo xi. Mor na ri -

ca ta ko |e ni je bi la po {te |e na pro te sta. Na i me, 3. no vem bra 1972. od i gra la se

jed na od naj ma sov ni jih po bu na u isto ri ji mor na ri ce SAD, na no sa ~u avi o na USS

V O J N E P O B U N E (3)

74 1. avgust 2008.

Pre po~etka vijetnamskog rata,

procena vojnih zvani~nika SAD

o moralu vojske bila je vrlo

povoqna. Me|utim, dugogodi{we

vojno anga`ovawe u beskrajnom i

besciqnom ratu (1961–1973)

s vremenom je dovela do

dezintegrisawa sve ve}eg broja

jedinica i ispoqavawa prvo

pasivnog, a potom i aktivnog

otpora vojnika, koji su, mahom,

poticali iz siroma{nih slojeva

belaca ili crna~kih porodica.

Ovaj proces se polako razvijao

da bi potom poprimio proporcije

prave epidemije.

Ni SSSR nije bio imun na vojne

pobune. Jedan mornari~ki oficir

poku{ao je da povrati staru

slavu najrevolucionarnijem vidu

ruske vojske. Iskoristiv{i

masovno nezadovoqstvo stawem u

sovjetskom dru{tvu i vojsci,

pobunio je posadu fregate

Storo`evoj i poku{ao da izvede

revolucionarni udar.

VIJETNAM

PI [E

DR ALEK SAN DAR

MU TAV XI]

FE

QT

ON

pri pa da lo po za din skim je di ni ca ma, dok je bor be ne ope ra ci je iz vo -

di lo sa mo 80.000, od no sno 14 od sto.

Po na re |e wu Vest mor len da, tra ja we ro ka slu e wa u Vi jet na -

mu je za voj ni ke utvr |e no na 12 me se ci, a za ofi ci re sa mo {est.

Ovo je po seb no po go di lo qud stvo ko je je ne po sred no iz vo di lo bor -

be ne ope ra ci je, jer im je ti me pro por ci o nal no uve }a na mo gu} nost

ra wa va wa ili po gi bi je. Sa dru ge stra ne, ofi ci ri su za du plo kra }i

pe ri od mo ra li da se do ka u u bor bi, {to je zna ~i lo da }e od pod re -

|e nih zah te va ti iz vo |e we ri zi~ nih za da ta ka, ko je oni ni su bi li voq -

ni da pri hva te.

Ra sne ten zi je, ko je su iz bi le na vi de lo to kom Dru gog svet skog

ra ta, sa da su po sta le mno go iz ra e ni je. U ba zi Kam Ran Bej, be li

voj ni ci pro sla vi li su ubi stvo ~u ve nog cr nog po li ti ~a ra i ak ti vi ste

Mar ti na Lu te ra Kin ga ta ko {to su, ode ve ni u be le ~ar {a fe, sta vi -

li na gla ve ka pu qa ~e Kju-Kluks-Kla na, eks trem ne ra si sti~ ke or ga ni -

za ci je, i ta ko ode ve ni mar {i ra li kroz ba zu. Re zul tat an ke te ko ju su,

1970. go di ne, spro ve li Ti me i Was hing ton Post me |u ame ri~ kim voj -

ni ci ma cr ne pu ti po ka zao je ka ko 64 od sto wih sma tra SAD pra vim

me stom za bor bu, a ne Vi jet nam. Pe de set od sto is pi ta nih iz ja vi lo je

da bi upo tre bi li oru` je u bor bi za svo ja pra va u Ame ri ci. Rat u Vi -

jet na mu je oru a nu re vo lu ci ju kao na ~in bor be mno gim cr no pu tim

voj ni ci ma u~i nio bli skom.

OD RE \EN @IVOT NI PUT

Ame ri~ ki pi sac Tom Klen si ste kao je svet sku sla vu svo jim ro -

ma nom Lov na „Cr ve ni Ok to bar”, u ko me deo po sa de naj no vi je so -

vjet ske nu kle ar ne pod mor ni ce po ku {a va (i na rav no uspe va) da sa

svo jim plo vi lom pre beg ne Ame ri kan ci ma. Ovaj best se ler je za sno -

van na isti ni tom do ga |a ju, ali su mo ti vi, na ~in iz vo |e wa, te sud bi -

na glav nog ju na ka pot pu no raz li ~i ti od onih ko ji su opi sa ni u kwi zi.

Va le rij Sa bin je bio po to mak po ro di ce ~i ji su mu {ki ~la no vi

ve} tri ge ne ra ci je slu i li u mor na ri ci. Od ma lih no gu bio je za do -

ke sop stve nih voj ni ka. U po je di nim slu ~a je vi ma ~ak su ras pi si va ne

uce ne za gla vu omra e nih ofi ci ra, ka kav je bio pot pu kov nik Ha ni -

kat, ko ji je na re dio na pad na ko tu 937, ko ja je po tom po sta la po zna -

ta kao ko ta Ham bur ger, po naj kr va vi joj bi ci vi jet nam skog ra ta. Me -

|u tim, i po red ne ko li ko po ku {a ja, Ha ni kat je pre i veo.

^e sto je sa ma opo me na bi la do voq na da „opa me ti” neo mi qe nog

sta re {i nu. Obi~ no se na we go vom le a ju osta vqa la ru~ na bom ba na

ko joj je bi lo na pi sa no we go vo pre zi me, po ne kad sa mo osi gu ra~, a

kat kad bi se dim na bom ba ak ti vi ra la po red we go vog {a to ra. U naj -

ve }em bro ju slu ~a je va upo zo re we je bi lo shva }e no, ~i me su sta re {i -

ne po sta ja le vo |e ne ume sto da vo de, {to je pot pu no na ru {a va lo voj -

nu di sci pli nu. Po je di ni ofi ci ri se ni su da li za stra {i ti, ve} su

agre siv no od go va ra li na pret we, {to se na slu }u je pre ma sta ti sti~ -

kim po da ci ma, jer 20 od sto `r ta va aten ta ta su voj ni ci, za ko je su

wi ho ve sta re {i ne ve ro vat no pro ce ni le da im spre ma ju li kvi da ci ju.

Ok to bra 1971. go di ne, voj na po li ci ja mo ra la je da iz ve de he li kop -

ter ski de sant na jed nu sta ni cu ve ze, sme {te nu u pla ni ni, ka ko bi za -

{ti ti la ko man di ra ko ji je vi {e pu ta pre to ga bio ciq aten ta ta.

S vre me nom, ofi ci ri su iz gu bi li po ve re we u svo je voj ni ke. Ko -

man da di vi zi je Ame ri can na re di la je da se voj ni ci ma ne iz da ju ru~ ne

bom be, a ko man dant 440. ba ta qo na ve ze je du ge ce vi po de lio sa mo

onim qu di ma u ko je je imao po ve re we. Ma rin ski pu kov nik Ro bert

Hajnl je ju na 1971. go di ne u li stu Ar med For ces Jo ur nal na pi sao: „Mo -

ral, di sci pli na i spo sob nost za bor bu ar mi je SAD su, uz ne ko li ko

~a snih iz u ze ta ka, ni i i lo {i ji ne go ikad u ovom ve ku, a mo da i u

isto ri ji SAD. Na {a voj ska u Vi jet na mu je u sta wu bli skom ko lap su,

pri ~e mu po je di ne je di ni ce iz be ga va ju bor bu, ubi ja ju svo je ofi ci re i

pod o fi ci re, pro e te su dro gom i bli zu po bu ne.”

Ne ko li ko fak to ra je uzro ko va lo ova kvo sta we. Sa za vr {et kom

ko rej skog ra ta, mo gu} nost na pre do va wa u ~i nu u kop ne noj voj sci SAD

je dra sti~ no uspo re na. To kom {e zde se tih je iz ra ~u na to da su po -

treb ne 33 go di ne da bi pot po ru~ nik po stao pu kov nik. Mno ge sta re -

Con stel la ti on, ka da je vi {e od 130 mor na ra cr ne pu ti, ko ji ma se pri -

dru i lo i ne ko li ko be la ca, is ka za lo pro test se da wem na pa lu bu

bro da, {to je pa ra li sa lo sve ak tiv no sti.

To kom da qih pro te sta usta lio se obra zac re ak ci je vi {e ko -

man de na ma sov nu ne po slu {nost. Ko man dir je di ni ce bi va sme wen, a

voj ni ci ma se pre ti, ali bez pred u zi ma wa kon kret nih di sci plin skih

me ra. Ovo je ja sno uka za lo na ~i we ni cu da je prin cip sub or di na ci -

je, kao osnov na pret po stav ka ru ko vo |e wa i ko man do va wa, bio su -

{tin ski na ru {en. Mno gi ofi ci ri su i ve li u stra hu od svo jih voj ni -

ka, ta ko da ni su ni iz ve {ta va li ko man du o ne po slu {no sti pod re |e -

nih, jer je me ra ko ju su voj ni ci pri me wi va li pre ma ne po pu lar nim

sta re {i na ma bi la jed no stav na, su ro va i efi ka sna, a u voj ni~ kom

na re~ ju po zna ta kao frag ging. Bu kval no pre ve de no kao ras par ~a va -

we, ovaj ter min iz ve den je iz poj ma frag men ta ti on gre na de, {to zna ~i

„ru~ na bom ba sa ras pr ska va ju }e-par ~ad nim dej stvom”. Ona se ko ri -

sti la kao naj po god ni je sred stvo za li kvi da ci ju ko mand nog ka dra po -

{to ne osta ju oti sci pr sti ju, ni ti se kao kod va tre nog oru` ja pu tem

ba li sti~ kih te sto va mo e iden ti fi ko va ti cev iz ko je je is pa qe no

zr no. Ne ma ta~ nih po da ta ka o bro ju na stra da lih, ali zva ni~ ni po -

da ci be le e 126 frag ging-a 1969. go di ne, 271 to kom 1970. i 333 u

1971. go di ni, s tim da ov de ni su ukqu ~e ne sta re {i ne za ko je se sma -

tra da su ih voj ni ci ubi li hi cem u le |a, a po tom iz ve sti li da su po -

gi nu li u bor bi. Voj ska pri zna je da za 1.400 ofi ci ra i pod o fi ci ra

ni je utvr |en ta ~an uzrok smr ti, ali ako se ovaj broj pri hva ti, do la -

zi se do za kqu~ ka da je 20 do 25 od sto sta re {i na na stra da lo od ru -

{i ne su po zdra vi le vi jet nam ski rat kao pri li ku za avan zo va we, {to

se i ob i sti ni lo, jer je ve} 1970. taj in ter val sma wen na 13 go di na,

ali pod uslo vom da se od re |e ni pe ri od pro ve de u Vi jet na mu. Ge ne -

ral Vest mor lend, glav no ko man du ju }i ame ri~ kih sna ga u ju go i sto~ noj

Azi ji, iza {ao je u su sret ni im ofi ci ri ma stva ra ju }i ogro man broj

po za din skih je di ni ca sa jed ne stra ne, a sa dru ge br zom ro ta ci jom

ko mand nog ka dra u bor be nim je di ni ca ma. To je do ve lo do ap sur da da

je od 543.000 ame ri~ kih voj ni ka u Vi jet na mu 1968. go di ne, 86 od sto

I SSSR

75

FRAGINGTo kom 1968. go di ne, ame ri~ ki gu bi ci u Vi jet na mu iz no si li su

14.592 po gi nu la i oko 35.000 ra we nih voj ni ka. U od no su na

543.000 to ni je bio vi sok pro ce nat, ali po {to je ve li ka ve }i na

bi la iz bor be nih je di ni ca, to je u od no su na 80.000 bio pra vi ma -

sa kr od 18 od sto po gi nu lih. Po gi nu li ofi ci ri, ma hom do ~i na ka -

pe ta na, ko man do va li su je di ni ca ma ve li ~i ne ~e te. Od vi {ih ofi -

ci ra, to kom vi jet nam skog ra ta po gi nu li su je dan ge ne ral i osam pu -

kov ni ka. Iz tog raz lo ga, frag ging ofi ci ra se ne tu ma ~i kao ~in

osve te, ve} kao zah tev za pro me nu na ~i na iz vo |e wa rat nih ope ra -

ci ja. Voj ni ci su e le li sa mo jed no – da pre i ve. Uz pre }ut nu sa gla -

snost za stra {e nih sta re {i na, ope ra ci je po ti pu pro na |i i uni {ti

pre tvo ri le su se u tra i i iz be ga vaj. Pa tro le su na mer no iz be ga -

va le bor bu sa Vi jet kon gom, naj ~e {}e su kre ta le iz ba ze i par ki lo -

me ta ra od we se ulo go ri le, tu pro ve le dan, a uve ~e se vra }a le u

ba zu. Po ne kad su voj ni ci sa so bom no si li ra ni je za ple we no oru` -

je, ko je su pri po vrat ku pri ja vqi va li kao no vi rat ni plen. Vi jet -

kong je pri me tio ove pro me ne i na ta kvo po na {a we re a go vao na -

re |e wem da se ne otva ra va tra na ame ri~ ke voj ni ke ko ji ima ju mi -

rov ne sim bo le na opre mi ili no se oru` je o ra me nu sa ce vi ma

okre nu tim na ni e. Re zul tat frag ging-a, od bi ja wa na re |e wa i pri -

hva ta wa bor be bio je dra sti ~an pad bro ja po gi nu lih Ame ri ka na ca

u bor bi to kom 1970. na sa mo 3.946, {to je za 70 od sto ma we u od -

no su na 1968. go di nu. Voj ni ci ni su do zvo li li da po sta nu `r tve.

Ok to bar ske re vo lu ci je, Sa bin je od lu ~io da svoj plan spro ve de u

de lo, o ~e mu je oba ve stio [e ji na. Ob ja sniv {i mu da je vla da ju }a

bi ro kra ti ja iz ne ve ri la ide a le re vo lu ci je, ali da rad ni~ koj kla si

SSSR-a tre ba sa mo od go va ra ju }i pod sti caj i sme lo vo| stvo, on je

pla ni rao da pri tvo ri ofi ci re, pre u zme kon tro lu nad bro dom, ot -

plo vi do Le win gra da, usi dri se po red kr sta ri ce Au ro ra i ra dio-

ure |a jem, pre ko fre kven ci je ko ja je do stup na gra |an stvu, iz da sa op -

{te we rad nom na ro du So vjet skog Sa ve za, ko jim ga po zi va na usta nak

pro tiv vla sti i uvo |e we pra ve so vjet ske de mo kra ti je.

[e jin na vo di da su mor na ri bi li pu ni en tu zi ja zma i ose }a wa

slo bo de, a se be su vi de li kao he ro je. Me |u tim, pre ne go {to je brod

di gao si dro, je dan od pri tvo re nih ofi ci ra uspeo je da iza |e iz ka bi -

ne, sko ~i u mo re i za pli va ka oba li. Sa bin je za tre nu tak bio u di le -

mi da li da pro du i sa iz vo |e wem pla na, jer je po sta lo ja sno da }e

ko man da br zo bi ti oba ve {te na, ali su ga ~vr sti na i po zi ti van stav

ve li ke ve }i ne mor na ra, ko ji su bi li za na sta vak ak ci je, br zo ube di li.

Brod je za plo vio ka Le win gra du 9. no vem bra u je dan sat uju tro. Va le -

rij je iz dao na re |e we ve zi sti da go vor ko ji je na pi sao emi tu je na jav -

noj fre kven ci ji po do la sku u Le win grad. Iz stra ha ili ne kog dru gog

raz lo ga, ve zi sta ga je emi to vao

od mah po is plo vqa va wu iz Ri ge,

i to u {i fro va nom ob li ku, na

fre kven ci ji mor na ri ce. Ta ko su

pla me ne re ~i go vo ra pi sa nog sr -

cem pra vog ko mu ni ste po sta le

do stup ne sa mo vi so kim ofi ci ri -

ma ad mi ra li te ta, a ne oni ma ko -

ji ma su bi le na me we ne.

Pr va re ak ci ja ko man de bi -

la je pot pu na ne ve ri ca. Na re |e -

we na ~el ni ka ad mi ra li te ta,

upu }e no Sto ro e vo ju da se od -

mah vra ti u lu ku, po sa da je ig no -

ri sa la. Na kon to ga, o do ga |a ju su

oba ve {te ni Po lit bi ro i sam

Bre wev. Po we go vom na re |e -

wu, tri na est obal skih pa trol nih bro do va kre nu lo je u po tra gu za od -

be glom fre ga tom, sa na re |e wem da je za u sta ve ili po to pe. Va zdu ho -

plov stvo Bal ti~ ke flo te do bi lo je na re |e we da fre ga tu one spo so bi

ili, u slu ~a ju po tre be, po to pi. Me |u tim, i po red na re |e wa za otva -

ra we va tre, pi lo ti pr vog ode qe wa su sa mo pre le te li bro do ve u tri

na vra ta uz po tvr du da su raz u me li ko man du, ali bez va tre nog dej stva

po ozna ~e nim ci qe vi ma. Ko man da je shva ti la da pi lo ti pre }ut no od -

bi ja ju iz vr {e we na re |e wa, {to je do ve lo do bur ne re ak ci je sa mog

mi ni stra od bra ne Gre~ ka pu tem ra dio-ve ze. Dru go ode qe we avi o na

je iz vr {i lo na re |e we i bom be su o{te ti le kor mi lo fre ga te, ko ja je

po ~e la da plo vi u kru noj li ni ji. Shva tiv {i da je po lo aj po stao

bez na de an, ne ko li ko mor na ra oslo bo di lo je ka pe ta na Pu tor nog iz

ka bi ne, on je zgra bio pi {toq, od ju rio do ko mand nog mo sta i pu cao u

Sa bi na, ko ji ni je pru ao ot por. Ra wen u no gu, po pu lar ni ko me sar je

od net u pot pa lu bqe.

U {est sa ti uju tro, pa do bran ci i KGB pre u ze li su kon tro lu nad

fre ga tom. Po bu we ni mor na ri su bi li pri si qe ni da sto je li cem pre -

ma zi du sko ro dva na est sa ti. U Ri gi je ce lo kup na po sa da, ukqu ~u ju }i

i ofi ci re ko ji ni su u~e stvo va li u po bu ni, sme {te na u pri tvor. Gra -

dom su se ve} pro ne le ve sti o no vom Po tem ki nu, ta ko da su Sa bin,

[e jin i jo{ ~e tr na e sto ri ca mor na ra ubr zo pre me {te ni u zlo gla -

sni mo skov ski za tvor Le for to vo, gde su to kom ne ko li ko me se ci dr -

à ni u sa mi ci, bez kon tak ta sa spo qa {wim sve tom.

Pri iz vo |e wu pred voj ni sud, mla di mor na ri bi li su za stra {e -

ni mno {tvom ofi ci ra vi so kog ~i na ko ji su ta mo bi li pri sut ni. Sve su

pri zna li i po tom su oslo bo |e ni, ali su osta li ì go sa ni kao po ten ci -

jal ni ne pri ja te qi re i ma do kra ja po sto ja wa SSSR-a. [e jin je osu |en

na osam go di na za tvo ra, a Sa bi na je ~e ka la naj te a ka zna, ma da je,

pre ma va e }em za ko nu, mo gao bi ti osu |en na mak si mal nih 15 go di na

za tvo ra. Po na re |e wu sa mog Bre we va, stre qan je ne ko li ko me se ci

po sle su |e wa i on je sa hra wen u neo zna ~e nom gro bu.

Kraj

76

FEQTON

1. avgust 2008.

jen qu ba vqu pre ma mo ru i du bo kim ose }a jem du no sti, voj ne di sci -

pli ne i pa tri o ti zma. Vas pi tan da ni ka da ne la e i da pre zi re hi -

po kri zi ju u sva kom ob li ku, Va le rij ni je mo gao da pre }u ti bi lo ka kav

vid ne prav de. Ve} sa 16 go di na pri mqen je u voj nu aka de mi ju u Le -

win gra du, gde je po stao uzo ran stu dent, se kre tar Kom so mo la i, ka ko

su ga ko le ge na zva le, „sa vest na {eg raz re da”. Oni ta ko |e do da ju da

su svi ve ro va li u eti~ ke nor me so ci ja li zma i ko mu ni zma jer su bi li

ta ko vas pi ta ni, ali je Va le rij bio ta kva li~ nost ko ja je te nor me

hte la i da spro ve de u de lo.

Nakon kraja Staqinove ere i privremenog i delimi~nog po pu -

{ta wa stega birokratske vlasti tokom vladavine Nikite Hru{~ova,

sa dolaskom Bre`weva, prvenstvena odlika koja je proìmala sve

pore ìvota u SSSR-u bila je hipokrizija. Postoje}i univerzalni

raskorak re~i i ideja je bio u

potpunoj suprotnosti sa karak-

terom Valerija Sabina, ~ija je

osnovna odlika bila neustra -

{i vo po{tewe. On nije èleo

da samo drì govore o komuniz-

mu, ve} je hteo da komunizam

spro vede u delo.

Imao je tek dva de set go di -

na ka da je na pi sao pi smo Hru -

{~o vu, u kom je opi sao sve dru -

{tve ne ne jed na ko sti ko je na ru -

{a va ju so vjet ski so ci ja li zam.

Ka wen je stro gim uko rom, zbog

~e ga je od lo en i da tum di plo -

mi ra wa na aka de mi ji, ali ju je i

po red to ga za vr {io sa naj vi {im

oce na ma. Po sle sa mo pet go di na slu be po nu |e no mu je ko mand no

me sto ka pe ta na ra za ra ~a, {to je pred sta vqa lo ve li ko pri zna we,

ali je na za pre pa {}e we po ro di ce to od bio i od lu ~io da se pri ja vi

u po li ti~ ku aka de mi ju.

Sabin je hteo da se, tokom politi~kih studija, u potpunosti upo-

zna sa organizacijom i delovawem dru{tveno-politi~kog sistema,

kako bi ga mogao promeniti. Svakodnevna predavawa su u~vrstila

wegovo ube|ewe da je postoje}i sistem pretrpeo transformaciju u

karikaturu socijalizma i postao birokratski totalitarni reìm.

PO BU NA PO LIT KO MA

Isto rij ski gle da no, mor na ri ca je od u vek pred sta vqa la naj re -

vo lu ci o nar ni ji vid oru a nih sna ga Ru si je. Po bu na na Po tem ki nu i

plo tu ni sa Au ro re po tre sli su svet, a bal ti~ ki mor na ri u gra |an -

skom ra tu i cr no mor ski mor na ri u Ve li kom otax bin skom ra tu pred -

sta vqa li su sto er oru a nih sna ga. Sa mo po se bi se raz u me lo da

}e Sa bin po tra i ti isto mi {qe ni ke u mor na ri ci u ko ju je oti {ao

ne {to ka sni je, 1973. go di ne. Kao po li ti~ ki ofi cir ot ko man do van je

na pro tiv pod mor ni~ ku fre ga tu Sto ro e voj, ~i ji je ka pe tan bio Ana -

to lij Pu tor ni. Do Sa bli no vog do la ska, mor na ri su re dov na po li -

ti~ ka pre da va wa pra ti li sa me {a vi nom rav no du {no sti i do sa de,

ali je on uneo ne {to pot pu no no vo. Od stu pa ju }i od kli {i ra nih te ma

i fra ze o lo {kog re~ ni ka, usred sre dio se na te me ko je su bli ske mla -

doj po sa di, sta vqa ju }i pri tom ak ce nat na du gu tra di ci ju re vo lu ci o -

nar nih zbi va wa u mor na ri ci, a po seb no po bu nu na Po tem ki nu. Os-

im to ga, on se in te re so vao za sva ko dnev ne pro ble me svo jih mor na -

ra i po ku {a vao da im po mog ne u wi ho vom raz re {a va wu, te je ti me

pri do bio wi ho ve sim pa ti je i po ve re we. Ta ko je uspeo da pro na |e

isto mi {qe ni ke, me |u ko ji ma se iz dva jao we gov po mo} nik za po li ti~ -

ki rad, Alek san dar [e jin.

I dok je, 8. no vem bra 1975, Sto ro e voj bio ukot vqen u bal -

ti~ koj lu ci Ri ga, gde je u to ku bi la pri pre ma pro sla ve go di {wi ce

PLE ME NI TA DU [A

Isti na o Va le ri ju Sa bi nu sa zna la se tek na kon pa da So -

vjet skog Sa ve za. Ta da je obe lo da we no i pi smo ko je je na pi sao

svom ma lom si nu to kom zad wih da na ì vo ta, a ko je je uru ~e no po -

ro di ci: „Ve ruj u to da }e isto ri ja po {te no pro ce ni ti do ga |a je i

da ni kad ne }e{ mo ra ti da se sti di{ onog {to je tvoj otac ura dio.

Ni kad ne moj da po sta ne{ je dan od onih ko ji kri ti ku ju, ali to ne

po dr e svo jim de li ma. To su hi po kri ti – sla bi, bez vred ni qu di,

ko ji svo ja uve re wa ne pra te de li ma. Bu di jak u ve ri da je ì vot

di van. Ve ruj da }e re vo lu ci ja uvek po be di ti.”

Sa {a [e jin je Va le ri ja Sa bi na opi sao sle de }im re ~i ma:

„Sva kom dru {tvu su po treb ne ple me ni te du {e, bez ko jih se ono

ne mo e raz vi ja ti. Sa bin je bio ta kva du {a.”

1. av gust

U Kra qe vi ni Sr bi ji sla va Drin skog

ar ti qe rij skog pu ka, uve de na kao dan

se }a wa na po be du na Mi {a ru.

1. av gust 1975.

U Hel sin ki ju pri hva }en za vr {ni do -

ku ment Kon fe ren ci je o evrop skoj

bez bed no sti i sa rad wi.

2. av gust 1893.

Na re |e wem kra qa Sr bi je Alek san -

dra Obre no vi }a pred vi |e no je da se

u sva koj di vi zi ji obra zu ju va zdu ho -

plov na ode qe wa, ko ja su pred sta -

vqa la pr ve va zdu ho plov ne je di ni ce u

srp skoj voj sci. Do 1941. go di ne taj

dan je sla vqen kao Dan va zdu ho plov -

stva. Da nas je to Dan avi ja ci je Voj -

ske Sr bi je.

5–7. av gust 1945.

U Be o gra du osno van Na rod ni front

Ju go sla vi je (NFJ), kao je din stve na

op {te na rod na, ju go slo ven ska po li -

ti~ ka or ga ni za ci ja. Na rod ni front je

ob u hva tao ma sov ne or ga ni za ci je kao

{to su Uje di we ni sa vez an ti fa {i -

sti~ ke omla di ne Ju go sla vi je (USA OJ),

An ti fa {i sti~ ki front è na (AF@),

So ci ja li sti~ ki sa vez rad nog na ro da

(SSRNJ), za dru ge, udru e wa... Pred -

sed nik Na rod nog fron ta Ju go sla vi je

bio je Jo sip Broz.

6. av gust 1915.

Na û ka ri ci je po ri nut pr vi srp ski

re~ ni rat ni brod „Ja dar“. Ovaj da -

tum se u Voj sci Sr bi je obe le a va

kao Dan re~ nih je di ni ca i Dan Re~ ne

flo ti le.

6. av gust 1945.

Ba ~e na pr va

atom ska bom ba.

Me ta na pa da

bio je ja pan ski

grad Hi ro {i ma.

Tri da na ka sni je

atom ska bom ba

ba ~e na je i na

grad Na ga sa ki.

8–12. av gust 1972.

Odr a na mi ni star ska kon fe ren ci ja

ne svr sta nih ze ma qa u Xorx ta u nu, uz

u~e {}e 50 dr a va pu no prav nih ~la -

no va, 10 ze ma qa po sma tra ~a i jed ne

u sta tu su go sta.

10. av gust 1913.

Pot pi san Bu ku re {ki mir iz me |u Bu -

gar ske i bal kan skih sa ve zni ca Sr bi -

je, Ru mu ni je, Cr ne Go re i Gr~ ke. Pot -

pi si va wem mi rov nog ugo vo ra od re -

|e ne su no ve gra ni ce iz me |u ovih ze -

ma qa, a na osno vu re zul ta ta Dru gog

bal kan skog ra ta. Bu gar ska je, kao po -

ra e na stra na i ini ci ja tor ra ta,

mo ra la da pri sta ne na uslo ve mi ra.

Bu ku re {ki mir pred sta vqa je dan od

ret kih ugo vo ra na Bal ka nu ko ji je

sklo pqen bez me {a wa ne ke od evrop -

skih si la.

10. av gust 1943.

U Lon do nu for mi ra na no va iz be -

gli~ ka vla da Kra qe vi ne Ju go sla vi je,

sa Bo i da rom Pu ri }em na ~e lu.

Dra a Mi ha i lo vi} je ime no van za

mi ni stra voj ske, mor na ri ce i va zdu -

ho plov stva.

12. av gust 1914.

Au stro u gar ska voj ska je na pa la Be o -

grad i bom bar do va la ga ar ti qe ri jom

ko ja je bi la sme {te na na sa mo pet

ki lo me ta ra od gra da. Be o grad je oku -

pi ran, ali tri na est da na ka sni je

srp ska voj ska je oslo bo di la grad i

po ti snu la ne pri ja te qa na dru gu

stra nu Sa ve.

13. av gust 1806.

U bo ju na Mi {a ru Ka ra |or |e je po -

ra zio Su lej man-pa {i nu voj sku.

14. av gust 1941.

Vin ston êr ~il i Fren klin Ru -

zvelt pot pi sa li su pro gram za jed -

ni~ kih po li ti~ kih na ~e la SAD i

Ve li ke Bri ta ni je (Atlant ska po ve -

qa). U De kla ra ci ji se, po red osta -

log, ne pri zna ju te ri to ri jal ne pro-

me ne bez slo bod no iz ra e nog pri -

stan ka za in te re so va nog na ro da.

Na ~e la Atlant ske po ve qe bi la su

osno va za for mi ra we Or ga ni za -

ci je Uje di we nih na ci ja u ju nu 1945.

go di ne.

DOGODILO SE...DOGODILO SE...

VREMEPLOV

77

CER SKA BIT KA

Cer ska ope ra ci ja, po -

zna ta i kao bit ka na Ja dru,

vo |e na je od 12. do 24. av gu -

sta 1914. go di ne. U bi ci su

u~e stvo va le pri bli no jed -

na ke sna ge: oko 200.000 au -

stro u gar skih voj ni ka i oko

180.000 srp skih. Bit ku je za -

po ~e la au stro u gar ska Pe ta

ar mi ja u zo ru 12. av gu sta pre -

la skom Dri ne kod se la Ba ta -

ra i Sa mu ro vi }a. Glav ni na

srp skih sna ga u vre me po ~et ka

na pa da bi la je gru pi sa na na

pro sto ru To po la–Mla de no vac–La za re vac. Ia ko ni je ima -

la raz ra |en plan za bit ku, jer ni je o~e ki va la glav ne sna -

ge ne pri ja te qa iz prav ca Bo sne, srp ska Vr hov na ko man da

se voj vo dom Ra do mi rom Put ni kom na ~e lu, pre gru pi sa la je

svo je glav ne sna ge iz [u ma di je i pri la go di la se si tu a ci ji

na bo ji {tu. Pre su dan uti caj na is hod bit ke ima la je od lu -

ka ko man dan ta Dru ge ar mi je ge ne ra la Ste pe Ste pa no vi }a

da se za u zme naj do mi nant ni ji vis Ce ra – Ko sa nin grad. U

to ku no }i 15/16. av gu sta pret hod ni ca srp ske Kom bi no va -

ne di vi zi je su ko bi la se na is to~ nim pa di na ma Ce ra sa

au stro u gar skom 21. di vi zi jom. U to ku è sto kih bor bi ko je

su tra ja le do 20. av gu sta au stro u gar ske sna ge su pot pu no

po ra e ne i pri mo ra ne na po vla ~e we pre ko Dri ne u Bo -

snu. U pe ri o du od 21. do 24. av gu sta, srp ska Pr va ar mi ja

pod ko man dom ge ne ra la Pe tra Bo jo vi }a po ra zi la je sna ge

au stro u gar ske Dru ge ar mi je u Ma ~vi i oslo bo di la [a -

bac. Zbog ve li kih za slu ga za po be du u Cer skoj bi ci, ge ne -

ral Ste pa Ste pa no vi} do bio je zva we voj vo de.

Cer skom bit kom srp ska voj ska za do bi la je svo ju pr -

vu ve li ku po be du u Pr vom svet skom ra tu. To je bi la i pr -

va po be da sa ve zni ka i to u vre me ka da je ne ma~ ka voj ska

ne za dr i vo pro di ra la kroz Bel gi ju i pri bli a va la se

gra ni ca ma Fran cu ske.

UNIFORMA VOJNIH SVE[TENIKA

Odelo pravoslavnog vojnog sve{tenika u vojsci

Kneèvine i Kraqevine Srbije nije se razlikovalo od

odela parohijskih sve{tenika. Jedina razlika bila je

druga~ija kapa, ali je i ona uvedena dosta kasno – po~et-

kom 1899. godine. Kape su bile sli~ne kamilavci i ra|ene

od crnog astrahana, visine 13 centimetara sa malim

pro{irewem u gorwem delu. Na sredini se nalazio ra-

vnokraki krst visine tri centimetara i {irine krakova

pet milimetara. Protoprezviteri su nosili zlatni, a

sve{tenici srebrni krst. Nare|ewe kojim je regulisan

izgled uniforme vojnih sve{tenika u srpskoj vojsci potpi-

sao je ministar vojni, |eneral Mihailo Ra{i}, 9. avgusta

1918. godine. Uniforma se sastojala od crnog oficirskog

{iwela, bluze i pantalona. Kapa je bila crna {ajka~a sa

metalnim krstom po sredini. Za niè sve{teni~ke ~ino-

ve, do protojereja, odnosno igumana, krst je bio bele, a

za vi{e ~inove ùte boje. Propisana duìna krsta bila

je 42, a {irina 32 milimetra. Predvi|eno je da ovo bude

ratna uniforma koju bi sve{tanici nosili do dana demo-

bilizacije srpske vojske. Bez obzira da li se nalaze u

operativnoj vojsci ili pozadini, svi vojni sve{tenici su

trebali da dobiju nove uniforme. Snabdevawe je vr{eno

iz vojnih skladi{ta i besplatno.

Pripremio Miqan MILKI]

Sve ti pro rok Ili ja, bo go -

vi dac i ~u do tvo rac, ro dom je iz

ple me na Aro no va iz gra da Te -

svi ta, zbog ~e ga se zo ve jo{ Te -

svi }a nin. Ka da se ro dio, we gov

otac Sa vah je vi deo oko we ga

an |e le ko ji ga po vi ja ju og wem i

hra ne pla me nom {to je bi lo

zna me we we go vog pla me nog ka -

rak te ra i si le og we ne. Mla dost

je pro veo u du bo kim raz mi {qa -

wi ma i mo li tvi ~e sto pot pu no

sam u pu sti wi.

U to vre me je vrej sko car -

stvo je bi lo po de qe no na dva

de la: jed no sa pre sto ni com u

Je ru sa li mu, a dru go u Sa ma ri -

ji. Sve ti pro rok Ili ja se tu su ko bio sa izra iq skim ca rem Aha -

vom i we go vom opa snom è nom Je za ve qom. Oni su se kla wa li

ido li ma i okre ta li na rod od ve re. Ve li kim ~u de si ma Ili ja je

do ka zao si lu i vlast Bo i ju. Za tvo rio je ne bo i ki {a ni je pa da -

la tri i po go di ne, a og wem sa ne ba za pa lio je `r tvu u do mu svo -

me. Po tom je mo li tvom po slao ki {u na ze mqu, ~u de sno umno io

bra {no i uqe u ku }i udo vi ce Sa rep ti, i vas kr sao joj umr log si -

na. Ca ru Aha vu i we go voj e ni pro re kao je ru nu smrt {to im se

i do go di lo. Sa Bo gom je raz go va rao na Ho ri vu i ~uo mu glas. Pred

smrt je uzeo na sled ni ka u pro ro~ kom zva wu Je li si ja i, naj zad,

oti {ao na ne bo u og we nim ko li ma, sa og we nim ko wi ma.

VELI KA GOSPASla vi se u Ka to li~ koj cr kvi 15. av gu sta. Tog da na se ve li ki

broj ver ni ka oku pqa u ma ri jan skim sve ti li {ti ma {i rom sve ta

(Lurd, Fa ti ma, ên sto ho va, Ma ri ja Bi stri ca, Siw, Tr sat, Te ki -

je, Aq ma{, Me |u gor je...) i cr kva ma ko je su Woj po sve }e ne.

Od naj ra ni jih hri {}an skih vre me na vla da lo je u Cr kvi uve -

re we da je te lo Bla e ne De vi ce Ma ri je ne sa mo sa ~u va no, ne go

da je sla vi lo po be du nad smr }u i gre hom i da je u ne bo pro sla -

vqe no, sli~ no kao i te lo We nog si na Isu sa Hri sta. Sve ti oci i

ve li ki hri {}an ski u~i te qi u pro po ve di ma pri li kom pro sla ve

Ma ri ji nog Uz ne se wa go vo ri li su o to me kao o isti ni ko ju hri -

{}an ski ver ni ci pri zna ju i ve rom usva ja ju.

1. avgust 2008.78

DUHOVNOST

V E R S K I P R A Z N I C I1-15. avgust

Pra vo slav ni

2. av gust – Sve ti pro rok Ili ja – Ilin dan

4. av gust – Sve ta Ma ri ja Mag da le na – Bla ga Ma ri ja

8. av gust – Pre po dob na mu ~e ni ca Pa ra ske va;

Sveti Sava tre}i arhiepiskop Srpski

9. av gust – Sve ti ve li ko mu ~e nik Pan te lej mon;

Sveti Kliment Ohridski

12. av gust – Prepodobna mati Angelina Srpska

Rimokatoli~ki

15. av gust – Uz ne se we Bla e ne Dje vi ce Ma ri je

– Ve li ka Go spa

Jevrejski

10. av gust – Ti {a be av

P

SVETI PROROK ILIJA

R A Z M I [ Q A W A O S T V A R I M A O B I ^ N I M

NESANICAa ti te od ne sa ni ce? Ne u te {no sta we! Ka ko da se od we ga

iz ba vi mo? Ka ko da se sa wim iz bo ri mo?

Sa mo ne ù ri te sa „iz ba vqa wem”! Ni {ta u ì vo tu ne bi -

va uza lud nim. Bo lest ta ko |e. Pa i ne sa ni ca. Sve ima ciq, sve

slu i ta jan stve nom pred o dre |e wu, iz sve ga se mo ra iz vu }i

uzrok. Sve nam no si svoj dar. Bi lo bi ne um no od to ga da ra se

ukla wa ti. Za {to ga ne pri hva ti ti. Ne str pqi va pro iz voq nost –

evo ko u di da ne iz o stav no „od beg ne” od ne pri jat no sti. @ivot -

na mu drost po stu pa pro tiv no to me: ona è li da pri hva ti i ne -

pri jat nost ta ko |e! A mo da je naj dra go ce ni ji upra vo dar ne -

pri jat no ga... Sve {to ho }e da se is po qi, ne iz o stav no mo ra do -

}i na svo je. Evo, ne sa ni ca tra i svo ja pra va... Do bro do {la!

Sa mo ni ka kvog stra ha ne ima ti pred wom... Ina ~e, du {a }e bi -

ti oko va na drh ta vi com. Sa mo joj ne tre ba po ma ga ti... Ina ~e }e

bi ti di rekt no utvr |e na. San uvek do la zi la ko. Pa haj de, po |i -

mo, na naj lak {i na ~in u su sret ne sa ni ci... Pri mi mo od we da -

ro ve i lek ci je.

Na {a vo qa ima gra ni cu – to je pr va lek ci ja ne sa ni ce. Ni -

ko od nas ne po sta je neo gra ni ~e ni vla snik svog ì vo ta. Na pro -

tiv, mi mo ra mo da se uhva ti mo u ko {tac sa neo d lo nim da to sti -

ma na {e pri ro de; mi im se mo ra mo po ko ri ti i ospo so bi ti se be

da bi se bo an stve no na ~e lo u na ma vra ti lo ì vo tu, da bi Ono

u na ma ste klo qud sku rav no te u, da bi Ono ste klo po koj. ako to

ne u~i ni mo iz gu bi }e mo zdra vqe, rav no te u, san, sve dok se oni

opet ne ob no ve „kroz sa me se be”.

Da kle, naj bo qe sred stvo po mo }i snu sa sto ji se u to me da ne

sme ta ne sa ni ci, da joj se pre da, da je is pi je kao pri ne se ni pe -

har. Naj bo qe od sve ga je za bo ra vi ti da je vre me, ili, ~ak, da je

odav no vre me spa va wu, uop {te ne mi sli ti o svo joj ne sa ni ci, o

we nim mo gu }im po sle di ca ma, ve}, pro sto, sr ~a no i ne po sred no

pre da ti se sa dr a ji ma ì vo ta ko ji nam se bez ce re mo ni ja na tu -

ra ju i pro go ne san.

Ta ko mi ne sa ni ca do no si svoj dru gi dar – spo sob nost da iz -

dr im usa mqe nost. Ta mo, gde su me svi na pu sti li, gde su svi, po -

vu kav {i se u se be, za bo ra vi li na ce li svet i na me ne.

A, sa da – tre }i dra go ce ni dar ne sa ni ce. U tom no} nom bo -

dre wu u~i{ da osmi sli{ i oslu {ne{ skri ven smi sao ne sve snih

ili po lu sve snih we nih uzro ka. Ne sa mo ogor ~e wa i uvre |e no sti

pro te klog da na; ve}, ta ko |e i gre {a ka, gre ho va i ra na skri ve no -

ga Ja, sve ga ono ga {to je si. I ne sa mo wih ve} ta ko |e i sve tih i

is ce qu ju }ih zra ka sa ve sti. Ni {ta u to li koj me ri ne ras po la e

pri jem ~i vo {}u i pred o dre |e no {}u za pri hva ta we tih sjaj nih

zra ka kao su ton sko sta we po lu mra ka u be sa noj no }i. Ta mo se

uga sio dnev ni sjaj i sjaj sve sti, ta mo se ta lo i i po vi {a va spo -

sob nost pri hva ta wa unu tra {weg zra ~e wa, a mra~ na sli ka sva -

ko dnev nog ì vo ta tu gu je za no vim, ne iz re ~e nim sja jem. Ah, po sto -

ji ta ko mno go qu di ko ji su sa mo u be sa nim no }i ma do i ve li pro -

sve tqu ju }e do bro mu ka i is ce qu ju }e bla go slo ve po ka ja wa, usa -

mqe no ga, trp kog, ali umi ru ju }eg po ka ja wa! Ni je li taj dar dra go -

cen? Ni je li to ute ha, ni kla iz ne u te {no sti? Je su li u pra vu pla -

{qiv ci ko ji po ku {a va ju iz be }i te da ro ve i tu ute hu, ko ji zbog

stra ha da se iz ju tra ne po ja ve „ble do li ki ma” pri be ga va ju le ko -

vi ma.

Ne sa ni ca nas u~i hra bro sti. Hra bro sti pred li cem pri ro -

de, pred sa mim so bom, pred svo jom sa ve {}u. Hra bro sti za op -

sta ja wem u usa mqe no sti kao za ~et ku mo li tve.

To je wen po sled wi dar i we na naj bo qa ute ha.

Ivan A. IQIN

Iz kwi ge „Pred buk ta vim za gonet ka ma go spod wim”

Sve ti go ra, Ce ti we, 2001.

1. avgust 2008.

MA LI OGLASI

Po vo dom 30. go di {wi ce za vr {et -

ka {ko lo va wa 23. kla se SV[ KoV,

po zi va mo sve pri pad ni ke kla se, na -

~el ni ka kla se, ko man di re, na stav ni ke

i pro fe so re da se da na 27. 09. 2008.

go di ne, u 11 ~a so va, ja ve u Voj nu aka -

de mi ju, Be o grad.

Za bli e in for ma ci je obra ti -

te se:

Pe {a di ja:

Sto ja nu Ba ti ni }u - 064/8329397,

Dra gi {i Jev ti }u - 064/1408895,

Dra go {u Jok si }u - 063/655825

Ar ti qe ri ja:

Ra do mi ru Vu ~e no vu - 064/8329235

Oklop ne je di ni ce:

Dra ga nu Ko lun xi ji - 064/8329033,

Mla |e nu Ni {e vi }u - 064/8329675

ARJ PVO:

Mi o dra gu Gor di }u - 064/8329496,

Dra ga nu Jo va no vi }u - 063/8926193

In i we ri ja:

Ran ku Mi lu ti no vi }u - 063/1020253,

Mi len ku Avra mo vi }u -064/3872104

In ten dant ska slu ba:

Rat ku Ra du lo vi }u - 063/494252.

***

ê tr de set pr va kla sa Voj ne aka de -

mi je KoV sve ~a no }e obe le i ti 20 go -

di na od za vr {et ka {ko lo va wa 20.

sep tem bra 2008. go di ne. Sve ~a ni

pro gram po ~i we u 11 ~a so va u Voj noj

aka de mi ji.

Za iz ra du mo no gra fi je kla se ja -

vi ti se Sla vi {i Go lu bo vi }u, 064

8534300, go lu [email protected] sve in for ma ci je kon tak ti ra ti:

– Jo van Dun di}, 064 2716455,

011 2063809, jo van_dun [email protected]

– Zo ran Ter zi}, 063 8681741,

lok. 23-777, Ter za of@be o tel.net– Jo vi ca Uze lac, 064 2489947,

lok. 23-612, uze lacj@be o tel.net– Ra do van Ko va ~e vi}, 064

1655551, lok. 29 -237

– Mir ko Ba ~e vi}, 064 9958442,

lok. 29-245.

****Pri pad ni ci 21. kla se VA KoV

sve~a no }e obe le i ti ju bi lar nu 40. go -

di {wi cu za vr {et ka {ko lo va wa 19.

sep tem bra 2008. go di ne, u 13 sa ti, u

re sto ra nu Do ma Voj ske Sr bi je (ulaz iz

Fran cu ske uli ce).

RAKETE IZNAD VRDNIKA

Jednonedeqni kamp raketnih modelara, odràn u Vr-

dniku, u hotelu Termal, zavr{en je uz progla{ewe najbo-

qih pojedinaca i ekipa. Nebom iznad ìvopisnog mesta

danima su letele rakete, na radost mladih i wihovih do-

ma}ina. Kada su se sabrali svi rezultati, u pojedina~noj

konkurenciji prvo mesto osvojila je Zorana Mi{kovi} iz

beogradskog aerokluba „Tim”, drugo Ivana Zgowanin iz

modelarskog kluba „Sirmijum”, a tre}e Zoranina klupska

drugarica Kristina Nedi}. Najboqu ekipu ~inili su mode-

lari iz aerokluba „Tim”, na drugom mestu se na{ao mode-

larski klub „Sirmijum”, a na tre}em AK „Sombor”. Prvo

mesto u kategoriji nastavnika modelarstva zasluìla je

Aleksandra Pewa{kovi} iz MK „Sirmijum”.

Sve aktivnosti tokom boravka u kampu su se bodova-

le i ocewivale, tako da je deset u~enika u raketnom mode-

larstu imalo priliku da se obu~i u izradi modela rakete

sa trakom i padobranom, nau~i osnovne pojmove iz meteo-

rologije i sazna vi{e o osnovnim odredbama iz Op{teg

sportskog pravilnika i Pravilnika za raketno modelar-

stvo. Organizovano je i takmi~ewe sa izra|enim modeli-

ma, a u~esnici su sve vreme imali program prema pravi-

lima Sportskog saveza Srbije.

Ovaj, osmi po redu sportski letwi kamp u raketnom

modelarstvu, organizovao je modelarski klub „Sirmijum”

iz Sremske Mitrovice, uz pokroviteqstvo Vazduhoplovnog

saveza Srbije i Ministarstva omladine i sporta.

M. PETROVI]

80

81

MI NI STAR STVO OD BRA NE

SEK TOR ZA QUD SKE RE SUR SE

UPRA VA ZA KA DRO VE

ras pi su je

KONKURS

za po pu nu rad nih me sta voj nih slu be -

ni ka, pri je mom li ca iz gra |an stva,

u rad ni od nos na neo d re |e no vre me:

psi ho lo ga u

– VP 9845 Va qe vo,

– VP 3262 Kra gu je vac,

– VP 5019-4 Kra qe vo,

– VP 4989 Kur {u mli ja,

– VP 4662 Za je ~ar,

– VP 4983 Ni{ i

– VP 4994 Pro ku pqe.

OP [TI USLO VI KON KUR SA:

– da su kan di da ti dr a vqa ni Re pu -

bli ke Sr bi je,

– da su zdrav stve no spo sob ni za slu -

`bu u Voj sci Sr bi je,

– da ima ju VSS – di plo mi ra ni psi ho -

log,

– da kan di da ti ni su osu |i va ni i da se

pro tiv wih ne vo di kri vi~ ni po stu pak.

PO SEB NI USLO VI:

– za vr {en pri prav ni~ ki sta`,

– pred nost ima ju kan di da ti sa du im

rad nim is ku stvom u obla sti psi ho lo {kog

ra da sa qu di ma.

Kan di da ti mol be pod no se voj noj po -

{ti pre ma rad nom me stu za ko je kon ku ri {u,

po {tom pre po ru ~e no ili pre da ju li~ no u

de lo vod stvu. Uz mol bu pri la u:

– CV ili au to bi o gra fi ju,

– iz vod iz ma ti~ ne kwi ge ro |e nih,

– uve re we o dr a vqan stvu,

– ove re nu fo to ko pi ju di plo me o za -

vr {e nom fa kul te tu,

– uve re we op {tin skog su da da se pro -

tiv kan di da ta ne vo di kri vi~ ni po stu pak i

da ni je kri vi~ no osu |i van,

– uve re we o za vr {e nom pri prav ni~ -

kom sta u i

– le kar sko uve re we o zdrav stve noj

spo sob no sti.

Ne bla go vre me ne mol be ne }e bi ti

raz ma tra ne.

Od lu ku o iz bo ru kan di da ta do ne }e

nad le ni sta re {i na, a o iz bo ru }e svi

kan di da ti bi ti pi sa no oba ve {te ni u za -

kon skom ro ku.

Oglas osta je otvo ren 15 (pet na est)

da na od da na ob ja vqi va wa, a za ogla {e na

me sta ko ja ne bu du po pu we na u na ve de nom

ro ku – do wi ho ve po pu ne.

MI NI STAR STVO OD BRA NE

SEK TOR ZA QUD SKE RE SUR SE

Upra va za ka dro ve

ras pi su je

KON KURS

Za pri jem li ca iz gra |an stva u Voj no me di cin sku aka de mi ju u svoj stvu

vo lon te ra ra di oba vqa wa pri prav ni~ kog sta a:

u tra ja wu od dva na est (12) me se ci

1. dva na est (12) far ma ce u ta, VSS;

2. tri de set (30) dok to ra sto ma to lo gi je, VSS;

3. tri (3) dipl. de fek to lo ga lo go pe da, VSS;

4. dva (2) dipl. de fek to lo ga sur do a u di o lo ga, VSS;

5. tri (3) dipl. de fek to lo ga ti flo lo ga, VSS;

6. dva (2) dipl. psi ho lo ga, VSS.

u tra ja wu od {est (6) me se ci

1. tri de set (30) dok to ra me di ci ne, VSS;

2. dva na est (12) vi {ih fi zi o te ra pe u ta, V[S;

3. tri (3) vi {a rad na te ra pe u ta, V[S;

4. dva de set (20) vi {ih me di cin skih se sta ra – op {ti smer, V[S;

5. de set (10) vi {ih ra di o lo {kih teh ni ~a ra, V[S;

6. pet (5) vi {ih sa ni tar no-eko lo {kih teh ni ~a ra, V[S;

7. tri (3) vi {ih nu tri ci o ni sta-di je te ti ~a ra, V[S;

8. pet (5) vi {ih zub nih teh ni ~a ra, V[S;

9. de set (10) vi {ih sto ma to lo {kih teh ni ~a ra, V[S;

10. osam (8) fi zi o te ra pe ut skih teh ni ~a ra, SSS;

11. dva na est (12) far ma ce ut skih teh ni ~a ra, SSS;

12. pe de set (50) me di cin skih teh ni ~a ra – op {ti smer, SSS;

13. tri (3) gi ne ko lo {ko-aku {er ske se stre, SSS;

14. pet (5) pe di ja trij skih se sta ra, SSS;

15. tri (3) sa ni tar no-eko lo {ka teh ni ~a ra, SSS;

16. pet (5) zub nih teh ni ~a ra, SSS;

17. de set (10) sto ma to lo {kih teh ni ~a ra, SSS;

18. dva de set (20) la bo ra to rij skih teh ni ~a ra, SSS.

OP [TI USLO VI: da je kan di dat dr a vqa nin RS, da ni je osu |i van za kri vi~ no

de lo na bez u slov nu ka znu od naj ma we {est me se ci i da se pro tiv kan di da ta ne vo di

kri vi~ ni po stu pak za kri vi~ no de lo za ko je se go ni po slu be noj du no sti, da je zdrav -

stve no spo so ban za rad u VS i da se na la zi u evi den ci ji ne za po sle nih li ca u Na ci o -

nal noj slu bi za za po {qa va we.

Uz mol bu se pri la u: uve re we o dr a vqan stvu, iz vod iz ma ti~ ne kwi ge ro -

|e nih, uve re we da ni je osu |i van i da se pro tiv we ga ne vo di kri vi~ ni po stu pak, le kar -

sko uve re we, iz vod iz evi den ci je ne za po sle nih li ca, ove re na fo to ko pi ja di plo me o

za vr {e noj {ko li i krat ka bi o gra fi ja.

Mol bu s tra e nim pri lo zi ma do sta vi ti na adre su: Voj no me di cin ska aka de mi ja,

Cr no trav ska 17, sa na zna kom „za kon kurs” ili li~ no de lo vod stvu VMA, 5. sprat.

Ne bla go vre me ne mol be ne }e bi ti raz ma tra ne.

Od lu ku o iz bo ru kan di da ta do ne }e nad le ni sta re {i na, a o iz bo ru }e svi kan -

di da ti bi ti pi sa no oba ve {te ni u za kon skom ro ku.

Oglas osta je otvo ren 15 (pet na est) da na od da na ob ja vqi va wa, a za ogla {e na

me sta ko ja ne bu du po pu we na u na ve de nom ro ku – do wi ho ve po pu ne.

82 1. avgust 2008.

UK

R[

TE

NE

RE

Î

A

O

B

A

V

G

[

M

T

S

X

R

R

S

R

A

O

N

\

A

Q

Lw

S

K

USPRAVNO:

1. Dovoqno, 2. Uzanost, 3. ^lan bratstva u tradicionalnoj Crnoj Gori, 4. En-

gleski fudbalski stru~wak, Glen, 5. Mu{ko ime, 6. Zavaren kontakt na metalu,

7. Ko{arka{ki klub (skr.), 8. Vrhovni bog u starogr~koj mitologiji, 9. Ini -

cijali glumice Turman, 10. Pevati kao bariton, 11. Omamqivawa, 12. Uz-

vi{ewe, vrh, 13. Simbol indijuma, 14. Mladun~e koze, 15. Poslovni obi ~aj

koji je prerastao u pravilo, 16. Tanak, tanu{an, 17. Dodatni, neposredni

porez, 19. Prirodan sjaj boje, 20. Ustreptalost, 22. Dete sre}e, batlija

(str.), 23. Paker u po{ti, 25. Lo{ije, 26. Mu{ko ime, Viktor, 27. Selo na

de setak kilometara od Rekovca, 29. Spadalo, budala (pokr.), 30. Mesto u

Si biru, 32. Sredwa {kola (skr.), 33. Ime balerine Pavi} Jung, 34. Upi -

{ite: bv, 35. Dugotrajna vojna blokada nekog grada ili utvr|ewa, 36. Ime

biv {e glumice Bergman, 37. Gr~ko slovo, 38. Koji su u bli`wim odnosima, 39.

Lider Al Kaide, Osama bin, 40. @ensko ime, 41. Planinski kraj, 42. Fud-

balski stru~wak, Radomir, 44. Mu{ko ime odmila, Radomir, 45. Pas {arov

odmila, 46. Biv{a glumica, Ketrin, 48. Uzvik zamora i iznena|ewa, 49. Reka

u Francuskoj, 51. Prvi i tre}i samoglasnik, 52. Upi{ite: ol, 53. Prema, k.

VODORAVNO:

18. Operska peva~ica iz biv{e SFRJ, sada ìvi u Kaliforniji, 19. Uzvik

~u |ewa, 20. Upi{ite: tp, 21. Srpsko selo u blizini Srebrnice, 22. Vrsta

tkanine za zavese, 23. Vrsta ptice, 24. Grad u Albaniji, 25. Upi{ite: mv,

26. Prestonice drevne Ra{ke, 27. Neuspe{ni, 28. Primitivni plemenski

znak, 29. Potpuno, u celosti, 30. Raspored dana, meseci, godina..., 31. Auto -

nomna sovjetska socijalisti~ka republika (biv. skr.), 32. Amiotrofi~na la-

teralna skleroza (skr.), 33. U velikoj meri, 34. @enke srnda}a, 35. Dva

ista slova, 36. U svakom slu~aju, Biv{i sovjetski {ahist, Jurij, 39. Vi -

{e struko sportsko takmi~ewe, 40. Suprotno od pozitiva, 41. Upi{ite: tb,

43. Ulov, lovina, 44. Vrsta jakog eksploziva, 45. Oznaka za: dativ, 46. @en-

sko ime, 47. Vrsta {panskog vina, 48. Vrsta puha koji se hrani orasima,

49. Mesto u blizini Splita, 50. Sabirawe, adicija, 51. Ime glumice Gard-

ner, 52. Deo hektara, 53. Opro{taj, 54. Deda, deka odmila, 55. Vinovnik

(lat.), 56. Biv{i austrijski dràvnik, Bruno, 57. Upi{ite: an, 58. Potvrdna

re~, 59. Pozori{ni i filmski glumac.

Pripremio

Rade MILOSAVQEVI]

majstor Fide

Pripremio @arko \OKI]

RE[

EW

E I

Z P

RO

[L

OG B

RO

JA

- V

OD

ORA

VN

O: p

oluf

abrikat, e

dikt,

NI

, A

na Karina, UR, M

eg Raja

n, Kotorani, stimulans, d, Emilija

, apo-

di, I

lio, S

i, ranina, spomenik, }, ~ar, Tika, b, Eros, ati, C

ana, Tiso,

car, obed, i, L

end, akt, B, privitak, kankan, M

a, Taut, volan, konzola,

a, irski je

zik, A

natolij, Rene Ruso, N

S, stolarija

, A

l, Kastl, italija

-

nizam.

Be li: Kh3, b2, b3, c2, d3, e4, g4, h5

Cr ni: Kg5, a5, b4, c5, d4, e5, g7

Cr ni je ovu po zi ci ju pre dao. A imao

je for si ran do bi tak:

1...c4 2.bc4

Na 2.dc4 a4 i sad 3.ba4 b3 ili 3.c5

ab3. Ne bi be lom po mo glo ni 2.Kg3 c3

3.bc3 a4 4.ba4 dc3 itd.

2...a4 3.c5 a3 4.ba3 ba3 5.c6 a2

6.c7 a1 d 7.c8D Df1 8.Kg3 Df4 9.Kh3

Df3 10.Kh2 Df2 11.Kh3 Dh4 12.Kg2

Dg4 13.Dg4 Kg4 0:1

[AH

IZABRANA PARTIJA

KRHKO JE ZNAWE

Ivkov B. (2411)

– Kova~evi} A. (2616)

Zlatibor, 2008.

1.d4 Sf6 2.Sf3 e6 3.c4 c5 4.Sc3

chd4 5.Shd4 Sc6 6.e4 Dc7

U finalu Kupa Srbije, legenda ju-

goslovenskog i srpskog {aha Bora

Ivkov se namerio na trenutno jednog

od na{ih najboqih igra~a Acu Kova -

~evi}a. Da u zagradi nismo stavi li

rejting obojice igra~a, te{ko bi bi-

lo poverovati da je razlika zapravo

u klasi! A o godinama sada ne}emo,

jer qubiteqi {aha znaju da je prvi

omladinski svetski {ampion pre vi -

{e od pola veka harao na turnirima

{i rom sveta – setimo se samo Argen-

tine. Sada pi{e kwige i ponekad

zaigra za neki od klubova koji ga po-

zovu. Kad bi {ah bio samo znawe i

iskustvo, on bi i sada bio favorit,

ali je {ah itekako sport, gde je pored

iskustva i znawa potrebno jo{ mnogo

toga. Na primer brzina ra~unawa

varijanata, kondicija itd.

Beli je odli~no po~eo, kontro li{e

centar, zaradi}e jedan tempo i s na-

padom po~iwe ve} u 13. po tezu.

Beli: Kg1, Dh3, Ta1, Tf5, Lc1, Ld3,

Sb3, Sd5, a3, b2, c4, g2, h2

Crni: Kg8, Db8, Ta8, Td8, Lb7, Le7,

Sc6, Se8, a7, b6, e5, f7, g6, h7

Veteran je `rtvovao pe{aka za

napad, a sada nudi i topa koji se ne

sme uzeti.

20...Lc8 21.Lh6 Lhf5 22.Lhf5

ghf5 23.Tf1 f4 24.Sd2 Dc8 25.Dh5

De6 26.Se4 f5 27.Dh3 Dg6 28.Sg3

Thd5 29.chd5 Sd4 30.Lhf4 ehf4

31.Thf4 Dg5 32.Tf1 Sg7

Sve `rtve su bile uzaludne! 0-1

PREVIDI

HAVA[I-REKO

Bu dim pe {ta 1976.

ZA NI MQI VO STI

OPRO[TAJ

Tokom Drugog svetskog rata es -

ton ski {ahista Paul Keres u~e -

stvo vao je na nekoliko turnira

koje su sponzorisali Nemci. Ka-

da je Crvena armija oslobodila

zemqu, sovjetski zvani~nici su

pla nirali da Keresa kazne. Mi-

hail Botvinik je posredovao u

sre|ivawu situacije i razgova -

rao sa Staqinom. Keresu je opro-

{teno igrawe na tim turnirima.

AZIL

Kako bi bio za{ti}en od nema~ -

ke vlasti, velemajstor Akiba Ru-

bin{tajn je tokom Drugog svetskog

rata bio sme{ten u azil za du{e -

vne bolesnike. Bio je Jevrejin.

DO KRAJA!

Majstor Klaus Junge je bio

ofi cir 12. SS bataqona koji je

branio Hamburg. Kada je zatra -

èno da se preda, on je ustao i

viknuo “Zig Hail!” posle ~ega je

ubijen.

7.Le2 Lc5 8.Sb3 Lb4 9.0-0 0-0

10.Sb5 Db8 11.a3 Le7 12.Sc3 b6

13.f4 Td8 14.e5 Se8 15.Ld3 d6

16.Df3 Lb7 17.Dh3 g6 18.f5 ehf5

19.Sd5 dhe5 20.Thf5

OGLASNI PROSTOR FORMAT CENA

1/1 ~etvrta kori~na strana

1/1 tre}a strana (unutra{wa)

1/1 ostale unutra{we strane

1/4 unutra{we strane

1cm/ stubac unutra{we strane

22 x 30 cm

42.000,00

18.000,00

10.000,00

450,00

1300,00

250,00

60.000,00

22 x 30 cm

19,8 x 26 cm

19,8 x 26 cm

9,5 x 13 cm

1 x 6,3 cm

1 x 13 cm

1 x 19,8 cm1cm/ 3 stupca unutra{we strane

Mali oglas za zamenu stana (do dvadeset re~i)

1cm/ 2 stupca unutra{we strane

1/1 druga i tre}a kori~na strana

31.000,00

45.000,00

39.000,00

1/2 unutra{we strane

Ustupawe prostora za ubacivawe priloga

Na svaki oglas pla}a se porez na dodatu vrednost (PDV) 18 %.Ogla{avawe se pla}a unapred, najkasnije 5 dana pre izlaska broja.

Za vi{e objavqenih oglasa odobravamo popust 5 –15 %, {to sereguli{e zakqu~nicom ili ugovorom, i to:– za 3 – 5 oglasa – 5 %– za 6 – 8 oglasa –10 %– za 9 i vi{e oglasa –15 %– cene oglasa reporta`nog tipa uve}avaju se za 50 %

Oglasi koji nisu u skladu sa ure|iva~kom politikom magazina ne}ebiti objavqeni. Objavqivawe oglasa odobrava direktor ustanove– glavni i odgovorni urednik magazina „ODBRANA”.

Materijal za objavqivawe mora biti dostavqen najmawe sedamdana pre izlaska broja. Ukoliko naru~ilac sam priprema re{ewereklamne poruke, ona mora biti u formatu JPEG ili TIF. Re{ewe se dostavqa na disketi ili CD-u, a moè se poslati i na e-mail adresu [email protected]

Na zahtev korisnika, u magazin se mogu ubaciti prilozi (iskqu~ivo{tamapani), koje je duàn da obezbedi i dostavi naru~ilac.

M a g a z i n „ O D B R A N A ”11000 Beograd, Bra}e Jugovi}a 19

Tel: 3241-026; 3241-009Telefaks: 3241-363

@iro-ra~un: 840-49849-58

Magazin „ODBRANA” izlazi1. i 15. u mesecu

Cenovnik oglasnog prostoravaì od 1. septemba 2007. godine

19,8 x 13cm ili 9,5 x 26 cm

C E N O V N I K O G L A S N O G P R O S T O R A

900,00

Mini poster

Snimio Igor SALINGER

MiG–29

130 godina vojnog muzeja - ministry of defence odbrana.pdf · broj 69 1. avgust 2008. cena 100...

Documents