OSOBINE KRIVINOG PRAVA Fragmentarnog karaktera Akcesornog karaktera Supsidijarnog karaktera POJAM KRIVINOG ZAKONA I KRIVINOG ZAKONODAVSTVA

Krivini zakon Krivini zakonik Krivino zakonodavtsvoPOJAM KRIVINOG PRAVA Osnovni cilj i svrha postojanja krivinog prava je ostvarivanje zatitne funkcije krivino pravo zakonsko pravo Krivino pravo moemo posmatrati u objektivnom i subjektivnom smislu Naziv ove grane prava se vezuje za centralni pojam krivicu Krivino pravo i krivine sankcije nisu jedina sredstva koja stoje na raspolaganju drutvu u suzbijanju kriminaliteta Represivna i preventivna sredstva ODNOS KRIVINOG PRAVA PREMA DRUGIM GRANAMA PRAVA Krivino pravo i kazneno pravo u irem smislu odnos prema ustavnom pravu Krivino pravo i druge grane prava

MEUNARODNO KRIVINO PRAVO Pojam meunarodnog krivinog prava Meunarodni krivini sud KRIVINI ZAKON KRIVINO ZAKONODAVSTVO SRBIJE KZS Zakon o maloletnim uiniocima krivinih dela i krivinopravnoj zatiti maloletnika Sporedno krivinog zakonodavstvo Srbije

OSNOVNA NAELA KRIVINOG PRAVA Naelo zakonitosti Naelo legitimnosti Naelo individualne subjektivne odgovornosti (krivice) Naelo humanosti Naelo pravednosti i srazmernosti IZVORI KRIVINOG PRAVA -meunarodni i nacionalni -glavni i sporedni - neposredni i posredni MEUNARODNI IZVORI

Meunarodni ugovoriNACIONALNI IZVORI Ustav Zakon Podzakonski propisi Sudska praksa Teorija krivinog prava obiajTUMAENJE KRIVINOG ZAKONA UTVRIVANJE PRAVOG SMISLA KRIVINOG ZAKONA TUMAENJE PREMA SUBJEKTU: AUTENTINO TUMAENJE DOKTRINARNO TUMAENJE SUDSKO TUMAENJE TUMAENJE PREMA NAINUMATIKO (JEZIKO) SISTEMATSKO ISTORIJSKO UPOREDNO TELEOLOKO

LOGIKO TUMAENJE KRIVINOG ZAKONA TUMAENJA PREMA OBIMU UE TUMAENJE (RESTRIKTIVNO) IRE TUMAENEKSTENZIVNO) ANALOGIJA Metod tumaenja krivinog zakona (nain tumaenja prava po slinosti) Stvaranje krivinog prava (kreativna analogija je danas u krivinom pravu zabranjena)VREMENSKO VAENJE KRIVINOG ZAKONA POETAK VAENJA KRIVINOG ZAKONA PRESTANAK VAENJA KRIVINOG ZAKONA IZRIITO UKIDANJE PREUTNO UKIDANJE

POVRATNO (RETROAKTIVNO) VAENJE KRIVINOG ZAKONA RETROAKTIVNA PRIMENA BLAEG KRIVINOG ZAKONA UTVRIVANJE BLAEG KRIVINOG ZAKONA ZAKON SA OGRANIENIM VREMENSKIM TRAJANJEM PROSTORNO VAENJE KRIVINOG ZAKONA PRINCIPI PROSTORNOG VAENJA TERITORIJALNI PRINCIP REALNI PRINCIP PERSONALNI PRINCIP UNIVERZALNI PRINCIP

PROSTORNO VAENJE NAEG KRIVINOG ZAKONODAVSTVA TERITORIJALNI PRINCIP POJAM TERITORIJE OSTALI PRINCIPI NAUKA KRIVINOG PRAVA PREDMET NAUKE KRIVINOG PRAVA ONA IZUAVA POZITIVNO KRIVINO PRAVO JEDNE ZEMLJE

OBUHVATA: KRIVINOPRAVNU DOGMATIKU (DE LEGE LATA) I DEO KRIMINALNE POLITIKE (PREDLOZI DE LEGE FERENDA) KRIVINOPRAVNA DOGMATIKA ILI NAUKA KRIVINOG PRAVA U UEM SMISLU SE BAVI SISTEMATSKIM NAUNIM PROUAVANJEM KRIVINOG PRAVA NAUKA KRIVINOG PRAVA IMA SVOJ OPTI I POSEBNI DEO SVI POJMOVI I INSTITUTI OPTEG DELA SE SVODE NA DVA NAJVIA POJMA: KRIVINO DELO I KRIVINU SANKCIJU (SISTEM BIPARTICIJE) NAUKA KRIVINOG PRAVA Krivino pravo i druge krivine i pomone krivine nauke Pravne krivine nauke

Nauka krivinog prava Nauka krivinog procesnog prava Nauka privrednoprestupnog prava Nauka prekrajnog pravaNAUKA KRIVINOG PRAVA Vanpravne krivine nauke

Kriminologija Penologija Kriminalistika Kriminalna politika Sudska psihologija Sudska psihopatologija (psihijatrija) Sudska medicina

Pomone krivine nauke POJAM KRIVINOG DELA OPTI POJAM KRIVINOG DELA (DANAS I PREMA RANIJE VAEEM ZAKONU) FORMALNI POJAM KRIVINOG DELA (ISTIE NJEGOVE PRAVNE ELEMENTE), TU SE IZDVAJAJU REALISTIKO I NORMATIVNO SHVATANJE KRIVINOG DELA MATERIJALNI POJAM (SA ASPEKTA NJEGOVE SADRINE I SUTINE) ZAKONSKA DEFINICIJA POJMA KRIVINOG DELA OPTI ELEMENTI KRIVINOG DELA OBJEKTIVNI ELEMENTI: DELO OVEKA ODREENOST DELA U ZAKONU PROTIVPRAVNOST DELA SUBJEKTIVNI ELEMENT: KRIVICA UINIOCAMEDJUSOBNI ODNOS POJEDINIH ELEMENATA OPTEG POJMA KRIVINOG DELA RADNJA KRIVINOG DELA Objektivno i objektivno-subjektivno shvatanje radnje Novije teorije (socijalna, personalna, socijalno-personalna) Trostruka funkcija radnje razgraniavajui element) (osnovni element, povezujui element,Radnja injenja i radnja neinjenja Krivina dela injenja i krivina dela neinjenja Prava i neprava dela neinjenja Osnovi dunosti na injenja

Radnja izvrenja i radnje sauesnitva Alternativno i kumulativno propisana radnja POSLEDICA KRIVINOG DELA U emu se sastoji posledica krivinog dela: normativistiko shvatanje - sastoji se u povredi prava realistiko shvatanje - sastoji se u promeni u spoljnom svetu Materijalna (posledina) i formalna (delatnosna) krivina dela Vrste posledica Povreda Unitenje Oteenje Ugroavanje (prouzrokovanje opasnosti) Konkretnasnost Apstraktna opasnost UZRONOST UZROK je radnja koja je prouzrokovala posledicu krivinog dela

teorija kvalitativnog razlikovanja uslova i uzroka teorija o jednakom znaaju svih uslova (ekvivalentna teorija teorija condicio sine qua non) teorija adekvatne uzronosti Uzronost kod krivinog dela neinjenja Utvrivanje uzronosti PREDVIENOST U ZAKONU Predvienost u zakonu neke radnje znai ostvarenje bitnih elemenata zakonskog opisa nekog krivinog dela Formalna strana predvienosti u zakonu Bie krivinog dela Uslovi kanjivosti (objektivni uslov inkriminacije i lini osnovi iskljuenja kazne) Materijalna strana predvienosti u zakonu Drutvena opasnost

BIE I ELEMENTI BIA KRIVINOG DELA Skup posebnih elemenata nekog krivinog dela Osnovna obeleja bia krivinog dela Objektivna obeleja Subjektivna obeleja Dopunska obeleja bkrivinog dela Kvalifikatorne okolnosti Privilegujue okolnosti OBJEKTIVNI USLOV INKRIMINACIJE Ne predstavlja obeleje bia krivinog dela To je dodatni uslov za postojanje onih krivinih dela kod kojih je predvien Uestvovanje u tui LINI OSNOVI ISKLJUENJA KAZNE Nisu obeleja bia krivinog dela ve dodatne okolnosti koje utiu na kanjavanje Kod nekih krivinih dela propisuje se da odreena lica nee biti kanjena iako su ostvarena sva bitna obeleja bia krivinog dela Npr. Krivino delo neprijavljivanja pripremanja krivinog dela (lan 331 KZ) SUBJEKT KRIVINOG DELA SVAKO LICE KOJE JE UINILO KRIVINO DELO (SUBJEKT ILI UINILAC) RADNJA IZVRENJA (IZVRILAC) I RADNJA SAUESNITVA (SAUESNIK) SUBJEKTOM SE SMATRA I ONO LICE KOJE JE KORISTILO IVOTINJU, MEHANIKU ILI PRIRODNU SILU LICE KOJE SE POSLUI DRUGIM LICEM ZA IZVRENJE KRIVINOG DELA SMATRA SE SUBJEKTOM AKO SU ISPUNJENI USLOVI ZA POSTOJANJE POSREDNOG IZVRILATVA LICE SA ODREENIM SVOJSTVOM (slubeno lice, odgovorno lice, vojno lice) PRAVNO LICE KAO SUBJEKT KRIVINOG DELA AKTIVNI I PASIVNI SUBJEKT KRIVINOG DELA OBJEKT KRIVINOG DELA Dve vrste objekta krivinog dela zatitni objekt (dobra kojima se prua krivinopravna zatita)

Opti (osnovna prava oveka, kao i drutvena dobra koja su u funkciji postojanja i ostvarivanja osnovnih dobara oveka) Grupni (dobra koja su zajednika za odreenu grupu krivinih dela)

objekt radnje krivinog dela Napadni (predmet protiv koga je upravljena radnja) Gramatiki (predmet na kome se radnja vri)DRUTVENA OPASNOST KAO MATERIJALNA STRANA PREDVIENOSTI U ZAKONU Drutvena opasnost je osnov i opravdanje za propisivanje nekog ponaanja kao krivinog dela Pojam drutvene opasnosti neprecizan Moemo rei da je ona spoj stvarnosti i vrednosti, nije ni isto objektivna, a jo manje isto subjektivna, vrednosna kategorija Stepenovanje drutvene opasnosti razlikovanje krivinih dela po intenzitetu opasnosti. Taj intenzitet zavisi od brojnih okolnosti koje se odnose na delo i uinioca (opta i posebna drutvena opasnost) PROTIVPRAVNOST KRIVINOG DELA Element protivpravnosti bi se mogao odrediti u negativnom smislu kao odsustvo osnova koji iskljuuje protivpravnost

Odnos protivpravnosti i odreenosti u zakonu Opti osnovi iskljuenja protivpravnosti Propisani krivinim zakonom (delo malog znaaja, nuna odbrana i krajnja nuda) Nisu propisani krivinim zakonom (vrenje slubene dunosti, pristanak povreenog, nareenje pretpostavljenog i dr.) DELO MALOG ZNAAJA Nizak stepen krivice Odsutnost ili neznatnost tetnih posledica Opta svrha krivinih sankcija ne zahteva izricanje krivine sankcije Ako je predviena novana kazna ili zatvor do 5 godina Cilj instituta da iskljui primenu krivinog prava u odnosu na beznaajna dela gde primena krivinih sankcija nema svrhe NUNA ODBRANA Odbijanje istovremenog protivpravnog napada ELEMENTI NUNE ODBRANE: NAPAD ODBRANA NAPAD

Napad Napad Napad Napad Napadpreduzima ovek je svaka radnja upravljena na povredu nekog dobra mora biti protivpravan mora biti istovremen mora biti stvaran

NUNA ODBRANA ODBRANA Odbijanje napada kroz koje se ostvaruje bie nekog krivinog dela Mora biti upravljeno protiv dobra napadaa Mora biti neophodno potrebno za odbijanje napada (Ne sme biti oigledno nesrazmerna) PREKORAENJE GRANICA NUNE ODBRANE Ako pree granicu odbrane koja je neophodno potrebna za odbijanje napada

Intenzivni (ostvareni svi uslovi osim onog koji zahteva da je odbrana bila neophodno potrebna) i ekstenzivni (kada napad prestane i njega sudska praksa ne prihvata) eksces Mogunost ublaavanja kazne i osloboenja od kazne

KRAJNJA NUDA USLOVI OPASNOSTI Da se njome ugroava bilo koje pravom zatieno dobro Da je neskrivljena Da je istovremena Da je stvarna USLOVI OTKLANJANJA OPASNOSTI Da se nije mogla otkloniti na drugi nain Uinjeno zlo ne sme biti vee od zla koje se pretilo Dunost izlaganja opasnosti PREKORAENJE GRANICA KRAJNJE NUDE Intenzivni i ekstenzivni eksces Mogunost ublaavanja kazne i osloboenja od kazne OSTALI OSNOVI ISKLJUENJA PROTIVPORAVNOSTI OSTALI OSNOVI:

Vrenje slubene dunosti Nareenje pretpostavljenog Pravo disciplinskog i vaspitnog kanjavanja Samopovreda Pristanak povreenog Dozvoljeni rizikKRIVICA subjektivni element pojma krivinog dela elementi krivice: uraunljivost umiljaj ili nehat svest o zabranjenosti dela

krivica i krivina odgovornost KRIVICA Normativna i psiholoka teorija krivice Psiholoka skup psihikih odnosa uinioca prema svome delu Normativna svodi se na socijalno-etiki prekor koji se zbog uinjenog dela upuuje uiniocu krivinog dela Opravdane su meovite psiholoko-normativne teorije krivice (krivica je psihiki odnos uinioca prema delu zbog kojeg mu se moe uputiti prekor) Oblici (stepeni) krivice su umiljaj i nehat UMILJAJ tei oblik KRIVICE za njega se odgovara kod svih krivinih dela Obe vrste umiljaja imaju dva elementa: elemenat svesti (intelektualni) elemenat volje(voluntaristiki)

osnovni oblici umiljaja: DIREKTINI: uinilac je svestan svoga dela i hoe njegovo izvrenje EVENTUALNI: uinilac je svestan da moe uiniti delo pa na to pristaje UMILJAJ Za razgranienje eventualnog umiljaja i svesnog nehat od posebnog znaaja je Frankova foprmula

U novije vreme pojavljuju se novi kriterijumi za razgranienje Stav uinioca prema zatienom dobru Teorija prihvatanja rizikaNEHAT laki oblik KRIVICE, za njega se kanjava samo kada je to u zakonu propisano osnovni oblici nehata: SVESNI NEHAT (uinilac je svestan da svojom radnjom moe uiniti delo, ali olako dri da do toga nee doi ili da e to moi spreiti) NESVESNI NEHAT (uinic nije svestan da svojom radnjom moe uiniti delo iako je prema okolnostima pod kojima je ono uinjeno i

prema svojim linim svojstvima bio duan i mogao da bude svestan te mogunosti) Za nesvesni nehat potrebno kumulativno ispunjavanje objektivnog i subjektivnog uslova

OSNOVI ISKLJUENJA KRIVICE Neuraunljivost Bitno smanjena uraunljivost Stvarna zabluda Pravna zabluda Sila i pretnja NEURAUNLJIVOST Nije krivino delo ono koje je uinjeno u stanju neuraunljivosti Neuraunljivost je nesposobnost uinioca da shvati znaaj svoga dela i da upravlja svojim postupcima mora se utvrditi, jer se polazi od pretpostavke da je uinilac uraunljiv mora postojati u vreme izvrenja krivinog dela, u odnosu na odreeno krivino delo NEURAUNLJIVOST UTVRIVANJE NEURAUNLJIVOSTI

Uraunljivost se odreuje negativno (ko je neuraunljiv) Uslove za postojanje neuraunljivosti odreuje krivini zakon Metodi utvrivanja neuraunljivosti:

bioloki metod psiholoki metod bioloko-psiholoki metodNeuraunljivost prema KZNEURAUNLJIVOST BIOLOKI OSNOVI NEURAUNLJIVOSTI duevne bolesti (trajne i privremene, endogene i egzogene) privremene duevne poremeenosti

pijanstvo, drogiranost, jaka afektivna stanja, poremeena stanja usled odreenih telesnih bolesti, visoke temperature, groznice, trovanja, bunila, hipnoze, mesearstva (somnabulizma) Zaostali duevni razvoj dolazi zbog: poremeenosti razvoja centralnog nervnog sistema, mehanikih povreda mozga, preleanih nekih zaraznih bolesti druge tee duevne poremeenosti (neke psihopatije)

kategorije duevno zaostalih lica (debili, imbecili, idioti)

NEURAUNLJIVOST PSIHOLOKI OSNOVI NEURAUNLJIVOSTI

poremeenosti u obavljanju osnovnih psihikih funkcija

u sferi rasuivanja, nemogunost shvatanja znaaja svog dela (intelektualne funkcije) u sferi odluivanja, nemogunost upravljanja svojim postupcima (voluntaristike funkcije)

BITNO SMANJENA URAUNLJIVOST Nije osnov koji iskljuuje krivicu prelazna stanja izmeu uraunljivosti i neuraunljivosti umanjene psihike podobnosti uinilaca krivinih dela osnov za ublaavanje kazne Uslovi: duevna bolest privremena duevna poremeenost zaostao duevni razvoj druga tea duevna poremeenost ako je zbog tog abnoramalnog stanja mogunost uinioca da shvati znaaj svog dela ili mogunosti da upravlja svojim postupcima bila bitno smanjena Obina smanjena uraunljivost samo olakavajua okolnost kod odmeravanja kazne STVARNA ZABLUDA Zabluda u najirem smislu jeste nepostojanje svesti, ili postojanje pogrene svesti o nekim okolnostima Dve vrste stvarne zablude Zabluda o stvarnim obelejima bia krivinog dela (zabluda u uem smislu)

Zabluda o razlozima iskljuenja protivpravnost (zabluda u irem smislu) Stvarna zabluda o biu krivinog dela postoji onda kada kod uinioca ne postoji svest o bilo kojoj stvarnoj okolnosti koja ulazi u bie krivinog dela (zabluda se odnosi na neko objektivno obeleje) Stvarna zabluda o okolnostima koje iskljuuju protivpravnost postoji onda kada je uinilac u zabludi u pogledu neke stvarne okolnosti ije bi postojaje, uz druge uslove, vodilo iskljuenju postojanja krivinog dela. STVARNA ZABLUDA I jedna i druga vrsta stvarne zablude moe biti neotklonjiva ili otklonjiva Neotklonjiva zabluda postoji kada uinilac u konkretnoj situaciji nikako nije mogao imati pravilnu predstavu o relevantnoj stvarnoj okolnosti (iskljuuje i umiljaj i nehat) Otklonjiva stvarna zabluda postoji kad je uinilac prema okolnostima konkretnog sluaja i prema svojim linim svojstvima mogao i bio duan da ima pravilnu predstavu o stvarnim obelejima krivinog dela (iskljuuje umiljaj) PRAVNA ZABLUDA Pravna zabluda podrazumeva nepostojanje svesti o tome da se ini krivino delo Kod uinioca ne postoji svest o zabranjenosti dela koje ini Direktna pravna zabluda postoji kada uinilac ne zna da je ponaanje koje preduzima u zakonu predvieno kao krivino delo (neovlaena prodaja ili kupovina strane valute) Indirektna pravna zabluda postoji kada uinilac pogreno procenjuje postojanje pravnih uslova za primenu nekog osnova koji iskljuuje protivpravnost (smatra da je dozvoljena nuna odbrana na nunu odbranu, da ima pravo disciplinskog kanjavanja svojih daljih roaka) PRAVNA ZABLUDA Kod nekih krivinih dela gotovo je nemogue da postoji pravna zabluda zlo sama po sebi (mala in se) Kod drugih dela koja zavise od procene zakonodavca u odreenom drutvu i u odreenom vremenskom periodu, sasvim je mogue postojanje pravne zablude (mala prohibita) Neotklonjiva pravna zabluda postoji kada uinilac nije znao da je njegovo delo zabranjeno zato to nije mogao i nije bio duan da zna (iskljuena je krivica) Otklonjiva pravna zabluda postoji kada uinilac nije znao da je njegovo delo zabranjeno, ali je to mogao i bio duan da zna Ukoliko je delo uinjeno u otklonjivoj pravnoj zabludi, uiniocu se kazna moe ublaiti

SILA I PRETNJA Sila i pretnja kao obeleje krivinog dela i kao osnov za iskljuenje krivinog dela Sila je primena fizike snage prema nekom da bi se prinudio da neto uini ili ne uini Apsolutna sila Kompulzivna sila Via sila (vis maior) dolazi od prirodnih sila Pretnja je stavljanje drugome u izgled nekog zla ije nastupanje zavisi od volje onoga koji preti, da bi se prinudio da neto uini ili ne uini Znaaj sile i pretnje Apsolutna sila iskljuuje postojanje krivinog dela Kompulzivna sila i pretnja osnov za ublaavanje kazne POSEBNI SLUAJEVI ODGOVORNOSTI U KRIVINOM PRAVU Skrivljena neuraunljivost Odgovornost za krivina dela kvalifikovana teom posledicom Odgovornost za krivina dela uinjena putem tampe i drugih sredstava javnog informisanja Odgovornost pravnog lica za krivino delo SKRIVLJENA NEURAUNLJIVOST (ACTIONES LIBERAE IN CAUSA) postoji uinilac sam sebe dovede u stanje neuraunljivosti upotrebom alkohola ili korienjem droga ili na drugi nain Kod uinioca u momentu pre nego to se doveo u takvo stanje, postoji krivica u odnosu na kasnije uinjeno delo u takvom stanju izvri krivino delo samo ako je uinilac izvrio delo u stanju potpune neuraunljivosti utvrivanje krivice u ovakvom sluaju dovoenje sebe u stanje bitno smanjene uraunljivosti (ne moe se po tom osnovu ublaiti kazna) ODGOVORNOST ZA TEU POSLEDICU Krivina dela kvalifikovana teom posledicom Krivica kod krivinog dela kvalifikovanog teom posledicom krivica za osnovno delo umiljaj ili nehat krivica za teu posledicu nehat (a umiljaj samo ako tea posledica sama po sebi ne predstavlja krivino delo, nisu ostvarena obeleja nekog drugog krivinog dela) Postojanje uzrone veze izmeu osnovnog dela i tee posledice

Krivino delo kvalifikovano posebnom okolnou (nema posebne odredbe u KZ-u, opravdano je ograniavanje odgovornosti samo na sluajeve kada i u odnosu na te okolnosti postoji umiljaj, ali je ta odredba onda suvina, jer se primenjuju opta pravila o umiljaju) ODGOVORNOST ZA KRIVINA DELA UINJENA PUTEM TAMPE ILI DRUGIH SREDSTAVA JAVNOG INFORMISANJA Sredstva javnog informisanja se mogu koristiti za vrenje raznih krivinih dela (kleveta, pozivanje na nasilnu promenu ustavnog ureenja) Ova vrsta odgovornosti se odnosi na tri kategorije lica: odgovornog urednika, izdavaa(tampara) i proizvoaa odgovornost urednika (novine, eadio, tv i druga glasila) ako je do zavretka glavnog pretresa pred prvostepenim sudom autor ostao nepoznat ako je informacija objavljena bez saglasnosti autora ako su u vreme objavljivanja informacije postojale stvarne ili pravne smetnje za gonjenje autora koje jo traju Dodatni uslov da nije bio u neotklonjivoj stvarnoj zabludi ODGOVORNOST ZA KRIVINA DELA UINJENA PUTEM TAMPE ILI DRUGIH SREDSTAVA JAVNOG INFORMISANJA odgovornost izdavaa pod istim uslovima tj. ako postoji neka od tri situacije, izvriocem krivinog dela e se smatrati izdava (putem nepovremene tampane publikacije knjiga, monografija i dr.) odgovornost tampara (ako nema izdavaa ili postoje stvarne ili pravne smetnje za njegovo gonjenje, a tampar je za to znao) Odgovornost proizvoaa (za dela uinjena putem CD-a, ploe, trake ili drugih auditivnih sredstava, filma za javno ili privatno prikazivanje, dijapozitiva, video sredstava i sl.) ako su izdava, tampar i proizvoa pravno lice - odgovornost lica koje odgovara za te poslove ODGOVORNOST PRAVNOG LICA ZA KRIVINA DELA Pratei savremen trendove i Srbija uvodi odgovornost pravnih lica za krivina dela (Sl. Glasnik RS, br. 97/08). Zakon ureuje uslove odgovornosti pravnih lica za krivina dela, krivine sankcije koje se mogu izrei pravnim licima i pravila postupka u kojem se odluuje o odgovornosti pravnih lica, izricanju krivinih sankcija, donoenju odluke o rehabilitaciji, prestanku mere bezbednosti ili pravne posledice osude i izvrenju sudskih odluka. OBLICI I NAIN OSTVARIVANJA KRIVINOG DELA Uobiajeno je u naoj literaturi da se smatra da postoje etiri mogue faze (stadijuma) u ostvarenju krivinog dela

Donoenje odluke Pripremne radnje Pokuaj Dovreno krivino deloDONOENJE ODLUKE ZA IZVRENJE KRIVINOG DELA nekanjivi stadijum razlozi za nekanjavanje

samo misaoni proces (za misli se ne kanjava) jo nita nije preduzeto nita nije povreeno ni ugroeno ak i ako je ta odluka saoptena nedostaje osnovni, nosei element, a to je radnja krivinog dela

PRIPREMANJE KRIVINOG DELA preduzete umiljajne radnje radi izvrenja krivinog dela, ali nije zapoeto samo izvrenje Umiljaj - opravdanje za kanjavanje razlog protiv kanjavanja: objekat krivinog dela nije ni povreen ni ugroen Za kanjivost umiljajnog pripremanja potrebno je da je to izriito predvieno u posebnom delu. To se moe uiniti na dva naina: pripremne radnje kao samostalno krivino delo (tu se formalno gledajui i ne radi o pripremanju, zakon ih je podigao na rang radnje izvrenja, npr. lan 227.) pripremne radnje kao kanjiv stadijum, faza u ostvarivanju nekog krivinog dela vrste pripremnih radnji: nabavljanje ili osposobljavanje sredstava za izvrenje otklanjanje prepreka planiranje i dogovaranje stvaranje uslova za neposredno izvrenje krivinog dela POKUAJ KRIVINOG DELA Umiljajno zapoinjanje krivinog dela koje nije dovreno Nesvreni i svreni pokuaj Razgranienje pokuaja od pripremnih radnji Kanjavanje za pokuaj (za dela za koja se moe izrei kazna zatvora u trajanju od pet godina ili tea, a izuzetno i kod lakih krivinih dela kada je to zakonom odreeno) Fakultativni osnov za ublaavanje kazne Nepodoban pokuaj Nepodobno sredstvo i nepodoban objekt Apsolutno i relativno nepodoban pokuaj Kanjavanje za nepodoban pokuaj (fakultativni osnov za osloboenje od kazne) DOBROVOLJNI ODUSTANAK OD IZVRENJA KRIVINOG DELA Dobrovoljni odustanak sadri objektivnu i subjektivnu komponentu Na objektivnom planu potrebno je da uinilac prestane sa daljim preduzimanjem radnje izvrenja (kod nesvrenog pokuaja PREKIDANJE RADNJE), odnosno sa preduzimanjem kanjivih pripremnih radnji, ili da sprei nastupanje posledice (kod svrenog pokuaja SPREAVANJE POSLEDICE) U subjektivnom smislu potrebno je da je odluku doneo sam pod uticajem unutranjih motiva, a ne pod uticajem nekih spoljnih okolnosti (apsolutne i relativne spoljne smetnje) ODUSTANAK JE DOBROVOLJAN AKO JE UINILAC BIO SVESTAN DA DELO MOE DA DOVRI, PA JE ODUSTAO OD DOVRENJA NIJE BITNO IZ KOJIH JE POBUDA ODUSTAO ODUSTAJANJE TREBA DA BUDE DEFINITIVNO DOBROVOLJNI ODUSTANAK fakultativni osnov za osloboenje od kazne VREME IZVRENJA KRIVINOG DELA Prema vremenu izvrenja krivinog dela se odreuje:

vaenje krivinog zakona uraunljivost uinioca krivica (umiljaj ili nehat) svest o zabranjenosti dela uzrast uinioca zastarelost krivinog gonjenja vreme izvrenja moe biti obeleje krivinog dela Odreivanje vremena izvrenja Vreme izvrenja prema KZ: vreme kad je izvrilac radio ili bio duan da radi, za sauesnika vreme kada je radio ili bio duan da radi MESTO IZVRENJA KRIVINOG DELA Prema mestu izvrenja krivinog dela se odreuje: prostorno vaenje krivinog zakona primena krivinih zakona drava lanica mesna nadlenost suda mesto izvremoe biti obeleje krivinog dela Odreivanje mesta izvrenja Mesto izvrenja prema KZ: Mesto gde je uinilac radio ili bio duan da radi i mesto gde je nastupila posledica Kod pokuaja: mesto gde je radio i mesto gde je prema njegovom umiljaju posledica trebalo ili mogla da nastupi Kod sauesnika i mesto izvrenja radnje sauesnitva STICAJ KRIVINIH DELA Postoji kada jedno lice uini vie krivinih dela

za sva ta dela mu se istovremeno sudi donosi se jedna presuda izrie se jedna glavna kazna idealni vie krivinih dela uinjenih jednom radnjom realni vie krivinih dela unjenih sa vie radnji homogeni i heterogeni sticaj stvarni i prividni sticaj

Sticaj moe biti:

PRIVIDNI IDEALNI STICAJ Sluajevi prividnog idealnog sticaja:

po osnovu specijaliteta po osnovu supsidijariteta po osnovu konsumpcije

po osnovu alternativiteta po osnovu inkluzijePRIVIDNI REALNI STICAJ Oblici prividnog realnog sticaja su:

sloeno krivino delo kolektivno krivino delo produeno krivino deloPRODUENO KRIVINO DELO Vise istih ili istovrsnih krivinih dela Vremenski kontinuitet Da sva krivina predstavljaju jednu celinu zbog ispunjenosti najmanje dva od sledeih pet uslova: Istovetnost oteenog Istovrsnost predmeta dela Korienje iste situaci ili istog trajnog odnosa Jedinstvo mesta ili prostora Jedinstveni umiljaj Produeno krivino delo predstavlja fakultativni osnov za (ogranieno) pootravanje kazne. Izreena kazna ne sme prei dvostruku meru propisane kazne, niti dvadeset godina zatvora. Izuzetno, ako se radi o delu za koje se moe izrei kazna zatvora od trideset do etrdeset godina, ne moe se izrei kazna vea od etrdeset godina zatvora. SAUESNITVO (POJAM I VRSTE) POSTOJI KADA U OSTVARENJU KRIVINOG DELA UESTVUJE VIE LICA SVESNI ZAJEDNIKOG DELOVANJA SVA LICA KOJA UESTVUJU SMATRAJU SE UINIOCIMA SAUESNITVO U UEM (podstrekavanje i pomaganje) I IREM SMISLU OBLICI SAUESNITVA:

saizvrilatvo podstrekavanje pomaganjeSAUESNITVO Sauesnitvo kao institut se zasniva na restriktivnom pojmu izvrilatva. Izvrilac je ono lice koje smo ostvaruje bitne elemente krivinog dela Nasuprot restriktivnom pojmu postoji i ekstenzivno shvatanje izvrilac svako ono lice koje je na bilo koji nain uestvovalo u ostvarenju krivinog dela (negira sauesnitvo kao institut) Kod nas je prihvaen restriktivni pojam (i u okviru restriktivnog pojma razlikujemo dve varijante, najue shvatanje pojma izvrioca smo vri krivino delo, i druga varijanta izvesno proirivanje tog pojma i na saizvrioca i posrednog izvrioca) SAIZVRILATVO SAIZVRILATVO postoji kada vie lica uestvovanjem u radnji izvrenja sa umiljajem ili iz nehata zajedniki izvre krivino delo, ili ostvarujui zajedniku odluku drugom radnjom sa umiljajem bitno doprinesu izvrenju krivinog dela. Krivica kod saizvrilaca: umiljaj nehat za saizvrioce vai ista propisana kazna, dok odmerena kazna moe biti nejednaka razlikovanje saizvrilatva od sauesnitva u uem smislu PODSTREKAVANJE umiljajno navoenje drugoga da uini krivino delo (stvaranje ili uvrivanje odluke kod drugog) radnje kojima se to ini mogu biti: nagovaranje, savetovanje, molba, obeanje nagrade, nareivanje i dr. ubeivanje,

podstrakavanje: upravljeno na odreeno lice kao potencijalnog izvrioca dela ili na odreeni krug lica mora da se odnosi na odreeno krivino delo treba da kod podstrekavanog izazove ili uvrsti odluku da izvri krivino delo u skladu sa akcesornom prirodom sauesnitva potrebno je da je krivino delo izvreno ili pokuano PODSTREKAVANJE Vrste podstrekavanja: neposredno i posredno uspelo i neuspelo Podstrekavanje se moe vriti i od strane vie lica sapodstrekavanje Oblik krivice samo umiljaj

Kanjavanje za podstrekavanje uspelo podstreka se kanjava kao da je on izvrio krivino delo neuspelo ne kanjava se, osim za dela za koja se kanjava za pokuaj - kanjava se kao za pokuaj krivinog dela Sporno delovanje agenta provokatora Tei oblik sauesnitva konsumira laki oblik Podstrekavanje kao samostalno krivino delo POMAGANJE umiljajno pruanje pomoi drugome da izvri krivino delo, tj. umiljajno doprinoenje izvrenju krivig dela razlikovanje izmeu psihikog pomaganja i podstrekavanja, kao i pomaganja i saizvrilatva mora se odnositi na odreeno lice na izvrenje odreenog krivinog dela

pomaga mora znati izvrioca, ali pomognuti ne mora znati ko ga pomae Naini pomaganja: (psihiko ili fiziko, neposredno ili posredno pomaganje, injenjem ili neinjenjem, prethodno, istovremeno, naknadno)

POMAGANJE Fiziko - davanje sredstava, stvaranje uslova, otklanjanje prepreka Psihiko - davanje saveta, ohrabrivanje, obeanje prikrivanja Neposredno i posredno pomaganje injenjem ili neinjenjem (ako neko ne uva objekat koji je bio duan da uva i time omogui izvrenje krivinog dela) Prethodno, istovremeno, naknadno (pomo pruena posle izvrenog krivinog dela koja se sastoji u tome da se krije izvrilac, da se prikrivaju tragovi ili sredstva izvrenja, osim ako to nije ranije obeano, predstavlja posebno krivino delo pomoi uiniocu posle izvrenog krivinog dela) POMAGANJE Krivica pomagaa: samo umiljaj Kanjavanje: Zakon predvia mogunost ublaavanja kazne

I radnja pomaganja u izuzetnim sluajevima moe biti predviena kao posebno krivino delo (i to kada se proceni da je opravdano inkriminisati pomaganje i u nekim sluajevima kada ono u emu se pomae nije krivino delo, ili se eli omoguiti stroi tretman od onoga koji bi imao kao sauesnik, ili kada zakonodavac eli da iskljui mogunost blaeg kanjavanja pomagaa) GRANICE ODGOVORNOSTI I KANJAVANJA SAUESNIKA U pogledu krivice postoji razlika izmeu saizvrilatva i ostalih oblika sauesnitva saizvrioci odgovaraju i za umiljaj i za nehat, dok podstrekai i pomagai samo za umiljaj sauesnici odgovaraju u granicama svog umiljaja (tri situacije-izvrilac vri neko sasvim drugo krivino delo, a ne ono na koje je bio podstrekavan, tada nema odgovornosti sauesnika, ili izvrilac vri tei oblik krivinog dela, a umiljaj sauesnika je usmeren na osnovni oblik, tada sauesnici odgovaraju za osnovni oblik, i u treem sluaju dolazi do izvrenja lakeg oblika krivinog dela, a umiljaj uinioca je bio uperen na osnovni oblik, tada prednost ima pravilo o akcesornoj prirodi i odgovara se za laki oblik lina svojstva, lini odnosi ili line okolnosti koje utiu na krivicu, blae ili stroe kanjavanje, uzimaju se u obzir samo onom sauesniku kod koga postoje lina svojstva, odnosi i okolnosti od kojih zavisi postojanje dela, ako postoje kod izvrioca, uzimaju se u obzir i sauesnicima POJAM I VRSTE KRIVINIH SANKCIJA POJAM krivinih sankcija Zakonom predviene represivne mere Koje se u cilju suzbijanja kriminaliteta primenjuju se prema uiniocima protivpravnog dela koje je u zakonu predvieno kao krivino delo izrie ih sud u zakonito sprovedenom krivinom postupku Moraju biti predviene zakonom SVRHA krivinih sankcija: Ostvarivanje zatitne funkcije krivinog prava VRSTE krivinih sankcija: Kazne Mere upozorenja Mere bezbednosti Vaspitne mere KAZNE

kazna je zakonom predviena represivna mera koja se u cilju suzbijanja kriminaliteta primenjuje prema uiniocu krivinog dela na osnovu odluke suda nakon sprovedenog postupka Pretpostavka za primenu kazne je da je uinjeno krivino delo sa svim njegovim elementima kaznama se ostvaruje opta svrha krivinih sankcija, a u okviru nje i posebna svrha koju kazne treba da ostvare: spreavanje uinioca da ini krivina dela i uticanje na njega da ubudue ne ini krivina dela (SPECIJALNA PREVENCIJA) uticanje na druge da ne ine krivina dela (GENERALNA PREVENCIJA) izraavanje drutvene osude za krivina dela, jaanje morala i uvrivanje obaveze potovanja zakona (GENERALNA PREVENCIJA) Izvrenje kazni regulisano je Zakonom o izvrenju krivinih sankcija KAZNE GLAVNA KAZNA Zatvor

I GLAVNE I SPOREDNE KAZNE Novana kazna Rad u javnom interesu Oduzimanje vozake dozvole Ako je za jedno krivino delo propisano vie kazni, samo se jedna moe izrei kao glavna Smrtna kazna je ukinuta u naem krivinom zakonodavstvu Opti i posebni minimum i maksimum kazne KAZNA ZATVORA Najtea vrsta kazne (KOD NAS JEDNA VRSTA KAZNE ZATVORA) Sastoji se u lienju slobode osuenog lica Moe biti propisana kao jedina glavna kazna ili alternativno sa novanom kaznom Opti zakonski minimum kazne zatvora je 30 dana, a opti zakonski maksimum je 20 godina Za najtea krivina dela ili najtee oblike tekih krivinih dela kazna zatvora - 30-40 godina (ova kazna se moe propisati samo uz kaznu zatvora do dvadeset godina, ne moe se izrei licu koje u vreme izvrenja krivinog dela nije navrilo dvadeset jednu godinu, ne moe se odmeravati i izricati u rasponu od dvadeset do trideset godina) Izrie se na pune godine i mesece, a do est meseci i na dane USLOVNI OTPUST

moe se dati licu koje izdrava kaznu zatvora pod odreenim uslovima ako je izdrao najmanje dve treine izreene kazne ako se u toku izdravanja kazne tako popravio da se osnovano moe oekivati da e se na slobodi dobro vladati i da nee vriti nova krivina delapri odluivanju da li e se osueni pustiti na uslovni otpust posebno e se uzeti u obzir njegovo:

vladanje za vreme izdravanja kazne njegovo izvravanje radnih obaveza s obzirom na njegovu radnu sposobnost sve druge okolnosti koje ukazuju na to da je postignuta svrha kanjavanjaUSLOVNI OTPUST Po isteku uslovnog otpusta (ako uslovni otpust ne bude opozvan) smatra se da je osueni izdrao kaznu Ne moe se uslovno otpustiti osueni koji je pokuao bekstvo ili je pobegao iz zavoda za izvrenje kazne zatvora u toku izdravanja kazne. OPOZIVANJE USLOVNOG OTPUSTA (odluuje sud) obavezno se OPOZIVA ako za vreme uslovnog otpusta uini jedno ili vie krivinih dela za koje je izreena kazna zatvora preko est meseci Fakultativno se opoziva ako je izreena kazna zatvora do est meseci u sluaju opozivanja uslovnog otpusta uinilac se vraa na izdravanje kazne, vreme provedeno na uslovnom otpustu ne uraunava se u izdranu kaznu NOVANA KAZNA Novana kazna se sastoji u plaanju odreenog novanog iznosa u korist drave Postoje dva sistema propisivanja novane kazne Novana kazna u dnevnim iznosima (sistem dani novana kazna) Od 10 do 360 dnevnih iznosa dnevni iznos razlika prihoda i rashoda u protekloj godini podeljena brojem dana u godini. utvruje se na osnovu pribavljanja podataka ili po oceni suda najmanji dnevni iznos 500 a najvei 50.000 dinara broj dnevnih iznosa:

do 60 za krivino delo za koje je propisana kazna zatvora do 3 meseca 30 120 za zatvor do 6 meseci 60 180 za zatvor do 1 godine 120 240 za zatvor do 2 godine 180 360 za zatvor do 3 godine NOVANA KAZNA ako sud ne moe da utvrdi vrednost dnevnog iznosa ili bi to znatno produilo postupak izreie novanu kaznu u odreenom iznosu sistem dani novana kazna je osnni sistem, primaran a stari je supsidijeran NOVANA KAZNA u odreenom iznosu OPTI ZAKONSKI MINIMUM - 10.000,00 dinara OPTI ZAKONSKI MAKSIMUM - 1.000.000,00 dinara, a za krivina dela iz koristoljublja 10.000.000,00 IZNOS NOVANE KAZNE U ODREENOM IZNOSU do 100000 - za krivina dela do 3 meseca 20.000 - 200.000 - za krivina dela do 6 meseci 30.000 - 300.000 - za krivina dela do 1 godine 50.000 - 500.000 - za krivina dela do 2 godine 100.000 - 1.000.000 za krivina dela dela do 3 godine 10.000 do 1.000.000 - kad je propisana samo novana kazna NOVANA KAZNA Moe biti glavna kazna i sporedna kazna Kao glavna kazna izrie se samostalno Kao sporedna izrie se uz kaznu zatvora - za krivina dela iz koristoljublja uz zatvor i kad nije izriito propisana IZVRENJE NOVANE KAZNE sud odreuje rok (15 dana do 3 meseca) na rate (do jedne godine) ako ne plati - zamena zatvorom 1.000 din. - jedan dan zatvora (najvie do 6 meseci, do 1 godine ako je kazna preko 700.000 din) 1.000 din. 8 sati rada (najvie do 360 sati rada)RAD U JAVNOM INTERESU za krivina dela do 3 godine ili novana kazna (samo kao glavna kazna) trajanje 60 do 360 asova (najvie 60 asova u toku jednog meseca) pri izricanju sud ceni: svrhu kanjavanja vrsta krivinog dela linost uinioca spremnost da obavlja rad ne moe se izrei bez njegovog pristanka ako ne ispunjava zamena zatvorom (8 asova rada - 1 dan zatvora) ako ispunjava sve obaveze na radu - moe mu sud smanjiti kaznu za jednu etvrtinu ODUZIMANJE VOZAKE DOZVOLE izrie se ako je motorno vozilo korieno u vezi sa izvrenjem ili pripremanjem krivinog dela (neophodno je da je uinilac upravljao motornim vozilom) trajanje - od 1 do 3 godine kao glavna kazna samo za krivina dela za koja je propisana kazna zatvora do dve godine ili novana kazna kao sporedna uz kaznu zatvora ili novanu kaznu ne moe se izrei zajedno sa merom bezbednosti motornim vozilom zabrane upravljanjaako upravlja vozilom za vreme trajanja oduzimanja vozake dozvole zamena 1 godina oduzimanja - mesec dana zatvora ODMERAVANJE KAZNE utvrivanje vrste i visine kazne za konkretan sluaj ako su za krivina dela alternativno propisane kazne prvo se vri izbor kazne pa zatim njeno odmeravanje odmeravanje kazne moe biti zakonsko sudsko pri odmeravanju kazne vodi se rauna: o propisanoj zakonskoj kazni o svrsi kanjavanja o okolnostima sluaja (olakavajue i oteavajue okolnosti) OLAKAVAJUE I OTEAVAJUE OKOLNOSTI Utiu na utvrivanje vrste i visine kazne u konkretnom sluaju Olakavajue i oteavajue okolnosti u KZ: Stepen krivice Pobude iz kojih je krivino delo uinjeno Jaina ugroavanja ili povrede zatienog dobra Okolnosti pod kojima je krivino delo uinjeno Raniji ivot uinioca Line prilike uinioca Dranje uinioca posle uinjenog krivinog dela Odnos uinioca prema rtvi Druge okolnosti koje se odnose na linost uinioca (npr. psihofiziko stanje) Zabrana dvostrukog vrednovanja

POVRAT postoji ako je uinilac krivinog dela ranije ve bio osuivan jednom ili vie puta za jedno ili vie krivinih dela fakultativna oteavajua okolnost (sud uzima u obzir srodnost uinjenih dela, pobude, okolnosti pod kojima su uinjene, vreme proteklo od ranije osuda) nae krivino pravo sada poznaje samo jednu vrstu povrata VRSTE povrata:

Opti i specijalni Obian i viestruki UBLAAVANJE KAZNE Ublaavanje kazne je nain odmeravanja kazne koji omoguava sudu da pod odreenim uslovima izrekne kaznu koja je blaa od propisane. Razlikujemo ublaavanje po vrsti i meri, kao i zakonsko i sudsko ublaavanje kazne. U prvom sluaju sud je vezan zakonom, dok u drugom sluaju ublaavanje zavisi od procene suda Zakonski osnovi za ublaavanje kazne propisani su kako u optem delu, tako i u posebnom delu KZ-a. SLUAJEVI UBLAAVANJA KAZNE U OPTEM DELU KZ prekoraenje nune odbrane prekoraenje kraje nude Izazivanje opasnosti iz nehata kod krajnje nude izvrenje krivinog dela pod dejstvom kompulzivne sile ili pretnje bitno smanjena uraunljivost otklonjiva pravna zabluda pokuaj Pomaganje

Odsustvo linog svojstva kod podstrekaa ili pomagaa u svim sluajevima ublaavanje je fakultativno

UBLAAVANJE KAZNE SLUAJEVI UBLAAVANJA KAZNE u posebnom DELU KZ nae krivino zakonodavstvo skoro da ne koristi (kod krivinog dela samovoljno odsustvovanje i bekstvo iz Vojske Srbije predvia se mogunost ublaavanja kazne uiniocu dela koji se dobrovoljno javi nadlenom dravnom organu) Sudsko ublaavanje kazne Da postoje dve ili vie naroito olakavajuih okolnosti Da sud oceni da se i sa ublaenom kaznom u konkretnom sluaju moe postii svrha kanjavanja UBLAAVANJE KAZNE GRANICE UBLAAVANJE KAZNE ako je za krivino delo kao najmanja mera kazne propisan zatvor u trajanju od deset ili vie godina, kazna se moe ublaiti do sedam godina zatvora ako je za krivino delo za koje se odmerava kazna propisana kazna zatvora sa posebnim minimumom od 5 godina - do tri godine ako je propisana kazna zatvora sa minimumom od 3 godine do jedne godine ako je propisana kazna zatvora sa posebnim minimumom od 2 godine do est meseci ako je propisana kazna zatvora sa minimumom od 1 godine do tri meseca ako je propisana kazna zatvora sa minimumom manjim od jedne godine do opteg minimuma ako je propisana kazna zatvora bez naznaenja najmanje mere novana kazna ili rad u javnom interesu ako je propisana novana kazna sa naznaenjem najmanje mere do deset dnevnih iznosa odnosno do deset hiljada dinara OSLOBOENJE OD KAZNE Institut osloboenja od kazne podrazumeva da uinilac krivinog dela ne mora uvek da bude kanjen bilo iz odreenih kriminalno-politikih razloga, bilo zato to su ciljevi kazne i inae ve postignuti Sud moe uinioca osloboditi od kazne samo u sluajevima koji su izriito zakonom predvieni sud oglaava uinioca krivim za uinjeno krivino delo, ali ga oslobaa od kazne u svim predvienim sluajevima osloboenje od kazne je fakultativno Sluajevi oslobaanja od kazne u optem delu KZ:

prekoraenje granica nune odbrane usled jake razdraenosti ili prepasti izazvane napadom prekoraenje krajnje nude pod osobito olakavajuim okolnostima nepodoban pokuaj dobrovoljni odustanak dobrovljni spreavanje izvrenja krivinog dela od strane sauesnika

OSLOBOENJE OD KAZNE Oslobaanje od kazne u posebnom delu KZ (iz odredjenih kriminalno politikih razloga) - primeri: Uinilac koji dobrovoljno opozove laan iskaz pre nego to se donese konana odluka, moe se osloboditi od kazne Kod davanja mita kada davalac delo prijavi pre nego to je saznao da je ono otkriveno KZ u optem delu predvia jo tri posebna, specifina osnova za osloboenje od kazne: ako, u sluaju nehatnog izvrenja krivinog dela, posledice dela tako teko pogaaju uinioca da izricanje kazne ne bi bilo opravdano sa gledita ostvarivanja svrhe kanjavanja poravnanje (kod krivinog dela za koja je predviena kazna zatvora do 3 godine ili novana kazna, ako uinilac ispunjava sve obaveze iz poravnanja) i stvarno kajanje (neophodno da uinilac otkloni posledice dela ili nadoknadi tetu, da to uini pre nego to je saznao da je otkriven i da se radi o krivinom delu za koje je propisana kazna do pet godina) ODMERAVANJE KAZNE ZA KRIVINA DELA U STICAJU U ovom sluaju sud donosi jednu presudu i u njoj izrie jednu glavnu kaznu za sva uinjena krivina dela DVA NAINA ODMERAVANJA: neposredno utvrivanja kazne za sva dela posmatrajui ih u njihovoj ukupnosti (kod kazne maloletnikog zatvora) utvrivanje kazne za svako pojedino delo pa da onda na osnovu njih utvrdi jednu kaznu zajedniku za sva dela (u svim ostalim sluajevima) sistem kumulacije (sabiranje utvrenih kazni) sistem apsorpcije (izricanje samo najtee) sistem asperacije (Jedinstvena kazna moe ii sve do zbira svih pojedinanih kazni umanjenog za jedan mesec; KZ predvia jedno ogranienje ako su za sva krivina dela u sticaju

propisane kazne zatvora do tri godine, jedinstvena kazna ne moe prei deset godina zatvora) ODMERAVANJE KAZNE OSUENOM LICU AKO JE UINILAC PRE IZRICANJA PRESUDE IZVRIO JO NEKO KRIVINO DELO TO JE TEK KASNIJE OTKRIVENO - po pravilima o sticaju AKO JE UINIO NOVO KRIVINO DELO POSLE IZREENE PRESUDE, ALI PRE NEGO TO JE OTPOELO IZDRAVANJE KAZNE - po pravilima o sticaju AKO JE UINIO NOVO KRIVINO DELO U TOKU IZDRAVANJA KAZNE - po pravilima o sticaju, ali moe i nezavisno, a za najlaka dela (do 1 godina zatvora ili novana kazna), moe i da se kazni disciplinski URAUNAVANJE PRITVORA I RANIJE KAZNE KZ predvia da se vreme provedeno u pritvoru i svako lienje slobode u vezi sa krivinim delom urauna u kaznu zatvora, u novanu kaznu ili u kaznu rada u javnom interesu u kaznu se uraunava i ranija kazna za prekraj, privredni prestup ili kazna ili disciplinska mera za povredu vojne discipline pri uraunavanju izjednaavaju se dan pritvora, drugog lienja slobode, zatvora, osam asova rada u javnom interesu i hiljadu dinara novane kazne MERE UPOZORENJA Vrsta krivinih sankcija Njima se pod uslovima propisanim zakonom moe zameniti kazna Svrha - da se prema uiniocu ne primeni kazna ako se moe oekivati da e i mera upozorenja uticati na njega da ne ini krivina dela. Vrste: uslovna osuda sudska opomena USLOVNA OSUDA sud uslovnom osudom utvruje kaznu za uinjeno krivino delo i pri tome odreuje da se ona nee izvriti ako osueni za odreeno vreme koje odredi sud (vreme proveravanja) ne uini novo krivino delo pored obaveznog uslova da ne uini novo krivino delo, sud moe uiniocu da odredi i druge obaveze da u odreenom roku vrati imovinsku korist pribavljenu krivinim delom da nadoknadi tetu koju je krivinim delom prouzrokovao da ispuni neku drugu obavezu predvienu krivinim zakonom

Ako osueni u odreenom roku ne ispuni ove obaveze sud u uslovnoj osudi moe odrediti da e se kazna izvriti vreme proveravanja odreuje sud (od jedne do pet godina) uslovna osuda se moe izrei samo ako je sud za uinjeno krivino delo utvrdio kaznu zatvora manju od dve godine (za druge kazne ne moe) USLOVNA OSUDA Kada odluuje da li e izrei uslovnu osudu sud je duan da vodi rauna o svrsi uslovne osude da uzima u obzir linost uinioca, njegov raniji ivot, ponaanje posle uinjenog dela, stepen krivice i druge okolnosti Ne moe se izrei za krivina dela za koja se moe izrei zatvor od deset godina ili tea kazna ako je uinilac bio osuen na kaznu zatvora za delo uinjeno sa umiljajem a nije prolo vie od pet godina od pravosnanosti presude OPOZIVANJE USLOVNE OSUDE Do opozivanja uslovne osude moe doi u tri sluaja: zbog novog krivinog dela - opozivanje je obavezno ako za novo delo sud utvrdi kaznu od dve godine zatvora ili teu - opozivanje je fakultativno ako je izreena kazna manja od dve godine ili je izreena novana kazna - ako uiniocu za krivina dela utvrena u uslovnoj osudi i za nova krivina dela treba izrei jedinstvenu kaznu zatvora od dve godine ili u duem trajanju sud je vezan zabranom izricanja uslovne osude - Kada sud opozove uslovnu osudu izrei e jedinstvenu kaznu primenom odredaba za odmeravanje kazne za krivina dela u sticaju - Ako sud ne opozove uslovnu osudu, postoje dve mogunosti da i za novo krivino delo izrekne uslovnu osudu da za novo krivino delo izrekne kaznu (vreme provedeno na izdravanju kazne ne uraunava se u vreme proveravanja) USLOVNA OSUDA sa zatitnim nadzorom Njome se omoguava da se prema uslovno osuenom preduzimaju aktivne radnje, kroz koje mu se prua pomo i zatita, a istovremeno i vri nadzor sa ciljem izbegavanja ponovnog vrenja krivinog dela. Obaveze: javljanje organu nadlenom za izvrenje zatitnog zatvora u rokovima koje odredi taj organ da se osposobljava za zanimanje

da prihvati zaposlenje koje odgovara njegovoj strunoj spremi i njegovim sposobnostima ispunjavanje obaveza izdravanja porodice, uvanja i vaspitanja dece i drugih porodinih obaveza uzdravanje od pohaanja odreenih lokala ili odreenih priredbi da blagovremeno obavetava o promeni mesta boravka ili stana ili radnog mesta

USLOVNA OSUDA sa zatitnim nadzorom uzdravanje od uivanja alkoholnih pia ili opojnih droga leenje u odgovarajuoj zdravstvenoj ustanovi poseivanje odgovarajuih profesionalnih, psiholokih ili nekih drugih savetovalita i postupanje po njihovim uputstvima otklanjanje ili ublaavanje tete prouzrokovane krivinim delom i izmirenje sa krivinog dela Obaveze moraju biti u vremenu proveravanja Sud moe da menja postavljene obaveze, da ih ukine U sluaju neispunjavanja obaveza sud moe da opomene osuenog, da zameni postavljene obaveze, da produi trajanje zatitnog nadzora ili da opozove uslovnu osudu SUDSKA OPOMENA Mera upozorenja Upozorenje uiniocu da vie ne ini krivina dela Za najlaka krivina dela ako su ispunjena dva kumulativna uslova: da je za delo propisana novana k. ili zatvor do 1 godine i da je delo uinjeno pod takvim olakavajuim okolnostima koje ga u konkretnom sluaju ine naroito lakim. Ne moe se izrei vojnom licu za krivino delo protiv vojske i maloletnom licu Sudska opomena izrie se reenjem, a ne presudom Pri izricanju sud uzima u obzir: linost uinioca, raniji ivot uinioca, ponaanje posle uinjenog krivinog dela, odnos uinioca prema rtvi krivinog dela, stepen krivice i druge okolnosti pod kojima je delo uinjeno MERE BEZBEDNOSTI posebna vrsta krivinih sankcija mogu se izrei

uiniocu krivinog dela neuraunljivom licu koje uini protivpravno delo koje ima obeleje krivinog dela maloletnom uiniocu krivinog dela

po prirodi imaju izriito preventivan karakter svrha - da se otklone stanja ili uslovi koji mogu biti od uticaja da uinilac ubudue vri krivina dela mogu se izricati uz kaznu, a neke od njih i samostalno - ima ih 9 MERE BEZBEDNOSTI Obavezno psihijatrijsko leenje i uvanje u zdravstvenoj ustanovi Obavezno psihijatrijsko lienje na slobodi Obavezno leenje narkomana Obavezno leenje alkoholiara Zabrana vrenja poziva, delatnosti ili dunosti Zabrana upravljanja motornim vozilom Oduzimanje predmeta Proterivanje stranca iz zemlje Javno objavljivanje presude Zabrana pribliavanja i komunikacije sa oteenim Zabrana prisustvovanja odredjenim sportskim takmicenjima OBAVEZNO PSIHIJATRIJSKO LEENJE I UVANJE U ZDRAVSTVENOJ USTANOVI izrie se: bitno smanjeno uraunljivom uiniocu neuraunljivom uslovi:

opasnost ako je potrebno radi otklanjanja opasnosti

bitno smanjeno uraunljivom prvo izdrava meru pa posle kaznu mera se uraunava u kaznu za ostatak kazne moe uslovni otpust OBAVEZNO PSIHIJATRIJSKO LEENJE NA SLOBODI izrie se: neuraunljivom - ako je dovoljno za otklanjanje neuraunljivom - posle otputanja iz ustanove bitno smanjeno uraunljivom uz uslovnu osudu ili uz uslovni otpust mogue povremeno i u ustanovi (do 15 dana, a ukupno do 2 meseca trajanje do tri godine upuivanje u ustanovu: ako se ne podvrgne leenju ako napusti leenje ako i pored leenja postoji opasnost OBAVEZNO LEENJE NARKOMANA ako je izvreno krivino delo usled zavisnosti i postoji opasnost ponovnog vrenja do tri godine - u odgovarajuoj ustanovi uraunava se u kaznu uz novanu kaznu, uslovnu osudu, sudsku opomenu i osloboenje od kazne izvrava se na slobodi ako se ne podvrgne leenju ili ga napusti mera se izvrava prinudno u ustanovi OBAVEZNO LEENJE ALKOHOLIARA ako je izvreno krivino delo usled zavisnosti i postoji opasnost ponovnog vrenja do tri godine - u odgovarajuoj ustanovi uraunava se u kaznu uz novanu kaznu, uslovnu osudu, sudsku opomenu i osloboenje od kazne izvrava se na slobodi ako se ne podvrgne leenju ili ga napusti mera se izvrava prinudno u ustanovi ZABRANA VRENJA POZIVA, DELATNOSTI I DUNOSTI ako se opravdano smatra da bi dalje vrenje takve delatnosti bilo opasno trajanje 1- 10 godina Ako je izreena uslovna osuda, sud moe tu osudu opozvati ako uinilac prekri zabranu ZABRANA UPRAVLJANJA MOTORNIM VOZILOM

za krivina dela kojima se ugroava javni saobraaj zabrana za odreene vrste i kategorije vozila ako postoji opasnost od daljeg upravljanja motornim vozilom odreene vrste ili kategorije trajanje: 3 meseca do 5 godina Strancu se zabranjuje korienja strane vozake dozvole na teritoriji Srbije opoziv uslovne osude ako prekri zabranu ODUZIMANJE PREDMETA oduzimaju se: predmeti kojima je izvreno krivino delo predmeti namenjeni za izvrenje krivinog dela predmeti nastali izvrenjem krivinog dela Ovi predmeti se oduzimaju kada postoji opasnost da e se ponovo upotrebiti za izvrenje krivinog dela, ili kad je radi zatite opte bezbednosti ili iz moralnih razloga oduzimanje predmeta neophodno. Primena ove mere bezbednosti ne utie na pravo treih lica na naknadu tete zbog oduzimanja predmeta prema izvriocu krivinog dela. Zakonom se moe odrediti obavezno oduzimanje predmeta, a moe se odrediti i njihovo obavezno unitavanje. Zakonom se mogu odrediti i uslovi za oduzimanje odreenih predmeta u pojedinim sluajevima. PROTERIVANJE STRANCA IZ ZEMLJE Sud moe stranca koji je izvrio krivino delo proterati sa teritorije Srbije ako postoje okolnosto koje ukazuju na nepoeljnost daljeg boravka stranca u Srbiji Pri oceni da li e izrei meru sud e uzeti u obzir prirodu i teinu uinjenog krivinog dela, pobude zbog kojih je krivino delo uinjeno, nain izvrenja krivinog dela i druge okolnosti trajanje: od 1 do 10 godina vreme provedeno u zatvoru ne uraunava se ne moe se izrei licu koje uiva zatitu po ratifikovanim meunarodnim ugovorima JAVNO OBJAVLJIVANJE PRESUDE za dela:

uinjena preko sredstava javnog informisanja Koja su prouzrokovala opasnost za ivot ili telo ljudi, pod uslovom da objavljivanje presude moe da doprinese da se otkloni ili umanji ta opasnost

Presuda se objavljuje o troku uinioca (sud odreuje preko kog sredstva) Rok u kome se ona mora izvriti je 30 dana od pravosnanosti presude. POSEBNE ODREDBE O MALOLETNICIMA Poloaj maloletnih uinilaca krivinih dela je regulisan Zakonom o maloletnim uiniocima krivinih dela i krivinopravnoj zatiti maloletnika Za maloletne uinioce krivinih dela vae i odredbe Krivinog zakonika Srbije ako nisu u suprotnosti sa posebnim odredbama koje sadri ZOMUKD. POJAM MALOLETNIKA Maloletnici su lica koja su navrila 14 godina, a jo nisu navrila 18. godina Lica do 14 godine su deca - prema njima se ne primenjuju krivinopravne mere ve se predaju organima starateljstva Poloaj maloletnika je specifian to se prema njima primenjuju posebne krivine sankcije prilagoene linosti maloletnika, kao i posebne mere sui generis koje nemaju karakter krivinih sankcija (vaspitni nalozi) Pravi se razlika izmeu mlaih i starijih maloletnika Mlai maloletnici (od 14 do 16 godina) Stariji maloletnici (od 16 do 18 godina)

VASPITNI NALOZI posebna vrsta krivinopravnih mera prema maloletnicima (mlaim i starijim) nisu krivine sankcije i njihova svrha jeste da se izbegne pokretanje krivinog postupka Uslovi za primenu: da se radi o krivinom delu za koje je propisana kazna zatvora do pet godina ili novana kazna, da postoji priznanje krivinog dela, a prilikom procene cenie se i odnos maloletnika prema krivinom delu i oteenom primenjuje ih javni tuilac ili sudija za maloletnike vrste: poravnanje sa oteenim kako bi se naknadom tete, izvinjenjem, radom ili na neki drugi nain otklonile tetne posledice prouzrokovane uinjenim krivinim delomredovno pohaanje kole ili redovno odlaenje na posao (to treba da utie na uredno ispunjavanje ovih obaveza, naroito kada maloletnik to do izdavanja naloga nije inio)

VASPITNI NALOZI ukljuivanje, bez naknade, u rad humanitarnih organizacija ili poslova socijalnog, lokalnog ili ekolokog znaaja (to je od velikog znaaja za maloletnika da se okupira korisnim aktivnostima) podvrgavanje odgovarajuem ispitivanju i odvikavanju od zavisnosti izazvane upotrebom alkoholnih pia ili opojnih droga (to je veoma znaajno za dalji pozitivan razvoj linosti maloletnika) ukljuivanje u pojedinani ili grupni tretman u odgovarajuoj zdravstvenoj ustanovi ili savetovalitu (to znaajno moe da doprinese savladavanju tekoa u kojima se maloletnik nalazi i da utie na njegov pravilan razvoj) KRIVINE SANKCIJE PREMA MALOLETNICIMA prema mlaim maloletnicima: vaspitne mere prema starijim maloletnicima: vaspitne mere a izuzetno i kazna maloletnikog zatvora prema maloletnicima (mlaim i starijim) mogu se primeniti i mere bezbednosti (izuzev zabrane vrenja poziva, delatnosti ili dunosti) kazne (izuzev maloletnikog zatvora) i mere upozorenja ne primenjuju se prema maloletnicima VASPITNE MERE Posebna vrsta krivinih sankcija za maloletnike Svrha da se utie na razvoj i jaanje njihove line odgovornosti na njihovo vaspitanja na pravilan razvoj njihove linosti kako bi se obezbedilo njihovo ponovno ukljuivanje u drutvenu zajednicu To uticanje se vri: nadzorom pruanjem pomoi obezbeivanjem opteg i strunog ospojavanja Izriu se: maloletnicima mlaim punoletnim licima

punoletnim licima za krivina dela koja su uinili dok su bili maloletnici

VASPITNE MERE VASPITNE MERE UPOZORENJA I USMERAVANJA sudski ukor posebne obaveze VASPITNE MERE POJAANOG NADZORA pojaan nadzor od strane roditelja, usvojioca ili staraoca pojaan nadzor u drugoj porodici pojaan nadzor organa starateljstva pojaan nadzor uz dnevni boravak u ustanovi za vaspitanje i obrazovanje maloletnika ZAVODSKE VASPITNE MERE upuivanje u vaspitnu ustanovu upuivanje u vaspitno-popravni dom upuivanje u posebnu ustanovu za leenje i osposobljavanje SUDSKI UKOR IZRIE SE MALOLETNOM UINIOCU KRIVINOG DELA KADA JE DOVOLJNO DA SE ON ZBOG UINJENOG DELA SAMO PREKORI POSEBNE OBAVEZE Vrste posebnih obaveza:

da se izvini oteenom da naknadi tetu priinjenu krivinim delom (u okvirima svojih mogunosti) da redovno pohaa kolu odnosno da ne izostaje sa posla da se osposobljava za zanimanje koje odgovara njegovim sposobnostima i sklonostima da se ukljui u rad humanitarnih organizacija ili u poslove socijalnog, lokalnog ili ekolokog sadrajaPOSEBNE OBAVEZE da se ukljui u odreene sportske aktivnosti da se odvikava od zavisnosti od upotrebe alkoholnih pia ili opojnih droga podvrgavajui se odgovarajuem ispitivanju i tretmanu da se ukljui u odgovarajui tretman (pojedinani ili grupni) u zdravstvenoj ustanovi ili savetovalitu i da postupa po programima koji mu budu odreeni da pohaa odreene kurseve ili da se priprema za odreene ispite da ne naputa mesto prebivalita ili boravita bez odobrenja organa starateljstva i saglasnosti sudaTrajanje do 1 godine Sud moe da izmeni ili obustavi obaveze ili da ih zameni POJAAN NADZOR OD STRANE RODITELJA, USVOJIOCA ILI STARAOCA Izrie sud U sluaju kada roditelj, usvojilac ili staralac propusti da vri potrebnu brigu, a u mogunosti je da tu brigu i nadzor vri Trajanje - od 6 meseci do 2 godine Sud e roditelju ili staraocu dati potrebna uputstva i naloiti mu odreene dunosti koje treba preduzeti za vaspitavanje maloletnika Sud moe odrediti da organ starateljstva proverava izvrenje ove mere i ukazuje pomo roditelju, staraocu ili usvojiocu POJAAN NADZOR U DRUGOJ PORODICI Slina je kao i pojaan nadzor od strane roditelja ili staraoca s tim to ovde roditelj, usvojilac ili staralac nisu u mogunosti da vre nadzor Pojaani nadzor vri se u drugoj porodici koja ima mogunosti i koja je voljna da vri potreban pojaani nadzor nad maloletnikom koji je uinio krivino delo u sluajevima kada roditelji odnosno staralac nisu u mogunosti da vre potreban nadzor ili ako se to od njih ne moe s osnovom oekivati Trajanje od 6 meseci do 2 godine Organ starateljstva proverava njeno izvrenje i ukazuje pomo porodici u koju je maloletnik smeten Izvrenje ove mere obustavie se kada roditelji, usvojilac, odnosno staralac maloletnika steknu mogunost da nad njim vre pojaan nadzor ili kada prema rezultatu izvrenja mere prestane potreba za pojaanim nadzorom. POJAAN NADZOR ORGANA STARATELJSTVA Ako roditelji, usvojilac, odnosno staralac maloletnika nisu u mogunosti da vre pojaan nadzor, a ne postoje uslovi za pojaan nadzor u drugoj porodici, maloletnik e se staviti pod nadzor organa starateljstva Trajanje od 6 meseci do 2 godine Kod ove mere maloletnik i dalje ostaje da ivi kod roditelja ili drugih lica koja ga izdravaju

Nadzor vri odreeno slubeno lice organa starateljstva POJAAN NADZOR UZ DNEVNI BORAVAK U ODGOVARAJUOJ USTANOVI ZA VASPITANJE I OBRAZOVANJE MALOLETNIKA kad je pored neke mere pojaanog nadzora potrebno i angaovanje strunih lica koja se bave vaspitanjem i obrazovanjem maloletnika trajanje: 6 meseci do 2 godine maloletnik ostaje kod roditelja ali odreeno vreme u toku dana provodi u ustanovi meru sprovodi organ starateljstva sud moe da odredi maloletniku prilikom izricanja neke od etiri mere pojaanog nadzora jednu ili vie posebnih obaveza koje mogu i samostalno izrei kao mera upozorenja i usmeravanja UPUIVANJE U VASPITNU USTANOVU Mera zavodskog karaktera Primenjuje se prema maloletnom uiniocu krivinog dela kada je potrebno primeniti trajnije mere i izdvojiti ga iz sredine u kojoj ivi Izvrava se u nekoj optoj ustanovi za vaspitavanje maloletnika Trajanje - od est meseci do dve godine Mogu uslovni otpust posle est meseci, uz koji sud moe da odredi meru pojaanog nadzora i uz nju posebne obaveze Ako uini neko krivino delo, ako mera pojaanog nadzora ne ispunjava svoju svrhu ili ako ne ispunjava obaveze moe se opozvati uslovni otpust UPUIVANJE U VASPITNO POPRAVNI DOM zavodska vaspitna mera ustanova specijalno namenjana za maloletne uinioce krivinih dela izrie se kada je potrebno izdvojiti maloletnika iz sredine u kojoj ivi i da treba primeniti pojaane mere nadzora i posebne strune programe vaspitanja trajanje - od 6 meseci do 4 godine postoji mogunost uslovnog otpusta za vreme uslovnog otpusta maloletniku se moe odrediti neka od mera pojaanog nadzora i uz nju i posebne obaveze uslovni otpust se moe opozvati u sluaju ako uini neko krivino delo, ako mera pojaanog nadzora ne ispunjava svoju svrhu ili ako ne ispunjava obaveze moe se opozvati uslovni otpust

UPUIVANJE U POSEBNU USTANOVU ZA LEENJE I OSPOSOBLJAVANJE specifina zavodska vaspitna mera primenjuje se prema maloletnim uiniocima koji su zaostali u psihofizikom razvoju ili imaju psihike poremeaje umesto mere upuivanja u vaspitnu ustanovu ili vaspitno-popravni dom. U tom sluaju moe trajati najvie 3 godine, s tim da sud razmatra svakih 6 meseci da li postoje osnovi za njenu obustavu ili njenu zamenu drugom merom. Ako se primenjuje umesto mere bezbednosti obaveznog psihijatrijskog leenja i uvanja u zdravstvenoj ustanovi, maloletnik ostaje u ustanovi dok je to potrebno radi njegovog leenja MALOLETNIKI ZATVOR jedina kazna koja se moe primeniti prema maloletnim uiniocima krivinih dela primenjuje se samo prema starijim maloletnicima izrie se za tea dela za koja je zakonom propisana kazna zatvora tea od pet godina ako zbog visokog stepena krivice, prirode i teine krivinog dela ne bi bilo opravdano izrei vaspitnu meru trajanje - od 6 meseci do 5 godina, a za najtea dela i sticaj tekih krivinih dela do 10 godina kazna se izdrava u posebnom kazneno-popravnom domu za maloletnike, a kada navri dvadeset tri godine (izuzetno i due) nastavlja izdravanje kazne u kazneno-popravnom domu za punoletna lica posle est meseci mogu uslovni otpust (mogu se odrediti mera pojaanog nadzora i uz nju posebne obaveze) IZRICANJE VASPITNIH MERA PREMA PUNOLETNIM LICIMA KOJA SU UINILA KRIVINO DELO KAO MALOLETNICI ako je lice uinilo krivino delo kao mlai maloletnik njemu se ne moe suditi ako je ve navrilo 21 godinu Ako u vreme sudjenja nije navrilo 21 godinu a delo je uinio kao maloletnik mogu mu se izrei posebne obaveze, pojaani nadzor organa starateljstva, upuivanje u vaspitno-popravni dom ili maloletniki zatvor Ukoliko je punoletno lice u vreme suenja navrilo 21 godinu moe se izuzetno za delo koje je izvrilo kao stariji maloletnik umesto maloletnikog zatvora izrei kazna zatvora ili uslovna osuda. PRIMENA VASPITNIH MERA PREMA MLAIM PUNOLETNIM LICIMA to su lica koja su navrila 18 godina, a nisu jo navrila 21. godinu ako je mlai punoletnik uinio krivino delo posle punoletstva, a u vreme suenja nije navrio 21. godinu, sud mu za uinjeno delo moe izrei

posebnu obavezu, pojaan nadzor organa starateljstva ili upuivanje u vaspitno-popravni dom

Potrebno je da se radi o takvom licu kod koga se s obzirom na obeleja njegove linosti i okolnosti pod kojima je delo uinjeno moe oekivati da e se vaspitnom merom postii svrha koja bi se ostvarila kanjavanjem Cilj je izbegavanje primene kazne ODUZIMANJE IMOVINSKE KORISTI Zakonik predvia da niko ne moe zadrati imovinsku korist pribavljenu krivinim delom Radi se o posebnoj meri sui generis Od uinioca e se oduzeti novac, predmeti od vrednosti i svaka druga imovinska korist koji su pribavljeni krivinim delom, a ako oduzimanje nije mogue uinilac e se obavezati da preda u zamenu drugu imovinsku korist koja odgovara vrednosti imovine pribavljene izvrenjem krivinog dela ili proistekle iz krivinog dela ili plati novani iznos koji odgovara pribavljenoj imovinskoj koristi. Oduzimanje od uinioca Zakonik predvia oduzimanje i od drugog lica (pravnog ili fizikog) na koja je prenesena bez naknade ili uz naknadu koja oigledno ne odgovara stvarnoj vrednosti. Ako je krivinim delom pribavljena imovinska korist za drugog ta korist e se oduzeti (od prenoenja steena imovinske koristi na drugoga, treba razlikovati sticanje imovinske koristi za drugog). U ovom sluaju se imovinska korist bezuslovno oduzima kao i u sluaju kada je uinilac stekao imovinsku korist za sebe. PRAVNE POSLEDICE OSUDE predviene samo zakonom nastupaju po sili zakona ne mogu nastupiti zbog izreene novane kazne, uslovne osude ako ne bude opozvana, sudske opomene i osloboenja od kazne Pravne posledice osude koje se odnose na prestanak ili gubitak odreenih prava su: 1) prestanak vrenja javnih funkcija; 2) prestanak radnog odnosa ili prestanak vrenja odreenog poziva ili zanimanja; 3) gubitak odreenih dozvola ili odobrenja koja se daju odlukom dravnog organa ili organa lokalne samouprave. REHABILITACIJA

Rehabilitacijom se brie osuda i prestaju sve njene pravne posledice, a osueni se smatra neosuivanim. Rehabilitacija nastaje ili na osnovu samog zakona (zakonska rehabilitacija) ili po molbi osuenog lica na osnovu sudske odluke (sudska rehabilitacija). zakonska rehabilitacija nastaje - ako osueni nije uinio novo krivino delo - posle: 1 godine - za osude: osloboenje od kazne, sudska opomena 1 godine (od proteka roka proveravanja) za uslovnu osudu 3 godine - za novanu kaznu, rad u javnom interesu, oduzimanje vozake dozvole i zatvor do 6 meseci 5 godina - za zatvor od 6 meseci do jedne godine 10 godina - za zatvor od 1 do 3 godina sudska rehabilitacija posle 10 godina za zatvor od 3 do 5 godina za vie osuda - samo ako su ispunjeni uslovi za sve DAVANJE PODATAKA IZ KAZNENE EVIDENCIJE Kaznena evidencija sadri line podatke o uiniocu krivinog dela, o krivinom delu za koje je osuen, podatke o kazni, uslovnoj osudi, sudskoj opomeni, osloboenju od kazne i oprotenoj kazni, kao i podatke o pravnim posledicama osude. U kaznenu evidenciju se unose i kasnije izmene podataka sadranih u kaznenoj evidenciji, podaci o izdravanju kazne, kao i ponitenje evidencije o pogrenoj osudi. Podaci iz kaznene evidencije mogu se dati samo sudu, javnom tuiocu i policiji u vezi sa krivinim postupkom koji se vodi protiv lica koje je ranije bilo osueno, organu za izvrenje krivinih sankcija i organu koji uestvuje u postupku davanja amnestije, pomilovanja, rehabilitacije ili odluivanja o prestanku pravnih posledica osude, kao i organima starateljstva, kad je to potrebno za vrenje poslova iz njihove nadlenosti. ZASTARELOST zastarelost je protek vremena posle kojeg se ne moe voditi krivini postupak protiv uinioca krivinog dela ili posle kojeg se ne moe izvriti kazna ili druga krivina sankcija postoje dve vrste zastarelosti:

zastarelost krivinog gonjenja zastarelost izvrenja kazne ili druge krivine sankcijeu sluaju obustave vreme trajanja obustave se ne rauna u tok zastarelosti u sluaju prekida rok zastarelosti poinje ponovo da tee apsolutna zastarelost posle proteka dvostrukog roka kod nekih krivinih dela postoji nezastarivost (krivina dela genocida i ratih zloina - lan 370-375 KZ) ZASTARELOST KRIVINOG GONJENJA tee od dana izvrenja krivinog dela za njega vae sledei rokovi: 25 godina od izvrenja krivinog dela za koje se moe izrei zatvor u trajanju od 30-40 godina 20 godina od izvrenja krivinog dela za koja se moe izrei zatvor preko petnaest godina 15 godina od izvrenja krivinog dela za koje se moe izrei zatvor preko deset godina 10 godina od izvrenja krivinog dela za koje se moe izrei zatvor preko pet godina 5 godina od izvrenja krivinog dela za koje se moe izrei zatvor preko tri godine 3 godine od izvrenja krivinog dela za koje se moe izrei zatvor preko jedne godine 2 godine od izvrenja krivinog dela za koje se moe izrei zatvor do jedne godine ili novana kazna ZASTARELOST IZVRENJA KAZNE nastaje protekom odreenog roka od dana pravnosnanosti presude odnosno od dana pravnosnanosti odluke o opozivanju uslovne osude. njenim nastupanjem ne moe se izvriti izreena kazna rokovi za ovu zastarelost izvrenja kazne odreeni su prema izreenoj kazni: 25 godina za zatvor od treideset do etrdeset godina 20 godina za zatvor preko petnaest godina 15 godina za zatvor preko deset godina 10 godina za zatvor preko pet godina 5 godina za zatvor preko tri godine 3 godine za zatvor preko jedne godine 2 godine za zatvor do jedne godine ili novanu kaznu AMNESTIJA Individualno neodreenim licima Daje se: osloboenje od krivinog gonjenja (abolicija) potpuno ili delimino osloboenje od izvrenja kazne zamenjuje se izreena kazna blaom kaznom rehabilitacija ukidaju se pojedine ili sve pravne posledice osude

ukidanje mera bezbednosti: zabrana vrenja poziva, delatnosti ili dunosti zabrana upravljanja motornim vozilom proterivanje iz zemlje Opti akt, daje se zakonom Odnosi se na neodreen broj lica Lica se odreuju po nekom optem kriterijumu POMILOVANJE Pojedinani pravni akt Daje ga predsednik republike ukazom Po slubenoj dunosti ili po molbi osuenog Odnosi se na odreeno lice Daje se: osloboenje od krivinog gonjenja (abolicija) potpuno ili delimino osloboenje od izvrenja kazne zamena izreene kazne blaom kaznom ili uslovnom osudom rehabilitacija ukidanje ili odreivanje kraeg trajanja jedne ili svih pravnih posledica osude ukidanje mera bezbednosti: zabrana vrenja poziva, delatnosti ili dunosti zabrana upravljanja motornim vozilom proterivanje iz zemlje