05. Конфигурација рачунара - Перифернe компоненте

Informatika 0028.11

Predavanja 2014/2015. 1

Informatika 0028.11

4. Hardver računara

Periferne komponente

Da se podsetimo:

• U skladu sa funkcijom, hardverske komponente možemo podeliti u 4 osnovne grupe:

– ulazne komponente (tastatura, miš, skener, mikrofon itd.)

– za obradu podataka (procesor sa matičnom pločom)

– izlazne komponente (grafička kartica, monitor, projektor, štampač, zvučnici itd.) i

– memorije i memorijski uređaji za skladištenje (RAM, HDD, CD, DVD, USB memorije itd.).

Periferne komponente

Hardverske komponente računarskog sistema preko kojih on komunicira sa okolinom

Delimo ih na:

– ulazne komponente (tastatura, miš, skener, mikrofon itd.)

– izlazne komponente (grafička kartica, monitor, projektor, štampač, zvučnici itd.) i

– ulazno‐izlazne jedinice (mrežna kartica, modem)

Tastatura

• Tastatura je periferni uređaj računarskog sistema napravljenpo ugledu na pisaću mašinu

• Služi kako za unos teksta, brojeva i znakova, kao i za kontroluoperacija koje računar izvršava

• Fizički, tastatura je skup tastera sa ugraviranim iliodštampanim slovima, brojevima, znakovima ili funkcijama

• U većini slučajeva pritisak na taster prouzrokuje ispisivanjejednog simbola ili komandne funkcije

• Da bi se dobili neki simboli potrebno je pritisnuti i držati višetastera istovremeno ili u određenom redosledu

• Pritiskom na taster, znak ili komanda se u binarnom oblikuprenosi u računar

Tastatura

• Tastatura sadrži tastere grupisane u pet funkcionalnih celina:

– alfanumerički tasteri

– numerički tasteri

– funkcijski tasteri

– tasteri za navigaciju

– kontrolni tasteri (modifikujući tasteri, specijalni tasteri i ostali tasteri)

Informatika 0028.11


Tastatura Tastatura

• Pritiskom na taster šalje se identifikacijski kôd tastera u memoriju tastature (keyboard buffer)

• Istovremeno je procesoru poslata informacija o prekidu

• Aktivira se program za upravljanje prekidima koji otkriva odakle dolazi zahtev za prekid

• Pristupa se baferu tastature i identifikuje se kôd čitanjem zapis u baferu

• Pročitani kôd tastera ili kombinacije tastera odredićeznačenje i zadatak koji treba obaviti, prekidni program vraća kontrolu programu koji će sa pritisnutim tasterom radi ono što je predviđeno

Tastatura

U zavisnosti od rasporeda slovnih tastera u upotrebi su najčešće:

• QWERTY – na osnovu prvih 6 tastera u gornjem redu. Imaju mogućnost prilagođenja lokalnim karakterima (npr. ŠŽĐČĆ)

• DVORAK – sa ergonomskim rasporedom tastera(prilagođeno i za desnoruke i za levoruke korisnike)

Tastatura

Tastatura Tastatura

Informatika 0028.11


Tastatura

Engleski tekst

Srpski tekst

http://patorjk.com/keyboard‐layout‐analyzer/

Tastatura

Uređaji za pozicioniranje

• Uređaji za pozicioniranje (Pointing Devices):– miš,

– touchpad (podloga osetljiva na dodir),

– pointing stick (pozicioni štapić),

– trackball (kugla za praćenje),

– joystick (upravljačka ručica),

– graphics tablet (grafička tabla)

– touch screen (ekran osetljiv na dodir).

Miš

Miš

• Miš je nakon tastature najkorišćenija ulazna komponenta

• Služi za pomeranje pokazivača po ekranu monitora, unospodataka i izdavanje komandi

• Prvi miš je imao samo jedan taster

• Razvojem operativnih sistema taj broj se povećao nastandardna tri tastera i točkić, a prave se i modeli sadodatnim funkcijskim tasterima i točkićima

Miš

• Veza sa računarom može da bude:

– Žična (sa kablom)

– Infracrvenom vezom (IR Port)

– Blutooth vezom

– Radio vezom

• Povezuje se preko:

– serijskog priključka (prethodne generacije)

– PS/2 priključka (sve ređe)

– USB priključka

Informatika 0028.11


Miš

• Metode za pozicioniranje:

– Elektromehanička – sa kuglicom i 2 valjka (za X i Y osu)

– Optička – (LED i laser)

Miš

• Optički miš poseduje LED diodu koja emituje svetlost ili laseri CCD (Charged Coupled Device) senzor

• Senzor snima sliku ispod sebe i pri pomeranju miša poredise slika početnog položaja sa slikom koja se dobilapomeranjem

• Problemi sa jednobojnim podlogama bez detalja – rešenoprimenom lasera i senzora veće rezolucije

• Laserski miševi funkcionišu na principu merenja vremenakoje je potrebno da bi se emitovan laserski zrak vratioprimopredajniku. Za odbijanje lasera je dovoljno zrnceprašine ili otisak prsta na staklu

• Laserski miševi su najbrži i najprecizniji

Touchpad

• Zamena za miša na prenosnim računarima

• Mali ravni panel sa senzorom osetljivim na pritisak

• Korisnik pomera kursor povlačenjem prsta preko panela

Pointing stick

• Pomoćni uređaj za pozicioniranje u prenosnimračunarima

• Obično se nalazi u sredini tastature

• Malo gumeno dugme osetljivo na pritisak (sličnominijaturnom džoistiku)

• Kursor se kreće u pravcu pritiska prsta

Trackball

• Isti princip registrovanja pomeranja kao kod miša

• Uređaj je nepomičan

• Preciznije pozicioniranje zbog obično veće kugle

• Koristi se i za tehničke aplikacije (arhitektura)

Joystick (upravljačka ručica)

• Koristi se za igrice

• Pomeranjem ručice, kursor se pomera u istom pravcu

• Sadrži dodatne tastere specijalne namene

Informatika 0028.11


Graphics tablet (grafička tabla)

• Tabla osetljiva na pritisak

• Popularna je kod umetnika i dizajnera

• Pomeranjem specijalne olovke po tabli, rezultuje klasičnom funkcijom miša

• Većina je osetljiva na pritisak, tako da šalje različite signale, zavisno od pritiska olovke

Touch screen (ekran osetljiv na dodir)

• Ekran koji poseduje površinu koja reaguje na dodir prstakorisnika, promenom otpornosti ili naelektrisanja (kapacitivnisistem)

• Ovi uređaji su istovremeno ulazni i izlazni uređaji

• Često se koriste u javnim ustanovama i prodavnicama, radiubrzavanja jednostavnih ili rutinskih operacija. Takođe, se koristeu priručnim uređajima

Skener (Scanner) Skener (Scanner)

• Velika količina podataka koju treba obraditi nalazi se na papirnim dokumentima

• Skener je ulazni uređaj koji može kreirati digitalnu reprezentaciju štampane stranice ili slike

• Skenirani dokument ima format slike (JPEG, BMP, GIF, ...)

• Slovni ili numerički sadržaj skeniranog dokumenta nije direktno raspoloživ za dalju obradu

Skener (Scanner)

Princip rada

• Skener se sastoji od lampe koja osvetljava papir i CCD senzora, sličan onom u digitalnim video kamerama

• Iz reflektovane svetlosti mere se intenziteti crvene, zelene, plave boje u svakoj tački (pikselu) skeniranog dokumenta

• Jednim bajtom se uobičajeno predstavlja jedna boja, a kôd od 3 bajta (24 bita) predstavlja boju za jedan piksel

• Digitalni kôd se šalje u računar, gde se binarni podaci mogu skladištiti i procesirati

Skener (Scanner)

Princip rada

Informatika 0028.11


Skener (Scanner)

• Ukoliko skeniramo neki dokument koji želimo da i posle skeniranja u računaru bude tretiran kao tekst (a ne kao slika) neophodan je neki program za prepoznavanje teksta

OCR (Optical Character Recognition)

• Programi za ‘prepoznavanje’ slovnog i numeričkog sadržaja dokumenta

• ‘Prepoznat’ skenirani dokument se može snimiti u potrebnom formatu (tekstualni, tabelarni, ...) i dalje obrađivati

• Procenat pročitanih znakova je veliki

Skener (Scanner)

Karakteristike skenera:

• Brzina skeniranja – broj skeniranih dokumenata u minuti; od 2 pa do 100 strana u minuti; brzina zavisi i od rezolucije

• Rezolucija – od 75 do 9.600 dpi (dots per inch); za prosečnu upotrebu bez posebnih zahteva 300‐600 dpi

• Za kolor skenere – vernost reprodukovanih boja i tonski opseg; uobičajeno 24‐48 bita

Uređaji za očitavanje podataka

Uređaji za očitavanje podataka čitaju oznake koje prezentuju kodove, posebno dizajnirane za računarski unos podataka

• optički ‐ bar‐kôd (barcode)

• magnetni ‐MICR kôd (Magnetic Ink Character Recognition)

• radiofrekventno ‐ RFID (Radio Frequency Identification)

Bar-kôd

• Bar-kôd je način označavanja proizvoda nizom crnih i belih linija

• Čitač koristi reflektovanu svetlost za čitanje ovihkodova, slično principu rada skenera

• Ovi čitači se standardno nalaze na prodajnim mestima (POS terminali), skeniraju bar-kôd i šalju ga u centralni računar, koji zatim pruža informacije o proizvodu

Bar‐kôd

EAN 13 (European Article Number)

• Zemlja proizvođača – 3 cifre

• Proizvođač – 3 do 8 cifara

• Proizvod – 2 do 6 cifara

• Na kraju kontrolna cifra

Bar‐kôd

QR kôd (Quick Response Code)

• dvodimenzionalni bar-kôd

• može se upisati do 7.089 cifara ili do 4.296 alfanumeričkih znakova

• izuzetno polularan na društvenim mrežama i pametnim telefonima za razmenu URL

www.tehnikum.edu.rs

Informatika 0028.11


MICR kôd

• Čitač očitava karaktere neobičnog oblika napisane magnetnim mastilom

• Najčešća primena su bankarski sektor ‐ čekovi

Radiofrekventno prepoznavanje

• RFID – Radio Frequency IDentification

• RFID Tag – Čip sa antenom


• Čip sa antenom formira oscilatorno kolo koje reaguje na tačno određenu frekvenciju

• Čitač stvara promenljivo elektromagnetno polje zadate frekvencije i pobuđeni čip šalje podatke

• Frekvencije: 30-500 KHz, 850-950 MHz i 2,4-2,5 GHz

• Nije potrebna optička vidljivost


• Primena:


• Primena:


• Primena:

Informatika 0028.11



• Primena:


• Primena:

Grafički (video) podsistem računara

• Uobičajeni video podsistem računara čine:– Grafička kartica (video kartica, video adapter)

– Monitor

• Grafička kartica je komponenta namenjena za obradu igenerisanje signala za vizuelni prikaz podataka naodgovarajućim izlaznim uređajima (monitor, projektor, TVitd.)

• Monitor je uređaj koji radi vizualizaciju signala (podataka)dobijenih od video kartice i na taj način omogućavapraćenje aktivnosti u računarskom sistemu

Grafička kartica

• Glavni delovi grafičke kartice su:

– PCB (Printed Circuit Board) je štampana ploča na kojoj se nalaze svi ostali delovi

– GPU (Graphic Processing Unit) grafički procesor, obavlja neophodne operacije i formira signal za generisanje slike na ekranu

– VRAM (Video RAM ili FRAME BUFER) služi za memorisanje nepohodnih podataka za GPU

– RAMDAC čip koji vrši konverziju digitalnih u analogne signale

Grafička kartica Grafička kartica

Princip rada:• CPU šalje podatke video kartici• Video procesor formira sliku koja treba biti prikazana na monitoru.

Najveći deo izračunavanja koje obavlja GPU vezana su za 3Dgrafiku (renderovanje objekata)– Lepljenje tekstura– Svetla– Senke

• VRAM služi za čuvanje informacija o svakom pikselu (njegovoj boji,lokaciji na ekranu). Slika se formira u vidu matrica bitova i čuva seu delu memorije grafičke kartice koji se naziva Frame Buffer, zatošto se u njemu čuvaju gotove slika koje treba da se pojave naekranu.

• VRAM se neprekidno koristi za osvežavanje slike na ekranu• Za analogni izlaz se koristi konvertor RAMDAC koji konvertuje

digitalni signal u analogni

Informatika 0028.11


Grafička kartica

Princip rada:

PCIe ili AGP

GPUVRAM

Grafička kartica

• Priključak na MB, u zavisnosti od magistrale:– ISA

– PCI

– AGP

– PCI Express

• Izlazi:– VGA (Video Graphics Array)

– DVI (Digital Visual Interface)

– Video in/Video out (VIVO) ‐ S‐Video, Composite video iComponent video

– HDMI (High‐Definition Multimedia Interface)

– DisplayPort

Grafička kartica

• Nekada su karakteristike video adaptera bile određene:– Količinom video memorije– Podržanim standardom generisanja slike (rezolucija i broj boja)

• Danas je potrebno sagledati više parametara pri odabiru grafičke kartice:– GPU brzina (GHz), – veličina magistrale podataka (bit), – količina video memorije (GB), – brzina memorije (GHz), – propusnost memorije (GB/s).

Jedna od značajnijih osobina je i FPS (frames per second), koja opisujekoliko kompletnih slika garafička kartica može da prikaže u sekundi.

Standard Rezolucija Broj boja

CGA (Color Graphics Adapter) 320 x 200 2‐16

EGA (Enhanced Graphics Adapter) 640 x 350 16‐64

VGA (Video Graphics Array) 640 x 480 256‐262.114

SVGA (Super Video Graphics Array) 800 x 600 do 16M

HDTV (High Definition Television 720i/p) 1280 x 720 16M

XGA (Extended Graphics Array) 1024 x 768 16M

Grafička kartica

Grafička kartica Monitor

• Osnovne karakteristike:– Vrsta monitora (način generisanja slike)– Standard prikaza (en. Aspect Ratio) ‐ odnos širine i visine ekrana

(4:3, 5:4, 16:9 i 16:10)– Veličina dijagonale i podržane rezolucije– Vreme odziva predstavlja vreme potrebno da piksel na ekranu

promeni svoje stanje (boju)– Osvetljaj i kontrast su parametri koji utiču na subjektivni kvalitet

slike i mogućnost rada u prostorijama sa puno svetla.• Osvetljaj ekrana meri se u kandelama po kvadratnom metru (1cd/m2)• Kontrast ekrana predstavlja odnos jačina osvetljaja između

najsvetlije i najtamnije tačke koja se može reprodukovati na ekranu– Uglovi vidljivosti predstavljaju maksimalne uglove po horizontali i

vertikali ekrana pod kojima se slika može videti bez promena u boji i kontrastu i bez većih deformacija u izgledu.

– Vrsta priključka (analogni – VGA ili digitalni – DVI, HDMI, DisplayPort)

Informatika 0028.11


Monitor

• Prema načinu generisanja slike mogu biti:

– CRT (Cathode Ray Tube)

– LCD (Liquid Cristal Display) & TFT (Thin Film Transistor)

– Plazma monitori

• Standard prikaza:

Rezolucija monitora

• Pixel ‐ Slika je sastavljena od tačaka koje nazivamopikselima ‐ oni su organizovani u kolonama i redovima

• Rezolucija ‐ je broj piksela na monitoru. Izražava sebrojem piksela koji se nalaze u horizontalnim ivertikalnim linijama monitora (broj vidljivih tačaka pohorizontali x broj tačaka po vertikali)

Monitor

CRT (Cathode Ray Tube) ‐Monitori sa katodnom cevi

• Katodna cev je hermetički zatvorena staklena komora koja sekonusno širi, sve dok ne oblikuje široku osnovu

• Osnova je vidljivi deo monitora tj. „ekran“, koji je sa unutrašnjestrane pokriven matricom malih fosfornih tačaka

• Fosfor kratkotrajno emituje svetlost kada je pobuđen mlazomelektrona

• Različiti fosfori emituju svetlost različitih boja

• Elektronski mlaz se pomera po ekranu pomoću magnetnog polja

• Elektroni se sudaraju sa česticama fosfora, boje piksele i stvarajusliku na ekranu

Monitor


• Katodna cev je hermetički zatvorena staklena komora koja se konusnoširi

• Osnova je vidljivi deo monitora tj. „ekran“, koji je sa unutrašnje stranepokriven matricom malih fosfornih tačaka

• Fosfor kratkotrajno emituje svetlost kada je pobuđen mlazom elektrona

• Različiti fosfori emituju svetlost različitih boja

Monitor


• Jedan ili tri elektronska topa emituju elektronski snop

• Elektronski snop se pomera po ekranu pomoću magnetnog polja

• Elektroni se sudaraju sa česticama fosfora, boje piksele i stvaraju sliku naekranu

• Piksel se sastoji od 3 manje tačkice crvene, zelene i plave boje ‐ RGB

• Sa ove tri boje, od kojih se svakoj može dati različit intenzitet, dobija seveliki broj drugih boja

• Kako se te obojene tačkice nalaze na veoma malom rastojanju, uljudskom oku stvara se utisak mešanja boja

• Potrebno je stalno obnavljanje energije

• Brzina osvežavanja (Refresh Rate) je broj prelaza elektronskog snopa preko ekrana u 1 sekundi

Monitor


Osnovni nedostaci:– velike dimenzije,

– veća potrošnja struje (u odnosu na LCD i TFT),

– zračenje,

– nesavršena geometrija slike

Prednosti, u odnosu na druge tehnologije:

– malo vreme odziva

– vernost prikaza boja

– kvalitet prikaza različitih rezolucija

Informatika 0028.11


Monitor

LCD (Liquid Cristal Display)

• Savremena tehnologija tankih monitora, razvijena za prenosne uređaje

• Glavna osobina tečnih kristala je da su veoma osetljivi na spoljašnjeuticaje, kao što su svetlost ili električna i magnetna polja, kada molekulitečnih kristala menjaju svoju orijentaciju i pozicije

• Princip rada je zasnovan na principima refleksije i propuštanje svetlosti kroz kristalne površine:

– kada se tečni kristal izloži dejstvu električnog napona, dolazi do promene rasporeda i orijentacije njegovih molekula

– kada se kroz tečni kristal propusti svetlost, ona prati trenutni raspored molekula u kristalu

– promenom napona primenjenog na tečni kristal može uticati na način prolaska svetlosti kroz njega

Monitor


• LCD ekran se sastoji od dva polarizujuća filtra i transparentnih elektrodaizmeđu kojih je smešten tečni kristal

• Svaki filtar predstavlja površinu sa međusobno paralelnim brazdamakoje orijentišu molekule kristala

• Filtri su postavljeni paralelno tako da su im brazde pod uglom od 90°• Ispred prvog filtra nalazi se izvor svetlosti• Kad se osvetli, prvi filtar propušta samo one zrake svetlosti koji su

paralelni sa njegovim brazdama• Ako između filtara ne bilo bilo ničega, svetlost koja prođe kroz prvi filtar,

bila bi blokirana drugim (zbog toga što su im brazde međusobnonormalne) i iza drugog filtra ne bi bilo svetlosti.

• Kada se sloj tečnih kristala, između filtara, izloži naponu, molekuli seokreću za neki ugao, u zavisnosti od intenziteta napona

• Deo svetlosnog spektra koji prođe kroz drugi filtar, dolazi do površineekrana i na njemu generiše sliku

Monitor


Monitor


• Slika na ekranu je skup tačaka – piksela. Kod ekrana u boji, svaki piksel sastoji se od tri komponente, po jedna za prikazivanje crvene, zelene i plave boje.

• Da bi se formirala slika na ekranu, neophodno je kontrolisati svaki piksel

• Prema načinu adresiranja piksela, LCD monitore delimo na one sa: – pasivnom matricom (klasični LCD monitori) - Svaki red i svaka kolona imaju

po jedno električno kolo– aktivnom matricom (TFT LCD monitori (engl. Thin Film Transistor)) - Svaki

piksel ima svoj tranzistor

• Na panelima pasivnih matrica nalaze se elektrode koje formiraju strukturu matrice piksela po kolonama i vrstama. Izborom jednog horizontalnog i jednog vertikalnog električnog voda, adresira se tačno jedan piksel. Količina svetlosti u tom pikselu zavisi od napona između konkretnih vodova.

• Aktivne matrice imaju sličnu strukturu kao i pasivne, s tom razlikom što se u preseku kolona i vrsta postavljaju tranzistorski prekidači za regulaciju napona na svaki piksel. TFT tehnologija rešava problem, gubitaka prisutan kod klasičnih LCD monitora, gde svi pikseli u vrsti/koloni ne dobijaju isti napon. To prouzrokuje lošiji prikaz slike, sporiji odziv i slabiji kontrast.

Monitor


Monitor


Danas postoji više vrsta tehnologija zasnovanih na TFT pristupu, kao što su: • TN (Twisted Nematic)

– mali ugao vidljivosti (pri gledanju iskosa, slika potamni i boje se promene)– nemaju mogućnost prikazivanja potpuno crne boje– proizvodnja jeftina, a imaju i izuzetno brz odziv

• IPS (In-plane Switching)– široke uglove vidljivosti (čak 178/178°) i veoma dobru reprodukciju boja,

uključujući i crnu– vreme odziva je znatno veće od TN monitora (sporiji su)– mnogo veća cena

• VA (Vertical Alignment) – podgrupe: Multi-domain VA i Patterned VA– kompromis između TN i IPS monitora– kada nema napona, molekuli stoje uspravno i svetlost ne prolazi– dobar kontrast i dobru reprodukciju crne boje uz široke uglove vidljivosti– veća cena u odnosu na TN

Informatika 0028.11


Monitor

LED LCD (Light Emitting Diode Liquid Cristal Display)

• LED monitori u osnovi primenjuju istu tehnologiju za generisanje slike kao i LCD monitori

• Osnovna razlika je u vrsti osvetljenja koje pri tome koriste

• Za osvetljenje, klasični LCD monitori obično koriste fluorescentne lampe (CCFL ‐Cold Cathode Fluorescent Lamps), dok LED monitori koriste svetlosne diode (LED ‐ Light Emitting Diode)

• Svetlosne diode imaju mnoge prednosti nad fluorescentnim cevima: nisu lomljive, ne sadrže živu, ne zahtevaju visokonaponske pretvarače, troše manje struje i dugovečnije su.

• LED monitori imaju širi ugao vidljivosti, jasnije boje i veći nivo detalja na slici

• LED tehnologija ima najmanju potrošnju električne energije od svih danas poznatih tehnologija za izradu monitora

Monitor


Prednosti:

– male dimenzije i težina

– mala potrošnja električneenergije

– odlična geometrija slike pri upotrebi prirodne rezolucije

Nedostaci:

– mali uglovi vidljivosti,

– nemogućnost prikazavanja potpuno crne boje, lošiji kontrast i odziv,

– česta pojava tzv. „mrtvih“ piksela

–degradacija karakteristika usled primene neprirodnih rezolucija

Monitor

Plazma monitori

• Tehnologija korišćenja svojstva plazme da emituje svetlosnu energiju, pod dejstvom električne

• Kombinacija CRT i LCD tehnologije– slični katodnim cevima po tome što su emisioni i koriste fosfor

– slični LCD displejima po tome što koriste X i Y rešetku elektroda da bi adresirali individualne elemente slike

• Plazma je električno neutralna materija, pa se sastoji od podjednake količine elektrona, pozitivnih jona i neutralnih čestica

• Kada dovede energija, ćelije plazme emituju ultraljubičastu (UV) svetlost koja onda udara o crvene, zelene i plave fosfore na prednjoj strani svakog piksela i oni počinju da svetle

Monitor

Plazma monitori

• Osnovni elementi i princip rada:– Između dva stakla – elektrode

– Između elektroda – ćelije sa argonom, neonom ili ksenonom (inertni plemeniti gasovi)

– Unutrašnji zid ćelije prema katodi sa fosfornim premazom (tri boje)

– Pod dejstvom napona u gasu se stvaraju ultraljubičasti fotoni

– Pri udaru fotona u fosfor emituje se svetlost

Monitor

Plazma monitori

Monitor

Plazma monitori

Informatika 0028.11


Monitor

Plazma monitori

• Prednosti: Mala debljina, ‘neograničena’ dijagonala izvanredan ugao vidljivosti i performanse boja

• Nedostaci: veličina piksela, loše vreme odziva, isključeni pikseli emituju izvesnu svetlost, što smanjuje kontrast i dovodi do nelinearnih promena od potpuno bele do crne boje.

• Ključni nedostatci: visoka cena proizvodnje, velika potrošnja energije i kratak životni vek (10000 sati)

• Sve manje su u primeni zbog navedenih ključnih nedostataka i razvoja tehnologije LCD monitora

Video projektor (Video Beam)

• Video projektor je uređaj za projektovanje slike na odgovarajućoj podlozi

• Glavne karakteristike:– Maksimalna veličina slike i njena rezolucija

– Vernost prikaza boja i kontrast

– Jačina svetlosnog izvora (uobičajeno 1500 – 5000lm)

• Uobičajene rezolucije novijih generacija projektora: – SVGA (800×600),

– XGA (1024×768),

– 720p (1280×720) i

– 1080p (1920×1080).


• Tehnologija i način na koji projektor prikazuje sliku na platnu ili zidu, može se podeliti na dva glavna tipa: transmisiona i reflektivna

– CRT ‐ generisanje slike preko katodne cevi i sočiva

– LCD ‐ svetlost se propušta kroz 1 ili 3 LCD matrice i sočiva

– DLP ‐ sistem ogledala usmerava svetlost na specijalan DMD čip, a reflektujuća svetlost preko sočiva generiše sliku

– LED projektori ‐ koriste LED osvetljenje umesto lampe, čime se produžava radni vek i značajno smanjuju troškovi eksploatacije (10000‐20000 sati u poređenju sa tradicionalnim lampama 1000‐5000 sati). Uglavnom su zasnovani na DLP principu rada, a mogu biti i LCD.


CRT


3LCD


LCD• Koriste matricu od tečnih kristala sličnu onoj kod monitora• Većina koristi 3 LCD tehnologiju, patentirani sistem koji

kombinuje tri matrice (za svaku osnovnu boju po jedna)• Svetlosni izvor daje zrak bele svetlosti i prolazi do tri

dihroična ogledala koja su specijalno oblikovana tako dareflektuju svetlost tačno određene talasne dužine (crvenu,plavu i zelenu)

• Svaki od ovih svetlosnih snopova ide na odgovarajući LCDpanel za svoju boju

• Električnim signalom se utiče na tečne kristale da seorijentišu kako bi se generisala slika

• Slika se potom spaja u prizmi, kreirajući jedinstvenu sliku sa16,8 miliona boja koja se propušta kroz sočivo i projektuje napredviđenoj površini

Informatika 0028.11



DLP


DLP• DLP projektori svoj rad baziraju na specijalnom čipu sa digitalnim

mikro ogledalom (DMD) koji se sastoji od dva miliona sićušnihogledala

• Svako ogledalo i ugao pod kojim reflektuje svetlo u ovom čipu jemoguće nezavisno podešavati, pomerati bliže ili ga udaljavati odsvetlosnog izvora kako bi projektovali svetliji ili tamniji piksel

• Brzina kojom se uključuju i isključuju ogledala, omogućava DMDčipu kreiranje senki i nijansi sive boje

• Boja se stvara propuštanjem svetlosnog zraka preko kolor dobošakoji se okreće i koji se nalazi između svetlosnog izvora tj. lampe uprojektoru i DMD čipa

• Nakon što boja dospe u DMD, kreirana slika se uvodi kroz sočivo iprojektuje na predviđenu površinu

• Noviji modeli izbegavaju primenu mehaničkog doboša, već sebaziraju na tri nezavisna DMD čipa i prizmi za objedinjavanje


Za ovo predavanje koristimo video projektor:

Epson EB‐X12

Tip: 3LCD

Rezolucija: XGA (1024×768)

Veličina slike: od 30" do 300"

Osvetljenje: 2.800 Lumena

Kontrast: 3.000:1

Radni vek lampe: 4.000 h

Štampač

• Štampač je periferni uređaj koji podatke iz računara prenosi (štampa) na papir ili neki drugi medijum

• Osnovna podela printera prema načinu ostvarivanja otiska:

– Kontaktni (udarni) štampači

– Beskontaktni (neudarni) štampači

Štampač

• Kontaktni štampači, prema vrsti radnog tela, dele se u dve kategorije: – linijske i – matrične (dot‐matrix) štampače

• Ovi printeri imaju zajedničku karakteristiku – formiraju otisak fizičkim kontaktom papira preko mastiljave trake (ribona), slično pisaćoj mašini

• Namenjeni su za štampu bez grafičkih zahteva

• Veoma su pouzdani i dugotrajni i imaju najnižu cenu po otisku od ostalih vrsta štampača

Štampač

• Linijski štampači štampaju jednu po jednu liniju, brzinom od 600‐1200 linija/min

• Veoma su bučni i ograničeni na štampanje alfanumeričkih znakova

• Radno telo je zatvorena metalna traka ili doboš

• Na traci ili dobošu se nalaze izgravirani setovi znakova

• Traka se obrće sa oko 2000 o/min, doboš oko 600 o/min

• Na papir udaraju čekići koji pritiskaju papir preko ribona nagravirani znak na traci ili dobošu

• Koristi se za česte i obimne alfanumeričke štampe

• Vrstu i veličinu slova nije moguće proizvoljno menjati, već jedefinisana sa raspoloživim znakovima na traci, odnosno dobošu

• Danas se retko koriste

Informatika 0028.11


Štampač Štampač

Štampač

• Matrični štampači štampaju matricu finih tačaka

mastila na papiru, kojima se formira željeni znak

• Veoma su bučni i spori

• Radno telo je pomerljiva glava sa 9 ili 24 male udarne igle, koje pritiskaju ribon (mastiljava traka) na papir

• Mogućnost podešavanja vrste i veličine slova, kao i kvaliteta štampe

• Mogu raditi u grafičkom modu, ali je otisak male rezolucije i lošegkvaliteta

• Danas se uglavnom koriste za alfanumeričku štampu u višeprimeraka (indigo papir) – banke, pošte itd.

Štampač

Štampač

• Beskontaktni (neudarni) štampači otisak ostvaruju direktnim nanošenjem boje na papir ili aktiviraju boju koja se već nalazi u papiru

• Kvalitet štampe (tekst i grafika) je dobar• Mogućnost podešavanja skoro svih parametara štampe• Veoma tihi i brzi u radu

• Prema načinu ostvarivanja otiska mogu biti:– Laserski– Diodni– Sa mlaznicama (Ink Jet)– Termalni

Štampač

• Laserski štampači rade na principu statičkog elektriciteta,koji se ostvaruje pomoću lasera i specijalnog fotosenzitivnogelektrostatičkog valjka

• Diodni štampači rade na istom principu, samo što seumesto lasera koriste LED diode kao izvor svetla koji utičena fotosenzitivni valjak

• Postupak štampanja zasniva se na osobini nekih materijala(npr. selen) da se naelektrišu pod dejstvom svetlosti

• Otisak se formira od mešavine plastičnog i ugljenog praha –toner

Informatika 0028.11


Štampač

• Osnovni elementi laserskog i LED štampača:– Izvor svetlosti (laser ili LED)

– Sistem sočiva i ogledala

– Komponente za naelektrisavanje papira i fotosenzitivnog valjka

– Fotosenzitivni valjak

– Toner

– Valjak za transfer tonera

– Lampa za brisanje (pražnjenje naelektrisanja) fotosenzitivnog valjka

– Grejač

– Mehanizam za vođenje papira

Štampač

• Svetlosni snop promenljivog intenziteta (u zavisnosti od sadržaja stranice),preko sistema ogledala, usmerava se ka valjku koji je presvučenfotosenzitivnim materijalom

• Valjak je inicijalno pozitivno naelektrisan pomoću valjka ili žice zanaelektrisanje (Corona wire), a pod dejstvom svetlosti (laser ili LED),pojedini delovi valjka postaju negativno naelektrisani

• Valjak se okreće i naslanja na valjak za transfer tonera, čiji je zadatak da uravnomernom sloju nanese pozitivno naelektrisani toner (prah), a koji se lepisamo na negativno naelektrisane površine valjka

• Po uvlačenju, papir dobija jako negativno naelektrisanje (jače odnaelektrisanja fotosenzitivnog valjka), pomoću naelektrisanog valjka ili žice,usled čega se prah sa fotosenzitivnog valjka prenosi na papir

• Na papiru ostaje otisak sadržaja stranice, a papir se zagreva prolaskompored grejača (Fuser), kako bi se prah istopio i zalepio za papir

• Poseban uređaj (Discharge Lamp) briše sa valjka prethodnu elektrostatičkusliku

Štampač Štampač

Štampač

• Laserski štampači su zbog veće preciznosti (bolje rezolucije) ipouzdanosti lasera potisnuli diodni princip rada

• Laserski štampači imaju malu cenu po otisku, ali početnu velikunabavnu cenu (u odnosu na štampače sa mlaznicama)

• Veoma su pouzdani i dugotrajni, komponente koje se troše običnosu u sklopu zamenljive kasete sa tonerom

• Mogu biti monohromatski i u boji

• Laserski štampači u boji obično poseduju 4 nezavisna tonera uCMYK sistemu (više reči o CMYK sistemu kasnije)

• Zadovoljavaju potrebe štampanja slika i grafike

• Kvalitet štampe ne zavisi mnogo od kvaliteta papira

Štampač

• Štampači sa mlaznicama (Inkjet) rade na principu direktnog nanošenja mastila na papir kroz mlaznice

• Mlaznice su spojene sa rezervoarima (kertridžima) u kojima se nalazi mastilo

• Kapljice boje (mastila) se kroz male otvore na glavi štampača raspršuju na papir

• Od broja otvora i njihove veličine zavisi kvalitet štampe • Glava štampača je pokretna i kreće se iznad papira• Otisak boje je tačkast (50‐60µm)• Velika preciznost (do 1440 dpi)

• Principi rada mlaznica:– Termalni (Bubble Jet) – kratkotrajno intenzivno zagrevanje mastila do pare koja

istiskuje kap– Piezoelektrični (Vibracioni) – vibriranje piezo kristala pod dejstvom impulsnog

elektriciteta

Informatika 0028.11


Štampač

• Kod termalnih štampača sa mlaznicama, u svakoj mlaznicipostoji električni grejač, koji zagreje mastilo do visoketemperature, tako da se formira mehur koji zatim pod pritiskompuca i potiskuje mastilo iz mlaznice prema njenom otvoru

• Kapljica se kroz otvor izbacuje na papir i na njemu formira tačku

• Usled kapilarnog efekta, nastalog nakon pucanja mehura, novomastilo iz rezervoara se uvlači u mlaznicu (popunjava praznomesto na kome je bio mehur) i postupak štampanja se nastavlja

Štampač

• Piezoelektrični štampači sa mlaznicama su po konstrukciji sličnitermalnim, s tom razlikom što mlaznice nemaju grejače, već posedujupiezoelektrični element koji je priključen na izvor električnog napajanja

• Princip rada se zasniva na piezoelektričnom efektu kristala - kada seelektrični napon primeni na njega, dolazi do njegove mehaničkedeformacije, tj. skupljanja i širenja u zavisnosti od polariteta napona

• Po dejstvom napona, piezoelement pritiska vibracionu ploču koja senalazi ispod njega, koja pravi pritisak na mastilo i kroz otvor izbacujekapljicu na papir

• Prestankom napajanja, kako je deformacija materijala elastična,piezoelement se vraća u prvobitno stanje, a zbog kapilarnog efekta,mlaznica se dopunjuje mastilom iz rezervoara

Štampači sa mlaznicama

Termalni Piezoelektrični

Štampač

• Štampači sa mlaznicama imaju nisku nabavnu cenu, aliveoma visoku cenu eksploatacije i najskuplji su odpomenutih štampača

• S obzirom na veoma visoku rezoluciju, najbolji su zaštampanje grafike i slike

• Kvalitet štampe zavisi u velikoj meri od kvaliteta papira injegove apsorpcije mastila

• Preporuka je da se koriste posebni papiri za ovu vrstuštampača

Ploter

• Ploter je štampač za izradu tehničkih crteža (dokumentacije) prema standardima tehničkog crtanja

• Prvobitno su se sastojali od: – pokretne glave - ima mogućnost kretanja u dve ose naspram papira

– nekoliko pera (rapidografa) različitih dimenzija i boja

• Pokretna glava po potrebi preuzima pero i crta po papiru

Ležišta Glava Nosač Komande Papir

Ploter

Informatika 0028.11


Ploter Ploter

• Danas se ploterima nazivaju štampači sa mlaznicama velikog formata

• Uglavnom se koriste za izradu tehničkih crteža, ali mogu štampati i uobičajen sadržaj (tekst, grafika i slike)

Štampač

• Termalni štampači rade na principu zagrevanja malih tačaka na glavi štampača, pomoću kojih se formira otisak

• Po principu rada dele se na:– direktne – zagrevanjem, formira se otisak na termalnom papiru

– transferne – koristi se ribon od voska ili smole koji se zagreva na željenim mestima i otopljeni sadržaj se prenosi na papir

• Rezolucija i do 600dpi, uobičajeno 200-300dpi

• Brzina do 250 mm/s

Štampač

• Direktni termalni štampači koriste poseban papir sa termosenzitivnimslojem, koji menja boju kada se izloži toploti

• Termosenzitivni sloj se sastoji od smeše specijalne boje i odgovarajućegrastvarača, koji se grejanjem tope i dolazi do reakcije

• Uglavnom se koriste za štampanje računa, priznanica itd. (fiskalna kasa,bankomat, faks i sl.)

• U većini slučajeva, kada se izloži povišenoj temperaturi, termo sloj ćepromeniti boju u crno, ali isto tako postoje papiri sa plavim ili crvenimotiskom

• Mane:

– termosenzitivni papir je skuplji od običnog

– otisak nije postojan – izlaganje sunčevoj svetlosti, UV svetlosti ilitoploti uništava otisak, čak pri pažljivom čuvanju izbledi nakon 3godine

Štampač

• Transferni termalni štampači koriste poseban ribon (traku), koji poseduje sloj voska ili smole

• Kada se ribon zagreje preko tačke topljenja, vosak ili smola se otope i zalepe na papir

• Ovaj vrsta štampača koristi se kada je potreban postojan i otporan otisak, uglavnom za razne nalepnice za obeležavanje (barkod, inventarisanje, adresiranje i sl.)

Štampač

Informatika 0028.11


Štampač

Direktno termalno štampanje

Termalno transfer štampanje

Štampa u boji

Štampa u boji

• Monitori i projektori su izvori svetla i koriste RGB model boja, gde se različiti intenziteti osnovnih boja sabiraju i formiraju neku nijansu ili drugu boju – tzv. aditivni model (početna je crna boja, a svetlije boje se dobijaju povećanjem intenziteta komponenti: crvene, zelene i plave)

• Štampači koriste CMYK model boja, otisak vidimo kao refleksiju svetlosti o papir – tzv. substraktivni model (početna je bela boja (papir), a povećanjem intenziteta komponenti dobijaju se tamnije boje)

Štampa u boji

• CMYK:

– Cyan ‐ tirkizna

– Magenta ‐ ciklama

– Yellow ‐ žuta

– Key (black) – crna

• CMY boje zajedno mogu da formiraju crnu boju, ali zbog boljeg kvaliteta i jeftinije štampe, štampači u boji imaju zaseban crni toner

Štampa u boji Štampa u boji

Informatika 0028.11


Ulazno‐izlazne periferne komponente

• Ulazno‐izlazne periferne komponente

– modem

– mrežna kartica

• Služe za komunikaciju sa drugim računarskim sistemima ili uređajima

• Međusobnom komunikacijom računara ili komunikacijom sa drugim kompatibilnim uređajima formiraju se računarske mreže...

Pitanja?

Hvala na pažnji!

05. Конфигурација рачунара - Перифернe компоненте

Documents