VOZILO KAO FAKTOR BEZBEDNOSTI SAOBRAAJA

ZVANINA STATISTIKA = OKO 1 - 2% REALNA STVARNOST = OKO 10 % Delimian razlog za relativno malo uee vozila u nastanku saobraajnih nezgoda j j p j lei u injenici da je ponekad veoma teko utvrditi da li je nedostatak izazvao nezgodu ili je posledica nezgode!

ELEMENTI BEZBEDNOSTI VOZILA

ELEMENTI AKTIVNE BEZBEDNOSTI

ELEMENTI PASIVNE BEZBEDNOSTI

KATALITIKI ELEMENTI

ELEMENTI PASIVNE BEZBEDNOSTI VOZILA

ISTORIJSK RAZVOJA ELEMENAT PASIVNE BEZBEDNOSTI VOZILA 1944 - Sigurnosni kavez 1959 - Si Sigurnosni pojasevi sa t i uporine t k i j i tri i toke 1964 - Deja sedita okrenuta prema nzad 1966 - Zone guvanja 1967 - Sigurnosni pojasevi za zadja sedita 1968 - Nasloni za glavu na prednjim seditima 1974 - Branici koji upijaju energiju 1974 - Rezervoar za gorivo zatien od sudara 1982 - Zatita kod potapanja vozila 1984 - ABS 1987 - Vazduni jastuk za vozaa 1990 - Ugraeno deje sedite sa jastukom 1991 - SIPS Sastav zatite od bonih udara 1997 - ROPS Sastav zatite kod prevrtanja (C70) 1998 - WHIPS Sastav zatite od trzajnih povreda 1998 - Vazduna zavesa (IC) 2000 - Dvostepeni vazduni jastuci p j 2003 - IDIS Inteligentni sastav informisanja vozaa 2004 - BLIS Sastav provere mrtvog ugla 2004 - ACC Prilagodljivi tempomat 2006 - PCC Lini komunikator s vozilom 2006 - Aktivna zakretna Bi-Xenon svetla 2006 - CWBS Sastav upozorenja s potporom za koenje

KAROSERIJA VOZILA Jednu od najvanijih mera pasivne bezbednosti odnosno zatite vozaa i putnika bezbednosti, putnika, kod putnikih automobila, predstavlja sigurnosna konstrukcija karoserije. Karoserija putnikog vozila sastoj i se iz tri osnovna dela: dela za smetaj pogonskog agregata, dela za smetaj putnika i dela za smetaj prtljaga.

Prednji i zadnji deo karoserije treba da budu deformabilni kako bi svojom deformacijom pri sudaru priguili celokupnu kinetiku energiju i na taj nain zatitili srednji deo

Deo za smetaj putnika treba da predstavlja krutu kutiju koja ima znatno veu otpornost od ostala d d l dva d l dela automobila.

Kada je karoserija vozila u pitanju najvei problem je jo uvek zatita putnika prilikom bonih sudara na raskrsnicama. U novije vreme vre se dodatna ojaanja vrata ugradnjom specijalnih stubova i nosaa, kao i postavljanje bonih vazdunih jasruka.

Prilikom projektovanja vozila treba voditi rauna o tome da perednji branik vozila g g j j g j g g bude u visini bonog praga kako bi se na taj nain smanjila mogunost njegovog prodiranja u prostor za putnike.

SIGURNOSNI POJASEVI Sigurnosni pojasevi najvaniji su meu elementima pasivne bezbednosti Da bi se bezbednosti. ljudsko telo zadralo u seditu pri sudaru, konstruisani su sigurnosni pojasevi koji imaju zadatak da ljudskom telu ne dopuste da se svojevoljno odvoji od sedita, odnosno, da spree relativno kretanje tela u odnosu na vozilo, kao i izbacivanje tela , p j , j iz vozila. Prvi j P i pojas u svetu j k t je konstruisan 1907 godine, ali t k t i 1907. di li tek posle Drugog svetskog rata poeo je vie da se koristi u avionima. Meutim, 10. jula 1962. godine veanin Nils Bohlin je patentirao prvi sigurnosni pojas na tri take namenjen za putnike automobile.

Bohlinov pojas se od dananjeg kome su dodati dananjeg, "pirotehniki zatezai" kako bi bre priljubio telo putnika uz sedite, mnogo ne razlikuje. Bili su to pojasevi privreni na dve take.

10. jula 1962. godine vedanin Nils Bohlin je patentirao prvi sigurnosni pojas na tri take. Nils Bohlin roen je 1920. U dvadeset drugoj zaposlio se u SAAB-u u avio sektoru. Petnaest godina je izuavao avionske nesree traio nain kako da spase pilote Ispitivao je nesree, pilote. padobrane, tadanje pojaseve, katapultirao ljude iz aviona zajedno sa pilotskim seditem. A, onda 1955. godine prelazi u Volvo, jer je tadanji direktor smatrao da oni kao proizvoai automobila moraju da nau nain ako ne da sauvaju ljudski ivot u saobraajnom udesu, bar da uine da sve povrede budu manje. Bohlinov pojas se od dananjeg, kome su dodati "pirotehniki zatezai" kako bi bre priljubio telo putnika uz sedite, mnogo ne razlikuje. Prvi pojas u svetu je, inae, konstruisan 1907. godine, godine ali tek posle Drugog svetskog rata poeo je vie da se koristi u avionima Bili su to avionima. pojasevi privreni na dve take. esto su povreivali ljude. Kada vozilo udari u prepreku telo vozaa nastavlja da se kree napred, sudara se sa volanom, prolee kroz vetrobransko staklo, ili voza udara glavom u krov. Snaga udara, koja se tada javlja, je izmeu 3.000 i 5.000 kilograma. I nju bi trebalo pojas da zadri. Dananji to uspeva. Analize 28.000 saobraajnih udesa, u vremenu kad je poela vea propagnada korienja pojaseva, pokazale su da je u vie od polovine sluajeva pojas odigrao svoju ulogu, spasao je ivot oveku, oveku ili umanjio povrede povrede. Ne bi trebalo, meutim, zaboraviti, da tada pojasevi jo nisu bili tako savreni kao danas, da mnogi nisu znali kako se oni pravilno koriste. Jedan francuski lekar u svojoj doktorskoj disertaciji, u to doba, odbranio je pojas dokazavi da samo ako pravilno nije nameten moe da teti. Tanije, mnogi su ga samo prikopavali, nisu ga dovoljno zatezali, smatrajui da ih on sputava. Dananji pojasevi se podevaju sami prema vozau, putniku, dovoljno su zategnuti, a da pri tom ne ograniavaju kretanje tela. Potrebno je samo da se podesi njihova visina, visina kako bi dijagonalni kai iao tano preko sredine ramena preko kljune kosti ramena, kosti. Izvor:

Ugradnjom i korienjem sigurnosnih pojaseva spreava se, pri sudaru vozila, udar glave u vetrobransko staklo, grudnog koa u toak upravljaa ili instrument tablu i kolena u donji deo instrument tablu tablu.

Pravilna putanja sigurnosnog pojasa kod vezanja trudnice

NOVE TEHNOLOGIJE U PRIMENI SIGURNOSNIH POJASEVA

Sigurnosni pojasevi na naduvavanje.

VAZDUNI JASTUCI Ideja o primeni vazdunih jastuka javila se poetkom prolog veka, ali eksperimentima se poelo jo 70- tih godina. Tada je njegova primena bila skopana sa mnogo potekoa a problem je bio to se otvarao samo prilikom frontalnih sudara. Meutim ve 1975. godine pojavili su se veoma pouzdani sistami vazdunih jastuka koji su se aktivirali elektronski.

Pri sudaru vazduni jastuk uz pomo jednog (senzora), u roku od 30 do 50 milisekundi, impulsno biva izbaen iz glavine upravljaa ili prednjeg dela i naglo se pu p o , ajesce a du o puni plinom, najesce vazduhom. Da bi se osiguralo aktiviranje punjenja vazdunog ab os gu a o a a je pu je ja a du og jastuka, u vozilo se uglavnom ugraduju dva senzora, u braniku i u pregradi izmeu motornog dijela i prostora za putnike.

Da bi sigurno doekao i zatitio putnike vazduni jastuk ostaje potpuno napunjen oko 0,5 sekundi a nakon toga se prazni.

Nedostatak je vazdunih jastuka u tome to se nakon jedne uporabe vie ne mogu j j j p g upotrebljavati. Znai, mora se ponovno ugraditi jastuk sa svim elementima. Vazduni jastuci ne mogu se ugraivati u vozila koja su u eksploataciji, odnosno u vec registrovana vozila, dok je njihovo ugraivanje u nova vozila skupo.

U poetku vazduni jastuk se postavljao samo u toku upravljaa tako da je titio grudi i glavu neto kasnije se poeo postavljati i ispod instrument table kako bi titio glavu, kolena, da bi se u novije vreme poelo sa njihovom ugradnjom u vrata kako bi pruao zatitu prilikom bonih sudara.

NOVE TEHNOLOGIJE U PRIMENI VAZDUNIH JASTUKA

Nisu svi ljudi jednako graeni pa se i vazduni jastuci razvijaju kako bi pruili graeni, adekvatnu razinu sigurnosti u zavisnosti o osobinama putnika. Tehnoloka reenja omoguavaju prepoznavanje razliitih visina i teina putnika, jesu li vezani sigurnosnim pojasom i sede li u neuobiajenom poloaju pa se tek onda aktiviraju

Dvostepeni vazduni jastuci

NASLONI ZA GLAVU Pri eonim sudarima vozila t l i glava vozaa i putnika bi j odbaeni prema Pi i d i il telo l t ik bivaju db i napred, a zatim unazad. Zamah glave unazad, u povratnom hodu, moe kod vozaa i putnika izazvati opasne povrede vrata i vratnih prljenova.

Kada na zadnju stranu vozila naleti drugo vozilo dolazi do obrnutog procesa Sedite procesa. vozaa zadrava telo, glava biva odbaena prema nazad, pri emu dolazi do povrede vratnih prljenova i vrata. Upravo u takvim situacijama dolazi do izraaja naslon za glavu koji moe spreiti zamah glave unazad i apsorbovati kinetiku energiju glave.

NOVE TEHNOLOGIJE U PRIMENI NASLONA ZA GLAVU Sistem Saab Active Head Restraint (SAHR), reaguje na sudar mehanizmom koji pomie naslon za glavu. Mehanizam gura naslon prema napred kako bi pratio glavu putnika i tako ih dri blizu glave spreavajui povratak unazad unazad.

SPOLJANA BEZBEDNOST AUTOMOBILA Zahvaljujui konstantnom unapreivanju standarda bezbednosti, posledice sudara dva automobila su umnogome ublaene. I peaci su profitirali jer su neki proizvoai instalirali haube koje iskau kada senzori registruju eventualni kontakt iskau kontakt, tako da ne dolazi do udarca u blok motora.

ELEMENTI AKTIVNE BEZBEDNOSTI VOZILA Elemente aktivne bezbednosti vozila ine oni ureaji i sistemi na vozilu zbog ijeg loma, neispravnosti ili otkazivanja moe nastati saobraajna nezgoda. U ovu grupu elemenata spsdaju: l t d j

UREAJ ZA UPRAVLJANJE Osnovni zadatak ureaja za upravljanje je obezbeivanje stabilne i postojane veze sa upravljakim t k i lj ki tokovima. P d t Pored toga, zadatak ovog ureaja j d t k j je: Odravanje pravca Manevrisanje vozilom Lako upravljanje Spontano vraanje upravljakih tokova u pravolinijski poloaj Amortizacija udara.

Uticaj ureaja za upravljanje na bezbednost saobraaja ogleda se preko sledeih elemenata: Veliina poluprenika okretanja i ugla zakretanja upravljakih tokova Istroenost delova prenosnog sistema postojanje zazora, slobodan hod Usmerenost upravljakih tokova, Izbalansiranost upravljakih tokova, Vrsta prenosnog mehanima Uticaj na teinu posledica

UREAJ ZA ZAUSTAVLJANJE Osnovne karakteristike ureaja za zaustavljanje koje su od znaaja za bezbednost saobraaja odnose se pre svega na: b j d Efikasnost Pouzdanost i Stabilnost pri koenju Pod efikasnou podrazumeva se mogunost izvrenja osnovnog zadatka ovog sistema koj podrazimeva: Zaustavljanje vozila na odreenom rastojanju Trajno koenje u mestu i Dugotrajno koenje na putevima sa duim nagibom. Osnovno merilo efikasnosti ureaja za koenje je duina zaustavnog puta vozila pri koenju.

Osnovno merilo efikasnosti ureaja za koenje je duina zaustavnog puta vozila pri koenju koja zavisi od: Brzine kretanja vozila Vrste i stanja kolovoza j Vrste i stanja pneumatika Reakcionih sposobnosti vozaa Vrste prenosnog mehanizma Da bi ostvario svoju osnovnu funkciju, sistem za koenje treba da obezbedi: Pouzdan rad Odvojeno dejstvo na prednje i zadnje tokove Brzo aktiviranje Ravnomerne sile k j na svim t k i R il koenja i tokovima Stabilnost vozila pri koenju Maksimalno koenje bez blokiranja

PNEUMATICI Posmatrano sa aspekta bezbednosti saobraaja pneumatici treba da obezbede: Prenoenje pogonskih i koionih sila na kolovoznu povrinu Stabilnost vozila u svim situacijama Bezbedno u pravljanje vozilom Udobnost pri vonji Veliku pouzdanost pri kretanju

Najei nedostaci pneumatika koji dovode do saobraajnih nezgoda ogledaju se u sledeem: Nedovoljan pritisak Oteenja nastala kao posledica udara u otre ivice Probiljanje ili eksplozija Istroenost pneumatika

UREAJI KOJI OBEZBEUJU VIDLJIVOST Preko 95 % informacija bitnih za bezbedno upravljanje vozilom voza prima putem ula vida. U ureaje koji obezbeuju vidljivost ubrajaju se:

Ureaji koji omoguavaju normalnu vidljivost (kabina, stakla, ogledala, perai, brisai i sl.) Ureaji za osvetljavanje puta (glavna svetla, za vonju unazad) Ureaji za oznaavanje vozila (poziciona, gabaritna, parkirna, rotaciona svetla) Ureaji za davanje svetlosnih znakova (stop svetla i pokazivai pravca)

ERGONOMSKE KARAKTERISTIKE VOZILA Pod P d ergonomijom vozila podrazumeva se mogunost prilogoavanja unutranosti ij il d t il j t ti vozila individualnim karakteristikam vozaa. Konstrukcija vozila treba da je prilagoena najveem broju vozaa i da omoguava individualno podeavanje sobzirom na dimenzije vozaa a sve u cilju: Bolje vidljivosti i preglednosti iz vozila Veeg konfora Udobnog sedenja Lakeg upravljanja Boljeg prilaza i korienju komandi i ureaja Vee V zvune i t l t izolacije toplotne i l ij Smanjenog uticaja vibracija Manjeg zamora vozaa Najvaniju ulogu u obezbeenju ergonomije vozila ima sedite vozila.

KATALITIKI ELEMENTI VOZILA

KONCEPT BEZBEDNIJEG VOZILA1. 2. 2 3. 4. 5. 6. 7. 8. 9.

Inteligentnija vozila oprema za komunikaciju sa ostalim elementima Ugradnja novih elektronskih sistema Pobolj Poboljavanje stabilnosti vozila, efikasnosti vanih sistema va Pove Poveanje bezbednosti u uslovima none i smanjene vidljivosti no Primena elektronskih navigacionih sistema Pove Poveanje efikasnosti pasivnih elemenata bezbednosti Olak Olakano upravljanje vozilom povoljnija mikroklima u vozilu p j j p j j Smanjenje zagadjenja okoline Smanjenje potronje goriva i sl. potro sl.

OSNOVNI CILJ

SMANJENJE ZAHTEVA KOJE SAVREMENI SAOBRAAJ POSTAVLJA PRED VOZAA