0duw *rglqd ii eurmdan.org.rs/izdavastvo/arhitekt/a 008.pdf10.1. 2002.g. sa produ`ewem roka predaje...

GLASNIK DRU[TVA ARHITEKATA NI[A

2

Broj 8, mart 2002. godine

osniva~ i izdava~DRU[TVO ARHITEKATA NI[A

Generala M. Le{janina 52tel. 018/520-608

glavni urednikHranislav An|elkovi} arh.

grafi~ki urednikMiodrag Medar arh.

redakcijaHranislav An|elkovi} arh.

Zoran êmeriki} arh.Milanka Vasi} arh.Miodrag Medar arh.

Aleksandar Kekovi} arh.

dizajn i pripremaDragan Vidanovi}

izdava~ki savet

Dragoslav Vu~kovi} arh.predsednik DAN-a

Miomir @ivkovi} arh.potpredsednik DAN-a

Hranislav An|elkovi} arh.

Radmila Kitanovi} arh.

Zoran êmeriki} arh.

Miodrag Medar arh.

Branimir ]iri} arh.

Mirjana Dakovi} arh.

Ivan Andrejevi} arh.

Aleksandar Kekovi} arh.

Milanka Vasi} arh.

{tampaGIP Krug - Ni{

tira` 500

Glasnik izlazi povremenopo potrebi i mogu}nostima

Besplatan primerak

Prva dva broja glasnikasu iza{la pod imenom

SADR@AJ:

03. JEDNA UVEK AKTUELNA TEMA -KONKURSI

05. DANI ARHITEKTURE NI[A 2001

14. "UKLAPAWE" ARHITEKTURE

16. STRU^NA RASPRAVA NA TEMU KONKU-RSA IDEJNOG RE[EWA REKONSTRUKCIJE I DOGRADWE OBJEKTA DRU[TVA IN@EWERA I TEHNIÂRA U NI[U17. ZAKQU^CI OKRUGLOG STOLA NA TEMU DAQEG URE\EWA TRGA OSLOBO\EWA

18. TADAO ANDO DOBITNIK ZLATNE MEDAQE AMERI^KOG INSTITUTA ZA ARHITEKTURU

19. ARHITEKTA JAN DUBOVI

22. 24. SALON ARHITEKTURE23. VREME ARHITEKTURE

24. TEORIJA ARHITEKTURE MISLITI I OSMISLITI ARHITEKTURU

TEMA BROJA

ARHITEKTONSKE TEME

TRIBINE

IZ SVETA

ISTORIOGRAFIJA

PROTEST

AKTUELNOSTI

ÂSOPISI

KWIGE

IZLO@BE

KONKURSI

3

b r o j 8 , m a r t 2 0 0 2 .

pr

ot

es

t

JEDNA UVEK AKTUELNA TEMA - KONKURSI

Konkursi uop{te, a pogotovu u oblasti arhitekture i urbanizma, uvek su "vru}a" tema. Radi se tu o re{avawu nekog problema grada,

o na~inu plasirawa ve}ih ili mawih investicija, naravno i o mogu}nosti afirmacije i zarade u~esnika. U samoj definiciji konkursa stoji da je to "takmi~ewe vi{e osoba za neku stvar, povlasticu, nagradu, neki poloàj"(1). Svako takmi~ewe podrazumeva okvire u kojima se ono odvija, odn. pravila, principe, postupak sprovo|ewa, a sve radi davawa jednakih {ansi u~esnicima. U tom smislu postoje pravilnici koje donose strukovne organizacije, i na koje se raspisiva~i konkursa pozivaju (2). Pravilnici ta~no odre|uju prava i obaveze investitora i raspisiva~a, autora, ìrija i svih u~esnika.

Do ove ta~ke ni{ta nije sporno i svi su saglasni. Me|utim, u praksi je stawe druga~ije, kako to obi~no biva. Mnogobrojni i suprostavqeni interesi i ambicije, naro~ito u na{oj situaciji hroni~nog nedostatka posla, dovode do nepravilnosti u sprovo|ewu konkursa i nekorektnosti prema arhitektima-autorima, ~iji je rad ionako obezvre|en. Neposredan povod za reagovawe su dva skora{wa konkursa u Ni{u za vi{espratne stambene objekte na lokaciji "Duvani{te".

Prvi konkurs je raspisala DIN - Fabrika duvana Ni{. Uo~eno je vi{e nepravilnosti od kojih izdvajamo slede}e:

1. Iako se poziva na Pravilnik Saveza arhitekata Srbije (u daqem tekstu: Pravilnik), ova firma-investitor nije realizaciju konkursa poverila strukovnoj organizaciji, kako to stoji u ~l.8.

2. Iako je po na~inu predaje radova konkurs anonimni, od u~esnika se kao jedan od priloga traìla Licenca firme za koju autor radi projekat, {to {ifrirawe rada ~ini besmislenim.

3. Stav da " prvonagra|enom autoru ne}e automatski biti poverena izrada glavnog projekta" direktno se kosi sa ~l. 85 Pravilnika gde stoji da je "investitor obavezan da autoru prvoplasiranog rada poveri izradu daqe tehni~ke dokumentacije..."

4. U vezi sa ta~kom 1., najmawe jedan ~lan ìrija je morao biti delegiran iz strukovne organizacije-raspisiva~a, odnosno Upravnog odbora Dru{tva arhitekata (~l. 49, 50, 51, 52). U ovom slu~aju, od

pet ~lanova ìrija, tri su bila predstavnici investitora, a od wih samo jedan arhitekta.

5. U ~l. 40 Pravilnika stoji da su "dopune i izmene Programa dopu{tene samo ukoliko ne mewaju su{tinu raspisa nego su u ciqu poja{wewa i to u prvoj tre}ini konkursnog roka, odnosno do roka za odgovore na postavqena pitawa autora". U ovom slu~aju hronologija je bila slede}a: konkurs je objavqen 14.11.2001.g. sa vrlo kratkim rokom za izradu od 20 dana. Rok za pitawa je bio 22.11.2001.g.(3); konkurs je stopiran 3.12.2001.g. zbog izmena urbanisti~kih uslova, a novi uslovi su dostavqeni u~esnicima 10.1.2002.g. sa produèwem roka predaje radova na 20.2.2002.g.(4).

6. Pravilnik obavezuje raspisiva~a da rezultate konkursa objavi u dnevnoj i stru~noj {tampi (~l. 54), {to je u ovom slu~aju izostalo ( konkurs je objavqen u "Narodnim novinama").

7. Odlukom ìrija je dodeqena samo prva nagrada, sa obrazloèwem da "ostali u~esnici konkursa nisu stekli uslove za dobijawe istih". Ako ovo zna~i da ostali u~esnici nisu zadovoqili propozicije konkursa, onda sledi zakqu~ak da je na konkursu u~estvovao samo jedan - nagra|en rad. Kakva je validnost ovakvog konkursa? Daqe, odluka ìrija da pet radova dobiju obe{te}ewe, kosi se sa ~l. 75 Pravilnika koji kaè da se "nagrade, otkupi i obe{te}ewa mogu dodeliti samo onim radovima koji su u saglasnosti sa programom i raspisom konkursa".

Ako navedena formulacija zna~i da ostali radovi svojim re{ewima ne zasluùju nagradu, onda je tu prisutna velika disproporcija izme|u kvaliteta prvonagra|enog i ostalih radova, {to se te{ko moè prihvatiti, ali to je ve} stvar odluke ìrija. I u ovom slu~aju se postavqa pitawe uspe{nosti konkursa.

Pitawe iznosa i podele nagrada je stvar za na~elno razmatrawe. Pravilnik o konkursima kaè u ~l. 73: "Osnovu za utvr|ivawe iznosa fonda nagrada predstavqa cena odgovaraju}eg idejnog re{ewa izra~unata prema tabelama Saveza arhitekata Srbije za dobijawe cene izrade arhitektonskih projekata odn. urbanisti~kih re{ewa". Ako znamo koliko se malo pla}a rad arhitekata u na{im uslovima, ne ~udi ~iwenica da pomenuti konkursi za lokaciju "Duvani{te" ispla}uju nagra|enim autorima iznos od 0.24 do 0.38 DEM po m2 bruto povr{ine objekta (ukupan fond nagrada podeqen sa kvadraturom) ! Pomenutu tabelu SAS-a, koja mo`da vaì u Beogradu, boqe da ovde ne navodimo, jer bi cene koje su u woj investitore naterale na smeh, a arhitekte na pla~! Pore|ewa radi, u toku je konkurs za gimnaziju u Kraqevu, gde je cena oko 3 DEM po m2 projektovane povr{ine, {to je prihvatqivi minimum za izradu idejnog projekta.

PROTEST


4

Drugi konkurs je raspisala privatna firma "MAGDON" iz Ni{a, nasloviv{i ga kao "Interni konkurs" {to kao kategorija ne postoji u Pravilniku, ali se mo`da moè smatrati da raspisiva~a ne obavezuje na pridràvawe Pravilnika. Me|utim, u tekstu raspisa pod ta~kom 2. stoji: "@iri }e raspodelu nagrada izvr{iti u svemu prema odredbama Pravilnika..." Analizom celog teksta raspisa i ovde se uo~ava da je Pravilnik primewen samo delimi~no. Na primer:

1. Primedbe po ta~kama 1, 3, 4 i 6 iz komentara prvog konkursa i ovde vaè.

2. Izostalo je objavqivawe raspisa i rezultata u dnevnoj {tampi, a u~esnici nisu ni na koji na~in obave{teni o rezultatima ni posle nazna~enog roka, sem {to je odmah po zavr{etku konkursa ispla}eno obe{te}ewe.

3. Od u~esnika je traèno da prilikom podizawa konkursnog materijala potpi{u Izjavu koja je tako formulisana da autorima ne ostavqa nikakva prava na svoje delo (5), {to je u direktnoj suprotnosti sa ~l. 82 Pravilnika koji kaè: "Sticawe materijalnih prava (investitora) na radove ne li{ava autore autorskih prava i odgovaraju}e pravne za{tite".

4. U konkursnom materijalu nedostaje Urba-nisti~ko-tehni~ka saglasnost nadle`ne institucije za lokaciju i objekt koji su predmet konkursa.

5. [to se ti~e cene rada u~esnika (visine iznosa za nagrade i obe{te}ewa), sve napred re~eno za prvi konkurs i ovde vaì.

Pravilnik o konkursima nema, naravno, zakonsku snagu ve} su to tzv. op{te prihva}eni uslovi. Ali svaka delatnost podrazumeva po{tovawe nekih principa rada, neka moralna na~ela i adekvatno vrednovawe izvr{enog posla. U oblasti arhitektonskog stvarala{tva, koja je veoma kompleksna i odgovorna jer se radi o ulagawu velikih sredstava, ali i o estetskom oblikovawu grada i pojedina~nih objekata, naro~ito treba voditi ra~una o odnosima, pravima i obavezama svih u~esnika u procesu investirawa, projektovawa i realizacije. Investitori koji su ovde pomenuti u tekstu trebalo bi da budu svesni svog dela odgovornosti za jednu op{tu pojavu - nepo{tovawe regulative. Svrha ovog reagovawa je da za{titi samu instituciju konkursa i arhitektonsku struku od proizvoqnosti i izbavi je iz nepovoqnog statusa najamne intelektualne radne snage.

Na kraju, citira}emo ~l. 4 Pravilnika: "Udruèwe arhitekata Srbije ne podràva i ne odgovara za konkurs koji se organizuje suprotno uslovima ovog Pravilnika i du`no je da javnim obave{tewem pozove svoje ~lanove da na wemu ne u~estvuju".

Dru{tvo arhitekata Ni{a se u potpunosti pridruùje ovom stavu i uvek }e ubudu}e protestovati ovakvim povodom i na ovaj na~in.

Upravni odbor

Dru{tva arhitekata Ni{a

NAPOMENE:

(1) M. Vujaklija, Leksikon stranih re~i i izraza, Prosveta Beograd, 1985.

(2) Po informaciji iz Saveza arhitekata Srbije, vaè}i pravilnik je Pravilnik o konkursima iz oblasti arhitekture i urbanizma iz 2001.g. koji je zamenio Pravilnik o sprovo|ewu konkursa u oblasti urbanisti~ko-arhitektonskog stvarala{tva iz 1984. odnosno 1992.g. Vaè}i Pravilnik je uskla|en sa evropskim standardima i Me|unarodnom unijom arhitekata (UIA).

(3) Jedan od u~esnika je raspisiva~u uputio nekoliko pitawa na koja uop{te nije bilo odgovoreno.

(4) Izmena urbanisti~kih uslova se sastojala u tome da se gabarit objekta, prvobitno odre|en sa 21.18 m h 45.18 m (!) pove}a na 22.0 h 50.0 m uz rotirawe za 90 stepeni, zatim je spratnost ozna~ena kao Po+Pr+6+"stambeni potkrovni postor" promewena na Po+Pr+6 uz izbacivawe mogu}nosti da se u prizemqu delimi~no pojavi poslovni prostor. Daqe, sam gabarit objekta je u Uslovima pod Ta~. 1.9. dat kao bruto povr{ina od 960 m2, a u situaciji kotiran kao 20 h 50 m.

(5) Citiramo stav 2. ta~ke 1. pomenute Izjave: "po prijemu nagrade prenosim sva autorska i druga prava na naru~ioca".

pr

ot

es

t

OBAVE[TAVAMO ^LANOVE DAN-a

KOJI NISU DOBILI NA[E ÂSOPISE

"ARHITEKT" br. 6-7 i br 8, DA IH MOGU

PODI]I U PROSTORIJAMA DAN-a

(MILOJKA LE[JANINA 52, TEL. 520-608)

UTORKOM U 10 I ÊTVRTKOM U 19 ÂSOVA

(SEM ZADWEG ÊTVRTKA U MESECU)

5

b r o j 8 , m a r t 2 0 0 2 .

DANI ARHITEKTURE NI[A 2001

UVODNIK

U èqi da se dobije kvalitetna manifestacija i kvalitetno ime za wu, ~esto se pribegava ve} oprobanom receptu i prepoznatqivom

imenu. Takav je slu~aj i sa DANIMA ARHITEKTURE NI[A 2001., koji u svom nazivu kriju znake prepoznatqivosti nekih sli~nih manifestacija u drugim krajevima na{e zemqe.

Ono {to DANE ARHIEKTURE NI[A 2001. odvaja od sli~nih doga|awa kod nas, jeste wen sadràj i koncept.

Sadràj, jer su se u okviru DANA ARHITEKTURE NI[A 2001. odràle tri izlo`be, razli~ite po svom karakteru:

• Izlo`ba radova za Veliku nagradu Saveza arhitekata Srbije za izvedeno delo iz oblasti arhitekture za 2001. g. (prvi put se premijerno odràva van Beograda, za {est godina od kako je ustanovqena ova nagrada),

• Izlo`ba radova pristiglih na konkurs za zgradu Dru{tva arhitekata Ni{a,

• Izlo`ba radova studenata arhitekture iz

Ni{a, pokazuje raznolikost i raznovrsnost sadràja postavke Izlo`be, kako u programskom, tako i u tematskom smislu.

Koncept, da se u okviru DANA ARHITEKTURE NI[A 2001. odrì {to vi{e predavawa, okruglih stolova, prezentacija i sli~nih programa, koje za kona~an ciq (i zadatak) imaju popularizaciju arhitekture kao struke a ujedno da ahitekturu predstave kao neodvojiv deo na{e kulture i umetnosti, i vrate je na mesto na koje ona sa pravom polaè, a to je prvo, {to proisti~e i iz prvog dela wenog imena gr~kog porekla - arhi (prvi).

Organizatori razapeti izme|u èqa i stvarnosti, poku{ali su da se na najbezbolniji na~in popnu jo{ na jednu stepenicu u tom pravcu, ali i u pravcu vaspostavqawa ove manifestacije u tradicionalnu svetkovinu, kako ni{ke, tako i srpske arhitekture u celini.

@eqa Dru{tva arhitekata Ni{a je da po~etak decembra u Ni{u bude prepoznatqiv po arhitekturi i arhitektima koji se u wemu okupqaju.

Producent

Dana arhitekture Ni{a 2001.

arh. Aleksandar \. Kekovi}

DANI ARHITEKTURE NI[A 2001.Otvarawe u nekoliko slika-crtica

Ni{, 4.decembra 2001.godine

Slika 1. - Pred galerijom

Prvi ve~erwi sati. Galerija "Srbija" kraj Ni{ave. I mosta pred vratima Tvr|ave. Hladno je. Ka svetlostima galerije, sami ili u

grupama, uùrbano se primi~u poklonici arhitekture. Atmosfera doga|aja, svetkovine. I ose}a se, kao ni u jednom drugom gradu, da je to gradsko ve~e posve}eno arhitekturi. Tu, u sredi{tu grada. U prostoru ni trga, ni parka. U sredi{tu koje jo{ uvek ~eka svoj kona~ni lik. (Uzgred, mo`da je ta nedovr{enost slike i prednost. Svako je vidi i doìvqava na svoj na~in. I dovr{ava u svojoj imaginaciji.) Na rubu tog prostora doga|a se arhitektura. U svom manifestnom i sve~arskom obliku. U reìji Dru{tva arhitekata Ni{a. I kao da je sve to "déja vu".. Prise}amo se decembra prethodne godine i prve velike manifestacije ni{kih arhitekata. Podvig. 157 autorskih radova. 6000 posetilaca. Praznik arhitekture. Silovit start Dru{tva arhitekata Ni{a. Bu|ewe i promocija ni{ke arhitektonske scene.

TEMA BROJA - DANI ARHITEKTURE NI[A

2001.

da

ni

ar

hi

te

kt

ur

e

Naslovna strana katalogaDana arhitekture Ni{a 2001.


6

Ve~eras, u decembru 2001., sve~ani je trenutak otvarawa druge po redu manifestacije. Kre}u Dani arhitekture Ni{a . Zasniva se, verujemo, jedna vredna tradicija. Snaì se kulturni identitet grada. A kada je o tradiciji na ovim prostorima re~, jedna nezaobilazna napomena. Ona je kao retka biqka. Ne uspeva lako. Te{ko se odràva. Verujemo u ume}e, entuzijazam i izdr`qivost ni{kih arhitekata. I studenata, posebno. Uz podr{ku gradskih institucija. Uz plodotvorno pokroviteqstvo grada Ni{a, Op{tine Ni{, Direkcije za izgradwu grada Ni{a i Gra|evinsko-arhitektonskog fakulteta u Ni{u. Tako se uobli~uje jedan novi, koherentan gradski arhitektonski ambijent.

Slika 2. - U galeriji

Bqe{tavi, prostrani ambijent galerije. [iroko otvoren ka trgu. Jednim, uìm delom zami~e u dubinu. Postavka trodelne izlo`be. U funkcionalnoj harmoniji sa geometrijom osnove. Izlo`ba studentskih projekata, Izlo`ba konkursnih radova za revitalizaciju i rekonstrukciju zgrade SITON-a i DAN-a i Izlo`ba Godi{we nagrade za arhitekturu Saveza arhitekata Srbije. Tri izlo`be u jednom prostoru. Tri lepa i raznovrsna izlo`bena ambijenta. Bogat i zanimqiv tematski sklop. Gradski i republi~ki nivo. Integrativni motiv tri izlo`bena ambijenta je grupa lu~no postavqenih sedi{ta u sredi{tu prostora galerije. Za sve~ani ~in otvarawa i predavawa koja slede. Preglednost. U pogled sa ulaza sme{ta se kadar sve tri postavke. I jedna crvena olovka sa crnim srcem koja ispisuje crvenim slovima: DA NI[ (Dani arhitekture Ni{a). Na plakatu manifestacije i katalo{koj publikaciji. Duhovit i sugestivan grafi~ki dizajn Kontra grupe. Olovka-simbol savla|uje drugi od ...... srebrnih stepenika. Nagove{taj tre}eg stepenika - tre}e

manifestacije DAN-a 2003. godine, ~etvrte, pete ..... Vizuelna poruka najave kontinuiteta, trajawa, tradicije.

Sve~arska atmosfera. Na okupu su poklonici arhitekture iz Ni{a, Novog Sada, Beograda.

Slika 3. - Poruke tri izlo`be

Prva izlo`ba. Konkurs za obnovu ku}e ni{kih arhitekata i inèwera. Otkri}e: arhitektura i arhitekti u jednom na{em gradu imaju svoju ku}u. Kako to lepo i ekskluzivno zvu~i.

Ku}u je, kako to pi{e u Katalogu, Naum ]ermilo legatom zave{tao Udruèwu srpskih arhitekata i inèwera 1927. godine.

Ku}a je mala, u fizi~kom smislu. Velika u svom zna~ewu. Ona govori o jednom drugom vremenu. Provocira razmi{qawa o dru{tvenom statusu arhitekture i arhitekata. Nekad i sad. To je neko daleko vreme. Kada je arhitektura bila zna~ajan segment kulturne sredine gra|anskog dru{tva. Ne moèmo ga projektovati u dana{wicu.

Ova ku}a je dodatni motiv dana{wim arhitektima Ni{a. I obavezuju}i.

A {to se konkursa ti~e - o~ekuje se drugi krug.Druga izlo`ba. Projekti studenata. Stambene,

dru{tvene i privredne zgrade. Unutra{wa arhitektura. Kvalitetni lepi projekti. Sve ujedna~eniji nivo kvaliteta radova beogradskih, novosadskih i ni{kih studenata arhitekture. I {to je zanimqivije: istovetan ili sli~an senzibilitet. Posebno na planu oblikovawa. Aktuelni neomodernisti~ki trend. Globalisti~ke tendencije, bez regionalnog prizvuka. Arhitektura bez granica. Univerzalni obrasci arhitektonskog izraza. Verovatna posledica transparentnosti digitalne civilizacije.

da

ni

ar

hi

te

kt

ur

e

Pozivnica za Dane arhitekture Ni{a

7

b r o j 8 , m a r t 2 0 0 2 .

Tre}a izlo`ba. Premijerna postavka ({este) izlo`be Godi{we nagrade Saveza arhitekata Srbije. Dodeqivawe nagrade i priznawa za najboqa arhitektonska ostvarewa u pro{loj godini na teritoriji republike i plakete za na{e arhitekte u inostranstvu. Sve se to doga|a prvi put van Beograda. Afirmacija regionalizacije republi~ke arhitektonske scene. Poverewe i svojevrsno priznawe Dru{tvu arhitekata Ni{a za plodotvorno angaòvawe u proteklom periodu.

Slika 4. - Odjeci

Januar 2002. Kulturna doga|awa u Beogradu (i Srbiji) u znaku Ni{a i Ni{lija.

Velika izlo`ba ni{kih likovnih stvaralaca u beogradskoj galeriji "Cvijeta Zuzori}" na Kalemegdanu. Predstava ni{kog pozori{ta na sceni Narodnog pozori{ta u Beogradu. Presti`na NIN - ova nagrada za roman godine Zoranu ]iri}u - magi~nom ]iri iz Ni{vila.

A manifestacija "Dani arhitekture Ni{a" me|u deset najzna~ajnijih doga|aja u 2000. godini u izboru kriti~ara uglednog beogradskog nedeqnika NIN. Drugi put uzastopce. (Ni{ki dani su bili i na rang listi "deset najboqih" i za 1999. godinu).

êstitke. I o~ekivawa novih uzleta Ni{kih arhitekata.

Prof.arh. Darko Maru{i}

"DANI ARHITEKTURE NI[A 2001"Analiza i hronologija doga|awa

4. - 14.12.2001.g.

Druga godina neke manifestacije je dobar znak da ona ve} ima jedan mali kontinuitet. Jedan od prioritetnih zadataka koji Dru{tvo

arhitekata Ni{a ima na listi svojih aktivnosti su izlo`be, jer je to najboqi na~in da se stru~na i {ira javnost upoznaju sa radom ni{kih arhitekata. Ovog puta - ne samo ni{kih: Ni{u je ukazana ~ast da na jednom segmentu Izlo`be bude predstavqena selekcija u konkurenciji za godi{wu nagradu Saveza arhitekata Srbije. Ova ~iwenica govori o priznawu koje je Dru{tvo arhitekata Ni{a dobilo za svoju aktivnost u proteklih godinu i po dana.

Kako je re~eno u uvodniku Kataloga, ovogodi{wi odziv arhitekata na konkurs SAS-a (dvanaest radova), raznovrsnost tematike i lokacija objekata, kao i to {to su u sastavu ìrija bili arhitekti iz tri najve}a grada Srbije, a premijerna postavka organizovana van Beograda, sve to govori o jednom novom kvalitetu ove Nagrade. Prezentirano je dvanaest izvedenih objekata na teritoriji Jugoslavije, a me|u zna~ajnim imenima na{e arhitektonske scene na{la se i Marija Vu~kovi}, laureat na{e pro{logodi{we izlo`be. Nagradu SAS-a, za 2000./2001.g, prof.arh. Spasoju Kruni}u, za Dom na ravnoj gori dodelio je prof.arh. Darko Maru{i}, a priznawa su dobili: stambeni objekat u Kumanovskoj ul. u Beogradu prof. B. Mitrovi}a, sportska hala "Milenijum" u Vr{cu prof. P. Arsi}a, objekat Zavoda za kukuruz kod êneja arh. M. Mari}a i sportski objekat u Helsinkiju arh. A. Seleni}. Dodeli nagrada i priznawa prilikom otvarawa izlo`be prisustvovali su skoro svi autori, uz mnogobrojne goste iz Beograda i Novog Sada. Izlo`bu je otvorio g. Slobodan Milosavqevi}, direktor Direkcije za izgradwu grada Ni{a.

da

ni

ar

hi

te

kt

ur

e

Prof.arh.Darko Maru{i}, objavquje rezultatekonkursa za godi{wu nagradu SAS-a.

Arh. Miomir @ivkovi}, potpredsednik DAN-a, otvara"Dane arhitekture Ni{a 2001.


8

Drugi deo ovogodi{we izlo`be su ~inili radovi sa konkursa za idejno re{ewe revitalizacije i rekonstrukcije zgrade SITON-a i DAN-a. U konkurenciji deset radova dodeqene su tri jednakovredne druge nagrade, koje je, tako|e prilikom otvarawa izlo`be, uru~ila prof.dr. Mirjana An|elkovi}, predsednik ìrija. Laureati su: arh.A.\.Kekovi} sa saradnicima D. Nikoli}em i M. Nikoli}em, arh.S. Bu|evac sa S. Stevanovi} i S. Samarxi}em, i arh.Q. Stankovi}. Tokom trajawa izlo`be odràna je tribina na kojoj su autori nagra|enih radova obrazlagali svoja re{ewa. Ova tema nije iscrpqena, s obzirom da se jo{ nije do{lo do kona~ne ideje kako re{iti ovaj sloèni zahvat. Stawe objekta i preka potreba da Dru{tvo arhitekata {to pre dobije adekvatan prostor traè daqu akciju, koja }e se ostvariti kroz nove razgovore i, eventualno, doradu predloènih re{ewa.

Studentski radovi iz redovne produkcije, sada ve} sasvim izvesno, mnogih talentovanih studenata na{eg fakulteta, ponovo su dali izlo`bi o~ekivani i kvalitetni doprinos. Predstavqen je izbor radova iz predmeta: Projektovawe stambenih zgrada (prof.dr. Du{an Ili}, dia), Projektovawe dru{tvenih zgrada i Projektovawe privrednih zgrada (prof.dr. Mirjana An|elkovi}, dia), i Unutra{wa arhitektura (prof. Aleksandar Nikoqski, dia). Najboqim radovima su dodeqena priznawa na studentskom danu, a gost je bio prof.arh. Spasoje Kruni}, koji je tom prilikom odrào zanimqivo i dobro pose}eno predavawe. Uop{te, studenti su i ove godine aktivno u~estvovali u organizaciji izlo`be, pod okriqem svoje organizacije NISA.

Pokazalo se da je veoma dobra praksa organizovawe brojnih prate}ih programa tokom trajawa izlo`be. To celoj manifestaciji daje potrebnu dinamiku i kvalitet i privla~i veliki broj posetilaca. Osim pomenutog studentskog dana, odràn je Okrugli sto na temu novog Zakona o gra|evinarstvu koji je u pripremi, sa arh. Marinom Kre{i}em i timom koji radi na nacrtu Zakona, kao i sa drugim u~esnicima iz Beograda, Novog Sada i Ni{a. Prisutni su mogli da dobiju kopiju nacrta "Zakona o planirawu, zemqi{tu i izgradwi" kako ta~no glasi naziv, i da ~uju obja{wewa radnog tima o ovoj kompleksnoj i aktuelnoj problematici na{e struke.

Gosti iz Beograda su ove godine bili mnogobrojni: prof. Aleksandar Kekovi}, doskora{wi dekan Arhitektonskog fakulteta, odrào je predavawe na temu"Umetnost grada", a mr. Dijana Mila{inovi}-Mari}, istori~ar umetnosti sa interesovawem usmerenim ka arhitekturi, imala je prezentaciju svoje kwige "Arh. Jan Dubovi" koja monografski predstavqa jednog od najzna~ajnijih stvaralaca iz perioda Moderne kod nas. Ovde treba pomenuti da }e se uskoro organizovati predavawe i prezentacija

kwige mr. arh. Igora Mari}a, predsednika Dru{tva arhitekata Beograda, koji je pro{le godine odrào na GAF-u izuzetno interesantno predavawe.

Novi broj beogradskog ~asopisa "Arhitektura i urbanizam" u potpunosti posve}enog Ni{u, koji uskoro treba da iza|e, bio je jo{ jedna tema o kojoj se razgovaralo na izlo`bi. Naàlost, nije ostvaren plan da do ovog trenutka broj iza|e iz {tampe, {to je rezultat komplikovanog i dugotrajnog rada i usagla{avawa izme|u autora ~lanaka i beogradske i ni{ke redakcije, kao i ekipa koje rade na pripremi i dizajnu. Ali sigurni smo da }e kona~ni rezultat biti dobar, {to je i najva`nije. Na kraju treba pomenuti da i ove godine predvi|eni dan Direkcije za izgradwu grada nije iskori{}en ni na koji na~in. To je problem kolega iz ove ku}e, koji }e, nadamo se, oni re{iti slede}i put.

Na kraju, nekoliko op{tih konstatacija. Organizacija izlo`be, priprema, postavka, deùrstva, sve je funkcionisalo po planu. Otvarawu je prisustvovala brojna publika, medijska pokrivenost je bila zadovoqavaju}a, ~lanovi Upravnog odbora su imali nekoliko gostovawa u emisijama lokalnih TV ku}a i radija. Poseta prate}im programima je bila dobra uprkos veoma hladnom vremenu i nezagrejanoj sali Galerije. Smatramo da je ovaj problem, pored kompletnog stawa sale, akutna tema za upravu Galerije i gradske vlasti. [to se ti~e prate}eg propagandnog materijala (plakati, pozivnice), a naro~ito kataloga, moè se re}i da je poverewe ukazano istoj ekipi mladih dizajnera ("Kontra-grupa") u potpunosti opravdano. Katalog radova za nagradu SAS-a je posebno morao da bude na nivou doga|aja, i sa te strane su stigle pohvale za visok kvalitet dizajna i {tampe. Dakle, Dani arhitekture Ni{a }e se i ubudu}e èqno i{~ekivati svakog decembra. Tematika izlo`be }e se mewati ali }e uvek biti aktuelna i zanimqiva, jer na{a delatnost

da

ni

ar

hi

te

kt

ur

e

Prof.arh.Darko Maru{i}, uru~uje prvu nagraduarh. Spasoju Kruni}u

9

b r o j 8 , m a r t 2 0 0 2 .

je kompleksna i vi{ezna~na. Dru{tvo arhitekata Ni{a }e i daqe ulagati napore da ostvari sve ono {to je planirano u ciqu afirmisawa pravih vrednosti struke.

Arh. Zoran êmeriki}

U na{em ~asopisu "ARHITEKT" br. 6/7, objavqen je integralni tekst konkursa za SAS-ovu godi{wu nagradu (na strani 53) i, ekskluzivno, rezultati konkursa - nagra|eni radovi (na strani 5).

Redakcija

DAN STUDENATAU OKVIRU "DANA ARHITEKTURE

NI[A 2001"

Sa ukupno 40 radova iz ~etiri nastavna predmeta (Projektovawe stambenih zgrada, Projektovawe dru{tvenih zgrada, Projektovawe privrednih zgrada i Unutra{wa arhitektura), studenti Gra|evinsko-arhtektonskog fakulteta u Ni{u dali su zna~ajan doprinos manifestaciji "Dani arhitekture Ni{a 2001”.

U èqi da ne{to urade i doprinesu razvoju arhitekture i arhitektonske misli, studenti iz Ni{ke studentske asocijacije gra|evinsko-arhitektonskog fakulteta, 8. decembra, u okviru

pomenute manifestacije, organizovali su Studentski dan. U punoj sali galerije "Srbija", uz prisustvo velikog broja studenata, qudi iz struke, a i van we, Studentski dan je otvorila Olivera Milosavqevi}, student arhitekture. Nakon toga dodeqene su nagrade studentima za naj uspe{nije radove - po jedna nagrada iz svake kategorije izloènih radova.

@iri u sastavu arh. Ivan Andrejevi}, arh. Branimir ]iri} i arh. Miomir @ivkovi}, doneo je odluku da se za najuspelije radove, po oblastima, proglase:

Projektovawa stambenih zgradaINTERPOLACIJAautori: Marko Nikoli}, Du{an Nikoli} i \or|e Jankovi}Projektovawa dru{tvenih zgradaIDEJNO RE[EWE BANKEautor: Dejan Plav{i} Projektovawa privrednih zgradaIDEJNO RE[EWE FABRIKEautor: Zoran Duki} Unutra{wa arhitekturaIDEJNO RE[EWE BUTIKA KO@Eautor: Zoran Nikoli}Priznawe za najboqu prezentaciju dobio je radIDEJNO RE[EWE BANKEautor: Andrej Cerovi}

Nagra|enim studentima, prigodne nagrade je dodelila Ni{ka studentska asocijacija GAF-a, ina~e organizator ovog Studentskog dana.

Poseban doga|aj je, svakako, bilo predavawe arhitekte Spasoja Kruni}a, redovnog profesora

da

n s

tu

de

na

ta

Marko Nikoli}, Du{an Nikoli}, \or|e Jankovi}: INTERPOLACIJA

Dejan Plav{i}: IDEJNO RE[EWE BANKE

Zoran Duki}: IDEJNO RE[EWE FABRIKE


10

arhitektonskog fakulteta u Beogradu, i laureata ovogodi{we nagrade SAS-a.

Svojim izlagawem g-din Kruni} je predstavio slu{aocima, mahom studentima arhitekture, svoj rad i projekte. Upoznao nas je sa velikim opusom dela,

koji on kao jedan od na{ih najzna~ajnijih arhitekata ima.

Na kraju bi trebalo pomenuti i qude koji su maksimalno uloìli svoju energiju (i mnogo neprespavanih no}i) kako bi ovaj Dan studenata,

ali i manifestacija u celini uspeli. To su ~lanovi NISE: Milena Ogrizovi}, Olivera Milosavqevi}, Ivo Mladenovi}, Vladan Nikoli} i mnogi drugi studenti GAF-a, uz veliku pomo} i podr{ku Upravnog odbora Dru{tva arhitekata Ni{a, a posebno prof. Hranislava An|elkovi}a, arh. Aleksandra \. Kekovi}a, i arh. Zorana êmeriki}a.

Ivo Mladenovi} student arhitekture

da

n s

tu

de

na

ta

Zoran Nikoli}: IDEJNO RE[EWE BUTIKA KO@E

Andrej Cerovi}: IDEJNO RE[EWE BANKE

Arh. Spasoje Kruni}

Pa`qiva publika

MOLIMO ^LANOVE DAN-a

DA IZMIRE SVOJE OBAVEZE U

POGLEDU ^LANARINE. UKOLIKO

NISTE TO DO SADA UÎNILI,

DONESITE DVE FOTOGRAFIJE RADI

DOBIJAWA ^LANSKE KARTE

11

b r o j 8 , m a r t 2 0 0 2 .

KONKURS ZAARHITEKTONSKO-URBANISTI^KO

RE[EWE REVITALIZACIJE I REKONSTRUKCIJE ZGRADE DAN-a

Ideja da se zgrada Dru{tva inèwera i tehni~ara i Dru{tva arhitekata Ni{a (ul. Generala Milojka Le{janina br. 52, legat

Nauma ]ermila) renovira i uop{te osposobi za kompleksnije zadovoqavawe potreba struke, nije nova. Me|utim, tek nedavno, aktuelni Upravni odbor DAN-a je odlu~io da deo svojih aktivnosti usmeri ka realizaciji ove ideje.

Zakqu~eno je da treba najpre krenuti od konkursa koji bi omogu}io sagledavawe vi{e ideja i u programskom i u estetskom smislu. Problem je dosta sloèn, jer je zgrada pod za{titom Zavoda za za{titu spomenika kulture.

Formirana je radna grupa pod rukovodstvom arh. Borislava Spasi}a, koja je, s obzirom na sloènost dobijenog zadatka i kratko raspoloìvo vreme, izuzetno dobro i efikasno izvr{ila pripreme za raspisivawe konkursa.

Izuzetno razumevawe Direkcije za izgradwu grada Ni{a, obezbe|ivawem potrebnih sredstava za organizovawe konkursa, re{ilo je kqu~ni problem - finansirawe konkursa.

Konkurs je raspisan 1.10.2001. godine obja-vqivawem u dnevnom listu "Narodne novine" pod naslovom

KONKURSza arhitektonsko-urbanisti~ko re{ewe

revitalizacije i rekonstrukcije zgrade Saveza inèwera i tehni~ara i Dru{tva arhitekata

Ni{a

Integralni tekst konkursa smo objavili u na{em ~asopisu "Arhitekt" br. 6-7, novembar 2001. godine.

Konkursni radovi su bili izloèni u galeriji "Srbija", kao deo {ire, trodelne izlo`be, u okviru "Dana arhitekture Ni{a 2001." 4 - 14.12.2001.

Prilikom otvarawa izlo`be (4.12. u 19 ~asova) @iri je objavio rezultate konkursa i dodelio nagrade.

Prenosimo integralni tekst izve{taja @irija.

IZVE[TAJ STRU^NOG @IRIJA

Dru{tvo arhitekata Ni{a i JP Direkcija za izgradwu grada Ni{a, raspisali su op{ti, javni, gradski, anonimni i anketni konkurs za arhitektonsko-urbanisti~ko re{ewe revitali-zacije i rekonstrukcije zgrade Saveza inèwera i

tehni~ara i Dru{tva arhitekata Ni{a - Legat Nauma ]ermila - u ul. Generala Milojka Le{janina 52 u Ni{u. Konkurs je objavqen u Narodnim Novinama, dana 1. oktobra 2001. godine, sa rokom predaje radova do 19. novembra 2001. godine do 13 ~asova.

Devet radova je predato 19. novembra 2001. godine do propisanog vremena, a jedan rad (koji je prethodno najavqen u skladu s propozicijama), stigao je po{tom 20. novembra 2001. godine.

Otvarawe radova obavqeno je u prostorijama Dru{tva arhitekata Ni{a, 20.11.2001.g. u 18 ~asova u prisustvu svih ~lanova @irija, izvestioca i sekretara konkursa.

Stru~ni ìri u sastavu:

predsednikprof.dr Mirjana An|elkovi}, dipl.in`.arh.,Gra|evinsko-arhitektonski

fakultet~lanoviSlobodan Stefanovi}, dipl.in`.arh.JP Direkcija za izgradwu grada Ni{aMiomir @ivkovi}, dipl.in`.arh. predstavnik DAN-aBorislav Spasi}, dipl.in`.arh.predstavnik DAN-aIvan Andrejevi}, dipl.in`.arh.Zavod za za{titu spomenika kulture Ni{a

po~eo je sa radom 20.11.2001.g. nakon otvarawa radova i podno{ewa izve{taja od strane izvestilaca. Izvr{en je prvi uvid u prispele radove i pro~itana tekstualna obrazloèwa dostavqena uz konkursne radove. Rad @irija je nastavqen 22.11. u 17 ~asova. Posle duè diskusije i kona~nog detaqnog pregleda radova, @iri je jednoglasno zakqu~io da se ne dodeli prva nagrada. S obzirom da se tri konkursna rada svojim kvalitetima izdvajaju od ostalih radova, a po svojim vrednostima su vrlo izjedna~eni, @iri je odlu~io da dodeli tri ravnopravne druge nagrade po 30.000 dinara:

1. Rad pod {ifrom "galerija NK"autorski tim :Aleksandar \. Kekovi}, dipl. in`. arh.Du{an Nikoli}, student arhitektureMarko Nikoli}, student arhitekture

2. Rad pod {ifrom "19761"autor : Qubomir Stankovi}, dipl. in`. arh.

3. Rad pod {ifrom "]ERMILO"autori:Sa{a Bu|evac dipl. in`. arh. Sawa Stevanovi} dipl. in`. arh. mr. Slobodan Samarxi}, dipl. in`. gra|.

ko

nk

ur

s


12

OBRAZLO@EWE @IRIJAO RADOVIMA

Od deset prispelih radova, tri rada su se istakla svojim kvalitetom u odnosu na ostale, ali izvesne negativnosti koje se uo~avaju

kroz sva tri rada bile su prisutne pri odluci da se prva nagrada ne dodeli.

Imaju}i u vidu da su ova tri rada, po svojim vrednostima, vrlo izjedna~ena, odlu~eno je da se dodele tri ravnopravne druge nagrade.

S obzirom da prva nagrada nije dodeqena, predlaè se raspisiva~u konkursa da kroz drugostepeni, pozivni konkurs, u kome bi u~estvovali autori ovih nagra|enih radova, dobije kona~no re{ewe za daqu realizaciju.

NAGRA\ENI RADOVI[ifra : "galerija NK"Autorski tim :Aleksandar \. Kekovi}, dipl. in`. arh.Du{an Nikoli}, student arhitektureMarko Nikoli}, student arhitekture

Rad karakteri{e izuzetno suptilna primena minimalisti~kog manira u arhitektonskom izrazu, posebno u novoprojektovanom gabaritu, ~ime je dobijen atraktivan balans u odnosu punih masa i stakla.

Ambijent celog ansambla je oplemewen uvo|ewem vode kao svojevrsnog vizuelnog doìvqaja koji proìma i eksterijer i enterijer.

Efektno smi{qen gabarit novog objekta nije na adekvatan na~in uspeo da svoje kvalitete preslika i kroz funkcionalnu {emu unutra{weg prostora.

U traèwu odgovora za rekonstrukciju postoje}eg objekta, kao negativnost, moè se podvu}i nepo{tovawe uslova konkursa kojima se zahtevalo o~uvawe arhitekture postoje}eg, zakonom za{ti}enog objekta, u svim segmentima, pa iskorak projektanata kroz eliminisawe krovnog volumena (iako takvo re{ewe nudi prednosti u pra}ewu odre|enog stila kroz celu kompoziciju) nije mogao biti prihva}en.

[ifra: "19761"Autor : Qubomir Stankovi}, dipl. in`. arh.

Osnovna ideja rada proèta je èqom da se ovim projektom inicira jedan novi urbanisti~ko-arhitektonski izraz ne samo na datoj lokaciji ve} i na prostoru ~itavog bloka, pa i okolnih celina, s obzirom da postoje}i gra|evinski fond nema formiran arhitektonski izraz koji bi uslovqavao sled novih projektantskih zahvata.

Primeweni koncept - "sve pod jednim krovom" o~uvao je arhitekturu starog objekta, dok je nizom uspe{no primewenih markantnih detaqa autor napravio kvalitetan skok ka savremenim trendovima u arhitekturi.

U predloènom ubanisti~ko-arhitektonskom konceptu uo~ava se preveliki stepen izgra|enosti. Prekomponovawem unutra{weg dvori{ta ({to svakako podrazumeva olak{awe ili ~ak eliminisawe centralnog paviqona), postiglo bi se vrlo prihvatqivo re{ewe ansambla, a istovremeno bi i arhitektura isto~ne fasade starog objekta dobila ({to je i konkursom traèno) kvalitetniji tretman.

[ifra: "]ERMILO"Autori:Sa{a Bu|evac dipl. in`. arh. Sanja Stevanovi} dipl. in. arh. mr. Slobodan Samarxi}, dipl. in`. gra|.

Osnovnu ideju re{ewa ~ini prostorni koncept "ku}a u ku}i" sa kubusima sklopqenim u poluatrijumsku kompoziciju u kojoj otvoreni prostori korespondiraju sa zatvorenim sadràjima nude}i neku vrstu "organske arhitekture".

ob

ra

zl

o`

en

je `

ir

ija

13

b r o j 8 , m a r t 2 0 0 2 .

Kroz ceo rad isti~e se vrlo profesionalan pristup u re{avawu funkcije koja nudi veliki broj fiksnih i fleksibilnih sadràja.

Poseban kvalitet ostvaren je kroz uvo|ewe savremenih tehni~ko-tehnolo{kih re{ewa preko kojih su ponu|eni atraktivni efekti u atmosferi kompleksa.

Kubi~na, transparentna konstrukcija koja "natkriquje" ceo prostor, po svojoj koncepciji zahteva izuzetnu fleksibilnost u pristupu procene opravdanosti forme i moè se razumeti, dobrim delom, kao te`wa ka globalizaciji arhitekture, ili ~ak kao namerna suprotnost mogu}nosti da se ponudi univerzalna arhitektura, ali sa malim razlikama koje se ogledaju kroz modifikovane karakteristike arhitektonskog nasle|a.

U formirawu novih kubusa primeweni su atraktivni arhitektonski detaqi, ali wihovo mno{tvo i raznorodnost "gu{e" ukupni vizuelni doìvqaj.

* * *U okviru "Dana arhitekture Ni{a 2001.", kao deo

izlo`be (galerija "Srbija", 4. - 14.12.2001.), izloèni su svi konkursni radovi.

Prilikom otvarawa izlo`be, objavqeni su rezultati konkursa i uru~ene nagrade.

Zadweg dana izlo`be organizovana je, u sali Galerije, tribina povodom ovog konkursa. Zbog izuzetno hladnog dana (prostorija nema grejawe), tribina je prekinuta uz dogovor da se ponovo organizuje u povoqnijim uslovima, {to je i u~iweno 14.2.2002. godine.

Detaqan tekst o nastavku rada tribine dat je u ovom broju "ARHITEKT"-a pod naslovom "Stru~na rasprava na temu konkursa idejnog re{ewa rekonstrukcije i dogradwe objekta dru{tva inèwera i tehni~ara u Ni{u". arh. Hranislav An|elkovi}

sk

up

{t

in

a

Predsednik @irija, dr arh. Mirjana An|elkovi} uru~uje nagradu arh. Sa{i Bu|evcu


14

"UKLAPAWE" ARHITEKTURE

Arhitektura i urbanizam su pojmovi sloènog stvarala{tva na trajnoj osnovi: funkcije, konstrukcije i umetnosti. Definicija

arhitekture mewala se od nauke do umetnosti, pri ~emu je umetnost zadràla vode}u ulogu...

Kako stoji sa jezikom arhitekture u na{oj doma}oj praksi kod na{ih arhitekata: akademika, profesora univerziteta, doktora arhitektonskih nauka, magistara, u na{oj {tampi, publikacijama, publicistici, u svakodenevnim susretima i razgovorima?

Evo nekih (od brojnih) primera upotrebe (kori{}ewa) jednog od naj~e{}ih izraza u jeziku arhitekture i urbanizma:

- Povodom izlo`be na beogradskom Arhi-tektonskom fakultetu isti~e se "nastojawe autora da uklopi objekte u okruèwu... i uravnoteì likovne funkcionalne premise",

-"... prema ideji japanskog arhitekte Ki{oa Kurokave dogra|eno je novo izlo`beno krilo koje se sjajno uklapa u staru zgradu Muzeja. Prema oceni Xona Dejtona, direktora Van Gogovog muzeja, re~ je o Kurokavinoj arhitekturi koja se odlikuje fluidnim formama i oblim prostorima". I daqe: "wegovo se delo savr{eno uklapa u prethodnu, staru zgradu Muzeja",

- ili, ~itamo, da je neka "zgrada stvarno lepo zavr{ila levi (!) front... i dobro se uklopila u padinu...",

- ili da je "dom ... koncipiran na principima moderne i uklopqen u klasicisti~ki ambijent glavne ulice",

- ili iz tzv. urbanizma: "... obe}ano je da }e sve {to je "divqe" izgra|eno ... biti uklopqeno u detaqne urbanisti~ke planove", itd.

Jedno kratko obave{tewe nedavno u {tampi (20.02.2000.god) napisano je, na primer, doslovce ovako: "Obeleàvaju}i Dan za{tite spomenika kulture, u Pirotu je otvoren dozidan (!) deo Narodnog muzeja u ovom gradu. Nove prostorije arhitektonski su se uklopile u ambijent zgrade Muzeja, koji je podignut pre 115 godina"!

- U me|utekstu "Bliskost umetnosti i prirode" govori se o italijanskom arhitekti Renco Pjanu, projektantu "futuristi~kog muzeja u Bernu i wegovom uklapawu u prirodu"!,

- Ispod naslova "Mr{avi rezultati u Ni{u (29.05.99.god) pi{e:"... obe}ano je da }e sve {to je

divqe (bez navodnica!) izgra|eno ... biti uklopqeno u postoje}e detaqne urbanisti~ke planove..."

- u tekstu naslovqenom "Odgovor nezadovoqnih" (06.03.99.god) sa nadnaslovom "Lepo u arhitekturi" i podnaslovom "Moè li arhitekt da stvara nezavisno od okoline, sredine i publike koji su svakodnevno u vizuelnom kontaktu sa wegovim delom", kaè se: "Tu novu zgradu (poslovni centar Jinprosa, delo S. Li~ine) krase mnoge osobine koje su u arhitekturi ve~ite, bez obzira na stilove i doba gradwe: lepe proporcije, sklad elemenata, dobar izbor i dobro kori{}ewe materijala i boje, prostudiranost svih detaqa, nenametqivost, funkcionalna jasno}a, racionalnost i uravnoteènost" i, posle svega "uklopqenost u pomenuti ambijent"!,

- u tekstu "Obline po zamisli Kurokave (23.06.99.god), podnaslov "Muzej Van Goga ponovo otvara vrata" ... "staroj zgradi prema zamisli japa-nskog arhitekte Ki{ea Kurokave dogra|eno je novo izlo`beno krilo koje se sjajno uklapa u staru zgradu, sazidanu 1973.godine, prema planu holandskog arhi-tekte Ritfelda Gerita" i daqe "... wegovo delo se savr{eno uklapa u prethodnu, staru zgradu Muzeja",

- u napisu "Target izlo`be" (12.06.99.god), podnaslov "Arhitektura u ratno doba", povodom izlo`be arhitekte Petra Arsi}a sa Arhitektonskog fakulteta u Beogradu, stoji: "Re{ewe Petra Arsi}a se odlikuje oblikovnim izrazom i materijalima, pri ~emu atraktivnost objekta i strukturne odlike nalaze razlo`ni oslonac u zahtevima korisnika", i nastavqa: "Nastojawe autora da uklopi objekte u okruèwe, da uravnoteì likovne, funkcionalne i ekonomske premise. . . odraàva iskustvo graditeqa neoptere}enog ambicijom da se "prostire preko gubera""!

- u tekstu "Ru{ewe moje pro{losti" (15.05.99.god). pisac intervjua sa arhitektom (akademikom), ~ija su dela o{te}ena u NATO-bombardovawu, prenosi re~i autora po{to je obi{ao o{te}enu zgradu MUP-a:... mislim da se ta zgrada. . . dobro uklopila u padinu prema autoputu"!,

- u napisu "Od tr`nice do biblioteke" (08.02.99.god) sa podnaslovom "Urbanizam u slu`bi umetnosti", govori se o mogu}nosti da se stara tr`nica Born, nekada najve}a u Barseloni, "rasveti, osavremeni i oplemeni novim bibliote~kim zdawem, skladnim uklapawem u prostor udahwuju}i mu novi ìvot"!. . .

Ali, u tekstu "Tragovi bunta i nasiqa", povodom izlo`be Jove Raixi}a (22.05.99.god), slikara i profesora Akademije umetnosti u Novom Sadu, u me|unaslovu "Duhovitost i spokojstvo", stoji, izme|u ostalog: "Jo{ od studentskih dana pokazivao je sklo-nost ka enformelu, tada veoma aktuelnom pravcu, poseù}i povremeno i za slikarskim materijalom inkorporiraju}i ga u sliku, kao wihov sastavni deo"!

- u ~lanku "Orgije nad duhom grada" (17.04.99.god) kori{}ena su oba izraza: i uklopqenost i kontekst!

ar

hi

te

kt

on

sk

e t

em

eARHITEKTONSKE

TEME

15

b r o j 8 , m a r t 2 0 0 2 .

Govore}i o o{te}ewu Doma Vazduhoplovstva, autor poru~uje da je re~ o arhitekturi, koncipiranoj na principima Moderne i uklopqen u klasicisti~ki ambijent glavne ulice Zemuna, postavqen na principima sredweevropskog ziteovskog urbanizma sa parkovskim zavr{etkom ... za Zemunce je predsta-vqao predmet identifikacije sa onim idejama Evrope koje su smatrali svojim, deo duha jezgra grada koji je zra~io svetlo{}u, optimizmom, lepotom forme i harmonijom koji se retko dostiù". Ali se, zato, u daqem tekstu, pod istim naslovom, kaè:"... kada je arhitekt dobio priliku da svojim delom (zgradom MUP-a) dovr{i ulicu Milo{a Velikog...on je to u~inio na na~in ... iskazan jezikom interdisciplinarnog manira, ali i sa dubokim ose}awem prirodnog konteksta i gra|evinskog stila Beograda"!

- ili, u tekstu "Skulptura na otvorenom" (28.04.99.god) stoji: "Skulptura Ivana Me{trovi}a. . .postavqena je tu jo{ prilikom gradwe i ukomponovana pre zavr{etka Muzeja",

- ili, u novinskom tekstu (23.07.2000.god) "Spomenik kao enigma”: ... u hladu velikih kro{wi odavno u miru po~iva prvi spomenik, na svega dvadesetak metara od ovog, skladno ukonponovanog u ambijent"...

[iroko rasprostraweni izrazi uklapawe, uklopqenost, ozna~avaju mehani~ki postupak i imaju tehni~ko zna~ewe, obja{wavaju ve{tinu postupawa u tehni~koj, mehani~koj, strani procesa proizvodwe (uklapa se mewa~ u motor, staklo u prozorski otvor, vrata u ragastov, stopalo u obu}u, tro{kovi u prihode, izvo|a~ke ta~ke u {emu pro-grama, to~kovi u bicikl (u auto), delovi ograde, zup~anici, metalne (i druge) {ipke, osovine, lanci,. . . Na primer ("Politika", tekst”Povratak u {emu", 02.06.99.godine): "Ovogradske TV stanice nastojale su, i uspevale, da se uglavnom adekvatno uklope u ukuse i potrebe ratnog stawa..., ili: ... za ovu emisiju nismo imali prostora, ali bi ona mogla da se uklopi u {emu Drugog programa TV Studio B”.

Re~ je o upotrebi, ili kori{}ewu, izraza u pogre{nom i neprimerenom zna~ewu, i tuma~ewu, o zameni izrazom u nesaglasju sa arhitekturom i umetno{}u. Po Platonu, arhitektura je te`wa za potpuno lepim. Ostvaruje se istraìvawem lepih proporcija, oblikovawem odnosa i masa. Arhitekt crteòm istraùje utiske u lepim srazmerama, u vidnoj usagla{enosti i sposobnosti opaàwa. I wegov re~nik javnog saop{tavawa, izno{ewa mi{qewa i (pro)cene trebala bi da prati jezi~ka ~istota, skladnost i jasno}a!

Na Odboru za standardizaciju srpskog jezika, ali i republi~kim dru{tvima arhitekata i urbanista, bilo bi da pomognu u pronalaèwu izraza u zamenu za uklapawe, na primer usagla{avawe, dovo|ewe u sklad, saglasje, saglasnost sa arhitekturom, prirodom, okolinom, prostorom, ...

Miodrag-Mima @ivkovi}, arhitekt

sk

up

{t

in

a


16

STRU^NA RASPRAVANA TEMU KONKURSA IDEJNOG RE[EWA REKONSTRUKCIJE I

DOGRADWE OBJEKTA DRU[TVA IN@EWERA I TEHNIÂRA U NI[U

Raspis konkursa za anketno idejno re{ewe rekonstrukcije i dogradwe objekta Dru{tva inèwera i tehni~ara u ulici Milojka

Le{janina 52 u Ni{u, objavqen je 01.10.2001.godine, sa rokom predaje konkursnih radova do 19.11.2001.godine, i realizovan u organizaciji Dru{tva arhitekata Ni{a (u ~ijim prostorijama ovo Dru{tvo egzistira) i sponzorstvu Direkcije za izgradwu grada Ni{a.

Na godi{woj izlo`bi DAN-a, decembra 2001. godine u galeriji Srbija, prezentovani su radovi, saop{tene nagrade ìrija i otvorena rasprava povodom radova u~esnika i nagra|enih radova.

Kako je ìri ocenio da postoje tri jednako vredne nagrade (tri jednake druge nagrade), rasprava povodom nagra|enih re{ewa u ciqu dobijawa najkvalitetnijeg, nastavqena je 14.02.2002. godine u sali Zavoda za urbanizam - Direkcije za izgradwu grada Ni{a.

Kako je stru~na rasprava trebala da ukaè na mogu}nost nastavka zapo~ete inicijative kroz razmenu mi{qewa i sugestije, to je Upravni odbor DAN-a o~ekivao konstruktivna razmi{qawa na temu: {ta i kako daqe, od okon~anog "prvog poluvremena" i ocene sudijske petorke (ìrija).

U diskusiji se ~ulo vi{e razli~itih mi{qewa, od autorski obojenih komentara, do ozbiqnih kritika postupka raspisa konkursa i rada ocewiva~kog suda ({to organizacijski

nije bila tema stru~ne rasprave). Tako|e se, u mnogim diskusijama, osetila konstruktivna nota komentara na koji na~in je mogu}e, u datoj situaciji, okon~ati zapo~eti posao.

Od razli~itih mi{qewa treba izdvojiti (ne po govorni{tvu, ve} po su{tini), ona koja idu u pravcu razrade arhitektonsko-urbanisti~kog pristupa: izgra|enost parcele - da ili ne, i u kom obimu; po{tovawe uslova Zavoda za za{titu spomenika kulture, kako u odnosu na objekat, tako i na okolinu (i u kom stepenu); ekonomsko-trì{no orjentisanih koncepcija re{ewa, kao i kontekst formalno pravnih pitawa.

* * *Upravni odbor Dru{tva arhitekata Ni{a,

smatra da je u ve}ini diskusija oformqeno mi{qewe da treba nastaviti sa aktivno{}u dobijawa najkvalitetnijeg re{ewa putem pozivnog konkursa autorima jednakonagra|enih re{ewa, koji }e (s obzirom da su prisustvovali okruglom stolu) uvaìti, (ili ne?) razli~ita pozitivna mi{qewa {ireg krug stru~waka.

U raspisu predloènog pozivnog konkursa treba temeqnije obrazloìti pravno-formalni status objekta i prostora, ciqeve i mogu}nosti izgradwe po konkursnom re{ewu, uz prethodno mi{qewe Zavoda za za{titu spomenika kulture, kao i da treba formirati nov ìri (s obzirom da je prethodni okon~ao svoj rad).

Nastavak zapo~etog posla treba privesti kraju, i to u toku 2002.godine, sa mogu}no{}u prezentovawa prvonagra|enog re{ewa na godi{woj izlo`bi DAN-a (decembra meseca teku}e godine), zakqu~ak je Upravnog odbora Dru{tva arhitekata Ni{a.

arh.Branimir ]iri}, arhitek

tr

ib

in

eTRIBINE

ÊTVRTKOM U 19 ÂSOVA

(SEM ZADWEG ÊTVRTKA U MESECU)

U PROSTORIJAMA DAN-a ODR@AVAJU

SE SASTANCI UPRAVNOG ODBORA

DO\ITE, PRIDRU@ITE NAM SE

DAJTE SVOJ DOPRINOS

ARHITEKTONSKOJ STRUCI KROZ

AKTIVNOSTI DAN-A

Ku}a trgovca ]ermila, sada objekt Dru{tva inìwera i tehni~ara

17

b r o j 8 , m a r t 2 0 0 2 .

ZAKQU^CIOKRUGLOG STOLA

NA TEMU DAQEG URE\EWATRGA OSLOBO\EWA

U organizaciji Dru{tva arhitekata Ni{a 23.10.2001.godine odràn je pomenuti skup, na koji se odazvao veliki broj stru~waka

iz relevantnih institucija vezanih za ovu problematiku. Ovaj okrugli sto je posledwi u nizu skupova organizovanih na ovu temu, zapo~etih javnom tribinom jo{ decembra pro{le godine. Uz prisustvo predstavnika: Zavoda za urbanizam, Sekretarijata za urbanizam, Direkcije za izgradwu grada, Saobra}ajnog instituta, Gra|evinsko-arhitektonskog fakulteta, Zavoda za za{titu spomenika kulture, Gra|evinarprojekta, Ni{projekta i drugih institucija.

Zna~ajno je prisustvo i aktivno u~e{}e predstavnika gradske vlasti, na ovom skupu. Ono je pre svega imalo za ciq da se napravi uvid u programske potrebe i strategijske pravce razvoja vi|ene iz ovog ugla. Uz veoma konstruktivne

primedbe i konstatacije o brojnim nere{enim arhitektonsko- urbanisti~kim i saobra}ajnim problemima u gradu, nagla{en je stav da se od stru~waka o~ekuje dono{ewe odluka o wihovom re{avawu.

Pri tom, dana{wa materijalna situacija ne sme da bude glavno polazi{te za wihovo re{avawe. Treba spremno i sa zaokruènim projektima do~ekati stawe intenzivnije finansijske aktivnosti, koje nam svakako predstoji.

Na prethodnom okruglom stolu se kroz brojne diskusije o razli~itim aspektima problema i ~esto razli~itim stavovima u pogledu wihovog re{avawa, iskristalisalo centralno pitawe, a to je: Da li nastaviti sa daqim ure|ewem prema usvojenom konkursnom re{ewu (od pre deset godina), u koje bi bilo neophodno uneti izmene u odnosu na nekada{we konkursne uslove, ili pristupiti potpuno novom konkursu.

Na ovom okruglom stolu se diskusija kretala u smeru analize puteva za razre{ewe akutnih problema u urbanoj matrici grada i novih potreba koje traè zadovoqewe u skladu sa savremenim standardima urbanog ìvota. Kroz diskusiju se iskristalisao odre|en broj premisa za odre|ewe novih potreba koje nisu sadràne u konkukrsnim uslovima starog konkursa. Uz konstataciju da grad ima pravo da traì novo re{ewe posle vi{e od deset godina, prevagnulo je mi{qewe da postoji potreba za raspisivawem novog konkursa, koji bi se mogao {ire odnositi prema problemima saobra}aja u gradu. Ovom konkursu bi svakako morala prethoditi izlo`ba nagra|enih radova na prethodnom konkursu i wihovo ponovno sagledavawe uz obavezno prisustvo autora.

arh, Ivan Andrejevi}

tr

ib

in

e

Trg oslobo|ewa

POZIVAMO VAS NA DRU@EWE ARHITEKATA

SVAKOG ZADWEG ÊTVRTKA U MESECU,

U SALI DIREKCIJE ZA IZGRADWU GRADA NI[A

U 18 ÂSOVA OKUPQA]EMO SE RADI DRU@EWA,

RAZMENE MISLI I IDEJA, OBOGA]IVAWA STRUKE.


18

TADAO ANDODOBITNIK ZLATNE MEDAQEAMERI^KOG INSTITUTA ZA

ARHITEKTURU

Japanski arhitekta Tadao Ando je progla{en za dobitnika AIA zlatne medaqe za 2002, {to je najve}e priznawe koje dodequje Ameri~ki

Institut Arhitekata. Poznat zbog svog majstorstva u oblikovawu smirenosti u betonu, Ando je 59. dobitnik zlatne medaqe AIA.

Andova introspektivna ostav{tina

Dejvid H. Votkins, FAIA, regionalni direktor iz Teksasa koji je nominovao Anda za nagradu, opisuje Anda kao "onu retku vrstu arhitekata koji u sebi kombinuje umetni~ku i intelektualnu ose}ajnost i daje gra|evine, velike i male, koje i slu`e i inspiri{u."

Ro|en je u Osaki, Japanu, 1941 god. [kolovao se za arhitektu ~itawem i putovawima. Po~eo je svoju praksu 1970 a izbio u prvi plan 1976 sa Azuma Ku}om, ku}om u nizu koja je sjedinila ono {to }e se razviti kao su{tinski princip Andove arhitekture. Kenet Frempton opisuje ove principe kao one koji "stvaraju introspektivni mikrokosmos koji prkosi urbanom haosu modernog sveta."

Tokom protekle tri dekade, Ando je stvorio takva poznata dela kao {to su Crkva na Vodi, Rokko Housin One, Naošima Savremeni muzej umetnosti, de~ji muzej

iz

sv

et

aIZ SVETA

Tadao Ando je dobitnik zlatne medaqekoju dodequje AIA

Bazen u Muzeju savremene umetnostiu Nao{imi Tadaa Anda

Ku}a Ej~aner/Li Tadaa Anda

Skica ku}e Ej~aner/Li

19

b r o j 8 , m a r t 2 0 0 2 .

u Himexiju i Pulicerovu Fondaciju za umetnosti. U svim Andovim delima, svetlo je kontrolni faktor.

“Ciq mog dizajna je da prenese bogato zna~ewe prostorima putem prirodnih elemenata i mnogih aspekata svakodnevnog ìvota" kaè Ando. "Drugim re~ima, poku{avam da poveèm fiksirane forme i kompozicijske metode sa na~inom ìvota kojim }e se ìveti u datom prostoru, i sa lokalnim regionalnim dru{tvom. Moj oslonac u izboru re{ewa za ove probleme je moja nezavisna arhitektonska teorija orjentisana ka geometriji prostih formi, mojim sopstvenim idejama o ìvotu i mojim emocijama kao Japanca."

Andovi prepoznatqivi glatki betonski zidovi, ritmi~no obeleèni vezama izme|u formi, razvijeni su iz wegove fascinacije umetno{}u pravqewa. U wegovom radu, ovaj univerzalni materijal post-industrijskog doba se oblikuje sa bri`qivo{}u i ume}em iz nekih pro{lih vremena. Wegova radikalno inventivna upotreba materijala defini{e prostore na jedinstvene nove na~ine koji su istovremeno i uzvi{eni i humani.

Opus Andovih redova izraàva wegovu brigu za kulturu arhitekture i vrednosti koje ona podràva. Kvalitetom materijala, jednostavnom geometrijom, i sposobno{}u da iz prirode izvu~e samu su{tinu, Andove zgrade nastavqaju ~isto}u i smirenost tradicionalne japanske arhitekture.

Dok koriste materijal i formalni re~nik svog vremena, Andove zgrade stoje kao otpor rastu}oj komodifikaciji i prolaznosti arhitekture oko wih. Kao dobitnik AIA zlatne medaqe, Ando stupa u redove velikana kao {to su Tomas Xeferson, Frenk Lojd Rajt, L Korbizje, Luis Kan i Sezar Peli. Ando }e dobiti medaqu na sve~anoj priredbi Ameri~ke Arhitektonske fondacije 1. Marta 2002. U Va{ingtonu.

U wihove dosada{we projekte koji su dobili nagrade spadaju i obnova Woodruff Arts Center, Philadelphia Convention Center, McCormick Place Expansion, Salt Palace Convention Center, i United Parcel Service World Headquarters.

Sa ovim nagradama, nove krune }e krasiti glave Tadao Anda i TVS-a. Svet }e ih gledati kao pozitivne primere, stvaraoce nove arhitekture koja }e otelovqavati umetnost i slu`bu zajednici.

Katharine Logan

Napomena:Preuzeto preko Interneta iz ~asopisa

ARCHITECTUREWERK.

Redakcija

ARHITEKTA JAN DUBOVI

Biografija: Jan Dubovi (Jan Dubovy)1 ro|en je 9.2.1892. u mestu Lazce (Lazce) u ̂ ehoslova~koj. Arhitekturu je diplomirao 1921. na Tehni~kom

univerzitetu u Pragu. U Beograd je do{ao 1922. kao slu`benik pra{ke gra|evinske firme „Matija Bleha". Od 1924. radi u beogradskoj Op{tini u kojoj uskoro postaje {ef Odseka za razradu generalnog plana grada. Krajem 1934. odlazi u Bitoq gde radi kao op{tinski arhitekta, a zatim u Skoqe u kome je angaòvan u birou inèwera Kirila @ernovskog. U Beograd se vra}a 1940. godine.. Drugi svetski rat proveo je kao profesor Sredwe tehni~ke {kole u Ni{u. Odmah posle rata odlu~io se za kona~an povratak u êhoslova~ku. Profesorsku aktivnost nastavio je u gradu Hradec Kralove (Hradec Kralove) u Sredwoj gra|evinskoj {koli da bi kasnije pre{ao u projektni biro dràvnog zemqoradni~kog dobra u gradu Liberec (Liberec). U Liberecu je umro 19.8.1969. u sedamdesetsedmoj godini.

is

to

ri

og

ra

fi

ja

ISTORIOGRAFIJA

_ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _

1 Dijana Mila{inovi}-Mari}, Arhitekta Jan Dubovi, Zadu`bina Andrejevi}, Beograd 2001.

Projekat pijace Cvetni trg, izgled.

Projekat pijace Cvetni trg, osnova.


20

Moderna arhitektura u Srbiji, mada je do{la sa zaka{wewem, je kao i u ostalim evropskim zemqama doìvela svoj uspon u vremenu izme|u dva svetska rata. Podstaknuta te`wama savremenog doba koje je zahtevalo ekonomi~an i racionalan na~in gradwe bila je suprotnost uobi~ajenoj i prihva}enoj akademskoj postavci oblikovawa prostora i te{ko je kr~ila put u konzervativnim sredinama nespremnim da brzo prihvate novine.

ê{ki arhitekta Jan Dubovi, koji je u Beograd do{ao kao mladi diplomac sa idejom da arhitektura mora da odgovara duhu vremena i potrebama ìvota, bio je direktan prenosilac modernih stavova na srpski arhitektonski prostor. Nasuprot drugim modernistima toga vremena, koji su se tokom tridesetih godina sporo osloba|ali akademskih postulata, Dubovi je od svog prvog predavawa o vrtnom gradu iz 1924., kao i prvih skica za seosku i radni~ku ku}u iz 1926. godine, predlagao projekte i urbanisti~ka re{ewa bazirana na modernim principima: racionalnom prostoru i socijalnom i ekonomskom aspektu gra|evine.

Osim nastojawa da afirmi{e savremene ideje, Dubovi je, prenose}i iskustva sa ~e{ke arhitektonske scene, bio inicijator i, uz arhitekte Milana Zlokovi}a, Branislava Koji}a i Du{ana Babi}a. osniva~ Grupe arhitekata modernog pravca (GAMP 1928-1934), koja je organizovanim delovawem odigrala odlu~uju}u ulogu u oblasti propagande i primene principa moderne arhitekture u Srbiji.

Li~nost velike energije i {irokih ambicija, projektovao je i izgradio svoja najzna~ajnija dela u Beogradu. Neki od wegovih planova i realizovanih objekata su nezaobilazne odrednice srpske Moderne arhitekture.

Arhitektonska delatnost Jana Dubovog moè se podeliti na graditeqsku delatnost u Beogradu (1924.-1934.), Bitoqu i Skopqu (1934.-1940.) i graditeqsku delatnost po povratku u Beograd (1940.-1941.). Brojni projekti i realizovani objekti odraàvaju razvojni

put wegove estetike. Od po~etnih racionalnih osnova organizacije prostora, preko izraàvawa puristi~kih i ekspresivnih oblika i usvajawa zahteva funkcionalizma do potpunog prihvatawa internacionalnog stila u arhitekturi.

Tokom arhitektonske aktivnosti u Srbiji, Jan Dubovi se beskompromisno zalagao za savremene ideje javno promovi{u}i avangardne projekte i nova tehni~ka re{ewa, {to sredina ~esto nije ni shavatala ni podràvala. Karakteristi~an primer je projekat za pijacu "Cvetni trg" iz 1927. koji je postavkom, arhitektonskim oblikovawem, tehnolo{kim novinama, kao i avangardnom upotrebom materijala i boje u srpskoj arhitekturi toga doba, jedinstven primer stvarala{tva visokog dometa. Ovaj projekat spada me|u prve modernisti~ke zamisli sa ekspresionisti~kim elementima u srpskoj arhitekturi.

Do osnivawa Grupe arhitekata modernog pravca Dubovi je u svojim projektima, realizovanim delima, predavawima, napisima u {tampi i dr. izrazio i jasno definisao principe moderne arhitekture. Zalagao se za gra|ewe u duhu vremena i usvajawe tehnolo{kih novina, insistirao je na socijalnom zna~aju arhitektonskog dela kao i racionalnom principu isplativosti, {to se posebno uo~ava na wegovim prvim realizovanim delima mu{kom i ènskom radni~kom skloni{tu iz 1928.-29. Kompletnim angaòvawem potencirao je veoma bitnu ulogu arhitekte, koji oblikovawem prostora zna~ajno uti~e na ìvot i rad qudi. Zahvaquju}i upornosti, predanosti i velikoj radnoj energiji on je tokom {est godina, koliko je Grupa organizovano delovala, dostigao maksimum arhitektonskog izraza povezuju}i na taj na~in sopstveni uzlet sa dru{tvenim angaòvawem, {to je jo{ jedna odrednica - ideal arhitekte modernog doba, da sluì op{tem dobru i da iskaè individualnost redukovanim postupkom bez eklekti~ne dekorativnosti.

Potvrdu sopstvenih stavova, doìveo je kroz angaòvawe na projektovawu arhitektonsko - urbanisti~kog kompleksa Astronomske opserva-torije na Zvezdari, jednog od najzna~ajnijih podu-hvata u Srbiji toga doba. Kompleks Astronomske opservatorije na Zvezdari (1929.-1931.), osim simboli~nog zna~ewa ukqu~ivawa Srbije u svetske tokove razvoja nauke, predstavqa afirmaciju i prevagu modernih nad akademskim idejama kako u arhitektonskom plasti~nom oblikovawu tako i u urbanisti~kom konceptu. Napu{tawe simetrije i monumentalnosti u korist funkcionalnog, dinami~nog i modernog koncepta gra|ewa prostora, za savremenike je predstavqalo izraèn spoj simboli~nog, korisnog i lepog.

U arhitektonskom delu Dubovog razaznajemo dva koda: puristi~ki, u su{tini stati~an i funkcionalisti~ki, u su{tini dinami~an koji

iz

sv

et

a

Stambeno-poslovni objekatu Ulici Albanske spomenice 17, Beograd

21

b r o j 8 , m a r t 2 0 0 2 .

se me|usobno prepli}u, a uo~avaju se na wegovim najzna~ajnijim delima. Na realizovanom projektu Evangelisti~ke crkve u Ostoji}evu (1929.) Dubovi je koriste}i skromne puristi~ke forme izrazio red, mir, harmoniju duhovnog prostora dok je na nerealizovanom projektu za vilu advokata Arkadija Mileti}a (1932.) slobodno shva}enim unutra{wim prostornim planom koji probija na fasadu grade}i razigranu strukturu, ostvario dinami~ni koncept {to je prvi poznat takav primer u srpskoj arhitekturi.

Prate}i razvoj evropske misli o gra|ewu prostora, Dubovi je usvojio elemente internacionalnog stila i primenio ih u svojim

projektima - projektu za Pravoslavnu gimnaziju u Novom Sadu (1929.) i projektu za Turisti~ki dom na Iri{kom vencu (1932.). Arhitektonsko oblikovawe volumena, koje slobodno raspore|uje po terenu, usvajawe reda i ritmi~nosti kao estetskih kategorija, kao i izrazita funkcionalnost prostora, oslawaju se na racionalizam, prakti~nost, ~ija je evropska osnova u Bauhausu.

Arhitekta Dubovi u svom opusu pokazuje veliku {irinu interesovawa i tema kojima se bavio. Tokom graditeqske karijere projektovao je objekte razli~itih sadràja: od pijace, opservatorije ili radni~kih skloni{ta do hotela, vila ili stambenih objekata. Svakoj temi prilazio je pa`qivo, poku{avaju}i da ostvari ravnoteù izme}u sopstvenih profesionalnih i estetskih standarda i zahteva investitora.

U svom opusu sjedinio je mnoge elemente obuhvatnog bavqewa arhitekturom: bio je veliki borac, „misionar" filozofije Moderne, {to je iskazao kroz pisawe, izlo`benu aktivnost, propagirawe, bio je urbanista i projektant, realizovao je mnoga zna~ajna dela da bi se kona~no opredelio za pedago{ki rad, {to pokazuje bogatstvo i snagu kompletnog stvaraoca u teorijskom i prakti~nom smislu.

Delo arhitekte Jana Dubovog, kao i wegova ukupna aktivnost, oslikavaju vreme korenitih promena promi{qawa o arhitekturi. Aktivnim odnosom prema sredini u koju je do{ao tekstovima, realizovanim zna~ajnim objektima, inicirao je i ubrzao tok prodora ideja Moderne u Srbiju. Zajedno sa drugim modernistima iz tog perioda stvorio je osnovu za daqi razvoj savremene arhitekture koja po~iva na principima koje je arhitekta Dubovi me|u prvima artikulisao u svojim radovima i projektima, a pre formirawa Grupe arhitekata modernog pravca.

Moderna arhitektura je internacionalna u svojoj biti, a protok qudi, ideja, dela, sastavni je segment razmatrawa savremenog graditeqstva. Sagledavaju}i delo arhitekte Jana Dubovog moèmo pratiti razvoj Moderne arhitekture od puristi~kih do funkcionalnih formi, kao i tanane puteve prodora razli~itih uticaja i ideja na ~emu se bazira svekolika savremena kultura.

Dijana Mila{inovi}-Mari}

is

to

ri

og

ra

fi

ja

Astronomska opservacija na Zvezdari, Beograd

Evangelosti~ka crkvaSv. Nikola Potiski u Ostoji}evu


22

24. SALON ARHITEKTURE

Ove godine, u Muzeju primewene umetnosti, u Beogradu, se organizuje 24. Salon arhitekture.

Pravilnik o izlagawu na Salonu predvi|a slede}e rokove: dostava prijava - 11. mart; materijal za katalog - 15. april; dostava radova - 29.april; otvarawe Salona - 8. maja.

Pravo u~e{}a imaju ~lanovi stru~nih organizacija i udruèwa urbanista, arhitekata, likovnih umetnika primewenih umetnosti i studenti odgovaraju}ih fakulteta.

Predvi|ene su oblasti: urbanizam, arhitektura, enterijer, graditeqsko nasle|e i publicistika.

Radovi se izlaù na najvi{e dva panoa dimenzija 70/100 cm.

Kotizacija: 1.000 dinara (studenti su oslobo|eni kotizacije).

@iri: Mihajlo Mitrovi}, Mario Jobst, Marina Ne{kovi}, Zoran \or|evi} i Branko Tmu{i}.

Dodequju se: GRAND PRIX Salona i nagrade i priznawa po tematskim oblastima.

arh.Hranislav An|elkovi}

"DANI ARHITEKTURE NI[A 2001."ME\U DESET NAJBOQIH

Kao i ranijih godina, u rubrici NIN-ovi kriti~ari biraju, pod naslovom "Deset najboqih" (NIN, 10.1.2002., str. 42) date su

rang-liste najboqih i najzna~ajnijih ostvarewa u pojedinim oblastima umetni~kog stvarala{tva.

Tekst u podrubrici Arhitektura, pod naslovom "Mistrija u senci olovke", autora Milorada H. Jevti}a, donosi listu sa deset arhitektonskih ostvarewa i manifestacija, gde su na{li mesto i "Dani arhitekture Ni{a 2001.":1. Poslovna zgrada - HVB Jugoslavija - u Raji}evoj

ulici (Bgd) Branislava Mitrovi}a2. Dvorana "Milenijum" u Vr{cu Petra Arsi}a3. Institut za kukuruz u Novom Sadu Milana

Mari}a4. Vila u ôlak-Antinoj ulici (Bgd) Mustafe

Musi}a5. Tr`ni centar”Novi milenijum" (Bgd) Stevana

Mi}i}a6. Poslovna zgrada - Rajfajzenbanka - u Resavskoj

ulici (Bgd) Miodraga Mirkovi}a7. Enterijer Francuskog kulturnog centra

Gorana Vojvodi}a i Bratislava Milojevi}a8. i 9. Dani arhitekture Novi Sad 2001. i Dani

arhitekture Ni{a 2001.10. Izlo`ba "Be~ka arhitekture i urbanizam" u

Beogradu

Prenosimo i kra}i izvod iz ~lanka:"Ovogodi{wi konkursi i izlo`be pokazali

su da se kod nas akumulirao zna~ajan teoretski i kreativni naboj i ostaje nam da se nadamo da }e u novoj godini investiciono bu|ewe doneti priliku da se taj potencijal prelije u brojne zna~ajne objekte."

arh. Aleksandar \. Kekovi}

POVEQA SITS-a ZA 2001.G.DRU[TVU ARHITEKATA NI[A

U Beogradu, 1.2.2002.g. odràna je Skup{tina Saveza inèwera i tehni~ara Srbije, na kojoj su dodeqene nagrade najboqim ~lanovima i

organizacijama Srbije za rad u protekloj godini.Za najboqe organizacije progla{ene su dve, od

kojih je jedna Dru{tvo arhitekata Ni{a, a me|u {est zaslu`nih ~lanova na{lo se i ime profesora dr arh. Hranislava An|elkovi}a, ~lana Upravnog odbora Dru{tva arhitekata Ni{a.

Svi razlozi za dodeqivawe ovih priznawa su usko vezani za izuzetan rad Dru{tva arhitekata Ni{a (DAN-a) u zadwe dve godine, {to je, pre svega,

ak

tu

el

no

st

iAKTUELNOSTI

Detaq sa pozivnice Salona

23

b r o j 8 , m a r t 2 0 0 2 .

zasluga Upravnog odbora DAN-a. Stoga je svaki ~lan UO zasluìo isto ovo priznawe.

Da potsetimo da je Dru{tvo, za rad u 2000. godini, dobilo priznawe Dru{tva inèwera i tehni~ara Ni{a, kao najaktivnije inèwersko Dru{tvo u Ni{u.

Redakcija

VREME ARHITEKTUREIzlo`ba Dru{tva arhitekata Vaqeva

Narodni muzej Vaqevo

"Vreme arhitekture" je naziv manifestacije vaqevskih arhitekata koja traje par nedeqa. Predavawa, razgovori, tribine, druèwa kulminirali su izlo`bom arhitektonskih projekata, izvedenih dela i enterijera. Ova izlo`ba svojim sadràjem i formom odraàva trenutni presek onog najboqeg u arhitekturi {to Vaqevo danas ima.

Iako se malo gradi ovako simboli~nim nazivom kao da se priziva boqe vreme za arhitekturu. Osnovnom tonu izlo`be doprinose upravo prikazani radovi studenata arhitekture, zatim mla|ih dizajnera i arhitekata i graditeqa sredwe generacije sa izvedenim objektima, projektima, konkursima. Prevla|uju}i utisak je nastojawe da se gradi primereno potrebama, prostoru, sa asocijacijama na regiju, nepretenciozno, s dozom mere i umerenosti. Me|u projektima pro~i{}enim arhitektonskim izrazom, {to se oslawa na tendencije estetizovane evropske moderne, izdvajaju se konkursna re{ewa za trg u Mionici arhitekte N. Miwevi}a, i stambenog bloka u Lazarevcu M. Maksimovi}a, M. Komleni}a i M. Kusmuk. Negovawe tradicionalnih arhitektonskih motiva koji su preoblikovani u skladu sa savremenim

ak

tu

el

no

st

iPozivnica


24

dobom prepoznaju se na realizovanim ku}ama arhitekata @. Nedeqkovi}a i Q. Petkovi}, dok su jednostavne i uravnote`ene forme stambenih lamela u Vaqevu arhitekata A. Aleksi}a i M. Radivoje-vi}a, oboga}ene detaqima nadstre{nica i oluka. Stambeno-poslovni objekat u Lajkovcu autora M. Gruber, jedan je od najupe~atqivijih na ovoj izlo`bi. Nagla{enim motivom ugla, ritmovawem fasada i promenom materijala, upotrebom boje, markantnim kosim krovom, ku}a se dobro uklapa u ambijent. Svojim konceptom, oblikovawem i likovnim izrazom ovaj objekat pozitivno uti~e na nivo arhitekture u jednoj maloj varo{ici.

Posle izlo`bi arhitekture Ni{a i tradicionalnih Salona u Beogradu i Novom Sadu, a o ~emu je pisano u ovoj rubrici, izlo`ba koju je organizovalo Dru{tvo arhitekata Vaqeva pokazuje da i mawe sredine imaju potencijala da prezentuju arhitekaturu danas.

Dijana Mila{inovi}-Mari}

TEORIJA ARHITEKTUREMISLITI I OSMISLITI

ARHITEKTURUIzlo`ba grafi~kih radova studenata

Gra|evinsko - arhitektonskog fakulteta u Ni{una predmetu Teorija arhitekture, 1996-2001.

Izlo`beni paviqon u Tvr|avi28.2.-12.3.2002.

Studentska asocijacija Gra|evinsko - arhite-ktonskog fakulteta Univerziteta u Ni{u, zajedno sa nastavnikom na predmetu Teorija

arhitekture, docentom dr. Predragom Milo{evi}em, uspela je u svojim dugotrajnim naporima da organizuje veliku izlo`bu grafi~kih radova studenata, ~ak pet dosada{wih generacija, na predmetu Teorija arhitekture, od {kolske 1996/97. do {kolske 2000/01. godine.

iz

lo

`b

eIZLO@BE

Naslovna strana CD kataloga

Organizatori izlo`be

Arh. Mirjana Grubar:Stambeno-poslovni objekat u Lajkovcu

25

b r o j 8 , m a r t 2 0 0 2 .

Predstavnici Asocijacije, oni koji su najvi{e od sebe dali da ove izlo`be bude i da ona uspe, jesu studenti: Olivera Milosavqevi}, Milena Ogrizovi}, Ivo Mladenovi} i Vladan Nikoli}.

Vrlo gorqiv autor celokupne instalacije na izlo`bi tako|e je student na{eg fakulteta, Dragan Dani~i}. Wegova postavka, koja u osnovi predstavqa jaje koje kao da ulazi u kartonsku kutiju (simboli~ki: za~etak arhitekture kao organizovane {upqine, ulaskom jajeta u prazan prostor), podstakla je mnoge zanimqive razgovore, i na otvarawu izlo`be i potom.

Grafi~ki vrlo lepo, i ujedno vrlo misaono re{ewe plakata i omota kataloga izlo`be na kompakt-disku delo je Eks-grupe i dizajnera Dragana Kosti}a.

Podr{ka za ovu veliku i vrlo va`nu stvar nije naàlost stigla sa najpozvanijeg, u tom svetlu, mesta: od uprave samog Gra|evinsko - arhitektonskog fakulteta u Ni{u. To kaèmo stoga jer samo verbalna podr{ka ne moè se smatrati stvarnim doprinosom ovako krupnom dostignu}u studenata i wihovog nastavnika, i to u stvari, koja je, po wihovom zajedni~kom mi{qewu, izuzetno va`na za izu~avawe arhitekture u celosti.

Ali, podr{ka je stigla sa nekoliko drugih mesta. Skup{tina op{tine Ni{ i firme Paragon i @itopek, na{le su se pri ruci organizatorima, odmah i bez zadr{ke. Za to im jo{ jednom mnogo hvala.

Predmet Teorija arhitekture u okviru studija na Arhitektonskom odseku ni{kog Gra|evinsko -arhitektonskog fakulteta postoji od wegovog obnavqawa, u pomenutoj {kolskoj godini 1996/97. U nastavni plan stavqen je na predlog arhitekata Gorana Jovanovi}a i Miomira Vasova, asistenata istog Fakulteta, sa kojima su se odmah sloìli profesori Mirjana i Hranislav An|elkovi}, te Du{an Ili}. Cene}i po na{em mi{qewu krupan zna~aj izu~avawa misaonih osnova arhitekture, izraàvamo ovde svoju zahvalnost pomenutima. Bez wihovog svojevremenog zalagawa za ovu stvar, ni na{ih zalagawa ne bi moglo da bude, ne bismo uop{te ni do{li u priliku.

Po na{im saznawima, malo je arhitektonskih visokoobrazovnih institucija u zemqi koje u okviru nastavnih planova svojih studija imaju i teoriju arhitekture, osim u delovima prikqu~enim pojedinim me|u ostalim predmetima studija. Mnogo druga~ije nije ni van zemqe.

Bilo kako bilo, na{a izlo`ba pokazala je stru~noj i ostaloj javnosti u Ni{u, kolika je snaga na{eg rada na mi{qewu, radi osmi{qavawa arhitekture, kakav je i slogan izlo`be o kojoj govorimo, ~iji se smisao jako dobro prepoznaje ve} u wegovom prevodu na engleski jezik, jezik zasnovan u velikoj meri na latinskom, i kada je o ovom slu~aju re~. Na{ slogan, naime, u engleskom prevodu doslovno je ovaj: To think and design architecture.

Sve dakle upu}uje na to da treba misliti, znati misliti, i prethodno znati, imati znawe, da bismo mogli osmisliti, dizajnirati, projektovati svoju arhitekturu. Dobru arhitekturu.

U sklopu izlo`be predstavqeno je ukupno 120 grafi~kih radova vrlo visoke vrednosti, i u idejnom i u crta~kom smislu, na formatima veli~ine B1 i B2, svi, svojevremeno, od strane nastavnika na ovom predmetu, oceweni najvi{im ocenama deset i devet. Svi radovi svoje su mesto na{li i u pomenutom lepo izra|enom katalogu izlo`be, na vrlo lepo osmi{qenom kompakt-disku, na ~ijem je omotu plakat izlo`be.

iz

lo

`b

e

Dr arh. Predrag Milo{evi},nastavnik na predmetu Teorija arhitekture

Sa otvarawa izlo`be

Rad studenta Aleksandra Ga~i}a


26

Izlo`ba je bila ujedno i promocija dva kompakt-diska sa tekstovima i ilustracijama sa predavawa na predmetu Teorija arhitekture, ~iji je autor dabome predmetni nastavnik. U saradwi sa studentima Filozofskog i Elektronskog fakulteta Univerziteta u Ni{u, Aleksandrom Lap~evi}em i Milanom \or|evi}em, zaposlenima u izdava~koj firmi ni{ke Studentske asocijacije koja ima ime Numerouno, na dva diska, na ukupno 412 strana teksta i sa svih 1425 ilustracija, predstavqeno je ono {to se studentima Arhitektonskog odseka ovda{weg Fakulteta nudi na znawe. Svi pomenuti kompakt-diskovi sa ove izlo`be mogu se nabaviti u kwi`ari Gra|evinsko - arhitektonskog fakulteta.

Gost izlo`be bio je veliki pregalac srpske i jugoslovenske arhitekture, arhitekta Ivica Mla|enovi}. U svom iscrpnom izlagawu na{ beogradski kolega govorio je o misaonim osnovima sopstvene arhitekture, kao i o svojim najnovijim nastojawima u osmi{qavawu (da opet ne ka`emo dizajnirawu ili projektovawu!) ekolo{kog stanovawa, posebno u Kini, ~iji je on ~est gost u posledwe vreme.

Sve u svemu, pokazali smo da misliti zna~i osmisliti = dizajnirati = projektovati arhitekturu. Svakome ko je to znao da vidi.

Znao! A ne samo mogao. Na{u izlo`bu vide}e mo`da i u Beogradu, Sofiji i Skopqu.

Dr arh. Predrag Milo{evi}

KONKURSza idejno arhitektonsko-urbanisti~ko re{ewe

Gimnazije u Kraqevu

Direkcija za planirawe i izgradwu "Kraqevo" i Savez arhitekata Srbije su raspisali jugoslovenski, op{ti, javni, anonimni,

projektni i jednostepeni konkurs za idejno arhitektonsko-urbanistiko re{ewe Gimnazije u Kraqevu ("Politika", 29.12.2001.g.) Po~etak konkursa je predvi|en 8.1.2002.". a predaja radova 16.4.2002.g., do 15 ~asova.

Konkurs }e se smatrati uspelim ako stigne najmawe 10 radova. Predvi|ene su:

I nagrada 240.000,00 dinaraII nagrada 150.000,00 dinaraIII nagrada 90.000,00 dinaraDva otkupa od po 30.000,00 dinara@iri:Prof. dr Miodrag Petrovi}, nau~ni savetnik,

predstavnik Direkcije za izgradwu "Kraqevo", predsednik @irija;

Prof. Mihailo Timotijevi}, dipl. in`. arh., predstavnik Saveza arhitekata Srbije, zamenik predsednika;

Ilija Juri}, dipl. in`. arh., predstavnik Ministarstva prosvete Republike Srbije, ~lan;

Prof. Branislav Stojanovi}, dipl. in`. arh., predstavnik Saveza arhitekata Srbije, ~lan;

Milorad Miladinovi}, dipl. in`. arh., pred-stavnik Direkcije za izgradwu "Kraqevo", ~lan;

Milan Mari}, dipl. in`. arh., predstavnik Saveza arhitekata Srbije, ~lan;

Ivan Ra{kovi}, dipl. in`. arh., predstavnik Saveza arhitekata Srbije, ~lan;

Za konkursni materijal se upla}uje 1.000 dinara. Zvani~no podignute originalne podloge su uslov za u~e{}e na konkursu.

arh. Hranislav An|elkovi}

iz

lo

`b

e

Rad studenta Milana Tani}a

Rad studenta Milana Anti}a

KONKURSI

27

b r o j 8 , m a r t 2 0 0 2 .

INTERNACIONALNI KONKURS PROJEKATA,

U DVA DELA,

ZA PROJEKAT VELIKOG EGIPATSKOG

MUZEJA U KAIRU (EGIPAT)

Ministarstvo kulture Arapske Republike Egipat je odlu~ilo da izgradi veliki kom-pleks: Veliki Egipatski Muzej, na platou

kod Gize, blizu Kaira. Pozvana je internacionalna zajednica arhitekata da u~estvuje u otvorenom, anonimnom konkursu u dve faze, na projektovawu ovog novog muzeja arheologije.

Konkurs je pod patronatom UNESKAU skladu sa UNESKO-vim propisima o

me|unarodnim konkursima, konkurs je odobren od strane Internacionalne Unije Arhitekata (UIA).

@IRI:• Salah Zaky Said, arhitekta (Egipat)• Galal Abada, arhitekta (Egipat)• Peter Cook, arhitekta (Velika Britanija)• Gae Aulenti, arhitekta (Italija)• Teodoro Gonzalez de Leon, arhitekta (Meksiko)• Jong Soung Kimm, arhitekta (Koreja), predstavnik

UIA• Sergio Donadoni, egiptolog (Italija)• Gaballah Ali Gaballah, egiptolog (Egipat)• Francoise Cachin, muzeolog (Francuska)Predvi|ena su i tri zamenika:• Ana Maria Zahariade, arhitekta (Rumunija)

zamenik UIA predstavnika• Fayza Haikal (Egipat)• Arne Eggebrecht (Nema~ka)

NAGRADENa kraju prve faze, @iri }e izabrati maksimum

od dvadeset projekata autora koji }e biti pozvani da u~estvuju u drugoj fazi. Svaki od ovih timova }e dobiti sumu od 10 000 US $.

Na kraju druge faze, @iri }e raspolagati sumom od ukupno 700 000 US $ koja }e biti dodeqena na slede}i na~in:• Prva nagrada 250 000 US $• Druga nagrada 150 000 US $

• Tre a nagrada 100 000 US $Preostalih 200 000 US $ }e biti podeqeno me|u

drugim u~esnicima.ROKOVI:

Krajwi rok za prijem registracija 07. 04. 2002.Dokumenti }e biti poslati u~esnicima konkursa

07. 04 - 07. 05. 2002.Pitawa u~esnika 07. 05 - 17. 06. 2002.

Odgovori na pitawa 17. 06. - 2. 07. 2002.Krajwi rok za prijem radova (prva faza) 17. 08. 2002.

Sastanak @irija za prvu fazu 12. - 17. 10. 2002.Druga faza konkursa }e se realizovati izme|u

7. 11. 2002 i 17. 03. 2003.Konkurs je otvoren za arhitekte ili timove

koje predvodi arhitekta, koji imaju pravo da se bave profesijom u svojoj rodnoj zemqi, ili zemqi boravka.

Novac za registraciju je 300 US $ + 50 US $ me|unarodnih tro{kova za prenos.

INFORMACIJE I REGISTRACIJAVeliki Egipatski Muzej

Koordinator Dr. Yasser MansourAl Remayah Square, Pyramids, Giza

P.O. Boks br. 469 Al Orman, Giza (Egypt)Tel (202) 386 59 17 – 386 59 11 – fax: 386 58 71

E – mail : [email protected]

NAPOMENA:Ovde je dat samo izvod konkursnog teksta

(Redakcija raspolaè integralnim tekstom konkursa). Detaqnije informacije se mogu potraìti na Internetu.

Redakcija

ko

nk

ur

si

ÂSOPIS "ARHITEKT", GLASNIK DRU[TVA ARHITEKATA NI[A, USKORO NAVR[AVA DVE GODINE

POSTOJAWA. ZA TO VREME JE PRE[AO, I SADR@AJNO I OBLIKOVNO, ZNAÂJAN RAZVOJNI PUT.

KONCEPCIJA I DIZAJN SU SVE STABILNIJI I ÂSOPIS POSTAJE PREPOZNATQIV I VAN NI[KE

SREDINE. DA BI NA[ "ARHITEKT" SAÛVAO DOSTIGNUTI I POBOQ[AO BUDU]I SADR@AJ, POTREBNA

JE [IRA SARADWA ^LANSTVA. [AQITE NAM SVOJE PREDLOGE, KRITIKE, STRU^NE TEKSTOVE, VESTI

I DR. - SVE [TO SMATRATE KORISNIM ZA OSTVAREWE CIQEVA NA[E STRUKE. TEKSTOVE KOJI

SADR@AJEM I KVALITETOM BUDU PRIMERENI KONCEPCIJI ÂSOPISA, OBJAVI]EMO.

REDAKCIJA


28

Iz sadràja DaNS-a br. 36, decembar 2001. ". (96 strane, delom puni kolor):

Re~ urednika Beleìmo QUDI I DOGA\AJI• \or|e Tabakovi} (1897-1971) tri decenije od

smrti• Jednodnevni izleti autobusom u Beograd• Don Kihot i San~o Pansa u jednome (intervju sa

Borisom Podrekom)KONKURS• poslovna zgrada novosadske banke A.D. Novi Sad

(prikaz nagra|enih radova)IZLO@BE• Ranko Radovi} dobitnik Tabakovi}eve nagrade• ê`wivo lice amfionovo/prostor Ranka

Radovi}a• Salon urbanizma Ni{• Prethodnica ni{ke {kole unutra{we

arhitekture (izlo`ba ni{kih studenata)• N kraju puta po~iwe novi (izlo`ba novosadskih

studenata)• Grupa "Karoq Ko{" (arhitektonska izlo`ba iz

Ma|arske)POVODI• Se}awe na arhitektu Branislava Koji}a (1899-

1987)SKUPOVI• Dani arhitekture Ni{aNAGRADE• Godi{wa nagrada za arhitekturu Saveza

arhitekata Srbije

REALIZACIJE• Objekat "Konzum"• beo~inska fabrika cementaISTRA@IVAWA I PREDLOZI• [etali{te - nova ivica gradaJUBILEJI• 50 godina Pokrajinskog zavoda za za{titu

spomenika kulure u Novom SaduNA[I GRADOVI• Zrewanin (serija ~lanaka)• Kikinda (serija ~lanaka)• Uìce (na) dogradwe na{eg vremena• Ni{ - apoteoza caru Konstantinu Velikom

VESTIOBRAZOVAWE

• Prvi diplomac arhitekture FTN-u u Novom Sadu• Diplomski Rad Milice Vra~arevi}AKCIJE U PROSTORUREAGOVAWA• Vreme razarawa (povodom razarawa Svetskog

trgova~og centra)• Mera transformacije• Pismo uredni{tvu

NOVI ÂSOPISI(ni{ki "Arhitekt" je predstavqen naslovnomstranom)NOVE KWIGEARHITEKTURA U SVETU

• Energija na raskrsnici• Praznina je prostor za sve - Lina Bo Bardi

(arhitekta iz Brazila)• Finski arhitekt Alvar Alto

IN MEMORIAM

Iz sadràja AG magazina br 4, novembar 2001.g. (88 strana, puni kolor):~

as

op

is

iÂSOPISI

29

b r o j 8 , m a r t 2 0 0 2 .

• Obnova Hilandara• Be~ u Beogradu• Najvi{e zgrade u svetu• Za{to se sru{io WTC• Mozaici• Rekonstrukcija Harods-a• Softver za procenu tro{kova u gra|evinarstvu• ARCHICAD 7• Internet za gradi-teqe• Poloàj izvo|a~a u ugovorima "Kqu~ u ruke"• Aluminijumski kompozitni materijal (nove

tehnologije fasadnih elemenata)• Obi~ni i stakleni fiber polimeri (nove

tehnologije u betonu)Iz sadràja AG magazina br 5, februar, 2002.g.

(90 strana, puni kolor):• Jedan vek arhitekte Koji}a • Industrijska arheologija • Dor}olska marina • Visoke zgrade u svetu (II)• Za{to se sru{io WTC (II)• Sajam u Parizu - BATIMAT• Merkator u Beogradu• Svetsko izdava{tvo - IBC• Pod svodovima ~eli~nih hala• Arhitektura i moderna • [kola gra|evinske fizike• Termoizolacijom do energije

Izdava~: IzoTeh d.o.o., Ma~vanska 21, 11000 Beograd. Tel. o11/444-24-91. www.agmagazin.co.yu

Iz sadràja DABiltena br. 6, decembar 2001.g. (8 strana, crno-belo):

• Godi{wa nagrada Saveza arhitekata Srbije• Aktivnosti UIA• Aktivnosti DAB-a• Nagrade• [}e}in (me|unarodni konkurs za urbanisti~ko-

arhitektonsko re{ewe ostrva Kepa Parnicka• Marina "Dor}ol" u Beogradu (konkurs za anketno-

programsko re{ewe)

Izdava~: Dru{tvo arhitekata Beograda, Kneza Milo{a 7a, 11000 Beograd

tel. 011/3230-059

Iz sadràja Modula br 3, septembar 2001.g. (72 strane, puni kolor):

• Gra|evinska dozvola• U dru{tvu sa profesorom Lambi}em (tema:

solarna energija)• Vaqaonia bakra Sevojno• Prikaz: "Bakar u visokogradwi" (M. \uri})• Vrtna arhitektura• Be~ - arhitektura i obnova grada• Sajam gra|evinarstva u Pragu

Izdava~: Informativni centar za izgradwu, Zmaj Jovina 1, 26000 Pan~evo, tel. o13/342-878

www.icic.co.yu

~a

so

pi

si


30

Iz recenzije:

Ovog puta Milenkovi} se prihvatio delikatnog posla... napravio je z a p i s o nastanku, koncipirawu i trajawu beogradskog Salona

arhitekture tokom vi{e od ~etvrt veka, simboli~no ozna~avaju}i ugao posmatrawa i vrednovawa kao salonsku vizuru. Dobili smo specifi~ni "vi{etomni roman" o arhitekturi na{eg podnebqa, u odre|enom razdobqu.

Saloni su zna~ajne smotre arhitektonskog stvarala{tva ali i zapaèni kulturni doga|aji. Sva ta okupqawa i de{avawa na Salonima i oko wih, stavqala su arhitekturu u epicentar interesovawa dru{tva u datom trenutku. Kwiga predstavwa sistemski utemeqeno, vi{e-slojno {tivo o fenomenologiji arhitekture. Kwigu vaqa tako i ~itati - sloj po sloj!

Prof.arh.dr Miodrag Ralevi}

Izdava~i: Savez arhitekata Srbije i autorKneza Milo{a 7a, 11000 Beogradtel. 011/3230-o59

Iza{ao je iz {tampe -Priru~nik ArchiCADverzija 7. Priru~nik se sastoji od 26 ve`bi koje pa`qivog ~itaoca uvode u mogu}nosti

ArchiCAD-a. Posle upoznavawa sa osnovnim tehni-kama, ~italac po~iwe da radi na projektu "Ku}a za ve`bu" od prvog zida pa sve do izlaza na PlotMaker. Za uspe{no kori{}ewe ovog priru~nika nije potreb-no prethodno znawe iz CAD-a, dovoqno je poznavawe Windows okruèwa.

Priru~nik je pro{iren prevod engleskog izdawa Training Guide, verzija 7.0 od Lubomira Kuliseva. Lu-bomir Kulisev je iskusan pisac ovakve literature i autor je sli~nih izdawa. U prevodu su kori{}eni paralelno na{i i engleski izrazi, naro~ito ako su izrazi iz programa ArchiCAD, kako bi ~itaoci lako na{li vezu izme|u teksta u kwizi i prikaza na ekra-

nu. Na kraju kwige, pod naslovom Engleski izrazi u Ar-chiCAD-u, skupqeno je preko 500 odrednica.

Ovo je tre}i priru~nik za ArchiCAD u kojem se ob-javquju prilozi saradnika i korisnika. Do priloga se stiglo na specifi~an na~in. Preko hiCAD mail liste upu}ena je poruka: Poziv na saradwu! Reagovawe je bilo iznad o~ekivawa, a najve}e iznena|ewe je prvi prilog koji je stigao za mawe od jednog sata!

Obim i oprema kwigeFormat B5, 375 strana, sa preko 1200 ilustracija,

18 prikaza projekata ura|enih u ArchiCAD-u, kunsdruk papir, korice - plastificirane pun kolor, povez bro{iran. Cena: 22 Eura + ptt tro{kovi.

Napomena:Za Srbiju pla}awe pouze}em ili preko ìro

ra~una.kw

ig

eKWIGE

31

b r o j 8 , m a r t 2 0 0 2 .

0duw *rglqd ii eurmdan.org.rs/izdavastvo/arhitekt/a 008.pdf10.1. 2002.g. sa produ`ewem roka predaje...

Documents