NAPREDOVANJE U TOKU UČENJA

Krivulje učenja

Plato u učenju

Indikatori napredovanja u učenju

Količina savladanog gradiva – koliko materijala ili naučenih pokreta učenik može da reprodukuje

Vreme potrebno za izvođenje aktivnosti – ovaj indikator se koristi kod učenja motornih radnji; meri se brzina izvođenja radnje

Tačnost vršenja radnje/tačnost reprodukcije – određivanje broja grešaka koje učenik napravi tokom reprodukcije

Krivulje učenja

Predstavljaju grafički prikaz napredovanja tokom učenja

Konstrukcija: na x-osu se unosi vreme učenja (broj ponavljanja); na y-osu se unosi jedinica merenja napredovanja u učenju (količina naučenog, broj grešaka, vreme izvođenja)

Mogu se konstruisati za: Pojedinca – individualne krivulje učenja Grupu – grupne krivulje učenja

Postoje 3 tipične krivulje učenja

Krivulja negativne akceleracije

Napredovanje u učenju je u početku brzo, pa sve sporije i sporije

Krivulja učenja lakog gradiva

Na ovaj način se može učiti i teško gradivo za koje postoji predznanje i/ili velika motivisanost

Ispupcena krivulja

0

10

20

30

40

50

60

1 2 3 4 5 6 7 8 9 10

broj ponavljanja

kolic

ina

nauc

enog

Krivulja pozitivne akceleracije

Napredovanje je u početku sporo, a kasnije sve brže i brže

Krivulja učenja teškog i složenog gradiva za koje ne postoji nikakvo predznanje

Po ovoj krivulji se kod čoveka odvija sticanje znanja uopšte

Izdubljena krivulja

0

20

40

60

80

100

1 2 3 4 5 6 7 8

broj ponavljanja

kolic

ina

nauc

enog

Krivulja u obliku slova S

Predstavlja kombinaciju izdubljene i ispupčene krivulje

U njoj postoji i pozitivno i negativno ubrzanje

Karakteristična za usvajanje teških radnji i gradiva

Gotovo svaka izdubljena krivulja vremenom se pretvara u krivulju u obliku slova S

Krivulja u obliku slova S

020406080

100120140

1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13

broj ponav ljanja

kolic

ina

nauc

enog

Plato u učenju

Predstavlja privremen ili trajan zastoj, prestanak napredovanja u učenju

Vrste platoa: Središnji plato – javlja se u toku učenja;

privremeni zastoj koji se nakon nekog vremena prevazilazi

Završni plato – javlja se na kraju učenja; trajan zastoj nakon koga obično nema daljeg napredovanja

Objašnjenja središnjeg platoa

Hijerarhije navika – središnji plato se javlja kada se prelazi na usvajanje navika višeg nivoa, a navike nižeg nivoa još nisu potpuno automatizovane

Središnji plato kao posledica umora Središnji plato kao posledica pada motivacije,

smanjenog interesovanja

Objašnjenja završnog platoa Fiziološka granica – njome se objašnjava plato kod

učenja motornih radnji; karakteristike organizma ne dozvoljavaju dalje napredovanje

Teorijska granica – kod učenja apstraktnog materijala; dolazi do ravnoteže između količine novonaučenog i količine zaboravljenog

Praktična granica – granica do koje se stiže dugotrajnim vežbanjem, sa kojom je učenik zadovoljan i ne pokušava da je prevaziđe

Optimalna granica – sistematskim vežbanjem i povećanjem motivacije može doći do prevazilaženja praktične granice i dostizanja optimalne granice koja se više ne može prevazići

NAPREDOVANJE U TOKU UČENJA

Učenje i umor

Fluktuacija u učenju

Vrste umora

Objektivni – stvarni umor kod koga dolazi do potpune iscrpljenosti organizma i nesposobnosti za dalji rad

Subjektivni (psihološki) – osećanje umora i nenaklonosti za dalji rad iako nije došlo do stvarne iscrpljenosti organizma

Karakteristike subjektivnog umora

Češće se javlja kao posledica intelektualnog rada;

Može predstavljati nagoveštaj objektivnog umora;

Uzroci: monotonija, dosada, zasićenost izvođenjem neke aktivnosti;

Znaci umora: opadanje efekata rada, nedisciplina, opušteno sedenje, dremljivost;

Merenje umora: industrijsko, fiziološko, psihološko

Fluktuacija rada

krivulja rada tokom skolskog dana

0

1020

30

4050

60

casovi

jed

inic

a z

a m

ere

nje

uc

ink

a u

u

ce

nju

Zagrevanje za rad

Period od početka rada do postizanja maksimalnog učinka naziva se period zagrevanja

Faktori od kojih zavisi dužina zagrevanja: Vrsta rada Osobine ličnosti:

Perseverativni tip – teško se zagreva, ali kasnije dugo ostaje u istoj aktivnosti; ne menja lako aktivnost; povezanost sa introverzijom

Nonperseverativni tip – brzo se zagreva za neku aktivnost, ali se i brzo hladi; lako prelazi iz jedne aktivnosti u drugu; povezanost sa ekstraverzijom

Determinante napredovanja u učenju

Fizički uslovi učenja – klimatski i atmosferski uslovi, temperatura, osvetljenje, buka

Fiziološki uslovi učenja – zdravstveno stanje, nesmetano funkcionisanje čulnih organa, zadovoljene organske potrebe

Socijalno-ekonomski faktori – socioekonomski status porodice, odnosi u porodici, odnosi u školi

Psihološki faktori – sposobnost za učenje (inteligencija), motivacija za učenje, metode učenja, radne navike, osobine ličnosti

Radne navike

Značajan faktor napredovanja u učenju Vrste radnih navika:

Navike mesta – navika da se uvek uči na istom mestu; stvara se asocijacija između određenog mesta i aktivnosti učenja prema principima klasičnog uslovljavanja

Navike vremena – navika da se planira aktivnost učenja i da se sistematski uči