032.rfid

FAKULTET ZA EKONOMIJU I POLITIČKE NAUKE .

1. UVOD U RFID SISTEME

U cilju poboljšanja distribucije, kao zamena za bar-kodove, u širu primenu ulazi

nova tehnologija za identifikaciju proizvoda-radio frekvencijska identifikacija (RFID).

RFID menja način na koji preduzeća prate kretanje i isporuku svojih proizvoda. Iako je

primena RFID-a u osnovi vezana za identifikaciju proizvoda i uravnoteženje lanaca

snabdevanja, njegov dosadašnji opseg primene znatno prevazilazi poslovne okvire.

Problem koji se danas nastoji rešiti uvođenjem RFID tehnologije je – kako pratiti

jedinstveni proizvod od njegovog nastanka do krajnjeg potrošača. Standardni bar-kod

identifikuje samo proizvođača i proizvod, ali ne i jedinstveni artikal. Barkod na omotu

čokolade je isti na svakom omotu iste vrste čokolade, pa je nemoguće putem samog bar-

koda izdvojiti tačno određeni proizvod. RFID tag, naprotiv, nosi identifikator – serijski

broj jedinstven samo za taj specifični proizvod.

Aplikacije, idealne za primenu RFID tehnologije, su one za koje je potrebna

sigurna i jedinstvena identifikacija, kao i dugotrajnost i velika otpornost identifikatora na

razne specifične uticaje okoline, a nije potrebna direktna vidljivost identifikatora. U

različitim okruženjima, RFID postiže 99,5% do 100% očitavanja u prvom skeniranju.

Pored jednostavnog korišćenja RFID je jednostavan i za održavanje zato što ne

poseduje pokretne delove, kao ni optičke komponente. Njegova primena i standardizacija

još uvek su u početnoj fazi. Za sada RFID ne mora u potpunosti zameniti postojeći sistem

identifikacije i praćenja baziran na bar-kodu, ali ga može uspešno dopunjavati.

Tema: RFID u sistemu racunarske distribucije robe 1


2. ISTORIJAT RFID-A

Kao preteča RFID tehnologije uzima se izum Leona Termina (Léon Theremin),

ruskog pronalazača, koji je 1945. konsturisao špijunski alat — vrstu bubice koja je

koristila energiju radio talasa da bi slala signale. Kao takav, ovaj uređaj nije mogao da

bude detektovan osim kada je daljinski napajan i osluškivan. Takva konstrukcija davala

mu je i svojstvo teorijski neograničenog veka trajanja.

Slična tehnologija korišćena od strane Britanaca u Drugom svetskom ratu jeste

IFF (Identification friend or foe) razvijena 1939. i korišćena od strane saveznika da

identifikuje avione kao savezničke i neprijateljkse korišćenjem kodiranih radarskih

signala i identifikacionih tagova. Svrha ove tehnologije bila je da se izbegnu napadi

između savezničkih aviona kao i napadi na civilne letelice, a ostvarene su i prednosti u

pogledu automatskog informisanja stanica na zemlji preko odzivnog signala i bolje

koordinacije.

U aplikacijama za praćenje, RFID se pojavio 1980ih godina i brzo zadobio veliku pažnju

zbog svoje sposobnosti da prati pokretne objekte. Kao prefinjena tehnologija, sa

neslućenim mogućnostima primene, on se stalno razvija i spektar mogućih upotreba ove

tehnologije se stalno širi.

Pretpostavlja se da je prvi istraživački rad koji je objavljen delo Hari Stokman-a

(Harry Stockmann) koji je taj rad objavio 1948. godine pod naslovom “Komunikacija kao

odraz moći”. Stokman je već tada predvideo da do široke primene RFID pločica predstoji

dug i mukotrpan rad na istraživanju i irazvoju na polju radio frekvencionih komunikacija.

I kao što smo videli bilo je potrebno više od 30 godina da bi RFID pločice zaživele u

praksi.

Preporukom za korišćenje od strane Američkog ministarstva odbrane, Agencije za

hranu i lekove i nekoliko privatnih megakorporacija došlo je do velikog rasta

interesovanja za RFID. Na primer, u nameri da podigne nivo efikasnosti, Wal-Mart je

pozvao svojih sto najvećih dobavljača da počnu da koriste RFID tagove na paletama koje

dostavljaju u njihove radnje. Ovaj nalog je prouzrokovao da se kompanije, koje se nalaze

u lancima snabdevanja Wal-Mart-a, značajnije posvete uvođenju RFID sistema.


http://sr.wikipedia.org/wiki/1948

http://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%A5%D0%B0%D1%80%D0%B8_%D0%A1%D1%82%D0%BE%D0%BA%D0%BC%D0%B0%D0%BD&action=edit&redlink=1

http://sr.wikipedia.org/wiki/1980%D0%B5


http://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%91%D1%83%D0%B1%D0%B8%D1%86%D0%B0&action=edit&redlink=1


http://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%9B%D0%B5%D0%BE%D0%BD_%D0%A2%D0%B5%D1%80%D0%BC%D0%B8%D0%BD&action=edit&redlink=1


Morali su da odluče koje tagove i čitače će koristiti, kako će kačiti tagove na

kontejnere ili proizvode i kako će testirati tagove na paletama dok izlaze kroz vrata i na

kamionima. Neke kompanije su kačile tagove na svoje proizvode samo pre početka

transporta, kako bi udovoljili zahtevima, dok su neke RFID uvele u svoje procese da bi i

same podigle nivo svog poslovanja.

Iako je većina ovih kompanija najviše pažnje posvetila fizičkoj implementaciji

sistema, kroz izbor odgovarajućih tagova i čitača i određivanje najbolje pozicije za

postavljanje tagova, najveći doprinos ove tehnologije nije u čitanju tagova, nego u

dobijanju kvalitetnih informacija iz pročitanih podataka. Prvih sto dobavljača je samo

početak u Wal-Mart-ovom lancu snabdevanja. I ostali dobavljači će početi da postavljaju

tagove na svoje palete i kutije, pa čak i na pojedinačne proizvode

3.RFID TEHNOLOGIJA

Najprostije rečeno, RFID je tehnologija koja omogućava malom radio uređaju

zakačenom za određeni predmet da nosi identitet tog predmeta.

RFID je skraćenica za Radio Frequency Identification, ili u slobodnom prevodu na

srpski jezik – identifikaciju pomoću radio talasa. RFID predstavlja bilo koji sistem

identifikacije u kom električni uređaj koristi radio talase ili promene magnetnog polja za

komunikaciju.

Tri najvažnije komponente RFID sistema su:

-tag, koji je identifikacioni uređaj prikačen na predmet koji želimo da pratimo, i

-čitač, odnosno, uređaj koji prepoznaje prisustvo RFID tagova i čita informacije sačuvane

na njemu.

-računar.

3.1. RFID ČITAČ



RFID čitač predstavlja fiksan ili prenosiv uređaj koji može da aktivira i prikuplja

signale koje odašilja tag. On se sastoji od napajanja, antene i štampane ploče i predstavlja

uređaj čije su primarne funkcije prijem i slanje RF signala od strane tagova,korišćenjem

antene. Antena se koristi za pojačavanje signala koji odašilje čitač ka tagu i signala koji

tag vraća čitaču,čime se i povećava domet čitanja taga.

Naredbe definisane odgovarajućim softverom, čitač prima od računar,a

upravljačka jedinica koja se nalazi u čitaču izvršava primljene naredbe.Kao i

tagovi,postoje i čitači sa malim dometom (do nekoliko centimetara), srednjim dometom

(do 1 metar), većim dometom (do nekoliko desetina metara ali uz dodatnu antenu).

Funkcije čitača mogu da budu i provera i ispravljanje grešaka. Kad je signal

transpondera primljen i dekodiran, čitač će na ponovljeno slanje signala da odgovori

instrukcijom transponderu da prestane da emituje. Ovakav se protokol koristi za rešavanje

problema koji mogu da se pojave kod čitanja više transpondera u kratkom vremenu.

Razne tehnike se i dalje razvijaju da bi se poboljšao postupak očitavanja, pa čitači mogu

da registruju više transpondera istovremeno.

Kod pasivnih RFID tagova, tag koristi energiju samih elektromagnetnih talasa, tako da signal

koji šalje čitač prvo "pobudi" tag, pa ga zatim identifikuje.

Slika br 1.- RFID ČITAČI



3.1.1 Fizičke komponente RFID čitača

Kako čitač komunicira sa tagom korišćenjem radio talasa, to znači da svaki RFID

čitač mora da ima jednu ili više antena. Zbog toga što mora da komunicira sa nekim

drugim uređajem ili serverom, to znači da mora da ima i neku vrstu mrežnog interfejsa.

Neki čitači imaju ugrađenu „bluetooth“ ili bežičnu ethernet komunikaciju. Na kraju, da bi

se implementirali komunikacioni protokoli, svaki čitač mora da ima bar mikrokontroler ili

mikrokompjuter.

Antenski podsistem

Iako su same antene u osnovi proste, i dalje se konstantno radi na poboljšanju

prijema, smanjenju potrebne energije i prilagođavanju za najrazličitije potrebe.Dok neki

čitači imaju samo jednu ili dve antene, upakovane zajedno sa čitačem, drugi mogu biti

napravljeni tako da imaju više antena na udaljenim lokacijama. Glavno ograničenje kod

postavljanja velikog broja udaljenih antena je gubitak signala kod povezivanja čitača i

antena. Najveći broj instaliranih sistema, upravo zbog toga, zadržava najudaljenije antene

na oko dva metra od čitača, ali je teorijski moguća mnogo veća udaljenost.

Neki čitači koriste jednu antenu za slanje, a drugu za prijem. Kod ovih sistema, od

značaja je način na koji će tag biti usmeren u polju čitača. Slika 18 prikazuje pokretnu

traku sa kutijama obeleženim tagovima koje prolaze prvo pored antene koja šalje signal

(transmitting antenna - TX), pa onda pored antene koja prima signal (receiving antenna -

RX).

Strelica prikazuje pravac kretanja pokretne trake sa kutijama. Tagovi na svakoj

kutiji se snabdevaju energijom dok prolaze pored TX antene i počinju emitovanje

odgovora. Pošto do RX antene tagovi dolaze kasnije, ona ima više vremena da primi

odgovor sa taga, što znači i bolju šansu da pročita tag.



Slika br. 2 - Poželjni položaj antene koja šalje (TX) i antene koja prima (RX) signal

Kontroler

Kompjuter koji kontroliše rad čitača može biti različite kompleksnosti, od prostih,

koji se ugrađuju u telefone ili PDA uređaje, do kompletnih sistema na kojima radi

serverski operativni sistem. Kontroler je zadužen za kontrolisanje čitačeve strane

protokola, kao i za određivanje kada pročitana informacija predstavlja događaj za slanje

na mrežu.

3.2.TAGOVI

Tagovi se sastoje od mikročipa (koji sadrži podatke u vidu brojeva ili slova koji

služe za prepoznavanje proizvoda), antene i opcionog izvora napajanja.

Pored fizičkog oblika, karakteristike koje razvrstavaju RFID transpondere u

različite grupe su: način, odnosno, sredstvo napajanja, sposobnost čuvanja podataka,

odnosno opcije programiranja, kao i veličina memorije za podatke, zatim radna

frekvencija, a s time u vezi i opseg (udaljenost) čitanja, fizički oblik i na kraju cena.

3.2.1.IZVORI NAPAJANJA TAGOVA

Prema vrsti napajanja koju koriste, tagovi se mogu podeliti na: aktivne, polu-

pasivne i pasivne.

Aktivni tagovi imaju svoj izvor napajanja u vidu baterije. Baterija im omogućava

neprekidno slanje signala ka čitaču. Stoga ovi tagovi imaju mnogo veći domet od

pasivnih i polu-pasivnih tagova. Međutim, vek trajanja baterije je ograničen na

maksimalno deset godina. Ovi tagovi su malo većih dimenzija od ostale dve vrste tagova,



ali imaju znatno veči domet. Zbog postojanja baterije,cene ovih tagova su znatno veće od

cene pasivnih i polu-pasivnih. Zbog visoke cene aktivni tagovi se uglavnom koriste za

praćenje vredne robe ili robe na velikoj udaljenosti.

Polu-pasivni tagovi imaju bateriju koja napaja čip koji se nalazi u njima, ali da bi

se ostvarili komunikaciju sa čitačem potrebna im je dodatna energija koju dobijaju od

čitača kada se nađe u njegovom dometu.

Pasivni tagovi ne sadrže bateriju več za komunikaciju sa ćitaćem koriste energiju

koju odašilje sam čitač kada se nađu u njegovom dometu. Pasivni tagovi su manjih

dimenzija,domet je znatno slabiji od aktivnih i iznosi do pola metra i niže cene. .

3.2.2. VRSTE RFID TAGOVA

Fizički, uopštene su vrste RFID tagova :

-tag (transponder)

-"smart" nalepnice

-RFID pločica (PCB).

Nosilac informacije u obliku taga, nalepnice, ili PCB-a obično se postavlja na

objekat, ambalažu, paletu, kontejner ili čak na sam proizvod, tako da može putovati s

njime i na svakom koraku ga identifikovati. Podaci u tagu mogu biti raznovrsni – potrebni

za identifikaciju proizvoda na traci, robu u tranzitu, lokaciju, vozilo, takođe i životinju ili

osobu, ali mogu predstavljati i instrukcije o daljim postupcima.

RFID TAG (TRANSPONDER) - Tagovi se proizvode u vrlo različitim oblicima i

veličinama, s različitim kapacitetima memorije i sposobnostima "aktivnosti" u okolini.

RFID tag može biti dovoljno malen da se smesti pod kožu životinje, može biti uobličen

kao ekser ili vijak za označavanje drvene građe ili u obliku kreditne kartice za korišćenje

u aplikacijama kontrole pristupa. Veliki plastični privesci za sprečavanje krađe prikačeni

za odeću u trgovinama takođe su RFID tagovi, a slični su i vrlo otporni tagovi u obliku

bloka kojima se označavaju kontejneri u procesima proizvodnje, ili radne mašine i

kamioni u svrhu praćenja rada, odnosno kretanja i održavanja. Gotovo svi su zaštićeni

nekom vrstom kućišta od udaraca, hemikalija, vlage i prašine.



RFID PLOČICA (PCB)- je namenjena ugradnji u sam proizvod ili njegovu

ambalažu. Prednost joj je niža cena i sposobnost podnošenja uslova okoline koje RFID

nalepnice ne bi podnele.

RFID NALEPNICE-Barkod kao tehnologija automatske identifikacije u upotrebi

je već decenijama. Ipak, jednom odštampane, barkod nalepnice ne mogu više biti

promenjene, a da bi je skener pročitao mora biti u vidljivom dometu skenera. Nova

generacija "pametnih" (smart) nalepnica opremljena je RFID tehnologijom i prevazilazi

neka ograničenja tradicionalnog barkoda. Integrisani elektronski sklop sadrži digitalnu

memoriju i može biti programiran ili re-programiran korišćenjem radio-talasa. Smart

nalepnice imaju očiglednu prednost pred tradicionalnim barkod nalepnicama u

aplikacijama gde je potrebna kombinacija efikasnosti čitanja i vizuelna, ljudskom oku

razumljiva informacija.

3.2.3 FIZIČKE OSOBINE

Pošto se RFID tagovi moraju fizički postaviti na predmete različitih oblika,

proizilazi i da sami tagovi moraju imati najrazličitije oblike i veličine. Neke najčešće

fizičke karakteristike različitih tagova uključuju:

-Plastični dugmići ili diskovi, obično sa nekom rupicom u sredini, radi lakšeg nošenja

(npr. oko vrata).

Ovi tagovi su trajni i mogu se koristiti više puta.

-RFID tagovi u obliku platnih kartica se nazivaju beskontaktne smart kartice.

-Tagovi koji predstavljaju etiketu, nazivaju se pametne etikete. Mogu biti postavljene

automatskim uređajima, kao kod bar-kod etiketa.

-Mali tagovi ugrađeni u određene predmete kao što su satovi ili odeća. Mogu, takođe, biti

i u formi ključeva ili privezaka za ključeve.

-Tagovi u malim staklenim kapsulama, koji mogu uspešno raditi čak i u uslovima

korozije i u tečnom okruženju.

3.2.4. SPOSOBNOST ČUVANJA PODATAKA

Prema sposobnosti čuvanja podataka, odnosno mogućnosti programiranja,

„EPCglobal“, konzorcijum industrijskih lidera kao što su Wal-Mart, Cisco,



Procter&Gamble, Lockheed-Martin i Hewlett-Packard, podrazumeva da se RFID tagovi

mogu klasifikovati u šest klasa:

Klasa 0: Read Only – tagovi koji sadrže permanentno upisane podatke, programirani od

strane proizvođača;

-Klasa 1: Write Once, Read many (WORM) – programiran od strane proizvođača ili

korisnika;

-Klasa 2: Read Write – tagovi na koje čitač može da iznova upisuje podatke;

-Klasa 3: Read Write – sa senzorima (on-board) – za registrovanje vrednosti kao što je

npr. temperatura;

-Klasa 4: Read / Write sa integrisanim transmiterima – koji mogu komunicirati nezavisno

od čitača;

-Klasa 5: Read / Write, sa integrisanim transmiterima – kao i klasa 4 uz mogućnost

međusobne komunikacije i pasivnih uređaja.

3.2.5. Radne frekvencije transpondera

Transponderi vrše komunikaciju s čitačem preko radio talasa, a radio talasi su deo

elektromagnetskog spektra za koji u svakoj državi postoji određena zakonska regulativa.

Do problema s RFID komunikacijom može da dođe zato što su u različitim zemljama

sveta delovi spektra različito raspodeljeni prema nameni. Različite frekvencije imaju

različite karakteristike koje ih čine korisnim u sasvim određenim aplikacijama.

Transponderi niske frekvencije su jeftiniji od transpondera za visoke frekvencije ( UHF

transpondera ), troše manje energije i imaju veću sposobnost emitovanja signala kroz

razne materijale. Zato su, na primer, pogodni za označavanje objekata s visokim

procentom vlage i na malim udaljenostima. S druge strane, UHF transponderi imaju veći

domet i brži protok podataka, doduše uz veću potrošnju energije i slabiju transmisiju kroz

materijale. Zbog tih svojstava, pogodniji su za skeniranje transportnih pakovanja na ulazu

ili izlazu iz skladišta. Uopšte, RFID sistemi se grupišu u tri frekventna područja. Svako

ima svoje karakteristike i tipično područje primene:

-Low Frequency – 100-500 kHz ( najčešće 125 kHz ), najniže cene, ali i najkraćeg

dometa signala i najmanje brzine očitavanja i prenosa;

-High Frequency – 10-15 MHz ( najčešće 13.56 MHz ), u nižem ili srednjem

cenovnom rangu, kratkog do srednjeg dometa signala, srednje brzine očitavanja i prenosa;



-Ultra High Frequency (UHF) – rade u rasponu od 433 - 915 MHz, i 2.45 GHz,

najvećeg dometa signala (pod FCC regulativom), veće brzine prenosa, ali i cene. Kod

ovih transpondera ne sme da bude prepreke između čitača i transpondera. UHF radio-

talasi ne prodiru tako dobro kroz materijale i zahtevaju više energije za transmisiju u

datom opsegu nego talas niže frekvencije.

Kao predstavnici ovih grupa, tri najčešće frekvencije su, dakle 125 kHz, 13.56 MHz i

2.45 GHz. Većina zemalja koristi 125 kHz ( ili 134 kHz ) područje za sisteme niske

frekvencije, i 13.56 MHz za sisteme visoke frekvencije. Brzina očitavanja i prenosa

podatka je povezana s frekvencijom - što je viša frekvencija to je brži prenos. Taj je

podatak značajan u planiranju RFID sistema, naročito tamo gde će transponder brzo da

prolazi kroz zonu očitavanja.

Od radne frekvencije donekle zavisi i domet signala transpondera ( pored snage

čitača, kao i mogućnosti interferencija koju stvaraju objekti u okolini i drugi RF uređaji ).

Uopšte, domet pasivnih transpondera (bez napajanja) niske frekvencije je 30 cm ili manje,

transpondere visoke frekvencije moguće je pročitati s udaljenosti oko 90 cm ili manje, a

UHF transpondere sa 3 do 6 m. Tamo gde je potreban veći domet koriste se aktivni

transponderi koji ostvaruju i veći domet signala.



4.P rime na RFID tehn ologi je u lancu snabdevanja(od proizvodnj e do maloprodaje)

Praćenje operacionog napredka pomoću RFID



1. U proizvodnoj fabrici palete ulaze na teretni ulaz pri čemu prolaze kroz fiksni portal sa čitačem RFID signala. Tu se očitava jedinstvaeni EPC broj i ostali podaci o isporuci.

2. Primljena roba se zaustavlja da bi se proverila. Pristigla roba, koja se nakon toga raspodeljuje u tri pravca:skladištenje (popis), proizvodnja ili vrećanje robe koja ne ispunjava uslove.

3. Ro ba za vraća nje se ponovo etiketira sa Rfid čipom, što omogućava vraća nje robe dobavljaču.

4. Popisivanje (inventar) robe se vrši čitačemkoji se nalazi na viljuškaru koji zatim

u sistem šalje podatke o tačnom mestu skladištenja.

5. Komponente u proizvodnj i se čitaju na tačno određenim nivoima, odakle se u sistem šalju podaci o datoj robi, koji su odmah dostupni u daljem procesu. Pojedinačne komponente neophodne za novi proizvod skupljaju se u bun keru na početku proizvodne linije omogućavajući radniku da spoji EPC podatke ulaznih delova u gotov proizvod. Etiketa sa čipom je programirana da identifikuje bunker i njegov sadržaj.

6. Kako se grupisani proizvodi kreću dalje na proizvodnoj liniji, podaci o njima se učitavaju u sistem pomoću fiksiranih čitača duž linije.

7. Kada Radni k sve komp onente montira u gotov proizvod Etiketa sa čipom se lepi na gotov proizvod pri njegovom ulasku u proces. Duž linije postavljeni su čitači i dekoderi koji ispisuju podatke o svak om završenom koraku, čime se kompletira čitanje i upis podataka na etiketu.

8. Kontrola kvaliteta podrazumeva čitanje EPC broja sa svak og proizvoda koji je prošao inspekciju. EPC broj i podaci o roizvodu su snimljeni u bazu podataka na svakom radnom mestu.Time se obezbeđuj e relevantna dokumentacija o kvalitetu pre nego što proizvod uđe dalje u lanac trgovine.

9. Proizvod dalje ide na pakovanje, a etiketa sa čipom se kreira tako da sadrži posebne nove podatke o proizvodu.

10. Čitač koda na viljuškaru se koristi da u sistem pošalje nove podatke o mestu gde je uskladištena roba.

11 . Inventarisanje (popis) se takodje odvija u skladištu. To je zbog eventualnog pomeranja robe sa regala zbog korišćenja u proizvodnji. Čitanje koda se vrši ručnim čitačem od strane



radnika ili čitačem na viljuškaru, ako je u pitanju kabastiji ili nedostupan čoveku proizvod. Tako da se tim čitanjem u sistem odmah ubacuju novi podaci o lokaciji tog proizvoda.

12 . U skladištu se roba preko transpor tera prebacuje iz distribucionog centra u kamion.U distribucioni centar robu dovozi viljuskar iz skladišta.

13 . Kad palete napuste objekat fiksni portal sa čitačem na izlazu vrši finalno čitanje koda na robi i te podatke ubacuje u sistem, koji dobija poslednjuinformaciju da je roba utovarena na kamion za isporuku.

14. Prateća dokumentacija o tovaru obezbeđuj e relevantne podatke distribucionom centru o paletama sa robom k oja je stigla kamionom iz skladišta. Čitanje vrši stacionarni(fiksni čitač) koji snima podatke o robi i duplia nalepnice na nesređenojili neispravnoj robi.

15 . čitač i dekoder koda koji se nalazi na viljuškaru ubacuje u sistem podatke o lokac iji uskladištene robe. U svak om trenutku senzori mogu snimiti stanje i upisati podatke na kodiranu nalepnicu, omogućavajući proizvodu da ima svoj pedigre ili istoriju ( ličnu kartu)



16 . U distribucionom centru roba pristigla od svih dobavljača se slaže na palete i usmerava ka pojedinačnim maloprodajnim jedinicama. Palete se omotava ju zaštitnom folijom, kako bi se zaštitio sadržaj i povećala stabilnost prilikom transpor ta. Nalepnice sa kodom su kreirane da identifikuju sadržaj svake palete i dekodiraju uputstva za isporuku. Fiksni portal na izlaznim vratimau sistem ubacuje podatke o otpremljenoj pošiljci.

17. U maloprodaji fiksni portal na ulaznim vratima u sistem ubacuje podatke o tome koja vrsta robe od kuda i kada je primljena. Ponovo, roba koja je primljena biće smeštena u skladište ili će biti smeštena direktno na rafove u prodavnici.

18. Fiksni čitač ili čitač na viljuškaru ubacuju podatke u sistem o tome da je roba iz magacina prebačena u prodajni deo.

19. Na svak oj polici nalazi se čitač koji snima stanje ako se koji artikl pomeri od strane kupca. On onda šalje signal u sistem da tu policu treba dopuniti sa novim artiklom.



20 . EPC broj postaje neaktivan na kraju potrošačk og lanca .

5.ZAKLJUČAK

Razvoj RFID-a otvorio je mnoge nove vizije budućnosti, stvarajući potrošački

život zavidno jednostavnijim. Svejedno, pred RFID tehnologijom se nalazi još dosta

problema koje treba rešiti, a to su pre svega pitanja privatnosti i bezbednosti podataka.

RFID tehnologiju ne treba posmatrati kao zamenu za ostale načine identifikacije i

obeležavanja već kao komplementarnu tehnologiju.

Procenjuje se da će globalna upotreba RFID tehnologije početi od pet, deset i više

godina u zavisnosti od cene taga u odnosu na cenu artikla koji obeležava. Cene tagova će

se znatno smanjivati porastom obima njihove proizvodnje, odnosno primene. To će

otvoriti vrata daljem širenju tehnologije.

Veća fleksibilnost u poređenju sa bar-kodovima pruža više mogućnosti, koje dolaze sa

većom složenošću. Prednosti ove tehnologije značajno nadmašuju njene nedostatke.

Ovaj rad je predstavio suštinske pojmove vezane za RFID tehnologiju,

predstavljeni su glavni razlozi za korišćenje ove tehnologije, neki njeni nedostaci i načini

na koje se oni mogu otkloniti. Objašnjena je arhitektura tipičnih RFID sistema, kao i

njihove glavne komponente. Prikazano je i dokle se stiglo sa usvajanjem standarda.

Opisane su karakteristike tagova, njihove vrste i način komunikacije sa čitačem.

Predstavljene su i razne vrste čitača, kao i njihovi osnovni delovi. Data su uputstva kako

razvijati sisteme da se sačuva privatnost korisnika i bezbednost samih sistema.

Prezentovana su i očekivanja u budućnosti i po pitanju tehnologije i po pitanju usvajanja

standarda.

Razvijena je aplikacija koja prikazuje kako se RFID sistemi mogu koristiti u

kontroli pristupa resursima. Sama aplikacija se uz neke dorade može koristiti i u praksi. U

tom slučaju čitanje kartica se neće pokretati klikom na dugme, već će se čitanje

kontinuirano obavljati. Takođe, može se snimati svaka izmena na kartici u bazu podataka,



da bi se ti podaci kasnije mogli koristiti u nekim analizama. U bazu bi mogao da se snima

i datum i vreme dolaska vlasnika kartice.

6. Literatura:

www.wikipewdia.org

www.geneko.rs

www.forum.ftn.uns.ac.rs


http://www.forum.ftn.uns.ac.rs/

http://www.geneko.rs/

032.rfid

Documents