06. nacela urednog bilansiranja, racunovodstveni standardi, bilansni delikti i latentne rezerve

5/26/2018 06. Nacela Urednog Bilansiranja, Racunovodstveni Standardi, Bilansni De...

http:///reader/full/06-nacela-urednog-bilansiranja-racunovodstveni-standardi-bi

43

VI NAELA UREDNOG BILANSIRANJA, RAUNOVODSTVENISTANDARDI, BILANSNI DELIKTI I LATENTNE REZERVE

33. NAELA BILANSIRANJA POJAM, SVRHA I PODELA

Da bi mogli da ispune ciljeve koji se pred njih postavljaju, bilansi moraju da odgovaraju

odreenim zahtevima, koji su u strunoj literaturi, praksi i zakonodavstvu poznati pod nazivomnaela bilansiranja. Svi ovi zahtevi ili naela tangiraju formalni i materijalni aspekt bilansa.

Sloenost poslovnog ivota, kao i fleksibilnost ekonomskih prilika u kojima se poslovniivot uopte odvija uinili su da se za potrebe bilansiranja razvije vei broj zahteva, od kojihnajvaniji i za druge zahteve nadreeni imaju karakter optih pravila za valjano polaganje rauna, tj.saglasno primarnom cilju bilansa, za utvrivanje tanih periodinih rezultata, i vae za sva

preduzea. Svi ostali zahtevi ili dopunjavaju opta naela ili ih u izvesnom smislu modifikuju. To je

uglavnom razlog to je poznati nemaki autor Hajnen sva naela bilansiranja grupisao na:1. opta naela urednog trgovakog (poslovnog) knjigovodstva i bilansiranja,2. naela koja modifikuju opta naela ispravnog knjigovodstva i bilansiranja

modifikujua naela i3. naela koja dopunjuju naela urednog knjigovodstva i bilansiranja dopunska naela.

34. OPTA NAELA BILANSIRANJA

Pod naelima urednog knjigovodstva i bilansiranja podrazumeva se ukupnost pravila

prema kojima asni, savesni i uredni trgovci imaju obiaj da vode svoje knjige i sastavljaju bilans.Inae, opte je miljenje da naela urednog bilansiranja vae i kao naela urednogknjigovodstva.Ovo zbog toga to bilans nije nita drugo nego zakljuak knjiga, koji se, u skladu sa postojeim

propisima, vri redovno na kraju svake poslovne godine. Naela urednog knjigovodstva ibilansiranja podlona su neprestanom razvijanju i promenama, do kojih dolazi pod dejstvomrazvoja privrednih i socijalnih odnosa.

Iako su naela urednog knjigovodstva i bilansiranja u veini zemalja regulisana pravnimodredbama optih ili posebnih zakonskih propisa, to ne znai da su ona uopte potekla iz pisa nog

prava. Naprotiv, pisano pravo, koje u okviru propisa podupire ispravno knjigovodstvo, nije stvorilo

ova naela, ve ona potiu iz poslovne prakse i predstavljaju kodifikovane trgovake (poslovne)obiaje.

Meutim, nain i stepen kodifikacije poslovnih obiaja, koji su poprimili snagu naelaurednog knjigovodstva i bilansiranja, razliito su reavani po pojedinim zemljama. Tako je nemakiOpti trgovaki zakonik obuhvatio samo ona naela urednog knjigovodstva i bilansiranja koja imajukarakter okvirnih ili optih propisa i koja vae za sva preduzea, dok su ostala pravila, koja imajuvanost samo za pojedine oblike preduzea i koja dopunjavaju opte propise , ukljuena u zakonekoji tangiraju pojedine pravne forme preduzea (kao to je Zakon o akcionarskim drutvima i Zakono drutvima sa ogranienom odgovornou).

U SAD, ovo pitanje je sasvim drugaije reeno. Opta naela nisu regulisana zakonskimpropisima. Umesto zakonskih propisa, preduzea se pridravaju opteprihvaenih raunovodstvenihprincipa (Generally Accepted Accounting Principles GAAP). Primarna odgovornost za

formulisanje GAAP SAD danas pripada Odboru za standarde finansijskog raunovodstva (FinancialAccounting Standards BoardFASB). U pitanju je nezavisna privatna organizacija finansirana odstrane kompanija i raunovodstvene profesije, osnovana 1973. godine. Proglasi FASB-a, tj. Izvetaji



44

o standardima finansijskog raunovodstva (Statements of Financial Accounting Standards), kojispecificiraju raunovodstveni tretman poslovnih transakcija, ine najznaajniji deo GAAP SAD.Ipak, FASB ne radi na razvijanju raunovodstvenih principa bez pomoi drave. Naime, KongresSAD je Komisiji za hartije od vrednosti i berze (SEC), prepustio odgovornost za uspostavljanje

raunovodstvenih pravila koja tangiraju kompanije ijehartije od vrednosti se kotiraju na javnimtritima kapitala. Komisija za hartije od vrednosti i berze je, pak, znaajan deo svojih prava

vezanih za uspostavljanje tih pravila prenela na FASB. Pored FASB-a, uticaj na razvojraunovodstvenih principa ostvaruje i Ameriki institut ovlaenih javnih raunovoa (AICPA), ijidokumenti predstavljaju vaan izvor za traenje odgovora na brojna pitanja sa kojima seraunovoeu praksi susreu.

U cilju meunarodne harmonizacije principa i pravila finansijskog izvetavanja, 1973.godine osnovan je Meunarodni komitet za raunovodstvene standarde (International AccountingStandards Committee IASC). IASC je razvijao i objavljivao standarde poznate pod nazivomMeunarodniraunovodstvenistandardi (International Accounting StandardsIAS), koji pokrivajuitav spektar raunovodstvenih problema. Pomenuta institucija funkcionisala je do 2001. godine,kada je transformisana u Meunarodni odbor za raunovodstvene standarde (InternationalAccounting Standards Board IASB). IASB, kao nezavisna privatna organizacija sa seditem u

Londonu, donosi Meunarodne standarde finansijskog izvetavanja (International FinancialReporting StandardsIFRS). Pri tome, neki standardi doneti od strane IASC-a su u meuvremenu

povueni ili zamenjeni novim, IASB-ovim standardima, dok su neki jo uvek na snazi. Stoga,posmatrano u irem smislu,pod aktuelnim Meunarodnim standardima finansijskog izvetavanja nepodrazumevaju se samo standardi doneti od strane IASB-a, ve i jo uvek vaei Meunarodniraunovodstveni standardi, usvojeni od strane IASC-a, kao i brojna tumaenja standarda, koja

pojanjavaju i dopunjuju standarde, a usvojena su od strane posebnog tela za tumaenja kojefunkcionie u okviru IASB-a.

IASB nema mogunost da donete standarde i tumaenja direktno nametne kompanijama,pa mu, stoga, ne preostaje nitadrugo nego da ove dokumente razvija kao javno dobro, stavi ih naraspolaganje svakoj zemlji ili kompaniji koja elida ih usvoji i primenjuje i, u skladu sa svojimmogunostimai uticajem,podstienacionalna regulatorna tela na prihvatanje IFRS, tj. na ugradnjuIFRS u nacionalne regulatorne okvire finansijskog izvetavanja. IFRS se danas primenjuju u preko100 zemalja sveta, a jedna od tih zemalja je i Srbija, u kojoj je primena IFRS od strane preduzea

propisana Zakonom o raunovodstvu i reviziji.Naela urednog knjigovodstva i bilansiranja (standardi finansijskog izvetavanja) sadre

sva formalna i materijalna pravila neophodna za valjano voenje knjiga i sastavljanje bilansa.Formalna pravila se odnose na pitanje reda i forme prikazivanja, dok se materijalna pravila odnose

na pitanje procenjivanja (vrednovanja) pozicija finansijskih izvetaja.Nezavisno od toga da li su obuhvaena odredbama optih i posebnih zakonskih propisa ili

egzistiraju kao obiajna pravila, koja imaju snagu propisa, u sastav formalnih pravila ulaze:

obaveza sastavljanja poetnog bilansa u momentu kreiranja novog preduzea;obaveza da se na kraju svake poslovne godine, koja ne moe da prekorai 12 meseci, alikoja ne mora obavezno da se podudara sa kalendarskom godinom, sastave inventar i

bilans;

obaveza da inventar i bilans budu izraeni u jedinstvenom vrednosnom merilunacionalne valute;

obaveza da sva knjienja u knjigovodstvu budu izvedena jednim ivim jezikom;obaveza da sva knjienja u knjigovodstvu teku neprekidno, bez ostavljanja slobodnog

prostora, kao i bez brisanja ili lane promene prvobitnog upisa;obaveza da inventar i bilans budu potpisani;

obaveza da se celokupna knjigovodstvena evidencija uva odreeni period, pri emu jeperiod od 5-10 godina prihvaen kao okvir za blie odreivanje;



45

obaveza pridravanja propisa o ralanjavanju bilansa stanja i uspeha, kao ijedinstvenog kontnog okvira;

pravilo po kome izmeu kontnog okvira i bilansa treba da postoji direktna veza.Iako su i formalna naela od nesumnjivog znaaja za valjano voenje knjiga i bilansiranje,

materijalna naela, koja se odnose na vrednovanje (procenjivanje), su svakako vanija. Ovo jeutoliko razumljivije ako se ima u vidu da, u uslovima ekonomskog ivota koji se karakterie

odsustvom apsolutnih mera, vrstih i nepromenljivih, nain vrednovanja ili procenjivanja direktnoutie kako na visinu aktive i pasive bilansa, tako i na visinu rezultata. Stoga jei opravdano miljenjeda se materijalna naela urednog bilansiranja (naela vrednovanja) upravljaju prema vrsti bilansa,to znai da se za sastavljanje razliitih vrsta bilansa, koji slue razliitim ciljevima, koriste oninaini bilansiranja koji doprinose ispunjavanju njihove osnovne svrhe. Tako se vrednovanje

pozicija u jednom specijalnom bilansu (npr. likvidacioni bilans ili bilans razdvajanja) razlikuje od

vrednovanja u redovnom godinjem zakljuku.Meutim, shvatanja o vrednovanju u redovnom godinjem zakljuku nisu bila, niti su sada,

jedinstvena. Razlike u gleditima uslovljene su, pre svega, razlikama u odreivanju primarne svrhebilansa, tj. da li bilans ima preteno statiki ili dinamiki karakter.

Statiki karakter bilansa ispoljava se u zahtevu da svako preduzee treba da uini jasnim

svoj imovinski poloaj, to proizilazi iz ranije dominirajueg gledita po kome zatita poverilacamora da bude respektovana. Da bi se imovinski poloaj preduzea uinio jasnim, i time obezbediokontrolni oslonac za zatitu prava poverilaca, preduzee je duno da se prilikom bilansiranjadosledno pridrava principa nie vrednosti, kojije, zbog toga, vladajui princip statikog shvatanja

bilansa.

Prema dinamikom shvatanju, bilans je pomoni instrument koji slui za ralanjavanjeukupnog trajanja ivota jednog preduzea na krae obraunske periode (poslovne godine), sa ciljemda se svakom delu, tj. svakoj poslovnoj godini dodeli pripadajui iznos rashoda i prihoda, kako bi seutvrdio periodini rezultat. Stoga je logino to se vladajuim principom dinamikog shvatanja

bilansa smatra princip uzronosti. Prema ovom principu, prihode i rashode treba dodeliti

obraunskom periodu u kome su stvarno i nastali, tj. periodu na koji se odnose. Pri tome, bilans

stanja zadrava u sebi pozicije jednog od buduih rauna uspeha(prihode i rashode).Zahtev za rastavljanje ukupnog trajanja preduzea na delove (periode), koji lei u osnovi

dinamikog shvatanja cilja bilansa, indicira miljenje da se kod bilansiranja ne radi o vrednovanju(procenjivanju), ve o alociranju ili raspodeljivanju trokova i prihoda izmeu tekueg i buduih

perioda. Otuda, za raspodelu trokova moe da bude merodavna samo nabavna vrednost, kojapredstavlja stvarno izdavanje, dok je izraavanje prihoda u bilansu uspeha pod uticajem principarealizacije, prema kome se prihodom perioda smatra samo realizacija ostvarena u periodu za koji se

utvruje uspeh. Iako je princip nie vrednosti neupotrebljiv za utvrivanje uporedivog rezultata,njegova primena se podupire i od strane pristalica dinamikog shvatanja. To predstavlja posledicusvesnog poputanja pred naelom opreznosti, koje se smatra nadreenim za princip uzronosti.

Shodno ovom principu, naelo nie vrednosti se upotrebljava iskljuivo za zalihe i hartije odvrednosti.

MODIFIKUJUA NAELA BILANSIRANJA

Raspravljanje o optim naelima urednog knjigovodstva i bilansiranja je pokazalo da jeunutranja sadrina bilansa uslovljena prethodnim odreivanjem primarne svrhe bilansa. Meutim,"pravilnost" ili "urednost" odreivanja vrednosti u bilansu, koja, saglasno principima urednogknjigovodstva i bilansiranja, zavisi od pretenosti cilja bilansiranja, bila je redovno modificirana

usled objektivne nemogunosti da se utvrdi tana visina imovine ako se radi o imovinskombilansu ili da se izvri tano razgranienje rashoda i prihoda izmeu tekueg i buduihobraunskih perioda ako se radi o bilansu uspeha. Poto postoji opravdana sumnja i opasnost da



46

se objektivna nemogunost realizovanja zahteva "urednog" odreivanja vrednosti u bilansupreobrazi u neogranienu samovolju sastavljaa finansijskih izvetaja, poslovni obiaji su razvilipravila, koja podupire i pisano pravo, za ogranienje subjektivizma i samovolje.

Iako modificiraju "urednost" koja odgovara primarnoj svrsi, ova pravila ili naela, zbogsvoje zatitne funkcije, predstavljaju bitan sastojak naela urednog knjigovodstva i bilansiranja,vodei stav koji dominira itavim bilansnim pravom. U grupu ovih pravila sa modificirajuim

karakterom spadaju: (1) princip zatite poverilaca, (2) princip opreznosti i (3) princip finansijskepanje.

(35) Princip zatite poverilaca

Ovaj princip se esto oznaava kao "staro naslee", ije poreklo datira iz davne prolosti,kao zahtev koga se astan, savestan i uredan trgovac treba da pridrava. ak je i prvi zakonski tekstu oblasti privrednog prava, francuska uredba o trgovini, inspirisana tenjom da se zatite poverioci,koji su uvek zainteresovani da svoja potraivanja osiguraju i da svoj novac dobiju natrag pod

utvrenim uslovima i u dogovoreno vreme.Tokom vremena i pod uticajem statikog shvatanja cilja bilansa, koje su razvili pravnici,

princip zatite poverilaca postaje dominirajui zahtev urednog bilansiranja. Realizacija ovogzahteva ogleda se u nastojanju da se procenjivanje u bilansu podredi utvrivanju imovinskog

bilansa, koji otkriva pravu garantnu supstancu preduzea, dakle takvog bilansa koji doputa nadzorsigurnosti i odravanja kapitala.

U uslovima sve jaeg naglaavanja znaaja uspeha preduzea, za koji su zainteresovanipoverioci, na isti nain kao i za sigurnost, odravanje garantne supstance, kao bitni sastavni deonaela zatite poverilaca, pretpostavlja oprezno utvrivanje periodinog rezultata (dobitka). Potome, ovo naelo podsea na princip opreznosti, ija je primena takoe inspirisana eljom da seizbegne previsoko izraunavanje rezultata. Ipak, i pored slinosti u pogledu krajnjeg ishoda, izmeuova dva naela postoji razlika u pogledu osnovnih ciljeva. Jer, dok je primena principa opreznostimotivisana eljom da se preduzee zatiti od rizika kome je izloeno usled nesigurnosti raunauspeha, primena naela zatite poverilaca usmerena je vie na odravanje kapitala. Ipak, kako istieHajnen, i princip opreznosti odgovara u potpunosti interesima poverilaca. Osim toga, ideja zatitevai u irem smislu i za zajednicu, i ogleda se u tome dapreduzea sa velikim investicijama kapitalatreba prilikom utvrivanja uspeha da postupaju naroito briljivo i oprezno.

(36) Princip opreznostiporeklo, tumaenje statikog i dinamikog shvatanja

Po svom poreklu, ovaj princip potie iz poslovne (trgovake) prakse, iz trgovcimasvojstvene opreznosti. Prve pisane preporuke o opreznom utvrivanju vrednosti kod inventarisanjasreu se na poetku 18. veka u delu "Savreni trgovac", francuskog autora Savarija, za ije ime jevezano stvaranje prvog zakonskog teksta iz oblasti trgovinefrancuske uredbe o trgovini.

Sve jai razvoj poslovanja, koji je stimulirao irenje interesa za pribavljanje jasnihobavetenja o imovinskom poloaju preduzea i visini ostvarenog rezultata, bio je od odluujueguticaja za pretvaranje naela opreznosti u opteprihvaeno naelo urednog knjigovodstva i

bilansiranja, koje redovno podupire i pisano pravo, kako u optim tako i u posebnim zakonskimtekstovima.

Poto upotreba naela opreznosti pogoduje, pre svega, zahtevima za utvrivanje

imovinskog poloaja preduzea, ono odgovara statikom shvatanju cilja bilansa. Istovremeno,upotreba ovog naela, a naroito principa nie vrednosti, kao jedne njegove vane komponente,remeti uporedivost periodinih rezultata, koji je osnovni zahtev dinamikog shvatanja bilansa.



47

Meutim, i pored toga, naelo opreznosti igra i za dinamiki bilans vanu ulogu. Njegova vanost ineophodnost proizilaze, prema miljenju malenbaha, iz ocene dveju znaajnih injenica: prvo,nesigurnosti rauna uspeha i, drugo, okolnosti da je suvie visoko obraunati dobitak i za preduzeei za vlasnike znatno opasniji nego suvie nisko obraunati dobitak. Jer, kako dalje istie malenbah,iako i prenisko izraunati rezultat moe da ima negativne posledice, naroito zbog toga to

prividnou nedovoljnog rentabiliteta smanjuje tempo razvoja, previsoko izraunati uspeh je daleko

opasniji. Visoko izraunati uspeh stvara utisak visoke rentabilnosti, koja povlai za sobom novaulaganja. Ova ulaganja se na kraju objektiviraju kao pogrena i dovode to tekih posledica.Nesigurnost odmeravanja periodinih rezultata, usled ega bilansiranje poiva delimino i

na subjektivnoj oceni, uslovljena je, pre svega, objektivnim tekoama tanog razgraniavanjaizmeu tekueg i buduih obraunskih perioda, i to kako na strani prihoda, tako i na strani rashoda.Posebne tekoe ini nesigurnost raunskih podloga za odmeravanje i razgraniavanje rashodashodno principu uzronosti. Osim toga, tanost periodinog rezultata jednog obraunskog periodaugroena je opasnou nepredvienog "sluajnog rashoda" u budunosti, koji se odnosi na

poslovanje u prolosti. Ovo se naroito odnosi na tekou procene da li e se i u kome obimunaplatiti potraivanja, da li su nominalni iznosi obaveza oni koji e biti stvarno plaeni i sl.

Pomenuta dva momenta, dve injenice: znatno vea opasnost optimistikog raspoloenja u

odnosu na pesimistike ocene i tekoe raunske tehnike u tanom odmeravanju periodinogrezultata, indiciraju potrebu paljivog utvrivanja uspeha da bi se dobio stvarni uspeh preduzeakao izraz poslovanja. Pri tome, kod sastavljanja poslovnog bilansa opreznost ima preimustvonadistinitou.Osnovni postulat naela opreznosti poiva na shvatanju: radije smanjeni nego uveani

periodini rezultat, to odgovara duhu dinamike koncepcije, ili da se trgovac sam pred sobom ipred drugima smatra radije siromaan nego bogatiji u odnosu na ono to je on zaista, to je blietradicionalnom, statikom shvatanju cilja bilansa.

Inae, upotreba principa opreznosti kod utvrivanja uspeha izraava se dvema raunskimtendencijama: u odmeravanju prihoda prema dole (potcenjivanju) i odmeravanju rashoda prema

gore (precenjivanju). Pri tome, treba imati u vidu da pomenuto potcenjivanje prihoda, odnosno

precenjivanje rashoda iskljuuje samovolju koja bi mogla da krije u sebi pekulativne tendencije.Naprotiv, oprezno odmeravanje prihoda i rashoda postie se doslednim pridravanjem sledeihprincipa procenjivanja: (1) principa realizacije i impariteta; (2) principa nie vrednosti; (3) principavremenske (dnevne) vrednosti i (4) principa najvie vrednosti.

37) Principi realizacije i impariteta

Principi realizacije i impariteta nisu novi, razvijeni su u okviru statikog shvatanja bilansa,ali odgovaraju u potpunosti i potrebama bilansa uspeha (dinamiko shvatanje). Princip realizacije

poiva na shvatanju da se gubitak i dobitak ne mogu smatrati ostvarenim ukoliko nisupotvreni natritu kroz prometni akt. Prema tome, to je naelo u ijoj osnovi lei zahtev da se zabrani i

onemogui raspodela nerealizovanih dobitaka. Jedna od osnovnih mera, koja je nala mesta uprivrednom zakonodavstvu veine zemalja, a za koju se smatra da je stimulirana ovim zahtevom,jeste pravilo po kome nabavna (istorijska) vrednost ili cena kotanja predstavlja najviu vrednostkoja dolazi u obzir za bilansiranje. Prekoraenje ove granice povlai konsekvence bilansnog delikta.

Meutim, danas je opteprihvaeno da se princip realizacije ne moe primeniti dosledno istoga on ne egzistira kao samostalno naelo. Njega dopunjava princip impariteta, po kome svigubici moraju biti iskazani u punoj visini bez obzira na to da li su i realizovani. Shodno ovom

naelu, za objektiviranje gubitaka nije od presudne vanosti da li su realizovani, ve da li postojimogunost nastajanja gubitaka i da li se oni mogu obrazloeno kvantificirati.I, kao to se principrealizacije ostvaruje preko obavezivanja na potovanje nabavne vrednosti, odnosno cene kotanjakao gornjeg limita za vrednovanje imovinskih delova, tako se princip impariteta ostvaruje, u svojoj

konkretnoj formi, kroz princip nie vrednosti. To je, u stvari, pravilo koje dopunjava ili, bolje rei,uslovljava i ograniava doslednu primenu nabavne vrednosti, odnosno cene kotanja. Jer, nabavnavrednost, odnosno cena kotanja, merodavna je za bilansiranje imovinskih delova samo u sluaju



48

kada njoj nasuprot ne stoji nia vrednost. Ukoliko se privrednim dobrima moe dati neka niavrednost od nabavne vrednosti, odnosno cene kotanja, onda ta vrednost predstavlja najviuvrednost za unoenje u bilans.

38) Princip najnie vrednosti

Ovaj princip polazi od ideje da se procenjivanje imovinskih predmeta u naelu vriu visininabavnih cena, odnosno u visini cene kotanja (proizvodni trokovi). Meutim, svaki put kada sutrine ili berzanske cene na dan bilansiranja nie, onda se kao osnova za procenjivanje uzima niacena.

Ideju za primenu nie vrednosti nalazimo jo kod starog francuskog autora Savarija, upreporuci da inventarna vrednost treba da bude smanjena ako je roba pokvarena, demodirana ili ako

bi mogla da bude kupljena po nioj ceni. Opreznost u procenjivanju koju nagovetava upotrebaprincipa nie vrednosti, inspirisana eljom da se zatite poverioci od nesavesnih dunika, razvila sepod uticajem statikog shvatanja bilansa u opteprihvaeni princip sa dominirajuim uticajem svedo dananjih dana. Njegovu primenu opravdavaju naroito davaoci kredita (bankari), ije odlukeuglavnom poivaju na odmeravanju stepena pokria, koje se vri na osnovu elemenata izvetaja o

tekuem finansijskom stanju (bilans stanja).Ali, ovu doktrinu, sraunatu na zatitu poverilaca, podupire i dinamiko shvatanje, sa

motivacijom da je, zbog opasnosti vezane za nesigurnost odmeravanja periodinog rezultata ioptimistike procene poloaja preduzea, razborito da se uzme u obzir opadanje cena na tritu zadobra na zalihi kao da se radi o njihovom fizikom obezvreenju.

Ideja po kojoj nabavna cena ili cena kotanja predstavlja gornju granicu za procenjivanjeimovinskih predmeta na dan bilansiranja, koja lei u osnovi principa nie vrednosti, odgovara

principu impariteta, tj. zahtevu da se ne iskazuje nerealizovani dobitak. Istovremeno, princip koji

obavezuje da se kod procenjivanja imovinskih predmeta na dan bilansiranja uzima nia cenapredstavlja korekturu principa realizacije, koji trai da se gubitak i dobitak pokazuju samo ako sukroz promet realizovani. Jer, upotrebom principa nievrednosti dolazi do objektiviranja gubitakakoji potiu iz opadanja cena. Prema tome, gubici koji se odnose na neprodate zalihe tretiraju se,zapravo, kao trokovi prodatih dobara i otpisuju se na teret tekueg obraunskog perioda, ime serealizuje zahtev opreznog odmeravanja rashoda prema gore.

Meutim, princip nie vrednosti ne moe da bude apsolutno prihvaen i da se protegne nabilansiranje svih imovinskih predmeta. Shodno naelima urednog knjigovodstva i bilansiranja,upotreba ovog principa je doputena samo za stvari obrtne imovine (zalihe) i hartije od vrednosti.Pri tome se smatra da bilansiranje po principu nie vrednosti pretpostavlja postojanje berzanskih ilitrinih cena za stvari koje su predmet bilansiranja. Ako berzanske ili trine cene nisu v rstoutvrene ili prelaze nabavnu vrednost (cenu kotanja), koja je stvarima data na dan zakljuka, onda

je nabavna vrednost, odnosno cena kotanja, merodavna za bilansiranje.

Naelno, za procenjivanje zaliha merodavna je nabavna vrednost, odnosno cena kotanja,ali samo ako tekue trine ili berzanske cene nisu nie. U tenji da se preduzea zatite odmogueg rizika, smatra se da je u skladu sa principom najnie vrednosti ako se zalihe bilansiraju ponioj vrednosti i u sluajevima kada je izvesno, i pored toga to su tekue cene na nivou nabavnih,da e u bliskoj budunosti doi do promene cena.

Zbog toga to se investicioni predmeti (fiksna sredstva) nabavljaju ne zbog prodaje, ve ucilju upotrebe, za koje vreme se postupnim otpisivanjem realizuje njihova puna vrednost,

bilansiranje ovih predmeta na nain koji stoji pod uticajem trinih ili berzanskih cena predstavljalobi besmislicu, koja bi uinila nemoguim svaki razboriti raun uspeha i iznalaenje raspodeljivogdobitka. Stoga, umesto naela najnie vrednosti, za bilansiranje delova investicione imovine(fiksnih sredstava) vai naelo raspodele trokova. To znai da gornju granicu za bilansiranje ovih

imovinskih delova ine trokovi nabavke ili proizvodnje koji se moraju rasporediti i alikvotni delovidodeliti bilansu uspeha u okviru pretpostavljenog roka njihovog korienja (tj. njihovog korisnogveka trajanja).



49

S obzirom na tekoe tanog odreivanja vremenskog intervala u kome e investicionadobra biti koriena, kao i na rizik njihovog prevremenog ekonomskog obezvreenja, naeluopreznosti odgovara pravilo po kome se, kod odmeravanja otpisa investicionih predmeta, radije

otpisuje odvie nego premalo. Drugim reima, suprotstavljanje riziku kodbilansiranja investicionihpredmeta vri se, shodno naelu opreznosti, putem obilnih otpisa, a nikako njihovim ponovnimvrednovanjem (revalorizacijom).

38) Princip vremenske vrednosti

Princip vremenske vrednosti zahteva da se procenjivanje pozicija vri po dnevnoj vrednostinabavke. On odgovara zahtevima za utvrivanje imovinskog bilansa. Ali, poto godinji poslovni

bilans nije nikakav imovinski bilansi u pravom smislu (u smislu posedovanja imovine ija bilansnavrednost odgovara i moguem unovenju), ve predstavlja samo zbir trokovnih vrednosti, tj.nominalni imovinski bilans, princip vremenske vrednosti moe da bude korien samo u okviru

principa nie vrednosti, kako je to u prethodnom izlaganju ve reeno.

39) Princip najvie vrednosti

Kao sredstvo za realizaciju principa opreznosti, koji se izraava kroz tendencijuodmeravanja uspeha prema dole i odmeravanja rashoda prema gore, slui naelo najvie vrednosti.Ali, za razliku od naela najnie vrednosti, koje se koristi za bilansiranje odreenih pozicija aktive(zaliha i hartija od vrednosti), naelo najvie vrednosti se upotrebljava za bilansiranje obaveza u

pasivi.

Polazna pretpostavka naela najvie vrednosti sastoji se u tome da pozicije obaveza trebada budu bilansirane u najviim moguim iznosima. Drugim reima, obaveze mogu da budu

bilansirane najmanje u visini nominalnih iznosa, koji proizilaze iz realnih poslovnih transakcija

(princip nabavne vrednosti), s tim to se uzimaju u obzir i obaveze poveavaju za sve izdatke ilismanjenja prihoda koje treba oekivati, ali koji su po svojoj visini jo neizvesni. Bilansiranjeizdataka i smanjenja vrednosti koji se jo nisu ostvarili opravdava se miljenjem da to odgovaranaelu opreznog predvianja, to jo jednom svedoi o tome da naelo opreznosti stoji ispred naelaistinitosti i da procenjivanje u okviru naela urednog knjigovodstva i bilansiranja, koja doputajudalekosena uzimanja u obzir specijalnih okolnosti u preduzeu, ne rauna sa apsolutno tanimiznosima.

Raunsko-tehniki, naelo najvie vrednosti se realizuje bilo poveanjem iznosa postojeihobaveza, bilo obrazovanjem specijalnih rezervisanja (pokria), uz istovremeno poveanje rashoda(odmeravanje rashoda prema gore) ili smanjenje prihoda (odmeravanje prihoda prema dole) za

iznos verovatnih izdataka ili smanjenja vrednosti koja se odnose na poslovanje u prolosti. To je, naprimer, sluaj sa poveanjem rashoda i obaveza za iznos kaznenih kamata koje e biti isplaene

dobavljaima; sluaj rezervisanja u pasivi i smanjenja prihoda za iznos eventualnih buduihizdataka u vezi sa datim garancijama kupcima, i sl.

(40) Princip finansijske panje

Izlaganja o naelu opreznosti otkrila su znaaj i nunost opreznog bilansiranja iodmeravanja periodinog rezultata. Meutim, ako je primena naela opreznosti, pored nastojanja dase preduzee zatiti od rizika iskazivanja i raspodele preteranih rezultata, sraunata i na stvaranjelatentnih rezervi, onda se kae da je ovakvo bilansiranje odreeno zahtevima finansijske panje.

Prema tome, pod principom finansijske panje podrazumeva se smiljeno s tvaranjelatentnih rezervi. Ovo se postie naglaenom opreznou, svesnim potcenjivanjem periodinihrezultata i ima za cilj poveanje likvidnosti preduzea.


http:///reader/full/06-nacela-urednog-bilansiranja-racunovodstveni-standardi-b

50

Nastojanje za stvaranjem latentnih rezervi, bez obzira na to kojom stvarnom svrhom je

motivisano, ugroava istinitost bilansa i, prema tome, modificira naela urednog knjigovodstva ibilansiranja. Oigledno je da e ovo modificirajue dejstvo biti utoliko jae ukoliko je jaepotcenjivanje periodinog rezultata. Otuda, bez obzira na pokuaj da se nae opravdanje zapostupke obrazovanja latentnih rezervi, treba imati u vidu da e istinitost bilansa biti utoliko manjaukoliko su potcenjivanja vea.

DOPUNSKA NAELA BILANSIRANJA

Za razliku od principa zatite poverilaca, principa opreznosti i principa finansijske panje,koji modificiraju opta naela urednog knjigovodstva i bilansiranja, dopunska naela ih dopunjuju,u smislu blieg i konkretnijeg odreivanja forme i sadrine bilansa.

U dopunska naela urednog knjigovodstva i bilansiranja ubraja se vieposebnih pravila,koja se mogu grupisati u tri osnovna, i to: (1) princip istinitosti, (2) princip jasnosti i (3) principi

povezanosti.

(41) Princip istinitosti

Istinitost u bilansu moe da bude shvaena u apsolutnom i relativnom smislu. Uapsolutnom smislu, istinitost predstavlja zahtev za istinitim odreivanjem vrednosti u bilansu, toznai da procenjivanje pretpostavlja objektivnu osnovu. Meutim, postavlja se pitanje ta je toobjektivna osnova koja treba da poslui za procenjivanje u apsolutnom smislu, tj. koja od veeg

broja cena (nabavna, dnevna, likvidaciona i sl.) obezbeuje zadovoljavajue rezultate.Razmiljanje u ovom pravcu dovodi do zakljuka da je pitanje istinitosti u bilansu u tesnoj

vezi sa pitanjem cilja ili svrhe, tj. pitanjem ta treba da pokae bilans. Zbog toga se i ne govori oapsolutnoj istini u bilansu, niti se postavljaju zahtevi koji treba da obezbede istiniti bilans u

apsolutnom smislu. Umesto apsolutne istine, koja nema praktine koristi, istie se relativna istina,koja treba da obezbedi ispravan nain bilansiranja, saglasno ciljevima bilansa.

Polazei od prethodnog, nauka o ekonomiji preduzea je istakla shvatanje po kome naeloistinitosti predstavlja zahtev za ispravnim procenjivanjem u bilansu, dakle ono to odraavamaterijalnu urednost godinjeg zakljuka. Saglasno tome, bilans je istinit ako odgovara naelimaurednog knjigovodstva i bilansiranja i vaeim zakonskim propisima. Drugim reima, istinitost u

bilansu moe da bude shvaena u smislu vernog i savesnog polaganja rauna, koje, shodnonaelima urednog knjigovodstva i bilansiranja, pretpostavlja:

1. nepromenjeno prikazivanje forme pojedinih pozicija aktive i pasive;2.potpuno prikazivanje na strani aktive i pasive;3.

pridravanje principa procenjivanja.Nepromenjeno prikazivanje forme pojedinih pozicija predstavlja zahtev spoljnjeg

kontinuiteta. Potpunost prikazivanja predstavlja zahtev po kome bilans, sa jedne strane, mora da

sadri sve pozicije (princip integralnosti), a s druge strane ne sme da obuhvati fiktivne pozicije.U vezi sa procenjivanjem, danas je vladajue miljenje da istinit moe da bude samo bilans

bez latentnih rezervi i skrivenih gubitaka. Jer, precenjivanja i potcenjivanja ugroavaju istinitostbilansa i njoj protivree. Meutim, poto je, zbog nune upotrebe principa opreznosti, nemoguepotpuno eliminisanje latentnih rezervi, neistinitim se smatra samo bilans u kome je postojanje

latentnih rezervi rezultat svesnog manipulisanja. Zbog toga se i smatra da je sastavni deo naelaistinitosti i zahtev da sredstva ne budu prikazana visoko, a obaveze suvie nisko.



51

(42) Princip jasnosti

Dopunski karakter naela urednog knjigovodstva i bilansiranja ima i princip jasnosti. Ali,dok je naelo istinitosti povezano sa materijalnom ispravnou ili urednou bilansiranja, naelo

jasnosti se odnosi na spoljni izgled bilansa, na formalnu urednost.

Zahtev za jasnoom proizilazi iz injenice da valjanost bilansa moe da bude ugroena ne

samo neadekvatnim procenjivanjem, ve i nejasnim i nepreglednim prikazivanjem bilansnihpozicija. Zbog toga, prema Valbu, naelo jasnosti ide preko zahteva za istinom i trai da "istiniteinjenice" ne budu prikazane nepregledno, neshvatljivo i nejasno.

Pravila ija primena treba da zadovolji zahteve za jasnoom rezultiraju iz nastojanja zasuprotstavljanjem moguim nejasnoama u bilansu, koje su obino uslovljene: nedovoljnomdetaljisanou bilansnih pozicija, davanjem neodreenih ili pogrenih naziva pojedinim bilansnim

pozicijama, saimanjem vie pozicija aktive ili pasive, razdvajanjemjedne pozicije u vie ili, pak,prebijanjem, odnosno saldiranjem aktivnih i pasivnih pozicija, kao i pozicija rashoda i prihoda. Pri

tome, sasvim je svejedno da li su pomenuta svojstva bilansa rezultat nehata ili su uzrokovana

svesnim radnjama, injenim ucilju obmane ili upuivanja na pogrean put ispitivaa bilansa. S timu vezi, u osnovna pravila koja ulaze u sastav naela jasnosti i koja treba spree mogue nejasnoe u

bilansu spadaju: (1) zahtevi o ralanjavanju u bilansu stanja i uspeha, s jedne, i (2) upotreba brutoprincipa, sa druge strane.

Pitanje ralanjavanja ukljuuje u sebe uglavnom sledee zahteve:1. jasno i adekvatno oznaavanje (obeleavanje) pozicija bilansa stanja i uspeha;2. ralanjavanje delova imovine (aktiva) i kapitala (pasiva) ne prema objektivnim

svojstvima, ve prema poslovnim ciljevima, to se naroito odnosi na odreivanjepripadnosti pojedinih delova imovine grupi fiksne imovine ili grupi obrtne imovine;

3. razdvajanje delova imovine i kapitala sa aspekta prirodnih vrsta, pravnog povezivanja ispecifinih rizika;

4. jasno prikazivanje i objanjenje meusobne isprepletanosti kod sloenih oblikapreduzea;

5. ralanjavanje u bilansu uspeha na nain koji omoguava da se sagleda nastajanjeuspeha.

Zahtev za upotrebu bruto principa sraunat je na ograniavanje moguih nejasnoa kojemogu da nastanu saimanjem pozicija aktive ili pasive, sa jedne, i meusobnim prebijanjem,odnosno saldiranjem pozicija aktive i pasive ili rashoda i prihoda. Zbog toga se i smatra da zabrana

prebijanja potraivanjai obaveza ili rashoda i prihoda predstavlja ozbiljan napredak na putu jasnoebilansa.

Principi povezanosti bilansa

Razmatranja u vezi sa modifikujuim principima, a naroito sa principom opreznosti,ukazala su na nemogunost ne samo tanog utvrivanja imovine preduzea, ve i tanogodmeravanja periodinog rezultata. Ova okolnost stimulirala je miljenje, koje je razvijeno u okvirudinamikog shvatanja bilansa, po kome je za upravljanje preduzeem neophodan ne tolikoapsolutno taan koliko uporediv periodini rezultat.

Prema miljenju malenbaha, kome svakako pripada najvea zasluga za razvoj dinamikogshvatanja cilja bilansa, interes za uporedivim rezultatom stoji ispred tradicionalne ideje o zatiti

poverilaca. Ovo naroito zbog toga to su u jednoj dinamikoj privredi za uspeh zainteresovani nesamo vlasnici preduzea, ve i poverioci. Naime, za preduzee je od najvee vanosti da budeupoznato da li posao napreduje, stagnira ili ak opada u poreenjusa prethodnom godinom. Ali, i za

poverioce je od vitalne vanosti da kontroliu razvoj poslova kroz korektno prikazivanje uspeha.

Jer, poveriocima treba da bude jasno da e preduzee koje radi sa uspehom biti u stanju da isplatisvoje obaveze, ak i ako su njegova likvidna sredstva trenutno veoma mala, dok se to ne moe rei


http:///reader/full/06-nacela-urednog-bilansiranja-racunovodstveni-standardi-bil

52

za preduzee koje radi sa gubitkom, ak i u sluaju ako trenutno raspolae sa visokim iznosimalikvidnih sredstava.

To su uglavnom razlozi zbog kojih je uporedivost uspeha poprimila karakter jednog od

osnovnih i veoma vanih principa urednog knjigovodstva i bilansiranja. Realizacija uporedivogrezultata ostvaruje se preko principa (1) identiteta bilansa, (2) kontinuiteta bilansa i (3) podudarnosti

(kongruencije) bilansa.

43) Princip identiteta

Po svom etimolokom znaenju, identitet oznaava jednakost, istovetnost. Meutim, pojamjednakosti pretpostavlja postojanje vie stvari ili pojava koje su predmet uporeivanja. Ako je re obilansu, onda se pod identitetom podrazumeva jednakost ili podudarnost dva bilansa, i to: bilansa

otvaranjajednog obraunskog perioda i zakljunog bilansa prethodnog obraunskog perioda.Zahtev da bilans otvaranja jedne poslovne godine bude potpuno identian zakljunom

bilansu proteklog obraunskog perioda ima za cilj da onemogui potajnu promenu vrednosti. Ipak,u izvesnim specijalnim okolnostima, moe se dopustiti odstupanje od zahteva za podudarnou

poetnog bilansa jednog perioda sa zakljunim bilansom prethodnog perioda. Takve specijalne

okolnosti nastaju u sluaju zamene novca, koja uslovljava i preraunavanje bilansnih pozicija uskladu sa odnosima zamene.

44) Princip kontinuiteta

Za razliku od principa identiteta, koji izraava vezu dva bilansa u jednom odreenomtrenutku, princip kontinuiteta obezbeuje vezu dva bilansa u vremenskom razmaku. Polazna

pretpostavka ovog principa sastoji se u zahtevu da zakljuni bilansi dva ili vie uzastopnihobraunskih perioda budu jednaki.

Jednakost zakljunih bilansa dva ili vie uzastopnih obraunskih perioda moe da budeformalne ili materijalne prirode. Shodno tome, razlikuju se formalni i materijalni kontinuitet

bilansa.

Formalni, koji se jo naziva i spoljni kontinuitet, predstavlja zahtev da se bilansi nizauzastopnih obraunskih perioda ne smeju razlikovati po svome spoljanjem izgledu, po formi.

Nepromenljivost izgleda ili forme podrazumeva nepromenljivost bilansnih pozicija prema sadrini inepromenjeni nain njihovog obeleavanja. Bez ovoga svojstva veoma je oteano, ako ne i potpunoonemogueno, praenje razvoja preduzea u nizu sukcesivnih obraunskih perioda, ak i pod

pretpostavkom veoma korektno odmerenih periodinih rezultata.Dok je spoljni kontinuitet povezan sa pitanjem jasnosti, materijalni kontinuitet, koji se

naziva i unutranjim kontinuitetom, odnosi se na istinitost bilansa, koja moe da bude ozbiljnougroena promenama u nainu procenjivanja. Zbog toga se i smatra da je, u nemogunosti

izraunavanja apsolutno tanih rezultata, kontinuitet ili stalnost u upotrebi jednakih naela zaprocenjivanje veoma vana pretpostavka za utvrivanje uporedivihperiodinih rezultata.Kontinuitet u primeni naela za procenjivanjepodrazumeva nepromenjen nain, to se tie

metodolokog postupka i polaznih osnova, otpisivanja fiksnih sredstava, nepromenjen nainkalkulacije cena gotovih proizvoda i poluproizvoda i slino.

Produena upotreba istih naela za procenjivanje u nizu obraunskih perioda, ak i podpretpostavkom da nisu najbolje odabrana, obezbeujeako ne taan, onda bar uporediv periodinirezultat.

45) Princip kongruencije bilansa

Princip kongruencije ili podudarnosti predstavlja pravilo po kome zbir svih periodinihrezultata treba da odgovara totalnom rezultatu, koji se dobija na kraju poslovnog ivota preduzea.



53

Prema malenbahu, naelo kongruencije nije identino sa kontinuitetom, ali se to doneklesmatra. Ovo zbog toga to kongruencija pretpostavlja kontinuitet, ali kontinuitet ne pretpostavljakongruenciju. Naelo kongruencije dopunjava naelo kontinuiteta na taj nain to nastoji dauspostavi vezu izmeu periodinog i totalnog rezultata.

Zadovoljenje zahteva kongruencije pretpostavlja bilansiranje bez latentnih rezervi i

skrivenih gubitaka. Ukoliko bilans sadri latentne rezervi i skrivene gubitke, koji e biti

objektivirani najkasnije prilikom likvidacije preduzea, zbir periodinih rezultata nee biti jednaktotalnom rezultatu, koji ukljuuje u sebe i latentne rezerve i skrivene gubitke. Prema tome, principkongruencije je u saglasnosti sa naelom istinitosti i naelom korelacije, ali protivrei principuopreznosti.

Budui da je naelo opreznosti nadreeno naelu istinitosti, potovanje naelakongruencije podrazumeva insistiranje na podudarnosti zbira periodinih rezultata sa totalnim, ali uskladu sa naelom opreznosti.

* * *

Sva prethodno analizirana naela urednog knjigovodstva i bilansiranja jasno se uoavaju

na sledeem pregledu.

naela urednog bilansiranja

opta naela

modifikujua naela

dopunska naela

formalna

materijalna

princip zatite poverilaca

princip opreznosti

princip finansijske panje

principi realizacije i impariteta

princip (naj)nie vrednosti

princip dnevne vrednosti

princip najvie vrednosti

princip istinitosti

princip jasnosti

principi povezanosti

princip identiteta

princip kontinuiteta

princip kongruencije



54

46. NAELA UREDNOG BILANSIRANJA U KONTEKSTU IV DIREKTIVE EVROPSKEUNIJE

Ministarski savet Evropske unije (ranije Evropske zajednice) donosi niz smernica

(direktiva) sa ciljem ujednaavanja nacionalnih propisa koji reguliu poslovni ivot preduzea sa

pravnom formom drutva kapitala. Smernice ne predstavljaju obavezno nacionalno pravo, ve suupuene pojedinim zemljama lanicama, koje su u obavezi da ih, u odreenom roku, transformiu unacionalno pravo.

U cilju ujednaavanja (harmonizacije) nacionalnih propisa u vezi sa prezentiranjem isadrinom godinjih rauna preduzea sa pravnom formom drutva kapitala, 25. jula 1978. godinedoneta je IV Direktiva. Krajnja svrha pomenutog ujednaavanja (harmonizacije) nacionalnih

propisa jeste poveanje stepena uporedivosti finansijskih izvetaja preduzea za formom drutvakapitala iz razliitih zemalja Evropske unije. Pored ostalih pitanja vezanih za formu i sadrinugodinjih rauna, IV Direktiva sadri i principe bilansiranja.

Precizirajui na samom poetku (lan 2) sadrinu godinjih rauna, IV Direktiva istiezahtev da oni treba da budu sastavljeni jasno i u skladu sa odredbama Direktive, pri emu:

godinji rauni treba da prue vernu sliku imovine, obaveza, finansijske situacije, kao idobitka i gubitka drutva;ako primena odredbi Direktive ne bi bila dovoljna da se dobije verna slika, treba da se

prue dopunske informacije;ako je, u izuzetnim sluajevima, primena neke odredbe Direktive inkompatibilna saobavezom pruanja verne slike, doputeno je odstupanje od te odredbe kako bi seobezbedila verna slika, pri emu svako takvo odstupanje treba obelodaniti i obrazloiti.

Da bi se obezbedilo sastavljanje godinjih izvetaja u skladu sa polaznom premisom verneslike, koja ima karakter vieg ili vrhovnog principa, lan 31 IV Direktive obavezuje zemlje laniceda pozicije u godinjim raunima procenjuju uz respektovanje sledeih optih naela:

(1)Pretpostavlja se da drutvo posluje trajno (going-concern princip);(2)Odabrana pravila procenjivanja treba da se primenjuju konzistentno iz godine u godinu(princip konzistentnosti ili stalnosti);

(3)Procenjivanje treba da respektuje princip opreznosti, a posebno:(a) u obzir se mogu uzeti samo ostvareni profiti (dobici) do dana bilansiranja (princip

realizacije);

(b) treba uzeti u obzir sve mogue obaveze i potencijalne gubitke koji nastaju u tokuposlovne godine ili prethodne poslovne godine, ak i kada su te obaveze ili gubicividljivi samo izmeu dana bilansiranja i dana sastavljanja bilansa (principimpariteta);

(c) treba da se uzmu u obzir sve depresijacije, bez obzira na to da li je rezultatposlovne godine dobitak ili gubitak (princip nie vrednosti);(4)Uzimaju se u obzir svi prihodi i rashodi koji se odnose na posmatranu godinu, bez

obzira na datum naplate tih prihoda ili plaanja po osnovu rashoda (princip uzronosti,princip razgranienja rashoda i prihoda ili "Accruals principle");

(5)Komponente imovine i obaveza treba da se procenjuju posebno (princip pojedininogvrednovanja);

(6)Bilans otvaranja svake poslovne godine treba da se podudara sa zakljunim bilansomprethodne poslovne godine (princip identiteta).

Iz optih naela, a naroito naela realizacije i razgranienja rashoda i prihoda, izveden jeprincip nabavne vrednosti ili cene kotanja, na ije respektovanje kod procenjivanja pozicija ugodinjim raunima upuuje lan 32 Direktive. Ipak, kako bi se omoguilo preduzeima da

neutraliuefekte inflacije, odredbe lana 33 Direktive dozvoljavaju dravama lanicama da odstupeod nabavne vrednosti ili cene kotanja primenjujui u takvim sluajevima:



55

(a)procenjivanje na bazi vrednosti zamene za materijalne investicije, ije je korienjeogranieno u vremenu, kao i za zalihe;

(b)procenjivanje pozicija godinjih rauna, ukljuujui i kapital i rezerve, po metodamakoje uzimaju u obzir inflaciju, a razlikuju se od one predviene pod (a);

(c) revalorizaciju materijalnih investicija i finansijskih ulaganja.Juna 2002. godine Evropski parlament i Ministarski savet EU doneli su propis kojim se sve

kompanije ije se hartije od vrednosti kotiraju na regulisanim tritima kapitala unutar EUobavezuju na primenu Meunarodnih standarda finansijskog izvetavanja (IFRS) za svrhesastavljanja konsolidovanih izvetaja,poevod 2005. godine. Istim propisom, dravamalanicama

je doputeno da obavezu primene IFRS proire i na ostale kompanije (tj. kompanije koje se nekotiraju na regulisanim tritima kapitala), kao i na pojedinane finansijske izvetaje, to jeznaajan broj lanica i uinio. Pri tome, kompanije koje nisu prele na IFRS i dalje sastavljajufinansijske izvetaje primenjujui nacionalne propise bazirane na IV Direktivi, koja je umeuvremenu pretrpela odreene izmene u cilju pribliavanja Meunarodnim standardimafinansijskog izvetavanja.

47. LATENTNE REZERVE I SKRIVENI GUBICI

Prema Berlineru, bilans predstavlja jedan veliki tranzitorni raun, iji je zadatak da odvojiraune dveju poslovnih godina i da svakoj od njih dodeli imovinu koja joj pripada i rezultat. Stoga

je i razumljivo da svako netano odvajanje rauna po poslovnim godinama ima za posledicunerealnost bilansa, odnosno stvaranje jednog od dvaju moguih oblika: latentnih rezervi iliskrivenih gubitaka.

Latentne rezerve i skriveni gubici predstavljaju takve rezerve i takve gubitke koji postoje u

bilansu, ali se iz njega ne vide, jer ne egzistiraju kao konkretne bilansne pozicije. Latentne rezerve

nastaju potcenjivanjem pozicija sredstava ili precenjivanjem pozicija obaveza. Skriveni gubici

nastaju na obrnut nain, odnosno precenjivanjem sredstava ili potcenjivanjem obaveza. Latentnerezerve predstavljaju proizvod svih onih postupaka koji imaju za posledicu smanjenje tekuih

periodinih rezultata, dok je kod skrivenih gubitaka obrnuto, tj. oni predstavljaju proizvodpostupaka koji imaju za posledicu poveanje tekuih periodinihrezultata.

Latentne rezerve se javljaju iz sledea tri glavna razloga:1) kao posledica objektivnih tekoa tanog raspodeljivanja rashoda izmeu sadanjeg i

buduih obraunskih perioda;2) razboritom primenom principa opreznosti;3) kao posledica svesnih manipulacija u cilju ostvarenja poslovno-politikih tenji.Prva dva razloga stvaranja latentnih rezervi su objektivne prirode, dok je trei subjektivnog

karaktera. Stoga e se bilans koji sadri latentne rezerve iz prva dva razloga smatrati ispravnim, doke se bilans koji sadri latentne rezerve koje su posledica treeg faktora smatrati nitavnim, tj.lanim. Za razliku od latentnih rezervi, stvaranje skrivenih gubitaka nije doputeno i ne moe se

braniti nikakvim razlozima, pa e se bilans koji sadri skrivene gubitke takoe smatrati nitavnim.Objektivne tekoe tanog raspodeljivanja rashoda izmeu sadanjeg i buduih

obraunskih perioda moda najjasnije dolaze do izraaja kod otpisivanja fiksnih sredstava, tj.raspodele trokova investicija izmeu sadanjih i buduih perioda. Naime, kao sredstvo zaizraunavanje godinjih kvota otpisa primenjuje se neka od mehanikih metoda (pravolinijska ilidegresivna), koja u najveem broju sluajeva ne odraava njihovo tano obezvreenje . Ako se imau vidu da na smanjenje vrednosti ili depresijaciju fiksnih sredstava deluju razliiti faktori, da jeintenzitet pojedinih faktora za razliite vrste fiksnih sredstava nejednak, onda je lako shvatljivo da

je teko mogue, jednom unapred utvrenom stopom, izraunati dinamiku ovog obezvreenja.Otuda se ocenjivanje smanjenja vrednosti fiksnih sredstava moe opravdano smatrati jednim odnajteih podruja u oblasti raunovodstva. S obzirom na nesumnjivu aproksimativnost u kojoj lebdi



56

raunovodstvo, podruje ocenjivanja smanjenja vrednosti fiksnih sredstava predstavlja stalni izvorlatentnih rezervi ili skrivenih gubitaka.

Tekoe donosi i procenjivanje nedovrene proizvodnje i gotovih proizvoda, koje se nesastoje samo u pravilnom obuhvatanju i evidentiranju pojedinih faza nedovrene proizvodnje, ve,

pre svega, u utvrivanju osnovice za raspodelu mnogih trokova koji, u uslovima moderneindustrije, imaju opti karakter. Naime, postavlja se pitanje ta uzeti kao osnovicu za raspodelu

velike mase optih trokova, tj. koji kapacitet (optimalni, normalni, proseni ili neki drugi). Takoese postavlja pitanje koje trokove uzeti u obzir prilikom raspodele (stvarne ili standardne).Poznavanje ovih i mnogih drugih momenata predstavlja uslov za pravilnu raspodelu trokovaizmeu zaliha nedovrene proizvodnje i gotovih proizvoda, sa jedne, i prodatih proizvoda, sa drugestrane.

Ne mnogo manji problem predstavlja i podruje procenjivanja zaliha materijala, kao iraznih oblika potraivanja. Tano procenjivanje potraivanja oteano je naroito zbog toga to jegotovo nemogue u svako doba proceniti stvarnu solventnost dunika. Preduzea koja prodaju

proizvode sa pravom na garanciju nalaze se u posebno delikatnoj situaciji. Visina stvarnih trokovau vezi sa datim garancijama predstavlja jednu veliku neizvesnost, veliinu koja se moe blieutvrditi tek na osnovu dueg iskustva.

Tekou pravilnog i tanog raspodeljivanja trokova potencira jo jedan momenat, jojedan faktor, koji je stalno i svuda prisutan. To je faktor cena. Njihova stalna promenljivost,

karakteristina, manje ili vie, ne samo za izvesne periode ili za zemlje sa nestabilnom privredom,ve i za zemlje sa relativno stabilnom privredom, dovodi do zabune i do tekoa koje su esto, u

praksi i teoriji, bile povod raznim interpretacijama.

Primena principa opreznosti moe, ali i ne mora, da ima uticaja na stvaranje latentnihrezervi. Ukoliko se predvieno poveanje cena ne ostvari ili se ve postojea tendencija poveanjazaustavi i vrati na polazni nivo, oprezno sainjen bilans u prethodnom periodu, sa potencijalnomoguim rezervama, postaje realan. Isti sluaj e se dogoditi ako se predvieni gubici ili iznenadnitrokovi, zbog kojih je izvreno rezervisanje tekuih prihoda, dogode u nekom od narednih perioda.Meutim, u obrnutim sluaju, ako tendencija porasta cena bude nastavljena, ako rezervisane sume

prihoda u pasivi ne budu utroene, ako se zbog obilno vrenih otpisa fiksna sredstva potpuno otpiumada ostaju i dalje funkcionalno sposobna, bilans e biti nerealan i sadrae latentne rezerve.Postojanje latentnih rezervi nuno e se reflektovati u obilju obrtnih sredstava.

I najzad, latentne rezerve, ali i skriveni gubici, mogu da nastanu kao rezultat svesnih tenjiodgovornih lica u preduzeu. Bez obzira na osnovni motiv ovih tenji, mogunosti za manipulacijesu mnogobrojne, poput precenjivanja ili potcenjivanja pozicija bilansa, izostavljanja nekih pozicija,

manipulacija vezanih za procenjivanje zaliha, manipulacija sa aktivnim i pasivnim vremenskim

razgranienjima, unoenja fiktivnih dugova, bilo u korist lica koja uopte ne postoje, bilo u koristlica koja postoje, ali koja nemaju nikakvih potraivanja od preduzea, itd. Rezerve nastale svesnimmanipulacijama odgovornih lica u preduzeu oznaavaju se kao tihe rezerve.

Pomenuti razlozi predstavljaju svakako glavne izvore iz kojih proistiu razliiti oblicilatentnih rezervi i skrivenih gubitaka. Meutim, u izvesnim sluajevima , javlja se jo jedan izvor,iji okviri mogu biti dovoljno prostrani za iroko stvaranje latentnih rezervi i skrivenih gubitaka. To

je bilansno i knjigovodstveno zakonodavstvo. Njegov znaaj na ovom polju utoliko je vei ukolikosu njegove odredbe manje elastine. Primer za to je vrsto fiksiranje godinje stope otpisa fiksnihsredstava za sve maine i ureaje u jednoj privrednoj grani. Takva stopa mogla bi da obezbedi tanoizraunavanje stvarnog smanjenja vrednosti maina i ureaja samo u retkim sluajevima, dok bi, uveini sluajeva, otpis bio manji ili vei od stvarne depresijacije.



57

ZAMAGLJIVANJE I FALSIFIKOVANJE BILANSA KAO OBLICI BILANSNOG

DELIKTA

Kvarenje zahtevane relativne istinitosti i jasnoe bilansa smatra se bilansnim deliktom, arealizuje se preduzimanjem niza radnji kod sastavljanja godinjeg zakljuka, sa posledicama koje se

kvalifikuju kao (1) zamagljivanje ili kao (2) falsifikovanje bilansa.Bilansni delikti podleu, prema odredbama kaznenog prava, kanjavanju zatvorom,

novanim kaznama, gubitkom statusa i poasnih prava lanova uprave ili nadzornog odbora, priemu teina kazne zavisi od teine prestupa. Iako se u strunoj literaturi, pa i zakonodavstvu nekihzemalja (kao to je vajcarsko kazneno pravo), pravi razlika izmeu zamagljivanja i falsifikovanja

bilansa, pre svega sa aspekta teine prestupa i povrede zakona, Hajnen smatra da je ovorazdvajanjesa aspekta ekonomije preduzea irelevantno. Jer, i zamagljivanje i falsifikovanje bilansa

predstavljaju povredu obaveze polaganja rauna od strane trgovaca (preduzetnika), poto obadelikta spreavaju jasan uvid adresata u stvarni ekonomski poloaj preduzea.

(48) Zamagljivanje bilansa

Zamagljivanje ili prikrivanje u godinjem zakljuku je laki oblik bilansnog delikta.Definie se kao svesni protivpravni prestup protiv naela jasnosti, a da se pri tome ne vrea naeloistinitosti bilansa. U sluaju zamagljivanja (prikrivanja), godinji zakljuak ne sadri u sutininikakve netane podatke, to nije sluaj sa falsifikovanjem bilansa. Ali, ono je, ipak, usmereno na

prezentiranje bilansnih podataka u formi koja vodi pogrenim zakljucima ili ini nemoguim jasnoocenjivanje odnosa.

Uobiajeni postupci zamagljivanja bilansa su:(a) netano oznaavanje bilansnih pozicija,(b) nejasno ralanjavanjebilansnih pozicija;(c) preutkivanje informacija u napomenama uz finansijske izvetaje (npr. izostavljanje

obavetenja o promeni metode procenjivanja, o datim jemstvima, o stavljanju imovinepod hipoteku, o moguim rizicima, itd);

(d) saimanjei meusobno saldiranjeraznih pozicija bilansa stanja i bilansa uspeha.Od pomenutih, najee sredstvo (postupak) zamagljivanja bilansa je saimanje i

meusobno saldiranjepozicija bilansa stanja i uspeha. Tako, na primer, u aktivi se saimaju pozicijedunika (kupaca) i menica po osnovu prodaje u poziciju "Dunici i menice". Slino se postupa sa

pozicijama "Dobavljai" i "Obaveze po meninom osnovu" u pasivi bilansa. Kombinacijesaimanja i saldiranja su brojne, ali je izbor konkretnih reenja, po pravilu, u funkciji nastojanja da

se korisnicima bilansnih informacija nametnu eljene interpretacije o imovinskom poloaju iuspenosti preduzea.Svi pomenuti postupci zamagljivanja daju povod za pogrenu procenu, ali su, uprkos tome,

sopstveni kapital i dobitak tani.

(49) Falsifikovanje bilansa

Falsifikovanje bilansa je tei oblik bilansnog delikta od zamagljivanja, jer predstavljanajgrublju povredu naela urednog knjigovodstva i bilansiranja. Definie se kao svesno, sutinski

neistinito, prevarno i nezakonito prikazivanje poloaja imovine i uspeha, sa namerom da se otetetrea lica (kreditori, dobavljai, kupci i akcionari). Za razliku od zamagljivanja bilansa, kojepredstavlja povredu naela jasnosti, falsifikovanje bilansa predstavlja krenje naela istinitosti.



58

Falsifikovanje bilansa, po pravilu, ali ne uvek, dovodi do netanog iskazivanja sopstvenog kapitala idobitka.

Uobiajeni postupci falsifikovanja bilansa su:(a)pogreno procenjivanje bilansnih pozicija,(b)potpuno isputanje (izostavljanje)postojeihpozicija,(c)unoenje nepostojeih (fingiranih) pozicija,(d)unoenje neprikladnih (netanih) informacija u napomene uz finansijske izvetaje i(e) svesno lano (netano) oznaavanje bilansnih pozicija.Osim unoenja pogrenih podataka u napomene uz finansijske izvetaje i netanog

oznaavanja bilansnih pozicija, to je uglavnom bez uticaja na visinu sopstvenog kapitalai dobitka,sve ostale radnje sa kvalifikacijom falsifikovanja utiu na visinu neto imovine (sopstvenog kapitala)i dobitka. Zbog toga to one pretene, postupci sa kvalifikacijom falsifikovanja bilansa smatraju se

povredom (prestupom) principa potpunosti i/ili principa opreznosti.

U strunoj literaturi je opirno raspravljano pitanje kanjivosti falsifikovanja bilansa. Pritome se polazilo od postupaka usmerenih, pre svega, na svesno potcenjivanje koje prelazi

najopreznije ocene i vodi stvaranju tihih rezervi, koje se ne mogu braniti razboritim trgovakimgleditima o opreznom bilansiranju. Eventualno precenjivanje sredstava i potcenjivanje obaveza,koje vodi obrazovanju skrivenih gubitaka, ne pominje se, pre svega, zbog toga to je ono

bezuslovno iskljueno u domenu ekonomsko-finansijske logike i fundamentalnih principa zatitepoverilaca i odravanja kapitala. Jer, stvaranje skrivenih gubitaka imalo bi za posledicu da se,prekohipertrofiranih dobitaka, oporezuje i raspodeljuje supstanca (ista imovina), to bi, dugoronogledano, vodilo bezuslovnoj propasti preduzea.

U pomenutoj raspravi isticana su razliita gledita, poev od onih da je svako svesnopotcenjivanje kanjivo (bez obzira na motive), pa do onih da svako svesno potcenjivanje podleemogunosti pobijanja, ali nije obavezno i kanjivo. S tim u vezi, danas dominira miljenje da je zakanjivost potcenjivanja odluujua protivpravnost. Zbog toga, iskljuivanje protivpravnosti kod

potcenjivanja pretpostavlja mogunost dokazivanja da rezerva, koja je time stvorena, slui ivotnimpotrebama preduzea i da nije mogla da bude drugaije stvorena nego potcenjivanjem, tj. tiho.Ukoliko se ne moe dokazati neophodnost potcenjivanja, ne moe se iskljuiti protivpravnost, atime ni mogunost kanjavanja. Naravno, u skladu sa odredbama kaznenog prava, koje nejednako,

po zemljama, odmerava teinu kazne.

06. nacela urednog bilansiranja, racunovodstveni standardi, bilansni delikti i latentne rezerve

Documents