^lanstvo u SPOS-u^lanstvo u SPOS-u^lanstvo u Savezu p~elarskih

organizacija Srbije ostvaruje sepreko dru{tava p~elara po slobo-dnom izboru. ^lanarina u 2007. godi-ni za ~lanove p~elarskih organi-zacija iz Srbije iznosi 1 100 dinara,iz Republike Srpske 28,8 KM, izFederacije BiH 40,5 KM, izHrvatske 228 kuna, iz Slovenije5 273 tolara, za p~elare iz CrneGore, Makedonije i ostalih inos-tranih zemaqa gde se ~asopis {aqeobi~nom po{tom 32 evra, a gde se{aqe avionom 40 evra. ^lanstvopodrazumeva dobijawe 12 brojeva~asopisa P~elar.

Ra~un SPOS-a:160–17806–08

Saradwa Saradwa sa ~asopisomsa ~asopisom

Rukopisi i fotografije se nevra}aju. Redakcija zadr`ava pravoredigovawa tekstova. Za sadr`ajtekstova odgovaraju autori, a zasadr`aj oglasa ogla{iva~i.Listovi koji preuzimaju radove iz~asopisa P~elar du`ni su da jasnonavedu izvor informacija.

Istorija ~asopisaIstorija ~asopisaPrvi ilustrovani ~asopis za

p~elare {tampan je 1883. godine uBeogradu pod imenom „P~ela“.Potom je {tampan „Srpskip~elar“ 1. oktobra 1896. godine uSremskim Karlovcima. Od 1899.godine nastavqa da ga izdaje Srpskap~elarska zadruga u Rumi. „P~elar“,organ Srpskog p~elarskog dru{tva,izlazi od 1. januara 1898. godine uBeogradu. Januara 1934. godine spo-jili su se „P~elar“ i „Srpskip~elar“ i od tada izlaze podnazivom „P~elar“.

Ukazom predsednika SFRJ„P~elar“ je 1973. godine odlikovanOrdenom zasluga za narod sa srebrn-im zracima za izvanredne zasluge,popularisawe i unapre|ewep~elarstva, a Kulturno-prosvetnazajednica Srbije dodelila mu je 1984.godine Vukovu nagradu za rad urazvoju kulture u Srbiji.

Tira`: 14 000. [tampa: Kolorpres – Lapovo, tel. 034/853-715, 853-560, kolorpres@ptt.yu

Fotografija na naslovnoj strani: Zima bez zime na p~eliwaku Rako~evi}a

Foto: Zoran Stojanovi},KraqevoRodoqub @ivadinovi},@itkovac

^as^asopis zopis za p~ea p~elalarsrstvtvo o P^ELARP^ELARSavez p~elarskih organizacija SrbijeMolerova br. 13, 11000 Beograd, 011/2458-640, 064/40-191-63

spos@sezampro.yu, www.spos.info, casopis-PCELAR@yahoogroups.com

The Magazine of Serbian Beekeeping BEEKEEPERThe Magazine of Serbian Beekeeping BEEKEEPERThe Beekeeping Association of Serbia, Serbia, 11000 Belgrade, 13 Molerova St.

Predsednik SPOS-aDipl. ing. @ivoslav Stojanovi}

Ul. Milana Martinovi}a Metalca br. 4, 24413 Pali}024/753-771, 063/510-598, zobrad@yunord.net

Glavni i odgovorni urednik Dr med. Rodoqub @ivadinovi}

Ul. Stojana Jani}ijevi}a br. 12, 18210 @itkovac018/846-734, 063/860-8510

rodoljubz@ptt.yu

Izdava~ki savetProf. dr Jovan Kulin~evi} (predsednik)

Prof. dr Bosiqka \uri~i}, Prof. dr Zoran Stanimirovi},Prof. dr Desimir Jevti}, Prof. dr Slobodan Miloradovi},

Prof. dr Miloje Brajkovi}, Jovo Kantar, @arko @ivanovi}

Redakcija (po azbu~nom redu prvog slova prezimena)

Doma}i ~lanovi redakcije

Dipl. novinar Milanka Vorgi} (Novi Sad), Dragutin Gaji} (Veliko Gradi{te), Milan Jovanovi} (Trstenik),

Ratko Jokovi} (Lu~ani), Branislav Karleu{a (Beograd), Dejan Krecuq (Kovin), Milan S. Mateji} (Vla{ki Do), Ing. Robert Past (Novi Sad), Rajko Pejanovi} ([abac),

Milutin Petrovi} (Kragujevac), Dr sci. vet. med. Nada Plav{a (Novi Sad), Dr Slavomir Popovi}

(Beograd), Vladimir Huwadi (Petrovaradin)

Strani ~lanovi redakcije

Vladimir Augu{tin (Metlika, Slovenija), Borisav Brwada (Bar,Crna Gora), Ferid Velagi} (Tuzla, Bosna i Hercegovina),

Amir Demirovi} (Sanski Most, Bosna i Hercegovina), Milan Isidorovi} (Sutomore, Crna Gora), Dr med. Stipan

Kova~i} (Darda, Hrvatska), Branko Kon~ar (Kozarac, Bosna iHercegovina), Mr sci. Goran Mirjani} (Gradi{ka, Bosna i

Hercegovina), Aleksandar Mihajlovski (Skopqe, Makedonija),Franc Prezeq (Kamnik, Slovenija),

Doc. dr sci. Zlatko Pu{kadija (Osijek, Hrvatska), Milorad ^eko (Bawa Luka, Bosna i Hercegovina),

Dr vet. med. Irena Ximrevska (Skopqe, Makedonija), Franc [ivic (Qubqana, Slovenija)

2007

APIMONDIA Foundation

APISLAVIA

P^ELAR, februar 2007. 49

Vlastimir Spasi}OPTIMALANPROLE]NI RAZVOJ 54Upoznajte se sa modernimstavovima o razvoju p~eli-wih zajednica u prole}e, do~ega se mo`e do}i samo

upornim u~ewem i dugogodi{wim iskustvom@ivoslav Stojanovi}

A@ NAMJESNIKU PRIPREMIZA GLAVNU PA[U 59Iz pera predsednikaSPOS-a pro~itajtedetaqe o ovoj neobi~noj

ko{nici koja od p~elara mnogo tra`i, alimnogo i daje. A@ Namjesnik pokazujeodli~ne rezultate u pripremi za glavnupa{u ~ak i u godinama sa nepovoqnim vre-menskim prilikama u prole}eJovan Kulin~evi}

NOSEMA CERANAEKOD EVROPSKIHMEDONOSNIH P^ELA 68Nau~nici polakorazotkrivaju novu nozemozu

i saznali su da nozemoza nije `ivotiwa (!?),ve} visoko specijalizovana gqivica! MALA KO[NI^INA BUBA 71Jo{ jedna stra{na {teto~ina p~ela pretievropskom p~elarstvu!

Ko ne zna, neka u~i ~itaju}i P~elar.Ko ne zna, neka u~i ~itaju}i P~elar.Ko zna, neka u`iva u obnavqawu gradiva. Ko zna, neka u`iva u obnavqawu gradiva.

Ko zna boqe, neka to i napi{e. Ko zna boqe, neka to i napi{e.

Izdvajamo iz sadr`aja

KALENDAR VA@NIJIH P^ELARSKIH SKUPOVA U NAREDNOM PERIODU1 – Bjelovar (Gudovac), III p~elarski sajam, 3. i 4. II 2007. 2 – Beograd, XV savetovawe na Poqoprivrednom fakultetu, 10. i 11. II 2007. 3 – Ni{, V me|unarodni stru~ni seminar „Priroda daruje – um caruje“, 17. II 2007. 4 – Smederevska Palanka, XI Savetovawe „Tehnologija p~elarewa“, 17. II 2007. 5 – Novi Sad, XXV Savetovawe p~elara Vojvodine, 3. III 2007.6 – Aleksinac, Seminar o HACCP sistemu u p~elarstvu i dobroj p~elarskoj praksi(pokroviteqstvo: APIMONDIA, Ministarstvo poqoprivrede R. Srbije), 4. III 2007. 7 – Vinkovci, IV p~elarski dani, 9, 10. i 11. III 2007. 8 – Istanbul, Prvi kongres p~el. organizacija Balkanskih zemaqa, 29. III – 1. IV 2007.

Slavomir Popovi}

PISMO P^ELARIMA ZA FEBRUAR 51Vlastimir Spasi}

OPTIMALAN PROLE]NI RAZVOJ 54@ivoslav Stojanovi}

A@ NAMJESNIK U PRIPREMIZA GLAVNU PA[U 59Goran Grbi}

UBLA@AVAWE NEGATIVNIH FAKTORA U PROLE]NOM RAZVOJU 62Werner GekelerKONTROLA SADR@AJA VODE U MEDU 65Jovan Kulin~evi}

NOSEMA CERANAE KOD EVROPSKIHMEDONOSNIH P^ELA 68

MALA KO[NI^INA BUBA(Aethina tumida) 71Petar Panteli}

ALKOHOLNI RASTVOR PROPOLISAPROTIV VAROE 73Ivan Jurkovi~

P^ELAREWE SA VI[ENAMENSKOMVISOKOM PODWA^OM KOD NASTAVQA^A 74Veroqub Umeqi}

NAU^NO PRAWE… [ARENOG PAPIRA? 79

SKUPOVI 80

SKUPOVI I REPORTA@E 83

50 P^ELAR, februar 2007.

RRee~~ uurreeddnniikkaaNa po~etku ovog obra}awa Vama, dragi

~itaoci, moram najpre da uputim izviwewezbog ka{wewa sa dostavqawem januarskog ifebruarskog broja ~asopisa P~elar. Broj~lanova SPOS-a naglo raste, verovatno kaonikada do sada, {to je delimi~no usporilouno{ewe podataka u kompjuter. Oni koji suspiskove slali internetom u digitalnomobliku ~asopis su dobili me|u prvima, dokje bilo ka{wewa kod onih drugih. Ali, do-bro, to }e se brzo re{iti. Potrudili smo seda sadr`aj vremenski uskladimo sa ka{we-wem ~asopisa, tako da smo sigurni da }etebiti zadovoqni.

Znamo da ima dosta primedbi i na obim-nost oglasa, ali je SPOS u~inio sve da ihsvede na razumnu meru. Naravno, prva tribroja u godini uvek imaju ne{to vi{eoglasa nego ostali meseci.

U protekle dve godine, posle izvesnogperioda stagnacije, imali smo prose~no go-di{we pove}awe ~lanstva za oko 500. Ovegodine, pove}awe }e se meriti hiqadama,{to zbog besplatne registracije p~eliwakakoju je svima nama, u saradwi sa Ministar-stvom poqoprivrede, obezbedilo rukovod-stvo SPOS-a, {to zbog nastupa P~elara nastranom tr`i{tu. Sve u svemu, bi}e nasmnogo vi{e {to }e, nadam se, uticati i napoboq{awe kvaliteta ~asopisa, jer vi{equdi vi{e zna.

Mogu i da vas obradujem ne~im lepim.Kona~no se krenulo sa realizacijom projek-ta digitalizacije svih brojeva ~asopisa

P~elar koji su od{tampani u proteklih 109godina! [ta to zapravo zna~i? Svi brojevibi}e skenirani i svaka stranica i svakibroj ~asopisa nareza}e se na par DVD-a, pa}e svako od vas mo}i da potra`i bilo kojibroj da ga pro~ita. Jednostavno otkucate natastaturi kompjutera, recimo „mart 1938“ itaj broj ~asopisa se otvori pred vama! Isto}e se uraditi i sa kultnim ~asopisima Jugo-slovensko p~elarstvo i Napredno p~elar-stvo. To neizmerno blago bi}e dostupno sva-kom p~elaru ove, ali i drugih zemaqa. Pozi-vamo na{e kolege iz ~asopisa Hrvatska p~e-la, Slovenski ~ebelar, P~elarstvo i Meli-tagora da u~ine isto. Da poka`emo svetu ka-kvim blagom raspola`emo. Jer, znawe je je-dina vrednost koja se umno`ava deqewem.

Diskovi sa svim ~asopisima dostavi}ese dru{tvima p~elara sa dozvolom za umno-`avawe. Ovaj grandiozni projekat krunisa-}e veliki jubilej, 110 godina postojawaSPOS-a. Jubilej je dobio i slogan ~iji jeautor zamenik predsednika SPOS-a Dragu-tin Gaji}: „50 000 p~elara za o~uvawe pri-rode Srbije“. Ovaj slogan sa velikom upo-trebnom vredno{}u bi}e maksimalno pro-movisan. Pozivamo i vas da ga ugradite u svesvoje aktivnosti. Jer, zaista je tako. Mo`dai vi{e od 50 000 qudi se u Srbiji bavi p~e-larstvom, direktno ili indirektno, a najve-}u korist od wihovog rada ima {ira zajed-nica, kroz opra{ivawe i odr`avawe ekolo-{ke ravnote`e i biodiverziteta. Slavimop~elu, jer nam ona omogu}ava da opstajemo!

IZVE[TAJ SA SEDNICE IO SPOS-a odr`ane 23. decembra 2006.

Na ovom sastanku donete su slede}e va`nije odluke. Skup{tina SPOS-a se zakazujeza 24. februar 2007. godine. U Organizacioni odbor za obele`avawe 110. godi{wice odosnivawa SPOS-a uvr{teni su ceo IO SPOS-a, predsednik Nadzornog odbora i pred-sedavaju}i Skup{tine SPOS-a, a predstavnici vlasti }e biti imenovani kasnije. Zaslogan godi{wice odre|en je: „50 000 p~elara za o~uvawe prirode u Srbiji“. Odobrenoje uvo|ewe ADSL (512 kbps) linije u SPOS uz mese~nu pretplatu od 1 800 dinara. Pri-hva}ena je ponuda Narodne biblioteke za digitalizaciju starih brojeva ~asopisa P~e-lar, uz pla}awe po obavqenom poslu. Nalo`eno je da se za slede}i sastanak pripremi iz-ve{taj Komisije za obrazovawe kako bi se pravilno razmotrile prispele primedbe.SPOS vi{e ne}e stajati iza bilo koje izlo`be na kojoj bi postojala i najmawa diskri-minacija bilo kog proizvoda, pri ~emu svi proizvodi koji se budu izlagali moraju ima-ti odgovaraju}u potpunu dokumentaciju izdatu od nadle`nih organa. Dozvoqen je otkupstarih brojeva P~elara iz arhive po ceni od 20 dinara po komadu plus PTT tro{kovi.

P^ELAR, februar 2007. 51

Za razliku od januara, tokom februara up~eliwem dru{tvu po~iwe intenzivniji`ivot. Matica sve vi{e pola`e jaja. U ja-~im p~eliwim dru{tvima matica dnevnopola`e prose~no po oko 200 jaja, a u slabi-jim p~eliwim dru{tvima po 100–150 jajadnevno. U centru gnezda, gde je leglo, u ovodoba godine temperatura je oko 35 °C, kojutreba i odr`avati na tom nivou, {to ja~imp~eliwim dru{tvima ne}e biti te{ko, alislabijim je to veoma naporno. Iz dana u danpojavquje se sve ve}i broj mladih p~ela izlegla koje je matica polo`ila u januaru, ko-je se grupi{u oko matice i intenzivnije ma-ticu hrane mati~nim mle~om. Sa pojavommladih p~ela matica kao da dobija novu sna-gu i spremnost da intenzivnije pola`e jaja.

Kad se ve} pomiwe leglo u februaru va-qa ista}i da je pojava legla u ve}em obimu uovom periodu veoma {tetno za p~eliwe dru-{tvo. Takvo leglo zahteva odr`avawe kon-stantne temperature i kvalitetnu mikro-klimu u gnezdu {to dodatno iznuruje p~elei ~ini ih nedovoqno sposobnim za negovawelegla tokom prole}a. [to je p~eliwe dru-{tvo slabije u ovom periodu, to se posledi-ce preranog legla vi{e ose}aju. ^esto je isam p~elar kriv za pojavu preranog legla:ako previ{e utopli p~eliwe dru{tvo u no-vembru, ako je zazimio slabije p~eliwe dru-{tvo itd.

Do ovog perioda p~elama je trebaloobezbediti dosta hrane i dobru ventilaciju.Ta hrana mogla je do ovog momenta da budemaltene i od {e}ernog sirupa, bez polena.Ali, od ovog momenta, pa nadaqe, p~eliwemdru{tvu je potrebna kvalitetna hrana sa do-sta polena radi kvalitetnog negovawa irazvoja legla.

P~eliwe klube pri niskim temperatu-rama kre}e se navi{e (na gore) i tada kori-sti hranu u mednoj kapi, iznad legla. Ako jep~eliwe dru{tvo zazimqeno sa nedovoq-nom mednom kapom na ramovima u plodi{tu,

p~eliwe klube }e ve} u ovom periodu „pro-biti“ mednu kapu, izbiti na satono{e istradati ako mu p~elar ne doda poga~u, i po-red toga {to levo ili desno od klubeta mo-`da ima dovoqno hrane. I ovde treba ista-}i da su kod ja~eg p~eliweg dru{tva veli~i-na i polo`aj klubeta daleko povoqniji uodnosu na slabije p~eliwe dru{tvo, jer imadaleko boqi kontakt sa hranom. Mo`e da sedesi da je p~elar zazimio p~eliwe dru{tvosa slabom mednom kapom na samo 2–3 sredi-{wa rama i da p~eliwe klube izbije na sa-tono{e, tj. probije mednu kapu samo, na pri-mer, u dve sredi{we ulice. P~eliwe klube}e se tada podeliti u dva dela (levo i desnood ulica u kojima su p~ele „probile“ mednukapu) i tako, znatno oslabqeno, strada}e.Naravno, mo`e da se desi da i matica budeba{ u onoj ulici u kojoj su p~ele „probile“mednu kapu i da ona strada od gladi kao i svep~ele u toj ulici.

U toku februara p~eliwe dru{tvo tro-{i daleko vi{e hrane nego u januaru. To jenormalno, jer u februaru matica nosi in-tenzivnije, ima vi{e mladog legla za nego-vawe. U svakom slu~aju, u februaru p~elartreba da izvr{i kontrolu da li su mu p~eleizbile na satono{e, tj. da li su ostale bezhrane i da pomogne p~elama dodavawem po-

PISMO P^ELARIMAPISMO P^ELARIMA

ZA FEBRUARZA FEBRUARDr Slavomir Popovi}, ul. Save Kova~evi}a br. 38, 11000 Beograd, (063) 8614-803

Foto: Branko Obranovi~

52 P^ELAR, februar 2007.

ga~e ili ramova sa medom ako wima raspola-`e.

Kad se radi o dodavawu poga~e p~eliwimdru{tvima u februaru ima vi{e razli~i-tih stavova:

– Jedni p~elari smatraju da poga~u tre-ba dati samo ako su p~ele izbile na satono-{e, jer je to jedini na~in da se p~eliwe dru-{tvo spasi od gladi. Ina~e se smatra da akoje p~eliwe dru{tvo kvalitetno zazimqeno,sa dosta kvalitetne hrane i sa oko 20 000p~ela, ne treba ga dirati sve do po~etkavo}ne pa{e;

– Drugi p~elari smatraju da u februaruobavezno treba dati poga~u ako su p~eliwadru{tva slabija, jer }e poga~a dr`ati p~ele~vr{}e na okupu u klubetu, povezuju}i gor-we delove ramova sa hranom, zatim ako jep~elar usled nedovoqnog znawa nekvalitet-no zazimio p~eliwe dru{tvo, usled ~ega sep~eliwe klube pomerilo levo ili desno, pa}e poga~a u ovo doba godine, tako|e, ~vr{}edr`ati p~eliwe klube na okupu tj. povezi-va}e p~ele sa hranom, zatim ako su prethod-ni meseci bili topli (novembar, decembar,kao {to je to bio slu~aj pro{le 2006. godi-ne) pa su p~ele puno izlazile iz ko{nica itro{ile med i, na kraju, ako p~elar nije si-guran da mu p~eliwa dru{tva imaju dovoqnohrane;

– Tre}i p~elari smatraju da dodavawepoga~e u drugoj polovini februara stimu-li{e p~eliwe dru{tvo na intenzivnijirad.

U toku februara p~eliwe dru{tvo netreba uznemiravati. Osmatrawem leta nako{nici, mo`e se mnogo toga uo~iti:

– Ako p~ele hitro izle}u iz ko{nice, uko{nici je sve u redu;

– Ako je dan povoqan za izlet, a p~elegami`u i tumaraju po predwem delu ko{ni-ce, tresu krilima, znak je da p~eliwe dru-{tvo ili nema maticu ili nema dovoqnohrane;

– Ako p~ele tumaraju po predwoj straniko{nice, ako je trbuh p~ela naduven a pole-taqka i predwi deo ko{nice su zaprqani,znak je da su p~ele obolele od nozeme. Trebaposlati uzorak (sa p~elama) u laboratorijuna pregled;

– Ako se na letu ko{nice primete belikristali, a p~elama nije stavqena poga~a,znak je da je rezervna hrana (med) ukristali-sana;

– Ako p~ele izle}u iz neke ko{nice ra-no ujutro i predve~e, a iz ostalih ko{nicane izle}u, znak je da je to p~eliwe dru{tvonapadnuto ili ono „pqa~ka“ drugo p~eliwedru{tvo;

– Ako iz neke ko{nice p~ele ne izle}u,a iz drugih izle}u, zakucati sna`nije po tojko{nici u predelu plodi{ta, pa ako p~eleprvo sna`nije zabruje, a potom (kroz 4–5 se-kundi) zvuk (brujawe) se sti{a, znak je da jeu ko{nici sve u redu. Ako se brujawe u ko-{nici nastavi, znak je da ne{to nije u redui da to p~eliwe dru{tvo treba pregledati~im dozvole vremenski uslovi.

Mir na p~eliwaku u toku februara je ve-oma bitan. Svaki stres p~ela u p~eliwemdru{tvu (usled udara po ko{nici i sli~no)naru{ava mikro-klimu u ko{nici, uti~e nanepotrebno pove}awe potro{we hrane u ko-

Jo{ ima vremena za pripremu opreme

Na p~eliwaku Sa{e Rako~evi}a na +2 °C

P^ELAR, februar 2007. 53

{nici i na nepotrebno iznuri-vawe p~ela. Ve}i stresovi p~e-la (usled ~estih udara po ko-{nici) mogu da budu katastro-falni po p~eliwe dru{tvousled odvajawa pojedinih (ve-}ih) delova klubeta.

U toku februara treba o~i-stiti podwa~e ko{nica. Za p~e-lare je to mali napor, a p~elamavelika pomo}. Ako ima mnogouginulih p~ela na podwa~i (dvei vi{e {aka) treba obaveznoposlati uzorak sa p~elama u la-boratoriju na ispitivawe.

Utopqavawe dru{tava kra-jem februara (po~etkom marta) je posebnozna~ajno za slabija p~eliwa dru{tva, kodkojih je ovaj period kriti~an za wihov raz-voj, zbog zahla|ewa i nedovoqnog broja p~e-la koje ne mogu da se uspe{no suprotstave~estim klimatskim promenama. P~eliwedru{tvo koje je u zimu u{lo sa preko 20 000p~ela, nekako }e se odupreti ~estim kli-matskim promenama u februaru. Ali, p~e-liwe dru{tvo koje je u zimu u{lo sa maweod 15 000 p~ela, te`e }e se izboriti sa ~e-stim klimatskim promenama ako se dobro neutopli. Jer, u gnezdu p~eliweg dru{tva uovo doba godine temperatura je oko 35º °C,bez obzira na visinu temperature spoqa. Totokom februara prakti~no zna~i da kada jetemperatura napoqu ponekad i ispod 0 °C, up~eliwem gnezdu je oko 35º °C. Ako bi se tem-peratura u predelu gnezda smawila na oko32º °C matica bi prestala sa polagawem jaja,{to bi znatno usporilo razvoj p~eliwegdru{tva, a p~ele koje se izlegu iz legla natakvoj temperaturi su nedovoqno razvijenei kratko `ive.

Ako p~elar dobro ne utopli p~eliwedru{tvo, p~ele }e se svakako boriti da odr-`e temperaturu u gnezdu od oko 35º °C tro-{e}i vi{e hrane, {to }e ih, naravno, znat-no iznurivati.

Ja~ina p~eliweg dru{tva u toku febru-ara direktno zavisi od ja~ine p~eliwegdru{tva u fazi pripreme p~eliwih dru-{tava za zimu i wegove ja~ine neposrednopred zimu. U ja~em p~eliwem dru{tvu u to-ku avgusta boqe se neguje leglo. Mlade (zim-ske) p~ele dobijene iz takvog legla su kva-litetne, vitalne i spremnije da uspe{noprezime. U toku zime p~ele u slabijem p~e-liwem dru{tvu tro{e 2–3 puta vi{e hrane

po jedinici mase p~ela i znatnovi{e se iznuruju nego p~ele uja~em p~eliwem dru{tvu.

Tretirawe p~ela protiv va-poe u ovo doba godine je bitnona onim p~eliwacima na kojimap~elar nije siguran da je tokomprethodnog perioda oborio va-rou u dovoqnom procentu. U pe-riodu kad jo{ uvek nema dostalegla, kad je najve}i deo varoena p~elama, jednim tretirawemp~ela protiv varoe znatno bi sesmawio broj varoa u p~eliwemdru{tvu.

Dobra mikroklima (venti-lacija) u ko{nici u toku februara je veomava`na. Ako je u ko{nici preterana vla-`nost, p~ele }e reagovati ve}om potro-{wom hrane. Ve}om potro{wom hrane ra-ste temperatura u klubetu, matica po~iweintenzivnije da pola`e jaja, za negovawe le-gla p~ele jo{ vi{e tro{e hranu, stvara sejo{ ve}a vla`nost, jo{ je vi{e (preranogzimskog) legla. Karakteristi~no je da sla-bija p~eliwa dru{tva po pravilu imaju uve-}anu vla`nost i ve}i obim preranog legla(proporcionalno prema svojoj snazi).

Treba izvr{iti kontrolu leta, jer mo`eda se desi da su mrtve p~ele zagu{ile (za-tvorile) leto, {to spre~ava (ili ote`ava)p~ele da izle}u na pro~isni let.

Ako se u p~eliwem dru{tvu u februarunalazi stara matica, p~elar tu ne mo`e ni-{ta da u~ini, ali je krajwe vreme da se pod-seti da trogodi{we matice tokom zimestradaju preko 10%, dvogodi{we oko 3%, ajednogodi{we oko 0,2%, da su tro{kovi za-mene stare matice mladom vi{estruko ma-wi od tro{kova nastalih gubitkom starihmatica, da je znatno ve}a verovatno}a da }ep~eliwe dru{tvo sa mladom maticom uspe-{nije prezimiti nego dru{tvo sa starommaticom, ali i da u slabijem p~eliwem dru-{tvu ~ak i kvalitetna mlada matica slabi-je pola`e jaja.

U toku februara pravo je vreme da se iz-vr{i dezinfekcija ko{nica i opreme, da seu`i~e ramovi, da se popravi oprema, da sepripreme sakupqa~i polena za vo}nu pa{u,da se pripremi sun~ani topionik voska, po-stave pojilice za p~ele, da se prelista p~e-larska literatura i ~asopis „P~elar“, da sesa~ini plan uzgoja matica presa|ivawemlarvi, da se pose}uju predavawa i drugo.

Oprezno zbog grabe`i

Fot

o: M

ilo{

Mil

osav

qev

i}

54 P^ELAR, februar 2007.

Svakog prole}a p~elar se nalazi preddilemom: kako da svoje teoretsko znawe pre-to~i u praksu i kako da ga uklopi u sve suro-vije vremenske prilike koja nas svakog pro-le}a stavqaju pred nova isku{ewa? P~elarse vrlo ~esto na|e u nedoumici {ta da pre-duzme u datim uslovima koji vladaju na mi-krolokaciji wegovog p~eliwaka, da bi raz-voj p~eliwe zajednice usmerio u `eqenompravcu. Najve}i problem je u tome {to nepostoji univerzalni recept, primenqiv nasve uslove u kojima se p~eliwe zajednicemogu na}i. Znawe p~elara tu dolazi u prviplan. P~elar mora da proceni kako }e se udatim okolnostima pona{ati p~eliwe za-jednice i kako }e priroda uticati na vremepo~etka, obilnost i sveukupno iskori{}e-we p~eliwih pa{a. Tek na osnovu pravilneprocene, do koje se te{ko dolazi bez odgova-raju}eg, najmawe desetogodi{weg iskustva,

uz kori{}ewe svog znawa o biologiji p~ela,p~elar mo`e i mora prona}i najboqe re{e-we za pomo} svojim dru{tvima u brzom iefikasnom prole}nom razvoju. Dobri p~e-lari uspevaju da 50% do 70% svojih dru{ta-va optimalno razviju, tako {to }e wihovmaksimalan razvoj tempirati u vreme samogpo~etka pa{e, {to }e jedino dati praveefekte.

Poznavawe biologije p~ela je od funda-mentalnog zna~aja za dobro vo|ewe p~eli-waka. Ako p~elar ta~no zna i mo`e da pred-vidi kako }e se p~ele pona{ati u odre|enojsituaciji, on se mo`e nazvati uspe{nim.Svi oni koji misle da su kwige o biologijipona{awa p~ela suvi{ne i nepotrebneprakti~nom p~elaru, grdno se varaju. U wi-ma le`i tajna uspe{nosti. Do istih saznawamo`ete do}i i iz iskustva, ali }e vam za tobiti potrebna najmawe dva `ivota ili nizdugih razgovora sa iskusnim p~elarima. Vr-lo ~esto p~elari vide odre|enu pojavu, alije pogre{no tuma~e. To dovodi do kardinal-nih gre{aka u tenici p~elarewa.

Sagledavawe realnog stawa na p~eliwaku

Posle obavqawa prve kasno zimske iliprole}ne posete p~eliwaku, p~elar ve} sti-~e odgovaraju}u procenu stawa. Pregledomfioka ispod mre`astih podwa~a i samimpregledom podwa~a sti~e uvid u uspe{nostzimovawa. Tada treba da ustanovi koje sup~eliwe zajednice uginule i da wihove ko-{nice ukloni sa p~eliwaka pre prvih ma-sovnih izleta p~ela. Uzorke mrtvih p~elatreba odneti na analizu u najbli`i veteri-narski institut. Ako je uzrok uginu}a ba-nalne prirode, uglavnom posledica nepra-

OPTIMALANOPTIMALANPROLE]NIPROLE]NI RAZVOJ RAZVOJ

uskla|en sa biologijom p~ela uskla|en sa biologijom p~ela i uslovima u prirodii uslovima u prirodi

Ing. Vlastimir Spasi}Bulevar Nemawi}a br. 98/1218000 Ni{ (018) 531-754, (063) 8778-466 maticanis@yahoo.com

Objasnite i drugima svoju tehniku rada

vilnog rada p~elara, sva oprema, zajedno saramovima i zalihama hrane, mo`e se kori-stiti i kod drugih zajednica. Ako je uzrokuginu}a bolest, oprema se mora kvalitetnodezinfikovati, a ostali zara`eni materi-jal adekvatno sanirati (najverovatnije spa-liti).

Iako profesionalci umeju da sve po-trebne podatke o p~eliwoj zajednici pro~i-taju sa podwa~e, tj. iz fioke ispod mre`e,ipak treba odabrati jedan pogodan dan zapregled p~eliwih zajednica, pre svega u svr-hu ustanovqavawa koli~ine preostale hra-ne, kako se ne bi dogodila nepotrebna pro-le}na uginu}a zbog malih zaliha kod pojedi-nih zajednica, a {to se doga|a i najiskusni-jim p~elarima, ako su neoprezni i ako ra~u-naju da su sva dru{tva jednaka. Svaka p~eli-wa zajednica je pri~a za sebe i zato je po-trebno evidentirati stawe u ko{nicamaprilikom tog prvog pregleda.

Ako u ko{nicama ima dovoqno hrane,zajednice prakti~no ne zahtevaju neku po-sebnu negu. Kada ka`em „dovoqno hrane“ mi-slim na zalihu meda od najmawe 10 kg uz do-voqne zalihe perge. Svi koji su uspeli da ujesen obezbede lokaciju za p~eliwak gde po-lena ima u izobiqu, obezbedili su i bogatezalihe perge. Perga je, verovali ili ne,glavni faktor koji kontroli{e zdravqep~ela. Nau~no je dokazano da obilne zaliheperge u prole}e spre~avaju razvoj mnogihbolesti, kao {to su nozemoza, evropska tru-le`, pa ~ak i ameri~ka trule` legla. Po-{to smo ve} prinu|eni da p~elarimo sa va-room, treba naglasiti da }e se pri istoj za-ra`enosti varoom, mnogo boqe pona{atip~eliwe zajednice koje imaju bogate zaliheperge.

Naravno, zimskim tretmanom protivvaroe (oksalna kiselina, Apitol, Peri-zin) trebalo je broj varoa svesti na dozvo-qeni maksimum, a to je najvi{e 50jedinki po p~eliwem dru{tvu. Ia-ko se ~ini da mi ne mo`emo znatikoliko je varoa ostalo u ko{nici,to nije tako. Svako od pomenutihsredstava, adekvatno primeweno,obara najmawe 90% varoa. Zna~i, uko{nici je ostao najvi{e deveti deoprebrojanih oborenih varoa. Takoefikasni zimski tretmani omogu}a-vaju p~elaru da ne razmi{qa o varoisve do sredine ili kraja jula, i dotada nije potreban nikakav tret-

man zajednica ni jednim preparatom, ako ne-ma uno{ewa varoe sa strane. Ali, za ovakovisoku efikasnost potrebna je izuzetnapreciznost u dozirawu preparata protivvaroe tokom zime.

Tek ako ste varou ve}im delom oborilikrajem jula ili po~etkom avgusta ({to zavi-si od pa{a koje pose}ujete), a dotukli je to-kom zime, mo`ete ra~unati na uspe{an pro-le}ni razvoj. Jer, varoa je parazit na kogamo`emo uticati. Ne mo`emo uticati naadekvatan na~in na prskawe vo}a u cvetu, naprimer. I ne samo to. Veliki broj p~ela urano prole}e ugine na neadekvatnim pojili-ma, ili ih odnese iznenadni hladni talasili neka ptica.

Kako razviti zajednice?

Kada smo pregledali dru{tva i ustano-vili wihovo stawe, treba dobro sagledativremensku prognozu (koja ne mora uvek bitita~na), pratiti i uporediti dato prole}e sanekim sli~nim prethodnim i kona~no na-praviti strategiju razvoja p~eliwih zajed-nica.

Ako sagledamo sve nau~ne podatke iprakti~na iskustva, mo`emo da zakqu~imoda je ciq prole}nog razvoja tempirawe mak-simalnog razvoja p~ela ba{ na dan po~etkapa{e. To je vrlo ~esto nedosti`an ciq, izvi{e razloga. Ali, svi p~elari trebaju datokom prole}nog razvoja te`e ba{ wemu. Toje ciq, koji nam garantuje visok prtinos napa{i. Objasni}u za{to.

Mnogi dugogodi{wi p~elari su se uve-rili da najvi{e me-da ne dobijuuvek od

zajed-

P^ELAR, februar 2007. 55

56 P^ELAR, februar 2007.

nica koje su najboqe izimile, najboqe kre-nule sa velikom koli~inom legla u ranoprole}e i izgledale da }e dati maksimalanprinos, ve} od zajednica koje su imale najve-}u povr{inu pod leglom na 20 do 30 dana prepo~etka pa{e. Samo tako tempirani razvojobezbe|uje idealan odnos starosnih grupap~ela za iskori{}ewe pa{e. Samo u ovomslu~aju svaka p~ela radi onaj posao koji jojpo starosti odgovara. Naravno da p~elarnije ~arobwak koji mo`e razvoj da tempirastrogo u dan, ali mo`e da sve svoje radoveusmeri ba{ ka tom ciqu. Svako ka{wewemaksimalnog razvoja vodi u izvesni gubitakprinosa. Jer, prema analizi dr med. Rodoqu-ba @ivadinovi}a (2000), svakim danom za-jednica stari, gubi se onaj optimalan odnosstarosnih grupa p~ela, gubi se optimalanradni elan i na kraju se gubi zna~ajan deoprinosa. U prirodi uglavnom nema ovog sta-rewa. Za{to? Dru{tvo u prirodi dostignevrhunac razvoja, sakupi velike koli~inemeda i odmah se izroji. ^ovek je re{io dapromeni tu osobinu p~ela, tj. da spre~i ro-jewe. Zato, umesto da i stara i nova zajedni-ca dobiju novi radni elan i da ponovo krenuu efikasno sakupqawe nektara, gledano pojedinici mase p~ela, zajednica kojoj je roje-we „zabraweno“ polako stari i gubi elan.Me|utim, ovo ne zna~i da je spre~avawe ro-jewa lo{e. Naprotiv. Samo p~elar treba dauspe{nim rukovo|ewem p~eliwaka adekvat-no simulira rojewe i zadr`i radni elanp~eliwe zajednice kako bi iskori{}ewenarednih pa{a bilo relativno pribli`noprirodnom.

Prakti~ne metode razvoja p~ela

Iako sva ozbiqna istra`ivawa ukazujuda teret pa{e pada na primateqice nekta-ra, a ne izletnice, ve}ina nas se i daqe tru-di da obezbedi {to vi{e izletnica p~eli-woj zajednici. Me|utim, istina je druga~ija.Izletnica donosi nektar u ko{nicu, ali gaod we prima odre|eni broj p~ela primate-qica. Svaka od wih sposobna je da preradisvega nekoliko miligrama nektara, ne vi{e.Jer, kada bi mogla vi{e, onda bi od jedne iz-letnice nektar preuzela jedna primateqi-ca. Me|utim, u jakoj pa{i, kada p~ela done-se punu mednu voqku nektara, od jedne izlet-nice nektar preuzme ~ak 10 do 12 p~ela pri-mateqica! One zatim odlaze u medi{te i ta-mo se zadr`avaju ~ak do 20 minuta prera|u-

ju}i nektar. Zna~i, wih vi{e nema na ulazuko{nice da preuzmu novi nektar. [ta tozna~i? Zna~i da wih treba da zamene noveprimateqice. To je razlog za{to broj iz-letnica nijedan ozbiqan p~elar ne uzimakao relevantan faktor za dono{ewe nekta-ra. Ta~no je da je dobro da ih ima {to vi{e,ali ako ih ima vi{e od potrebnog, optimal-nog broja (a to je broj za koji zajednica mo`eda obezbedi adekvatan broj primateqica)zajednica je primorana da delu izletnica„naredi“ da se vrate u ko{nicu. To se doga-|a kada p~elar izvr{i poja~avawe zajednicanaletom p~ela (izletnicama). Istovreme-no, p~eliwa zajednica reaguje i u ko{nicuvra}a vi{ak izletnica. I to najmla|e, naj-ja~e i najte`e izletnice (koje jo{ uvek ima-ju mogu}nost da kao relativno mlade p~elelu~e dovoqnu koli~inu enzima za preradunektara, {to je osobina primateqica), dokone najslabije, najlak{e, koje su pred kraj`ivota ostaju napoqu. ^ista {teta! Meda}e biti ne{to vi{e, jer je i p~ela vi{e, alise zapravo prinos po jedinici mase p~ela(po jednoj p~eli, ako ho}ete) smawuje.

Zna~i, istra`ivawa pokazuju da svakodru{tvo uvek raspola`e dovoqnim brojemizletnica, ali mu na obilnim pa{ama ~estonedostaju primateqice nektara. Zato p~e-lar treba da uradi sve {to je u wegovoj mo-}i da ih bude u dovoqnom broju. To zna~i datreba da natera maticu da polo`i {to vi{ejaja ba{ kada je to optimalno, tj. da se iz tihjaja razviju p~ele koje }e u vreme maksimal-nog unosa biti optimalne starosti za pri-jem nektara tj. 15 do 20 dana. To u praksi zna-~i da p~elar treba da preduzme neki konkre-tan korak na p~eliwaku na oko 40 dana predo~ekivani po~etak pa{e. Taj trenutak je za-

Na p~eliwaku Stanimira Javorca iz Rume.U rukama dobrog p~elara svaka ko{nica je dobra

P^ELAR, februar 2007. 57

pravo po~etak aprila, a u ovakvim toplijimsezonama, kada glavnu pa{u (bagrem) o~eku-jemo ranije, taj rok se pomera za oko 7 do 10dana unazad. Tada p~elar mo`e kod svih ja-~ih zajednica (leglo na najmawe 4 rama i do-voqno p~ela koje se „prelivaju“ u susedneulice), da doda jedan izgra|en ram ili ramsa satnom osnovom u sred legla. Ovaj mane-var se mo`e ponoviti kroz 7 do 10 dana kodnajja~ih zajednica. Ako zajednica ima opti-malne zalihe kvalitetne (prirodne) hrane,to je uglavnom dovoqno da se razvije kakotreba, ako to dozvole i vremenski uslovi, tj.ne bude nekih ja~ih hladnih talasa koji }edovesti do usporavawa razvoja legla u poje-dinim danima prole}a.

Kod ko{nica ni`ih ramova, ako vremen-ska prognoza predvi|a lepo vreme i nared-nih petnaestak dana, mo`e se izvr{iti za-mena mesta nastavaka, mada je to rizi~an po-tez. U na{oj p~elarskoj literaturi, ovaj ma-nevar ima precewenu vrednost, jer se u prak-si de{ava da mnogo ~e{}e ima negativne,nego pozitivne posledice. Zapravo, mnogo jeprimenqiviji kod Fararove ko{nice ni-skih nastavaka (170 mm), nego kod LR ko-{nice. Kod LR ko{nice, ako je zajednicaoptimalno uzimqena, klube i prole}no le-glo je u gorwem nastavku sa jo{ uvek zna~aj-nim zalihama hrane. P~elari hobisti, kojiimaju vremena mogu podsta}i dobar razvoj,ako otvaraju med sa ramova do legla. To de-blokira maticu, naro~ito gde je unos pole-na izuzetno obilan. U takvim slu~ajevima,~esto treba pro{irivati leglo praznim iz-gra|enim ramovima ili satnim osnovama,

jer }e se u suprotnom usporiti razvoj zajed-nice.

Pojedini p~elari zajednicama poma`u istavqawem folije preko plodi{nog nastav-ka. Vidqivo je da se u tom slu~aju zajednicapona{a „komotnije“. U dobrom broju godinase zaista i razvija boqe i br`e, ali je pita-we {ta se de{ava u nepovoqnim godinama sa~estim prodorima naglih hladnih talasa,koji neprirodno ubrzani razvoj legla moguda prekinu i uspore. Tada }e te{ko do}i dopravog nastavka efikasnog razvoja. Zatosmatram da stavqawe folije mo`e da pomog-ne, ali da nosi i izvestan rizik sa sobom,osim ako p~elar ne preduzme dodatne mereutopqavawa, {to ne daje uvek prave efekte.Svakako da folija ima najve}e efekte kod ionako jakih zajednica. Slabe zajednice se,kako sam ve} naveo, ubrzano razvijaju, ali }ewihova reakcija na hladne talase biti mno-go lo{ija nego reakcija jakih zajednica. Za-to je folija ma~ sa dve o{trice, i smeju da jekoriste samo oni p~elari koji dobro znaju{ta rade i imaju dosta p~elarskog iskustva.Mo`da sam iskazao suvi{e veliku opre-znost ovakvim stavom, ali ne `elim da, presvega po~etnicima, dam preporuku koja immo`e naneti {tete.

Maksimalno treba izbegavati ~estaotvarawa ko{nice. Sve poslove treba oba-viti brzo i efikasno. Mo`da ovo zvu~i kaofraza, ali u praksi neadekvatno pona{awep~elara sa sobom nosi niz problema. P~eleu {to ve}oj meri treba prepustiti sponta-nom razvoju. Ube|en sam da samo spontanrazvoj mo`e dati p~ele maksimalnih fizio-lo{kih sposobnosti, koje }e najvi{e datimeda po jedinici p~ela. Ali, ~esto takavrazvoj ne dovede, iz mnogo razloga, do `eqe-nog broj~anog vrhunca p~eliwe zajednice uvreme kada nama odgovara. Zato p~elari ~e-sto pribegavaju vi{emati~nom p~elarewu.Ako u takvim sistemima p~elar prona|e op-timalan na~in rada, koji ne}e zahtevatimnogo fizi~kog rada i velika ulagawa, ondaovaj sistem i mo`e dati dobre rezultate.Me|utim, nauka je tu nedvosmislena. Dvep~eliwe zajednice u istoj ko{nici, odvoje-ne mati~nom re{etkom, razvija}e se slabi-je, nego da se nalaze na dve odvojene podwa-~e. Ovo va`i ako im je po~etna snaga ista.Ako je gorwa zajednica slabija (kasnijiroj), onda }e se ona razvijati mnogo br`e, adowa ne{to sporije. Tajna le`i u ~iwenicida obe matice lu~e svoj miris (feromon). U

Na p~eliwaku Bo`idara Miajilovi}a.Kad krene unos iz prirode, onda je sve lak{e.

58 P^ELAR, februar 2007.

prirodi u jednoj zajednici se nalazi samojedna matica. ^im se pojavi druga, onda mla-|a, ja~a i sposobnija ubija slabiju. Ovako,mi smo spre~ili ubijawe. Jedna od wih uvekima feromon „ve}e“ biolo{ke snage i vred-nosti. Zato ona sa „ja~im“ feromonom ome-ta drugu u polagawu jaja te ona mo`e da nosii 20–30% mawe jaja, nego {to bi to radilana odvojenoj podwa~i, ili na istoj podwa~i,ali odvojena apsolutnom pregradom.

Tokom prole}nog razvoja i vo}ne pa{e,p~elar mora da iskoristi prirodni poten-cijal i da dru{tvu omogu}i da u svakom tre-nutku gradi onoliko sa}a koliko je to u we-govoj biolo{koj mo}i. Takvo redovno doda-vawe satnih osnova blagotvorno uti~e naradni elan dru{tva i ujedno umawuje mogu}-nost pojave rojevog nagona.

Mnogi p~elari rojevi nagon spre~avajutakozvanim demarirawem ili nekom wego-vom modifikacijom. Ova metoda podrazume-va davawe matici dovoqnog prostora (pra-znog sa}a) za polagawe jaja u prvom nastavkuiznad podwa~e. Preko tog nastavka se sta-vqa mati~na re{etka. Ovakav postupak si-gurno odla`e rojewe za 7 do 10 dana i u naj-optimalnijim uslovima za rojewe.

Budu}nost razvoja tehnike p~elarewa

Noviji pogledi na razvoj p~eliwih za-jednica u prole}e, kre}u se ka {to mawemradu, {to je i razumqivo, s obzirom na sveve}e probleme koje nam nosi niska otkupnacena meda.

^ini se mudrim i opravdanim da bi p~e-lar trebalo da gaji {to vi{e zajednica naodvojenim podwa~ama, da im uop{te ne pri-daje nikakvu pa`wu u prole}e {to se ti~eneke posebne tehnike p~elarewa, a da izvr-{i wihovo spajawe na dvadesetak dana predpo~etak pa{e. U svakoj zajednici p~ele }ebiti kvalitetno odgajene, bez ~esto nera-zumnih upliva ~oveka u wihov razvoj i `i-vot, dodu{e u broju mawem od `eqenog. Spa-jawe re{ava problem brojnosti p~ela u za-jednicama. Tako za prvu glavnu i obilnu pa-{u dobijamo dru{tva izuzetne biolo{kesnage. Jedini problem mo`e biti lo{ izborterena za pa{u ili lo{i vremenski usloviu vreme trajawa pa{e, na koje ne mo`emo dauti~emo. Ipak, ovako kvalitetnim zajedni-cama je dovoqno samo par dana da u bagremo-voj pa{i donesu `eqenu koli~inu meda.

P~elar u ovakvom slu~aju uvek mo`e dana samom po~etku glavne pa{e izdvoji roj izzajednice. Roju treba dodati mladu maticuili zreo mati~wak. Ovim manevrom smawu-jemo rojidbeni potencijal, a broj p~eliwihzajednica vra}amo na stari broj. Istina, zaovakav na~in p~elarewa najpogodnije su ko-{nice niskih nastavaka, tj. Fararova ko-{nica, jer se odvajawe roja svodi na skidawejednog tela sa leglom. Kod ove ko{nice, spa-jawem smo dobili leglo u ~etiri nastavka.Matica se neometano kre}e kroz sva ~etiri.Na 7 do 8 dana pre odvajawa roja, stavqamomati~nu re{etku izme|u drugog i tre}eg na-stavka sa leglom ne tra`e}i maticu. U tre-nutku skidawa roja, lako nalazimo deo ko-{nice bez mladog legla i iz wega, opet netra`e}i maticu, jer je ona u drugom deluplodi{ta, skidamo nastavak sa leglom ipripadaju}im p~elama, nose}i ga na novu lo-kaciju. Deo plodi{ta sa maticom spu{tamona podwa~u, ako ve} nije tamo i zamewujemomesta nastavcima. Preko toga stavqamo ma-ti~nu re{etku, pa preostali nastavak sa le-glom i iznad toga medi{ne nastavke. Nasta-vak sa leglom iznad mati~ne re{etke pred-stavqa}e nastavak sa glavnom zalihom hra-ne tokom zime i cele godine }e se nalazitiu ko{nici.

Ako p~elar proceni, na osnovu objektiv-nih pokazateqa, da je rojewe blizu, mora dase potrudi da u plodi{te sa leglom stavi{to vi{e praznih ramova sa satnim osnova-ma, kojima }e „pro{arati“ drugi plodi{ninastavak. To }e matici obezbediti dovoqnoprostora za polagawe jaja, {to je jedan odfaktora koji spre~ava rojewe. Gradwa sat-nih osnova u plodi{tu tako|e }e u~initisvoje na suzbijawu rojewa. Ali ovo je samojedan od na~ina rada sa ovom ko{nicom, ko-ja p~elaru dozvoqava maksimalno prilago-|avawe uslovima na p~eliwaku.

Zakqu~ak

Mudri i preduzimqivi p~elari princi-pe ovakve tehnike p~elarewa mogu ugraditiu sistem rada bilo kojom ko{nicom, {to }eim omogu}iti da ostvare visoke prinose me-da. Naravno, savremeno i visoko produktiv-no p~elarewe ne podrazumeva samo proiz-vodwu meda, ve} i odgovaraju}e koli~ine po-lena, propolisa, voska i mati~nog mle~a.Samo su tada p~eliwe zajednice maksimalnoiskori{}ene i obezbe|uju visok prihod.

U Srbiji je od svih tipova ko{nica naj-zastupqenija DB. Na drugom mestu je LR ko-ja polako preuzima primat, dok je A@ tek natre}em ili ~etvrtom mestu. Me|utim, me|usuboti~kim p~elarima situacija je po ovompitawu potpuno obrnuta. Najzastupqenijitip je A@ sa blizu 50%, dok je popularnadadanka me|u posledwima sa zanemarqivihoko 3,5%. Otkud ovoliko odstupawe tipako{nice u Subo-tici u odnosu na~itav Savez p~e-lara Srbije? To-kom sedamdese-tih i osamdese-tih godina pro-{log veka, u vre-me postojawaSFRJ, mnogi po-znatiji suboti~ki p~elari odlazili su napa{u uqane repice u Slavoniju, gde su sesretali i upoznavali sa A@ ko{nicom hr-vatskih, pa i slovena~kih p~elara. Veomabrzo su shvatili da je to, pre svega, najpode-sniji tip ko{nice za seobu p~ela i po~elimasovnije da napu{taju svoje do tada pozna-te LR, DB i razne tipove polo{ki. Po{tosam p~elario LR ko{nicom, a sve sam te`epodnosio selidbene muke, odlu~io sam se ija da pre|em na A@, ali koji A@? Standard,Grom, sa 10, 11 ili 12 ramova? Me|u subo-ti~kim nauspe{nijim p~elarima bio je u tovreme, pre desetak godina, \er| Bere{ kojije p~elario sa A@ Namjesnik ko{nicom(prema Slavku Namjesniku iz Ludbrega kodVara`dina u Hrvatskoj). Obi{ao sam vi{eputa wegov autobus sa ovim tipom ko{nice,pro~itao vi{e afirmativnih tekstova, alii o{trih kritika u Hrvatskoj p~eli i ipakse opredelio za ovaj tip ko{nice. A@ ko-

{nica je i ina~e skupqa i komplikovanijaza izradu, a ovakva pogotovo. Po{to sam seodlu~io za nove ko{nice, najboqu ilustra-ciju komplikovane ko{nice dao mi je sto-lar-p~elar, rekav{i da to nije ko{nica,ve} ko{nica u ko{nici. Za{to majstor tore~e, da li da pove}a cenu ili je to zaistatako, ni danas mi nije sasvim jasno. Osnovnakarakteristika ove ko{nice je da se sastoji

iz dva dela,osnovnog od10+10 ramova inukleusnog delaod 6+6 ramova.Osnovno telo,kao i nukleusnideo, izme|u plo-di{ta i medi-{ta imaju ma-

ti~ne re{etke, a vertikalna pregrada tako-|e poseduje mati~ne re{etke plus alterna-tivno potpuno pregra|ivawe {iber limomili `i~anom mre`om. Jednostavno, dostadelova, dosta rada, ali i mnogo mogu}nostipru`a ova ko{nica.

Rad sa A@ Namjesnikom

Prilikom zazimqavawa nastojim daimam dvojna dru{tva fizi~ki razdvojena{iber limovima (sl. 1). Prvih godina raz-dvajawe sam vr{io i u plodi{nom i u medi-{nom delu, a kasnije sam uvideo da je dovoq-no da se navedeno uradi samo u delu plodi-{ta, tj. da oba dru{tva koriste zajedno obamedi{ta (10+6 ramova). Dru{tva zimuju udowem plodi{nom delu, ali kod nukleusa semora oko 1. oktobra, kada je leglo pri kraju,reagovati dodavawem medi{nih ramova kojisu obi~no gore u medi{tu, po{to je gotovo

P^ELAR, februar 2007. 59

Upoznajte ko{nicu sa mnogo mogu}nosti. Osnovnoj ideji po kojoj jestvorena A@ ko{nica, A@ Namjesnik daje mnogo {iri zna~aj i vred-nost, ali zahteva i mnogo truda. Dodu{e, taj trud se i dosta ispla-ti.

A@ NAMJESNIKA@ NAMJESNIKUU PRIPREMIPRIPREMI

ZA GLAVNUZA GLAVNU PA[UPA[UDipl. ing. @ivoslav Stojanovi}Ul. M. Metalca br. 424413 Pali} (024) 753-771, (063) 510-598zobrad@yunord.net

Slika 1

60 P^ELAR, februar 2007.

svih 6 ramova do tada prete`no zauzimaloleglo, a tokom zime retke su situacije dap~ele mogu prelaziti u medi{te. Sa deseto-ramnim delom obi~no nema nekog posebnogposla. Izme|u vrata i zbega, u vidu utopqa-vaju}eg materijala stavqam jedan „sendvi~“na~iwen od 3–4 kartona. Na `alost, imaslu~ajeva kada u nukleusnom delu ne zimujenikakvo dru{tvo. Tada tako|e izvr{im pre-gra|ivawe {iber limom u plodi{nom deluu ciqu lak{eg odr`avawa toplote i mawepotro{we hrane. Ima desetak godina kako sjeseni ne vr{im nikakvo prihrawivawe, da-kle zimujem na prirodnom medu, naj~e{}e nasuncokretovom ili eventualno medu od be-log bosiqka (sve ga je mawe zbog primeneherbicida, zaoravawa ili jo{ gore spaqi-vawa strni{ta!).

U Severnoj Ba~koj, prvo leglo se javqakrajem januara, izuzev ove, do sada neuobi~a-jeno tople zime, kada se prvo leglo pojavilove} oko Nove godine, a leska se rascvetala

oko 15. januara. Tokom februara, uz uslov dapostoji kakav takav izlet p~ela, vr{im le-timi~nu kontrolu posmatrawem leta ali iunutra{we strane ko{nica iz hodnika pri-kolice u ciqu utvr|ivawa postojawa mati-ce. Retke su godine da u to vreme izgubim za-jednicu zbog nedostatka hrane ili bolesti,ali mnogo ~e{}e po neko dru{tvo ostanebez matice. U tom slu~aju vr{im sanacijurasturawem kompletnog dru{tva istresa-wem svih p~ela sa ramova na oko 30 m odp~eliwaka, ne na nekakav papir kako sam toradio ranije, ve} mlatarawem ramova, uzprethodno zatvarawe ko{nice koja je ostalabez matice. Sve p~ele se vrate u susedne ko-{nice, a la`ne matice, ako su se ve} pojavi-le, ostaju van ko{nice i stradaju. U posled-woj dekadi februara ili prvoj, a nekada idrugoj dekadi marta, kada to uslovi dopuste(>15 °C) vr{im prvi prole}ni pregled sadetaqnim upoznavawem stawa svake zajedni-ce uz pribli`avawe ramova sa medom bli`eramovima sa leglom i obavezno ~i{}ewepodwa~a. Tom prilikom, bez obzira kakva jesituacija sa stawem hrane, dodajem ram hra-nilicu neposredno uz leglo dru{tva. Wenzadatak je da zajednici obezbedi obi~no jed-nomese~nu konstantnu rezervu hrane u nepo-srednoj blizini legla u situacijama kadavreme zahladi, a p~eliwe klube ostane odse-~eno od ramova sa medom. Na taj na~in mati-ca }e imati kudikamo mawu oscilaciju u po-lagawu jaja.

Za intenzivni razvoj p~eliwe zajednice,sem meda neophodan je i polen koga u drugojpolovini marta i gotovo ~itavog aprilaima zaista dosta (iva, kajsija, vrba, masla-~ak, topola, vi{wa i jabuka, ali najzna~aj-nija je uqana repica). U to vreme najbitnijeje blagovremeno pro{irivawe prostora zanesmetan rad matice, zato obi~no izgradimnajmawe 1–2 satne osnove, a ako se stvoreuslovi za odlazak na uqanu repicu, onda ioko 3 rama. Pa{a uqane repice, koliko jedobra za razvoj pa i unos nektara i polena,toliko je i veoma rizi~na zbog eventualnogizazivawa rojidbenog nagona u najnezgodni-je vreme pred po~etak bagremove pa{e. To jejo{ jedan bitan razlog da se blagovremenopro{iruje prostor za zalegawe matice iupo{qavawe mladih p~ela („da deca ne pra-ve probleme“, jer su p~ele kao i deca, ~im sunezaposlene, prave gluposti, tj. roje se). Uovom periodu, kod svakog pregleda obaveznovr{im otklapawe starog meda gde ima naj~e-

Slika 2: Kompletna ko{nica sa sva 4 odeqka

Slika 3: Deset ramova plodi{ta sa puno p~ela

P^ELAR, februar 2007. 61

{}e kristalisanog pro{logodi{weg sunco-kreta, iz dva razloga. Najpre, to je najboqastimulacija za aktivnost matice, a drugirazlog je prerada istog i eventualno oduzi-mawe pre bagremove pa{e.

Bagremova pa{a

Pred po~etak bagremove, na{e glavnepa{e, vr{im verovatno jednu od kqu~nihoperacija za stvarawe jakih p~eliwih zajed-nica sa odgovaraju}om strukturom p~ela.Ve} spomenuti \er| Bere{ imao je i ima

obi~aj da ka`e, da nama ne trebaju p~ele-{e-grti, pa ni p~ele-kalfe, ve} p~ele-radnici.Tada (naj~e{}e je to oko prvomajskih pra-znika) uklawam maticu iz nukleusnog delako{nice sa 2–3 rama legla i prebacujem je udrugi pomo}ni nukleus, a {iber lim iz pre-gradne daske izvla~im, dakle vr{im spaja-we p~ela izletnica i preostalog legla iznukleusnog dela sa osnovnim dru{tvom.Pripajawe p~ela uvek proti~e bez ikakvihproblema. Neposredno pre selidbe na ba-gremovu pa{u, a posledwih godina odlazimu Homoqe, 320 km od zimovnika, vr{im vr-cawe svog meda zaostalog od prethodne godi-ne i onog {to su p~ele sakupile tokom pro-le}a (vo}e i uqana repica) stvaraju}i na tajna~in uslove za dobijawe besprekornog ~i-stog sortnog bagremovog meda. Tokom vrca-wa, u plodi{tu osnovnog dela oduzimam 3–4rama zatvorenog legla i prebacujem gauglavnom u plodi{te nukleusnog dela ili umedi{te, a umesto oduzetih ramova dodajem2 rama sa satnim osnovama i 2 rama praznog,lepo izgra|enog sa}a (sl. 2 i 3). Ovakoformirane zajednice, kada je glavna pa{adobra (kao pro{le 2006. godine) mogu da sa-kupe i preko 60 kg meda. De{ava se i da u nu-kleusnom delu medi{ta zaboravim da sta-vim ramove, ali kako to bude posle, najboqese vidi na slikama 4 i 5.

Zakqu~ak

Ko{nica A@ Namjesnik je skupa za iz-radu, komplikovana je, iziskuje vi{e radanego standardne A@ ko{nice, a pogotovuvi{e od ko{nica nastavqa~a, ali pru`a ivelike mogu}nosti u brzom razvoju zajedni-ce, maloj potro{wi hrane, u dobijawu viso-kih prinosa kao i kasnijem razrojavawu. U

planu je izgradwa novog pavi-qona na kamionu. Ipak, ja, saovim iskustvom imam dilemu,A@ standard ili A@ Namje-snik, dok moj stariji sin od 30godina, nema dileme, ili A@Namjesnik ili ni{ta. Verovat-no treba pustiti mla|e da odlu-~uju.

Slika 4: Medi{te nukleusnog dela sa 3 zaperka

Slika 5: Medi{te nukleusnog delasa pogledom pro{irenim i na plo-

di{te nukleusa, a desno se vidideo desetoramnog plodi{ta kao i

prorez na vertikalnoj pregradiodakle je izva|en {iber lim

UBLA@AVAWEUBLA@AVAWE NEGATIVNIHNEGATIVNIHFAKTORAFAKTORA UU PROLE]NOMPROLE]NOM

RAZVOJURAZVOJUGoran Grbi}Solarski trg br. 6/20, 22000 Sremska Mitrovica(022) 612-881, (064) 39-09-705

62 P^ELAR, februar 2007.

Re~i mog starijeg kolege Raci} Milanauvek su prisutne u meni: „Kada ima uzmi, ka-da nema daj“. Izme|u tih re~i nalaze se re~itehnika p~elarewa (na~in rada sa p~eli-wim zajednicama).

Tehnikom p~elarewa obuhva}eno je is-tra`ivawe i razvoj metoda rada p~eliwimzajednicama, dobijawe {to ve}ih prinosa pop~eliwoj zajednici, a vezano za kvalitet do-bijenih p~eliwih proizvoda, tj. produktiv-nost p~eliwe zajednice uz {to mawi utro-{ak rada i smawewe tro{kova proizvodwekako bi dobijeni proizvod imao ekonomskucenu.

U vezi sa gore iznetim citirao bih na-{eg uva`enog p~elarskog pisca Tihomira

Jevti}a: „Na `ivot, rad i produktvnostp~eliwih dru{tava uti~u mnogobrojnifaktori: spoqa{wi i unutra{wi, pozi-tivni i negativni. Intenzivno kori{}e-we p~ela iziskuje da se wihov `ivot pratisa razumevawem i pa`wom, da se negativnifaktori otklawaju ili ubla`avaju, a po-zitivni obezbe|uju i poja~avaju sa ciqem dase odr`avaju jaka dru{tva bez ograni~ava-wa izvo|ewa legla, proizvodwe i sme{tajameda i da se za kraj p~eliwe sezone obezbedirezervna hrana koja je potrebna za wihov`ivot i intenzivan rad. To je stalan po-sao koji se obavqa u toku ~itave godine uvezi sa razvojem dru{tava i uslovima sre-dine u kojoj se ona nalaze“.

P^ELAR, februar 2007. 63

Svedoci smo da u novije vreme preovla-|uju uglavnom negativni faktori. U prvomredu u wih bih svrstao p~eliwe bolesti(pre svih nozemozu) i neizbe`nu varou, a udrugom meteorolo{ke i urbane promene.

Nakon uzimqavawa p~eliwih zajednica,po pravilu, p~elar u toku zime znatno uma-wuje svoje aktivnosti na p~eliwaku. Me|u-tim, nije ba{ uvek tako. U mom slu~aju samodelimi~no umawujem svoje aktivnosti izrazloga uzimqavawa od 30% do 50% (od bro-ja uzimqenih p~eliwih zajednica) pomo}-nih zajednica - nukleusa kako bih imao re-zervnih matica i legla za poja~avawe osnov-nih p~eliwih zajednica za bagremovu pa{u.Pomo}ne p~eliwe zajednice sme{tene su iz-nad osnovnih p~eliwih zajednica i one suuzimqene sa nedovoqnim koli~inama hranete samim tim potrebno im je posvetiti ve}unegu u odnosu na osnovne p~eliwe zajednice.

Glavna preokupacija p~elara od polovi-ne februara pa do kraja aprila jeste kakoobezbediti kontinuirani razvoj p~eliwihzajednica radi {to boqeg iskori{}avawabagremove pa{e.

U sklopu moje tehnike p~elarewa prime-wujem automatsko nadra`ajno prihrawiva-we tj. zaokretawe i delokaciju nastavaka(opisano u kwigama Branka Reli}a), najlon-sku foliju i lekovito-stimulativno pri-hrawivawe.

Do pre 3 godine koristio sam razne poga-~e sopstvene izrade u koje sam dodavao is-kqu~ivo preparate na prirodnoj bazi pro-tiv nozemoze. Sam proces priprema poga~aiziskivao je utro{ak mnogo vremena kojegnisam imao zbog radnog odnosa.

Pored navedenog razloga i slede}i raz-lozi su uticali na promenu na~ina davawalekovito-stimulativne prihrane:

– p~ele se vi{e izrabquju preradom po-ga~a,

– ve}a potreba za vodom, – delimi~no neiskori{}avawe poga~a i– utro{ak vremena oko odstrawivawa

najlona. Prole}ni problem u razvoju p~eliwih

zajednica, pored nestabilnih vremenskihprilika na koje ne mo`emo uticati, jestenozemoza koja pravi velike {tete, od sla-bqewa p~eliwih zajednica pa do gubitkaistih. Na podru~ju Srema, ta~nije na Fru-{koj Gori, u toku zime 2005–2006. godine no-zemoza je nanela velike {tete na p~eliwa-cima.

Uzimaju}i u obzir napred navedeno, a dabih ubla`io negativne faktore, odlu~iosam se na davawe sirupa umesto poga~a. Raz-lozi su slede}i:

– lako pripremawe,– jeftinije je,– mogu}nost razli~itih kombinacija

(mleko, kvasac),– iskori{}ewe 100%, – obezbe|enost vodom, – mawe rabqewe p~ela, – lako davawe, – u{teda vremena.

Postupak za pripremu sirupa

– izrada tj. priprema drvenog postoqaza PVC fla{u – du`ine 10 cm i {irine 5 cm(sastavqen od 4 letvice),

– najlonska folija koja je na sredini iz-rezana sa 3 strane (pravougaono),

– PVC fla{a `eqene zapremine (od 0,6do 5 litara),

– utopqavaju}i materijal – novine,– pravqewe sirupa u srazmeri 1,5:1 u ko-

rist {e}era, 2 g kalijum-natrijum tartari-kuma na 1 kg {e}era, nozecid 100 ml na 25 li-tara sirupa. Umesto dela vode dati odvar odpelina ili alkoholni ekstrakt pelina.

Postavqawe

– postavqawe najlonske folije i le`i-{ta za fla{u na satono{e,

– stavqawe poklopne daske tj. zbega(kod mojih ko{nica staje PVC fla{a od 2litra) ili postavqawe polunastavka ilinastavka,

– stavqawe PVC fla{e sa sirupom u le-`i{te (prethodno izbu{iti 2 do 3 rupe(promera do 1 mm) sa razmakom izme|u rupaod 1,5 cm),

64 P^ELAR, februar 2007.

– u{u{kavawe – postavqawe utopqava-ju}eg materijala,

– vra}awe zbe`ne mre`e, – krov. Prikazane slike su snimqene 15. marta

2004. godine kada je vr{eno dolivawe siru-pa.

Dodata koli~ina sirupa od 2 litra sadve rupe u periodu od polovine februara pana daqe, traje oko 3 nedeqe, a {to je tempe-ratura vi{a i broj p~ela ve}i, utro{i se za2 nedeqe.

Sli~an sistem rada primewuje i Sa{aJak{i} na svom p~eliwaku i p~eliwaku ma-nastira Koviq, s tim {to koristi PVC ke-se zapremine oko 5 litara.

Primenom ovakvog na~ina rada postigaosam odli~ne rezultate. Kod osnovnih p~eli-wih zajednica koje imaju dobre zalihe hra-ne, primenom ovakvog dodatnog stimulativ-nog prihrawivawa, p~eliwe zajednice dobi-jaju preventivu protiv nozemoze (pelin, no-zecid), obezbe|ene su vodom i imaju inten-zivniji razvoj.

Kod pomo}nih p~eliwih zajednica – nu-kleusa posti`e se sigurno prezimqavawe imogu}nost stvarawa dvomati~nih zajednicado bagrema (po Taranovu).

Iz svog li~nog iskustva vezano za zimu2005–2006. izne}u slede}e. P~eliwak je se-qen na lipovu pa{u koja je podbacila, a za-tim na opra{ivawe semenskog suncokretagde su p~eliwe zajednice potro{ile ve}inuzaliha koje su imale. Povratkom na baznomesto uzimqene su sa osredwim koli~inamazaliha hrane, a pomo}ne – nukleusi sa veomamalom koli~inom. Kontrolom stawa polo-vinom novembra doneo sam odluku da radisigurnosti ceo p~eliwak (73 osnovne i 28pomo}nih p~eliwih zajednica) podvrgnemtretmanu sa sirupom zbog nedostatka hranei nozemoze koja je bila podmuklo prisutnana p~eliwaku. P~eliwak je bio pod stalnimtretmanom i utro{eno je 350 kg {e}era do 1.marta 2006. godine. Rezultat je bio vi{e ne-go odli~an. Sve je prezimelo i fantasti~nose razvilo za bagremovu pa{u koja je po~elapo~etkom maja, ostvaren je odli~an unos. Unavedenom periodu temperatura se kretalau intervalu od –11 °C do +14 °C.

Po mom mi{qewu, ovakav na~in radapru`a {iroku lepezu mogu}nosti, sigurnijeprezimqavawe p~eliwih zajednica i nukle-usa, siguran maksimalan razvoj za bagremovupa{u, isporuku ranih rojeva (paketnih ilina ramovima), lako umno`avawe odnosnopove}awe p~eliwaka, ~uvawe matica, alisamo pod uslovom da su p~eliwe zajednice ujesen o~i{}ene od varoe i uzimqene sa op-timalnim brojem p~ela.

P^ELAR, februar 2007. 65

U nema~kom ~asopisu Die Biene za septembar 2006. godine objavqeno je pitawe ~ita-teqke tog ~asopisa koja je imala problem sa previsokim sadr`ajem vode u medu. Pro~itaj-te odgovor stru~waka.

KONTROLAKONTROLA SADR@AJASADR@AJAVODEVODE UU MEDUMEDU

Henriette Christofel, Am Oberen Tor 5,97957 Wittighausen: Upomo}, najradije bihodustala od svega! Pro{le godine, kada samvrcala med od uqane repice, proverila sampomo}u refraktometra koliko vode se na-lazi u potpuno zatvorenom sa}u i utvrdi-la koncentraciju vode od 20%! U ~emu gre-{im i {ta mogu da u~inim? Kada pitamdruge p~elare, odgovaraju da navodno ovakavproblem nikada do sad nisu imali. U ~asopi-sima redovno ~itam da treba voditi ra~u-na o koli~ini vode u medu, ali nikada o to-me {ta treba u~initi kada med te~e kaouqe. Bilo bi lepo ako bi ste posvetili je-dan ~lanak ovom pitawu, jer za po~etnikanema ni{ta gore nego kada zakqu~i da je savrad bio uzaludan.

Odgovor

Kada med sadr`i previ{e vode, nije sa-mo problem u tome {to mo`e lako da se pokva-ri (mogu}nost fermentacije), ve} i prili-kom konzumirawa nema pun ukus dobrog me-da. Koncentraciju vode od preko 17% osetiiskusan p~elar na jeziku.

Za preveliku koncentraciju vode u meduima nekoliko razloga. ^esto nastupa neko-liko uzroka istovremeno. Iz tih razloga seprilikom obuke mladih p~elara obra}a ve-lika pa`wa na odre|ivawe zrelosti meda.I pored toga mladi p~elari ~esto vrcaju ne-zreo med. Verovatno iz prevelike `eqe zasvojim medom {to prouzrokuje prerano vr-cawe meda.

Kako p~ele proizvode med

Sirovine koje p~ele sakupqaju, nektar imedqika, sadr`e ~esto suvu {e}ernu masu

ispod 50%. Zato p~ele ve} prilikom saku-pqawa sirovina po~iwu sa proizvodwommeda. U ko{nici predaju sirovinu na daqupreradu p~elama primateqicama (p~elamakoje se nalaze u ko{nici). Sirovine oboga-te enzimima, posebno invertazom, dijasta-

zom i glukozooksidazom. Zatim svojom per-fektnom tehnikom stvarawa odgovaraju}eklime u ko{nici, usisavawem, izbacivawemi izlagawem nektara suvom vazduhu u ko{ni-ci {to traje 15 do 20 minuta, izbacuju voduiz sirovine. Nektar koji je ve} zgusnut na-nosi se u obliku kapi na zidove }elija sa}a,uglavnom u }elije legla. P~ele zamenomvla`nog vazduha suvim posti`u konstantnuventilaciju. Jako gust nektar odla`e se usatne osnove, u po~etku do jedne tre}ine }e-lije. Na taj na~in med mo`e daqe da sazreva.^esto pomerawe meda od strane p~ela po-spe{uje izbacivawe vode.

Werner Gekeler, majstor p~elarstva, Sternbergstr. 14, 72525 Münsingen, werner.gekeler@t-online.de

Nektar koji je ve} zgusnut nanosi se u oblikukapi na zidove }elija, uglavnom u }elije legla

66 P^ELAR, februar 2007.

Tek nakon 3–4 dana je postupak sazreva-wa skoro zavr{en. Sada sledi kona~nouskladi{tewe. P~ele prebacuju med u odgo-varaju}i broj }elija i poklapaju ih. Vo{ta-ni poklopci sadr`e organske kiseline u ci-qu za{tite meda od mikroorganizama. ]e-lija sa medom je u potpunosti zatvorena, ta-ko da vlaga koja se nalazi u ko{nici ne ula-zi u wu. Ovakva konzervacija ~ini med sta-bilnim mnogo godina.

Problem kod intenzivne pa{e

Velika koli~ina nektara uneta prili-kom intenzivne pa{e prouzrokuje da p~ele u}elije uskladi{te nektar mawe gustine(te~niji) i to ne samo do jedne tre}ine }eli-je, ve} do tri ~etvrtine wene zapremine (za-to je vrlo va`no da u ko{nici uvek posto-ji velika koli~ina praznog sa}a u kome }ep~ele ravnomerno rasporediti redak nek-tar u optimalnoj koli~ini po jednoj }eli-

ji – napomena re-dakcije). Mikro-klima sa stalnomcirkulacijom va-zduha, koju p~ele uko{nici stvaraju,ne mo`e da izvu~evodu iz poluprera-|enog uskladi{te-nog proizvoda (me-da). Med se su{i(gubi vlagu) samona svojoj povr{i-ni kojom je izlo-`en vazduhu. Sadap~ele zatvaraju}elije. Na ovakvopona{awe p~ela

ne mo`emo da uti~emo. Ovakvu pojavu imamoi kod meda koji se nalazi u dubokim }elija-ma (koje slu`e iskqu~ivo za skladirawe me-da). Velika vlaga prouzrokovana ~estim ki-{ama u periodu cvetawa biqa doprinosiovakvoj situaciji. Ovako opisanu situaciju,koja je uslovqena jakom pa{om i vremen-skim uslovima, mo`emo prevazi}i samo akoslede}a uputstva detaqno sledimo.

Odre|ivawe zrelosti meda

U normalnim uslovima, kada su }elije samedom u potpunosti poklopqene, to je jasan

znak zrelosti meda. U osnovi, po~iwemo savrcawem meda kada su dve tre}ine rama za-tvorene. Da bi odredili zrelost meda u }e-lijama koje nisu zatvorene, primewujemoprobu prskawa. Med koji prska ili kape sarama pokazuje da je koncentracija vode jo{velika. U tom slu~aju vra}amo ram u ko{ni-cu. Sadr`aj vode najpreciznije mo`emo iz-meriti refraktometrom.

Pravi trenutak vrcawa

Tokom pa{e, u ve~erwim satima u otvo-renim }elijama nalazi se nezreo med. Akop~ele, recimo, u jednom danu sakupe samo400 g sve`eg nektara (suva {e}erna masa is-pod 50%), to zna~i da je prisutno skoro200 g vode u vi{ku. U procewenoj ukupnojkoli~ini meda u ko{nici od 20 kg ovo pove-}ava koncentraciju vode za recimo 1%. Ali,ako med vrcamo slede}eg jutra, gore navede-

na koli~ina sve`eg meda je ve} dobila odre-|enu gustinu.

Ako `elimo da budemo potpuno sigurni,potrebno je da sa~ekamo tri do ~etiri dananakon pa{e, u tom slu~aju je med u jo{ neza-tvorenim vo{tanim satovima uglavnom do-bio zadovoqavaju}u gustinu.

Ja~ina dru{tva

Veliki uticaj na kvalitet meda ima i ja-~ina dru{tva. U jakim dru{tvima p~ele ~e-{}e razmewuju nektar nego {to to ~ine uslabijim dru{tvima. Vrednije p~ele prino-se vi{e meda i kvalitetnijeg meda.

Zapremina ko{nice

Iz straha da }e se zakasnelim pro{ire-wem ko{nice prouzrokovati rojewe i da }e

Medno sa}e sa delimi~no po-klopqenim medom iz kog prili-kom stresawa med kape ili cu-ri. Ovakav med nije za vrcawe.

Kada je odnos veli~ine ko{nice i broja p~ela do-bar, p~ele perfektno klimatizuju prostor itako mahawem krilima izvla~e vodu iz meda.

P^ELAR, februar 2007. 67

se time umawiti u~inak p~e-la, na~ini se gre{ka, pa seprerano izvr{i pro{irewe.I ovo tako|e nepovoqnouti~e na kvalitet meda.Pro{irewe prostora se od-re|uje na osnovu veli~inelegla. Drugim re~ima, trebaobratiti pa`wu na koli~i-nu mladih p~ela koje }e se uskorije vreme izle}i.

Veli~ina leta

Veli~ina leta prilago-|ava se veli~ini dru{tva.Za svaki okvir pokrivenp~elama uobi~ajene veli~i-ne, potreban je otvor od naj-mawe 0,7–1,0 cm.

Polo`aj ko{nice

Medonosne p~ele volesunce, ali p~eliwa dru{tvane smeju biti direktno izlo-`ena suncu, naro~ito u letwem periodu, ve}moraju biti pozicionirana u {arenom hla-du. Ovakav polo`aj poboq{ava rad, umawu-je nagon za rojewem i garantuje gu{}i med.

Odstojawe ramova

Uobi~ajeno odstojawe ramova od 35 mmnije potrebno mewati. Ve}a odstojawa uti-~u na produbqivawe }elija {to nepovoqnouti~e na kvalitet meda.

Materijal za ko{nice

Na dobru klimu u ko{nicama povoqnouti~u materijali koji dozvoqavaju cirkula-ciju vazduha, recimo drvo. Sazrevawe medase pospe{uje pravilno odabranim materija-lima. Nedostaci drugih materijala (stiro-por), izbegavaju se ubacivawem mre`astihpodwa~a u ko{nice.

PVC folije za pokrivawe ramova iventilacioni otvori

Odre|eni p~elari dru{tva pokrivajufolijama. Ispitivawa uticaja folija na

koncentraciju vode umedu bila bi jako inte-resantna. Jo{ uvek ne-ma jasnih zakqu~aka nio uticaju dodatnih ven-tilacionih otvora upredelu medi{ta.

Med iz slabih pa{a

Usled lo{e pa{e,jako osun~ane ko{niceili smawewa snagedru{tva, zalihe medap~ele koriste samo zasvoje potrebe, bez iz-ra`ene `eqe za wego-vom konzervacijom ilagerovawem kroz du-`e vremenske periode({to bi pokazale po-klapawem meda). Takavmed nije dovoqno zreoi iz tih razloga nijedobar za vrcawe, te gatreba ostaviti p~ela-ma.

Ulazak vlage u med nakon va|ewa ramova iz ko{nice

Ponekad se okviri, nakon wihovog va|e-wa iz ko{nice, na kra}e ili du`e vreme od-la`u u nekoj prostoriji.

U prostorijama koje nisu dovoqno suve,tj. u kojima je vla`an vazduh, med veoma brzoupija vlagu iz vazduha, naro~ito mnogo akoje dobar deo meda u ramovima nepoklopqen,{to prouzrokuje pove}awe koncentracijevode u medu.

Ovakva osobina meda da lako upija iliisparava vodu, mo`e se iskoristiti i kaopomo} u izvla~ewu vode iz meda. Za to je po-trebna prostorija sa jako suvim vazduhom, aramovi sa medom se postave tako da je dobraventilacija zagarantovana.

Naknadno izvla~ewe vode?

U prodaji nailazimo na ure|aje pomo}ukojih se posti`e su{ewe meda, takore}i na-knadno izvla~ewe vode iz wega, ali ovakvemere na osnovu zakonskih propisa o medu uEU nisu dozvoqene.

Med koji ovako te~e iz vrcaqke, sadr`imalu koncentraciju vode

68 P^ELAR, februar 2007.

Otkri}e da se kod evropskih p~ela osimN. apis mo`e na}i i N. ceranae, postalo jevru}a p~elarska tema o ~emu je me|u prvimau svetu pisao i na{ P~elar (mart 2006).

Skoro svim p~elarima je poznato da jenozemoza bolest odraslih p~ela koja je {i-roko rasprostrawena kod nas i da ~esto na-nosi velike {tete p~eliwim dru{tvima.To se u prvom redu doga|a krajem zime i uprole}e.

Nosema apis pripada velikoj i heteroge-noj grupi mikroorganizama poznatoj podimenom Protista u koje spada i Protozoa. Pre-ma najnovijoj klasifikaciji, mo`e se sma-trati da su prouzrokova~i nozeme visokospecijalizovane mikrosporidijske parazit-ske gqivice, a ne `ivotiwski mikroorga-nizmi (I. Fries, R. Martin, A. Meana, P. Garcia-Palencia, M. Higes, 2006).

Do sada su opisana samo dva mikrospori-dijska parazita medonosnih p~ela (Nosemaapis Zander, 1909, i Nosema ceranae Fries,1996). Nosema apis je otkrivena kod evrop-skih medonosnih p~ela (Apis mellifera L,1758) i to je bila jedna od prvih mikrospo-ridija koja je opisana (Zander, 1909). Iakosu kasnije mnogi autori pisali o `ivotnomciklusu N. apis, veoma je te{ko prepoznati iidentifikovati vegetativne stupweve i ob-like pod mikroskopom. U tom pogledu, naj-lak{e je identifikovati spore pod mikro-skopom i na tome se i danas zasniva dijagno-za zaraze kod odraslih p~ela. U proteklihdvadeset godina u~iweno je mnogo na prou-

~avawu ultrastrukture (Liu, 1984; Fries,1989) i molekularne karakterizacije (Gate-house&Malone, 1998) ovog va`nog p~eliwegparazita.

Nosema ceranae je izolovana iz azijskihmedonosnih p~ela (Apis cerana Fabricius1793) u Kini i nedavno opisana (Fries, 1996).Postoji osnovana sumwa da su jo{ neke mi-krosporidije prisutne kod p~ela i samo ~e-kaju da budu tako|e opisane (Buys, 1977;Clark, 1980).

Mnoge vrste mikrosporidija ne mogu serazlikovati pod obi~nim mikroskopom. Toje mogu}e uraditi i to uz velike te{ko}e je-dino pomo}u elektronske mikroskopije. Nemo`e se iskqu~iti pretpostavka da su mno-gi raniji nalazi pripisivani N. apis pripa-dali N. ceranae ili mo`da nekoj drugoj vr-sti.

Unakrsna zara`avawa dveju vrsta p~ela(Apis mellifera i Apis cerana) su pokazala daNosema apis mo`e inficirati Apis cerana,ali da se parazit pri tome razmno`ava ma-we uspe{no nego kada je u pitawu evropskamedonosna p~ela (Fries&Feng, 1995). Tako|ese tvrdi da se Nosema ceranae boqe razmno-`ava kod Apis mellifera nego {to je to slu~ajsa Nosema apis kada je doma}in azijska medo-nosna p~ela (Fries, 1977), iako za to nisu da-ti detaqni podaci.

Na godi{wem sastanku Dru{tva za pato-logiju beski~mewaka 2005. godine (Anchora-ge, Aqaska) izve{teno je da je na|ena pri-rodna zara`enost novom nozemozom (Nose-

Nau~nici polako razotkrivaju novu nozemozu (Nosema ceranae) idolaze do nekih neverovatnih zakqu~aka. Idite u korak sa svetom iobavezno pro~itajte ovaj tekst.

NOSEMANOSEMA CERCERANAEANAEKODKOD EVROPSKIHEVROPSKIH

MEDONOSNIHMEDONOSNIH P^ELAP^ELAProf. dr Jovan Kulin~evi}

Apicentar, Beograd

rRNA Nosema ceranae

P^ELAR, februar 2007. 69

ma ceranae) dru{tava evropske medonosnep~ele na Tajvanu (Huang, 2005). Na istomp~eliwaku su bile prisutne obe vrste p~e-la. Pokazalo se da Nosema ceranae mo`epre}i sa Apis cerana na Apis mellifera. Isti-na, ovom prilikom autori nisu ni{ta reklio posledicama ovakvog zara`avawa evrop-ske medonosne p~ele.

Skoro u isto vreme do{lo je do u~esta-lih problema sa nozemozom u [paniji (Mar-tin, 2005). Laboratorijskom analizom po pr-vi put je potvr|eno da su evropske p~ele bi-le zara`ene parazitom Nosema ceranae (Hi-ges, 2006). Do otkri}a se do{lo primenomsekvencionirawa gena i upore|ivawem saNosema apis. Do istih rezultata se do{lopretragom uzoraka p~ela i iz Francuske,Nema~ke, Italije, [vajcarske, Gr~ke, Fin-ske, Danske, Brazila, SAD, pa i na{e ze-mqe, o ~emu je pisano u P~elaru (Nanetti,2006).

Nalazi Nosema ceranae u nekoliko geo-grafski udaqenih lokacija u Evropi ukazu-ju na to da ovaj p~eliwi parazit nije nedav-no une{en, ve} da je u p~eliwim dru{tvimahroni~no prisutan ve} dugo vremena. Pato-lo{ki podaci sa {panskih p~eliwaka zara-`enih sa Nosema ceranae pokazuju da se neradi o brzom i kratkom trajawu oboqewa,ve} nasuprot tome, o nespecifi~nim simp-tomima kao {to su postepeno slabqewe p~e-liwe zajednice, ve}i jesewi i zimski gubicii smawena produktivnost (!). Nisu zapa`e-ni klasi~ni simptomi nozemoze, kao {to suproliv ili puze}e i paralizovane p~ele is-pred leta. Francuzi su takvo stawe nazvali„suva nozemoza“ (Faucon, 2005).

Ovim se obja{wava {to su se posledwihgodina otkrivale spore nozemoze u uzorci-ma p~ela bez klasi~nih simptoma, {to smo imi u Apicentru prime}ivali prilikom re-dovnih pregleda uzoraka mrtvih p~ela uze-tih sa podwa~a u februaru svake godine. Na-ravno, nije ni nama, kao ni drugima, padalona pamet da se u vidnom poqu mikroskopamo`e na}i neka druga vrsta spora sem od No-sema apis.

Razlikovawe dve vrste uzro~nika nozemoze

Kao {to je prethodno napomenuto, podobi~nim mikroskopom te{ko je odmah zapa-ziti razliku u veli~ini spora ove dve vrstenozemoze. Malo pa`qivijim posmatrawem i

merewima mo`e se utvrditi konzistentnarazlika u veli~ini spora ove dve vrste p~e-liwih parazita. Spore Nosema ceranae sune{to mawih dimenzija nego spore Nosema

apis (Fries, 1996). Du`ina nefiksiranih spo-ra Nosema ceranae izolovanih iz Apis ceranaiznosila je 4,7±0,46 µm, u opsegu 3,3–5,5 µmna uzorku od 25. [irina spora iznosila je2,7±0,25 µm, u opsegu 2,3–3,0 µm, na uzorku od25 (Fries, 1996). Iako postoji mawe prekla-pawe tako {to su najmawe spore Nosema apismawe nego najve}e Nosema ceranae, u prosekupo veli~ini su spore Nosema apis pribli-`no 1 µm ve}e po du`ini (slika 1). SporeNosema ceranae ponekad poprimaju mawe za-obqenu formu, tako da se sti~e utisak neu-niformnog izgleda u odnosu na Nosema apis(slika 1).

Druga razlika se odnosi na na~in kako sekod ove dve vrste odvija infekcija u novoza-ra`enim crevnim }elijama. Kada se zrelespore Nosema apis na|u u epitelijalnim }e-lijama Apis mellifera, uvek nalazimo vegeta-tivne oblike (merozite) u susednim }elija-ma, {to se verovatno odvija kroz intracelu-

A

B

Slika 1: Spore Nosema ceranae (A) i Nosema apis(B) pod obi~nim mikroskopom sa preparata na

staklu pod pritiskom pokrovne quspe. Merna crta iznosi 5 µm.

70 P^ELAR, februar 2007.

larno klijawe spora, rezultuju}i horizon-talnom transmisijom izme|u epitelijalnih}elija (Fries, 1989). Kada je u pitawu infek-cija Nosema ceranae u Apis cerana, samo in-ficirawe izgleda kao izolovano ostrvounutar jedne epitelijalne }elije sa tako|ezrelom sporom unutar }elije doma}ina (sli-ka 2). Ovo se obja{wava izostankom hori-zontalne transmisije izme|u }elija, jer niispra`wene spore nisu na|ene unutar }eli-ja (Fries, 1996).

Ako se analizira struktura spora, raz-like izme|u ove dve vrste postaju o~igled-

ne. Polazni kon~i} (filament) Nosema ce-ranae je konzistentno kra}i od 20 do 23 uvo-ja (Fries, 1996) upore|eno sa Nosema apis ~i-ji je broj uvoja na kon~i}u uvek ve}i i kre}ese od 26 do 32 (Fries, 1989) (slika 3).

Sekvencionirawem 16S SSU rRNA genamikrosporidijskog izolata, dolazi se donajjasnije razlike dva p~eliwa parazita.Treba naglasiti da je ova metoda identifi-kacije isuvi{e skupa za prakti~nu primenu.Treba o~ekivati da }e se u budu}nosti do}ido na~ina za br`e i pouzdanije utvr|ivaweraspostrawenosti Nosema ceranae, a poseb-no kada su u pitawu me{ovite infekcije uistim p~eliwim dru{tvima. Nije iskqu~e-na ni pojava hibridnih formi, sa nekim no-vim, mo`da i opasnijim posledicama za na-{u medonosnu p~elu.

Znamo da se zaraza sa Nosema apis, a vero-vatno je to sli~no i sa Nosema ceranae, mo-`e suzbijati odre|enim preventivnim me-rama koje sprovodi sam p~elar, ili se tamogde je to jo{ dozvoqeno, primewuje antibi-otik fumagilin koji zaustavqa razvoj Nose-ma apis unutar }elijske strukture.

Najva`nije saznawe koje proizlazi izovog napisa odnosi se na mogu}nost ustano-vqavawa prisustva spora Nosema ceranaepomo}u obi~nog mikroskopa, ako se prepa-rat napravi na predmetnom staklu pod qu-spicom i ako se izvr{i merewe ili upore-|ivawe sa sporama Nosema apis. Do skoro seto smatralo neizvodqivim.

Slika 2: ]elija sredweg creva Apis cerana infi-cirana od Nosema ceranae. Izolovana inficira-na }elija u okolnom zdravom tkivu (HT). D = di-plokarioti~ni merozit. DM = merozit koji sedeli, HC = }elijska membrana doma}ina (streli-ce). HN = jedro }elije doma}ina. IS = nezrela spo-ra. SB = sporoblast sa razvojnim polarnim bi-

~em. Merna crta iznosi 5 µm.

A B

Slika 3: Presek spora Nosema ceranae (A) i Nose-ma apis (B). D = diplokaria. PF = uvoji na polar-

nom filamentu (strelice). Merna crta iznosi 0,5 µm.

Bro

j spo

ra u

ven

tri

kulu

su

Broj dana nakon inficirawa

4 dana 6 dana 8 dana 10 dana 12 dana 14 dana

Pokazano je da nova nozemoza (Nosema ceranae)ima mnogo br`i rast kada se razvija u evropskimmedonosnim p~elama (Apis mellifera L), nego u azi-jskim medonosnim p~elama (Apis cerana Fabricius).

Zato nau~nici opravdano smatraju da semoraju ulo`iti veliki napori da se novi paraz-it p~ela {to boqe prou~i i wegove osobineuporede sa starim parazitom, uzro~nikom donedavno jedine poznate nozemoze kod na{ih p~ela(Nosema apis).

P^ELAR, februar 2007. 71

U okviru radne posete gospodina Micha-ela Embrey-a, stru~nog konsultanta iz obla-sti p~elarstva na Univerzitetu u Merilen-du, od 13–17. XII 2006. odr`an je set predava-wa na temu „Borba protiv male ko{ni~inebube Aethina tumida“ u organizaciji Poqo-privrednog fakulteta iz Beograda, a u Kra-qevu, Kwa`evcu i [idu. P~elari su imalipriliku da ~uju najnovija iskustva u sanira-wu problema koje pravi mala ko{ni~ina bu-ba (sl. 1). Gospodin Embrey je veoma nadah-

nuto izlo`iosvoja li~na is-kustva u borbiprotiv ovogp~eliweg napa-snika. Na preda-vawu smo sazna-li ne{to vi{eo dinamici {i-rewa male ko-

{ni~ine bube u Americi i o na~inima we-nog suzbijawa. Tako|e je gost iz Amerike ve-liku pa`wu posvetio obja{wavawu apiteh-ni~kih zahvata koji u velikoj meri redukujubroj buba u ko{nici. U svojim prezentacija-ma, Michael Embrey je posebno mesto ostavioza slikovit prikaz svega o ~emu je govorio.Posebnu pa`wu p~elara privukao je ulo`akza kontrolu broja varoe u ko{nici zasnovanna statisti~kom prora~unu prisustva varoau ko{nici (sl. 2).

Michael Embrey je upoznao prisutne da seameri~ki p~elari suo~avaju sa ovim parazi-tom od 1993. kada je mala ko{ni~ina buba

uve`ena na ameri~ki kontinent sa tovaromju`nog vo}a iz Afrike. Me|utim, ta invazi-ja je brzo lokalizovana i spre~eno je weno{irewe na teritoriji Amerike. Ponovnapojava male ko{ni~ine bube usledila je1996. godine i od tada se polako {irina ceo kontinent. Odrasli insekt jeoko 1/3 veli~ine p~ele, crvenobra-on ili crne boje, pokriven finimdla~icama. Iz jaja bube se izlegu malelarve, krem boje, sli~ne larvama vosko-vog moqca od kojih se razlikuju po broju no-gu i dva karakteristi~na „ro{~i}a“. Malako{ni~ina buba zavr{ava svoj larveni sta-dijum za 10 do 16 dana, kada pada na tlo i za-po~iwe stadijum lutke u zemqi{tu. Za vre-me prvog ili drugog dana nakon izlegawa bu-ba je veoma aktivna, rado leti i orijenti{ese. Ovi insekti su dobri leta~i (dnevno oko20 km) i lako dolaze u ko{nicu gde `enkapola`e jaja i zapo~iwe novu generaciju.@enke su sposobne da legu jaja nakon jednenedeqe od izlaska iz zemqi{ta.

[tetu prouzrokuje larva konzumiraju}ipolen i vosak, ali i jaja i mlade larve p~e-la. Svaka situacija koja uti~e na slabqewep~eliweg dru{tva, omogu}ava brzi razvojparazita. Va`na preporuka na{eg gosta jebila da jake i zdrave p~eliwe zajednice mo-gu uspe{no da odolevaju invaziji ovog in-sekta. Tako|e, larve insekta defeciraju pomedu uzrokuju}i wegovu fermentaciju iisticawe iz sa}a (sl. 3).

Prvi prole}ni pregled, kao i svaki na-redni treba koristiti za eventualno otkri-vawe ovog parazita. Kada se otvori ko{ni-ca u kojoj se nalazi ko{ni~ina buba, mo`ese videti kako brzo prelazi preko sa}a, ka-ko bi se sakrila. One biraju tamnija mesta uko{nici {to je i pomoglo u pronala`ewudelotvornih apitehni~kih metoda u borbisa wima. Odrasli insekti se tako|e ~estomogu videti na poklopnoj dasci. Ukoli-ko je napad parazita jak, odrasli insek-ti, kao i larve se mogu videti na sa}u ilina podwa~i. Larve male ko{ni~ine bubene prave tunele i mre`e poput voskovogmoqca.

2

1

3

MALA KO[NI^INA BUBA MALA KO[NI^INA BUBA ((Aethina tumidaAethina tumida))

72 P^ELAR, februar 2007.

Lepqive daske koje se uAmerici koriste za otkri-vawe varoe, pokazale su sesasvim neefikasne za de-tekciju ove bube. Naime,ona preko lepqive povr{i-ne prelazi veoma lagano.Kao pokazateq prisustvamale bube mo`e poslu`itii fermentisani med kojicuri iz sa}a pripremqen zacentrifugirawe, a tako|e iisticawe meda i iz aktivnih dru{tava. Mi-ris meda koji isti~e podse}a na miris tru-lih pomoranxi.

Pored tamnih mesta, bu-ba bira krajwe ramove zaskrivawe, pa se ta ~iweni-ca koristi u pripremawustrategije za smawivawewenog broja u ko{nici. Na-ime, dva puta u toku jeseni(oktobar i novembar) vr{ise stresawe svih ramova izko{nice u metalnu posudu i pri tome se svep~ele vra}aju nazad u ko{nicu, a bube kojeotpadnu ostaju u posudi i uni{tavaju se. Uprole}e (mart) ovaj postupak se ponavqa.Zanimqivo je da odraslih insekata prekoleta u ko{nici ima vrlo malo. Do danas sene zna gde se one u tom periodu nalaze. Doprave invazije dolazi krajem avgusta kada seodrasla buba vra}a u velikom broju u ko-{nicu da prezimi. Na klubetu se nalaziobi~no na periferiji, ali neretko poku{a-va da prodre do centra u potrazi za hranom.Zbog velike najezde, u jesen se primewujeklopka koja je konstruisana samo za maluko{ni~inu bubu. Na mre`astoj podwa~i, napredwoj strani, nalazi se drveni deo sa lev-kom koji je pokriven rebrastom plastikom(sl. 4) gde se zavla~e bube i propadaju krozlevak u teglu sa jabukovim sir}etom ili pi-vom (sl. 5). Istra`iva~i su zakqu~ili damiris jabukovog sir}eta privla~i bubu koja

pod pritiskom p~elastra`arica be`i umrak tj. ispod rebra-ste plastike i propadakroz levak. Kraj levkaje promera oko 1,5 cmkoji je dovoqan da bubakroz wega propadne, a da neizleti nazad u ko{nicu.

Drugi na~in borbe sa bu-bom je da se zatvori predweleto, a da se na nastavku ko-

{nice izbu{i rupa promera oko 1,5–2 cm. Urupu se uvla~i plasti~no crevo, ali tako da

3–4 cm viri van ko{nice.Istra`iva~ima nije pozna-to zbog ~ega buba ne `eli dapro|e kroz ovakav ulaz.

Sa sigurno{}u se danasmo`e re}i da bube vole pe-skovite terene i u tom prav-cu je gost iz Amerike daopreporuku i prognozu da }ese mala ko{ni~ina buba naj-

pre javiti na peskovitom terenu i apostro-firao podru~je Vojvodine (pe{~are). Pose-ban oprez trebaju imati p~elari koji selesvoje p~eliwake na takve terene.

Pored apitehni~kih mera u suzbijawuovog insekta u Americi se koristi i perme-trin kojim se prska zemqi{te oko ko{nica(5 ml permetrina na 4 litra vode).

Velika koncentracija ko{nica na jed-nom mestu (kontejneri, prikolice, kamioni,autobusi) pove}ava rizik od {irewa bubeuz mnogo te`e iskorewavawe sa takvih p~e-liwaka.

Od hemijskih sredstava za suzbijawe bu-be koristi se kumafos koji se nanosi na re-brastu plastiku sa dowe strane tako da bubadolazi sigurno u kontakt sa wim u poku{ajuda se sakrije ispod rebrastog kartona.

Odeqewe p~elarstva Poqoprivrednog fakulteta u Beogradu,

pcela@agrifaculty.bg.ac.yu.

4

5

PROGNOZA ZA FEBRUAR Dejan Krecuq

Po~etkom meseca, jutarwe temperaturekreta}e se oko nule, sa svega nekoliko no}ikada }e se `iva termometra spu{tati do pe-tog podeoka Celzijusove skale ispod nule. Udrugoj dekadi o~ekuje se prodor toplog vazdu-ha. Obilnije padavine se ne o~ekuju, sem ne-{to malo u prvoj polovini meseca. Nepovoq-no }e delovati ~esti i dugotrajni vetrovi.

P^ELAR, februar 2007. 73

ALKOHOLNI RASTVORALKOHOLNI RASTVOR

PROPOLISA PROPOLISA PROTIV VAROEPROTIV VAROE

Petar Panteli}Pudarci (011) 895-387

Prema mom iskustvu, propolis rastvo-ren u 96%-nom alkoholu ubija varou! Po-trebno je 300–400 g sitno narezanog propo-lisa staviti u litar alkohola. Povremenopromu}kati. Desetak dana kasnije lek je go-tov. Ova koli~ina rastvora dovoqna je zanajmawe dvesta tretirawa. Alkoholni ras-tvor propolisa ne deluje samo na varou.Svojevremeno je u P~elaru objavqeno da pr-skawem ramova takvim rastvorom efikasnosuzbijamo kre~no leglo. Ovo sam proveriona svom p~eliwaku. Da li prskawem ramovapada i varoa, tada nisam proveravao? Alinedavno jesam.

Ja sam rastvor propolisa uduvavao u ko-{nice „parnim topom“. Prvi put na tri ko-{nice. Rastvor sam razbla`io sa pola vode,jer je etil alkohol zapaqiv. Sada, kada osvemu razmi{qam, mislim da spirala pri-likom tretirawa ne mora da bude usijanakao kada se koristi amitraz. Alkohol ispa-rava na mawoj temperaturi, pa bi mo`da mo-glo i bez vode (za sve ovo bi trebalo kon-sultovati odgovaraju}e stru~no lice, patek onda primeniti i isprobati, zbogeventualnih ne`eqenih doga|aja – napome-na redakcije). Ovo tek treba proveriti. Uju-tru sam na{ao izba~ene varoe ispred letana lesonitu. Kod najja~eg dru{tva tridese-tak varoa. Podwa~e su obi~ne i nisam iho~istio pre ovog eksperimenta tako da surezultati mogli da se dovedu u sumwu. Neko-liko dana kasnije ponovio sam eksperiment.Za posmatrawe sam uzeo ono najja~e dru{tvoiz prethodnog tretirawa. U wemu je bilo sa-mo zatvoreno leglo. P~ele su zaposedaletri Fararova nastavka, {to je za po~etakoktobra prili~no dobro dru{tvo. Prvo ju-tro posle tretirawa izbrojao sam oko 120opalih varoa. Drugo jutro oko 150. Sve va-roe su bile mrtve, osim jedne, koja je jo{ mr-

dala no`icama. Nijedne mrtve p~ele nijebilo na podwa~i, {to je i logi~no. Obaviosam i kontrolno tretirawe amitrazom. Uju-tru sam na podwa~i na{ao oko 350 opalihvaroa. Vi{e wih je jo{ uvek mrdalo no`ica-ma.

Nedequ dana kasnije sam ponovio treti-rawe. Sada sam na ovu ko{nicu postavio no-vu podwa~u i mogao je da se vidi i najmawiotpad iz ko{nice koji padne. Rastvor pro-polisa sam razbla`io tre}inom vode, a letopo tretirawu dr`ao zatvoreno 15–20 minu-ta. Ujutru je na podwa~i bilo ta~no 17 va-roa, a slede}eg jutra 8. Kontrolno tretira-we amitrazom obavqeno je tre}eg dana i napodwa~i sam na{ao samo jednu varou.

Kada tretiram amitrazom koristim voj-ni~ku gas masku. Nekoliko dana se ose}a ne-prijatan miris, ili boqe re~eno smrad, ko-ji je uz to i jako otrovan. Gas maska je obave-zna i prilikom kori{}ewa mravqe kiseli-ne. Pri upotrebi alkoholnog rastvora pro-polisa iz ko{nice miri{e ba{ „kao iz ko-{nice“, jer to i jeste miris ko{nice! P~e-laru ne treba nikakva za{titna oprema.Mo`e slobodno da udi{e isparewa, koja sulekovita. Le~i p~ele, a le~i i sebe.

[ta re}i na sve ovo? Mo`da nam je lekprotiv varoe sve vreme bio ispred nosa, anismo znali. Ne zaga|uje, ne {kodi, ne ko-{ta. Svakako, sve ovo treba i nau~no prove-riti i verifikovati. ^ak i ako se poka`eda efikasnost nije dovoqna i da se ne ravnau potpunosti sa oficijelnim hemijskimsredstvima, ona je o~igledno zna~ajna, jer sepropolisom mo`e tretirati preko cele go-dine, vi{e puta, bez ikakvih {tetnih efe-kata po p~ele i p~eliwe proizvode. Probaj-te i sami.

P^ELAREWE SA P^ELAREWE SA VI[ENAMENSKOM VI[ENAMENSKOM

VISOKOM PODWA^OMVISOKOM PODWA^OMKODKOD NASTAVQA^ANASTAVQA^A Dipl. ing. Ivan Jurkovi~

Ul. Magajnova 26 1231 Qubqana

+386 1 5373-636, +386 31 325-089, ivanjurkovic2002@yahoo.de

Podwa~a je osnova svake ko{nice. Ni je-dan deo ko{nice nije u toku razvoja tolikomewan kao {to je podwa~a i verovatno ne}enikad imati kona~an oblik. Promene su na-stale i sa pojavom varoe. Podwa~a je zahte-vala prostor za sme{taj mre`e, koja omogu-}ava kontrolu opadawa varoe, ali ima ulogui kod primene sredstava za uni{tavawe va-roe. Tim zahtevima ne mo`e udovoqiti pr-vobitna ameri~ka podwa~a koja je sada uupotrebi kod LR ko{nice.

Me|u p~elarima vladaju razli~iti sta-vovi po pitawu upotrebqivosti visoke iniske podwa~e i vrlo su podeqeni. Visokojpodwa~i protive se oni koji u praksi nisuprobali oba modela. Prikaza}u vam posebanmodel podwa~e koji objediwava vi{e neop-hodnih detaqa, koji su do sada re{avanikroz vi{e delova ko{nice ili ih nije bilo,pa sam podwa~u nazvao „Univerzalna vi{e-

namenska podwa~a – UVP“. Podwa~a je raz-vijana dve decenije.

[irina podwa~e je 41,5 cm, du`ina50,5 cm, celokupna visina 17,5 cm, otvor sa

zadwe strane 37×13,5 cm. Leto je37 cm × 2 cm. Letve na kojima le`i okvir samre`om su od gorwe ivice udaqene 4 cm.Mre`a na dnu podwa~e ima veli~inu42,5×12 cm.

Zna~aj UVP podwa~e

1. Podwa~a je bez poletaqke, koja je jo{u upotrebi kod ve}ine ko{nica nastavqa~a.Poletaqka zadr`ava vodu i sneg, na woj seskupqaju otpaci p~eliweg dru{tva, a pod-wa~i skra}uje vek trajawa za tre}inu. Pole-taqku sam zamenio plasti~nom mre`icom10 cm {irokom (sl. 2), koja ima {irinu ko-{nice i preuzela je ulogu poletaqke. Mre-`ica ne uvla~i vlagu u ko{nicu, padavine

74 P^ELAR, februar 2007.

Slika 1: UVP – pogled sa zadwe strane

Slika 2: UVP – pogled sa predwe strane – spoqamre`ica umesto poletaqke

P^ELAR, februar 2007. 75

prolaze kroz mre`i-cu, tokom prevoza jeodstranimo i posleje opet postavimo.

2. Vi{enamenskavisoka podwa~a ima upore|ewu sa niskomvi{e dodatnih pred-nosti. Korisna je zastresawe p~ela, kadpravimo paketne ilidruge ve{ta~ke roje-ve, jer p~ele stresa-mo direktno u podwa-~u u zato pode{enprostor. Zato p~elenije potrebno stre-sati u sanduk (kutiju)za rojeve, ve} direkt-no u ko{nicu, {to jeizrazito pogodno kadpravimo rojeve zasvoje potrebe. Takoiskqu~ujemo nepo-trebni rad i gubqe-we p~ela (sl. 4). Akoradimo istresawekrajem aprila, do-voqno je pola kilo-grama p~ela, a u majujedan kilogram p~e-la. U tom slu~aju is-tresamo p~ele sa ra-mova direktno u pod-wa~u. Pri pravqewurojeva u junu potreb-no je 1,5–2 kg p~ela, au julu 2,5–3 kg p~ela.

P~ele pre stresa-wa poprskamo vodom,a po stresawu u pod-wa~u rastvorom ok-salne kiseline i uni-{timo varou koju smostresli zajedno sap~elama. Kod rojevakoje smo napravili ujulu nije potrebnotokom godine treti-rati protiv varoe,me|utim, koristi}ejo{ jedno – zimskotretirawe u novem-bru ili decembru, re-cimo oksalnom kise-linom.

Kada smo istresli i izmerili `eqenukoli~inu p~ela, oka~imo pod krov UVPpodwa~e, u zatvorenom kavezu, najboqe ve}oplo|enu maticu i roj zatvorimo i smesti-mo 1–2 dana u hladan podrum.

Rojeve je najboqe postavqati na bar3 km od p~eliwaka. Uzimamo maticu iz pod-wa~e omogu}uju}i pristup p~ela {e}ernojpoga~ici, tako da polo`imo kavez na dnorama na kome `elimo da p~ele zapo~nu grad-wu sa}a. Kod mawih rojeva ramove posta-vqamo uz zid ko{nice, kod ja~ih na sredini.Pritiskom na umetnutu pregradu, pregradasklizne u odre|enu poziciju i p~elama seotvara prolaz do matice (sl. 5). P~ele se sa-me prebace u nastavak i oslobode maticu.Prijem matice ovim postupkom je stoposto-tan ako sa p~elama nismo istresli i nekumaticu.

Kod vrcawa, veoma lako istresamo p~e-le, umesto u ko{nicu, DIREKTNO u UVP.Zato UVP ima velike prednosti nad dosada-{wim na~inima rada, kada smo morali dapodi`emo pune nastavke i stavqamo be`a-lice (sl. 6).

3. Jo{ jedan vrlo jednostavan na~in pra-vqewa mladih p~eliwih dru{tava se u

Slika 3: Kompatibil-na podwa~a za DB, GJ i

LR nastavqa~u

Slika 4: Istresawep~ela direktno

u visoku podwa~u

Slika 5: Pritiskom napregradu osloba|a se

p~elama prolaz do matice

Slika 6: Stresawe p~ela direktno u UVP prilikom vrcawa

Slika 7: Po stresawu p~ele ~ekaju da ih p~elar uposli

76 P^ELAR, februar 2007.

praksi dobro pokazao. Posebno je pogodanpo zavr{etku glavne pa{e u junu i julu, re-cimo nakon lipove ili kestenove pa{e i ukrajevima gde se ne ~eka nijedna druga pa{a.Sve ovo va`i ako je matica u ko{nici po-godna za jo{ jednu sezonu. Pre stresawa p~e-la, odstranimo pregradu, da bi se stresenep~ele „obesile“ na ramove doweg (plodi-{nog) nastavka (sl. 7). Ako taj nastavak po-dignemo sa jedne strane i udarimo ga o pod-wa~u, sve p~ele koje vise padnu na podwa~u.Potpuno novi nastavak u koji stavimo mati-cu postavimo na staru podwa~u koja ostajena starom mestu. Sve ostalo se radi po ve}opisanom postupku. Staro plodi{te sa sta-rom maticom postavimo na novo mesto iliodvojeno iznad mladog dru{tva.

U novoformirano mlado p~eliwe dru-{tvo na prvobitnom mestu }e uletati iz od-uzetog plodi{ta mnogo p~ela, zato postajevrlo jako (zbog starih p~ela, kasnije malooslabi). Kad po~nu p~ele da se le`u, onda seopet oporavi. U oba primera nastaju mladap~eliwa dru{tva u ve}ini slu~ajeva ja~a odprvobitnih iz kojih su nastala.

4. Umetnuta pregrada preuzima funkci-ju podwa~e ako le`i na gorwim letvama. Natoj pregradi se nalazi `i~ana mre`a iumetnuta folija na koju padaju opale varoepri tretirawu. Pregrada je sa obe strane (iodozgo i odozdo) p~elama dostupna, i tako jemawa verovatno}a da mravi odnose opale va-roe. Pregradu izvla~imo iz kliznih letvipreko zime kada je polo`imo na dno ko{ni-ce. Na wu polo`imo papir, da s prole}alak{e odstranimo mrtve p~ele. Na taj na-~in otpada ~i{}ewe podwa~e u prole}e.Nije potrebno dizati nastavke, uznemirava-ti p~ele i mewati podwa~u.

5. Plasti~ne tepsije, koje postavimo is-pod pregrade na dno ko{nice, imaju zapre-minu 10 litara, konusnog su oblika i mogu seposle upotrebe slagati jedna u drugu. Takoslo`ene zauzimaju malo prostora (sl. 10).

Nove tepsije natopimo s voskom ili para-finom, da p~ele ne klizaju i ne utapaju se uhranu. Prednost plasti~nih tepsija je da sujevtine i trajnije od drvenih, a i lako se ~i-ste. Mogu}e je upotrebiti dvodelne tepsijeili dve tepsije od 5 litara, u koje lako doda-jemo p~elama i te~nu i ~vrstu hranu. Kaoplovak upotrebqavamo karton natopqen uparafinu ili vosku, spoqa dodamo dve 5 mmdebele letvice ili nekoliko kamen~i}a dap~ele {to lak{e pokupe svu hranu.

Ima vi{e prednosti prihrawivawa dru-{tava odozdo. Pri pregledu p~eliweg dru-{tva tepsije ne tre-ba sklawati, {to jeposebno neugodnoako p~ele jo{ nisuiskoristile ras-tvor. Ako ih stavqa-mo odozdo, mawa jemogu}nost da {e}erdo|e u medi{ne ra-move. Pregrada spre-~ava da bilo kakviotpaci padnu u tep-siju.

Napomenuo bih ida p~ele radije uzi-maju hranu odozdo ne-

Slika 8: Tepsija odozgo – slabije uzimawe hrane

Slika 9: Tepsija odozdo – boqe uzimawe hrane

Slika 10: Slo`ene tepsije

Slika 11: Tretirawe samravqom kiselinom

leti odozdo

Slika 12: Tretirawe sa mravqom kiselinom odozdo

P^ELAR, februar 2007. 77

go odozgo. To zavisi i od polo`aja p~eliweggnezda. U jesen, kad je p~eliwe dru{tvo do-le, a hrana nad wim, p~ele pri ni`im tem-peraturama radije uzimaju hranu odozdo ne-go odozgo.

6. Podwa~a koja ima zapreminu od 25 li-tara, ubla`ava pomawkawe prostora u ko-{nici, recimo ako se ja~ina p~eliweg dru-{tva u aprilu ili maju brzo pove}a, a zaka-snili smo sa dodavawem nastavaka. Akouklonimo pregradu, p~ele imaju mogu}nostposedawa i gradwe sa}a nadole, pri ~emu seumawuje rojevna energija p~eliweg dru-{tva. U slu~aju prenaseqenosti ko{nice,p~ele se ne ve{aju na poletaqci, ve} ispodplodi{nih ramova i zajedno su sa mati~nimdru{tvom. Ako p~ele vise na poletaqci,kao kod ko{nica sa niskom podwa~om te`eje zatvarawe i priprema za selidbu, dok kodUVP to ide mnogo br`e.

7. Vi{enamenska podwa~a omogu}avapove}awe prostora ispod gnezda p~eliwegdru{tva i zato je druga~iji na~in prezi-mqavawa i temeqitije suzbijawe varoe. Ta-ko i vrlo jaka p~eliwa dru{tva odli~noprezimqavaju u jednom nastavku. Pri obil-noj zimskoj zalihi hrane p~ele se spuste is-

pod punih ramova hrane, obrazuju klube i di-`u se za potro{wom hrane. U zimskom peri-odu p~ele tako ne moraju da greju pune ramo-ve sa hranom. Jer, ako su radi pomawkawaprostora potisnute izme|u ramova koji supuni hrane, u vrlo su lo{oj situaciji.

8. Ako p~eliwe dru{tvo prezimqava ujednom nastavku ({to omogu}uje UVP), jese-we i zimsko tretirawe protiv varoe je efi-kasnije. Za uspe{no suzbijawe varoe po-trebno je pripremiti ko{nicu i podesitina~in p~elarewa. P~eliwa dru{tva koja zi-muju u jednom nastavku, potro{e preko zimei u prole}e mawe hrane i u prole}e nije po-trebno mewati nastavke kao kad zimuju u dvaili tri nastavka. Ali, zbog mawe zalihehrane u ko{nici, moramo u prole}e biti pa-`qiviji, da ne ponestane p~elama hrane, paje potrebno pri slabim prole}nim pa{amap~eliwa dru{tva dohrawivati.

9. Podwa~a jetako konstruisanada pozadi ima otvorkoji nam omogu}avadodatni pogled up~eliwe dru{tvo,kontrolu opadawavaroe i prihrawi-vawe bez uznemira-vawa p~ela. Vi{e-namensku podwa~uje mogu}e upotrebi-ti za gradwu tru-tovskog sa}a i satim i}i na tehnologiju intenzivnog p~ela-rewa. Zbog velikog otvora pozadi, izrezi-vawe trutovskog sa}a je vrlo jednostavno.Na `alost, p~ele tu ne grade samo trutov-sko sa}e (sl. 17).

Slika 13: Ogleda-lo za dijagnozu

Slika 14: Pogled u gnezdo

Slika 15: P~eliwe dru{tvo }e se rojiti

Slika 16: Preno{ewe hrane

Slika 17: Gradwa trutovskog sa}a

(UVP bez pregrade)

78 P^ELAR, februar 2007.

10. Pozadi, u dnu podwa~e, u popre~nomsmeru ugra|ena je mre`a koja omogu}avastrujawe vazduha izme|u leta i mre`e.Strujawe vazduha odozdo daje pri prevozuko{nica veliki u~inak, zato su p~ele pritransportu vrlo mirne.

Tepsija le`i na dvema letvicama, takoda je dno podwa~e p~elama dostupno i lakoga ~iste. Po{to je podwa~a hladnija odostalih delova ko{nice, vlaga iz vazduha,koja dolazi iz p~eliweg dru{tva ostaje nawoj – kondenzuje se i suv vazduh se „vra}a“p~elama.

11. U bespa{nom periodu mogu}e je p~e-le odvojiti folijom ili be`alicom i hra-niti odozdo, ispod plodi{ta, tako da {e}erne}e nositi u medi{no sa}e (sl. 11).

12. U slu~aju opasne napadnutosti varo-om, mogu}e je weno suzbijawe mravqom kise-linom, tako|e u letwem periodu, a da ne mo-ramo da uklawamo medi{ta (sl. 11).

13. Na umetnutoj pregradi le`i po celojdu`ini `i~ana mre`a, varoe padaju prekomre`e na foliju, koju vrlo lako izvla~imoi kontroli{emo opadawe varoe. Pri suzbi-jawu varoe mravqom kiselinom stavimo nafoliju vileda (truleks) krpu natopqenumravqom kiselinom (sl. 12).

14. U podwa~u je mogu}e staviti tri pu-na rama koje }e p~ele isprazniti i prenetimed u medi{te. S prole}a, vi{e puta, plo-di{ni ramovi puni hrane ometaju zalegawematici, zato takve pune ramove iz plodi{tapremestimo u podwa~u, a iste zamenimo sat-nim osnovama. P~ele prazne sa}e i grade no-vo (sl. 16).

15. Poboq{ano je suzbijawe varoe u pe-riodu kad su p~eliwa dru{tva bez legla

(zimski period). Vrlo cewen na~in za su-zbijawe varoe kada legla nema je primenaoksalne kiseline u vidu para (sublimacija).Radi prethodno opisane konstrukcije vi{e-namenske podwa~e, vrlo lako upotrebqava-mo za isparavawe oksalne kiseline termo-sublimator, tako {to ga postavimo pozadina dno podwa~e i sa wim isparimo 1 gramoksalne kiseline u kristalu i nekoliko ka-pqica eteri~nog uqa ~ime uni{timo po-stoje}u varou u p~eliwem dru{tvu sa u~in-kom do 99,8% (sl. 18).

16. U UVP vrlo efikasno sme{tamo sa-kupqa~ polena. Polen nije izlo`en suncu iki{i, {to mu podi`e kvalitet. Pored toga,ne moramo ga dnevno oduzimati.

17. Podwa~a je kompatibilna zbog odgo-varaju}ih spoqnih mera sa slede}im ko{ni-cama:

a) standardna desetoramna LR; b) GJ ko{nica (nastavci sa velikim

okvirima kao {to ih ima A@ ko{nica –Gerstungovi okviri}i)

c) modifikovana desetoramna DB id) Canderova desetoramna kompatibil-

na ko{nica.

Slika 18: Termosublimator u UVP

Nova kwiga RADOVI NA P^ELIWAKU

Iz Crne Gore nam sti`e kwiga fantazijskih korica, iz perap~elara prakti~ara Dragana \urkovi}a, prepuna dubokepovezanosti sa prirodom. Ova interesantna kwiga p~elarstvomse bavi na jedan nov na~in, jer sve radove na p~eliwaku povezujesa cvetawem biqaka u prirodi. Ovakav pristup u literaturinije nepoznat, ali u ovoj kwizi odi{e posebnom qubavqu premabiqkama oko nas, koje su neiscrpan izvor inspiracije svakomp~elaru koji se sa wima srodi.

Kwiga obuhvata celogodi{wi ciklus radova na p~eliwakuvi|en iz ugla autora, ali pokriva i sve standardne temep~elarskih kwiga, od osnovne biologije p~ela, preko bolestip~ela, sve do lekovitosti p~eliwih proizvoda. Kwiga jenapisana tako da se svi radovi mogu prilagoditi i nekim drugim uslovima p~elarewa.

Kwiga ima 165 strana A5 formata, tvrdog je poveza. Korisni telefon je: 087/243-778.

P^ELAR, februar 2007. 79

Izuzetno lepo je bilo zami{qeno i dugogodina uspe{no odr`avano savetovawe podnazivom Tehnologija p~elarewa, u prvobit-noj organizaciji Dru{tva p~elara „Beo-grad“, a kasnije je suorganizator bio iSPOS. U po~etku su Savetovawa odr`avanau velikoj dvorani NU „\uro Salaj“ u Beo-gradu, a kasnije na Poqoprivrednom fakul-tetu u Zemunu. Na ovim Savetovawima su go-dinama bili predava~i, i svoja iskustva iz-nosili, na{i i strani najuspe{niji p~ela-ri prakti~ari. U~estvovali su i pojedinivrhunski nau~ni radnici iz ove oblasti, sapredavawima tako|e korisnim za p~elarskupraksu. Izdavani su kvalitetni Zborniciradova sa kompletnim izlagawima u~esni-ka. Ova savetovawa su bila veoma korisna ipopularna me|u p~elarima, {to su najboqepotvr|ivale prepune sale posetilaca, kao iveliki broj proizvo|a~a p~elarske opreme,koji su izlagali svoje proizvode u okviruprate}ih aktivnosti savetovawa.

Posle deset godina ovo Savetovawe„prerasta“ u tradicionalno „nau~no“ save-tovawe sa me|unarodnim u~e{}em i nasta-vqa da se odr`ava na Poqoprivrednom fa-kultetu u Zemunu. Organizatori se mewaju ime|u wima uskoro vi{e nema ni Dru{tvap~elara „Beograd“ ni SPOS-a, niti bilokoje druge p~elarske organizacije, ve} su tojedino nau~ne institucije. Predava~i suskoro iskqu~ivo iz tih i drugih, doma}ih istranih, nau~nih ustanova, uz ~astan izuze-tak retkog u~e{}a velep~elara prakti~araIvana Venera.

U programu savetovawa, kao autori, od-nosno koautori pojedinih tema, navode se ipo 5 nau~nih radnika, ~ija se imena vrte ukrug i ponavqaju od teme do teme. Tako se je-dan na{ vrli stru~wak (koji je u programusavetovawa potpisan kao M. Mladenovi}), uokviru jednog savetovawa pojavquje i po se-dam puta kao autor/koautor. Naravno dasvim autorima radova na Savetovawu pripa-da honorar za wihov doprinos radu skupa.

Me|u izlaganim temama svakako ima ikorisnih za p~elare prakti~are, tako damogu svoja teoretska znawa da obogate, ali

od toga te{ko da mogu ne{to i u praksi daprimene. Od anga`ovanih stranih predava-~a, ba{ malu korist su mogli da imaju na{ip~elari slu{aju}i, na primer, temu o api-tehni~kim razlikama p~elarewa u Ma|ar-skoj i Americi. Sli~an efekat se posti`ekada su u pitawu i pojedini doma}i nau~niradnici, kada izla`u temu, na primer, ouslovima objektivizacije kod senzornogvrednovawa meda.

Treba napomenuti da se ova nau~na save-tovawa odr`avaju pod pokroviteqstvom iverovatno finansijskom podr{kom, Mini-starstva za nauku i `ivotnu sredinu i Mi-nistarstva za poqoprivredu, vodoprivredui {umarstvo Republike Srbije.

Organizatori na ova savetovawa poziva-ju p~elare koji moraju da plate ulaz u saluza predavawe. U cenu ulaznice ura~unat je iZbornik radova sa tog savetovawa. Me|u-tim, ve}ina p~elara ne mo`e da iz Zborni-ka koristi radove stranih predava~a, jer suoni od{tampani na stranim jezicima. Po-stavqa se pitawe ~emu onda ovakvi Zborni-ci? Verovatno da slu`e kao „dokaz“ da jeodr`ano savetovawe nau~no, ~ime se pravdapotro{eni novac, kao i da bi objavqene ra-dove autori mogli da koriste kao referen-ce za daqe napredovawe u nau~noj hijerarhi-ji.

Po{to su ova savetovawa namewena p~e-larima prakti~arima, koji su, pored preda-va~a, na wima jedino i prisutni, onda oni,vaqda, treba i da iznose mi{qewa o kori-sti ovakvih savetovawa i opravdanosti tro-{ewa novca za p~elarsku praksu, odnosnorazvoj p~elarstva u Srbiji. Po{to i autoriovog napisa spadaju u p~elare prakti~are,dozvolili su sebi da po ovom pitawu iznesusvoje mi{qewe.

Mnogi p~elari svojim neprisustvova-wem, pa samim tim i polupraznom salom,„poru~uju“ organizatorima {ta misle o ova-kvim savetovawima.

A nau~nim radnicima, u~esnicima save-tovawa, ostaje da me|u sobom nau~no ocewu-ju kvalitet svojih radova i svrhu ovakvihp~elarskih skupova.

NAU^NO PRAWE…NAU^NO PRAWE…[ARENOG[ARENOG PAPIRA?PAPIRA?

Veroqub Umeqi}, KragujevacMarko Miri}, BelanovicaMilijan Trifunovi}, G. MilanovacRadoslav Stepanovi}, Ra~a

Iz na{eg uglaIz na{eg ugla

80 P^ELAR, februar 2007.

V Me|unarodni stru~ni seminar PRIRODA DARUJE, UM CARUJE

Seminar }e se odr`ati po planu, 17. februara 2007. u 10 sati u Velikoj sali Prav-nog fakulteta u Ni{u, po slede}em izmewenom i pro{irenom programu: 10.00–10.10 Otvarawe seminara10.10–10.15 Jubilarnih pet godina me|unarodnih seminara i intenzivnog stru~nogobrazovawa p~elara Izlaga~: Ing. Vlastimir Spasi}, predsednik Asocijacije 10.15–11.30 Postizawe visokih prinosa na komercijalnim p~eliwacima Predava~: Dr vet. med. Zlatko Tomqanovi}, Veterinar iz Hrvatske koji ima p~eliwakod 350 ko{nica. Predsednik je Izdava~kog saveta hrvatskog p~elarskog ~asopisa. 11.30–12.20 Prevencija i suzbijawe bolesti p~eliweg legla Predava~: Dr sci. vet. med. Nada Plav{a, Doktor veterinarskih nauka iz Novog Sada 12.20–12.35 Pauza12.35–13.35 Prevencija i suzbijawe varoe i nozemoze u praksiPredava~: Dr vet. med. Zlatko Tomqanovi}13.35–14.00 Epizootiolo{ka situacija bolesti p~ela i legla u 2006. godini na podru~-ju Asocijacije (Topli~ki, Ni{avski, Pirotski, P~iwski i Jablani~ki okrug) Predava~: Dr vet. med. Zoran Rai~evi}, specijalista epizootiolog 14.00–14.30 Jo{ odlu~nije protiv varoe novim preparatom ApiguardPredava~: Dr med. Rodoqub @ivadinovi} Tokom seminara bi}e organizovana prodajna izlo`ba opreme za p~elarstvo.

Predsednik Asocijacije, ing. Vlastimir Spasi}

SPOS i DP „JASENICA“ SMEDEREVSKA PALANKA uz pokroviteqstvo SO Smederevska Palanka organizuju

11. SAVETOVAWE„TEHNOLOGIJA P^ELAREWA“

17. februara 2007. godine u sali SO Smederevska Palanka (Vuka Karaxi}a 25)

08.30 Otvarawe prodajne izlo`be09.45 Otvarawe savetovawa10.00 Dobijawe p~eliwih proizvoda (predava~ Veroqub Umeqi}, Kragujevac)11.00 Priprema dru{tava za glavnu pa{u

(predava~ dipl. ing. @ivoslav Stojanovi}, Pali}) 12.00 Bolesti p~ela (nozemoza, varooza) (predava~ prof. dr. Jovan Kulin~evi}, Beograd) 13.00 Pauza13.30 Pitawa i odgovori14.30 Dru`eweKotizacija iznosi 100 dinara za svakog u~esnika uz Zbornik radova sa savetovawa.

Izvr{ni odbor PD „Jasenica“, Smederevska Palanka

Dru{tvo p~elara Kragujevac organizuje krajem februara ili po~etkom marta 2007. seriju seminara sa predava~em V.I. Lebedevom sa p~elarskog instituta Ribnoje. Svako zainteresovano dru{tvo p~elarasnosilo bi tro{kove predava~a i prevodioca. Prijavqivawe dru{tava treba da se oba-vi do 9. februara na (034) 331-848.

Predsednik Dru{tva, Rade Kostadinovi}

P^ELAR, februar 2007. 81

Pod visokim pokroviteqstvom Svetske p~elarske organizacije

APIMONDIJA (APIMONDIA) Ministarstvo poqoprivrede, {umarstva i vodoprivrede Republike Srbije i

Dru{tvo p~elara Aleksinacu partnerstvu sa

Regionalnom asocijacijom p~elarskih organizacija jugoisto~ne Srbijeorganizuju

SEMINAR O HACCP SISTEMUU P^ELARSTVU I

DOBROJ P^ELARSKOJ PRAKSIU Aleksincu, 4. marta 2007. godine, u velikoj sali Doma kulture u 10 sati

10.00 Otvarawe seminara 10.10 Pozdravna re~ izaslanika predsednika Apimondije Asger SØgaard JØrgensen-a:– Va`nost HACCP (Hazard Analysis and Critical Control Point System) i GBP (good beekeepingpractice) za p~elarsku praksu i nastup na svetskom tr`i{tu meda10.30 Dipl. ing. Danilo Golubovi}, dr`avni sekretar za poqoprivredu Republike Srbi-je– Aktivnosti Ministarstva poqoprivrede na uvo|ewu HACCP-a u p~elarstvu– Glavne karakteristike HACCP sistema (Sistem analize rizika i kriti~ne kon-trolne ta~ke) kao preduslov za izvoz meda iz Srbije u Evropsku Uniju11.30 Dr sci. vet. med. Nada Plav{a, Nau~ni institut za veterinarstvo, Novi Sad– Prakti~na primena HACCP sistema u p~elarstvu– Sve o novim propisima u oblasti p~elarstva, potrebnim prostorijama i opremi12.30 Dr med. Rodoqub @ivadinovi}, urednik ~asopisa P~elar – Dobra p~elarska praksa (GBP) kao osnova stabilne i rentabilne tr`i{no ori-jentisane p~elarske proizvodwe usmerene ka izvozu– Mogu}nosti organske borbe protiv varoe i drugih p~eliwih bolesti u Srbiji

Svi u~esnici seminara dobi}e besplatno op{irnu kwigu „PRIRU^NIK O DO-BROJ P^ELARSKOJ PRAKSI“, iz koje }e se upoznati sa svim va`e}im propisima op~elarstvu i propisima koji nas o~ekuju u budu}nosti, vezano za na~in rada na p~eli-waku i u prostorijama za obradu meda, sa pravilima izgradwe novih ili adaptacije po-stoje}ih prostorija neophodnih svakom p~elaru koji `eli da stavqa med u promet.

Ulaz za ~lanove Dru{tva p~elara Aleksinac je besplatan. Ostali }e pre ulaska usalu morati da uplate 900 dinara ~lanarine.Informacije na (018) 846-734, (063) 860-8510, rodol-jubz@ptt.yu. Pozivamo sva dru{tva p~elara da po{aqusvoje predstavnike, jer je ovo veoma va`na problematikaza sve one koji nameravaju da postanu, ili ve} jesu, robniproizvo|a~i meda. U ime svih vas, naro~ito se zahvaqu-jemo Ministarstvu poqoprivrede Republike Srbije,Svetskoj p~elarskoj organizaciji (APIMONDIA) i Regi-onalnoj asocijaciji p~elara jugoisto~ne Srbije na izra-`enoj `eqi za podr{kom i pomo}i u organizovawu ovogseminara od nacionalnog zna~aja. Po~asni predsednik Organizacionog odbora, Predsednik Apimondije, Asger SØgaard JØrgensen

Predsednik Organizacionog odbora, Dr med. Rodoqub @ivadinovi}

82 P^ELAR, februar 2007.

XXV JUBILARNO SAVETOVAWEP^ELARA VOJVODINE

odr`a}e se 3. marta 2007. na Poqoprivrednom fakultetu u Novom Sadu

Teme savetovawa:– Osobine p~eliweg mle~a (\or|e Stanoj~i})– Uqana repica i p~ele (Dr Ana Marjanovi}–Jeromela i saradnici)– Organizovawe p~elara Gr~ke na primeru zadruge p~elara u Nikiti (direktor zadru-ge)– Nozema cerana (Nosema ceranae) (Prof. dr Bosiqka \uri~i})– Suncokret, p~ele i wihovi uzgajiva~i – zajednica od vi{estruke koristi (Mr Sre-ten Terzi} i saradnici)– Lipa i wene karakteristike (Mr Predrag Radi{i})– Nektarisawe biqa u toku 2006. godine (Dipl. ing. Mom~ilo Kon~ar)

Smatramo da su navedene teme XXV Savetovawa interesantne i korisne za p~elare. Savetovawe }e pratiti velika izlo`ba p~eliwih proizvoda, literature, opreme,

pribora i repromaterijala za p~elarstvo.Za sve ~lanove SPOS-a ulaz je besplatan, a za ostale posetioce ulaz }e se napla}i-

vati po ceni od 400 dinara.Dragi p~elari, do|ite, bi}ete nam dragi gosti na najve}em savetovawu u regionu.

Pro{lo savetovawe pratilo je preko 2 000 posetilaca.Bli`e informacije mo`ete dobiti na slede}e telefone: 021/485-34-31, 063/189-70-

95, 021/557-556, 063/534-230 i 064/888-24-83 ili elektronskom po{tom AN-STO@POLJ.NS.AC.YU.

Sekretar SPOV-a, Mr Stojan An|elkovi}_________________________________________________________________________________

OSNIVAWE P^ELARSKE KOOPERATIVEU Novom Sadu, 3. marta, u okviru XXV tradicionalnog savetovawa p~elara, osnova-

}e se grupacija na ~isto ekonomskim principima koja }e imati za ciq prodaju na{ihproizvoda. Svaki p~elar koji ima interesa i sebe vidi u ovakvoj organizaciji mora na-}i vremena da tog dana bude u Novom Sadu bez obzira na daqinu i na vreme, jer sutra,ako ovo ne uspe, uzalud }e mu biti mukotrpan rad na p~eliwaku kad to ne}e mo}i daunov~i, gube}i dane i dane na raznoraznim sajmovima meda i be`e}i od inspektora. Dabi se moglo prisustovati osnivawu dogovoreno je da svaki zainteresovani uplati2 000 dinara. Uplata se mo`e obaviti i tog dana li~no uz dobijenu priznanicu. Detaqemo`ete pro~itati u novembarskom broju na{eg P~elara.

Inicijativni odbor

VA@NO OBAVE[TEWEZA P^ELARSKE ORGANIZACIJE

Mole se udru`ewa koja nemaju mogu}nost slawa spiskovaelektronskom po{tom i svoje spiskove pi{u rukom, da malovi{e obrate pa`wu na ~itqivost istih i da ih prave, ako jemogu}e, u malo ve}em formatu kako bi bili {to ~itqiviji.

Sekretar SPOS-a, Predrag Martinovi}

P^ELAR, februar 2007. 83

Ekskurzije i izlo`ba Kru{evqana U okviru programa jeseweg susreta p~e-

lara, Kru{evqani su posetili p~elareU`ica i Ariqa. U p~elarskom domu u U`i-cu razmewena su iskustva, a zatim pose}enp~eliwak Slobodana Marjanovi}a, koji namje govorio o p~elarewu Fararovom ko{ni-com i pa{nim prilikama u`i~kog kraja. UAriqu su nas primili p~elari i porodica

Pe}inar, vlasnik firme „Jupiter komerc“,koja je na{em Dru{tvu isporu~ila oko 1 000ko{nica. Najvi{e pa`we privukla je dubo-ka `i~ana podwa~a. Pose}en je p~eliwak uzru~ak kraj p~elarske ku}e.

DP „Bogoqub Konstantino-vi}“ iz Kru{evca je pro{le godi-ne organizovalo dvanaeste Danep~elarstva. Izlo`bu je otvoriogradona~elnik Kru{evca, a pro-

Prvi kongres p~elarskih organizacijaBalkanskih zemaqa

Kongres }e se odr`ati od 29. marta do 1. aprila 2007. u Istanbulu (Polat RenaissanceHotel). Pored odr`avawa stru~no-obrazovnog dela Kongresa, odr`ava se i ApiExpo,izlo`ba p~elarske opreme. Sve detaqnije informacije oko prijavqivawa i regis-tracije u~esnika mo`ete na}i na zvani~nom sajtu Prvog kongresa Balkanske federaci-je p~elarskih organizacija www.apibalkan2007.com.

Satnicu }emo objaviti u narednom broju P~elara.

Nova kwiga

P^ELAREWE LR I A@ KO[NICAMAiz p~elarske prakse

U izdawu P~elarstva „Mudriwak“ iz Zagreba iza{la je iz{tampe nova kwiga o prakti~nom p~elarewu. Autor je StjepanMajsec, p~elar sa 60 godina p~elarskog iskustva i 83 godine `ivota.Kwiga je {tampana na kunstdruku u punom koloru, tvrdog je poveza,sa pro{ivenim listovima na 264 strane A5 formata.

Orijentisana na prakti~no p~elarewe, kwiga obiluje mno{tvomunikatnih li~nih iskustava autora. Wegov pogled na p~elarstvoogleda se na svakoj stranici kwige. Prikazuju}i celogodi{wutehniku rada sa p~elama, uspeo je da pru`i odgovor na skoro svako pitawe, kako po~etni-ka, tako i profesionalca. Wegova iskustva u razvoju p~ela, suzbijawu rojewa, odgajawumatica, suzbijawu varoe, osobita su i zasnovana na mnogo godina prakti~nog rada.

Kwiga i fizi~ki lepo izgleda, sa mat koricama i realnim utiskom postojawaozbiqnosti i velikog truda koji je i ulo`en u wu.

Ovo nije kwiga prepisiva~ke {kole. Ovo je p~elarsko delo jednog ~oveka preto~enou slike i re~i. U ovom trenutku ne znam koja }e biti cena ove kwige kada se bude uskoropojavila na na{em tr`i{tu, ali sam siguran da }ete se slo`iti sa mnom da `ivotnoiskustvo jednog ~oveka i nema cenu. Kontakt: dmudrinjak@inet.hr Urednik

84 P^ELAR, februar 2007.

gram su izveladeca O[ „Vla-dislav Savi}Jan“ i plesnagrupa „Radost“.Uz 20 izlaga~a,trodnevnu iz-lo`bu pratiloje i lepo vremei dosta posetilaca. Izlaga~ima su dodeqe-na priznawa, a organizovana je i zajedni~kave~era.

Nenad Marinkovi}

Kragujev~ani u Vojvodini Naru~eno lepo vreme iz [umadije ~eka-

lo je p~elare Kragujevca, Kni}a, Ra~e i Re-kovca prilikom posete Vojvodini i wenimp~elarima. Ve} u prepodnevnim satima po-seta PIK-u Be~ej i wihovom p~eliwaku saskoro 800 dru{tava u prelepom ambijentuvo}a i cve}a.

Nastavqa se poseta poqoprivrednomsajmu u Ba~koj Topoli, a na va{aru svega –od igle do xinovskih traktora. Preno}i-{te u hotelu Patrija u Subotici sa nezabo-ravnim ve~erwim {etwama centrom Subo-tice.

Jutro sa posetom ZOO vrtu na Pali}u,susret sa predsednikom @ikom Stojanovi-}em i maltene sastankom ili boqe re}i in-formisawem o doga|awima u SPOS-u, raz-menom iskustava i posetom p~eliwaku.

Posle toga divan povratak u pro{lost iistoriju kroz posetu zamka Dun|erski, ali imanastiru Koviq. U ataru proizvodwa vo-{tanih sve}a, plastenici, ergela, proiz-vodwa manastirske rakije i naravno velikip~eliwak.

Mom~ilo M. Milojevi}

Dani meda „Prijedor 2006“Od 19. do 21. oktobra 2006. godine u gra-

du na Sani odr`ana je Prva privredno-turi-sti~ka manifestacija u Prijedoru sa 29 iz-laga~a. Manifestaciju je otvorio na~elnik

op{tine Pri-jedor. U cere-moniji otvara-wa u~estvova-lo je KUD„Doktor Mla-den Stojano-vi}“, kao iSrpsko peva~-ko dru{tvo „Vila“koje je izvelo him-nu Republike Srp-ske „Bo`e pravde“, dok su na zatvarawu sim-patije gra|ana pobrali najmawi u~esniciiz folklorne sekcije KUD „Kozara“.

Manifestacija je ukqu~ena u turisti~-ku ponudu Prijedora. Medijska kampawa nalokalnim medijima intenzivno je trajala 30dana pre otvarawa. Poseta gra|ana bila jena zavidnom nivou, a novinari i zvani~niciisti~u da je manifestacija bila izuzetnoosve`ewe za ovaj deo RS i BiH.

Predavawa su odr`ali mr Violeta San-tra~, mr Goran Mirjani} i Branko Kon~arkoji je odr`ao demonstraciju primene p~e-liweg otrova u apiterapiji.

Manifestacija je organizovana na ini-cijativu UP „Prva p~ela“ iz Prijedora,dok su pomogli i p~elari Omarske i Kozar-ca. Glavni pokroviteq ove je bila Op{tinaPrijedor, a donacijama su se istakli Mini-starstvo za poqoprivredu Republike Srp-ske i nevladina organizacija USAID LAMP.Specijalna komisija iz Novog Sada za sen-zorno ocewivawe meda dodelila je 6 zlat-nih, 5 srebrnih i 4 bronzane medaqe. Tako jepotvr|eno da potkozarski i podrgrme~kimed spada u kategoriju veoma kvalitetnih.

Branko Kon~ar

III Dani meda u Staroj MoraviciKrajem novembra 2006. odr`ani su III Da-

ni meda u Moravici. U prostoriama O[„Mo{a Pijade“ odr`ana je prodajna izlo-`ba meda i p~eliwih proizvoda, sa predava-wem za stanovni{tvo na temu: Med kao ~ude-sna ishrana i lek za zdravi `ivot (predava~dr Olah Lo{onc Magdolna). Organizovalismo takmi~ewe u crtawu i pisawu pripo-

vetke ili pesme na temu p~e-larstva, na ma|arskom i srp-skom jeziku. Najboqe radovenagradili smo pohvalnica-ma, medom i poklonima.

Drugog dana, u prostori-jama omladinskog centra

P^ELAR, februar 2007. 85

ECHO, predsednik mesne zajednice Moravi-ce Fazeka{ Robert je otvorio manifesta-ciju. Gost nam je bio i predsednik SPOS-aStojanovi} @ivoslav. Gosti su nam bili iplemi}i plemi}kog reda Sv. Ambrozije izBaje i reda Hunor iz Ki{kunhala{a. Stoja-novi} @ivoslav je odr`ao predavawe na te-mu aktuelnih propisa u p~elarstvu, a HoloAntal na temu savremene tehnologije p~e-larewa.

Holo Ferenc, predsednik

[ta rade p~elari Vukovarsko-Srijemske `upanije P~elari Vukovarsko-Srijemske `upani-

je organizovani su u 4 udruge, koje su udru-`ene u p~elarski savez Vukovarsko-Srijem-ske `upanije, ~iji p~elari su po mi{qewumnogih jedni od najaktivnijih u Hrvatskoj.U svom radu sara|uju sa ministarstvima,obrazovnim institucijama, stru~nim orga-nizacijama, p~elarskim udrugama iz Hrvat-ske i zemaqa okru`ewa.

Od najzna~ajnijih aktivnosti treba iz-dvojiti P~elarsku {kolu, koju organizuje-mo u saradwi s obrazovnim institucijama, apo ~ijem zavr{etku polaznici sti~u zvawe„P~elar“, koje se upisuje u radnu kwi`icu.Manifestacija P~elarski dani, koja je po-deqena na Me|unarodni sajam i Nau~no-stru~ni skup, ove godine bi}e centralnip~elarski doga|aj Hrvatske koji }e otvori-ti ministar poqoprivrede Petar ^obanko-vi}. Ministarstvo poqoprivrede i drugestru~ne institucije izlo`i}e smernice da-qeg razvoja hrvatskog p~elarstva, a uz broj-na predavawa nau~nika i stru~waka iz Hr-vatske, Nema~ke, Rusije i zemaqa okru`e-wa. Potpuna novost P~elarskih dana bi}eP~elarski bal. Sve novosti vezane za ovumanifestaciju mo`ete na}i na www.pceli-ca.hr, na kojoj mo`ete na}i i druge p~elar-ske zanimqivosti, jer je ovo jedna od najo-bimnijih internet stranica zemaqa okru-`ewa.

Tu su i redovna zimska predavawa kojadr`e istaknuti p~elari.

Od budu}ih aktivnosti na{e p~elare za-okupqa prilago|avawe p~elarstva Hrvat-ske uslovima EU, a u tom pravcu radimo vi-{e projekata, recimo projekat Prekogra-ni~ne saradwe.

Drago Josipovi}

Regionalno savetovawe p~elara u Lu~anima

Savetovawe p~elara odr`ano 9. 12. 2006.u Lu~anima u organizaciji Dru{tva draga-~evskih p~elara jo{ jednom je potvrdilopromi{qenost pristupa p~elarskim oku-pqawima koju ovo p~elarsko dru{tvo godi-nama unazad manifestuje.

@elelo se istovremeno p~elarima po-mo}i u spre~avawu, suzbijawu i le~ewu p~e-liwih bolesti, ukazati na svu ozbiqnoststrogo kontrolisane proizvodwe p~eliwihproizvoda, upoznati p~elare s novim tehni-kama p~elarewa, afirmisati one koji pred-stavqaju sada{wost i budu}nost p~elarstvau Srbiji i javno izraziti zahvalnost pokro-vitequ svih p~elarskih doga|awa u Draga-~evu – Op{tini Lu~ani.

Op{ti je utisak da se u svemu tome uspe-lo. Predsednik SPOS-a @ivoslav Stojano-vi} upoznao je oko 300 prisutnih sa obave-zom registracije p~eliwaka u 2007. godini ipredsedniku op{tine i predsedniku skup-{tine op{tine Lu~ani uru~io zaslu`nap~elarska priznawa.

Po mi{qewu organizatora, za bolestip~ela i p~eliweg legla ne mo`e se u Srbi-ji na}i autoritativniji predava~, nego {toje dr sci. vet. med. Nada Plav{a, koja je sa la-ko}om i precizno{}u izlagala svoju temu.

Jo`ef Agardi. ^ovek koji iz Srbije iz-vozi med u zemqe Evropske Unije zaslu`ujepa`wu i po{tovawe. Slu{an je sa zadovoq-stvom. Na kraju je, nesebi~no, kolegamaostavio podwa~u – skupqa~ polena. Bravoza Jo`efa.

Ratko Jokovi}, Damqan Dramli}

IN MEMORIAM

Popovi} Tomislav iz Zrewanina preminuo je u 69. godini `ivota 9. XI 2006.P~elarstvom se bavio 39 godina. Bio je dugogodi{wi ~lan PD „Milivoje Bugarski“iz Zrewanina. Svoje veliko znawe i iskustvo je prenosio na mnoge mlade p~elare.Na svom p~eliwaku posedovao je 60 polo{ki. Vrsnom i iskusnom p~elaru, dobrom su-prugu, ocu i prijatequ, za sve {to je u~inio neka je ve~na slava i hvala!

PD „Milivoje Bugarski“, Zrewanin

86 P^ELAR, februar 2007.

P^ELAR, februar 2007. 87

88 P^ELAR, februar 2007.

P^ELAR, februar 2007. 89

90 P^ELAR, februar 2007.

P^ELAR, februar 2007. 91

92 P^ELAR, februar 2007.

P^ELAR, februar 2007. 93

94 P^ELAR, februar 2007.

P^ELAR, februar 2007. 95

PROIZVODWA I PRODAJA: KO[NICALR, Dadan-Blat i Farar, RAMOVA od lipovogdrveta, ELEMENATA ko{nica (podwa~a, nas-tavaka, zbegova, krovova), KAVEZA za matice,ANTIVAROZNIH – @I^ANIHPODWA^A od kvalitetnog materijala, pre-cizne izrade i u dogovorenom roku Za ve}eporuxbine odobrava se popust! Jevti} Boban,Kru{evac. 037/887-471, 064/35-84-037

Kwigu APITERAPIJA od Dr Mladenova iMilenka Radosavovi}a, nagra|enu zlatomApimondije, mo`ete naru~iti. 034/316-903,064/3221-311

Papiri}i za dimqewe protiv varoe – li~noili pouze}em. Filipovi} – U`ice.

031/513-687, 563-882, 524-172 (u prodavnici),063/639-424

Prodajem BAGREMOV i SUNCOKRETOVMED. Sa{a – Vla{ki Do.

012/276-161, 063/835-35-42

Prodajem med i polen. Bo`endi} Rajko, [id.022/710-619

Prodajem seme facelije „JULIJA“, Qubojevi}Milorad. 021/743-162, 99387-55-321-050

MEPOLIS MED. OTKUPQUJEM P^ELIWE PROIZVODE.

063/316-844, 011/2390-893, 011/3543-116

Zbog starosti smawujem p~eliwak. Prodajem50 DB dru{tava u odli~nom stawu. Bosi}.

011/3582-860, 031/827-166

MAMALLI OI OGGLALASSII

11319 Krwevo, Bul. oslobo|ewa 16tel: 026/821-080; 064/864-20-19; 064/864-20-21

E-mail: cmana-promet@ptt.yu

Proizvodi, otkupquje, pakuje i plasira med i ostale p~eliwe proizvode preko trgovine {irom Srbije

96 P^ELAR, februar 2007.

Sadnice medonosnog drve}a. Dvadeset vrsta.Simi} Aleksandar, Ub.

014/410-308, 064/614-75-23

Prodajem dru{tva na LR i A@ ramovima.Boban, Petlova~a, [abac.

015/273-130, 064/323-72-56

Prodajem auto Varburg karavan i 2 A@ko{nice sa p~elama. 064/385-53-80

Osam godina poverewa! Najkvalitetniji i naj-jeftiniji eko-dekristalizator meda.

022/553-753, 063/563-189

Prodajem p~eliwa dru{tva na DB ramovima.April, maj. 063/884-26-06, 014/415-465

Prodajem kamion sa Tamovim motorom 160 ks i66 A@ ko{nica sa p~elama i 20 dru{tava vankamiona sa 6 i 7 okvira. 064/271-52-93

Aluminijumska mre`a za podwa~e i venti-laciju, 290 din/m2. [oji}, Po`ega.

031/713-557

Univerzalni hvata~i polena. Novo! Vi{enam-enska mre`asta podwa~a („P~elar“, oktobar2006). 063/360-323, 018/856-543

Prodajem TAM 110 sa 46 punih ko{nica, reg-istrovan. Gaji}. 015/326-533

Prodajem LR, DB dru{tva i rojeve. Dragi}evi}Bo`o. 014/85-327, 064/4981-542

Prodajem pro{logodi{wa dru{tva na LR iA@ grom ramovima. @ivko.

022/610-094, 063/7502-442

Povoqno prodajem rojeve ili dru{tva, med,ko{nice, ramove. 026/221-255, 063/8458-705

Povoqno prodajem 50 dru{tava u LR ko{nica-ma koje su stare 3 godine. Popovi}.

011/8723-526, 064/12-00-131

Prodajem kvalitetne {tamparske limove zakrovove svih tipova ko{nica. 011/33-27-626

Prodajem DB ko{nice sa p~elama, paketnerojeve na ramovima pre i posle bagrema.

037/811-466, 064/4989-239

Na prodaju ku}a spratna i 2,5 hektara placa u[akotincu (3 km od Beo~ina), pogodno zap~elarstvo. Deki} Milan.

021/872-950, 064/27-69-584

Seme heqde, medonosne biqke, ma|arske sorte„Hajnalka“ za redovnu i postrnu setvu. ViragJano{, Ba~ka Topola, Wego{eva 18.

024/712-135, 063/522-395

Prodajem seme facelije i p~ele na LR ramovi-ma. 065/2407-237

Dru{tva, rojevi na LR ramovima. Mi{koJovanovi}, Lajkovac.

064/258-23-22, 011/8124-929

Prodajem 100 DB, LR dru{tava pre bagrema,100 rojeva od 1. juna. Pavlovi}.

015/510-241, 063/7561-513

Prirodne rojeve prodajem, uzimqeni na LR,DB, A@ okvirima i u pletarama. M.@ivanovi}, Vaqevo.

014/220-747, 063/8302-758

Prodajem 30 LR ko{nica sa p~elama i mladommaticom. \ur|evi} \uro.

2139-378, 063/8425-042

Prodajem u maju rojeve na LR i DB ramovima.Ratko Krneta, Pinosava. 011/3906-968

Prodajem 20 p~eliwih dru{tava u LRko{nicama u martu 2007.

022/478-829, od 18–22 ~asa

Ko{nice DB-10 sa p~elama, 50 komada, proda-jem. 012/62-443, 064/863-23-15

MARK-KOM, BELANOVICA. Ko{nice LR iFarar, ramovi svih tipova ko{nica.Kvalitetno i povoqno.

014/89-769, 063/80-76-142

CIP - Katalogizacija u publikacijiNarodna biblioteka Srbije, Beograd

638.1

P^ELAR : ~asopis za p~elarstvo / glavni i odgovorni urednik Rodoqub @ivadinovi}. - God. 1, br. 1. (januar1898) - . - Beograd : Savez p~elarskih organizacija Srbije, 1898 - (Lapovo : Kolor pres). - 24 cmMese~noISSN 0350-431X = P~elarCOBISS.SR-ID 15913218