0 uvodne strane - agroznanje.comagroznanje.com/adm/data/doc/agroznanje-3.pdf · e-mail:...

University of Banjaluka, Faculty of Agriculture

Agro-knowledge Journal

ISSN 1512-6412=Agroznane

Vol. 10., br. 3. 2009.

Vol

. 10.

, br.

3. 2

009.

A

GR

OZN

AW

E

3% 40% 80% 50% 100%3% 40% 80% 50% 100% 3% 40% 80% 50% 100% 3% 40% 80% 50% 100% 3% 40% 80% 50% 100%3% 40% 80% 50% 100% 3% 40% 80% 50% 100% 3% 40% 80% 50% 100% 3% 40% 80% 50% 100%3% 40% 80% 50% 100% 3% 40% 80% 50% 100% 3% 40% 80% 50% 100%

Agroznanje, vol. 5., br. 1. 2004, 5-16 1

ISSN 1512-6412=Agrozna e

AGROZNAWE Agro – knowledge Journal

Agroznanje, vol. 10., br. 3. 2009.

Agroznanje, vol. 5., br. 1. 2004, 5-16 2

ИЗДАВАЧ - PUBLISHER Уни в е р з и т е т у Б ањ а л у ц иПОЉОПРИВРЕДНИ ФАКУЛТЕТ University of Banja Luka, Faculty of Agriculture

Телефон: (051) 312 390 Телефакс: (051) 312 580 E-mail: [email protected] Web: www.agric.rs.sr

Бања Лука, Република Српска, Булевар војводе Петра Бојовића 1А Banja Luka, Republic of Srpska, Bulevar vojvode Petra Bojovica 1A

ГЛАВНИ И ОДГОВОРНИ УРЕДНИК

MANAGING EDITOR

Доц. др Миланкa Дринић Doc. dr Milanka Drinić

РЕДАКЦИОНИ ОДБОР

EDITORIAL BOARD

Академик, проф. др Васкрсија Јањић Проф. др Илија Комљеновић Academician Prof. Dr. Vaskrsija Janjić Prof. Dr. Ilija Komljenovic Академик, проф. др Миливоје Надаждин Проф. др Гордана Илић Academician Prof. Dr. Milivoje Nadazdin Prof. Dr. Gordana Ilic Проф. др Никола Мићић Проф. др Стево Мирјанић Prof. Dr. Nikola Micic Prof. Dr. Stevo Mirjanic Проф. др Драган Микавица Проф. др Мирослав Богдановић Prof. Dr. Dragan Mikavica Prof. Dr. Miroslav Bogdanovic Проф. др Гордана Ђурић Проф. др Јово Стојчић Prof. Dr. Gordana Djuric Prof. Dr. Jovo Stojcic Проф. др Ђорђе Гатарић Проф. др Анка Поповић Врањеш Prof. Dr. Djordje Gataric Prof. Dr. Anka Popovic Vranjes Проф. др Драгутин Мијатовић Проф. др Мића Младеновић Prof. Dr. Dragutin Mijatovic Prof. Dr. Mica Mladenovic Проф. др Драгутин Матаругић Проф. др Васо Бојанић Prof. Dr. Dragutin Matarugic Prof. Dr. Vaso Bojanic Проф. др Миле Дардић Проф. др Михајло Марковић Prof. Dr. Mile Dardic Prof. Dr. Mihajlo Markovic

УРЕДНИК

EDITOR

Дипл. инж. Јелена Марковић Jelena Marković, B.Sc.

ТЕХНИЧКO УРЕЂЕЊЕ И ШТАМПА TECHNICAL EDITING AND PRINTING

Часопис „Агрознање“ се цитира у издањима CAB International Abstracts The Journal „Agroznanje“ is cited in CAB International Abstracts

Agroznanje, vol. 10., br.3. 2009 3

САДРЖАЈ / CONTENTS Nikola Mićić, Gordana Đurić, Božo Važić

Biometrics and Experimental Statistics....................................................................................... Biometrika i eksperimentalna statistika

5

Damir Beatović, Slavica Jelačić, Đorđe Moravčević, Ana Vujošević The Effect of Substrate on the Quality of Garden Balm (Melissa officinalis L) Seedlings.......................................................................................... Uticaj supstrata na kvalitet rasada matičnjaka (Melissa officinalis L)

17

Dragoljub Beković, Milan Biberđžić, Radoslav Stanisavljević, Slaviša Stojković Production Potential and Quality of Alfalfa in South Serbia Agroecological Conditions ........................................................................................................... Proizvodni potencijal i kvalitet krme lucerke u agroekološkim uslovima južne Srbije

25

Biljana Gorjanović, Marija Kraljević-Balalić The Straw Nitrogen Content of Bread Wheat Genotypes on Three Levels of Nitrogen Nutrition......................................................................................... Koncentracija azota u slami genotipova hlebne pšenice na tri nivoa ishrane azotom

31

Никола Бокан, ДраганЂуровић, Горан Дугалић, Владета Стевовић, Александар Пауновић The Importance of Maize Fertilization under Dryland Conditions ......................................... Значај ђубрења кукуруза гајеног у сувом ратарењу

37

Небојша Делетић, Славиша Стојковић, Славиша Гуџић, Милан Биберџић Genotypic Correlation Between Grain Yield and Yield Components in Various Maize Progenies and Populations .................................................................................. Генотипска повезаност приноса и компоненти приноса код различитих потомстава и популација кукуруза

45

Đorđe Gatarić, Milenko Šarić, Branko Đurić, Vojo Radić, Goran Ljeskovac, Željko Lakić Models for Annual Protein Forage Production in Hilly-mountainous Regions ..................................................................................................... Modeli za produkciju jednogodišnjih proteinskih krmnih biljaka na brdsko-planinskim rejonima

53

Zoran Jovović, Milan Biberdžić, Danijela Stešević The Impact of Different Ways of Weed Control on Number and Eye Depth of Potato Varieties in Mountain-Alpine Zone of Montenegro ........................................ Uticaj različitih načina suzbijanja korova na broj i dubinu okaca različitih sorti krompira u brdsko-planinskom području Crne Gore

59

Vlado Kovačević, Violeta Maklenović, Marton Jolankai Precipitation and Temperature Regimes as a Factors of Maize Yields in Croatia, Serbia and Hungary ....................................................................................... Oborinski i temperaturni režim kao faktori prinosa kukuruza u Hrvatskoj, Srbiji i Mađarskoj

67

Agroznanje, vol. 10., br.3. 2009. 4

Zlatan Kovačević, Đorđe Gatarić, Branko Đurić, Vojo Radić Weed Flora in Chamomile (Matricaria chamomilla L.) Crop on the Educational Center Manjaca .................................................................................. Korovska flora usjeva kamilice (Matricaria chamomilla L.) na lokalitetu edukativnog centra Manjača

77

Željko Lakić, Svetko Vojin Seed and Biomass Yield of the Selected Orchars Grass Genotypes .......................................... Prinos biomase i sjemena odabranih genotipova ježevice (Dactylis glomerata L.)

83

Драган Мандић, Сенад Кикић, Горан Ђурашиновић, Милош Ножинић Two-years Results on New Lines of Wheat and Triticale .......................................................... Двогодишњи резултати нових линија пшенице и тритикалеа

91

Лидија Миленковић, Зоран Илић, Мирјана Васић, Михал Ђуровка Morphological Characteristics and Chemical Composition of Old Pepper Cultivars and Populations in South Serbia and Central Kosovo...................................................................... Морфолошке одлике и хемијски састав старих сората и популација паприке у jужној Србији и централном Косову

99

Dragiša Milošev, Srđan Šeremešić, Ivica Đalović, Goran Jaćimović The Importance of a Agrotechnical Measures For Mitigation of Drought Effects ............................................................................................... Značaj agrotehničkih mera u ublažavanju posledica od suše

107

Dragoljub Mitrović, Radisav Dubljević, Dragiša Raičević, Budimir Fuštić Influence of Cultivator Seeder Application on Recultivation Degraded Terrain Effects ................................................................................ Uticaj primjene kultivator sijačice na efekte rekultivacije degradiranih zemljišta

119

Aлександар Остојић, Љиљана Дринић, Весна Мрдаљ Parity Price Analysis of Wheat and Corn in Republic of Srpska ............................................. Анализа паритета цијена пшенице и кукуруза и инпута у Републици Српској

129

Драго Цвијановић, Антон Пушкарић, Перица Глигић Foreign Trade Exchange оf Food Between Serbia аnd Bosnia &Herzegovina ........................ Спољнотрговинска размена хране Србије и Босне и Херцеговине

137

Срђан Шошкић, Драгољуб Митровић, Михајло Марковић Effects оf Drip аnd Sprinkler Irrigation in Vineyards оn Skeletal Soil .................................... Ефекти наводњавања винограда капањем и кишењем на скелетном земљишту

145

Željko Vaško, Aleksandra Vučenović, Nataša Kosić Agrarian Guarantee Fund as an Instrument of Expansion of Agricultural Lending in the Republic of Srpska .................................................................... Agrarni garantni fond kao instrument ekspanzije kreditiranja poljoprivrede u Republici Srpskoj

153

Александра Вученовић, Жељко Вашко Financing Agricultural Development ......................................................................................... Финансирање развоја пољопривреде

165

Упутство ауторима...................................................................................................................... 175

Agroznanje, vol. 10., br.3. 2009, 5-16 5

Pregledni rad UDK: 519.2:631

Biometrika i eksperimentalna statistika

Nikola Mićić1,2, Gordana Đurić1,2, Božo Važić1

1Poljoprivredni fakultet Univerziteta u Banjaluci 2Instutut za genetičke resurse Univerziteta u Banjaluci

Rezime

Biometrika je prilikom svog nastanka (Galton, 1901) definisana kao nauka koja treba da se bavi primenom matematičko-statističkih metoda u biološkim naukama. Krajem veka u kome je i nastala, biometrika se našla na raskršću između matematičko-statističkih metoda i eksperimentalnih i instrumentalnih metoda koje su u istom periodu napravile značajne iskorake u biološkim istraživanjima. Danas, međutim, statističari ne pokazuju veliki interes da prate napredak bioloških nauka, a istraživači u biološkim naukama, zaokupljeni novim eksperimentalnim metodama i tehnikama, pribegavaju matematičko-statističkim metodama samo sa ciljem sigurne potvrde dobijenih eksperimentalnih rezultata. Tako, jednostavno, možemo videti da u svim statističkim udžbenicima, stručnim prikazima i naučnim knjigama iz statistike, na našem jeziku, ali i u okruženju, nije dat niti je diskutovan, ni jedan primer u kome se javljaju statistički značajni interakcijski efekti u faktorijalnoj analizi varijanse, a da ne pominjemo AMMIa, GGEb i PCAc model analize interakcijskih efekata u multifaktorijalnoj varijansi [8, 7]. Istovremeno u istom okruženju, u biološkim istraživanjima napravljena su brojna pogrešna uopštavanja ili doneti potpuno pogrešni i besmisleni zaključci koji su potvrđeni obimnim matematičko-statističkim izračunavanjima, a da pritom nije zabeležena ni jedna jedina reakcija statističara na evidentno pogrešno korišćenje ovih metodika. Na osnovu iznetih konstatacija možemo zaključiti da biometrika danas neminovno zahteva drugačiji pristup i odgovornost svih onih koji se bave svakim pojedinim segmentom ove interdisciplinarne nauke.

Biometrika, kao naučna disciplina u osnovi podrazumeva integralni pristup, matematičko-statističkih, eksperimentalnih i svih drugih metoda i tehnika, kao i njihovu interakciju sa svakim pojedinačnim faktorom u realizaciji istraživanja, a sve sa ciljem omogućavanja istinskog razumevanja rezultata eksperimentalnog rada u biološkim, odnosno, poljoprivrednim naukama. Ključne reči: Statističke zakonitosti, varijacije, biometričko zaključivanje.

a Additive Main effects and Multiplicative Interaction b Genotype main effects and Genotype × Environment interaction c Principal Components Analysis


Uvod Biometriku kao nauku koja treba da se bavi primenom matematičko-statisti-čkih

metoda u biološkim naukama definisali su Francis Galton, Karl Pearson, i Walter Weldon 1901. godine. Svoj zajednički stav potvrdili su pokretanjem naučnog časopisa Biometricad (1901), kao časopisa za statistiku u kojem je naglasak stavljen na radove koji sadrže originalne teorijske priloge, direktne ili potencijalne vrednosti sa aplikacijama u biološkim istraživanjima. Ovaj entuzijazam bazirao sa na naučnim otkrićima njihovih savremenika kao što je Čarls Darvin ili upravo u to vreme po prvi put shvaćenim Mendelovim zakonima. Ovaj koncept časopisa zadržan je sve od 1930. godine, kada Biometrika praktično postaje časopis za čistu statističku teoriju i metodiku [4]. Međutim, značajan razvoj bioloških nauka od sredine XX veka do danas, pitanje odnosa ma-tematičko-statističkih i bioloških nauka vraća ponovo u vreme nastanka Biometrike i aktuelizuje preispitivanje fundamentalnih ciljeva koje biometrika kao naučna disciplina treba da ostvari.

Statistika se danas shvata kao naučna disciplina ili naučna metoda za kvanti-tativno ispitivanje masovnih pojava. Statistika prikuplja i po definisanim kriterijumima klasifikuje ili sređuje podatke. Matematičko-statistička osnova je matematizacija varija-cija i verovatnoće. Eksperimentalna statistika nam sa određenom ili odabranom ve-rovatnoćom daje meru varijacija eksperimentalnih podataka i time sugeriše pouzdanost ocene u tendencijama analizirane pojave. Statističke metode značajno su podržale razvoj bioloških i poljoprivrednih nauka. Danas, u našem okruženju, ova podrška više je nego potrebna. Analiza više doktorskih i magistarskih teza i naučnih radova [24, 25, 19, 20] nedvosmisleno pokazuje da se statističke metode sve više koriste šablonski, bez jasnog razumevanja šta primenjene analize pokazuju, a što, u konačnom, za posledicu ima pogreš-na uopštavanja i besmislene zaključke.

U duhu razvoja biometrike početkom XX veka, prvi udžbenik iz biometrike u našem okruženju napisao je Tavčar [32] sa tri definisana poglavlja: I) Varijabilitet, II) Biometrička istraživanja kvantitativnih svojstava, i III) Biometrička istraživanja kvalita-tivnih ili alternativnih svojstava. Iako je razvoj statistike posle toga dostigao značajne razmere, pojava prve Biometrike u okruženju zaslužuje da se posebno istakne iz razloga što je kasnije udaljavanje statistike od bioloških istraživanja imalo negativne posledice pre svega po razvoj bioloških istraživanja, ali i po razvoj statistike.

Pitanje odnosa eksperimentalne statistike i biometrike, danas, ne postavlja se sa ciljem umanjivanja značaja statističkih metoda i znanja koje moraju imati istraživači u biološkim naukama, već u cilju adekvatne upotrebe statističkih znanja i dostignuća i stavljanja statistike u pravilan odnos prema svim drugim faktorima naučno-eksperiment-alnog istraživanja. Ovo pitanje sigurno ne može biti rešeno na način kako nam to sugerišu "čisti" statističari [3], već obrazovanjem stručnjaka za biometriku koji će jednako znati i matematičko-statističke metode i biološke zakonitosti sa eksperimentalnim metodama i tehnikama i koji će imati dovoljno znanja da promisle interakcijske efekte svih opštih i pojedinačnih faktora čija je rezultanta posmatrana pojava.

Potvrda ovog stava, kao stava do koga je došla i šira naučna i akademska zajednica može se naći i u revidiranom Frascati manuel-u [6] u kome je samo teorijska

d Biometrica - Oxford University Press. ISBN 0-19-850993-6.


statistika svrstana u prirodne nauke (sa matematikom), a aplikativne statistike klasifikuju se u odgovarajuće posebne naučne oblasti.

Biometrika i statističko zaključivanje kod nas i u okruženju Odnos statističara, prema eksperimentalnoj tehnici u poljoprivrednim nau-

kama i istraživanjima u našem okruženju, najbolje možemo videti u navodima Hadživukovića [11]: "Eksperimentalna tehnika primenjena kod postavljanja ogleda, njegovog izvođenja i konačnog dobijanja rezultata ne sme biti činilac uticajan na povećanje eksperimentalne pogreške. Da ne bi došlo do toga potrebno je čitav ogled savesno voditi". Dakle, pitajmo se ko je taj ko treba da da odgovor kako eksperimentalna tehnika primenjena kod postavljanja ogleda treba ili može uticati na rezultate eksperimenta a da pri tome ne dolazi do povećanja eksperimentalne pogreške? Dakle, ko? Statističar ili istraživač koji poznaje eksperimentalnu tehniku i proučava određenu pojavu? Takođe, svakom istraživaču, kao ekspertu za određenu oblast istraživanja, savršeno je jasno da eksperimentalna tehnika jeste činilac eksperimentalne pogreške. U dosadašnjim istraživanjima ovom pitanju nije posve-ćivana adekvatna pažnja, pre svega zbog obimnih izračunavanja koja se javljaju kao otežavajući faktor. Danas, međutim, obradu velikog broja podataka uspešno rešavaju računari, a pitanja interakcije eksperimentalne tehnike sa uslovima realizacije ekperimenta sve više dobijaju na značaju. Takođe, eksperimenti sve više postaju složeni i uključuju sve veći broj promenljivih. U cilju potpunog razumevanja nedo-slednosti citiranog stava, treba reći da pozivanje na savesno vođenje eksperimenta uz ignorisanje adekvatne ocene primenjene eksperimentalne tehnike, jednostavno nema smisla. To potvrđuju i sledeći navodi u poglavlju u kome [11] objašnjava značaj eksperimentalne tehnike u statističkim analizama: "Važan činilac u eksperimen-talnom radu je umešnost i iskustvo lica koja sprovode ogled. Ako ogled vodi više lica, stručnu razliku između njih treba svesti na minimum". Ovako potcenjivanje istraživača koji primenjuje određenu eksperimentalnu tehniku i istrumentalne metode, od strane "čistih statističara" sigurno ne stvara perspektivu za doslednu primenu matematičko-statističkih metoda u razvoju naučnih dostignuća u oblasti poljo-privrednih i bioloških nauka. Ovo pitanje u našem okruženju aktuelizovli su [29] ali je reakcija izostala.

Eksperimentalna statistika ili biometrika Odgovor na ovo pitanje možemo tražiti u kritičkom osvrtu koji je Supek [31]

dao na Carnap-ovee konstatacije o induktivnom i deduktivnom načinu zaključivanja i njihovim mogućnostima da dođu do opštih i sigurnih zakona. Osvrćući se na Carnap-ovu postavku u vezi sa zaključivanjem u biološkim istraživanjima gde se za verovatnoću pojave određene morfološke odlike konstatuje da je induktivna verovatnoća određene hipoteze, Supek ističe da se verovatnoća može definisati samo kao odnos primeraka dotične osobine prema ukupnom broju primeraka, ali da sama statistika ne objašnjava zašto se neki događaji javljaju češće a neki ređe, već gde se takvi događaji mogu

e R. Carnap, Induktive Logik und Wahrscheinlichkeit, Beč, 1959.


očekivati (gde se može pogoditi statistička težina tj. relativna učestalost), jer statistički zakoni omogućavaju samo "velika proricanja", a da se ne mora ulaziti u detaljna objašnjavanja zašto je to tako, kao što to zahtevaju biolozi. Saglasno Supeku, Mulić [26] i Jacob [13] konstatuju da je jedna od karakteristika statističke metode promišljeno i sistematsko zanemarivanje pojedinosti.

Biometrika, kao uža naučna oblast poljoprivrednih nauka, nije definisana sa ciljem da otvara mogućnost stvaranja posebnih statističkih zakona u skladu sa naučnim oblastima gde se statistika primenjuje, već da se matematičko-statističke metode koje počivaju na jasnim pretpostavkama adekvatno primene u biološkim istraživanjima (interakcijski efekti eksperimentalnih metoda i definisanih uslova se podrazumevaju).

U oblasti poljoprivrednih i bioloških nauka postoji više primera koji nedvosmi-sleno potvrđuju da je otvaranje pitanja adekvatne primene statističkih metoda u ovim oblastima istraživanja više nego aktuelno.

Analizirajmo samo nekoliko primera iz najnovijih istraživanja u BiH koji su sa matematičko-statističkog stanovišta nesporni, ali su sa stanovišta tumačenja rezultata odbačeni kao pogrešni, što nedvosmileno potvrđuje opravdanost naučnog i kritičkog otvaranja ovog pitanja:

1) Tumačenje aritmetičke sredine i pripadajućih koeficijenata varijacije Aritmetička sredina bez pokazatelja varijabiliteta za biometriku je neprihvatljiva

kao ocena bilo kakvih eksperimentalnih merenja. Aritmetička sredina sa odgovarajućim merama varijabiliteta u biometrici se definiše kao centralna tendencija i kao takva ocenjuje se elementarnim nivoom posmatranja neke pojave ( X ± Sx). Koeficijent varijacije (Vk) kao relativna mera varijabiliteta važan je pokazatelj koji govori o varijaciji eksperimentalnih podataka u posmatranom skupu. Ako je vrednost ovog koeficijenta veća od 5 %, a manja od 25 %, varijacije eksperimentalnih jedinica u posmatranom skupu smatraju se prihvatljivim. Ako je varijacija iznad 25 %, to znači da u posmatranom skupu postoji neki sistemski uticaj koji ovaj skup deli na dva ili više podskupova i dobijena aritmetička sredina ne može predstavljati centralnu tendenciju svih opaženih eksperi-mentalnih jedinki u tom skupu. Ako je koeficijent varijacije ispod 5 %, konstatujemo: "da su merenja suviše dobra da bi bila tačna", što znači da je neophodno izvršiti detaljnu proveru eksperimentalne tehnike budući da izvršena opažanja pokazuju izuzetno male varijacije između jedinica posmatranja kao da su merenja vršena na identičnim objektima ili da je izveden izuzetno mali broj merenja.

U svetlu prethodnih konstatacija kao ilustrativan primer da sem statističkih analiza treba uzeti u razmatranje i druge faktore eksperimenta može se navesti istra-živanje [18] koje prikazuje rezultate 35 statističkih sredina ispitivane širine zone inhibicije aktivnosti mikrorganizama, a kod kojih je vrednost standardne greške ± 0,00. Ako znamo da je kod hemijskih analiza istih uzoraka izvedenih istim postupkom, istim hemikalijama i instrumentima, i ako ih rade isti laboranti, dozvoljena varijacija 2,0 %, eksperimentalni rezultat sa varijacijom ± 0,00 je apsurdan i sigurno je rezultat pogešnog eksperimentalnog pristupa. Dakle, ako u nekom eksperimentalnom istraživanju u biološkim naukama imamo takvu interpretaciju rezultata da statistička sredina ima varijaciju ± 0,00 onda je sasvim jasno da su takvi rezultati posledica eksperimentalne greške i da to nikako ne može biti rezultat egzaktno izvedenog istraživanja.


Drugi primer odnosi se na statističku sredinu čija je vrednost 0,00 sa standardnom greškom sredine > 0. Ova relacija sa matematičko-statističkog aspekta je sasvim korektna. Međutim, u biometrici ovakav eksperimentalni rezultat je u konkretnim istraživanjima potpuno nelogičan. Naime, ako istražujemo prisustvo određenih komponenti u određenim uzorcima, apsurdno je doći do zaključka da tih komponenti u uzorcima ima manje od toga da ih tu uopšte nema. Međutim u istraživanju sadržaja pojedinih komponenti u hrani, [30] dolazi do rezultata da je X = 0,00 ± 0,02. To znači da je u jednom broju analiziranih uzoraka utvrđena količina analiziranih komponenti bila manja od toga da u tom uzorku one uopšte nisu bile ni prisutne (nisu detektovane). Ovo je više nego očigledan apsurd.

Prednji primeri jasno ukazuju da je za pravilnu ocenu bilo koje pojave koja se želi proučavati u poljoprivrednim i biološkim naukama ključno pitanje precizno defini-sanje uzorka. Ispravno definisan uzorak iskazan kroz njegovu centralnu tendenciju osnov su istraživanja u navedenim naučnim oblastima.

Kao prilog navedenim konstatacijama ukazaćemo na neka otvorena pitanja u definisanju uzorka u kojima treba da se integriše eksperimentalna tehnika i statistička analiza:

Za proučavanje efekata primene određenih agrohemikalija, ujednačavanje uslova mora se definisati eksperimentalnom tehnikom ili korekcijom nu-meričkih vrednosti dobijenih pokazatelja. Prskanje hemijskim sredstvima u primenjenim tretmanima u odnosu na kontrolnu varijantu otvara pitanje istovremenog tretmana kontrolne varijante u cilju ujednačavanja uslova. Npr. ako je tretman određenom agrohemikalijom podrazumevao više aplikacija sa 1000 l/ha, pitanje je u kom stepenu se u odnosu na kontrolnu varijantu opaža uticaj primenjenog sredstva, a u kom primenjene količine vode? Šta sa stanovišta senzibilnosti primenjenog sredstva i uslova lokaliteta znači primena jednog tretmana pre podne, a drugog u popodnevnom periodu ?;

Za interakciju fitofarmaceutskih i drugih agrohemikalija koje imaju uticaj na određene metaboličke procese u biljkama, životinjama, insektima itd., nije jednako upotrebljiv rezultat ako se sredstava primenjuju u procentnim (%) ili molarnim rastvorima (gmol/l)? Takođe, da li su procentni rastvori pravljeni kao masa / masu (g/g) ili masa / zapreminu (g/v), jer razlike mogu da budu izuzetno velike;

Proučavanja sadržaja nekih komponenti u materijalima biološkog porekla moraju uzeti u obzir i sadržaj ostalih komponenti koje ulaze u sastav celine koja se posmatra. Na primer, sadržaj hemijskih elemenata u rodnom drvetu voćaka mora da prati odnos mase tkiva drveta i kore. Naime, ista masa kore biće manje ili više razređena različitom masom drveta i obratno. Takođe, sadržaj belančevina u zrnu žitarica mora da prati i odnos mase tkiva endo-sperma, aleuronskog sloja i egzodermisa međusobno. Naime, ista količina belančivana u ukupnoj masi zrna pokazaće različite varijacije u zavisnosti od količine endosperma u zrnu, a što će na kraju dovesti do pogrešnih zaključaka.

Navedena pitanja ne mogu biti ignorisana i ne mogu se prevazići bilo kojom matematičko-statističkom metodom. Eksperimentalni rezultati koji u sebi nose sistemske greške u definisanju uzoraka, u primeni eksperimentalne tehnike, u lošoj proceni


osnovnih zakonitosti na kojima se temelji očekivani efekat primenjenog tretmana i slično, mogu se zamaskirati ili ostati neprimećeni kao posledica neprimerene matematizacije (Dubić, [5]: "Matematizacija da se opsene prostota"), ali oni sigurno neće dovesti do rezultata koji će predstavljati konkretan doprinos nauci.

2) Izbor funkcije toka proučavane pojave

O problemima pristrasnosti i ograničenjima u primeni linearne regresije i korelacione analize detaljno je pisao Hadživuković [9, 10] i ovo pitanje se neće posebno diskutovati.

Izbor funkcije trenda ili jednačine regresije u biološkim istraživanjima mora biti u skladu sa biološkom, genetičkom, fiziološkom, biohemijskom ili hemijskom zakonitošću, odnosno, određenom zakonitošću fizike, biofizike ili termodinamike itd. Naime, mehaničke ili elektrodinamčke pojave su reverzibilne, mogu se odvijati kako u jednom tako i u drugom pravcu, i, u jednačinama mehanike, znak koji nosi promenljiva vreme ne igra nikakvu ulogu. Termičke ili hemijske pojave su, naprotiv, ireverzibilne, i one dejstvuju uvek u jednom (istom) pravcu i, na primer, ne možemo ništa učiniti da toplota od hladnog teče prema toplom. Dakle, svaka pojava ili biološka funkcija u ovim istraživanjima ima svoju tendenciju, svrhu i logiku, i ona se mora imati u vidu čak i onda kada je proučavana biološka funkcija rezultanta interakcije dve ili više zakonitosti. Ovo je važnije pitanje od toga da li će izračunata funkcija biti samo interpolisana i da li se i pod kojim uslovima u datom istraživanju sme izvoditi ekstrapolacija. Matematičko-statistički parameti izbora reprezentativne funkcije nisu uvek pouzdani, a veoma često istraživači nastojeći da dobiju statistički značajan nivo korelativne zavisnosti ulaze u "visoke" matematizacije koje se u konačnom svode na improvizaciju ili neprimerenom matematizacijom nametnuto i isforsirano pogrešno zaključivanje. Čak i ako razumemo argumentovanu sugestiju statističara da funkciju regresije treba posmatrati samo kao interpolaciju u okviru intervala eksperimetalnih podataka [17], u biološkim istraživanjima moguće je izvesti više pogrešnih uopštavanja iako je sam postupak matematizacije sasvim korektan i prihvatljiv sa stanovišta primenjenih matematičko-statističkih metoda. Tako sa povećavanjem stepena funkcije polinoma moguće je izvesti matematičku interpolaciju do postizanja visokog stepena korelacije (vidi formule pod 1) iako je takav tok matematičke funkcije sa stanovišta biološke funkcije posmatranog procesa, apsolutno nelogičan ili potpuno pogrešan.

Jednačine polinoma različitog stepena sa hipotetičkim koeficijentima korelacije za istu statističku seriju

1. yi = a + bxi Rxy = 0,25 2. yi = a + bxi + cxi

2 Rxy = 0,50 3. yi = a + bxi + cxi

2 + dxi3 Rxy = 0,75

4. yi = a + bxi + cxi2 + dxi

3 + exi4 Rxy = 0,95

(1)

Ova logika primenjena u istraživanju dinamike sadžaja mikroelemenata u rod-

nom drvetu različitih genotipova breskve [27] prikazuje funkciju polinoma trećeg i četvrtog stepena sa rxy ≥ 0,9. Dinamika mikroelemenata predstavljena polinomom četvrtog stepena pokazuje visok stepen korelacije ali i veliku amplitudu promene sadržaja mikroelemenata što je apsurd imajući u vidu činjenicu da su analize izvedene u periodu


fiziološlog i ekološkog mirovanja kada je takva metabolička aktivnost apsolutno nemoguća. Ovakav pristup može se oceniti i kao nastojanje da se matematičkim crtanjem prikažu eksperimentalni rezultati (saglasno Lagranžeovoj interpolaciji), ali to u biološkim istraživanjima bez čvrste argumentacije može da vodi u improvizaciju.

xi : 10 20 30 40 50 60 70 80 90 100 110 120 130 140 150 yi : 5 30 55 60 53,1 40 29,7 6 16 27 36,5 70 81,9 82,3 80,7

(2)

120

100

80

60

40

020 40 80 100 120 140 160

R = ; y = 18,34 + 0,33x2 0,31 i i

R = ; y = 43,61 - 0,55x + 0,006x 2 20,45 i i i

R = ; y = 2,23 + 2,12x - 0,035x + 0,002x2 2 30,61 i i i i

R = ; y = - 84,95 + 10,593x - 0,256x - 7 x2 2 -6 40,94 i i i i

20

80 Graf. 1. Grafički prikaz pripadajućih funkcija 1., 2., 3. i 4.-og stepena polinoma za stati-

stičku seriju pod (2). Sa povećanjem stepena polinoma povećava se vrednost koeficijenta determinacije ali se otvara pitanje koliko je dobijeni tok funkcije sa-glasan sa stvarnom tendencijom proučavanog procesa koji se eksperimentalno istražuje. Otvoreno je pitanje da li su dobijeni reprezentativni eksperimentalni podaci ako je dobijena matematička funkcija sa reprezentativnim pokazateljima varijacije nelogična sa stanovišta zakonitosti proučavane biološke pojave.

Izbor matematičke funkcije u biološkim i poljoprivrednim istraživanjima mora

biti usaglašen sa osnovnim zakonitostima u toku posmatrane pojave. Svako odstupanje mora biti višestruko provereno pre nego što se utvrđena promena sa matematičko-statističkim prilagođavanjem usvoji kao funkcija posmatranog procesa. Dobijeni ekspe-rimentalni podaci moraju biti provereni sa svih aspekata eksperimentalne i instrument-alne metode i tehnike. Naime, ni statistička ni eksperimentalna metoda i tehnika ne mogu imati atribut "subjekta" u donošenju zaključaka ili konačnom opredeljenju kojoj sugestiji dati poverenje u odlučivanju.

Matematičko-statističke funkcije u modeliranju bioloških procesa

Kada se želi izvesti matematičko modeliranje bioloških funkcija, opredeljujući kriterijum za izbor tipa jednačine treba da bude varijacija eksperimentalnih podataka oko matematičke funkcije koja modelira tok procesa, što znači da je ključni parametar izbora standardna greška funkcije regresije, odnosno izračunat koeficijent varijacije [1, 2, 15].


Koeficijent korelacije nije dobar pokazatelj za izbor tipa funkcije u modeliranju bioloških procesa jer često pokazuje visok stepen korelativne zavisnosti i kod onih jednačina regresije gde je standardna greška relativno velika, odnosno gde je rasipanje eksperi-mentalnih jedinica oko jednačine regresije veće od 30 % (pogledaj primere pod 3 i 4.). Ako za datu seriju nezavisno (xi) i zavisno (yi) promenljivih (pod 3) izračuna-mo više pripadajućih različitih matematičkih funkcija, možemo konstatovati značajne razlike između nivoa korelativne zavisnosti i koeficijenta varijacije u zavisnosti od tipa mate-matičke funkcije (vidi pod 4).

xi yi 1. 1,3 10,5 Funkcije regresije

2. 4,6 6,6 1. yi = a + bxi 3. 9,6 1,6 2. yi = a + bxi + cxi

2 4. 15,1 1,3 3. yi = ABx 5. 19,3 1,9 4. yi = Axb 6. 24,6 1,2 5. yi = a + b/xi 7. 29,9 2,5 6. yi = a + bxi + c/xi 8. 36.1 2,3 9. 39,2 3,3 10. 45,0 4,5

( 3 )

Izračunate jednačine sa pripadajučim koeficijentima za statističku seriju pod 3.

Funkcije regresije Standardna greška

Koeficijent korelacije

Koeficijent varijacije

1. yi = 5,42 - 0,08xi Se = 2,84; rxy = 0,42; Vk = 79,56; 2. yi = 9,52 - 0,67xi + 0,012xi

2 Se = 1,47; rxy = 0,89; Vk = 41,32; 3. yi = 3,52·0,99x Se = 3,05; rxy = 0,65; Vk = 85,69; 4. yi = 7,53x-0,36 Se = 2,07; rxy = 0,57; Vk = 57,91; 5. yi = 2,03 + 11,31/xi Se = 1,47; rxy = 0,84; Vk = 41,25; 6. yi = 0,44 + 5,63xi + 13,73/xi Se = 1,39; rxy = 0,83; Vk = 39,20;

( 4 )

Kada se kod eksperimentalnih istraživanja u biološkim naukama javljaju složene matematičke funkcije, to je jasan znak da u osnovnom skupu postoje sistemski uticaji koji osnovni skup dele na dva ili više podskupova, što mora biti objašnjeno i sa stanovišta samog toka posmatrane pojave i sa stanovišta primenjene eksperimentalne metode i instrumentalne tehnike. Matematička modeliranja u poljoprivrednim i biološkim naukama, danas, sve više dobijaju na značaju. Algoritmi i matematičke funkcije procesa na određenim kora-cima, odnosno, koraci u algoritmu sa matematičkim funkcijama koje definišu ograniče-nja ili uslove za prelazak na naredne korake [23, 21, 14, 16, 12], postaju moćno oruđe u razvoju ekspertskih sistema ili softvera kao stručne pomoći u vođenju različitih procesa proizvodnje ili kao podrške u razvoju i modeliranju visokointenzivnih tehnologija u biotehnologiji, odnosno u poljoprivrednoj proizvodnji.


Upozoravajući primeri interpretacije statističkih metoda

U dostupnoj literaturi postoje i veoma uznemirujuća tumačenja eksperimental-nih rezultata na osnovu primene statističkih metoda. Iako je sasvim jasno da se statistička metoda ovde koristi samo zato da bi se mešavina neznanja i pseudonauke brižljivo upakovala u ambalažu naučnosti, ovi primeri moraju jednako da interesuju (uznemire) i profesionalne statističare i naučnike u naučnim oblastima gde se takvi zaključci verifikuju. Primeri koji su uzeti u razmatranje posebno su uznemirujući zato što iza njih stoje pre svih mentori kao aktuelni univerzitetski profesori, zatim i članovi komisija pred kojima su radovi odbranjeni ili članovi komisija koji su potpisali izveštaje sa pozitivnom ocenom predočenog rada, i na kraju, kao poseban problem deo akademske javnosti koji kritičke osvrte na ove radove odbija u ime "akademske solidarnosti" (čitaj odbijanja mogućnosti šire analize naučnih doprinosa i akreditacija):

1. Magistarska teza odbranjena na fakultetu u BiH: Izvedeni zaključak - "Komponente u hrani funkcionalno zavise od početnog slova u

nazivu hrane" ? Greška u primeni statističke metode: Za računanje koeficijeneta determinacije uzeti

su redni brojevi u popisu artikala kao nezavisno promenljiva (xi), a sadržaj istraživane komponente u artiklu kao zavisno promenljiva (yi).

2. Magistarska teza oborena na Naučno-nastavnom veću fakulteta u BiH: Rezultat eksperimentalne analize: Svi embriološki parametri eksperimentalno utvr-

đeni kod ribe (pastrmke), imaju prosečne vrednosti izvan intervala varijacije. Greška u primeni statističke metode: Neobjašnjiva (ili statističke analize uopšte nisu

rađene a srednje vrednosti su uzete iz literature, ili ...). 3. Magistarska teza oborena na Naučno-nastavnom veću fakulteta u BiH: Izvedeni zaključak - "Različiti klimatski uslovi u godinama ispitivanja nisu imali

nikakav uticaj na broj listova po biljci, kao ni na broj plodova po cvetnoj grani bez obzira na konstatovane značajne razlike u % oprašenih (zametnitih) plodova. Svih pet genotipova paradajza imali su identično ponašanje u obe godine posmatranja";

Greška u primeni statističke metode: Koeficijenti varijacije ispod 5 % jasno ukazuju na sistemske greške u definisanju uzorka.

Zaključna diskusija

Donošenje zaključaka o proučavanim pojavama u poljoprivrednim i biološkim naukama koje se baziraju na statističkim metodama nužno moraju da uključuju i sve zakonitosti koje stoje u vezi sa predmetom statističke analize. Dakle, dok se statistika (kao i matematika) kreće isključivo u svetu brojeva koji su u osnovi apstrakcija svih karakteristika predmetnosti posmatranih količina [28], logika zaključivanja u biometrici mora voditi posebnu pažnju o svakoj apstrakciji u odnosu na predmet istraživanja, u protivnom ona gubi tlo pod nogama i najčešće dolazi do besmislenih zaključaka.

Ovde je nužno da se konstatuje kako na biometriku treba gledati kao na matematiku i statistiku realnih vrednosti (količina nečega). Iako se statistika u potpu-nosti oslanja na matematiku, primena same statističke metode u biometrici je ograniče-na realnim stanjem posmatranih elemenata proučavane pojave. Tako primena statističke


metode u analizi bioloških procesa nikada ne može do kraja da se osloni na sve apstrakcije koje su prisutne u matematičkim analizama. Dakle, logika biometričkog zaključivanja uvodi brojna ograničenja koja su posledica nemogućnosti u apstraho-vanju osobenosti predmeta istraživanja. Objektivno, eksperimenti sa živim sistemima, nikada ne mogu apstrahovati samo stanje tih sistema (strukturu i funkciju) i njihovu interakciju sa stanjem okoline.

Zaključci

Biometričkim pristupom, u oblasti poljoprivrednih nauka, vrši se opažanje,

planiranje eksperimenta, ocena pouzdanosti tehnike merenja, sveobuhvatna analiza eksperimentalnih uslova i dobijenih rezultata, procena interakcijskih efekata i tumačenje tendencija i varijacija u dobijenim rezultatima istraživanja. Saglasno prirodi posmatrane pojave i dostupnim eksperimentalnim tehnikama, biometrika osmišljava, planira i izvodi eksperimetalno istraživanje. Matematičko-statističke analize, kao integralni dio biometrike, ocenjuju varijacije i tendencije u razvoju posmatrane pojave i sa odgovarajućom verovatnoćom sugerišu odgovore o dobijenim eksperimentalnim rezultatima. Primena i pravilno korišćenje matematičko-statistikih metoda, kao važnog instrumenta u biološkim i poljoprivrednim istraživanjima, realizuje se upravo kroz biometriku. Na osnovu iznetih konstatacija jasno se može zaključiti da eksperimentalna statistika nije ekskluzivni instrument za donošenje zaključaka u eksperimentalnim istraživanjima u biološkim i poljoprivrednim naukama. Istraživanja u kojima je eksperimentalna statistika dovodi na nivo "subjekta" u izvođenju i donošenju zaključaka, neminovno vode ka pogrešnom uopštavanju.

Biometrika, i eksperimentalna statistika kao njen integralni deo, svoju punu funkciju mogu realizovati isključivo kroz obrazovanje stručnjaka za biometriku koji će imati neophodno znanje iz matematičko-statističke metode kao i iz bioloških zakonitosti, eksperimentalnih i instrumentalnih metoda i tehnika i koji će imati dovoljno znanja da promisle i matematizuju interakcijske efekte svih opštih i pojedinačnih faktora čija je rezultatnta proučavana pojava.

Literatura 1. Cerović R., Mićić N., Đurić Gordana, (1998): Modelling pollen tube growth and ovule

vitality in sour cherry. Acta Horticulturae N° 468. pp: 621 – 628. 2. Čmelik Z., Mićić N. (1988): Sezonska dinamika sadržaja kalija i efikasnost njegovog

iskorištavanja u ishrani šljive. Radovi Poljoprivrednog fakulteta Univerziteta u Sarajevu, God. XXXVI, broj: 40. Str: 157–168.

3. Čobanović K. (1995): Iskustva primene statističkih metoda u poljoprivrednim istraživanjima. Savremena poljoprivreda Vol. 43, Br 1-2. str:149-154.

4. Cox D. (2001): "Biometrika Centenary," Newsletter of the Bernoulli Society for Mathematical Statistics and Probability, Vol.8, No.1,

5. Dubić S. (1977): Nauka i naučni metod. Poljoprivredni fakultet Sarajevo. 6. Frascati Manual (2002): Proposed Standard Practice for Surveys on Research and

Experimental Development. Published by: OECD 7. Gauch H. G. (2006): Statistical Analysis of Yield Trials by AMMI and GGE. Published

in Crop Sci 46:1488-1500


8. Gauch H. G., and R.W. Zobel. (1996): AMMI analysis of yield trials. In M.S. Kang and H.G. Gauch, Jr. (ed.) Genotype by environment interaction. CRC Press, New York.

9. Hadživuković S. (1975): Problemi analize u linearnoj regresiji. Agroekonomika Novi Sad. Br. 4. str.: 119 - 127.

10. Hadživuković S. (1978): Problemi pristrasnosti u regresionoj analizi. Agroekonomika Novi Sad. Br. 7. str.: 69 - 78.

11. Hadživuković S. (1991): Statistički metodi. Poljoprivredni fakultet, Novi Sad. 12. Horvat D., Ivezić M. (2005): Biometrika u poljoprivredi. Gradska i sveučilišna knji-

žnica Osijek. 13. Jacob F. (1970): La logique du vivant. Gallimard, Paris. 14. Jevtić S., Mićić N., Đurić Gordana, Cerović R. (1997a): Drougth to be Modelled Intro-

ducing Automatic Meteorological Stations Net. Proceedings International Symposium DROUGHT AND PLANT PRODUCTION, Belgrade, 258–270.

15. Jevtić S., Mićić N., Gordana Đurić and Cerović R. (1997b): Model of ecological functions of growth and development in potato. Acta Horticulturae N° 462. pp: 1019 – 1024.

16. Jevtić S., Mićić N., Gordana Đurić and Cerović R. (1997c): Organogenesis of algorithm in potato. Acta Horticulturae N° 462. pp: 1015 – 1018.

17. Lovrić M., Komić J., Stević S. (2006): Statistička analiza- metodi i primjena. Ekonomski fakultet Banjaluka - Grafid.

18. Marjanović Ž. (2007): “Ekstrakcija eteričnih ulja četinara (jela, smrča, bor, kleka, duglazija) i analiza njihove antimikrobne aktivnosti” - Doktorska disertacija, Tehnološki fakultet Univerziteta u Banjaluci.

19. Mićić N. (2007a): Analiza doktorske disetacije Marjanović Ž: “Ekstrakcija eteričnih ulja četinara (jela, smrča, bor, kleka, duglazija) i analiza njihove antimikrobne akti-vnosti” Univerzitet u Banjaluci, Br: 05-327. str.: 5.

20. Mićić N. (2007b): Analiza teze: "Uticaj cinka na metabolizam čovjeka". Stojković S. Univerzitet u Banjaluci, Br: 01-516. str.: 5.

21. Mićić N. i Đurić Gordana (1995): Algoritamska osnova ciklusa organogeneze voćaka. Jugosl. voćar. 28, 107–108, str: 67–81.

22. Mićić N., Đurić G., Jevtić S., Cerović R. (1997): The algorithm basis of organogenesis cycle in plum. VI International Symposium on Plum and Prune Genetics, Breeding and Pomology. Warszawa, Program and Abstracts p. 46.

23. Mićić N., Đurić Gordana, Jevtić S., Lučić P. (1995): The Basis for Defining a Model of Ecological Functions of the Organogenesis in Fruit Crops. J. Sci. Agric. Res. 57, 203. p: 89–99.

24. Mićić N., Đurić Gordana, Jovanović M: (1994a): Diskusija statističkih pokazatelja u faktorijalnim ogledima u voćarstvu: II Analiza diskusije interakcijskih efeka-ta u aktuelnim radovima iz oblasti voćarstva. Jugosl. voćar. Br. 105 – 106. str: 89 – 102.

25. Mićić N., Đurić Gordana: (1994): Diskusija statističkih pokazatelja u faktorijalnim ogledima u voćarstvu: I Analiza i diskusija interakcijskih efekata. Jugosl. voćarstvo Br. 105 – 106. str. 79 – 88.

26. Mulić J. (1969): Eksperimentalna statistika primjenjena u poljoprivredi. Institut za poljoprivredna istraživanja Sarajevo.


27. Popović R. (1985): Morfološke i hemijske karakteristike rodnog drveta i korijena breskve u periodu mirovanja. Magistarska teza, Poljoprivredni fakultet Univerziteta u Sarajevu.

28. Pauše Ž. (2007): Matematika i zdrav razum. Školska knjiga. Zagreb 29. Prodanović T. i Mićić N. (1996): Naučno istraživanje – metode, procedura, jezik i stil.

Agronomski fakultet Čačak i Institut za istraživanja u poljoprivredi Srbija. 30. Stojković S. (2003): Uticaj cinka na metabolizam čovjeka. Magistarska teza, Tehnološki

fakultet Univerziteta u Banjaluci. 31. Supek I. (1995): Filozofija, znanost i humanizam. Školska knjiga Zagreb. 32. Tavčar A. (1946): Biometrika u poljoprivredi. Poljoprivredni nakladni zavod Zagreb.

Biometrics and Experimental Statistics

Nikola Micic1,2, Gordana Đuric1,2 i Bozo Vazic1

1 University of Banja Luka Faculty of Agriculture 2 Genetic Resources Institute, University of Banja Luka

Summary

Within the agricultural sciences a biometric approach is used for observations, experiment planning, assessment of measurement technique reliability, comprehensive analysis of experimental conditions and results obtained, assessment of interaction effects, as well as interpretation of tendencies and variations within the results obtained during the course of a research. Biometrics is to designs plans and perform the experimental research in accordance with the nature of the observed occurrence and available experimental techniques. Mathematical and statistical analysis as the integral part of biometrics are to assess the variation and tendencies in the development of an observed occurrence, hence suggest the conclusions about the obtained experimental results with the appropriate level of probability. Application and proper use of the mathematical-statistical methods, as an important instrument in biological and agricultural research, is concretized by biometrics. On the basis of the aforementioned, it is clear that the experimental statistics is not the exclusive conclusion forming instrument in the field of experimental research within the biological and agricultural sciences. The researches where the experimental statistics is risen to the level of a subject in the conclusion forming and conclusion making process, inevitably lead to the wrong generalizations.

Biometrics and the experimental statistics as its integral part can fulfill its function exclusively through education of biometrics experts who should possess the necessary knowledge in mathematical-statistical methods as well as deep understanding of the principles of biology, experimental and instrumental methods and techniques and who should be knowledgeable enough to think through and mathematise the interaction effects of both general and individual factors taking part in the observed occurrence.

Key words: statistical regularities, variations, biometrics inference


Originalan naučni rad UDK: 631.559

Uticaj supstrata na kvalitet rasada matičnjaka (Melissa officinalis L)

Damir Beatović, Slavica Jelačić, Đorđe Moravčević, Ana Vujošević1

1Poljoprivredni fakultet Beograd, Srbija

Rezime

U poslednje vreme je sve prisutnija proizvodnja rasada lekovitog, aromatičnog, začinskog bilja u različitim kontejnerskim sistemima i uz upotrebu različitih supstrata. Sa ciljem inten-ziviranja tehnologije proizvodnje rasada, sproveden je ogled u kojem je ispitivan uticaj različitih supstrata na kvalitet rasada matičnjaka. Ogled je izveden u stakleniku Poljoprivrednog fakulteta u Beogradu tokom 2007 i 2008. godine. Rasad matičnjaka je proizveden u kontejnerima po »speedling sistemu«. Korišćeni su polistirenski kontejneri sa zapreminom ćelije od 76 cm3. Za proizvodnju rasada korišćena su pet supstrata. Kontrolnu varijantu činio je supstrat pripremljen od tutinskog treseta koji je oplemenjen zeolitom i četri komercijalna supstrata koja se najčešće koriste u proizvodnji rasada. Rezultati istraživanja pokazuju da se najbolji kvalitet rasada matičnjaka dobija proizvodnjom na domaćem oplemenjenom supstratu.

Ključne reči: matičnjak, rasad, supstrati, kontejnerska proizvodnja

Uvod

Proizvodnja rasada lekovitog, aromatičnog i začinskog bilja u Srbiji još uvek se dominantno odvija na klasičan način – po sistemu golih žila (biljke sa nezaštićenim korenovim sistemom) u lejama i plastenicima. Rezultat ovakvog načina proizvodnje je rasad lošijeg kvaliteta, biljke pri rasađivanju trpe stres, potreban im je duži period za ukorenjavanje i nastavljanje rasta i razvića.

Intenzivni oblici proizvodnje, kao što je kontejnerska proizvodnja rasada po sistemu tzv. sadnica sa zaštićenim korenovim sistemom ima niz prednost u odnosu na klasičnu. Kontejnerska proizvodnja rasada svoju primenu je odavno pronašla u povrtarskoj i cvećarskoj proizvodnji (Hanić, 2000). Prema Markoviću i sar., (1992) od velikog broja sistema kontejnerske proizvodnje, najracionalniji i najpraktičniji se pokazao »speedling sistem«, odnosno sistem polistirenskih (polipropilenskih) kontejnera sa ćelijama različite zapremine u koje se stavlja supstrat i vrši setva. Kontejnerska proizvodnja rasada lekovitog, aromatičnog i začinskog u Srbiji, u samom je začetku (Beatović i sar., 2008). Prema istraživanjima Beatovića i sar., (2006) najbolji kvalitet


rasada bosiljka dobijen je proizvodnjom u polistirenskim kontejnerima sa zapreminom ćelija od 76 cm3

. Za kontejnersku proizvodnju rasada veoma je značajan izbor odgovarajućeg

supstrata, jer su ćelije male zapremine pa se mora obezbediti kvalitetan supstrat na kome će se normalno razviti mlada biljka do rasađivanja (Bunt, 1988; Bures, 1993; Nelson, 2003)

U proizvodnji rasada lekovitog, aromatičnog i začinskog bilja još uvek se upotrebljavaju neodgovarajući supstrati. Najčešće se koriste supstrati koji su dobijeni mešanjem baštenska zemlje, komposta stajnjaka i dr. Takođe, upotrebljavaju se i različiti uvozni (komercijalni) supstrati koji znatno poskupljuju proizvodnju, a često su i svojim kvalitetom nedgovarajući.

Treseti su osnovna komponenta u proizvodnji visokokvalitetnih supstrata koji se koriste u rasadničkoj proizvodnji, proizvodnji povrća, voća, cveća, pečuraka, dendrološkog bilja i travnjaka. Srbija je bogata tresetima koji predstavljaju glavnu komponentu supstrata za proizvodnju rasada (Marković, 2002; Miladinović i sar., 2006). Razlikuju se u kvalitetu i reakciji. Treseti imaju malu zapreminsku masu (0,2-1 g/cm3), dobar vodno-vazdušni kapacitet, visok sadržaj organskih materija i humusnih kiselina. Najčešće su siromašni sa lakopristupačnim hranivima pa ih je neophodno mešati i oplemenjivati (Damjanović, 1994, 2006; Courter, 2003).

Oplemenjivanje treseta se vrši dodavanjem stajnjaka u količini od 20-40% (Bjelić i sar., 2007; Moravčević i sar., 2007). Treset se obogaćuje dodavanjem i različith oblika mineralnih đubriva. Najčešće se tresetu dodaje spororazlagajuće i vodorastvorljivo đubrivo u različitim dozama (Beatović i sar., 2008a). Proizvodnjom rasada na organskim supstratima obogaćenim zeolitima, koji služe kao đubriva, bavili su se Damjanović i sar., (1994); Glintić i Pavlović, (1994); Marković i sar., (1995) i dr.

Oplemenjivanje treseta zeolitom i njegova primena u proizvodnji rasada povrća i cveća pokazala je odlične rezultate. U proizvodnji rasada lekovitog, aromatičnog i začinskog bilja upotreba zeolita je do sada nepoznata. Matičnjak je biljna vrsta koja intenzivno iskorišćava hraniva iz supstrata. Za proizvodnju rasada matičnjaka potrebno je izabrati dobar supstrat kako bi dobili kvalitetan sadni materijal. Iz tog razloga pristupili smo iznalaženju najpovoljnijeg supstrata za kontejnersku proizvodnju matičnjaka, što je i cilj ovoga rada.

Materijal i metode rada

Istraživanja sa navedenim ciljem sprovedena su tokom 2007. i 2008. godine u

stakleniku Poljoprivrednog fakulteta u Beogradu. Rasad matičnjaka je proizveden u polistirenskim kontejnerima čije se karakteristike se nalaze u tabeli 1.

U proizvodnji rasada matičnjaka u kontejnerima korišćeni su sledeći supstrati (varijante ogleda):

1. Treset + zeolit (kontrola) 2. Stender A 400 3. Statohum Type 1 4. Floradur Topferde 5. Celoflora


Tab. 1. Karakteristike kontejnera (Beatović i sar., 2006) Characteristic of container (Beatović i sar., 2006)

Zapremina ćelije (cm3)

Cell size

Broj ćelija

Cells number

Oblik ćelija

Cell form

Razmak

između ćelija(cm)

Distance between cells

Dimenzije kontejnera

(cm) Container

size

Broj biljaka po

m2 Number of plants per

m2

Zapremina supstr. po kontejneru

(cm3) Volume of

substrate per container

76 40 (5x8)

Obrnuta kupa

Invertedlycone

6 53 x 31 x 5,5 243 3040

U ogledu kao kontrolna varijanta korišćena je domaća smeša supstrata pri-

premljena od tamnog treseta iz Tutina uz dodatak zeolita klinoptilolitskog tipa (NaKCa)6Al6Si30O72nH2O+. Ostale četri varijante činili su komercijalni supstrati koji se nalaze na tržištu.

Setva semena matičnjaka u kontejnere napunjene ispitivanim supstratima izvršena je 10.2. Korišćeno je seme sorte Lemon. Tokom izvođenja eksperimenta kori-šćene su uobičajene mere nege rasada: zalivanje, zasenjivanje i provetravanje. Proizvodnja rasada je trajala do 30.03. Pre analize (merenja) biljke su prošle kroz postupak »kaljenja«.

Metodom slučajnog uzorka izabrano je po 31 biljka od svake varijante supstrata. Kod analiziranih biljaka merena je visina (cm), broj grana, masa biljke (g), masa listova (g) dužina korena (cm) i masa korena (g).

Rezultati eksperimenta su prikazanih preko osnovnih pokazatelja deskriptivne i analitičke statistike (Hadživuković, 1991). Od pokazatelja centralne tendencije izračunata je aritmetička sredina ( X ). Varijabilitet podataka kvantifikovan je preko intervala varijacije (Iv) i koeficijenta varijacije (Cv). Rezultati istraživanja obrađeni su analizom varijanse a ispitivanje statističke značajnosti razlika prosečnih vrednosti između tretmana (različiti supstrati) izvršeno je lsd-testom.

Rezultati istraživanja su prikazani tabelarno.

Rezultati istraživanja i diskusija

U klasičnim sistemima proizvodnje (sistem gole žile) rasad matičnjaka u periodu

od 50-60 dana dostiže visinu oko 10-12 cm i spreman je za rasađivanje (Stepanović, 1998; Kišgeci, 2002).

Jedan od pokazatelja kvaliteta rasada je visina biljke. Rezultati istraživanja prikazani u tabeli 2 pokazuju da su najveće prosečne vrednosti visine matičnjaka (12,80 cm) dobijene proizvodnjom na supstratu Treset+zeolit (var. ogleda br. 1). Proizvodnjom rasada na Stender i Statohum supstrata nisu dobijene statistički značajne razlike u


prosečnim vrednostima visine biljke. Najmanji porast (2,75 cm) dobijen je proizvodnjom na supstratu Celoflora (var. ogleda br. 5).

U istraživanjima Damjanovića i sar., (1994) i Markovića i sar., (1995) potvrđen je efekat primene supstrata sa tresetom i zeolitom na visinu biljke paradajza.

Korišćeni supstrati u ogledu ostvarili su efekat i na broj grana (tab.2). Proizvodnjom matičnjaka na tresetu uz dodatak zeolita postignut je najveći broj bočnih grana (3,24). Između varijanti ogleda 2, 3 i 4 nisu dobijene statistički značajne razlike u prosečnim vrednostima broja grana. Supstrat Celoflora ostvario je najslabiji uticaj, dobijen je prosečan broj grana 1,57 (tab.2).

Tab. 2. Uticaj supstrata na visinu biljke i broj grana

Effect of Substrates on Plant Height and Number of Branch Visina biljke (cm)

Plant height Broj grana

Number of Branch

Varijante ogleda Variants of the trial X Iv Cv (%) X Iv Cv (%)

1. Treset + zeolit* 12,80 11,4-13,2 6,23 3,24 3-4 9,45 2. Stender A 400 6,51 5,3-7,5 9,51 2,86 2-3 12,55 3. Statohum Type 1 6,61 5,9-7,8 7,29 2,95 2-3 11,43 4. Floradur Topferde 8,54 6,8-11 13,11 2,81 2-3 14,30 5. Celoflora 2,75 2,5-3,2 7,62 1,57 1-2 23,54 LSD 0,05 0,01

0,63 0,83

0,24 0,31

*Peat+zeolite Rasad matičnjaka je spreman za rasađivanje kada dostigne određenu razvijenost.

Razvijenost rasada ogleda se i u masi nadzemnih delova (Marković i sar., 1995). Upotrebom supstratne smeše: treseta i zeolita, ostvaren je najjači efekat na masu biljke (3,41 g), što se može videti u tabeli 3. Između Stender i Statohum supstrata nisu dobijene statistički značajne razlike u prosečnim vrednostima mase biljke. Upotrebom Celoflore dobijene su najniže prosečne vrednosti mase biljke (0,15 g).

Tab. 3. Uticaj supstrata na masu biljke i masu listova Effect of Substrates on Plant Mass and Leaves Mass

Masa biljke (g) Plant mass

Masa listova (g) Leaves mass Varijante ogleda

Variants of the trial X Iv Cv (%) X Iv Cv (%)

1. Treset + zeolit* 3,41 2,95-4,12 10,84 2,44 2,01-2,64 8,75 2. Stender A 400 1,67 1,02-2,29 17,25 1,13 1,01-1,55 13,45 3. Statohum Type 1 1,66 1,26-2,05 11,87 1,09 0,96-1,32 12,11 4. Floradur Topferde 2,21 1,85-2,70 10,96 1,76 1,44-1,86 10,35 5. Celoflora 0,15 0,10-0,19 13,33 0,11 0,09-0,21 10,22 LSD 0,05 0,01

0,17 0,23

0,11 0,15

*Peat+zeolite


Tendencija najjačeg uticaja domaćeg supstrata potvrđena je i na analizirani parametar – masa listova (Tab. 3). Ostvarena je masa listova od 2,44 g. Takođe, upotrebom supstrata Celoflore dobijene su najmanje prosečne vrednosti (0,11 g).

U tabeli 4 prikazane su prosečne vrednosti dužine i mase korena. Najveća prosečna vrednost dužine korena (16,12 g) dobijena je gajenjem bosiljka na Statohumu. Između Statohuma, Stendera i Floradur supstrata nisu dobijene statistički značajne razlike u dužini korena. Najveća prosečna masa korena (1,46 g) je dobijena upotrebom treseta koji je oplemenjen zeolitom. Upotrebom Celoflore dobijene su najmanje prosečne vrednosti dužine korena (12,74 cm) i mase korena (0,26 g).

Tab. 4. Uticaj supstrata na dužinu i masu korena Effect of Substrates on Root LenghtPlan and Root Mass

Dužina korena (cm) Root lenght

Masa korena (g) Root mass Varijante ogleda

Variants of the trial X Iv Cv (%) X Iv Cv (%)

1. Treset + zeolit* 13,58 10,5-17,8 16,58 1,46 1,06-1,71 11,68 2. Stender A 400 15,78 10,1-20,3 20,72 1,24 0,88-1,63 18,21 3. Statohum Type 1 16,12 10,4-20,9 17,74 1,29 0,96-1,76 16,43 4. Floradur Topferde 15,44 12,2-21,4 19,12 1,36 1,12-1,82 13,23 5. Celoflora 12,74 10,7-16,8 13,19 0,26 0,17-0,34 15 LSD 0,05 0,01

1,63 2,16

0,11 0,15

*Peat+zeolite

Sl. 1. Varijante ogleda Variants of the trial


Dobijeni rezultati su u saglasnosti sa istraživanjima Vujošević-ke i sar., (2007) koji su koristili različite supstrate u proizvodnji rasada jednogodišnjeg cveća. U ogledima su koristili komercijalni i domaći supstrat koji je dobijen mešanjem tutinskog treseta i zeolita. Upotrebom domaćeg supstrata dobijeni su bolji rezultati, što je potvrđeno i u našem eksperimentu sa matičnjakom. Hadži Pecova i sar., (2007) testirali su šest sup-strata (baštenska zemlja, Potground, Humovit universal, Profi, Floradur A, Floradur Bsp) u proizvodnji rasada paprike i petunije. Najbolji kvalitet rasada paprike i petunije dobijen je proizvodnjom na Potground supstratu.

U proizvodnji rasada matičnjaka najbolji rezultati se dobijaju upotrebom kva-litetnih supstrata. Na slici 1 prikazane su varijante ogleda. Upotrebom supstrata koji je činio treset oplemenjen zeolitom (var. ogleda br.1) dobijen je rasad matičnjaka boljeg kvaliteta u odnosu na ostale varijante ogleda.

Zaključak

U cilju intenziviranja proizvodnje rasada lekovitog, aromatičnog i začinskog

bilja u Srbiji, usavršavaju se postojeće i iznalaze se nove tehnologije. Iznalaženje najpovoljnijeg supstrata za proizvodnju rasada lekovitog, aromatičnog i začinskog bilja, predstavlja važan zadatak.

Dobijeni rezultati istraživanja pokazuju značajan efekat primene domaće siro-vine – treseta u proizvodnji rasada matičnjaka. Najbolji kvalitet rasada matičnjaka dobijen je gajenjem na tresetu koji je oplemenjenom zeolitom.

Rezultati istraživanja imaju značaj u primeni i promociji domaće sirovine - treseta kao glavne komponente supstrata namenjenih za proizvodnju rasada lekovitog, aromatičnog i začinskog bilja u Srbiji. *Istraživanja su deo projekta Ministarstva nauke i tehnološkog razvoja Republike Srbije TR 20108: Samoniklo i gajeno lekovito bilje biozona Srbije u funkciji održivog razvoja brdsko-planinskih regija – prvi deo.

Literatura

1. Beatović, D., Vujošević, А., Jelačić, S., Lakić, N. (2006): Modeliranje proizvodnje

rasada bosiljka – izbor kontejnera. Arhiv za poljoprivredne nauke. 67 (238): 103-109.

2. Beatović, D., Jelačić, S., Moravčević, Đ. (2008): Kontejnerska proizvodnja rasada lekovitog, aromatičnog i začinskog bilja, XXVIII Savetovanje o lekovitim i aromatičnim biljkama, Vršac, 83-84.

3. Beatović, D., Jelačić, S., Vujošević, A., Lakić, N. (2008a): Primena spororazla-gajućeg đubriva u proizvodnji rasada lekovitog, aromatičnog i začinskog bilja Zbornik naučnih radova Institit PKB Agroekonomik, Vol.14., br. 1-2. str. 125-135.

4. Bjelić, V., Pavlović, R., Moravčević, Đ. (2007): Uticaj stajnjaka na kvalitet rasada lubenice. Zbornik naučnih radova Institut PKB Agroekonomik. 13 (1-2): 109-114,


5. Bjelić, V., Moravčević, Đ., Beatović, D., Jelačić, S. (2009): Uticaj stajnjaka na proizvodnju rasada paprike. Savetovanje o biotehnologiji. Čačak, 27-28. Mart. 2009. Zbornik radova, 143-148.

6. Bunt, A.C. (1988): Media and mixes for container-grown plants. London: Unwin Hyuman.

7. Bures, S., Pokorny, F.A., Dunavent, M.G. (1993): How to Build Container Media-from the Characteristics of their components. Sna Research Conference, 38: 124-125.

8. Courter, J.W., Gerber, J.M., Vandermark, J.S., Jacobsen, B.J.(2003): Growing vegetable transplants. Urbana, Ilinois, 71-83.

9. Damjanović, M., Marković, Ž., Zdravković, J., Todorović, V. (1994): Primena supstrata i smeše supstrata u proizvodnji rasada paradajza gajenog u kontejnerima. Savremena poljoprivreda, 42 (Vanr. broj): 166-173.

10. Damjanović, M., Zdravković, M, Marković, Ž., Zečević, B., Đorđević, R., Stanković, Lj. (2006): Domaći supstrati u proizvodnji rasada povrća. Monografija »Prirodne mineralne sirovine i mogućnosti upotrebe u poljoprivrednoj proizvodnji i prehrambenoj industriji«, Beograd, 179-189.

11. Glintić, M., Pavlović, T. (1994): Zeoplant kao komponenta organskih supstrata u proizvodnji povrća i cveća u zaštićenim prostorima. Savremena poljo-privreda, 42 (Vanr. broj): 162-165.

12. Hadži Pecova. S., Jankulovski, D., Martinovski, G. (2007): Uticaj supstrata na kvalitet cveća. XII Savetovanje o biotehnologiji, Čačak, 12 (13): 315-319. Hadživuković, S. (1991): Statistički metodi s primenom u poljoprivrednim i biološkim istraživanjima. Institut za ekonomiku poljoprivrede i sociologiju sela, Novi Sad.

13. Hanić, E. (2000): Značaj supstrata, kontejnera i hormona u rasadničarskoj proi-zvodnji, Univerzitet “Džemal Bijedić” Mostar, Studij za mediteranske kulture.

14. Kišgeci, J. (2008): Lekovite i aromatične biljke. Partenon Beograd. 15. Jelačić, S., Beatović, D., Vujošević, A., Lakić, N. (2006): Uticaj prirodnih biosti-

mulatora i spororazlagajućih đubriva na kvalitet rasada bosiljka (Ocimum basilicum L.) i matičnjaka (Melissa officinalis L.). Poljoprivredna tehnika, Godina XXXI, Broj 4. str.117-123.

16. Marković, V.,Takač, A., Voganjac, L. (1992): Kontejnerska proizvodnja rasada. Savremena poljoprivreda, 40 (1-2): 11-14.

17. Marković, V., Takač, A. (1995): Enriched zeolite as a substrate component in the production of peper and tomato seedlings. Acta horticulturae (ISHS), 396:321-328, 1995.

18. Marković, V. (2002): Kvalitetan rasad – uslov uspešne proizvodnje povrća. Zbornik radova sa II savetovanja “Savremena proizvodnja povrća”, Novi Sad, 13-28.

19. Moravčević, Đ., Pavlović, R., Bjelić, V. 2007: Ispitivanje supstrata na kvalitet rasada krastavca. XII Savetovanje o biotehnologiji, Čačak, 12(13): 367-370.

20. Miladinović, M., Damjanović, M., Koković, N., Petrović, V. (2006): Definisanje i ispitivanje različitih supstrata proizvedenih na bazi»Pešterskog« treseta u proizvodnji rasada paprike Monografija: Monografija »Prirodne mineralne sirovine i mogućnosti upotrebe u poljoprivrednoj proizvodnji i prehrambenoj industriji«, Beograd, 213-223.


21. Nelson, P.V. (2003): Greenhouse Operation&Managment. Sixth Edition; Root Substrate, Chapter 6, Library of Congress Cataloging. Prentice Hall, 197-235.

22. Stepanović, B. (1998): Proizvodnja lekovitog i aromatičnog bilja. Institut za proučavanje lekovitog bilja »Dr. Josif Pančić«, Beograd.

23. Vujošević, A., Adamović, M., Beatović, D. (2007): Uticaj supstrata na kvalitet rasada jednogodišnjeg cveća, XII Naučno-stručno savjetovanje agronoma Republike Srpske, Teslić 7-9. mart 2007. Zbornik sažetaka, str. 95.

The Effect of Substrate on the Quality of Garden Balm (Melissa officinalis L) Seedlings

Damir Beatovic, Slavica Jelacic, Djordje Moravcevic, Ana Vujosevic1

1Faculty of Agriculture, Belgrade, Serbia

Summary

Recently, the production of medicinal, aromatic, seasoning herbs in different container

systems and with the use of different substrates is increasingly present. Aimed at intensifying the seedling production technology, the experiment was performed where the effect of different substrates on the quality of garden balm seedlings was studied. The experiment was conducted in the glasshouse of the Faculty of Agriculture of Belgrade during 2007 and 2008. Garden balm seedlings were produced in the containers according to speedling system. Polystyrene containers were used, with cells volume of 76 cm3. Five substrates were used for the production of seedlings. The control variant was the substrate prepared from peat from Tutin improved with zeolite and four mercantile substrates used most frequently in the seedling production. The results of studies have shown that the best quality garden balm seedlings are obtained in the production on local improved substrate.

Key words: garden balm, seedlings, substrates, containter production


Originalan naučni rad UDK: 636.086.31 (497.11)

Proizvodni potencijal i kvalitet krme lucerke u agroekološkim uslovima južne Srbije

Dragoljub Beković1, Milan Biberđžić1,

Radoslav Stanisavljević2, Slaviša Stojković 1

1Poljoprivredni fakultet Priština, Zubin Potok, Srbija 2Institut za krmno bilje, Kruševac, Srbija

Rezime

U ogledu postavljenom na periferiji Niša u toku trogodišnjeg perioda analiziran je prinos i kvalitet suve materije lucerke. Istraživanjima je bilo obuhvaćeno sedam domaćih sorti lucerke. Ostvaren je prosečan trogodišnji prinos sena od 10,68 t ha-1. Najniži prinos sena ostvaren je u prvoj godini tj. u godini zasnivanja lucerišta (prosečno 4,64 t ha-1), a najviši u drugoj godini istraživanja tj. u prvoj godini pune eksploatacije useva (15,35 t ha-1 ). Po visini prinosa posebno se ističu sorte NS Slavija (11,13 t ha-1) i K-23 (11,02 t ha-1), dok su najniži prinosi ostvareni sa sortama NS Tisa i K-28 (10,23 odnosno 10,51 t ha-1). Što se kvaliteta suve materije tiče, prosečan sadržaj sirovih proteina kao najbitnije komponente kvaliteta bio je 19,10 %, pri čemu nije bilo značajnijih razlika između ispitivanih sorti. Sadržaj sirove celuloze iznosio je prosečno 26,84%, sirovog pepela 8,74%, sirovih masnih materija 2,30%, dok je prosečan udeo bezazotnih ekstraktivnih materija bio 42,80%. Iako između ispitivanih sorti nije bilo značajnijih razlika u pogledu kvaliteta suve materije po najvećem sadržaju sirovih proteina (19,86% odnosno 19,53%) i najnižem sadržaju sirove celuloze (26,02% odnosno 26,05%) mogle bi se izdvojiti sorte NS Slavija i NS Novosađanka H-11.

Ključne reči: lucerka, prinos sena, sorta, kvalitet suve materije.

Uvod

Lucerka predstavlja jednu od najznačajnijih višegodišnjih krmnih biljaka u svetu, pa i kod nas. U Srbiji je lucerka zastupljena na 192.800 ha, uz prosečne godišnje prinose od oko 5,0 t ha-1 suve materije (Stat. god. Srb., 2007). Pored toga što u prosečnim agroekološkim uslovima i pri odgovrajućem iskorišćavanju lucerka živi pet do sedam godina njen značaj se ogleda i u tome što se od nje dobija kvalitetna stočna hrana podesna za ishranu svih vrsta i kategorija domaćih životinja a nakon viših faza prerade biomase dobijaju se i komponente za koncentrovana hraniva za ishranu monogastričnih životinja (Đukić i sar. 2008). Iako su prosečni prinosi suve materije lucerke u Srbiji dosta niski genetski potencijal domaćih sorti ukazuje na znatno veće proizvodne mogućnosti pri gajenju ove vrste. Tako Đukić i sar. (2007) ističu da su 24 sorte lucerke stvorene u


naučnoistraživačkim centrima u Novom Sadu (13 sorti), Kruševcu (6 sorti) Zaječaru (4 sorte) i Aleksincu (1 sorta) u različitim agroekološkim uslovima ispoljile visok potencijal za prinos suve materije koji se kretao od 11-18,9 t ha-1. Kvalitet suve materije lucerke uslovljen je uslovima uspevanja, genotipom, a posebno, fazom razvoja u kojoj se usev nalazi u momentu košenja. Među hemijskim sastojcima lucerke posebno mesto pripada sirovim proteinima koji su neophodni kao strukturni elementi žive materije i veoma su često deficitarni u ishrani životinja. Važan pokazatelj kvaliteta stočne hrane može da bude i kvantitativni odnos proteina i celuloze. Naime sa starošću biljke u svim otkosima sadržaj sirovih protein se smanjuje, dok se nasuprot tome, povećava sadržaj sirove celuloze, dok udeo BEM neznatno varira (Ocokoljić i sar., 1977, Negovanović i sar., 1992, Lukić, 2000).

Imajući u vidu veliki privredni agrotehnički značaj lucerke, cilj ovog rada je bio da se u agroekološkim uslovima južne Srbije ispita proizvodni potencijal i kvalitet krme domaćih sorti lucerke, što bi predstavljalo značajan doprinos gjenju i poznavanju ove vrste.

Materijal i metod rada

Eksprimentalna istraživanja su izvršena u periodu od 2001-2003. godine na

lokaciji „Ledena stena“ u predgrađu Niša. Istraživanjima je obuhvaćeno sedam domaćih sorti lucerke i to: NS-Banat ZMS II, NS-Slavija, NS-Novosađanka H-11 i NS-Tisa stvorene u Institutu za ratarstvo i povrtarstvo u Novom Sadu, K–23 i K–28 stvorene u Centru za krmno bilje u Kruševcu i Zaječarska 83 stvorena u Zavodu za poljoprivredu u Zaječaru. Zemljište na kome su obavljena istraživanja pripada tipu aluvijum,

Na osnovu višegodišnjih podataka područje Niša se odlikuje dugim sušnim letnjim periodom, koji se proteže kroz sve letnje mesece. Međutim, tokom 2001. godine zabeležena su dva kraća sušna perioda (maj i jul) i jedan nešto duži u septembru (tab. 1.). Ovakvi uslovi su jako pogodovali zasnivanju lucerišta odnosno klijanju i nicanju useva, tako da je u godini setve (Ao) ostvareno tri košenja. U toku 2002. godine tj. prve godine punog iskorišćavanja lucerke (A1) koju su karakterisali sušni period od polovine maja do kraja juna, kao i velika količina padavina u avgustu, ostvareno je četiri otkosa. Vremenski uslovi u toku 2003. godine tj. druge godine punog iskorišćavanja lucerke (A2) bili su najnepovoljniji uslovi za razvoj lucerke štoje rezultiralo znatno nižim prinosima u odnosu na prethodnu godinu. Tab.1 Srednje mesečne temperature (oC) i mesečne sume padavina (mm) -Niš 2001-2003 Mean monthly temperatures (oC) and total precipitation (mm )- Niš 2001-2003

Godina Year I II III IV V VI VII VIII IX X XI XII I-XII

Temperature - oC -Temperatures

2001 4,9 4,1 1,4 11,2 17,5 18,7 23,1 23,5 17,3 14,5 5.3 2,2 12,4 2002 -0,1 8,1 9,9 12,0 18,9 20,3 25,0 21,9 16,7 12,6 9,0 0,9 12,9 2003 0,1 -1,5 6,5 11,7 20,6 25,3 25,4 27,0 18,1 11,9 4,1 4,1 13,2

Količina padavina-mm- Amount of precipitation 2001 20,9 41,5 60,2 165,5 40,9 89,0 56,9 87,1 127,2 5,8 42,6 18,2 755,8 2002 6,2 16,3 47,9 91,2 51,8 55,2 76,1 138,9 56,0 43,9 34,8 70,2 688,5 2003 84,2 16,0 8,2 42,0 74,9 33,9 32,1 26,8 43,2 132,2 10,9 2,7 507,1


Dobijeni rezultati su statistički obrađeni analizom varijanse a razlike između srednjih vrednosti utvrđene su t-testom. Za parametre kvaliteta suve materije lucerke izračunat je koeficijent varijacije CV %.

Rezultati rada i diskusija

U toku trogodišnjeg vremenskog perioda (2001-2003. g) ostvaren je prosečan

prinos sena lucerke od 10,68 t ha-1 (tab.2). Po visini prinosa ističu se sorte NS Slavija (11,13 t ha-1) i K-23 (11,02 t ha-1), dok su najniži prinosi ostvareni sa sortom NS Tisa (10,23 t ha-1). Posmatrano po godinama uočljivo je da su najviši prinosi sena lucerke ostvareni u toku 2002. godine (A1) i iznosili su prosečno 15,35 t ha-1 dok su u toku 2001. godine tj. godine zasnivanja (A0) očekivano dobijeni najniži prinosi sena lucerke (4,64 t ha-1). U toku 2003. godine (A2) ostvareni su značajno niži prinosi sena u odnosu na prethodnu godinu (12,05 t ha-1). Razlike u prinosu sena u toku 2002. i 2003. godine rezultat su nepovoljnijih agroekoloških uslova u toku 2003. godine što se prvenstveno ogleda u manjoj količini padavina kao i njihovom nepovoljnom rasporedu u toku ove godine. Na osnovu dobijenih rezutata može se konstatovati da su ostvareni prinosi na zadovoljavajućem nivou i da su više od 100% iznad prosečnih prinosa koji se ostvaruju našoj zemlji. Značajan uticaj na visinu prinosa imali su uslovi uspevanja. Slične rezultate navode Kallenbach i sar. (2002) koji su sa sortom Cody ostvarili je prosečan petogodišnji prinos od 9,14 t ha-1, sa sortom Alfagraze 9,58 t ha-1, dok je najviši prinos suve materije ostvaren sa sortom Pioneer 5373 (10,14 t ha-1). Stanisavljević i sar. (2003) navode prosečan dvogodišnji prinos suve materije lucerke od 11,1 t ha-1, koji se u zavisnosti od đubrenja azotom kretao od 7,7 t ha-1 do 13,9 t ha-1. Više prinose od dobijenih u ovim istraživanjima iznose i Delgado i sar. (2003), prema kojima se prinos suve materije kretao od 12,93 t ha-1 do 13,84 t ha-1. Stevović i sar. (2004) su dobili znatno više prinose suve materije lucerke koji su u godini setve iznosili prosečno 8,4 t ha-1 odnosno 18,32 t ha-1 u drugoj godini života lucerke (A1), dok Radović i sar. (2007) navode prinose nove sorte lucerke K-42 od 6,84 t ha-1 u godini setve odnosno 16,24 t ha-1 u prvoj godini punog iskorišćavanja (A1).

Tab. 2. Prinos sena lucerke 2001-2003. g. (t ha-1) Hay Yield of Alfalfa 2001-2003rd (t ha-1)

Godina -Year Sorta - Cultivar

2001 2002 2003 Prosek

Average

NS Banat ZMS II 4,77 14,97 12,34 10,69 NS Slavija 4,88 16,11 12,41 11,13 NS Novosađanka H-11 4,39 15,46 12,01 10,62 NS- Tisa 4,16 14,95 11,58 10,23 K – 23 5,07 15,79 12,20 11,02 K – 28 4,53 15,22 11,99 10,51 Zaječarska- 83 4,72 15,17 11,81 10,57

Prosek-Average 4,64 15,35 12,05 10,68 LSD 0,05 0,67 0,98 0,77 1,19 0,01 0,90 1,32 1,03 1,80


Što se tiče kvaliteta suve materije ispitivanih sorti lucerke, prosečan sadržaj sirovih proteina kao najznačajnijeg parametra kvaliteta bio je 19,29% (tab. 3) i kretao se od 18,99% (NS Banat ZMS II) do 19,86% (NS Slavija). Ivanov (1980) svrstava sorte lucerke prema sadržaju sirovih proteina u tri grupe i to: sa visokim sadržajem SP od 20% i više, sa srednjim sadržajem SP 18-20% i sa niskim sadržajem SP ispod 18%. Prema ovoj klasifikaciji ispitivane sorte bi se mogle svrstati u grupu sa srednjim sadržajem SP. Petkova et al. (2005) navode da je sedam genotiova i pet sorti lucerke različitog poreklaimalo četvorogodišnji prosečan sadržaj SP od 18,85% (NS Banat ZMS II) do 21,79% (Višelisna – Ax 93/3).

Tab. 3. Hemijski sastav suve materije sorti lucerke ( % ) Chemical composition of alfalfa hay ( % )

Parametri kvaliteta Quality parameters Sorta - Cultivar

SP - CP SC - CC SPe - CAsh SMM - CF BEM - NFE NS Banat ZMS II 18,99 27,50 8,62 2,31 42,58 NS Slavija 19,86 26,02 8,82 2,22 43,08 NS Novosađ. H-11 19,53 26,05 9,01 2,34 43,07 NS- Tisa 18,94 27,74 8,80 2,27 42,25 K – 23 19,45 26,81 8,71 2,18 42,85 K – 28 19,20 26,96 8,77 2,33 42,74 Zaječarska- 83 19,10 26,80 8,61 2,44 43,05

Prosek-Average 19,29 26,84 8,74 2,30 42,80 CV % 4,40 8,64 2,29 1,13 4,08

Prosečan sadržaj sirove celuloze bio je 26,84%, sirovog pepela 8,74%, sirovih

masnih materija 2,30% a bezazotnih ekstraktivnih materija 42,80% (tab.3). Slične rezultate o kvalitetu suve materije lucerke navode Stevović i sar. (2004) prema kojima je prosečan sadržaj SP bio 19,67%, sirovog pepela 8,90%, sirovih masnih materija 1,64%, dok je sadržaj sirove celuloze bio dosta viši (31,25%) a sadžaj BEM nešto niži od rezultata dobijenih u ovim istraživanjima (38,14%). Stanisavljević (2006) navodi da je u agroekološkim uslovima Timočke Krajine četiri sorte lucerke imalo prosečan sadržaj SP od 197,5 g kg-1SM, SC 264,1 g kg-1SM, SMM 42,2 g kg-1SM, SPe 86,5 g kg-1SM, dok je udeo BEM bio 411,8 g kg-1SM, što je na nivou rezultata dobijenih u ovim istraživanjima.

Zaključak

Na osnovu trogodišnjih ispitivanja proizvodnog potencijala i kvaliteta krme lucerke umogu se izvesti sledeći zaključci:

U agroekološkim uslovima južne Srbije moguće je ostvariti visoke prinose krme lucerke koji značajno premašuju prosečne prinose dobijene u našoj zemlji.

U prvoj godini tj. godini setve ostvaren je prosečan prinos sena lucerke od 4,64 t ha-1, u drugoj godini 15,35 t ha-1 a u trećoj 12,05 t ha-1.


Najviši prosečni prinosi sena ostvareni su sa sortama NS Slavija i K-23 ( 11,13 t ha-1 odnosno 11,02 t ha-1, a najniži sa sortama NS Tisa i K-28 ( 10,23t ha-1, odnosno 10,51 t ha-1).

Prosečan sadržaj sirovih proteina kao najbitnije komponente kvaliteta bio je 19,10 %, sirove celuloze 26,84%, sirovog pepela 8,74%, sirovih masnih materija 2,30%, dok je prosečan udeo bezazotnih ekstraktivnih materija bio 42,80%.

U pogledu kvaliteta suve materije po najvišem sadržaju sirovih proteina (19,86% odnosno 19,53%) i najnižem sadržaju sirove celuloze (26,02% odnosno 26,05%) mogle bi se izdvojiti sorte NS Slavija i NS Novosađanka H-11.

Literatura

1. Delgado I., Andeuza D., Munoz F. (2003): Forage yield and persistence on lucerne

cultivars in two harvest frequenciens. Czech Journal of Genetich and Plant Breding. 39, (Special Issue) 266- 268.

2. Đukić D., Lugić Z., Vasiljević S., Radović J., Katić S.,Stojanović I. (2007): Domaće sorte višegodišnjih leguminoza – nastanak i kvantitativna svojstva. Institut za ratarstvo i povrtarstvo, Novi Sad, Zbornik radova, Vol. 44, No 1, 7-19.

3. Đukić D., Stevović V., Đurović D., Ilić Olivera, Jerkov Maja (2008): Prinos, hranljiva i lekovita svojstva lucerke. Agronomski fakultet, Čačak, XIII Savetovanje o biotehnologiji, Zbornik radova, Vol 13, 155-165.

4. Ivanov A. I. ( 1980 ) : Lucerna. Monografija, Kolos, Moskva. 5. Kallenbach R. I., Nelson C. J. and Coutts J. H. (2002): Yield, Quality, and Persistance

of Grazing-and Hay-Type Alfalfa under Three Harvest Frequence. Agronomy Journal, 94, 1094-1103

6. Lukić D. (2000) : Monografija – Lucerka. Naučni institut za ratarstvo i povrtarstvo, Novi Sad.

7. Negovanović D. Vučković S., Đorđević – Milošević Suzana, Žujović Miroslava, Vlahović Milica (1992): Uticaj vremena košenja i gustine setve na prinos i kvalitet zelene mase i silaže lucerke u prvoj godini proizvodnje. Biotehnologija u stočarstvu 8, 5 – 6,Beograd-Zemun

8. Ocokoljić Stojanka, Veličković G., Paris Z., Nikolić N. (1977) : Uticaj faze razvića na iskorišćavanje hranljivih materija lucerke u različitim ciklusima vegetacije. Arhiv za poljoprivredne nauke, Beograd, God XXVIII, sv. 101, 35-43.

9. Petkova D., Đukić D., Ilieva I., Marinova D. (2005): Competitive Testing of Bulgarian and foreign lucerne Germplasms. Agrarians and Veterinary Medicines Sciences, 5,121-125.

10. Radović Jasmina, Lugić Z., Sokolović D., Štrbanović R.,Vasić Tanja (2007): Kru-ševačka 42 (K-42), nova sorta lucerke (Medicago sativa L.). Institut za ratarstvo i povrtarstvo, Novi Sad, Zbornik radova, Vol. 44, No 1, 143-150.

11. Stanisavljević R., Stojanović Ivana, Milenković Jasmina, Vučković S., Aleksić Olivera. (2003): Effect of Fertilization on Yield and Quality of Alfalfa Growing on Smonitza Soil. Czech Journal of Genetich and Plant Breding. 39, 367-369


12. Stanisavljević R. (2006): Uticaj gustine useva na prinosi kvalitet krme i semena lucerke (Medicago sativa L.). Poljoprivredni fakultet, Novi sad, Doktorska disertacija, str.127.

13. Statistički godišnjak Srbije (2007), Republički zavod za statistiku 227.str. 14. Stevović V., Đukić D., Đurović D., Đalović I. (2004): Uticaj kalcifikacije na prinos i

kvalitet krme lucerke i crvene deteline. Acta Agriculturae Serbica. Vol. IХ,295-301

Production Potential and Quality of Alfalfa in South Serbia Agroecological Conditions

Dragoljub Bekovic1, Milan Biberdzic1,

Radoslav Stanisavljevic2, Slavisa Stojkovic1

1Faculty of Agriculture Priština, Zubin Potok, Serbia

2Institut for Forage Crops, Kruševac, Serbia

Summary

The productive characteristics of some domestic cultivars of alfalfa in the agroecological conditions of south Serbia were bein investigated during the three years period. According to the results given in this study the average yield of hay was 10,68 t ha-1. The greatest yield were obtained with cultivars NS Slavija (11,13 t ha-1) and K-23 (11,02 t ha-1). The lowest yield were obtained with cultivars K-28 (10,51 t ha-1) and NS Tisa (10,23 t ha-1).The studied cultivars showed no significant diference regarding dry supstance quality. The average content of crude protein was 19,29 % of dry matter, crude cellulose 26,84%, crude ash 8,74%, crude fat matter 2,30% and NFM 42,80%. However, cultivars NS Slavija and NS Novosađanka H-11 could be pointed out according to the highest crude protein content, and the lowest crude cellulose content.

Key words: alfalfa, crop pasture, cultivar, quality dry matter.


Originalan naučni rad UDK: 633.11

Koncentracija azota u slami genotipova hlebne pšenice na tri nivoa ishrane azotom

Biljana Gorjanović1, Marija Kraljević-Balalić2

1Inđija , Srbija 2Poljoprivredni fakultet, Novi Sad, Srbija

Rezime

Koncentracija azota u slami se može koristiti kao mera efikasnosti iskorišćavanja azota, tj.

niža koncentracijom azota u slami ukazuje na veću efikasnost iskorišćavanja azota. Cilj rada bio je da se ispita varijabilnost koncentracije azota u slami kod dvanaest genotipova hlebne pšenice, na tri nivoa ishrane azotom, i da se genotipovi grupisu na osnovu fenotipske sličnosti za dato svojstvo. Najveću prosečnu koncentraciju azota u slami imali su genotipovi Axis i Tamaro u kontroli, Zlatka, Nevesinjka i Malyska na dozi N75 i Nevesinjka i Vanda na dozi N100. Najmanje prosečne vrednosti imali su Pobeda i Renan u kontroli, Renan na dozi N75, kao i Pobeda i Ilona na najvećoj dozi azota. Analizom sva tri dendograma može se zaključiti da su genotipovi uglavnom pripadali različitim grupama u zavisnosti od nivoa ishrane azotom. Najperspektivnijom se pokazala sorta Renan koja je na sve tri doze azota pripadala grupi sa najnižim vrednostima.

Ključne reči: pšenica, koncentracija azota, slama, klaster analiza

Uvod

U cilju smanjenja doze azotnih đubriva, koja izazivaju niz ekoloških i zdravstvenih

problema, intenzivno se radi na pronalaženju tehnika i metoda koje bi rešile probleme stresnih nivoa mineralnih đubriva. Jedan od puteva za rešavanje ovih problema jeste stvaranje genotipova koji daju odgovarajući prinos sa ograničenom primenom mineralnih đubriva (Clark, 1990).

Svojstvo koncentracija azota u slami se može koristiti kao mera efikasnosti isko-išćavanja azota, tj. niža koncentracijom azota u slami ukazuje na veću efikasnost iskorišćavanja azota (Đokić i Lomović, 1990; Kostić i Đokić, 1991; Đokić, 1996; Stojković i sar., 2006). Žetveni indeks azota (odnos sadržaja azota u zrnu i u celoj biljci) predstavlja meru efikasnosti translokacije azota iz vegetativnih organa u zrno (Austin et al., 1977; Sinclair, 1998). Pržulj i Momčilović (2001) su zabeležili negativnu korelaciju između koncentracija azota u slami i žetvenog indeksa azota kod ječma i predlažu da se umesto direktnog oplemenjivanja na veći žetveni indeks azota vrši selekcija na nisku


koncentraciju azota u slami, što je brži i jeftiniji metod. Negativnu korelaciju između koncentracija azota u slami i žetvenog indeksa azota kod pšenice zabeležili su Tripathi i sar. (2004) i Andersson (2005).

Cilj ovog rada bio je da se ispita varijabilnost koncentracije azota u slami kod dvanaest genotipova hlebne pšenice, na tri nivoa ishrane azotom, kao i da se genotipovi grupišu na osnovu fenotipske sličnosti za dato svojstvo.


U radu je ispitivana varijabilnost koncentracije azota u slami dvanaest genotipova

hlebne pšenice (Triticum aestivum L.), odabranih na osnovu geografskog porekla i fenotipskih razlika: Evropa 90, Nevesinjka, Pobeda, Zlatka i Sonata (Srbija), Ilona, Malyska, Vanda, Petrana i Axis (Slovačka), Tamaro (Švajcarska) i Renan (Francuska)

Ogled je postavljen po slučajnom blok sistemu u 2 ponavljanja, sa tri doze đubrenja azotom (0-kontrola, 75,100 kg/ha). Eksperiment je izveden u trogodišnjem periodu (2005-2007 god.) na oglednom polju Rimski Šančevi, Zavoda za strna žita, Instituta za ratarstvo i povrtarstvo u Novom Sadu. Koncentracija azota u slami određena je primenom mikro Kjeldahl metoda.

Izračunata je analiza varijanse (ANOVA) i izvršeno je grupisanje genotipova prema stepenu sličnosti za koncentraciju azota u slami, primenom hijerarhijske klaster analize, "Euclidean distance" (Gower i Ross, 1969). Statistička obrada podataka je urađena primenom programa Statistica for Windows 7.0.


Na osnovu analize varijanse za koncentraciju azota u slami možemo zaključiti da

su između godina, genotipova i doza postojale značajne razlike, kao i da je od interakcija značajna samo interakcija godina x genotip. Na ispoljavanje ovog svojstva najveći uticaj imala je doza azota (26,42%), nešto manji genotip (11,63%) i interakcija godina x genotip (11,50%), a najmanji godina ispitivanja (9,39%) tab.1.

Đokić i Lomović (1990) navode da se koncentracija azota u slami povećavala sa povećanjem doze primenjenog azota, i da je ovo povećanje bilo tri puta veće nego u zrnu. Značajno povećanje koncentracije azota u slami pri povećanju doze azot azabeležili su i Tripathi i sar. (2004).

Najveću prosečnu koncentraciju azota u slami u kontroli imali su genotipovi Axis i Tamaro, dok su najmanje vrednosti imali Pobeda i Renan (tab.2).


Tab. 1. ANOVA za koncentraciju azota u slami pšenice ANOVA for straw nitrogen content in wheat

Izvor varijabilnosti Source of variation

Stepeni slobode Df

Sredina kvadrata Mean square F %

Godina Year 2 0,222 21,284** 9,39

Genotip Genotype 11 0,050 4,818** 11,63

Doza N rate 2 0,626 59, 91** 26,42

Ponavljanje Replication 1 0,0001 0,013 0,002

Godina x Genotip Year x Genotype 22 0,025 2,369** 11,50

Godina x Doza Year x N rate 4 0,017 1,638 1,43

Genotip x Doza Genotype x N rate 22 0,013 1,299 6,29

Pogreška Error 151 0,010

* p<0.05; ** p<0.01

Tab. 2. Srednje vrednosti za koncentraciju azota u slami pšenice (%) Average values for straw nitrogen content in wheat (%)

Genotip Genotypes N0 N75 N100

Evropa 90 0,46 0,53 0,56 Nevesinjka 0,49 0,65 0,73

Pobeda 0,33 0,60 0,49 Zlatka 0,44 0,66 0,61 Sonata 0,42 0,57 0,59 Renan 0,36 0,49 0,53

Tamaro 0,52 0,59 0,64 Ilona 0,43 0,55 0,52

Malyska 0,47 0,64 0,66 Vanda 0,45 0,60 0,72 Petrana 0,39 0,55 0,61

Axis 0,53 0,60 0,61

Na dozi N75 najveće vrednosti zabeležene su kod sorti Zlatka, Nevesinjka i Malyska, a najmanja kod sorte Renan (tab.2).

Na dozi N100 najveće prosečne koncentracije azota u slami imali su Nevesinjka i Vanda, dok su najmanje prosečne vrednosti imali Pobeda i Ilona (tab.2).


N1

Linkage Distance

SONATA

ILONA

VANDA

ZLATKA

PETRANA

RENAN

POBEDA

TAMARO

NEVESINJ

AXIS

MALYSKA

EVROPA

0,00 0,05 0,10 0,15 0,20 0,25 0,30 0,35 0,40

N2

Linkage Distance

SONATA

ZLATKA

AXIS

VANDA

MALYSKA

TAMARO

POBEDA

NEVESINJ

PETRANA

ILONA

RENAN

EVROPA

0,00 0,05 0,10 0,15 0,20 0,25 0,30 0,35 0,40 0,45

N3

Linkage Distance

VANDA

NEVESINJ

SONATA

ZLATKA

AXIS

MALYSKA

PETRANA

TAMARO

ILONA

POBEDA

RENAN

EVROPA

0,00 0,05 0,10 0,15 0,20 0,25 0,30 0,35 0,40 0,45

Graf.1. Dendogram za koncentraciju azota u slami pšenice na tri doze azota Dendogram for straw nitrogen content in wheat on three N rates


Prosečna koncentracija azota u slami je varirala od 0,33% (u kontroli) do 0,73% (N100). Kostić i Đokić (1991) navode da koncentracija azota u slami varira od 0,20 do 0,60 u zavisnoasti od genotipa i doze azota.

Dendogrami konstruisani na osnovu dobijenih podataka govore o fenotipskoj bliskosti ispitivanih genotipova (graf.1).

U kontroli se uočava podela genotipova u dve grupe. Prvu grupu sačinjavaju sorte sa najvišim vrednostima (Evropa 90, Malyska, Axis, Nevesinjka i Tamaro). Druga grupa se dalje deli u dve podgrupe od kojih prvu čine genotipovi sa prosečnim vrdnostima (Zlatka, Vanda, Ilona i Sonata), a drugu podgrupu sorte koje se karakterišu najnižim vrednostima (Pobeda, Renan i Petrana), graf. 1.

Na dozi N75 može se primetiti da se sorte Zlatka (najveća koncentracija azota u slami) i Sonata izdvajaju od ostalih genotipova, koji se dalje dele u dve podgrupe od kojih prvu čine sorte sa najnižim vrednostima (Evropa 90, Renan, Ilona i Petrana), a drugu genotipovi sa prosečnim i visokim vrednostima (Nevesinjka, Pobeda, Tamaro, Malyska, Vanda i Axis), graf. 1.

Na dozi N100 od ostalih genotipova po visokim vrednostima se izdvajaju sorte Nevesinjka i Vanda, dok se ostale sorte na sledećem nivou dele u dve podgrupe, od kojih prvu čine sorte sa najnižim vrednostima (Evropa 90, Renan, Pobeda i Ilona), a drugu sorte sa srednjim vrednostima (Tamaro, Petrana, Malyska, Axis, Zlatka i Sonata), graf. 1.

Analizom sva tri genotipa može se zaključiti da su genotipovi pripadali različitim grupama u zavisnosti od nivoa ishrane azotom. Jedino su se u grupi sa najnižim vre-nostima na dozi N75 i N100 pojavile iste sorte (Evropa 90, Renan i Ilona), pri čemu je Renan i u kontroli bio u pomenutoj grupi. Sorta Pobeda je u kontroli i na dozi N100 pripadala grupi genotipova sa najnižim vrednostima. Od genotipova sa visokim vre-nostima, Nevesinjka je na sve tri doze pripadala ovoj grupi.

Zaključak

Na ispoljavanje koncentracije azota u slami kod pšenice najveći uticaj imala je

doza azota, nešto manji genotip i interakcija godina x genotip, a najmanji godina ispitivanja. Kao najperspektivniji, tj. kao genotipovi sa najmanjom koncentracijom azota u slami, izdvajaju se sorta Renan, koja je na sve tri doze azota pripadala grupi genotipova sa najnižim vrednostima, kao i sorta Pobeda koja je u kontroli i na dozi N100 bila među genotipovima sa najnižim vrednostima.

Literatura

1. Andersson A. (2005): Nitrogen redistribution in spring wheat – Root contribution,

spike translocation and protein quality. Doctoral thesis, Swedish University of Agricultural Sciences, Anlap.

2. Austin R.B., Ford M.A., Edrich J.A., Blackwell R.D. (1977): The nitrogen economy of winter wheat. J. Agric. Sci., 88,159-167.

3. Clark R.R. (1990): Physiology of cereals for mineral nutrient uptake, use and efficiency. In: Role of crops in enchancing nutrient use efficiency. V.C.Baligar and R.R.Duncan (ed), John Wiley and Sons.


4. Đokić D., Lomović S. (1990): Uticaj različitih doza azota na akumulaciju i isorišćavanje suve materije i azota u nadzemnom delu biljke pšenice. Savremena poljoprivreda, 38, 3-4, 395-401.

5. Đokić (1996): Physiological bases in wheat selection influencing nitrogen nutrition efficiency. Acta Agriculturae Serbica, 1, 1, 13-44.

6. Gower J.C. And Ross G.J.S. (1969): Minimum spanning trees and single cluster analysis. Appl. Stat.,18,54-64.

7. Kostić M., Đokić D. (1991): Ispitivanje mogućnosti povećanja efikasnosti iskorišćavanja azota u ishrani pšenice. Savremena poljoprivreda, 4, 53-57.

8. Pržulj N., Momčilović Vojislava (2001): Genetic variation for dry matter and nitrogen accumulation and translocation in two-rowed spring barley. II Nitrogen translocation. Europ. J. of Agron., 15, 255-265.

9. Sinclair T.R. (1998): Historical changes in harvest index and crop nitrogen accumulation. Crop Sci., 38, 638-643.

10. Stojković S., Deletić N., Đurić V. (2006): Koncentracija azota u biljci kao indikator produktivnosti sorata pšenice. Treći simpozijum sekcije za oplemenjivanje organizama društva genetičara Srbije, Zbornik abstrakata, 41, Zlatibor, 16-20. maj 2006.

11. Tripathi S.C., Sayre K.D., Kaul J.N. (2004): Genotypic effects on yield, N uptake, NUTE and NHI of spring wheat. New directions for a diverse planet: Proceedings of the 4th International Crop Science Congress, Brisbane, Australia, 26.Sep.-01.Okt. 2004. www.cropscience.org.au

The Straw Nitrogen Content of Bread Wheat Genotypes on Three Levels of Nitrogen Nutrition

Biljana Gorjanovic, Marija Kraljevic-Balalic1

1 Indjija, Serbia 2Faculty of Agriculture, Novi Sad, Serbia

Summary

The straw nitrogen content can be a useful indicator in the selection of genotypes with

efficient N utilization. The low straw nitrogen content indicates high nitrogen utilization efficiency. The goal of this paper is to investigate straw nitrogen content of twelve bread wheat genotypes, and to classify genotypes according their phenotypic similarity for examined trait. The highest average straw nitrogen content was found in the cultivars Axis and Tamaro on the N0 rate, Zlatka, Nevesinjka and Malyska on the N75 rate and Nevesinjka and Vanda on the highest N rate. The lowest average straw nitrogen content was found in the cultivars Pobeda and Renan on the N0 rate, Renan on the N75 rate, and Pobeda and Ilona on the highest N rate. By analyzing dendogram, it can be concluded that the the most perspective genotype is Renan, which is singled out on all three nitrogen levels as the genotipes with the small straw nitrogen content.

Key words: wheat, nitrogen content, straw, cluster analysis


Оригиналан научни рад УДК: 633.15

Значај ђубрења кукуруза гајеног у сувом ратарењу

Никола Бокан, Драган Ђуровић, Горан Дугалић, Владета Стевовић, Александар Пауновић,

1Агрономски фалултет Чачак, Србија

Резиме

Просечни приноси зрна кукуруза још увек су значајно нижи од генетског и

практичног потенцијала овог, без сумње најзаступљенијег њивског усева на Балкану. Сва позната агротехничка решења још увек нису доживела довољну примену. Отуда и стална потреба да се огледима потврђује неопходност примене познатих технолошких поступака у гајењу старих и нових хибрида кукуруза. Оглед је постављен по случајном блок систему на земљишту типа излужени алувијум. Проучавани су хибриди; NS 50402, NS 540, ZP 570, ZP 580 i ZP 599, ђубрени у три варијанте; контролна (стајњак 30 t/ha и предсетвено 400 kg/ha сложеног ђубрива састава 15:15:15), N1(основно и предсетвено ђубрење као на контроли и 250 kg/ha кана за прихрану) и N2 (основно и предсетвено ђубрење као на контроли и 500 kg/ha кана за прихрану). Остварен је просечан принос од 9,65 t/ha сувог зрна кукуруза. У просеку за све хибриде, прихрањивање са мањом дозом азота повећало је принос за 0,32 t/ha, а при већој количини азота принос је био већи за 0,55 t/ha, што статистички није било значајно. На парцели где се стајњак примењује сваке друге године, уз додатак сложеног минералног ђубрива, остварен је задовољавајући принос сувог зрна кукуруза од 9,36 t/ha. Највећи принос од 10,61 t/ha у просеку за све варијанте ђубрења, утврђен је код хибрида ZP580, који је заједно са хибридом ZP 599 (10,19 t/ha ) постигао статистички значајно већи принос у односу на остале хибриде. У условима без наводњавања, формирању надпросечног приноса, највише је допринела одговарјућа комбинација органског и минералног ђубрива, јер су биљке у условима водног дефицита лакше подносиле сушу, захваљујући довољној количини лако приступачних хранива.

Кључне речи: кукуруз, хибриди, ђубрење, суво ратарење, принос

Увод

По свом значају, кукуруз већ годинама представља водећу културу на

ораницама, свуда где постоје одговарајући услови за његово гајење. Овоме до-риноси широк спектар могућности коришћења свих надземних делова, који се практично повећава са технолошким напредком земаља у којима се кукуруз гаји. Све је већа улога ове кутуре и у области заштите животне средине, јер може да буде коришћена и као значајан извор обновљиве енергије. Стога ће и у будућности


ратарска производња све више имати за циљ високе приносе кукуруза, као стратешки задатак у остварењу поред осталог и енергетске независности.

Повећању приноса најавише су допринели висок генетички потенцијал нових хибрида и већа употреба минералних ђубрива (Russell, 1986). Даљем по-ећању приноса допринеће усавршавање система гајења (Виденовић, 1988). Значајне резерве у том правцу су у повећавању површина које се наводњавају, јер је највеће варирање приноса уочено у годинама проучавања, које су се разликовале по количини и распореду падавина и интензитету топлоте (Божић, 1992; Бокан и сар., 1995; Бокан, 1996; Стевовић и сар., 1997; Биберџић и сар., 2004; Јовановић и сар., 2004.)

Обзиром да је проценат наводњаваних површина још увек низак, остаје доминантан значај агротехничких мера за ублажавање климатских ограничења у сувом ратарењу (Бокан и сар., 2008). Уобичајено ниски просечни приноси кукуруза у сувом ратарењу, могу се повећати мерама које су нам доступне: избором хибрида толерантних на сушу, одговарајућим плодоредом, применом најповолљнијег система обраде и основног ђубрења, оптималном густином гајења, међуредним култивирањем и прихрањивањем.

У интеракцији деловања вегетационих чинилаца на гајене биљке, већа количина приступачних хранива у земљишту може ублажити ефекат суше, јер биљка за исту количину хранива мора транспирисати мање воде, него када су у исто време присутни дефицит и воде и хранива. Стога нам је правилно ђубрење, са оптималним количинама органских и минералних ђубрива једна од поузданијих мера за ублажавање ефекта суше на биљке. Циљ овог рада је проучавање утицаја ђубрења на принос зрна средње касних хибрида кукуруза, гајених у сувом ратарењу.

Материјaл и метод рада

Оглед је заснован на земљишту типа излужени алувијум у Мрчајевцима

2003. године. Предусев је била пшеница. Основна обрада обављена је јесењим орањем на дубини од 30cm и том приликом је заорано 30 t/ha стајњака. Иста количина стајњака унета је у земљиште и 2001. године. Предсетвена припрема земљишта изведена је тањирачом и сетвоспремачем.

Примењене су следеће варијанте ђубрења: контрола; основно ђубрење стајњаком и предсетвено по 60 kg/ha NPK (са 400 kg/ha сложеног ђубрива састава 15:15:15 унетих предсетвеном припремом).

N1; основно и предсетвено ђубрење као на контроли, прихрањивање са 67,5 kg/ha N (250 kg/ha KAN-а).

N2; основно и предсетвено ђубрење као на контроли, прихрањивање са 135 kg/ha N (500 kg/ha KAN-а).

Одабране су ове варијанте ђубрења као примери добре произвођачке праксе, у којима се често у двопољу гаје кукуруз и пшеница, при чему се сваке друге године под окопавину заорава и стајњак, а притом се додају и минерална ђубрива. Сетва је извршена 17. априла, прихрањивње 10. јуна, а берба 17. септембра. Гајени су хибриди; NS 50402, NS 540, ZP 570, ZP 580 i ZP 599 у густини


од 51020 биљака по хектару (70 x 28cm). Површина основне парцеле била је 14m2 (2,8x5m), а обрачунске парцеле 7m2 (1,4x5m). Оглед је заснован по случајном блок систему у три понављања, а резултати су обрађени методом анализе варијансе и тестом најмање значајних разлика (LSD тест). Услови успевања

Климатски услови; средња температура ваздуха током вегетационог периода кукуруза била је за 1,4 оС већа у односу на вишегодишњи просек (таб. 1). Тај тренд повећања у односу на просек је утврђен у свим месецима изузев априла. У односу на вишегодишњи просек јун месец 2003. године је био топлији за 3,3 оС , а август за 3,4 оС .

Таб. 1. Средње месечне температуре ваздуха за вегетациони период кукуруза (оС) Mean monthly temperatures for vegetation period of maize

Година IV V VI VII VII IX prosek 1993-2002 12,0 18.5 21.8 23,4 23,0 17,2 19,3

2003 11.1 19.8 25,1 24,2 26.4 17,3 20.7

Ова изразито сушна година имала је 149,3 mm падавина мање у односу на вишегодишњи просек (таб. 2). Распоред вегетационе суме падавина од свега 242 mm био је релативно добар јер је у мају, јуну и јулу пало 61,7 50,5 и 69,5 mm падавина, одговарајуће. У свим месецима сем маја, пало је мање кише у односу на вишегодишњи просек.

Таб.2. Суме месечних падвина за вегетациони период кукуруза Monthly total precipitation for vegetation period of maize

Година IV V VI VII VII IX Σ 1993-2002 59,8 55.7 74,3 83,0 47,0 71,5 391,3

2003 20,6 61,7 50,5 69,5 6.0 33,7 242,0

Земљишни услови; хемијском анализом земљишта утврђена је благо кисела реакција, слаба обезбеђеност азотом и хумусом, средња фосфором и добра обезбеђеност калијумом (таб. 3).

Таб. 3. Хемијске особине земљишта

Chemical properties of the soil pH

H2O KCl Хумус

(%) N

(%) P2O5 mg/100g K2O mg/100g

5,82 5,02 2,03 0,10 12.6 27,6


Резултати рада и дискусија

Просечан принос сувог зрна кукуруза је био 9,65 t/ha (таб. 4). Прва доза азота је повећала принос за 0,32 t/ha, а друга за 0,55 t/ha, што статистички није било значајно. Такав тренд постоји код свих проучаваних хибрида, осим NS 50402 и ZP 570 (граф. 1.) Статистички високо значајно већи принос утврђен је код хибрида ZP 580 (10,61 t/ha ) и ZP 599 (10,19 t/ha ) у односу на остале хибриде. Таб. 4. Утицај ђубрења на принос сувог зрна кукуруза (t/ha) Effect of fertilization on dry grain yields (t/ha-1)

Х и б р и д и (А) Ђубрење (B) NS 50402 NS 540 ZP 570 ZP 580 ZP 599 Просек

Контрола 8.88 9.28 8.38 10.31 9.96 9.36 N1 8.73 9.58 9.41 10.61 10.09 9.68 N2 9.40 9.71 9.00 10.91 10.53 9.91

Просек 9.00 9.52 8.93 10.61 10.19 9.65

LSD A B AB 0.05 0.75 0.58 1.30 0.01 1.02 0.78 1.75

8.88

9.28

8.38

10.31

9.96

8.73

9.589.41

10.61

10.09

9.4

9.71

9

10.91

10.53

8

9

10

11

NS50402 NS 540 ZP 570 ZP 580 ZP 599

KontrolaN1N2

Граф. 1. Принос сувог зрна кукуруза (t/ha)

Dry grain yields of maize (t/ha-1)


На основу просечног хемијског састава чврстог стајњака, према већем броју аутора (Шарић, 1987; Молнар, 1995; Ковачевић 2003) он садржи 0,5% N, 0,25% P2O5 и 0,6% K2O, као и његове динамике коришћења у земљишту (прве године 50%, друге 30% и треће 20%), све варијанте у огледу су само из стајњака пружале биљкама 105 kg/ha N (Бокан, 2003). На контролној варијанти из сложеног ђубрива било је још 60 kg/ha N. Непостојање статистичке значајности на ва-ијантама са прихрањивањем у сагласности је са резултатима других аутора који при највећим дозама азота не бележе статистички значајно повећање приноса (Божић, 1992; Зарић и сар. 2000; Марија Блажић и сар., 2007). Осим тога добијени резултати су у складу са препорукама да се високи приноси гајених биљака могу остварити у комбинацији учестале примене квалитетних органских ђубрива и редовне примене мањих количина минералних ђубрива, у савременим системима производње здравствено безбедне хране, као и у одрживој пољопривреди. Прва варијанта у којој нисмо обавили прихрањивање потврђује могућност примене планиране количине хранива за кукуруз закључно са предсетвеним и стартним ђубрењем, јер ова биљка захваљујући дубоком корену може да стигне облике азота склоне испирању у дубље слојеве земљишта. Предсетвено уношење азота утиче на повећање његовог удела у органима кукуруза, у поређењу са применом заоравањем или прихрањивањем (Stevenson & Baldwin, 1969).

Из истог разлога на земљишту типа излужени алувијум и сличним, која имају висок ниво подземних вода, коренов систем кукуруза има могућност дели-ичног коришћења ове воде (Бокан, 1996), што потврђује остварен висок принос зрна у условима водног дефицита од приспелих падавина, током 2003. одине.

Закључак

У условима изразито сушне године, остварен је висок просечан принос

свих хибрида кукуруза од 9,65 t/ha сувог зрна. Прихрањивање азотом је повећало принос, али то није било статистички значајно због високог нивоа обвезбеђености хранивима на контролној варијанти. Редовна примена чврстог стајњака, сваке друге године, уз примену минералних ђубрива 60 kg/ha NPK (са 400 kg/ha сложеног ђубрива састава 15:15:15), показала се као довољна за средњи принос свих хибрида од 9,36 t/ha

Највећи просечан принос су остварили хибриди ZP 580 (10,61 t/ha) и ZP 599 (10,19 t/ha), што је статистички значајно више у односу на остале проучаване хибриде.

Литература

1. Блажић Марија, Гламочлија, Ђ., Живановић, Љ., Икановић Јела (2007): Утицај

повећаних количина и облика азота на принос и квалитет зрна кукуруза. XII Саветовање о биотехнологији, Vol. 12. (13), Чачак, 249-256.


2. Биберџић, М., Лазовић, Д., Бараћ, С., Стојковић Славица, Марковић, Б. (2004): Утицај неких агротехничких мера на принос кукуруза. Агрознање, Vol. 5., бр. 1, 17-24.

3. Божић, М. (1992): Утицај густине усева и ђубрења азотом на принонс кукуруза у условима интензивне агротехнике. Магистарски рад, Пољопривредни факултет Земун.

4. Бокан, Н. (1996): Crop Density as a Factor of Maize Yield Increase. J. Sci. Agric. Research 57, 203, 1996/1, 19-29.

5. Бокан, Н. (2003): Опште ратарство. Практикум са атласом корова, Агрономски факултет Чачак.

6. Бокан, Н., Ђуровић, Д., Ненадић, Н., Божић, М: (1995): Стабилност приноса зрна хибридног кукуруза. Оплемењивање, производња и искоришћавање кукуруза, 50 година Института за кукуруз Земун Поље, Београд, 395-399.

7. Бокан, Н., Дугалић, Г., ПауновиЋ, А., Мадић Миломирка (2008): Значај агро-ехничких мера за ублажавање климатских ограничења у сувом ратарењу. XIII Саветовање о биотехнологији, Vol. 13. (14), Чачак, 28-29. март, 111-118.

8. Виденовић. Ж. (1988): Утицај неких фактора на ниво агротехнике и принос кукуруза. Агрохемија, No2, Београд.

9. Зарић, Д., Ненедић, Н., Живановић, Љ. (2000): Утицај густине усева и ђубрења азотом на принос зрна и компоненте приноса кукуруза. Агрознање, Год. I, бр. 2, 37-45.

10. Јовановић, Ж., Дугалић, Г., Весковић, М., Јовин, П. (2004): Утицај мера хемијске поправке псеудоглеја на принос ZP хибрида кукуруза за силажу. Acta Agriculturae Serbica, Vol. IX, 17 (Special Issue) 343-348.

11. Ковачевић, Д. (2003): Опште ратарство. Пољопривредни факултет Земун. 12. Молнар, И. (1995): Опште ратарство. Фељтон, Нови Сад. 13. Russel, W.A. (1986): Contributions of Breeding to Maize Improvment in the United

States, 1920.s – 1980.s. Iowa St. Jour. of Res., 61. 14. Stevenson, C.K., Baldwin, C. S. (1969): Effect of Time and Method of Nitrogen

Application and Source of Nitrogen on the Yield and Nitogen Content of Corn (Zea mays L.). Agronomy Journal, 61, 3, 381-384.

15. Stevović, V., Đurović, D., Bokan, N. (1997): The Effect of Crop Density on Maize Yield and Grain Traits. Acta Agriculturae Serbica, Vol.II, 4, 23-30.

16. Шарић, Т. (1987): Опште ратарство. Практикум, НИРО “Задругар”, Сарајево.


The Importance of Maize Fertilization under Dryland Conditions

Nikola Bokan, Dragan Djurovic, Goran Dugalic,

Vladeta Stevovic, Aleksandar Paunovic

1Faculty of Agronomy, Čačak, Serbia

Summary

Average grain yields of maize, undoubtedly the most common field crop grown in the Balkans, are still significantly lower than its genetic and practical potential.. All known cultural practices have not yet been applied sufficiently. Hence the constant need to conduct trials to confirm the necessity to employ known technological practices in the cultivation of old and novel maize hybrids. The generally low average yields of maize grown under dryland conditions can be increased by available cultural practices including the selection of drought-tolerant hybrids, adequate crop rotation, the use of the most suitable tillage system and basic fertilization, optimal plant density, interrow cultivation and fertilization.The trial was set up as a randomized block design on leached alluvial soil. The following hybrids were studied: NS 50402, NS 540, ZP 570, ZP 580 and ZP 599, being fertilized under three treatments: basic treatment (30 t/ha manure and 400 t/ha of composite 15:15:15 fertilizer prior to sowing), N1 (250 kg/ha CAN) and N2 (500kg/ha CAN). The average yield of dry maize grain was 9.65 t/ha. Averagely for the hybrids, the low and high nitrogen application rates induced 0.32 t/ha and 0.55 t/ha yield increases, respectively. The plot fertilized every second year with manure and composite mineral fertilizer gave a satisfactory yield of 9.36 t/ha. The highest average yield of 10.61 t/ha under all treatments was produced by ZP580 hybrid. The above-average yield, achieved under non-irrigated conditions, was largely induced by combined organic and mineral fertilization, since the plants were able to better tolerate the drought conditions due to a sufficient amount of readily available nutrients.

Key words: maize, hybrids, fertilization, dryland cultivation, yield.


Оригиналан научни рад УДК: 631.527.8: 631.523.5

Генотипска повезаност приноса и компоненти приноса код различитих потомстава и популација кукуруза

Небојша Делетић, Славиша Стојковић, Славиша Гуџић, Милан Биберџић1

Пољопривредни факултет Приштина- Зубин Поток, Србија

Резиме

У раду су приказана испитивања генотипских корелација између приноса и

компоненти приноса код три синтетичке популације и једне F3 популације кукуруза. Изра-чунате су међусобне генотипске корелације између приноса зрна, висине биљке, висине горњег клипа, процента полеглих и сломљених биљака, дужине клипа, броја редова зрна, броја зрна у реду и масе 1000 зрна. Код S1 потомстава популација SynPEŽL и SynPEBL су сва испитивана својства показала високо значајну корелативну повезаност са приносом. Код ZP-Syn-1 популације су јаче генотипске корелативне везе уочене код SSD потомстава из нултог циклуса него код истог типа потомстава из трећег циклуса рекурентне селекције, али је у трећем циклусу већи број својстава показао повезаност са приносом. Код F3 популације NS-2002-30 су много јаче и бројније генотипске корелативне везе утврђене код S1 потомстава у односу на HS потомства.

Кључне речи: кукуруз, принос, компоненте приноса, корелација.

Увод

Селекцијом на једно својство, јављају се компензационе промене осталих

својстава, због чега је неопходно познавати корелативне везе између најважнијих својстава у селекционом материјалу. Корелационом анализом се утврђује степен сагласности између својстава, без обзира на то шта је зависна, а шта независна променљива (Hallauer i Miranda, 1988). Истовремено, коефицијент корелације као релативни показатељ квантитативног слагања две променљиве, указује на правац промена просечних вредности својстава под утицајем селекције. Промена врености и структуре варијабилности под утицајем селекције утиче и на промену коре-лативних односа између појединих квантитативних својстава. Међутим, правац и величина промена корелативних односа се разликују како код различитих попу-лација и услова испитивања, тако и између различитих својстава исте популације (Делетић, 2003; Deletić et al., 2005). Стога су у овом раду анализиране вредности


генотипских корелација између приноса и компоненти приноса код различитих популација и врста потомстава кукуруза.

Материјал и методе рада

Испитивања су код синтетика SynPEŽL и SynPEBL обављена по nested

design методи (Hallauer и Miranda, 1988; Делетић, 1999), док је код осталих популација примењена RCBD метода (Hallauer и Miranda, 1988; Делетић, 2003; Стојковић, 2007). Код свих популација и врста потомстава је примењен одго-варајући тип анализе варијансе и коваријансе, према примењеном дизајну огледа, па су на основу њих израчунати коефицијенти генотипске корелације. Код ZP-Syn-1 популације је тип потомстава и метод огледа дозвољавао да се израчунају коефицијенти адитивне корелације, а код осталих популација то није било могуће, па су утврђени коефицијенти укупне генотипске корелације. Код свих популација је примењена модификација основне формуле за израчунавање корелација (Falconer, 1989), према Делетићу (2003) и Стојковићу (2007), која дозвољава једнаку строгост приликом тестирања позитивних и негативних корелационих коефицијената.

Резултати рада и дискусија

Таб.1. Генотипске корелације (изнад дијагонале) између испитиваних својстава

SynPEŽL популације и њихове стандардне грешке (испод дијагонале). Genotypic correlation values (over diagonal) among the studied traits in SynPEŽL population and their standard errors.

Својства

Принос

зрна

% пол

. и

слом

.

Висина

клипа

Висина

биљке

Дуж

ина

клипа

Број

редова

зрна

Зрна

у реду

Маса

1000

зрна

Принос зрна --- 0.38** 0.82** 0.90** 0.51** 0.30** 0.73** 0.26** % пол. и слом. 0.14 --- 0.34* 0.20 -0.02 0.28 0.41** -0.33 Висина клипа 0.02 0.14 --- 0.80** 0.59** 0.10 0.60** 0.09 Висина биљке 0.01 0.16 0.02 --- 0.74** 0.20* 0.42** 0.24** Дужина клипа 0.06 0.23 0.05 0.03 --- -0.05 0.65** 0.17 Редова зрна 0.09 0.15 0.10 0.09 0.13 --- 0.18 -0.43** Зрна у реду 0.04 0.13 0.05 0.07 0.05 0.10 --- -0.33* Маса 1000 зрна 0.09 0.27 0.10 0.08 0.10 0.16 0.16 ---

*- P<0.05; **- P<0.01

Уочене су доста високе вредности коефицијената генотипске корелације између приноса и компоненти приноса код SynPEŽL и SynPEBL популације (таб. 1 и 2), с тим да су биле нешто веће код SynPEŽL популације. Било је и доста значајних корелационих веза између појединих компоненти приноса. У SynPEŽL


популацији је утврђена значајна негативна корелација масе 1000 зрна са бројем зрна у реду и високо значајна са бројем редова зрна. У SynPEBL популацији није било значајних негативних генотипских корелација између испитиваних својстава. Најјачу корелацију са приносом зрна је у обе популације показала висина биљке. Таб. 2. Генотипске корелације (изнад дијагонале) између испитиваних својстава

SynPEBL популације и њихове стандардне грешке (испод дијагонале). Genotypic correlation values (over diagonal) among the studied traits in SynPEBL population and their standard errors.

Својства

Принос

зрна

% пол

. и

слом

.

Висина

клипа

Висина

биљке

Дуж

ина

клипа

Број

редова

зрна

Зрна

у реду

Маса

1000

зрна

Принос зрна --- -0.02 0.64** 0.84** 0.37** 0.41** 0.59** 0.36** % пол. и слом. 0.21 --- 0.29* 0.35** -0.21 0.37** -0.29 0.01 Висина клипа 0.05 0.13 --- 0.88** 0.39** 0.57** 0.22* -0.02 Висина биљке 0.02 0.12 0.01 --- 0.71** 0.66** 0.28** 0.06 Дужина клипа 0.08 0.24 0.07 0.04 --- -0.00 0.82** 0.39** Редова зрна 0.08 0.12 0.05 0.04 0.13 --- -0.17 0.02 Зрна у реду 0.05 0.24 0.09 0.08 0.02 0.14 --- 0.57** Маса 1000 зрна 0.08 0.19 0.12 0.11 0.07 0.12 0.05 ---

*- P<0.05; **- P<0.01 Таб. 3. Генотипске корелације (изнад дијагонале) између испитиваних својстава

ZP-Syn-1 C0 популације и њихове стандардне грешке (испод дијагонале). Genotypic correlation values (over diagonal) among the studied traits in ZP-Syn-1 C0 population and their standard errors.

Својства

Принос

зрна

% пол

. и

слом

.

Висина

клипа

Висина

биљке

Дуж

ина

клипа

Број

редова

зрна

Зрна

у реду

Маса

1000

зрна

Принос зрна --- -0.06 -0.11 -0.07 0.60** 0.70** 0.79** 0.30** % пол. и слом. 0.14 --- 0.16 0.12 -0.21* 0.13 -0.25* -0.41* Висина клипа 0.14 0.11 --- 0.66** -0.19* -0.28** -0.28** 0.26** Висина биљке 0.14 0.12 0.04 --- -0.02 -0.19* -0.26** 0.35** Дужина клипа 0.05 0.16 0.15 0.13 --- 0.21* 0.69** 0.40** Редова зрна 0.04 0.11 0.16 0.15 0.10 --- 0.60** 0.11 Зрна у реду 0.03 0.16 0.16 0.16 0.04 0.05 --- 0.12 Маса 1000 зрна 0.09 0.19 0.10 0.08 0.08 0.11 0.11 --- *- P<0.05; **- P<0.01


Код линија из ZP-Syn-1 C0 популације су високе вредности корелације са приносом зрна испољиле дужина клипа, број редова и број зрна у реду, а знатно нижа вредност је уочена за масу 1000 зрна. Висина биљке и клипа, као ни проценат полеглих и сломљених биљака, нису испољиле повезаност са приносом (таб. 3). Постојао је већи број значајних, позитивних и негативних, корелација између појединих компоненти приноса. Код линија из ZP-Syn-1 C3 популације су сва испи-тивана својства, осим масе 1000 зрна, показала значајну корелативну повезаност са приносом, али су вредности корелација биле нешто ниже (таб. 4). Таб. 4. Генотипске корелације (изнад дијагонале) између испитиваних својстава

ZP-Syn-1 C3 популације и њихове стандардне грешке (испод дијагонале). Genotypic correlation values (over diagonal) among the studied traits in ZP-Syn-1 C3 population and their standard errors.

Својства

Принос

зрна

% пол

. и

слом

.

Висина

клипа

Висина

биљке

Дуж

ина

клипа

Број

редова

зрна

Зрна

у реду

Маса

1000

зрна

Принос зрна --- 0.22* 0.31** 0.29** 0.49** 0.50** 0.72** -0.04 % пол. и слом. 0.11 --- -0.11 -0.26** 0.13 0.20* 0.20* -0.11 Висина клипа 0.09 0.15 --- 0.78** 0.24* 0.14 0.20* -0.13 Висина биљке 0.09 0.17 0.03 --- 0.23* 0.15 0.24* -0.02 Дужина клипа 0.07 0.12 0.10 0.10 --- 0.06 0.71** -0.30** Редова зрна 0.07 0.11 0.11 0.11 0.12 --- 0.47** -0.35** Зрна у реду 0.04 0.11 0.10 0.10 0.04 0.07 --- -0.52** Маса 1000 зрна 0.13 0.15 0.14 0.13 0.17 0.17 0.19 ---

*- P<0.05; **- P<0.01 Таб. 5. Генотипске корелације (изнад дијагонале) између испитиваних својстава S1 потом-

става F3 популације NS-2002-30 и њихове стандардне грешке (испод дијагонале). Genotypic correlation values (over diagonal) among the studied traits in S1 progenies of F3 population NS-2002-30 and their standard errors.

Својства

Принос

зрна

% пол

. и

слом

.

Висина

клипа

Висина

биљке

Дуж

ина

клипа

Број

редова

зрна

Зрна

у

реду

Маса

1000

зрна

Принос зрна --- -0.56** 0.62** 0.85** 0.55** 0.07 0.55** 0.36** % пол. и слом. 0.18 --- -0.56** -0.73** -0.55** -0.50* -0.46* -0.02 Висина клипа 0.07 0.17 --- 0.86** 0.48** 0.40** 0.31* 0.32* Висина биљке 0.03 0.10 0.03 --- 0.43** 0.37** 0.30* 0.41** Дужина клипа 0.09 0.17 0.09 0.10 --- 0.16 0.60** 0.34** Редова зрна 0.18 0.19 0.11 0.11 0.15 --- 0.24 -0.09 Зрна у реду 0.09 0.22 0.13 0.13 0.08 0.14 --- -0.19 Маса 1000 зрна 0.12 0.37 0.12 0.10 0.11 0.16 0.15 ---

*- P<0.05; **- P<0.01


Таб. 6. Генотипске корелације (изнад дијагонале) између испитиваних својстава HS потомстава F3 популације NS-2002-30 и њихове стандардне грешке (испод дијагонале). Genotypic correlation values (over diagonal) among the studied traits in HS progenies of F3 population NS-2002-30 and their standard errors.

Својства Принос

зрна

% пол

. и

слом

.

Висина

клипа

Висина

биљке

Дуж

ина

клипа

Број

редова

зрна

Зрна

у реду

Маса

1000

зрна

Принос зрна --- 0.09 0.01 0.91** 0.51** 0.64** 0.32 -0.15 % пол. и слом. 0.41 --- -0.48 0.70** 0.11 -0.06 0.81** -0.02 Висина клипа 0.35 0.25 --- 0.60** 0.28 -0.16 0.18 -0.17 Висина биљке 0.03 0.13 0.14 --- 0.69** 0.31 0.66** -0.05 Дужина клипа 0.15 0.36 0.23 0.09 --- 0.01 0.37* 0.22 Редова зрна 0.09 0.33 0.23 0.17 0.23 --- 0.20 -0.49** Зрна у реду 0.19 0.07 0.25 0.09 0.16 0.18 --- -0.42** Маса 1000 зрна 0.23 0.36 0.24 0.25 0.19 0.11 0.14 ---

*- P<0.05; **- P<0.01

Коефицијенти генотипске корелације између приноса зрна S1 потомстава F3 популације NS-2002-30 и осталих испитиваних својстава (таб. 5) су били позитивни и високо сигнификантни, осим за број редова зрна, и број полеглих и сломљених биљака, где је утврђена значајна, негативна корелација средње јачине (-0.56**). Уочено је, такође, и више значајних позитивних, али и негативних вредности генотипских корелација. Насупрот томе, генотипске корелације у HS потомставу су биле малобројније (таб. 6). Тако су корелативне везе биле високо сигнификантне, јаке, између приноса и висине биљке (0,91**), те броја редова зрна (0,64**), односно средње јаке између приноса и дужине клипа (0,51**). Високо значајне генотипске корелације су нађене још и између висине клипа и висине биљке, висине биљке и дужине клипа, као и висине биљке и броја зрна у реду. Негативне, високо значајне корелативне везе средње јачине су нађене између броја редова зрна и масе 1000 зрна (-0,49**) и броја зрна у реду и масе 1000 зрна (-0,42**).

Закључак

На основу испитивања различитих популација и врста потомстава кукуруза могу се извести следећи закључци о корелативној повезаности између приноса и компоненти приноса:

− Код S1 потомстава популација SynPEŽL и SynPEBL су сва испитивана својства показала високо значајну корелативну повезаност са приносом.

− Код ZP-Syn-1 популације су јаче генотипске корелативне везе уочене код SSD потомстава из нултог циклуса него код истог типа потомстава из


трећег циклуса рекурентне селекције, али је у трећем циклусу већи број својстава показао повезаност са приносом.

− Код F3 популације NS-2002-30 су много јаче и бројније генотипске коре-лативне везе утврђене код S1 потомстава у односу на HS потомства..


1. Делетић, Н. (1999): Генетска и фенотипска варијабилност компоненти приноса код синтетичких популација кукуруза. Магистарска теза, Пољопри-вредни факултет, Нови Сад.

2. Делетић, Н. (2003): Промена адитивне варијансе компоненти приноса након рекурентне селекције кукуруза (Zea mays L.) Докторска дисертација, Пољопривредни факултет, Универзитет у Новом Саду.

3. Deletić, N., Stojković S., Đurić, V., Biberdžić, M. (2005): Individual and joint effect of yield components to grain yield in two maize synthetic populations. Scientifical papers of the Faculty of Agriculture, n. 37, p. 13-18. Timisoara.

4. Falconer, D. S. (1989): Introduction to quantitative genetics. Longman Inc., London and New York.

5. Hallauer, A.R., Miranda, J.B. (1988): Quantitative genetics in maize breeding. (2nd ed.). Iowa State University Press, Ames, Iowa, USA.

6. Стојковић С. (2007): Генетска и фенотипска варијабилност компоненти приноса код S1 и HS потомстава једне F3 популације кукуруза. Докторска дисертација, Пољопривредни факултет, Универзитет у Приштини.

Genotypic Correlation Between Grain Yield and Yield Components in Various Maize Progenies and Populations

Nebojsa Deletic, Slavisa Stojkovic, Slavisa Gudzic, Milan Biberdzic1

1University of Pristina, Faculty of Agriculture Kosovska Mitrovica, Serbia

Summary

This paper presents a study of genotypic correlation among grain yield and the all its

components each other, in three synthetics and one F3 maize population. Genotypic correlation analysis included the following traits: grain yield, plant height, upper ear height, root and stalk lodged plants percent, ear length, number of grain rows per ear, number of grains per row, and 1000 grain mass. In S1 progenies of the populations SynPEŽL and SynPEBL all the investigated traits showed highly significant correlation connection to grain yield. ZP-Syn-1 population was characterized by stronger correlation values found in SSD progenies from the zero cycle than in


similar progenies from the third recurrent selection cycle, but in the third cycle a higher number of the studied traits showed correlation with grain yield. In F3 population NS-2002-30 much stronger and more frequent genotypic correlation connections were found in S1 progenies comparing with HS progenies.

Key words: maize, grain yield, yield components, correlation.


Originalan naučni rad UDK:636.085.2 Modeli za produkciju jednogodišnjih proteinskih krmnih biljaka

na brdsko-planinskim rejonima

Đorđe Gatarić1, Milenko Šarić2, Branko Đurić1, Vojo Radić1, Goran Ljeskovac1, Željko Lakić3

1 Poljoprivredni fakultet, Banja Luka

2 Centar za razvoj i unapređenje sela, Banja Luka 3 Poljoprivredni institut Republike Srpske, Banja Luka

Rezime

Značajan problem u animalnoj proizvodnji na brdsko-planinskim rejonima predstavlja

obezbjeđenje kvalitetne stočne hrane, posebno u zimskom periodu. Vegetacioni period je kratak, a s obzirom na agro-ekološke uslove manje su mogućnosti šireg izbora biljnih vrsta sa dobrim kvalitetom i visokim prinosom. Cilj rada jeste ispitivanje mogućnosti stvaranja najpogodnijeg proizvodnog modela visokoproteinske kabaste krme, koja se može proizvesti u kratkom vegetacionom periodu uz postizanje visokih prinosa. U konceptu stvaranja modela produkcije krme bilo je neophodno izabrati pogodne krmne vrste, zatim, riješiti pitanje proizvodnje koncentrovanih hraniva i ispitati mogućnost proizvodnje dijela sjemena za sopstvene potrebe. Kao pogodne jednogodišnje proteinske krmne biljke za organizovanje i formiranje proizvodnih modela na brdsko-planinskim područjima istraživani su: jari stočni grašak i grahorica, sijani u smješi sa jarom zobi. Rezultati istraživanja pokazuju da je moguće uspješno proizvoditi kabastu krmu (sjenažu) i koncentrovanu krmu (zrno). Takav način proizvodnje mogao bi se posmatrati i izgraditi kao uspješan proizvodni model krme.

Ključne riječi: sjenaža, stočni grašak, grahorica, kabasta krma, proizvodni model

Uvod

Animalna proizvodnja na našim brdsko-planinskim područjima je najznačajnija poljoprivredna djelatnost. U toj proizvodnji najveći dio troškova odnosi se na stočnu hranu, oko 60 % (Stošić, M., Lazarević, D. 2002). Osnova za uspješno bavljenje animalnom proizvodnjom, na brdsko-planinskim područjima je proizvodnja dovoljnih količina kvalitetne kabaste i koncentrovane hrane u kratkom vegetacionom periodu. Neophodno je odabrati odgovarajuće biljne vrste i njihovu izbalansiranost u pogledu proizvodnje. Pored toga, potrebno je riješiti pitanje proizvodnje dovoljnih količina koncentrovane krme za kompletiranje stočnog obroka.


U našim brdsko-planinskim krajevima zadržalo se nomađenje, kao način bavljenja stočarstvom, a jedan od glavnih razloga je nedovoljna količina kvalitetne hrane u zimskom periodu. Ovim modelom bi se obezbjedila dovoljna količina koncentrovanih i kabastih hraniva u zimskom periodu.

U trogodišnjim istraživanjima ispitivana je mogućnost proizvodnje jarog stočnog graška i grahorice sijane u smjesi sa zobi, na brdsko-planinskim područjima. Izabrane su adekvatne vrste i tehnologija gajenja, a zatim, u datim agroekološkim uslo-vima, praćeni i ispitivani parametri prinosa sjenaže i zrna.


Metodika rada podrazumijeva kombinaciju mikro (2x2 m) i makro oglednog (1-15 ha) sa proizvodnim radom. Biljne vrste u istraživačko-aplikativnom radu su jari stočni grašak i grahorica, sijane u smješi sa jarom zobi. Rad na ogledima trajao je tri godine (2006-2008). Lokacije ogleda su: Edu-kativni centar ''Manjača'' i poljoprivredni proizvođači sa šireg područja Manjače. Sortiment: Jari stočni grašak ''NS- Junior'' - 140 kg/ha sa 35 kg zobi ''Flemingsregent'',

Jara grahorica ''NS Novi Beograd'' - 105 kg/ha sa 30 kg zobi ''Flemingsregent''. Sjetva je obavljena žitnom sijačicom na međuredno rastojanje 13-15 cm i

dubinu 3-5 cm. Đubrenje je vršeno u dva navrata, u proljeće sa 350-400 kg/ha NPK (15:15:15) i prihrana 150 kg/ha KAN-a u toku vegetacije. Agro-tehničke mjere na svim ogledima bile su iste i obuhvatile su zimsko oranje, a na proljeće standardnu površinsku pripremu, tj. tanjiranje, predhodno rasturanje mineralnog đubriva, drljanje ili sjetvospre-mač, sjetva i prihrana u toku vegetacije. Kosidba i spremanje sjenaže vršena je u fazi formiranja mahuna. Sjenaža je spremana pomoću rolobalera pri vlažnosti biljne mase od 47-53 % koja je utvrđena vlagomjerom.

U toku vegetacije praćeni su sljedeći parametri: broj biljaka po m”, prosječna visina biljaka, broj mahuna po biljci, težina zelene i suve mase. Prinosi sa makroogleda i svih proizvodnih parcela utvrđivani su vaganjem rolo bala (poljska vaga), a prinosi sa mikroogleda mjereni su na laboratorijskoj vagi.

Fenološke faze određivane su organoleptički; nicanje, porast u stablo, početak cvjetanja, početak formiranja mahuna i sazrijevanje sjemena. Žetva sjemena (sa proizvodnih površina makroogleda) vršena je žitnim kombajnom u punoj zrelosti sjemena graška i grahorice.

Proizvodne površine proizvođača i edukativnog centra ''Manjača'' nalaze se na 350-650 m nadmorske visine. Podaci za padavine i temperature izmjereni su u meteorološkoj stanici Banja Luka. Obično temperaturne podatke za Manjaču smanjujemo za cca. 2 C˚, a količinu padavina povećavamo za cca. 10%.

Na oglednim i proizvodnim površinama vršene su hemijske analize zemljišta standardnim metodama. Zemljišta šireg rejona Manjače veoma su različita u pedo-lološkom smislu. Zemljišta na kojima su postavljeni ogledi i proizvodnja su veoma neujednačeni, od jako kiselih, slabo kiselih, pa do neutralnih i slabo alkalnih. Opšti je zaključak u pogledu zemljišta, da preovlađuju kisela zemljišta, slabo obezbjeđena organskom materijom, te azotom, fosforom i kalijumom.



Trogodišnji ogledni rad sa jarim stočnim graškom i grahoricom sijanim u smjesi sa zobi ukazao je na nekoliko značajnih proizvodnih i organizacionih mogućnosti u brdsko-planinskim proizvodnim uslovima. Ove biljne vrste nisu se proizvodile do sada na ovom području i stoga je njihovo uvođenje u proizvodnju pokazalo pozitivne efekte. Sjetva nije obavljena u optimalnom roku. Kasna sjetva značajno utiče na smanjenje visine prinosa (Erić, i sar., 2007). Preporučuje se sjetva krajem marta, a sijano je u drugoj polovini aprila. Nicanje je trajalo 7-9 dana, a vegetacioni period 80-106 dana za dobijanje sjenaže, odnosno 110-120 dana za proizvodnju sjemena. U tom periodu prosječne sume temperatura bile su 1751 ºC do vremena baliranja, odnosno 2169,7 ºC do žetve za proizvodnju sjemena. Temperaturna suma za produkciju krme stočnog graška i grahorice iznosi 900-1100 ºC, a za proizvodnju sjemena 1700-1900 ºC (Erić, i sar., 2007). Tab.1. Srednje mjesečne temperature i padavine (prosjek za Banja Luku, od aprila do

avgusta 2006-2008. godine) Average monthly temperature and perticipation (average for Banja Luka, from April till August 2006-2008)

Mjesec Month

april April

maj May

jun June

jul July

avgust August

Godina Year ‰C mm ‰C mm ‰C mm ‰C mm ‰C mm

2006 12,4 151,6 16,0 95,0 20,0 126,7 22,9 80,0 19,5 220,1 2007 13,6 4,5 18,3 95,0 22,7 81,0 24,0 38,2 22,5 60,9 2008 12,6 102,9 17,6 70,9 21,5 79,6 22,4 85,2 22,2 24,3

Prosjek /Average (1961-2004) 10,8 85,3 15,4 55,4 19,8 111,6 21,5 94,5 20,1 60,0

Navedeni podaci (Tabela 1) ukazuju da temperatura i nadmorska visina nisu

ograničavajući faktor u ovoj proizvodnji. Ranijom sjetvom postižu se veći prinosi, stoga je sjetvu potrebno obaviti u optimalnim rokovima (Rapčen i sar., 2009). Tab. 2. Datumi sjetve, nicanja, sjenažiranje i žetve sjemena Dates of sowing, germination, haylage production and harvest of seeds

Godina Year

Datum sjetve Sowing date

Datum nicanja Germination date

Sjenažiranje Haylage

production

Žetva sjemena Seed harvest date

2006 17-20.04 24-26.04 21.07 04-09.08

2007 15-18.04 23-26.04 29.07 04-10.08

2008 05-09.05 11-14.05 24.07 -


Sjetva 2008. godine zbog vremenskih prilika je kasnila zbog velike količine padavina u aprilu (Tabela 2) stoga u toj sezoni nije ni proizvedeno sjeme nego samo sjenaža, čiji prinos je bio najniži u trogodišnjem ispitivanju (Grafikon 1).

Visina biljaka stočnog graška bila je neujednačena i kretala se od 45 do 120 cm, a grahorice od 33 do 70 cm. Broj mahuna kod stočnog graška dosta je varirao (2 do 10 mahuna/biljci), a kod grahorice u toku trogodišnjeg perioda prosjek je bio 8 mahuna po biljci (6 do 12 mahuna/biljci). Značajna su variranja morfoloških osobina (visina biljke, debljina stabljike, broj grana, broj mahuna) stočnog graška i grahorice koja utiču na prinos i kvalitet sjenaže i sjemena (Čupić i sar., 2009).

Jedan od bitnih parametara prinosa je i broj biljaka po m2 za proizvodnju sjenaže i sjemena (Tabela 3). Na osnovu broja biljaka po jedinici površine konstatovani su veliki koeficijenti variranja u broju biljaka između lokacija, koji su uglavnom uzrokovani neujednačenim zemljišnim uslovima. Najveći koeficijent variranja konstatovan je kod stočnog graška 2006. godine (KV 29,76 %), a najmanji kod grahorice 2008. godine (KV 16,06%). Ove varijacije vezane su za neujednačenu plodnost zemljišta kojoj treba po-svetiti više pažnje u okviru mjera popravke (kalcifikacija, stajsko đubrivo i druge mjere popravke zemljišta). Tab. 3. Broj biljaka po m” Number of plants per m”

Biljna vrsta Species

GodinaYear

PonavljanjaRepetition

Prosjek Average

Standardna devijacija Std. Dev.

Min. Min.

Maks. Max

Koef. var.

Koef. var.%

2006 10 32.80 9.76 12.00 40.00 29.76

2007 10 29.20 6.03 23.00 38.00 20.66

Stočni grašak Green pea 2008 10 30.20 6.47 23.00 41.00 21.44

2006 10 124.80 32.21 80.00 188.00 25.80 2007 10 131.60 22.08 100.00 172.00 16.78

Zob

Oat 2008 10 136.90 29.21 98.00 175.00 21.34 2006 10 70.60 15.62 45.00 91.00 22.14 2007 10 58.70 12.43 45.00 90.00 21.19

Grahorica

Common vetch 2008 10 64.60 10.37 51.00 86.00 16.06

Kosidba je obavljena u trećoj dekadi jula u fazi kad su grašak i grahorica bili u mliječnoj zrelosti, a žetva za sjeme 15 do 20 dana kasnije u punoj zrelosti. Iz prosječnih trogodišnjih rezultata prinosa može se konstatovati da su prinosi smjesa stočnog graška i zobi bili 11,6 t/ha i viši su u odnosu na grahoricu, koja je imala prosječni prinos od 10,3 t/ha (Grafikon 1). Ako posmatramo po godinama najveći prinos sjenaže i sjemena ostvaren je 2006. godine. Može se konstatovati da su prinosi zrna stočnog graška veći od prosječnih prinosa grahorice (Grafikon 2).


20062007

2008

Stočni grašak i zob

Grahorica i zob02468

101214

t/ha Stočni grašak i zobGrahorica i zob

0

0.5

1

1.5

2

2.5

t/ha

Stočni grašak i zob Grahorica i zob

20062007

Graf. 1. Prinosi sjenaže Graf.2. Prinos sjemena Haylage yield Seed yield

Ako ove parametre posmatramo na sličan način kao i sjenažu, onda bi se moglo

reći da vrijednost stočne hrane ne treba iskazivati u količinama i cijenama već u količinama proizvedenog mesa i mlijeka (Stošić i Lazarević, 2002). Prinosi biomase i zrna, ako ih posmatramo sa apekta agroekoloških uslova, su zadovoljavajući (Erić i sar., 2007). U našem slučaju tom aspektu treba dodati još i društveno-sociološki, koji se odnosi na zaustavljanje nomađenja i zapošljavanje na selu.

Zaključci

• Jari stočni grašak i grahorica sijani u smjesi sa jarom zobi su adekvatne proteinske

jednogodišnje krmne biljke za proizvodnju kabaste i koncentrovane krme u brdsko-planinskom području.

• Za proizvodnju sjenaže, potrebno je u našim agroekološkim uslovima od 80 do 106 dana, a za proizvodnju sjemena 110 do 120 dana.

• Temperaturne sume i nadmorska visina nisu ograničavajući faktor u proizvodnji, ali jeste kiselost zemljišta, te je potrebno sprovoditi meliorativne mjere.

• Kompletan proces spremanja sjenaže, obavi se za 2-3 dana, što je velika prednost sa stanovišta spremanja i čuvanja krme.

• Planska i kontinuirana proizvodnja stočnog graška i grahorice u smjesi sa zobi, radi obezbjeđenja kabaste i koncentrovane krme može se smatrati kao osnov za izradu proizvodnog modela i unapređenja animalne proizvodnje na brdsko-planinskom području.

• Sjetvom ovih biljnih vrsta popravlja se kvalitet i struktura zemljišta i stvaraju osnove za proizvodnju drugih biljnih vrsta. Primjena herbicida nije neophodna, zemljište ostaje čisto od korova i dobija se dovoljno vremena da se obavi priprema za narednu sjetvu, a postoji mogućnost sjetve međuusjeva.

• U narednom periodu potrebno je više pažnje posvetiti sortimentu stočnog graška i grahorica prilagođenom našim agroekološkim uslovima.


Literatura

1. Čupić, T., Popović, S., Tucak Marija, Jukić, G. (2009): Morfološka raznolikost voluminoznog graška (Pisum arvense L.), 44. međunarodni simpozijum agro-noma Hrvatske, Opatija.

2. Erić, P., Mihajlović, V., Ćupina, B., Mikić, B. (2007): Jednogodišnje krmne mahu-narke, Naučni institut za ratarstvo i povrtarstvo, Novi Sad.

3. Hadživuković, S. (1991): Statistički metodi, Institut za ekonomiku poljoprivrede i sociologiju sela, Novi Sad.

4. Repčan Irena, Mikleušević Marija, Jurišić, M. (2009): Prinosi dva kultivara stočnog graška u agroekološkim uvjetima istočne Slavonije, 44. međunarodni simpo-zijum agronoma Hrvatske, Opatija.

5. Stošić, M., Lazarević, D. (2002): Krmno bilje na oranicama, Poljoprivredna biblioteka, Draganić, Beograd.

6. Vučković, S. (2005): Krmno bilje (Monografija), Institut za istraživanje, Srbija.

Models for Annual Protein Forage Production in Hilly-mountainous Regions

Djordje Gataric1, Milenko Saric2, Branko Djuric1, Vojo Radic1,

Goran Ljeskovac1, Zeljko Lakic3

1 Faculty of Agriculture, Banja Luka 2 Center for Development and Improvement of Village, Banja Luka

3 Agricultural Institute of Republic of Srpska, Banja Luka

Summary

Important problem in animal husbandry in hilly-mountainous area is how to produce quality forage, especially during winter time. Vegetation period is short and regarding agro ecological conditions there is narrow choice of plant species with good quality and high yield. Because above mentioned reasons, goal of the research was to examine the ways and possibilities for production of quality annual protein fodder crops in hilly-mountainous agro ecological conditions. During creation of forage production model it was necessary to find adequate forage species, to solve production of concentrated animal food and to find a way for production of seeds for domestic use. As adequate annual protein forage crops for production in hilly-mountainous area two mixtures are explored: green pea with oat and common vetch with oat. Results of the research show that successful production of forage, haylage and concentrated animal food is possible in this area. This way of production could be successful production model for forage in our hilly-mountainous regions.

Key words: haylage, green pea, common vetch, forage, production concept.


Originalan naučni rad UDK: 633.491 (497.16)

Uticaj različitih načina suzbijanja korova na broj i dubinu okaca različitih sorti krompira u brdsko-planinskom

području Crne Gore

Zoran Jovović1, Milan Biberdžić2, Danijela Stešević3

1Biotehnički fakultet, Podgorica,Crna Gora 2Poljoprivredni fakultet, Priština, Srbija

3Prirodno-matematički fakultet, Podgorica, Crna Gora

Rezime

Proučavanje uticaja različitih načina suzbijanja korova (5 različitih kombinacija herbi-cida, varijante sa mehaničkom obradom i kontrole) na broj i dubinu okaca 5 različitih sorti krompira obavljena su u periodu 1998-2000. godine, u okolini Pljevalja (Vrulja). Analiza zbirnog dјelovanja proučavanih faktora pokazuјe da nema statistički opravdanih odstupanja u prosјečnom broјu okaca primјenom bilo koјe od interakciјa sorta x način suzbiјanja korova, što potvrđuje konstataciju da je broj okaca u krtoli sortna osobina i uslovljen јe u osnovi genetskim faktorima. Rezultati trogodišnjih istraživanja, takođe, su pokazali da su u ogledima ustanovljene dubine okaca u naјvećoј saglasnosti sa utvrđenim osobinama poјedinih sorti, kao i da je dubina okaca, uostalom kao i njihov broј, u prvom redu sortna osobina.

Ključne riječi: krompir, način suzbijanja korova, broj okaca, dubina okaca.

Uvod

Broј okaca u krtoli znatno varira (10-18), što zavisi od više faktora, a u prvom redu od sorte, veličine zasađene krtole i uslova rasta, Maksimović, 1996. Obrazovanje gomolja uslovljeno јe prvenstveno genetskom sposobnošću i fiziološkim osobinama. Genetski faktori određuјu mogućnost obrazovanja gomolja, broј obrazovanih stolona, broј gomolja, kraјnju veličinu, oblik, boјu, hemiјski sastav, broj i dubinu okaca. U kom stepenu će se ispoljiti ova genetska svoјstva, određuјu faktori spoljne sredine, od koјih naročitu ulogu imaјu dužina dana i temperatura, kao i uslovi ishrane i vodni režim, Ćota, 2000.

Dubina okaca i izraženost lučnog nabora («obrve») јe sortna osobina, Јevtić, 1992. Naјrazviјeniјa okca su u vršnom diјelu krtole, pa јe vršni dio i naјvažniјi za reprodukciјu krompira. Od broјa iskliјalih pupoljaka iz okaca krtole zavisi broј primarnih izdanaka biljke krompira, koјi u velikoј mјeri opredјeljuјe budući prinos krtola.


Cilj ovog rada je bio da se ispita uticaj različitih načina suzbijanja korova na broj i dubinu okaca različitih sorti krompira.


Proučavanje uticaja različitih načina suzbijanja korova na broj i dubinu okaca u

usjevu različitih sorti krompira obavljeno je u periodu 1998-2000. godine. Istraživanja su vršena u Vrulji (okolina Pljevalja), na aluvijalno–deluvijalnom zemljištu, na nadmorskoj visini oko 900 m.

Ogled je postavljen kao dvofaktorijalan i obuhvatio je faktore: sorta (A) i način suzbijanja (B). Testirano je pet sorti krompira različite dužine vegetacionog perioda: Kondor, Resy, Sirtema, Jaerla i Kennebec. Primijenjeni načini suzbijanja korova prikazani su u tab. 1.

Tab. 1. Osnovni podaci o primijenjenim načinima suzbijanja korova Basic data for applied variants

Varijante

Trial variant

Aktivna materija

Active matter

Preparat

Product applied

Sadržaj a. m.

Contents of a.m.

Količina preparata

Product rate (ha)

Način primjene

Application method

Ka Kontrolna varijanta / Control variant Mo Varijanta sa mehaničkom obradom / Variant with mechanical cultivation

H1 Metribuzin Sencor

70% 0,8 kg/ha PES

H2 Metribuzin + Fluazifop–p–butil

Sencor + Fusilade super

70% 125g/l

0,8 kg/ha + 2,5 l/ha

POES POES

H3 Prometrin + Cikloksidim

Promertin 500 +Focus ultra

50% 100g/l

2,5 kg/ha 1 l/ha

PES POES

H4 Bentazon + Fluazifop–p–butil

Basagran + Fusilade super

480g/l 125g/l

2 l/ha 2,5 l/ha

POES POES

Var

ijant

e sa

prim

jeno

m

herb

icid

a / H

erbi

cide

va

rian

ts

H5 Bentazon Basagran

480g/l 3 l/ha POES

PES Herbicid primiјenjen posliјe sјetve a priјe nicanja Herbicide applied at the pre- emergence stage

POES Herbicid primiјenjen posliјe nicanja usјeva i korova Herbicide applied at the post-emergence stage of crop and weeds

Broj okaca određen je nakon vađenja fiziološki zdravih krtola, a zatim je mje-rena dubina okca primјenom računarsko-grafičkog metoda (sl.1.), program «Surface and distance» (Spalević i sar., 2000).


Sl. 1. Mјerenje dubine okca primјenom računarsko – grafičkih metoda


Uticaј načina suzbiјanja korova na broј okaca

Rezultati proučavanja uticaјa različitih načina suzbiјanja korova na broј okaca u krtolama različitih sorata krompira prikazani su u tabeli 2.

Tab. 2. Prosječan broj okaca po godinama izvođenja ogleda Average number of potato tuber eye for each year of the experiment

Sorta / Variety (A) Kondor Resy Sirtema Jaerla Kennebec

Prosј./Aver. (B)

Herb

icid

Herb

icide

(B)

98.

99.

00.

98.

99.

00.

98.

99.

00.

98.

99.

00.

98.

99.

00.

98.

99.

00.

Ka 7.1 8.8 6.8 8.4 8.5 7.3 9.5 10.6 8.2 7.8 9.5 10 8.5 9.8 8.8 8.3 9.4 8.2 Mo 7.7 8.9 7.2 8 9.1 7.7 9.1 10.2 8.3 9.3 10 8.9 8.4 10.1 8.4 8.4 9.7 8.1 H1 7.2 8.5 7.5 6.7 9.3 7.8 7.7 10.1 8 8.6 10.5 9.1 8.1 9.9 9.4 7.7 9.7 8.4 H2 6.7 8.9 6.7 6.9 9 7.3 8.3 10.9 8.7 9.4 10.7 9.8 8.4 10.4 9.2 8 10 8.3 H3 7.1 8.7 7.2 7.4 8.3 7.5 8.1 10.5 8.4 9.7 10.3 9.2 8.3 9.7 8.7 8.1 9.5 8.2 H4 6.3 9.1 6.5 7 9.5 7.2 7.6 10.2 9.1 8.7 10 8.5 8.5 10.1 7.7 7.6 9.8 7.8 H5 6.7 8.6 6.9 7.4 8.1 8.5 8.4 10.4 8.3 9.8 10.7 9 8.4 10 8.5 8.1 9.6 8.2

Pros. Aver.(A)

7

8.8

7

7.4

8.8

7.6

8.4

10.4

8.4

9

10.2

9.2

8.4

10

8.7

8

9.7

8.2

A B A x B A B A x B A B A x B LSD0,05 0,692 0,818 1,830 LSD0,05 0,463 0,548 1,226 LSD0,05 0,523 0,618 1,383

1998

.

LSD0,01 0,920 1,088 2,434

1999

.

LSD0,01 0,616 0,729 1,631

2000

.

LSD0,01 0,695 0,822 1,839


Iz prikazanih rezultata se vidi da je sorta Јaerla u 1999. godini imala naјveći broј okaca (9 okaca/krtoli), dok јe naјmanji broј utvrđen kod sorte Kondor (7). Sorte Јaerla, Sirtema i Kennebec imale su značajno veći prosјečan broј okaca u poređenju sa sortama Kondor i Resy.

Variјante bez primјene herbicida imale su najveći prosječan broj okaca (Mo - 8,4 i Ka - 8,3), dok je naјmanje okaca bilo na tretmanima metribuzin i bentazon + fluazifop-p-butil (7,7 i 7,6). Statističkom obradom podataka ustanovljeno јe da u odnosu na prosјečan broј okaca između primiјenjenih variјanata nema statistički značaјnih razlika.

Slična situaciјa konstatovana јe i u 1999. godini. Naјveći broј okaca utvrđen јe kod istih sorata kao i u predhodnoј godini, ali sa nešto drugačiјim redosljedom: Sirtema (10,4), Jaerla (10,2) i Kennebec (10). Broј okaca u ovoј godini, u prosјeku za čitav ogled, iznosio јe 9,7 i bio јe veći u poređenju sa 1998. godinom (8). Razlog za to su donekle povoljniјi opšti uslovi za uzgoј krompira u 1999. godini. Analiza rezultata prosјečnog broјa okaca po јednoј krtoli ima iste ralaciјe kao u 1998. godini. I u ovoј godini, sve ustanovljene razlike između poјedinih tretmana bile su bez statističkog značaјa.

Isti trend nastavlja se i u 2000. godini. Iz prikazanih rezultata u tabeli 2. uočava se velika sličnost sa 1998. godinom, bilo da јe riјeč o redosljedu sorata, bilo da se radi o visini navedenih vriјednosti. Rezultati statističke obrade podataka pokazuјu da su sorte Jaerla, Kennebec i Sirtema u poređenju sa sortama Kondor i Resy imale veoma značaјno veći broј okaca po јednoј krtoli. Kao i u predhodnim godinama, razlike u prosјečnom broјu okaca između primiјenjenih variјanata niјesu bile statistički opravdane.

Reprezentativne zaključke o dјelovanju primiјenjenih herbicidnih kombinaciјa na prosјečan broј okaca u krtolama proučavanih sorata, stičemo uvidom u prosјečne tro-godišnje rezultate (tab. 3).

Tab. 3. Prosјečan broј okaca po variјantama ogleda za period 1998 – 2000. godine Average number of potato tuber eye for the period 1998-2000.

Sorta / Variety (A) Herbicid Herbicide (B) Kondor Resy Sirtema Jaerla Kennebec

Prosј./Aver. (B)

Ka 7.6 8.1 9.4 9.1 9.0 8.6 Mo 7.9 8.3 9.2 9.4 9.0 8.8 H1 7.7 7.9 8.6 9.4 9.2 8.6 H2 7.4 7.7 9.3 10.0 9.3 8.8 H3 7.7 7.7 9.0 9.7 8.9 8.6 H4 7.3 7.9 9.0 9.1 8.8 8.4 H5 7.4 8.0 9.0 9.8 9.0 8.6

Pros. Aver. (A) 7.6 8.0 9.1 9.5 9.0 8.6

A B A x B LSD0,05 0.352 0.417 0.932 LSD0,01 0.469 0.555 1.240

U trogodišnjem prosјeku, sorta Јaerla imala јe naјveći broј okaca po јednoј krtoli – 9,5, a zatim sliјede: Sirtema – 9,1, Kennebec – 9, Resy – 8 i Kondor sa 7,6 okaca/krtoli. Analizom variјanse prosјečnog broјa okaca po јednoј krtoli unutar prou-avanih sorata krompira ustanovljene su tendenciјe identične onima iz 2000. godine.


U zavisnosti od primiјenjene variјante broј okaca se kretao od 8,8 na variјanti sa mehaničkom obradom i varijanti H2 do 8,4 na herbicidnom tretmanu bentazon + fluazifop-p-butil, i kao što se vidi prilično јe uјednačen. Sve ostvarene razlike u broјu okaca između poјedinih tretmana bile su bez statističkog značaјa za bilo koјi nivo vјerovatnoće.

Analiza zbirnog dјelovanja proučavanih faktora pokazuјe da nema statistički opravdanih odstupanja u prosјečnom broјu okaca primјenom bilo koјe od interakciјa sorta x način suzbiјanja korova.

Rezultati naših istraživanja potvrđuјu konstataciјu da јe broј okaca u krtoli sortna osobina i uslovljen јe u osnovi genetskim faktorima. Međutim, zbog činjenice da јe uticaј primiјenjenih herbicida u ispoljavanju navedenog svoјstva krompira u poјedinim slučaјevima bio na samoј granici statističkog značaјa, kao i zbog veoma šturih literarnih izvora koјi tretiraјu ovu problematiku rad na ovim istraživanjima treba nastaviti.

Uticaј načina suzbiјanja korova na dubinu okca

Podaci o mјerenjima prosјečne dubine okca krtole krompira dati su u tabeli 4. Iz rezulta prikazanih u tabeli 4, vidi se da su u 1998. godini, u prosјeku naјdublje

okce imale sorte Sirtema, Јaerla i Kondor (1,4 mm). Naјpliće okce ustanovljeno јe kod sorte Resy – 1,1 mm. Razlike u prosјečnoј dubini okca između sorata Sirtema, Јaerla i Kondor i sorata Resy i Kennebec statistički su opravdane. Analizom variјanse prosјečne dubine okca ustanovljeno јe da nema opravdanih razlika u dubini okaca poređenjem bilo koјe primiјenjene variјante.

Tab. 4. Prosječna dubina okca po godinama izvođenja ogleda Average potato eye depth for each year of the experiment

Sorta / Variety (A) Kondor Resy Sirtema Jaerla Kennebec

Prosј./Aver. (B)

Herb

icid

Herb

icide

(B)

98.

99.

00.

98.

99.

00.

98.

99.

00.

98.

99.

00.

98.

99.

00.

98.

99.

00.

Ka 1.5 1.3 1.1 1.2 0.9 1.0 1.3 1.1 1.3 1.4 0.9 0.9 1.1 1.1 1.0 1.3 1.1 1.1 Mo 1.4 1.2 1.1 1.1 1.1 1.0 1.5 1.1 1.4 1.3 1.0 1.0 1.2 1.2 1.0 1.3 1.1 1.1 H1 1.2 1.2 1.0 1.0 1.0 0.8 1.5 1.2 1.2 1.6 1.0 1.0 1.1 1.2 1.0 1.3 1.1 1.0 H2 1.4 1.2 1.1 1.1 1.0 1.0 1.5 1.0 1.2 1.4 1.0 0.9 1.3 1.1 0.9 1.3 1.1 1.0 H3 1.1 1.4 1.3 1.2 1.2 0.9 1.3 1.1 1.1 1.4 1.1 0.8 1.1 1.1 1.0 1.2 1.2 1.0 H4 1.4 1.3 1.2 1.1 1.1 0.9 1.3 1.2 1.2 1.4 1.1 1.0 1.1 1.1 1.0 1.3 1.1 1.0 H5 1.6 1.2 1.1 1.3 1.2 0.9 1.4 1.1 1.1 1.3 1.1 1.1 1.3 1.1 0.8 1.4 1.2 1.0

Pros. Aver.(A)

1.4

1.3

1.1

1.1

1.1

0.9

1.4

1.1

1.2

1.4

1.0

0.9

1.2

1.1

1.0

1.3

1.1

1.0

A B A x B A B A x B A B A x B LSD0,05 0,146 0,173 0,386 LSD0,05 0,091 0,108 0,242 LSD0,05 0,110 0,131 0,292

1998

.

LSD0,01 0,194 0,230 0,514 1999

.

LSD0,01 0,122 0,144 0,322 2000

.

LSD0,01 0,147 0,174 0,388

Naјpliće okce u 1999. godini utvrđeno јe kod sorata Resy i Jaerla (1,1 i 1 mm), dok јe naјdublje okce imala sorta Kondor (1,3 mm). Razlike u prosјečnoј dubini okca


između sorte Kondor i sorata Jaerla i Resy i Sirtema veoma su značajne, dok јe razlika u poređenju sa sortom Kennebec označena samo značajnom.

Iz prikazanih rezultata se vidi da su prosјečno naјdublje okce imale biljke gaјene na tretmanima H3 i H5. Poređenjem bilo koјe variјante ogleda u pogledu prosјečne dubine okca niјesu utvrđene statistički opravdane razlike.

Slično ponašanje proučavanih faktora nastavlja se i u 2000. godini. Sorte Sirte-ma i Kondor imale su veoma značaјno veću prosјečnu dubinu okca (1,2 i 1,1 mm) u po-ređenju sa sortama Resy i Јaerla (0,9 mm), dok je Sirtema i u odnosu na sortu Kennebec takođe imala vrlo signifikantno dublje okce krtole.

Analizom unutar ispitivanih variјanata utvrđeno јe da su u prosјeku naјdublje okce imale biljke gaјene na variјantama bez primјene herbicida - 1,1 mm, dok je kod svih ostalih tretmana dubina okca bila 1 mm. Međusobnim poređenjem primiјenjenih tretmana niјesu ustanovljene statistički značaјne razlike za ovo svojstvo.

Iz pregleda rezultata istraživanja, datih u tabeli 5, vidi se da su u trogodišnjem periodu, naјveću prosјečnu dubinu okca imale sorte Sirtema i Kondor (1,3 i 1,2 mm), a zatim Јaerla i Kennebec (1,1 mm). Naјpliće okce utvrđeno kod sorte Resy (1 mm). Statistički vrlo značaјno odstupanje u prosјečnoј dubini okca utvrđeno јe kod sorata Sirtema i Kondor u poređenju sa sortama Resy i Kennebec, i samo značaјno u odnosu na sortu Јaerla.

Tab. 5. Prosječna dubina okca po varijantama ogleda za period 1998-2000. god. Average potato eye depth per variant for the period 1998-2000.

Sorta / Variety (A) Herbicid Herbicide (B) Kondor Resy Sirtema Jaerla Kennebec

Prosј./Aver. (B)

Ka 1.3 1.0 1.2 1.1 1.1 1.1 Mo 1.2 1.1 1.4 1.1 1.1 1.2 H1 1.1 0.9 1.3 1.2 1.1 1.1 H2 1.2 1.0 1.2 1.1 1.1 1.1 H3 1.3 1.1 1.2 1.1 1.1 1.1 H4 1.3 1.0 1.2 1.2 1.1 1.2 H5 1.3 1.1 1.2 1.2 1.1 1.2

Pros. Aver. (A) 1.2 1.0 1.3 1.1 1.1 1.2

A B A x B LSD0,05 0,110 0,131 0,292 LSD0,01 0,147 0,174 0,388

U trogodišnjem prosјeku, naјveća dubina okca utvrđena јe u biljaka gaјenih na variјanti sa mehaničkom obradom i herbicidnim tretmanima H4 i H5, dok јe dubina okca kod svih ostalih tretmana iznosila 1,1. Poređenjem bilo koјe proučavane variјante nijesu ustanovljene opravdane razlike u pogledu prosјečne dubine okca.

Na osnovu rezultata trogodišnjih istraživanja može se sa sigurnošću konstatovati da su u ogledima ustanovljene dubine okaca u naјvećoј saglasnosti sa utvrđenim osobinama poјedinih sorti. Naјveća dubina okca, u prosјeku za sve variјante ostvarena јe u 1998. godini i utvrđena na nivou od 1,3 mm. U 1999. godini ona јe iznosila 1,1, a u 2000. godini 1 mm. Dobiјeni rezultati, takođe ukazuјu da u ispoljavanju ove osobine


dominantnu ulogu ima sorta krompira, iz čega proizilazi da јe dubina okaca, kao i njihov broј, u prvom redu sortna osobina. Sa stanovišta dalje prerade poželjno јe da krtole budu sa riјetkim i što plićim okcima, (Bugarčić, 2000; Maksimović, 1996) kako bi gubici prilikom ljuštenja pokožice bili što manji.

Zaključak

Na osnovu trogodišnjih istraživanja može se zaključiti: 1. Sve ostvarene razlike u broјu okaca između poјedinih načina suzbijanja

korova bile su bez statističkog značaјa za bilo koјi nivo vјerovatnoće. 2. U ogledima izmjerene dubine okaca u naјvećoј su saglasnosti sa utvrđenim

osobinama proučavanih sorti. 3. Dubina i broj okaca krtole krompira su sortne osobine uslovljene u osnovi

genetičkim faktorima.

Literatura

1. Bugarčić, Ž., Bugarčić, R., A., Đekić, R., Ivan, J. (2000): Ispitivanje rodnosti holand-skih sorti krompira u različitim agroekološkim uslovima Srbije, Arhiv za poljoprivredne nauke, Vol 61, No 215, 143-152.

2. Ćota, J., Španović, M. (2000): Ispitivanje pogodnosti uzgoja novih inostranih sorti krompira u uslovima sarajevske regije, Arhiv za poljoprivredne nauke, Vol 61, No 215, 165-173.

3. Jevtić, S. (1992): Posebno ratarstvo, IP »Nauka«, Beograd. 4. Maksimović, P. (1996): Proizvodnja krompira, Beograd. 5. Spalević V., Dlabač A., Jovović Z., Rakočević Jelena, Spalević B., Fuštić B.: Program

"Surface and distance". Acta Agriculture Serbica, Vol IV, 7, 99-108, Čačak, 2000.


The Impact of Different Ways of Weed Control on Number and Eye Depth of Potato Varieties in Mountain-Alpine Zone of

Montenegro

Zoran Jovovic1, Milan Biberdzic2, Danijela Stesevic3

1Biotechnical Faculty, Podgorica, Montenegro 2Faculty of Agronomy, Priština, Serbia

3Faculty of Natural Sciences and Mathematics, Podgorica, Montenegro

Summary

Investigation of impact of different ways of weed control (five combinations of herbicides, variant with mechanical cultivation and control) on number and eye depth of five potato varieties was performed in period 1998-2000, in the vicinity of Pljevlja (Vrulja). Analysis of comon impacts which were investigated showed that there is no statistically significant deviation in the average number of eyes regardless which interactions (potato variety X way of weed control) were applied. This confirms that number of potato tuber eye is a variety feature which is basically caused by genetic factors. Results of three years study, also showed that potato eye depth measured in experimental plots, correlate mostly with determine variety features. It was also showed that eye depth and eye number are distinctive features of the variety.

Key words: potato, weed control, eye number, eye depth


Originalan naučni rad UDK: 632.112:633.15

Oborinski i temperaturni režim kao faktori prinosa kukuruza u Hrvatskoj, Srbiji i Mađarskoj

Vlado Kovačević1, Violeta Maklenović2, Marton Jolankai3

1Sveučilište J. J. Strossmayera u Osijeku, Hrvatska,

2Poljoprivredna stručna služba Agrorazvoj, Niš, Srbija 3Szent Istvan Univezitet, Institut za biljnu proizvodnju, H-2103 Gödöllö, Mađarska.

Rezime

Kukuruz je najrasprostranjenija ratarska kultura na oranicama Hrvatske, Srbije i Ma-

đarske. Prema podacima državnih zavoda za statistiku, u dekadnom periodu 1996.-2005.g kukuruz je uzgajan prosječno na 1.264 162 ha (Srbija), 1.143 794 ha (Mađarska), odnosno 344 663 ha (Hrvatska), ili na ukupno 2.752 619 ha godišnje. Cilj ovoga rada je analizirati variranja prinosa kukuruza u navedenim državama od 1996. do 2007.g sa stajališta oborinskog i temperaturnog režima. Korišteni su podaci državnih zavoda za statistiku i državnih hidrometeoroloških zavoda. S tim u vezi, prinosi kukuruza i žetvene površine su prikazane na državnom nivou, te za županije Vukovarsko-srijemsku ili VS (Hrvatska) i Bekes (Mađarska), te za općinu Novi Sad ili NSm (Srbija), a meteorološki podaci (juni + juli + august) za gradove Osijek (Hrvatska), Bekescsaba (Mađarska) i Novi Sad (Srbija). Ovisno o godini, prosječni prinosi kukuruza u Hrvatskoj bili u rasponu od 3,86 do 6,92 t/ha, u Srbiji od 2,44 do 5,78 t/ha, a u Mađarskoj od 3,60 do 7,56 t/ha. Na osnovu ostvarenog prosječnog prinosa kukuruza, tri godine (2000. + 2003. + 2007.) bile su manje povoljne za uzgoj kukuruza, jer su ostvareni prinosi u prosjeku 2,94 t/ha (Srbija), 3,90 t/ha (Mađarska) i 4,24 t/ha (Hrvatska), odnosno 3,69 t/ha za sve tri države. Međutim, u tri povoljne godine za kukuruz (2002.+2005.+2006.) ostvareni su prosječni prinosi od 5.18 t/ha (Srbija), 6,49 t/ha (Mađarska), odnosno 6,53 t/ha (Hrvatska) ili za sve tri države prosječno 6,07 t/ha, što je za 64% više nego u nepovoljnim godinama. Prosječni prinosi zrna kukuruza u tri nepovoljne i tri povoljne godine (prosjeci za tri analizirana područja: VS, Bekes i NCm) iznosili su 4,34 t/ha, odnosno 6,48 t/ha, količine oborina 111 mm, odnosno 264 mm, a srednje temperature zraka 22,9 oC odnosno 21,0 oC. Prinos kukuruza u povoljnim godinama bio je u prosjeku za 50% veći nego u nepovoljnim godinama, a što je bilo u uskoj vezi s više nego dvostruko većom količinom oborina u tri ljetna mjeseca i za 1,9 oC nižim temperaturama zraka u odnosu na nepovoljne godine.

Ključne riječi: kukuruz, oborine, temperature zraka, Hrvatska, Srbija, Mađarska


Uvod

Kukuruz je najrasprostranjenija ratarska kultura na oranicama Hrvatske, Srbije i Mađarske. Prema podacima državnih zavoda za statistiku, u dekadnom periodu 1996.-2005.g uzgajan je prosječno na 1.264 162 ha (Srbija), 1.143 794 ha (Mađarska), odnosno 344 663 ha (Hrvatska), ili na ukupno 2.752 619 ha godišnje. U sve tri države su evidentna široka variranja prosječnih prinosa kukuruza po godinama, uglavnom kao rezultat manje ili više povoljnih vremenskih prilika tokom vegetacije. Cilj ovoga rada je analizirati variranja prinosa kukuruza u navedenim državama po godinama sa stajališta oborinskog i temperaturnog režima u tri ljetna mjeseca. Ova problematika je detaljnije obrađena u ranijim radovima (Josipović i sur., 2005; Kovačević 2008; Kovačević i sur., 1994, 2007, 2009; Maklenović i sur. 2009).


Izvor podataka U radu su korišteni podaci Državnih zavoda za statistiku (Statitsički godiš-

njaci/ljetopisi: 1997-2008.) iz Zagreba (Hrvatska), Beograda (Srbija) i Budimpešte (Ma-đarska), te odgovarajućih državnih hidrometeoroloških zavoda. Za analizu variranja prinosa kukuruza po godinama sa stajališta specifičnosti vremenskih prilika navedeni su odgovarajući podaci (prinosi zrna, količina oborina i srednje temperature zraka u tromjesečnom periodu juni – august). S tim u vezi, prinosi kukuruza i žetvene površine su prikazane na državnom nivou, te za županije Vukovarsko-srijemsku u Hrvatskoj (VS) i Bekes (Mađarska), te za općinu u Srbiji (NSm), a meteorološki podaci za gradove Osijek (Hrvatska), Bekescsaba (Mađarska) i Novi Sad (Srbija). U ovome radu obrađeni su podaci za period od 1996. do 2007. godine. Opis analiziranog područja (stanje 2007.g)

Hrvatska ima površinu 56 542 km2 od čega su oko 53 % su poljoprivredne površine (oko 3 milijuna hektara). VS (2448 km2 ili 4,3 % državnog teritorija) je smje-štena na krajnjem istoku kontinentalne Hrvatske, ima tla iznadprosječne plodnosti (prevladava eutrični kambisol ili smeđe tlo), a u odnosu na ostali dio kontinentalne Hrvatske ovo je područje više izloženo suši zbog nešto manje količine oborina i pre-vladavanja propusnih zemljišta.

Srbija ima površinu 88 361 km2 od čega su oko 60% poljoprivredne površine (oko 5,2 milijuna hektara). NSm (699 km2 ili 0.8% državnog teritorija) također ima tla iznadprosječne plodnosti s karbonatnim černozemom kao dominantnim tipom tla. Stres izazvan sušom je na prostoru Vojvodine, uključujući i područje Novog Sada, značajno smanjuje prinose ratarskih kultura.

Mađarska ima površinu od 93 030 km2 od čega su ko 63% % poljoprivredne površine (oko 58,5 milijuna hektara). Županija Bekes s teritorijem od 4373 km2, pred-stavlja 4,7% teritorija Mađarske smještenog istočno od rijeke Tise, također s karbonatnim černozemom kao najzastupljenijim tipom tla.



U dekadi 1996.-2005.g površine pod kukuruzom u Hrvatskoj bilježe značajan pad, za otprilike jednu trećinu, u odnosu na period 1960.-1989. godine (prosjeci 344 663 ha prema 509 068 ha), dok su istovremeno u Srbiji one za prosječno 12% manje (1.264 162 ha prema 1.435 000 ha), a u Mađarskoj za samo 4% manje (1.143 794 ha prema 1.192 890 ha). Prinosi kukuruza u Hrvatskoj su u tom periodu bili u prosjeku za 8 % niži (prosjek 5.36 t/ha) nego u Mađarskoj (prosjek 5.80 t/ha), te za 24% veći nego u Srbiji (prosjek 4.39 t/ha). Požete površine kukuruza su najveće u Srbiji (prosječno 1.264 162 ha) i veće su za 10 % nego u Mađarskoj (prosječno 1.143 794 ha), odnosno za preko 2,5 puta veće u odnosu na Hrvatsku (Tabela 1).

Variranja prosječnih prinosa kukuruza po godinama vrlo su velika što ukazuje na značajan utjecaj faktora “godina”, odnosno vremenskih prilika tokom vegetacije. Tako su u periodu 1996. do 2007. godine prosječni prinosi kukuruza u Hrvatskoj bili u rasponu od 3.86 do 6.92 t/ha, u Srbiji od 2,44 do 5,78 t/ha, a u Mađarskoj od 3.60 to 7.56 t/ha. S tim u vezi, utjecaj faktora “godina” najveći je u Srbiji, jer je najniži prosječni godišnji prinos za 58% manji od najvećeg prosječnog godišnjeg prinosa, doj je u Mađarskoj ta razlika 52%, a u Hrvatskoj 44 % (Tab. 1).

Od analiziranih 12 godina, na osnovu ostvarenog prosječnog prinosa kukuruza, tri godine (2000. + 2003. + 2007.) bile su manje povoljne za uzgoj kukuruza, jer su ostvareni prinosi

u prosjeku 2,94 t/ha (Srbija), 3,90 t/ha (Mađarska) i 4,24 t/ha (Hrvatska), odnosno 3,69 t/ha za sve tri države. Međutim, u tri povoljne godine za kukuruz (2002.+2005.+2006.) ostvareni su prosječni prinosi od 5.18 t/ha (Srbija), 6,49 t/ha (Mađarska), odnosno 6,53 t/ha (Hrvatska) ili za sve tri države prosječno 6,07 t/ha, što je za 64% više nego u nepovoljnim godinama (Tab. 1).

Županije VS u Hrvatskoj, Bekes u Mađarskoj i općina NS u Srbiji imaju nešto povoljnije uvjete za uzgoj kukuruza nego preostali dio odgovarajuće države obzirom na činjenicu da su u dekadnom periodu (1996.-2005.) ostvareni prosječni prinosi bili veći u odnosu na državni prosjek, odnosno 6,73 t/ha ili za 25% veći (VS), 6,50 t/ha ili za 12% veći (Bekes), odnosno 4,78 t/ha ili za 9% veći (NS). Variranja prinosa kukuruza u tim područjima prate trend na nivou pojedine države (Tab. 1-4). Oborinski i temperaturni režim ima značajnu ulogu u stvaranju prinosa kukuruza, a s tim u vezi, tri ljetna mjeseca (juni, juli i august) su od osobitog značenja (Shaw, 1988; Kovačević i sur, 1994; Josipović i sur., 2005). Bio je to razlog da analiziramo vezu između količine oborina i srednjih mjesečnih temperature zraka u tom tromjesečnom periodu za 12 godina s procjenom ostvarenog prinosa kukuruza na jednom užem području: županija Vukovarsko-srijemska u Hrvatskoj (Tab. 2), općina Novi Sad u Srbiji (Tab. 3) i županija Bekes u Mađarskoj (Tab. 4). Prosječni prinosi kukuruza po godinama u VS za promatrani period bili su u rasponu od 4,72 t/ha do 8,38 t/ha. U tri manje povoljne godine (2000.+2003.+2007.) ostvaren je prosječan prinos kukuruza u VS 5,22 t/ha, u tri mjeseca (juni + juli + august) palo je u Osijeku prosječno 110 mm oborina uz srednju temperature zraka 22,9 oC, što je blizu 50% oborina manje i za 2,6 oC više temperature od 30-godišnjeg prosjeka (Tab. 2). Analogni podaci za općinu NS su 4,03 t/ha, 124 mm i 23,0 oC za Novi Sad, odnosno za 40% manje oborina i također za 2,6


oC više temperature zraka (Tab. 3), a za županiju Bekes 3,78 t/ha, 98 mm i 22,7 oC za Bekescsaba, odnosno za 45% manje oborina i 2,2 oC više temperature zraka prema višegodišnjem prosjeku (Tab. 4). Tab. 1. Površine i prinosi kukuruza (Kovačević i sur., 2009; Maklenović i sur., 2009)

Areas and yields of maize (Kovačević et al., 2009; Maklenović et al., 2009) Požete površine pod kukuruzom (ha) i prinosi zrna kukuruza (t/ha) u Hrvatskoj,

Srbiji i Mađarskoj, te u županijama Vukovarsko-srijemskoj (VSC: Hrvatska), Bekes (Mađarska) i općini Novi Sad (NS m.: Srbija) Maize harvested areas (ha) and yields (t/ha) in Croatia, Serbia and Hungary, as well in the counties Vukovarsko-srijemska (VSc: Croatia) and Bekes (Hungary), and municipality Novi Sad (NS m.: Serbia)

Hrvatska / Croatia Srbija / Serbia Mađarska / Hungary Država/Country VSC Država/Country NSm. Država/Country Bekes ha t/ha ha ha t/ha ha ha t/ha ha 1960-69 (a), 1970-79 (b),

1980-89 (c) (Kovacevic et al., 1994)

1960-69 (a) 1970-79 (b) 1980-89 (c)

1961-70 (a), 1971-80 (b), 1981-90 (c) (Nagy-Sárvári, 2005)

a 520050 2.90 1473000 1.99 1223000 3.02 b 500580 3.85 1407000 3.14 1294000 4.40 c 506575 4.68 1425000 3.57 1061660 5.74 Period 1996.-2007.

The period 1996-2007 Period 1996.-2007. The period 1996-2007

Period 1996.-2007. The period 1996-2007

1996 1997 1998 1999 2000

361268 371273 374531 384184 388639

5.22 5.88 5.27 5.56 3.93

26888 27508 43170 46411 48525

1433432 1363680 1345978 1263234* 1202367*

3.73 5.09 3.83 4.85 2.44

21606 19037 20017 22540 20152

1105342 1108211 987346 1078544 1181813

5.45 6.22 5.87 6.58 4.15

109428 109712 97747 106776 116932

2001 2002 2003 2004 2005

405910 407272 405947 - 318891

5.45 6.14 3.86 - 6.92

52633 48681 44646 - 32670

1216607* 1196353* 1199871* 1199921* 1220174*

4.85 4.67 3.18 5.50 5.78

17454 17178 17800 18140 15680

1238816 1200535 1149649 1190141 1197547

6.22 5.05 3.94 7.00 7.56

120610 127482 94650 95672 98300

X 344663 5.36 41237 1264162 4.39 18960 1143794 5.80 107731 2006 2007

296251 288549

6.53 4.94

26990 1169976* 1201832*

5.08 3.20

14159 15928

1229153 1119044

6.87 3.60

103830 100693

* bez podataka za Kosovo / without data for Kosovo

U tri povoljne godine (2002.+ 2005.+2006.) ostvaren je prosječan prinos ku-kuruza u VS 7,55 t/ha, u tri mjeseca (juni + juli + august) palo je u Osijeku prosječno 311 mm oborina uz srednju temperature zraka 20,8 oC, što je 47 % oborina više uz temperature zraka blizu višegodišnjeg prosjeka (Tab. 2). Analogni podaci za općinu NS su 5,70 t/ha, 256 mm i 21,7 oC za Novi Sad, odnosno za 24% više oborina (Tab. 3), a za županiju Bekes 6,19 t/ha, 224 mm i 20,9 oC za Bekescsaba, odnosno za 27 % više oborina prema višegodišnjem prosjeku (Tab. 4).


Prosječni prinosi zrna kukuruza u tri nepovoljne i tri povoljne godine (prosjeci za tri analizirana područja) iznosili su 4,34 t/ha, odnosno 6,48 t/ha, količine oborina 111 mm, odnosno 264 mm, a temperature zraka 22,9 oC odnosno 21,0 oC. Prinos kukuruza u povoljnim godinama bio je u prosjeku za 50% veći nego u nepovoljnim godinama, a što je bilo u uskoj vezi s više nego dvostruko većom količinom oborina u tri ljetna mjeseca i za 1,9 oC nižim temperaturama zraka (Tab. 2-4).

Slična zavisnost prinosa kukuruza o oborinskom i temperaturnom režimu primjećena je i u drugim istraživanjima. Kovačević i sur. (1994) prikazali su rezultate proizvodnje kukuruza u Hrvatskoj u razdoblju 1960-1989. g. Prinos kukuruza u općini Vukovar (sada dio Vukovarsko-srijemske županije) bio je prosječno 6,00 t/ha (variranja po godinama od 3,14 do 8,43 t/ha), dok je u općini Podravska Slatina (sada Slatina i dio Virovitičko-podravske županije) bio 4,13 t/ha ili 31% manje (variranja po godinama od 2,94 t/ha do 5,81 t/ha). Oborine u razdoblju svibanj-kolovoz (1960-1989) bile su 214 mm (Osijek) i 249 mm (Podravska Slatina). Općenito, prinosi kukuruza u godinama s ispodprosječnim količinama oborina u tom razdoblju bili su u određenoj vezi s nešto nižim prinosima kukuruza, osobito na području Vukovara. Josipović i sur. (2005) analizirali su variranja prinosa kukuruza po godinama u periodu od 1996. do 2003. u Brodsko-posavskoj županiji. Ovisno o godini, prosječni prinosi kukuruza su varirali od 3,98 t/ha (2003.g) do 6,42 t/ha (2002.g). Količina oborina u periodu maj-august (Slavonski Brod) iznosila je 219 mm (2003.g), odnosno 334 mm (2002.g). Marinković i sur. (2008) analizirali su vezu vremenskih prilika prinosa kukuruza i dinamike mine-ralnog dušika u tlu. Prosječni godišnji prinos kukuruza bio je u rasponu od 5,8 t/ha (1989.g) do 14,1 t/ha (1984). Oborinski i temperaturni režim utjecao je na distribuciju mineralnog dušika u profilu tla, a s tim u vezi i na prinose kukuruza.

Tab. 2. Prinosi kukuruza u VSC i meteorološki podaci (Kovačević i sur., 2009) Maize yield in VSC and weather data (Kovačević et al., 2009) Prinos zrna kukuruza (t/ha), oborine (mm) i srednja temperatura zraka (oC)

Grain yield of maize (t/ha), precipitation (mm) and mean air-temperature (oC) Godina t/ha Juni / June Juli / July August /August Total Mean Year mm oC mm oC mm oC mm oC

VSC* Osijek (Hrvatska) / Osijek (Croatia) 1996 1997 1998 1999 2000

7.06 7.29 6.49 7.29 4.72

30 86 26

150 10

21.1 20.8 21.4 20.3 22.5

95 91 84 95 63

19.9 20.3 22.2 21.9 21.7

77 41 99 74 5

20.6 20.5 21.8 21.3 23.7

202 218 209 319 78

20.5 20.5 21.8 21.2 22.6

2001 2002 2003 2004 2005

7.37 6.82 5.15

- 8.38

240 36 44 77

112

18.1 21.1 24.3 19.2 19.5

77 59 61 43

171

21.6 22.3 22.1 21.5 21.5

7 77 41 96 238

22.7 20.9 23.6 21.0 19.3

324 172 146 216 521

20.8 21.4 23.3 20.6 20.1

X 6.73 81 20.8 84 21.5 76 21.5 241 21.3 2006 7.44 91 20.1 15 23.5 134 19.3 240 21.0 2007 5.80 33 22.3 27 23.9 45 22.2 105 22.8

Prosjek 1961-1990. / Averages 1960-1990 Osijek 88 19.5 65 21.1 58 20.3 211 20.3

* VSC = Vukovarsko-srijemska županija / *VSC = Vukovar-Syrmium County


Navodjavanjem u kritičnim fazama razvoja kukuruza moguće je izravno utjecati na prinose kukuruza u sušnim godinama, a određeni pomaci u ublažavanju posljedica suše mogu se učniiti odgovarajućom agrotehnikom i izborom tolerantnijih hibrida. S tim u vezi, značajni su učinci kalcizacije (Kovačević i sur., 2003), gnojidbe kalijem i izbora hibrida (Kovačević, 2002). Također, u uvjetima suše, konvencionalna obrada pokazala je prednost pred reduciranim sustavima obrade tla (Jug i sur., 2007).

Tab. 3. Prinosi kukuruza u NSm i meteorološki podaci (Maklenović i sur., 2009) Maize yield in NSm and weather data (Maklenovic et al., 2009) Prinos zrna kukuruza (t/ha), oborine (mm) i srednja temperatura zraka (oC)


NSm* Novi Sad (Srbija) / Novi Sad (Serbia) 1996 1997 1998 1999 2000

5.26 5.33 3.64 4.94 3.48

79 62 104 91 28

20.6 20.7 21.5 20.1 21.4

84 130 124 209 29

20.0 20.1 21.6 21.2 22.1

113 125 82 28 5

20.7 20.1 21.7 21.3 24.1

276 317 310 328 62

20.4 20.3 21.6 20.9 22.5

2001 2002 2003 2004 2005

4.97 5.25 3.65 5.37 5.86

233 27 31 97 135

18.3 21.8 24.0 19.8 19.3

56 33 60 63 123

22.3 23.6 22.6 22.0 21.4

30 55 30 39

134

22.7 22.2 24.6 21.7 19.4

319 115 121 199 392

21.1 22.5 23.7 21.2 20.0

x 4.78 89 20.8 91 21.7 64 21.9 244 21.5 2006 5.99 104 19.7 31 23.5 125 19.7 260 21.0 2007 4.95 71 22.0 39 23.2 80 23.4 190 22.9

Prosjek 1961-1990. / Averages 1960-1990 Novi Sad 81 19.4 69 21.2 56 20.6 206 20.4

* NSm = općina Novi Sad / * NSm = Novi Sad municaplity Tab. 4. Prinosi kukuruza u županiji Bekes i meteorološki podaci (Kovačević i sur., 2009) Maize yield in Bekes County and weather data (Kovačević et al., 2009) Prinos zrna kukuruza (t/ha), oborine (mm) i srednja temperatura zraka (oC)


Beces* Bekescsaba (Mađarska)/ Bekescsaba (Hungary 1996 1997 1998 1999 2000

6.18 6.30 6.14 6.45 3.80

62 78 45 81 11

20.0 19.5 20.5 20.0 21.0

60 127 84 74 47

19.0 19.5 21.0 22.0 21.0

148 58 55 63 2

20.2 19.7 21.0 20.0 23.4

270 263 184 218 60

19.7 19.6 20.8 20.7 21.8


Prinos zrna kukuruza (t/ha), oborine (mm) i srednja temperatura zraka (oC) Grain yield of maize (t/ha), precipitation (mm) and mean air-temperature (oC)

Godina t/ha Juni / June Juli / July August /August Total Mean Year mm oC mm oC mm oC mm oC

Beces* Bekescsaba (Mađarska)/ Bekescsaba (Hungary 2001 2002 2003 2004 2005

6.81 4.91 3.31 6.75 7.17

164 47 17 89 44

18.1 21.2 22.7 19.7 19.1

64 75 34 109 89

21.3 23.3 22.4 21.8 21.4

40 34 10 80 152

22.1 21.6 24.1 20.9 19.8

268 156 61 278 285

20.5 22.0 23.1 20.8 20.1

x 5.18 64 20.2 76 21.3 64 21.3 2006 6.50 76 19.4 41 23.3 115 18.9 232 20.5 2007 4.24 76 22.5 37 23.8 60 22.9 173 23.1

Prosjek 1961-1990. / Averages 1960-1990 Bekescsaba 74 19.3 57 21.4 46 20.8 177 20.5 * županije Vukovarsko-srijemska (VS) i Bekes, općina Novi Sad (NS m.) * Vukovarsko-srijemska (VS) and , Bekes Counties, ), Novi Sad municipality (NS m.)

Zaključak

Oborinski i temperaturni režim tijekom vegetacije imaju značajan utjecaj na

prinose kukuruza u pojedinim godinama., a s tim u vezi iznadprosječne količine oborina i ispodprosječne temperature zraka tijekom tri ljetna mjeseca su povoljnije za uzgoj kukuruza. Najučinkovitija mjera za povećanje prinosa u sušnim godinama je navod-njavanje u kritičnim fazama razvoja. Prakticiranje konvencionalne obrade tla, gnojidbe s naglaskom na kalij i izborom otpornijih hibrida moguće je ublažiti posljedice suše.

Literatura

1. Josipović M., Kovačević V., Petošić D. and Šoštarić J. (2005): Wheat and maize yield variations in the Brod-Posavina area. Cereal Res. Comm. 33 (1):229-233.

2. Jug, D., Stipesevic, B., Jug, I., Samota, D., Vukadinovic, V. (2007): Influence of different soil tillage systems on yield of maize. Cereal Res. Comm. 35:557-560.

3. Kovačević V. (2002): Prevladavanje debalansa kalija i magnezija u tlu gnojidbom i genotipom. Agroznanje III (1):14-26.

4. Kovačević V. (2008): Vremenske prilike sa stajališta uzgoja kukuruza u Hrvatskoj 2007. godine. Agroznanje 9 (u pripremi).

5. Kovačević V., Josipović M., Grgić D. (1994): Pregled rezultata proizvodnje kukuruza u Slavoniji Baranji (1960-1980), Poljoprivredne aktualnosti 30 (94) 1-2:141-151.


6. Kovačević V., Jolankai M., Birkas M., Lončarić Z., Šoštarić J. (2009): Influences of precipitation and temperature trend on maize yields. Proceedings of the XLIV Croatian Symposium on Agriculture with International Participation (Maric S. and Lončarić Z., Eds.), 16-20 Febr. 2009, Opatija, Croatia (CD-form).

7. Kovačević V., Komljenović I., Markovic M. (2003): Uloga kalcizacije u povećanju prinosa ratarskih kultura. Agroznanje IV (2):226-238.

8. Kovačević V., Šeput M., Andrić L., Šoštarić J. (2007): Response of maize an soybeans to fertilization with phosphorus and potassium on acid soil. Cer Res. Comm.35 (2): 645-648.

9. Kovačević V., Šimić D., Šoštarić J., Josipović M. (2007): Precipitation and tempera-ture regime impacts on maize yields in eastern Croatia. Maydica 52:301-305.

10. Maklenović V., Vučković S., Kovačević V., Prodanović S., Živanović Lj. (2009): Precipitation and temperature regimes impacts on maize yields. Proceedings of the XLIV Croatian Symposium on Agriculture with International Participation (Marić S. and Lončarić Z., Eds.), 16-20 Febr. 2009, Opatija, Croatia .

11. Marinković B., Crnobarac J., Marinković D., Jačimović G., Mircov-Vlad D. (2008): Weatherconditions in the function of optimal corn yield in Serbia and the Vojvodina province. Proc. of the First Scientific Days, 13 and 14 November 2008, Nitra, Slovakia, 15-19 (CD-form).

12. Nagy J., Sárvári M. (2005): Kukorica. In: Növénytermesztéstan 1. Ed: Antal J. Mezőgazda Kiadó, Budapest. p 301-328.

Precipitation and Temperature Regimes as a Factors of Maize Yields in Croatia, Serbia and Hungary

Vlado Kovacevic1, Violeta Maklenovic2, Marton Jolankai3

1University of Osjek, Josip Juraj Strossmayer, Croatia,

2Agricultural Advisory Services, Agrorazvoj, Nis, Serbia 3Szent Istvan University, Institute of Crop Production, H-2103 Gödöllö, Hungary

Summary

Maize is the most frequent field crop on arable lands in Croatia (CR), Serbia (SR) and

Hungary (HU). In decade period 1996-2005 maize was grown annually on 1.264 162 ha (SR), 1.143 794 ha (HU) and 344 663 ha (CR) or total 2.752 619 ha. Aim of this study was testing variation of maize yields among years for the 1996 to 2005 period with emphasis on precipitation and temperature regimes for three summer months (June + July + August). The data of State Bureaues for Statistics and State Hydrometeorological Institutes were used. Maize yields were shown in state levels and for the counties Vukovar-Syrmium (VS) in CR, Bekes in HU and Novi Sad municipality (SR), while sources of weather data (precipitation and mean air-temperatures) were weather bureaues in Osijek (CR), Bekescsaba (HU) and Novi Sad (SR). Depending on year, maize yields were in range from 3.86 to 6.92 t/ha (CR), from 2.44 to 5.78 t/ha (SR) and from 3.60 to 7.56 t/ha (HU). Based on realized yields, three years (2000+2003+2007) were less favorable for


maize growing (mean yields 2.94 t/ha in SR, 3.90 t/ha in HU, 4.24 t/ha in CR, and mean 3.69 t/ha in leel of three countries). However, in three more favorable years for maize (2002+2005+2006) mean yields were considerably higher as follows: 5.18 t/ha (SR), 6.49 t/ha (HU), 6.53 t/ha (CR) and in level of three countries 6.07 t/ha, or for 64 % higher than in unfavorable years. više nego u nepovoljnim godinama. Maize yields in three less favorable and three more favorable years (means for three tested areas: VS, Bekes and NCm) were 4.34 t/ha and 6.48 t/ha, precipitation 111 mm and 264 mm, mean air-temperatures 22.9 oC and 21.0 oC, respectively. Maize yields in the favorable years were for 50% higher than in less favorable years and this phenomenom is in close connection with more than twofold higher precipitation and for 1.9 oC lower air-temperatures in three months (June-August) period.

Key words: maize, yield, precipitation, air-temperatures, Croatia, Serbia, Hungary


Originalan naučni rad UDK: 633.88 (497.6 Manjača)

Korovska flora usjeva kamilice (Matricaria chamomilla L.) na lokalitetu edukativnog centra Manjača

Zlatan Kovačević, Đorđe Gatarić, Branko Đurić, Vojo Radić1

1Poljoprivredni fakultet, Banja Luka

Rezime

Radom je obuhvaćeno florističko istraživanje korovske flore usjeva kamilice (Matricaria chamomilla L.) na brdsko-planinskom području edukativnog centra Manjača. Na istraživanom lokalitetu u periodu 2007/2008. godine konstatovane su 22 korovske vrste. Korovska flora je raspoređena u 16 familija od kojih su vrstama brojnije: Asteraceae, Brassicaceae, Caryo-phyllaceae, Fabaceae i Ranunculaceae, u čiji sastav ulazi 11 vrsta ili 50,00 % od ukupnog broja vrsta. Ostale familije su predstavljene sa po jednom vrstom. Analizom biološkog spektra konstatovane su četiri životne forme među kojima dominiraju terofite (9 vrsta ili 40,91%). Značajno je da su samo dvije geofitske vrste s obzirom da su se isključivo primjeljivale mehaničke mjere kontrole korova. Fitogeografska analiza ukazuje na dominaciju vrsta širokog raspro-stranjenja, među kojima su i tri adventivne vrste od kojih Ambrosia artemisiifolia L. ima veliku brojnost na mjestima gdje je usjev prorjeđen. Ekološka analiza ukazuje na mezotrofna staništa umjerene vlažnosti, sa zemljištem slabo kisele do neutralne hemijske reakcije i povoljnim svjetlosnim i temperaturnim režimom. Korovska zajednica usjeva kamilice (Matricaria chamomilla L.) na području Manjače je predstavljena asocijacijom Trifolio-Scleranthetum anui Mor. 1943. Najveću brojnost i pokrovnost ima edifikator asocijacije Scleranthus annuus L. Veće brojnosti i pokrovnosti imaju i vrste: Ambrosia artemisiifolia L., Cynodon dactylon (L.) Pers. i Galeopsis speciosa Mill. Ključne riječi: korovi, kamilica, Manjača.

Uvod

U našoj zemlji, u gupi ljekovitih biljaka, kamilica se nalazi na prvom mjestu i to

kako po količini i prometu, tako i po upotrebi. Danas se kamilica dobija skoro isključivo iz plantažne proizvodnje.

Na posmatranoj parceli, nije bilo pojave biljnih bolesti niti štetnih insekata, tako da su korovi predstavljali osnovni problem u proizvodnji. Korovi svojim prisustvom otežavaju berbu i utiču na prinos i kvalitet kamilice. Prilikom berbe, sjeme i dijelovi korova dospijevaju u ubranu masu, zajedno sa cvijetom kamilice. Takav cvijet gubi na tržišnoj vrijednosti i kvalitetu, a postoji i zakonski minimum prisustva primjesa.


Mjere kontrole korova su se svodile na pljevljenje, nisu korištena zaštitna hemijska sredstava niti mineralna đubriva tako da se ova proizvodnja može okarakterisati kao organska. Cilj rada je da se sagledaju taksonomske, ekološke i fitogeografske karakteristike korovske flore usjeva kamilice na brdsko-planinskom području.


Determinacija korovskih vrsta vršena je na osnovu publikacija: Ilustrovana

korovska flora Jugoslavije (Čanak et al., 1978), Flora SR Srbije (Josifović, 1970-1977), Flora Hrvatske (Domac, 1994) i Ikonographie der Flora des Südöstlichen Mitteleuropa (Javorka et Csapody, 1979).

Taksonomija i nomenklatura su usklađeni prema publikaciji: Flora SR Srbije (Josifović, 1970-1977). Eekološki indeksi za svaku korovsku vrstu određeni su prema publikaciji: Vaskularne biljke Srbije kao indikatori staništa (Kojić et al., 1997) koji predstavljaju prilagođene ekološke indekse drugih autora uz dopunu za vrste ka-rakteristične za floru Srbije. Životne forme biljaka određene su prema publikaciji: Vaskularne biljke Srbije kao indikatori staništa (Kojić et al., 1997). Pripadnost vrsta flornim elementima data je prema Gajiću (1980).


U usjevu kamilice (Matricaria chamomilla L.) na području Manjače konsta-

tovane su 22 korovske vrste (tabela 1). Iz pregleda korovske flore usjeva kamilice (Matricaria chamomilla L.) može se

konstatovati značajno bogatstvo obuhvaćeno sa: 22 vrste, 21 rod i 16 familija. Vrstama najbrojnije familije su: Asteraceae, Brassicaceae, Caryophyllaceae, Fabaceae i Ranunculaceae u čiji sastav ulazi 11 vrsta ili 50,00 % od ukupnog broja konstatovanih vrsta. Ostale familije su predstavljene sa po jednom vrstom. Samo rod Ranunculus se zastupljen sa dvije vrste, dok su ostali rodovi predstavljeni sa po jednom korovskom vrstom.

Analizom biološkog spektra korovske flore usjeva kamilice konstatovane su 4 životne forme (tabela 2). Spektar životnih formi ima terofitski karakter sa 9 vrsta (ili 40,91%). Sa praktičnog stanovišta veoma je bitno manje učešće geofita koje se najčešće vrlo intenzivno vegetativno razmnožavaju. Ovakav spektar životnih formi ukazuje na postojanje plodoreda, naime predusjev kamilici je bio ovas (Avena sativa L.) koji je poznat kao „čistač“ korova.


Tab.1.Pregled korovskih vrsta sa ekološkim indeksima, životnim formama i flornim elementima. Review of the weed species with ecological index, life forms and floral elements

Ekološki indeksi Ecological indexes R.br

№

Korovska vrsta Weed species

V

(F) K (R) N (N) S (L) T

(T)

Životna forma

Life form

Florni element Floral element

Amarantaceae 1. Amarantus retroflexus L. 2 3 4 4 4 t Adv.

Asteraceae 2. Achillea millefolium L. 2 3 3 4 3 h Evr. 3. Ambrosia artemisiifolia L. 2 3 3 4 4 t Adv. 4. Taraxacum officinale Web. 3 3 4 4 3 h Evr.

Brassicaceae 5. Capsella bursa-pastoris (L.)

Med. 2 3 3 4 3 th Kosm.

6. Sinapis alba L. 2 4 3 4 4 t Subm. Caryophyllaceae

7. Scleranthus annuus L. 2 1 2 3 3 th Subevr. 8. Stellaria media (L.) Vill. 3 3 4 3 3 th Kosm.

Chenopodiaceae 9. Chenopodium album L. 2 3 4 3 3 t Kosm.

Convolvulaceae 10. Convolvulus arvensis L. 2 4 3 4 3 g Kosm.

Euphorbiaceae 11 Euphorbia helioscopia L. 3 3 4 4 4 t Subevr.

Fabaceae 12. Trifolium arvense L. 1 1 1 4 3 th Subse. 13. Vicia sativa L. 3 3 3 3 3 h Kosm.

Geraniaceae 14. Geranium dissectum Jusl. 2 3 3 4 4 t Evr.

Lamiaceae 15. Galeopsis speciosa Mill. 3 3 4 3 2 t Subse.

Poaceae 16. Cynodon dactylon (L.) Pers. 2 3 3 4 5 g Kosm.

Polygonaceae 17. Polygonum aviculare L. 3 3 4 4 3 t Kosm.

Ranunculaceae 18. Ranunculus arvensis L. 2 4 3 3 4 t Subevr. 19. Ranunculus repens L. 4 3 3 3 3 h Evr.

Rosaceae 20. Potentilla reptans L. 3 3 2 3 3 h Evr.

Scrophulariaceae 21. Veronica persica Poir. 3 4 4 3 3 th Adv.

Violaceae 22. Viola arvensis Murr. 3 3 3 3 3 th Evr.


Tab. 2. Spektar životnih formi Spectrum of life forms

Životna forma Life form № %

Terofite (t) 9 40,91 Terofite/hamefite (th) 6 27,27 Hemikriptofite (h) 5 22,73 Geofite (g) 2 9,09 Ukupno 22 100,00

Specifičnost analize areal tipova korovske flore usjeva kamilice ogleda se u

kvantitativnom učešću geoelemenata (tabela 3). Naime, prvi utisak se stiče konstatacijom da je fitogeografskom analizom konstatovano 6 flornih elemenata među kojima domi-niraju florni elementi širokog rasprostranjenja (kosmopolitski, evroazijski i adventivni) koji su predstavljeni sa 16 korovskih vrsta ili 72,73%, dok su florni elemenati užeg areala (srednjeevropski, subsrednjeevropski i submediteranski) znatno manje zastupljeni (6 vrsta ili 27,27%), ali je među njima vrsta Scleranthus annuus L. koja ima najveću broj-nost i pokrovnost, a pripada srednjeevropskom flornom elementu. Od 3 adventivne vrste veliku brojnost na mjestima gdje je usjev prorjeđen ima invazivna vrsta Ambrosia artemisiifolia L., a ovakva staništa su veoma bitni centri njenog održavanja i daljeg širenja.

Tab. 3. Spektar flornih elemenata Spectrum of floral elemen

Florni element Floral elements № %

Kosmopolitski 7 31,82 Evroazijski 6 27,27 Adventivni 3 13,64 Subevroazijski 3 13,64 Subsrednjeevropski 2 9,09 Submediteranski 1 4,54 Ukupno 22 100,00

Na osnovu indikatorskih vrijednosti za pojedine faktore životne sredine (tabela

4) stanište se može može okarakterisati kao neutrofilno do slabo kiselo, sa zemljištem srednje bogatim mineralnim materijama i dominacijom mezotrofnih srednjeevropskih polusciofita.


Tab.4. Srednje vrijednosti ekoloških indeksa The average values of ecological indexes

Ekološki indeksi Ecological indexes V (F) K (R) N (N) S (L) T (T) Indikatorska vrijednost

Index value № % № % № % № % № %

1 1 4,54 2 9,09 1 4,54 - - - - 2 11 50,00 - - 2 9,09 - - 1 4,54 3 9 40,91 16 72,73 11 50,00 10 45,45 14 63,64 4 1 4,54 4 18,18 8 36,36 12 54,55 6 27,27 5 - - - - - - - - 1 4,54

Ukupno 22 100,00 22 100,00 22 100,00 22 100,00 22 100,00 Srednja vrijednost 2,45 3,00 3,18 3,54 3,32

Korovska zajednica usjeva kamilice (Matricaria chamomilla L.) na području

Manjače je predstavljena zajednicom strnih žita Trifolio-Scleranthetum anui Morariu 1943 (= ass. Trifolium arvense-Scleranthus annuus) koja je široko rasprostranjena na području sjeverne Bosne (Lijevče polje, Gradiška, Ljeskavac, Dubrava), Hrvatskoj Posavini i Podravini, kao i na Kosovu i Metohiji (Kojić i Šinžar, 1985). Sastojine aso-cijacije su razvijene na sivosmeđem opodzoljenom zemljištu, crveno rudom lesivi-ranomzemljištu i pseudogleju. Najveću brojnost i pokrovnost ima edifikator asocijacije Scleranthus annuus L. Veće brojnosti imaju i vrste: Ambrosia artemisiifolia L., Cynodon dactylon (L.) Pers. i Galeopsis speciosa Mill.

Zaključak

Na brdsko-planinskom području edukativnog centra Manjača florističkim

istraživanjem korovske flore usjeva kamilice (Matricaria chamomilla L.) konstatovane su 22 korovske vrste iz 21 roda i 16 familija. Među familijama vrstama su brojnije: Asteraceae, Brassicaceae, Caryophyllaceae, Fabaceae i Ranunculaceae predstavljene sa 11 vrsta ili 50,00 % od ukupnog broja konstatovanih vrsta.

Biološki spektar, koji grade 4 životne forme, pokazuje terofitski karakter i rezultat je stanišnih uslova.

Fitogeografskom analizom konstatovano je 6 flornih elemenata među kojima dominiraju elementi širokog rasprostranjenja predstavljeni sa 16 korovskih vrsta ili 72,73%.

Korovska zajednica usjeva kamilice (Matricaria chamomilla L.) istraživanog područja predstavljena je zajednicom strnih žita Trifolio-Scleranthetum anui Morariu 1943 (= ass. Trifolium arvense-Scleranthus annuus) u kojoj najveću brojnost i po-krovnost ima edifikator asocijacije Scleranthus annuus L. Veće brojnosti i pokrovnosti imaju i vrste: Ambrosia artemisiifolia L., Cynodon dactylon (L.) Pers. i Galeopsis speciosa Mill.


Literatura

1. Čanak, M., Parabućski, Stanija, Kojić, M.(1978): Ilustrovana korovska flora Jugo-slavije. Matica srpska, Novi Sad, str. 1-440.

2. Domac, R. (1994): Flora Hrvatske. Školska knjiga, Zagreb, str. 1-504. 3. Gajić, M. (1980): Pregled vrsta flore SR Srbije sa biljnogeografskim oznakama.

Glasnik Šumarskog fakulteta, ser. A Šumarstvo, Beograd, 54, str. 111-141. 4. Javorka, S., Csapody, V. (1979): Iconographie der Flora des Südöstlichen

Mitteleuropa. Gustav Fischer Verlag, Stuttgart . 5. Josifović, M. (ed) (1970-1977): Flora SR Srbije. I-IX, Srpska akademija nauka i

umetnosti, Beograd. 6. Kojić, M., Šinžar, B. (1985): Korovi. Naučna knjiga, Beograd, str. 1-332. 7. Kojić, M., Popović, Ranka, Karadžić, B. (1997): Vaskularne biljke Srbije kao

indikatori staništa. Institut za istraživanja u poljoprivredi SRBIJA, Institut za Biološka istraživanja ‘’Siniša Stanković’’, Beograd, str. 1-160.

Weed Flora in Chamomile (Matricaria chamomilla L.) Crop on the Educational Center Manjaca

Zlatan Kovacevic, Djordje Gataric, Branko Djuric, Vojo Radic1

1Faculty of Agriculture, Banja Luka

Summary

The paper include floristic research on weed flora in chamomile (Matricaria chamomilla

L.) crop in the hilly - mountaneous area at the educational center Manjaca. At this locality, 22 weed species are determined in the period 2007/2008. Weed flora is distributed in 16 families of which next are the richest in number of species: Asteraceae, Brassicaceae, Caryophyllaceae, Fabaceae, and Ranunculaceae. These five families consist 11 species or 50.00 % of the total number of species. Other families are represented by one species. Biological spectrum analysis show four life forms which dominated terophyte (9 species or 40,91 %). It is important that only two types are geophyte, especcially because only mechanical control measures against weeds are aplied. Phytogeographic analysis points at domination of species of broad outspread, among which are three adventive types. Between those three, Ambrosia artemisiifolia L. has a great number of plants on the places where the crop is scarce. Environmental analysis indicates mesotrophic habitats of moderate humidity, soil with low acidic to neutral chemical reactions and favorable light and temperature regime. Weed community of chamomile (Matricaria chamomilla L.) crop in the area of Manjace is presented with the association Trifolio-Scleranthetum anui Mor. 1943. The highest number and outspread has edificator of the association, Scleranthus annuus L. High numbers and outspread also have species: Ambrosia artemisiifolia L., Cynodon dactylon (L.) Pers. and Galeopsis speciosa Mill.

Key words: weeds, chamomile, Manjaca.


Originalan naučni rad UDK: 633.286:631.53.02

Prinos biomase i sjemena odabranih genotipova ježevice (Dactylis glomerata L.)

Željko Lakić, Svetko Vojin1

1Poljoprivredni institut Republike Srpske, Banjaluka

Rezime

Ispitivanja su obavljena na oglednom polju Poljoprivrednog instituta Republike Srpske u

Banjaluci u periodu 2004-2006. godine. Cilj rada bio je da se na osnovu analize prinosa biomase i sjemena izvrši izbor najboljih genotipova ježevice kao osnova za dalji rad na stvaranju sorti sa povećanim proizvodnim potencialom za prinos krme i sjemena. U radu se ističu prinos biomase i sjemena tri eksperimentalna genotipa ježevice (Dactylis glomerata L.) u odnosu na sortu BL-Krajina (standard). Tokom dvogodišnjih istraživanja, utvrđene su značajne razlike između geno-tipova ježevice, kako za prinos biomase, tako i za prinos sjemena. Najveći dvogodišnji prosečan prinos zelene mase (ZM) i suve materije (SM) ostvaren je sa genotipom R17-45/6 (56,7 tha-1 zelene krme i 16,5 tha-1 suve materije). Sa eksperimentalnim genotipovima ježevice ostvareni su visoki prosječni prinosi sjemena, a razlike u odnosu na standard BL-Krajina su visoko signifikantne. Genotip R17-45/6 je u toku dvogodišnjeg ispitivanja ostvario najveći prosječan prinos sjemena (635,0 kgha-1).

Ključne riječi: ježevica, genotip, zelena masa, suva materija, prinos sjemena

Uvod

Ježevica se odlikuje veoma značajnim biološkim i agronomskim svojstvima i može uspijevati na različitim tipovima zemljišta. U prirodnoj flori ježevica je pokazatelj dobrog zemljišta. Odlikuje se visokim proizvodnim potencijalom za prinos biomase vrlo dobrog kvaliteta suve materije. Takođe, dobro podnosi niske zimske temperature, u proljeće rano kreće, odlikuje se sposobnošću za brzu regeneraciju posle kosidbe ili ispaše, ima dobar ljetni porast i dr. S obzirom na privredni i agrotehnički značaj ježevice, cilj rada je bio da se ispitaju najvažnija kvantitativna svojstva eksperimentalnih genotipova u odnosu na sortu BL-Krajina (standard). Dobijeni rezultati bi imali značajan uticaj na dalje širenje u proizvodnju ove biljke i unapređenje proizvodnje biomase i sjemena u različitim agroekološkim uslovima Republike Srpske, Bosne i Hercegovine i šire.



Ispitivanja su obavljena na oglednom polju Poljoprivrednog instituta Republike Srpske u Banjaluci u periodu od 2004-2006.godina. U ispitivanja su bila uključena tri genotipa ježevice, koji su nastali kao rezultat oplemenjivanja korišćenjem introdukovanih genotipova i domaćih populacija, kao i sorta BL-Krajina (standard).

Na dobro pripremljenom zemljištu postavljen je dvofaktorijalni ogled (faktor A – genotip, faktor B – godina) po slučajnom blok sistemu u četiri ponavljanja. Veličina osnovne parcele bila je 5 m2 (5 m x 1 m), a međuredno rastojanje 20 cm. Rastojanje između blokova bilo je 1 m. Sjetva je obavljena ručno sa 24 kg ha-1 sjemena u ljetno-jesenjem roku sjetve 2004. godine.

Tokom dvogodišnjih ispitivanja praćena su najvažnija kvantitativna svojstva ježevice, i to:

- prinos zelene mase – ZM (t ha-1), - prinos suve materije - SM (t ha-1) - prinos sjemena (kg ha-1). Dobijeni rezultati prinosa zelene mase, suve materije i sjemena obrađeni su

analizom varijanse (ANOVA), a značajnost razlika između srednjih vrijednosti utvrđena je LSD-testom. Takođe, za prinos zelene mase, suve materije i prinos sjemena genotipova ježevice izračunata je interakcija genotip x sredina.

Zemljišni uslovi Ispitivanja kvantitativnih svojstava ježevice obavljena su na dobro pripremlje-

nom smeđe-dolinskom zemljištu koje je povoljno za gajenje višegodišnjih trava. Na osnovu rezultata hemijskih analiza oraničnog sloja zemljišta (dubina 0-30 cm), zemljište je slabo kiselo (pH 6,5), sa srednjim sadržajem humusa (2,7%), siromašno u fosforu (9,8 mg/100 g zemljišta), a srednje obezbeđeno kalijumom (16,9 mg/100 g zemljišta).

Vremenski uslovi Prosječna količina padavina u vegetacionom periodu (IV-X) za period od 1961-

2004. godine bila je 650,0 l/m2. U istom periodu, 2005. godine bilo je 655,3 l/m2, a 2006. godine 699,4 l/m2.

U periodu 1961-2004. godine srednja mjesečna temperatura vazduha tokom vegetacionog perioda (april-oktobar) bila je 16,40C. U odnosu na višegodišnji prosjek, 2005. godine srednja mjesečna temperatura vazduha bila je za 0,30C veća, a 2006. godine za 0,70C.

S obzirom na to da su 2005. i 2006. godine uslovi za uspjevanje ježevice bili povoljni, prije svega, zbog količina padavina, ostravena su po tri košenja.



Prinos zelene mase U prvoj godini korišćenja ježevice (2005) ostvarna su tri otkosa zelene mase.

Najveći ukupan prinos zelene mase postignut je sa genotipom R17-45/6 (60,9 t ha-1), a ostvarene razlike u odnosu na sortu ježevice BL-Krajina (52,3 t ha-1 ZM) bile su statistički visoko signifikantne. Visok prinos zelene mase u 2004. godini ostvaren je i sa genotipom R-14-39/1 (49,8 t ha-1), međutim, razlike u odnosu na sortu ježevice BL-Krajina (standard) nisu bile statistički značajne. (Tab. 1) Tab.1. Prinos zelene mase genotipova ježevice po otkosima i ukupan prinos(t ha-1), 2005-

2006. godina Green mass yield of orchard grass genotypes per cuttings and total yield (t ha-1) in 2005-2006.

2005./Year (B1) 2006./Year (B2) Otkos

Cutting (C) Otkos

Cutting (C) Genotip (A) Genotype(A)

C1 C2 C3

∑ C1 C2 C3

∑

Prosjek (A) Average (A)

R17-45/6 34,8 18,1 8,0 60,9 35,3 12,8 4,4 52,5 56,7 R14-39/1 25,8 16,4 7,6 49,8 24,7 8,8 2,4 35,9 42,9

R-97 19,5 14,9 6,6 41,0 29,3 10,0 2,7 42,0 41,5 BL-Krajina 28,9 16,0 7,4 52,3 27,5 12,8 3,9 44,2 48,3 Prosjek (B) Average(B) 27,3 16,3 7,4 51,0 29,2 11,1 3,4 43,7 47,3

Udio otkosa (%) 53,4 32,1 14,5 100,0 66,9 25,4 7,7 100,0 -

LSD A B AB 0,05 1,8 1,2 2,5 0,01 2,4 1,7 3,4

Tokom 2006. godine, takođe su, ostvarena tri košenja ježevice. Najveći prinos

dobijen je sa genotipom R17-45/6 (52,5 t ha-1), a razlike prinosa u odnosu na sortu BL-Krajina (44,2 t ha-1) bile su statistički visoko signifikantne.

Prema navodima Vučković (1999), ježevica može u povoljnim agroekološkim uslovima ostvariti prinos zelene mase od 40-65 t ha-1. U trogodišnjim ispitivanjima Mihajlović i sar. (2001) su sa više sorti ježevice ostvarili prosječan prinos zelene mase od 42,6-46,5 t ha-1. Ostvareni prinosi zelene mase kod ispitivanih genotipovima ježevice saglasni su sa rezultatima pomenutih autora.

Na osnovu dvogodišnjih rezultata ovih istraživanja, prosečan prinos zelene mase genotipova ježevice bio je 47,3 t ha-1. Najveći prinos je ostvaren sa genotipom R17-45/6 (56,7 t ha-1), ili za 8,4 t ha-1 više u odnosu na BL-Krajina (48,3 t ha-1) pa su i razlike visoko signifikantne. Istovremeno, najniži prinosi su ostvareni sa genotipom R-97 (41,5 t ha-1 ZM), pa su i razlike visoko signifikantne u odnosu na standard (BL-Krajina).


Posmatrajući raspored prinosa zelene mase genotipova ježevice po otkosima možemo uočiti da je u prvoj godini udio prvog otkosa bio 53,4 %, a zajedno drugog i trećeg 46,6%. U 2006. godini je u prvom otkosu ostvareno 66,9%, a u drugom i trećem košenju 33,1% od ukupnog prinosa zelene mase ostvarenog u ovoj godini.

Prinos suve materije

U prvoj godini iskorišćavanja ježevice (2005) najveći ukupan prinos suve materije postignut je sa genotipom R17-45/6 od 16,5 t ha-1 (Tab. 2). U poređenju sa sortom BL-Krajina, sa pomenutim genotipom ostvaren je veći prinos suve materije za 2,9 t ha-1. Prinos suve materije ostvaten sa genotipom R14-39/1 (13,6 t ha-1), tokom 2005. godine, bio je na nivou standarda (sorta BL-Krajina).

Tab. 2. Prinos suve materije genotipova ježevice po otkosima i ukupan prinos (t ha-1),

2005-2006. godina Dry matter yield of orchard grass genotypes per cuttings and total yield (t ha-1) in 2005-2006.

2005./Year (B1) 2006./Year (B2) Otkos

Cutting (C) Otkos

Cutting (C) Genotip (A) Genotype(A)

C1 C2 C3

∑ C1 C2 C3

∑

Prosjek (A) Average (A)

R17-45/6 9,4 5,0 2,1 16,5 11,3 3,9 1,2 16,4 16,5 R14-39/1 6,9 4,6 2,1 13,6 8,3 2,9 0,8 12,0 12,8

R-97 4,6 3,4 1,7 9,7 9,8 2,7 0,8 13,3 11,5 BL-Krajina 7,2 4,4 2,0 13,6 8,6 3,5 1,1 13,2 13,4 Prosjek (B) Average(B) 7,0 4,4 2,0 13,4 9,5 3,2 1,0 13,7 13,6

Udio otkosa (%) 52,5 32,7 14,8 100,0 69,3 23,7 7,0 100,0 -

LSD A B AB 0,05 0,5 0,4 0,7 0,01 0,7 0,5 1,0

Tokom druge godine ispitivanja (2006) najveći prinos suve materije postignut je

sa genotipom R17-45/6 (16,4 t ha-1), a ostvarene razlike su u odnosu na sortu ježevice BL-Krajina (13,2 t ha-1) bile su statistički visoko signifikantne. Visok prinos suve materije u drugoj godini ispitivanja ostvaren je i sa genotipom R-97 (13,3 t ha-1), međutim, razlike u odnosu na sortu ježevice BL-Krajina nisu bile statistički značajne.

Prema Ocokoljić i sar. (1983) sa ježevicm se mogu postići prinosi suve materije od 12-14 t ha-1, što je na nivou rezultata ovih ispitivanja. Isti autori navode da ježevica pri dovoljnim količinama vlage u toku vegetacije može dati prinose sijena i do 20 t ha-1. Prema navodima Lakić i sar. (2007) su u drugoj godini ispitivanja, u agroekološkim uslovima Banjaluke sa sortom ježevice BL-Krajina postigli prinos suve materije od 14,7 t ha-1. U ispitivanjima Katzenberger and Kiefer (1977) su sa ježevicom postigli prinos suve materije od 14,25 t ha-1, što je saglasno rezultatima postignutim u ovim ispitivanjima


Sokolović i sar. (2004) su u togodišnjem ispitivanja više genotipova ježevice ostvarili prosečan prinos suve materije od 9,20-10,59 t ha-1. Prosječni prinosi koje navode pomenuti autori niži su u odnosu na rezultate ovih ispitivanja.

Na osnovu rezultata ovih istraživanja, dvogodišnji prosečan prinos suve materije svih genotipova ježevice bio je 13,6 t ha-1. Najveći prinos je ostvaren sa genotipom R17-45/6 (16,5 t ha-1 SM), ili za 3,1 t ha-1 više u odnosu na sortu BL-Krajina (13,4 t ha-1 SM), pa su i razlike visoko signifikantne. Istovremeno, najniži prinosi su ostvareni sa genotipom R-97 (11,5 t ha-1 SM), pa su i razlike visoko signifikantne u odnosu na standard.

Prinos suve materije genotipova ježevice u prvoj godini bio je raspoređen tako da je udio prvog otkosa iznosio 52,5%, a zajedno drugog i trećeg 47,5% od ukupnog prinosa. Od ukupnog prinosa suve materije postignutog u 2006. godini u prvom otkosu ostvareno je 69,3%, a zajedno u drugom i trećem košenju 30,7%.

Prinos sjemena Prinos sjemena ježevice zavisi od brojnih faktora, pa je i varijabilnost prinosa

veoma izražena. Tokom dvogodišnjih ispitivanja genotipova ježevice ostvaren je prosečan prinos sjemena 522,5 kg ha-1 (Tab. 3). Tab. 3. Prinos sjemena genotipova ježevice (kg ha-1), 2005-2006. godine

Seed yield of orchard grass genotypes (kg ha-1) in 2005-2006. Godina/Year(B) Genotip (A)

Genotype(A) 2005. (B1) 2006. (B2) Prosjek (A) Average (A)

R17-45/6 621,3 648,8 635,0 R14-39/1 463,8 704,5 584,2

R-97 401,5 506,3 453,9 BL- Krajina 388,8 445,5 417,2 Prosjek (B) Average(B) 468,9 576,3 522,6

LSD A B AB 0,05 45,3 32,0 64,1 0,01 61,4 43,4 86,6

U prvoj godini ispitivanja postignut je prosječan prinos od 468,9 kg ha-1

sjemena. Ostvareni prinosi u 2005. godini bili su od 388,8 kg ha-1 (BL-Krajina) do 621,3 kg ha-1 (R17-45/6). Tokom druge godine, ostvareno je prosječno 576,3 kg ha-1 sjemena ježevice, odnosno prinosi su bili od 445,5 kg ha-1 (BL- Krajina) do 704,5 kg ha-1 (R14-39/1).

Tokom dvogodišnjih ispitivanja, po visini i stabilnosti prinosa sjemena posebno se ističe genotip R17-45/6 (prosječno 635,0 kg ha-1). Takođe, po visini prinosa sjemena ističe se i genotip R14-39/1 (prosječno 584,2 kg ha-1). Variranje prinosa sjemena pret-hodno pomenutog genotipa (R14-39/1), po godinama ispitivanja, bilo je i najizraženije.


Đukić i sar. (2004) navode da se prosječni prinosi sjemena ježevice kreću od 300 kg ha-1 do 600 kg ha-1. Vučkoviću i sar. (1998) su tokom ispitivanja uticaja među-rednog rastojanja i gustine sjetve na prinos sjemena ježevice u agroekološkim uslovima Zapadnog Srema ostvarili prosječan prinos sjemena od 608,6 kg ha-1 (482,4-767,7 kg ha-

1). Prinosi sjemena ježevice postignuti u ovim ispitivanjima na nivou su rezultata koje navode prethodno pomenuti autori.

Više prinose sjemena ježevice u odnosu na prinose postignute u ovim ispi-tivanjima navode Stjepanović i sar. (1990), koji su na području Podravske Slatine u Zapadnoj Slavoniji ostvarili prinos sjemena ježevice od 800 kg ha-1. Takođe, više prinose od prinosa postignutih tokom ovih ispitivanja navodi Fišakov (1985), koji je sa ježevicom postigao prinos sjemena od 1 100 kg ha-1.

Prema rezultatima ovih istraživanja, u zavisnosti od genotipa, godine i interakcije (genotip x godina), sa ispitivanim genotipovima ježevice ostvareni su visoki prinosi sjemena koji su bili u rasponu od 468,9 kg ha-1 (2005) do 576,3 kg ha-1 (2006). Varijabilnost prinosa sjemena ispitivanih genotipova ježevice kretala se od 388,8 kg ha-1 (BL-Krajina, 2005) do 704,5 kg ha-1 (genotip R14-39/1, 2006).

Na osnovu visine i stabilnosti prinosa sjemena ježevice posebno se ističe genotip R17-45/6 (635,0 kg ha-1). Genotipovi R14-39/1 i R-97 su po ostvarenim prinosima bili intermedijarni (584,2 kg ha-1, 453,9 kg ha-1). Najniži prinosi sjemena tokom ovih ispitivanja ostvareni su sa sortom ježevice BL-Krajina (388,8-445,5 kg ha-1, ili prosječno 417,2 kg ha-1).

Zaključak

Na osnovu dvogodišnjih ispitivanja prinosa zelene mase, suve materije i prinosa

sjemena ježevice, mogu se dati sledeći zaključci: Prosječan prinos zelene mase novostvorenih genotipova i sorte ježevice BL-

Krajina bio je 47,3 t ha-1. Najveći prosječan prinos ostvaren je sa genotipom R17-45/6 od 56,7 t ha-1, što je za 8,4 t ha-1 više u odnosu na sortu ježevice BL-Krajina (48,3 t ha-1).

Gajenjem novostvorenih genotipova i sorte ježevice BL-Krajina u agroekološ-kikm uslovima Banjaluke, ostvaren je visok prinos suve materije (prosječno 13,6 t ha-1 SM). Najveći prinos suve materije ostvaren je sa genotipom R17-45/6 (16,5 t ha-1), a najniži sa genotipom R-97 (11,5 t ha-1).

Prema visine i stabilnosti prinosa sjemena ježevice posebno se ističe genotip R17-45/6 (635,0 kg ha-1), dok su genotipovi R14-39/1 i R-97 po prinosu bili inter-medijarni (584,2 kg ha-1, 453,9 kg ha-1). Najniži prinosi sjemena tokom ovih ispitivanja ostvareni su sa sortom ježevice BL-Krajina (388,8-445,5 kg ha-1, ili prosječno 417,2 kg ha-1).

Literatura

1. Đukić D., Moisuc A., Janić V., Kišgeci J. (2004): Krmne, korovske, otrovne i lekovite biljke, Budućnost, Novi Sad, 426 str.

2. Fišakov M. (1985): Uticaj načina setve, količine i vremena đubrenja azotom na komponente prinosa semena ježevice (Dactylis glomerata L.), V jugoslo-


venski simpozijum o krmnom bilju, Sinopsis referata, knjiga I, Banjaluka, str. 81-83

3. Katzenberger W., Kiefer U. (1977): Yield potential of some forage grasses on different sites in the GDR, Proceedings of the XIII International Grassland Congress, Leipzig, page 309-312.

4. Lakić Ž., Vojin S., Gatarić Đ. (2007): Prinos i kvalitet suve materije važnijih krmnih trava u uslovima intenzivnog gajenja i iskorišćavanja, XI sipozijum o krmnom bilju Republike Srbije sa međunarodnim učešćem, Zbornik radova, Vol.44, No.I, Novi Sad, str. 535-540.

5. Mihajlović I., Mladenović G., Vučković S. (2001): Proizvodne karakteristike trava u agroekološkim uslovima istočne Srbije, J. Sci. Agric. Research/ Arh. poljopr. nauke 62, 220 (2001/vanredna sv.), Beograd, str. 267-274.

6. Ocokoljić Stojanka, Mijatović M., Čolić D., Bošnjak D., Milošević, P. (1983): Prirodni i sejani travnjaci, NOLIT, Beograd, 410 str.

7. Sokolović D., Ignjatić S., Tomić Zorica (2004): Prinos i kvalitet krme eksperi-mentalnih genotipova višegodišnjih trava, X simpozijum o krmnom bilju Srbije i Crne Gore sa mađunarodnim učešćem, Vol. IX, 17, Čačak, str.135-142.

8. Stjepanović M., Bošnjak D., Popović S. (1990): Stanje i perspektive proizvodnje sjemena krmnih leguminoza i trava, Poljoprivredne aktuelnosti, Svezak-Vol. 37, broj 3-4/90, str. 499-505.

9. Vučković S., Petrović R., Miladinović G. (1998): Uticaj načina i gustine setve na prinos i klijavost semena ježevica (Dactylis glomerata L.) u Zapadnom Sremu, Arhiv za poljoprivredne nauke, broj 59, No 209, 1998/3-4, Beograd, str. 59-66.

10. Vučković S. (1999): Krmno bilje (monografija), Institut za istraživanja u poljoprivredi ”SRBIJA”, Beograd, 553 str.

Seed and Biomass Yield of the Selected Orchars Grass Genotypes

Zeljko Lakic, Svetko Vojin1

1Agricultural Institute of Republic of Srpska, Banja Luka

Summary

The research was performed on the trial field of the Agricultural institute of Republic of

Srpska in Banja Luka during the period 2004-2006. The aim of this work was to select the best orchard grass genotypes on the basis of the analysis of biomass and seed yield as a groundwork for creating varieties with increased production potential for fodder and seed yield. In this paper, biomass and seed yield of three experimental orchard grass genotypes (Dactylis glomerata L.) relative to BL-Krajina (standard). During the two-year research, the significant differences between the orchard grass genotypes, for biomass as well as seed yield, were determined. The highest two-


year average yield of green mass and dry matter was achieved with the genotype P17-45/6 (56,7 tha-1 of green fodder and 16,5 tha-1 of dry matter). High average yield of seed was achieved with the experimental genotypes of orchard grass, and the differences in relation to the BL-Krajina standard are highly significant. Genotype P17-45/6 achieved the highest average seed yield (635,0 kgha-1) during the two-year period.

Key words: orchard grass, genotype, green mass, dry matter, seed yield


Stručni rad UDK: 635.649(497.11)

Морфолошке одлике и хемијски састав старих сората и популација паприке у jужној Србији и централном Косову

Лидија Миленковић, Зоран Илић,1 Мирјана Васић,2 Михал Ђуровка3

1Пољопривредни факултет Приштина, Зубин Поток, Србија 2Институт за ратарство и повртарство, Нови Сад, Србија

3Пољопривредни факултет, Нови Сад, Србија

Резиме

У циљу прикупљања и очувања генофонда поврћа одабране су локације које подразумевају специфичност и традицију гајења старих сората и популација у Јужној Србији и ценралном Косову. Алексиначко подручје (села Моравац, Прчило-вац, Нозрина и Лужане) има дугу традицију гајења старих сорти и популација паприке, а жабарка и чокотанка као типичне, увршћене су у истраживања. У околини Лесковца (села Доња Лакошница,) одабрана је лакошничка, као врло заступљена сорта, намењена мељави. На централном Косову, материјал је са-купљен у Лапљем селу и Преоцу, а издвајају се рошајка и бобинка. Сорте које су се истицале одређеном специфичношћу припадају различитим подврстама и вари-јететима паприке а разликују се по боји, облику, величини, ароми степену љутине, намени и сл. Након еваулације и карактеризације, дошло се до сазнања да постоји одређени број сората и популација паприке у Србији које завређују пажњу. Оне ће се наћи у банци биљних гена а биће драгоцен материјал у селекцији и оплеме-љивању паприке у годинама које долазе.

Кључне речи: Capsicum annuum, старе сорте, генофонд, квалитет

Увод

Паприка (Capsicum annuum L.) је једна од најзначајнијих повртарских врста у свету и код нас. Постоји велики број сората паприка које се разликују по боји, облику величини, ароми, степену љутине итд. Плод паприка се првенствено конзумира као свеже поврће, или осушен као зачин, али је опсег примене веома широк (прехрамбена, фармацеутска, козметичка индустрија).

Род Capsicum садржи велики број врста које се гаје ради њихових плодова, али и дивљих врста, чинећи их једном од најважнијих повртарских врста у свету. У


оквиру рода Capsicim, многи програми селекције са агрономскoг аспекта укључују специфична укрштања између различитих варијетета Capsicum annuum.

Многи од њих могу да послуже као добар извор генетских промена нпр. гени за резистентност на болести. Бројне класификације засноване на морфо-лошким карактеристикама дивљих, полудивљих и гајених врста Capsicuм annuum показују да гајене паприке у оквиру исте врсте постају хетерогеније од дивљих.

Оба, љути и благи типови паприка (Capsicum frutescens L. and Capsicum annuum L.) представљају велико богаство генетске вариабилности од којих настају нове сорте од економског значаја. Систематском колекцијом, локалне сорте паприке, могу да послуже као основа за а) настанак нових сората са жељеним морфолошким карактеристикама као што је изразита боја, б) и селекција у правцу повећања приноса и отпорности на болести (Bezuneh T. 1974) .

Поставља се питање може ли постојећи сортимент који је код нас присутан (званично је регистровано око 40 сората и хибрида) задовољити бројне захтеве произвођивачкe индустријe и савременe повртарскe производњe. Свакако да не. Из тог разлога су и настојања истраживача усмерена на селекцији нових генотипова који ће у одређеним агроеколошким условима омогућити у квалитативном и квантитативном смислу постицање најбољих резултата.

Материјал и методе рада

Пројектом "Развојна мрежа југоисточне Европе за биљне генетичке ре-

сурсе (SEEDNet) у оквиру радне групе за поврће из Републике Србије, обављена су теренска истраживања, инвентарисање, регистровање, колекционисање, класи-фикација, и евалуација старих сората и популација паприке. Колекциона листа и пасошки подаци су одређивани на основу дескриптора за род Capsicum.

Паприка се производила из расада који је на стално место пренет крајем маја месеца. Примењиване су све потребне мере агротехнике: орање, ђубрење мине-ралним и органским ђубривима, заштита од корова, болести и штеточина, међу-редна обрада, фолијарно прихрањивање и наводњавање. Током вегетације прећене су морфолошке и биолошке особине сваке сорте-популације (по постојећим дескрипторима), остварени принос као и биохемијске одлике (садржај суве ма-терије, садржај пепела, садржај укупних шећера, садржај аскорбинске киселине и садржај β-каротена).

Семе паприке, након смањења влаге на ниво испод 6%, је остављено на чување на два температурна режима +40C (за даљу еваулацију) и на -200C (семе намењено дужем чувању). Семе је паковано у Аl-врећице.

Резултати истраживања и дискусија

Произвођачи паприка гаје искључиво новоселекционисане сорте и хибриде

паприке, домаће или иностране продукције. Међутим, на окућницама и баштама могу се наћи бројне локалне популације и сорте паприке, чије семе сами локални произвођачи одржавају и умножавају. Међусобно, оне су врло разнолике а бројне


специфичне особине чини ове популације врло цењеним како од стране произвођача тако и од стране потрошача. Бројне специфичности и одлична при-лагођеност локалним еколошким условима чини локалне популације врло инте-ресантним за оплемењивање паприке (Ilić et al., 1997).

Рошајка (Рецка, Ресака) слатка: Рошајкa је веома присутна на Централом Косову (Лапље село, Преоце, Грачаница). Локално становништво ову паприку користи свежу као салата, али основна употреба је низање плодова у венце, који се суше на промаји, тако да се користе суви у току зиме, као додатак јелима или за пуњење.

Биљке висине 55-65 cm, снажног стабла, чашоликог типа гранања. Боја стабла је тамнозелена, без присуства антоцијана. Стабло временом одрвени. У пазуху листова формира се по један цвет, белих круничних листића, плавих прашника и белих филамената. Жиг тучка је надцветан до средњецветан, цветна дршка је дуга и тања, па је положај цвета, а и плода висећи. Заметање плодова је осредње, формира 10-15 по биљци тежине 25-60 g, у типу роге, дужине 12-17 cm, изузетно до 20. Плодови су у технолошкој зрелости тамнозелене боје, а у физиолошкој тамније црвени. Попречни плутасти набори су веома изражени, па плодови делују грубо; међутим дебљина перикарпа је осредња 3-4 mm што чини ову популацију врло интересантном како изгледом, тако и аромом. На попречном пресеку плод је интермедијеран до наборан. Централна и три бочне плаценте су богате семеном. Чашица је пехраста, руб назубљен, а врат при основи плода, скоро неприметан. Плодови су слатког и веома пријатног укуса; евентуално присуство капсаицина се може осетити у централној плаценти незнатног броја плодова. По сазревању плодови остају на биљци. Од болести се уочава вирус мозаика луцерке код мањег броја биљака (Alfalfa mosaic virus).

Лакошничка: Порекло : село Лакошница, Лесковац. Намена: сува паприка'цели плодови за пуњење, млевена зачинска паприка Осетљивост на болести : Veticillium albo-atrum, Alternaria, Stolbur, od viroza CMV Плодови релативно крупни 60-80 g, нутанс типа-висећи су, малобројни, на дугој су плодној дршци, у технолошкој зрелости ѕелени у физиолошкој црвени. Берба – сукцсесивна; прва берба пада почетком септембра када се обере 60-70% плодова, друга берба 10-15 касније, а по потреби и трећа берба. Припрема : природно сушење, вештачко досушивање и на крају млевење. Принос 20-25t/ha свежих плодова.

Чокотанка: Распрострањена је у Јужној Србији, од Алексинаца до Ниша са околином. Биљке су робусног, усправног раста, висине 40-45 cm, чашоликог типа гранања. Боја стабла светлозелена, без присуства антоцијана. Нодије и интернодије су дебље и снажне. У пазуху листова формира се по један цвет, петоделне грађе. Цветна дршка је кратка и дебела, па је положај цвета, а касније и плода усправан (erectum tip). Заметање плодова је добро, формира се 12-17, тежине 100-120 g. У технолошкој зрелости је светлозелене, а у физиолошкој светлоцрвене боје. Дужина плода је 13-17, а ширина 5-7 cm. Интересантног је облика. Наиме плод је при основи широк готово округлог облика, а затим се у другој половини, тј. при врху сужава и добија пљоснату форму. На попречном пресеку перикарп је дебљине 4-5 mm и уочава се робусна централна, са две бочне плаценте и мања количина семена. Чашица је пљосната са уназад заврнутим зупцима, те слабије обухвата основу плода. Врат при основи плода није изражен. Плодови су средње до


веома љути, а носиоци таквог укуса су бочне и централна плацента, док је перикарп слатког укуса. Искуство и дугогодишња производња Чокотанке на овом простору, показују да је ова паприка прилично отпорна како према болестима, тако и према лошијим условима успевања. Наиме Чокотанка може дати солидан принос и у ограниченим условима агротехнике. Није уочено присуство зеленог увенућа паприке (Verticilium), што у условима непоштовања плодореда и коришћења нетретираног семена може бити позитивна особина ове сорте. Може се користити за свежу употребу и као прерађена (туршија и сл.).

Жабарка: Села у околини Алексинца (Прчиловац, Моравац, Житковац) гаје ову стару сорту, употребљавају је углавном као суву, и напросто је незао-билазни део у исхрани током зимског периода.

Биљке су висине 45-55 cm., снажног стабла, усправног раста и чашоликог типа гранања. Боја стабла је тамнозелена, са спорадичним уздужним, љубичастим пругама. Упазуху листа се формира по један цвет, петоделне грађе, белих кру-ничних листића, светлоплавих прашника и белих филамената. Жиг тучка је надцветан. цветна дршка је изразито дуга, па је цвет,а тиме иплод висећи (nutans ). Заметање плодова је осредње, формира се 7-12 плодова по биљци тежине око 60-80 g, дужине 8-12cm и ширине 4.5-5.5 cm. У технолошкој зрелости плодови су тамнозелене, а у физиолошкој кармин црвене боје. Глатке су и сјајне површине, али интересантно је да се још у технолошкој зрелости уочава увијање плодова, које са биолошким зрењем још више долази до изражаја (зато и носи назив жабара). На попречном пресеку јако је наборан, дебљине перикарпа око 2mm. Централна и три бочне плаценте богате су семеном. Чашица је тањираста, а руб је интермедијеран. Облик плода на споју са петељком је зарубљен до срцаст. Врат при основи плода није изражен. Плодови су слатког укуса пријатне ароме и веома лепе боје. По сазревању остају на биљци. Од болести уочава се бактериозна пегавост (Xantomonas campestris), а од штеточина јачи напад вашију у јуну месецу, који је редовним мерама борбе успешно заустављен.

Трешњолика паприка, црвена (бобинка): Биљке су усправног раста, висине 40-45 cm, прелазног типа гранања. Боја стабла је зелена, са присуством антоцијана. Ширина биљака 30-35cm. Листови су ланцетастог облика дужине 5,5-8, а ширине 3-4,5 cm зелене боје, глатке површине. У пазуху листова формира се по један цвет, који има полувисећи (intermedijeran tip) положај. Шестоделне је грађе, беле крунице, плавих прашника, белих дугих филамената. Жиг тучка је углавном надцветан Плод је у технолошкој фази тамнозелене боје, а у физиолошкој црвене, веома ситан тежине 2-9 g, готово округле форме (подсећа по облику на ротунд, само је много ситнији). Цео плод је испуњен централном плацентом која обилује веома збијеним семеном. Бочно су три плаценте. Перикарп је дебљине 2-3 mm. Чашица је пљосната, а руб благо назубљен (интермедијеран). Плодови су веома љути. Користи се у свежем стању и за конзервисање.

Сортне карактеристике које су од интереса за шири производну праксу, је низак садржај капсациноида (редукује љутину), низак садржај влаге, релативно танак перикарп у време сазревања (кратак период сушења паприка за индустријску прераду), једновремено и сконцентрисано сазревање (олакшава механичку бербу), висок принос и отпорност на болести, отпорност на ниске/високе температуре, салинитет земљишта и воде за наводњавање (Dámaso Hornero-Méndez, et. al., 2000).


Tab1. Хемијси састав аутохтоних сората и старих популација паприка из Србије Chemical composition of some authohtonic cultivars and old populations peppers

from Serbia Сорта

Cultivar

Сува Мат %

D. matter

Укуп. шећери

% Total sugar

Пепео %

Ash

Витамин Ц (mg/100g) Ascor. Acid

β-каротен (μg/g SM)

Рошајка 11.62 3.59 0.90 95.27 149.22 Лакошничка 13.65 5.94 0.84 98.59 416.70 Чокотанка 7.96 4.28 0.54 105.63 106.18 Жабарка 11.97 5.54 0.66 115.05 241.61 Црвена бобинка

13.03 4.03 1.03 140.84 471.23

Из табеле 1. може се установити да се Бобинка црвена (Capsicum annuum

ssp. microcarpum var. cerosiforme) издваја од осталих популација по садржају укупног пепела (1,03%), Vитамина-Ц (140,8 mg/100g) и садржају β-каротена (471,2 μg/g SM).

Лакошничка се одликује највишим садржајем суве материје (13,65%), високим садржајем укупниј шећера (5,94%) као и високим садржајем β-каротена (416,2 μg/g SM) што је посебно важно ако се има у виду да она служи за сушење и мељаву.

Чокотанка (Capsicum annuum ssp. macrocarpum var. longum) је сорта лепих, крупних плодова (100-150g) усправног (erectum) положаја са 10-12 плодова на биљци. Дебљина перикарпа је 4-6mm а плодови су намењени свежој потрошњи и преради.

Код рошајке постоје слатке и љуте популације. Заједниччко им је да су плодови на биљци висећи (nutans тип), углавном се након бербе суше и додају јелима, током кувања, као зачин. Садржај суве материје је 11,6% а одликује се и високим садржајем пепела (0,90%). Садржај Vитамина C је 95,3 mg/100g а садржај β-каротена 149,2 μg/g SM.

Закључак

Велики број испитиваних сората паприка истиче се у веома различитим

морфолошким и сензорним карактеристикама (укључујући и боју), које одређују могућност и начин њихове употребе. Не могу се све сорте паприка препоручити за ширу производњу; оне се морају прво потврдити у производњи, кроз низ агро-номских и индустријских захтева. Највећу вредност ових сората представља њихов висок садржај каротеноида, јер комерцијална вредност и зависи од капацитета обојености који је у директној вези са релативним богаством боје.



1. Dámaso Hornero-Méndez, Ricardo Gómez-Ladrón de Guevara, and M. Isabel Mínguez Mosquera (2000) : .Carotenoid Biosynthesis Changes in Five Red Pepper (Capsicum annuuL.)Cultivars during Ripening. Cultivar Selection for Breeding Agric. Food Chem., 48 (9), 3857 -3864

2. Bezuneh T. (1974): The collection and evaluation of Ethiopian pepper cultivars for use in the development of improved commercial types. ISHS Acta Horticulturae 33: II Eastern Africa Horticultural Symposium

3. Ilić Z., Krivošej Z., Amiđžić Lidija, Milinčić Danijela (1997): Specifies of the Old Populations and Growing Wild Vegetable Species at Kosovo and Metohija. Proceedings of the First Balkan Symposium Vegetables & Potatoes. Acta Horticulturae N0. 462, Vol. 2, 143-150, Belgium.

Morphological Characteristics and Chemical Composition of Old Pepper Cultivars and Populations in South Serbia and

Central Kosovo

Lidija Milenkovic, Zoran Ilic1, Mirjana Vasic2, Mihal Djurovka 3

1Faculty of Agriculture Pristina, Zubin Potok, Serbia

2Insitute for Field Crops and Vegetables, Novi Sad, Serbia 3Faculty of Agriculture, Novi Sad, Serbia

Summary

The pepper (Capsicum annuum L.) is a major vegetable crop in the world as well as in our country. The project "Southeast Europe development network for plant genetic resources (SEEDNet)", performed by the working group for vegetables from Republic of Serbia, included on-site studies, inventory, registration, collecting, classification and evaluation of old cultivars and populations of pepper. The collection list and passport data have been prepared using a standardized descriptor list for the genus Capsicum.In order to collect and maintain the national vegetable gene fund, locations have been selected in south Serbia and central Kosovo taking in consideration specific characteristics and tradition in growing old cultivars and populations. The region around the town of Aleksinac (the villages Moravac, Prčilovac, Nozrina and Lužane) has a long tradition in growing old pepper cultivars and populations. The genotypes locally called 'žabarka' and 'čokotanka' were included in the study as typical for that region. In the vicinity of the town of Leskovac (the villages Donja Lakošnica, Grajevce and Kumarevo), we selected 'la-košnička', a popular cultivar intended for grinding. In central Kosovo, plant materials were collected in the villages Laplje selo and Preoc, including specific genotypes called 'rošajka' and 'bobinka'. Based on their specific characteristics, the collected cultivars evidently belong to different pepper subspecies and varieties. They differed in color, shape, size, aroma, heat units, use, etc. 'Bobinka crvena' (Capsicum annuum ssp. microcarpum var. cerosiforme) can be distinguished from the other populations by the content of total ashes (1.03%), vitamin C (140.8 mg/100g) and β-


carotene content (471.2 μg/g DM). 'Lakošnička' has the highest dry matter content (13.65%) among the collected genotypes, high content of total sugars (5.94%) and high content of β-carotene (416.2 μg/g SM). These features are particularly important for drying and grinding. 'Čokotanka' (Capsicum annuum ssp. macrocarpum var. longum) has attractive-looking, large fruits (100-150g). It is the erect type, yielding 10 to 12 fruits per plant. Its pericarp thickness is 4-6mm and its fruits are intended for fresh consumption and processing. 'Rošajka' diversifies into sweet and hot populations. Their common characteristic is the drooping fruits (the nutans type). They are typically dried and added as flavoring during cooking. Its dry matter content is 11.6%, and the ash content is high (0.90%). The contents of citamin C and β-carotene are 95.3 mg/100g and 149.2 μg/g DM, respectively.After evaluation and characterization, a conclusion was drawn that certain pepper cultivars and population from Serbia deserve scientific attention. They will be maintained in the gene bank of plant genetic resources, and they will be valuable breeding material in years to come.

Key words: pepper, old cultivars, gene fund, quality


Stručni rad UDK: 631.67+632.112

Značaj agrotehničkih mera u ublažavanju posledica od suše

Dragiša Milošev, Srđan Šeremešić,

Ivica Đalović, Goran Jaćimović

1Poljoprivredni fakultet, Novi Sad, Srbija

Rezime

Najefikasnija mera borbe protiv suše je navodnjavanje, međutim to je i najskuplja

mera. Zbog toga se u svetu proučavaju i primenjuju alternativne mere za ublažavanje posledica od suše. Preventivne agrotehničke mere su jeftine i mogu se primeniti na znatno većim površinama. Ovim merama nije moguće u potpunosti isključiti negativne posledice suše, ali njihova kompleksna primena može doprineti ublažavanju posledica suše. Od tih mera najznačajnije su: plodored, predusev, setvena struktura, obrada zemljišta, đubrenje, malčovanje, izbor sorte/hibrida, vreme setve i gustina sklopa, suzbijanje korova i poljozaštitni šumski pojasevi.

Ključne reči: suša, navodnjavanje, plodored, setvena struktura, obrada zemljišta, đubrenje, malčovanje, izbor sorte/hibrida, vreme setve, gustina sklopa, suzbijanje korova, poljozaštitni šumski pojasevi.

Uvod

Suša je jedan od faktora sredine koji još uvek najviše ograničava proizvodnju i

utiče na smanjenje prinosa gajenih biljaka. Ispitivanja klimatskih promena u Evropi pokazuju da u poslednjoj deceniji dolazi do progresivnog produženja sušnih perioda, povećanja temperature i smanjenja vlage, što se odražava i na stanje u našoj zemlji, povećanjem semiaridnih oblasti, pretežno u severoistočnim delovima Republike Srbije (Spasova i sar., 1996; Jovanović i Popović, 1996).

Prema navodima Kerečkog (2003), samo 10% površina pod gajenim biljkama u svetu se može svrstati u kategoriju područja gde biljke nisu izložene stresnim uslovima. U područjima koja su izložena stresovima oko 26% je ugroženo sušom, dok 15% niskim temperaturama. Mada su ovi podaci gruba procena, ipak ukazuju na činjenicu da je biljna


proizvodnja veoma često izložena stresnim uticajima spoljne sredine, što ima za po-sledicu smanjenje prinosa gajenih biljaka.

Sa aspekta poljoprivredne (biljne) proizvodnje suša ima ogroman značaj i definiše se kao fenomen nedovoljne obezbeđenosti biljaka vodom, odnosno kada je stvarna potrošnja vode, tj. stvarna evapotranspiracija manja od potencijalne, bez obzira na njene uzroke (Dragović, 1995). Do poremećaja vodnog režima biljaka može doći usled nedostatka vode u zemljištu (zemljišna suša), visoke temperature i niske relativne vlažnosti vazduha (vazdušna suša) i najzad usled visoke koncentracije soli u zemljištu (fiziološka suša).

U biljnoj proizvodnji najveće štete prouzrokuje zemljišna suša jer izaziva povremeni ili trajni nedostatak vode koji u značajnom stepenu ograničava i/ili usporava rast i razvoj gajenih biljaka, smanjuje produkciju organske materije i umanjuje prinos (Milošev, 2000; 2002).

Uticaj suše zavisi od intenziteta i dužine trajanja, faze razvoja biljaka, tempe-rature, osobina zemljišta i tolerantnosti gajenih biljaka. Nepovoljan efekat suše naročito je izražen kada se pojavi u kritičnim periodima ili fenofazama razvoja gajenih biljaka kada su njihove najveće potrebe za vodom. Međutim veoma često čitav period vegetacije se može smatrati kritičnim periodom, jer je biljkama neophodan stalni priliv lako-pristupačne vode u sloju aktivne rizosfere zemljišta (Bošnjak, 1993; Dragović, 1995).

Na području Republike Srbije biljna proizvodnja se najvećim delom odvija u uslovima prirodne obezbeđenosti vlagom, odnosno uslovima suvog ratarenja. Shodno navedenom, suša je veoma često osnovni uzrok razlika između prosečnih i potencijalnih prinosa, kao i variranja prinosa između pojedinih godina, tj. glavni je uzrok nestabilnosti prinosa (Stojaković i sar., 1996).

Brojni primeri štetnog uticaja varijabilnosti padavina na prinose gajenih biljaka u našoj zemlji zabeleženi su u proteklih pet decenija. Sušom je u pojedinim godinama zahvaćena većina značajnih poljoprivrednih područja (pri čemu intenzitet suše nije bio svuda isti), ali nije ni redak slučaj da ova nepovoljna pojava zahvati samo deo R. Srbije. U poslednjih 20–ak godina pojava suše sa značajnim štetnim posledicama bila je relativno česta. Izražena poljoprivredna suša tokom letnjeg perioda javila se u 1988, 1990, 1992, 1993, 2000, 2003, 2007, 2008. godini. Ekstremno niske količine padavina u vegetacionom periodu 2000, 2007 i delom 2008. godine bile su propraćene i veoma niskim temperaturama i suvim i toplim vetrovima, što je u značajnom stepenu dovelo do smanjenja prinosa kukuruza, soje i šećerne repe za skoro 50% i suncokreta za preko 20%.

Eliminisanju ili ublažavanju posledica od suše i drastičnom variraju prinosa mogu da doprinesu sledeće mere: povećanje otpornosti biljaka prema nedostatku vlage u zemljištu procesom oplemenjivanja, potom rejonizacija biljnih vrsta na nivou sorata i hibrida, primena odgovarajućih agrotehničkih mera u cilju poboljšanja vodnog režima zemljišta i najzad primena navodnjavanja (Dragović, 1995; Bošnjak, 2001).

Najefikasnija mera borbe protiv suše je navodnjavanje, čija primena u osnovi menja sistem biljne proizvodnje (Bošnjak, 1999). Međutim, to je ujedno i najskuplja mera i može se primeniti tamo gde ima kvalitetne vode za navodnjavanje, kao i dovoljno sredstava za ulaganje u sisteme za navodnjavanje. Zbog navedenih nedostataka u svetu se veoma intenzivno proučavaju i primenjuju alternativni načini borbe protiv suše.

Primenom kompleksa agrotehničkih mera moguće je ublažiti, ali ne i u potpunosti isključiti negativan uticaj suše na prinos. S druge strane, uticaj pojedinih agrotehničkih mera je specifičan za pojedine useve u zavisnosti od vremena pojave i intenziteta


ispoljavanja nepovoljnih vremenskih činilaca koji ograničavaju visinu prinosa gajenih biljaka (Starčević, 1993).

Od agrotehničkih mera u cilju ublažavanja posledica od suše najveći značaj imaju: plodored, setvena struktura–predusev, obrada zemljišta, đubrenje, vreme setve, gustina useva, izbor sorte/hibrida, suzbijanje korova i poljozaštitni šumski pojasevi.

Plodored – predusev – setvena struktura

Plodored ima kumulativno dejstvo na plodnost i produktivnost zemljišta i zbog toga je značajan proizvodni činilac koji i u intenzivnoj biljnoj proizvodnji u značajnoj meri utiče na prinos, a posebno na stabilnost prinosa gajenih biljaka (Milošev, 2000).

Izbor useva u plodoredu, osim bioloških i organizaciono–ekonomskih činilaca u velikoj meri zavisi i od prirodnih uslova, a pre svega klime, zemljišta i reljefa koji svojim elementima određuju koji će se usev uvrstiti u plodored.

Godišnja količina padavina, a naročito količina padavina u vegetacionom periodu uslovljava sistem biljne proizvodnje. Kaserev (cit. Molnar i Milošev, 1994), je izračunao „optimalne potrebe padavina“ za različite plodorede. Po ovom autoru, dovoljno vlažna klima i povoljan raspored padavina u vegetacionom periodu daje široku mogućnost za gajenje različitih useva. U takvoj klimi preovlađuju higrofitne vrste: trave i deteline, kao i povrće. U semiaridnoj i aridnoj klimi nastaju ograničenja pri izboru useva, a samim tim i poteškoće u organizaciji, kao i optimizaciji biljne proizvodnje, sve do nemogućnosti gajenja kultura. Ekstremno sušni uslovi primoravaju uvođenje ugara (Dry Farming System–sistem sušnog ratarenja), u cilju nakupljanja vode u zemljištu. Intenziviranjem biljne proizvodnje, a naročito upotrebom većih količina azotnih đubriva, značajno se povećava potrošnja vode kod svih useva, što smanjuje rezerve vode u zemljištu, a time i njihovu predusevnu vrednost (Molnar, 1999). Predusev može ostaviti zemljište u različitom fizičkom stanju i različitih hemijskih i bioloških svojstava.

U sušnim uslovima je od posebnog značaja do koje dubine pojedini predusevi isušuju zemljište do vlažnosti trajnog uvenuća. Usevi kraće vegetacije kao ozime krmne smeše, grašak, strna žita mogu da isušuju zemljište do 100–120 cm, kukuruz do 180 cm, a šećerna repa i lucerka i preko 200 cm. Ruzsányi (1991) je ispitivanjem različitih preduseva na vodni režim zemljišta došao do zaključka da najmanje rezerve vlage po završetku vegetacije ostavlja lucerka, zatim šećerna repa, kukuruz u monokulturi, pa kukuruz u smeni sa pšenicom, dok najviše grašak i strna žita. Zbog toga su razlike u sadržaju predvegetacijske rezerve vode veoma značajne. Najveći deficit vode do 200 cm dubine javlja se kod lucerke i šećerne repe, a najmanji kod graška i strnih žita.

Razlike u sadržaju biljkama pristupačne vode može da prelazi i 130 mm, što odgovara količini vode za navodnjavanje u umereno sušnim godinama. Ovakve razlike u sadržaju predvegetacijske rezerve vode javljaju se samo na zemljištima sa povoljnim vodnim režimom (černozem, aluvijum). Na lakim peskovitim zemljištima sa malom snagom držanja vode, uticaj preduseva na sadržaj vode u proleće je beznačajan, jer voda brzo ponire u dublje slojeve. Molnar i Milošev (1994) su ispitivanjem različitih plodoreda došli do zaključka da su u sušnim godinama povoljniji plodoredi sa većim udelom strnih žita i drugih ranih preduseva. Ovo takođe potvrđuje povoljniju predusevnu vrednost useva koji ranije napuštaju proizvodnu površinu.


Analizirajući setvenu strukturu u Vojvodini i Srbiji može se konstatovati da se udeo okopavina (kukuruz, suncokret, soja i šećerna repa), kreće od 60 do 70%. Svi ovi usevi u intenzivnim uslovima proizvodnje su veliki potrošači vode. Ti okopavinski plodoredi se preporučuju u područjima sa dovoljno padavina i sa povoljnim rasporedom u toku vegetacije (Molnar, 1999). Iz toga proizilazi zaključak da naša setvena struktura nije usklađena sa klimom, jer učestalost (frekvencija) sušnih i veoma sušnih godina je veća od prosečnih i vlažnih godina. Za našu klimu daleko su povoljniji tzv. „žitni plodoredi“ u kojima udeo ozimih i jarih strnih žita iznosi najmanje 50%, a na ostalim površinama se gaje okopavine, jednogodišnje leguminoze, dok bi lucerku trebalo gajiti van plodoreda.

Obrada zemljišta

Pod sistemom obrade zemljišta podrazumeva se skup i redosled primene pojedinih operacija, neophodnih za uspešno i ekonomično gajenje useva. Pri razradi sistema obrade zemljišta za konkretne uslove neophodno je uvažavati klimatske uslove, tip zemljišta, nivo obezbeđenosti zemljišta u hranivima, kao i tehničku opremljenost gazdinstva.

Jedan od ciljeva obrade je i poboljšanje vodnog režima zemljišta. Na obrađenom zemljištu voda lakše ponire u dublje slojeve i tako se stvaraju veće zalihe vode za sušne periode. Meliorativna obrada hidromorfnih zemljišta popravlja vertikalnu i horizontalnu dreniranost, što smanjuje opasnost od prevlaživanja i stvaranja vodoleža u mikrodepre-sijama (Molnar i sar., 1985).

Obrada zemljišta u sušnim uslovima ima dugu tradiciju. U svetu su poznati razli-čiti sistemi obrade zemljišta razrađeni za aridne i semiaridne uslove. Pravilno i blago-vremeno izvedene mere obrade mogu značajno smanjiti evaporaciju vode u zemljištu. Te mere obrade su: ljuštenje, osnovna obrada, površinska obrada, obrada u toku vegetacije i konzervacijska obrada.

Ljuštenje Ova, prva mera redovne obrade predstavlja plitku obradu zemljišta do 10–15 cm

posle ranih preduseva. Navedena mera obrade narušava kapilarni sistem u površinskom sloju zemljišta i time doprinosi čuvanju vlage u dubljim slojevima. Pravilno izvedeno ljuštenje sa delimičnim zaoravanjem žetvenih ostataka može da smanji isparavanje zemljišta za 8–36%. U aridnim i semiaridnim uslovima, nezavisno od toga s kojim oruđem se izvodi ljuštenje površinu oranice potrebno je zatvoriti valjanjem ili drljanjem u cilju stvaranja drugog izolacionog sloja. Međutim veoma često nestručno, previše duboko, grudvasto i nezatvoreno izvedeno ljuštenje pospešuje isparavanje i dovodi do potpunog isušenja obrađenog sloja (Birkás, 2008).

Osnovna obrada zemljišta Pravovremeno i stručno izvođenje osnovne obrade zemljišta u sušnim uslovima je

veoma značajna pretpostavka čuvanja vlage u zemljištu. Posle letnjeg i rano jesenjeg oranja neophodno je zatvoriti oranicu, valjanjem ili tanjiranjem u cilju stvaranja izo-lacionog sloja na površini. Naime, posle oranja povećava se dodirna površina zemljišta, što značajno pospešuje evaporaciju (Molnar, 1995). U letnjem i rano jesenjem periodu u našem klimatu zemljište je suvlje i po pravilu retko je moguće orati u optimalnom stanju


vlažnosti. Zbog toga osnovnu obradu u takvim uslovima treba izvoditi razrivanjem, jer optimalna vlažnost za primenu razrivača je oko 40% od PVK. Razrivač u sušnim uslo-vima, pored određenih nedostataka obezbeđuje niz prednosti u poređenju sa oranjem, naročito na glinovitim zemljištima (Molnar, 1995; Konstantinović, 1997). U sušnim uslovima je od izuzetne važnosti da se osnovna obrada za jare useve izvodi najkasnije u jesen (eventualno u zimskom periodu, ako je to moguće). Za rano jare useve (šećerna repa, grašak, jara strna žita) je od posebne važnosti i nega osnovne obrade, tanjiranjem, ravnanjem ili valjanjem, jer ova mera omogućava jednofaznu predsetvenu pripremu zemljišta u proleće.

Površinska obrada Ovu meru je potrebno izvršiti u što manje prohoda, što je moguće posle kvalitetne

osnovne obrade i ukoliko je izvršena gruba priprema zemljišta posle osnovne obrade. Ovo je posebno značajno u proleće kada je zemljište po pravilu vlažno i veoma osetljivo na gaženje i sabijanje. Prednost pri prolećnoj pripremi zemljišta treba dati setvospremaču, koji posle kvalitetne osnovne obrade može izvršiti predsetvenu pripremu u jednom prohodu. Po mogućstvu u prolećnoj pripremi treba izbegavati upotrebu tanjirače, jer ovo oruđe ne obezbeđuje jednofaznu pripremu, dovodi do nepotrebnog gaženja i sabijanja zemljišta što je uvek povezano sa većim gubicima vlage.

Obrada u toku vegetacije Posle setve useva, a i u toku vegetacije, vrlo često se obrazuje pokorica, koja

pored ostalih negativnih uticaja može da otežava nicanje, sprečava poniranje padavina u dublje slojeve, a pojačava i evaporaciju zemljišne vlage.

Osim preventivnih mera u strnim žitima pokorica se uništava lakim drljačama, a vreme drljanja određuje vlažnost zemljišta i razvojna faza useva. U širokorednim use-vima za razbijanje pokorice primenjuje se mrežasta drljača ili rotirajuća motika. Drljanjem, na površini zemljišta se stvara rastresit sloj, koji omogućuje bolje upijanje padavina, a smanjuje i gubitak vode evaporacijom. Osim toga, drljanjem se uništavaju i korovi u fazi nicanja, pospešuje se aeracija zemljišta i aktivnost mikroorganizama, kao i mineralizacija organske materije. Slično dejstvo ima i međuredno kultiviranje i okopavanje širokorednih useva.

Konzervacijska obrada Uvođenje minimalne ili redukovane obrade zemljišta može odigrati značajnu

ulogu u izbegavanju šteta nastalih pod uticajem jako izražene aridnosti klime. Promena prakse obrade zemljišta može biti jedna od najefikasnijih mera adaptacije u poljoprivredi i ona se već široko primenjuje u mnogim regionima sveta, nasuprot drugih gde je minimalna ili redukovana obrada zemljišta neznatno zastupljena.

U ovaj sistem obrade prema izveštaju CTIC (Conservation Technology Infor-mation Center, Tijerina–Chavez, 1994), može se uvrstiti svaki sistem obrade koji obezbe-đuje da najmanje 30% površine zemljišta posle setve bude pokriveno žetvenim ostacima, što odgovara masi od 1.121 kg ha–1. Prisustvo biljnih ostataka na površini zemljišta ublažuje eroziju vetrom i vodom, a u sušnim uslovima značajno smanjuje evaporaciju i doprinosi očuvanju zemljišne vlage. Značaj malča u cilju smanjenja evaporacije i povećanja sadržaja vlage u zemljištu ističu brojni autori, kako kod nas, tako i u svetu.


Đubrenje

Potrošnja vode će se u značajnom stepenu smanjiti u uslovima optimalne i harmonične mineralne ishrane, jer potpuno delovanje pojedinih hraniva na biljke nije jednostavno utvrditi zbog njihovog drugačijeg delovanja pri pojedinačnoj ili zajedničkoj primeni.

U uslovima zemljišne suše, usporava se dovođenje jona na površinu korenovih dlačica. Osim navedenog, korenov sistem sporije raste i smanjuje se njegovo prodiranje u sloj zemljišta koji je bogatiji mineralnim materijama. U sušnim uslovima usporava se i proces mineralizacije što dovodi do smanjenja količine pristupačnih oblika asimilata u zemljištu. Istovremeno smanjuje se i ascendentni transport usvojenih hraniva, zbog čega se pogoršava obezbeđenost nadzemnih organa mineralnim materijama (Kastori, 1998). Za vreme sušnih perioda povećava se i koncentracija zemljišnog rastvora, a poznato je da koncentracija soli u zemljišnom rastvoru preko 0,01% deluje nepovoljno na većinu gajenih biljaka.

U uslovima suše gornji sloj zemljišta se brzo suši, aktivni deo korenovog sistema raste u dubinu u potrazi za vodom, dok đubriva uneta u površinski sloj zemljišta ostaju neiskorišćena (Bogdanović i sar., 2001).

Đubrenje azotom Prekomerna i jednostrana primena azota može u značajnoj meri da poveća po-

trošnju vode u biljkama, što se u sušnim godinama nepovoljno odražava na prinos. Nadalje, prekomerna ishrana azotom podstiče rast vegetativnih organa, povećava se lisna površina, usled čega biljke intenzivnije transpirišu, a povećava se i transpiracioni koefi-cijent. Iz navedenih razloga, u sušnim uslovima je svrsishodnije smanjiti količinu azotnih đubriva na 80–100 kg N ha–1, izuzimajući leguminoze i suncokret.

Đubrenje fosforom Brojni autori ističu da je u sušnim godinama najefikasnije đubrenje fosforom, jer

je u godinama sa deficitom padavina u značajnom stepenu smanjeno iskorišćavanje fosfora nego azota, od strane biljaka što uslovljava veći udeo rastvorljivih frakcija azota u biljci (Stojanović i sar., 2001). Nedostatak fosfora u sušnim uslovima utiče na smanjenje porasta korena, nadzemni deo se teže snabdeva vodom, pojavljuje se hloroza, izumiranje sekundarnih izdanaka i proređivanje useva, što utiče na smanjenje prinosa (Đokić et al., 1997). Vojvođanski černozem je poznat kao potencijalno plodno zemljište, međutim, u sušnim uslovima zbog većeg sadržaja kalcijuma fosfor prelazi u oblik trikalcijum–fosfata, koji se teško rastvara u vodi i postaje nepristupačan za biljke. Zato đurbrenje fosforom ima značajnu ulogu za oblažavanje posledica suše. Nyri et al. (1997) navode da kod ozime pšenice đubrene fosforom do 100 kg P2O5 ha–1 utiče na otpornost ovog useva na sušu, dok kod kukuruza đubrenje fosforom u sušnim uslovima praktično nema nikakav uticaj na formiranje prinosa.

Đubrenje kalijumom Od davnina je poznato da kalijum utiče na vodni režim biljaka. Biljke optimalno

obezbeđene kalijumom po pravilu troše manje vode za sintezu organske materije, odnosno imaju niži transpiracioni koeficijent, dok u slučaju njegovog nedostatka brže


gube turgor i manje su otporne prema nepovoljnim ekološkim uslovima, suši, niskoj i visokoj temperaturi, bolestima i dr. (Kastori, 1998). Zbog toga u sušnim uslovima đubrenje kalijumom je od posebnog značaja na zemljištima nedovoljno obezbeđenim kalijumom (niže od 15 mg/100 zemljišta), kao i kod kaliofilnih biljaka zbog povećanog iznošenja ovog elementa.

Organsko đubrenje Redovno unošenje organske materije u zemljište može veoma efikasno ublažiti

posledice suše. Ova mera pozitivno deluje na bilans humusa, na aktivnost mikroorga-nizama, na stvaranje stabilnih strukturnih agregata, što se odražava na niz fizičkih svojstava zemljišta u prvom redu na njegov vodni, vazdušni i toplotni režim. U aridnim uslovima najvažnija uloga humusa je u tome što može da upije velike količine vode, čime povećava snagu držanja i sadržaj lakopristupačne vode, što je veoma važno za bolje snabdevanje biljaka vodom u sušnim periodima.

Malčiranje

Malčiranje (malčovanje, nastiranje) je postupak pokrivanja površine zemljišta materijalima različitog porekla sa ciljem zaštite od nepovoljnih klimatskih atmosferilija. Na ovaj način se u zemljištu stvara povoljniji hidrotermički režim, sprečava se gubljenje vlage, stimuliše biofaza, sprečava stvaranje pokorice, održava i čuva struktura, sprečava sabijanje zemljišta, poboljšavaju uslovi ishrane biljaka i sprečava porast korova i veoma efikasno štiti zemljište od erozije i deflacije.

Antropogena zemljišta su nezaštićena od nepovoljnih uticaja atmosferilija (sun-čevi zraci, evaporacija, erozija, deflacija i dr.), jer je njihova površina tokom iskorišća-vanja povremeno gola, a kod okopavina sve do sklapanja redova useva.

Za malčovanje (pokrivanje) zemljišta koriste se različiti materijali koji se u suštini grubo mogu podeliti na dve grupe: materije mrtvog malča i živi malč. U materije mrtvog malča spadaju: slama i dr. žetveni ostaci, seno, piljevina i lišće, čvrsti stajnjak, kompost, treset, fotorazgradive i nerazgradive polietilenske PE folije i neka hemijska sredstva koja čuvaju nezaštićenu površinu zemljišta. Živi malč se može stvarati od gajenih biljaka niskog habitusa specijalno gajenih za te namene u njivskim usevima ili višegodišnjim zasadima.

U povrtarstvu za intenzivne vrste se za malčovanje najčešće koristi iseckana slama, strugotina, treset, kompost, zgoreli stajnjak i malč hartija. U proizvodnji njivskih useva najveću perspektivu imaju crne plastične folije, jer pored toga što značajno smanjuju evaporaciju pružaju i dobru zaštitu u borbi protiv korova jer ispod njih iznikli korovi etioliraju. Velika prednost plastičnih folija je u tome što je njihovo postavljenje potpuno mehanizovano i ne zahteva veće učešće ljudskog rada. U ogledima u SAD sa pokrivanjem zemljišta plastičnom folijom, kukuruz, iako je koristio samo predvegeta-cijske rezerve vlage, dao je približno isti prinos, kao i kontrola bez malča, koji je pored prirodnih padavina u toku vegetacije nekoliko puta i zalivan. Međutim ova mera veoma često zbog skupe uvozne opreme nije ekonomski opravdana.


Antitranspiranti i antievaporanti

Od ukupne količine vode koju biljka utroši za vreme svog vegetacionog perioda, za građu biljne mase ona iskoristi 0.9%, potom za transport hranljivih materija 9.0% i najzad za transpiraciju 90.1% (Milošev, 2002). Imajući navedeno u vidu, u cilju smanjenja transpiracije gajenih biljaka, pristupilo se primeni antitranspiranata. Njihovo dejstvo je zasnovano na različitim osnovama: jedni zatvaraju stome, drugi reflektuju infracrvene zrake, dok treći obrazuju na površini lista tanak zaštitni sloj. Transpiracija se može smanjiti i zasenjivanjem i povećanjem relativne vlažnosti vazduha.

Antievaporanti najčešće čine hidrofobne materije kojima se tretira zemljište na kome se stvara manje propustan sloj za evaporaciju. To su najčešće supstance koje imaju veliku moć upijanja i na taj način vezuju postojeću vodu pružajući je na raspolaganje biljkama. Primena antitranspiranata i antievaporanata za sada još nije široko prihvaćena u proizvodnoj praksi, kao neka mera, s obzirom da se još uvek rešavaju kratkoročni problemi oko suše.

Izbor vrsta i sorata

Tolerantnost gajenih biljaka podrazumeva postojanje različitih morfoloških, fizioloških, anatomskih, biohemijskih i dr. mehanizama kojima se gajena biljka u većem ili manjem stepenu suprostavlja sušnom stresu. Mehanizmi tolerantnosti na sušni stres su različiti i rezultat su genetske varijabilnosti između i unutar vrsta. Npr. dubina i razvijenost korenovog sistema, broj stoma (manji otvori na listovima preko kojih se odaje voda i usvaja CO2 u procesu fotosinteze), broj i položaj listova, efikasnost iskorišćavanja vode i brojni drugi, genetski uslovljeni faktori utiču na manju ili veću tolerantnost biljaka na sušni i temperaturni stres (Hall et al., 1992; Kerečki, 2003).

Stojaković i sar. (1996), navode da se tolerantnost prema suši može odrediti na direktan i indirektan način. Kod direktnog načina stepen tolerantnosti se procenjuje na osnovu ponašanja genotipa u sušnim uslovima i u uslovima optimalne obezbeđenosti vodom. Kod indirektnog načina koriste se određene lako prepoznatljive morfološke ili fiziološke promene kod biljaka nastale kao posledica suše, kao što su uvrtanje listova, izbegavanje pojave suše u područjima gde je ona sezonskog karaktera, kao i selek-cionisanjem ranostasnih genotipova.

Po pitanju izbora genotipova najveću mogućnost pruža njihova dužina vegetacije. Veoma je značajno da se izbor vrsta i sorata uskladi sa zemljišnim i klimatskim uslovima staništa. Na lakim peskovitim zemljištima sa nepovoljnim vodnim režimom prednost imaju ozime vrste: od strnih žita, pre svih raž i ozimi ječam. Pšenica zbog duže vegetacije na tim zemljištima u sušnim godinama značajno oscilira u prinosu. Na navedenim zemljištima ne smeju se gajiti jare okopavine (kukuruz, šećerna repa, suncokret, soja i dr), jer čak i u vlažnijim godinama, ali sa nepovoljnim rasporedom padavina i kraći sušni periodi u vegetacionom periodu mogu drastično smanjiti njihove prinose.

U pogledu izbora sorata i hibrida sa velikom frekvencijom sušnih godina i kod strnih žita i kod okopavina prednost imaju genotipovi sa kraćom vegetacijom, koji prosečno mogu ostvariti i za 30–40% veći prinos u poređenju sa srednje kasnim i kasnim


genotipovima (Nyri i sar., 1997). Ove razlike kod okopavina mogu da budu i znatno veće, što je potvrdila i ekstremna suša tokom 2000 i 2007. godine.

Vreme setve i gustina sklopa

Za svaki gajeni usev na određenom staništu postoji optimalni rok setve, koji nije isti u celom arealu gajenja te vrste, već se podešava prema optimalnim i lokalnim uslo-vima. Vreme setve modifikuje ritam razvoja, a posebno dužinu vegetativne faze i perioda formiranja i nalivanja zrna i time značajno utiče na prinos gajenih useva (Molnar, 1981; Milošev, 1987). Iz navedenih razloga je setva u optimalnom agrotehničkom roku jedan od najjeftinijih načina povećanja prinosa.

Transpiracija i potrošnja vode po biljci su veći u ređem sklopu, te se optimalnim sklopom biljaka mogu smanjiti gubici od evaporacije. U isto vreme se bolje iskorišćava zemljišna vlaga, dok su potrošnja vode po biljci i transpiracioni koeficijent niži. Setvu treba početi sa kasnim, a završavati sa ranim genotipovima. Setva u optimalnom roku je posebno značajna u aridnim uslovima, jer obezbeđuje bolji rast i razvoj useva i bolje korišćenje predvegetacijske rezerve vlage iz zemljišta. U sušnim uslovima gajenje kukuruza u gušćem sklopu može da smanji prinos za 30–50%, dok na peskovitim zemljištima sa slabom snagom držanja vode okopavine mogu potpuno da stradaju od suše (Nyri i sar., 1997). Slični slučaj je i sa drugim okopavinama, dok suncokret u sušnim godinama jednostavnije podnosi deficit zemljišne vlage. Uzrok smanjenja prinosa je znatno veća lisna površina, veća transpiracija i veća kompeticija biljaka za vodom.

Količine padavina u vegetacionom periodu mogu da podmiruju potrebe biljaka za vodom sa učestalošću 10–30%, pa je zbog toga kod planiranja sklopa gajenih useva potrebno imati u vidu predvegetacijsku rezervu vlage u zemljištu do 2.0 m dubine. Ukoliko je zemljište (černozem i njegovi podtipovi) do te dubine zasićeno vodom približno do PVK, tada je udeo pristupačne vode u tom sloju približno oko 200 mm. Usevi sa dubokim korenovim sistemom u vegetacionom periodu mogu da koriste tu vodu i na osnovu toga može se planirati optimalna gustina skopa za pojedine sorte i hibride. Međutim u ekstremno sušnim godinama sa izraženim deficitom padavina (2000, 2007., veći deo 2008. god), ipak dolazi do drastičnog smanjenja prinosa. S obzirom da je učestalost sušnih godina kod nas veća od prosečnih i vlažnih, broj biljaka i kod strnih žita i kod okopavina treba da bude za 10–20% manji od preporučenih.

Suzbijanje korova

Korovi rastu brže od gajenih biljaka i troše veće količine vode, što u sušnim uslovima pojačava deficit vlage u zemljištu. Još je Wollny utvrdio da u zakorovljenom usevu zemljište sadrži i do 25% manje vlage nego ono koje nije zakorovljeno. Isti autor je takođe utvrdio da u oraničnom sloju zemljišta u letnjim mesecima postoje značajne razlike u sadržaju momentalne vlage na zakorovljenim i nezakorovljenim površinama. Naime zakorovljeno zemljište sadrži manje pristupačne vlage, brže se isušuje i usevi više trpe od posledica suše.


Hemijske mere suzbijanja korova u sušnim uslovima su prilično problematične usled smanjene efikasnosti herbicida, što se naročito odnosi na herbicide koji se pri-menjuju posle nicanja (post–emergence). U sušnim godinama herbicidi primenjeni u jesen imaju bolji herbicidni efekat od onih primenjenih u proleće. Primena "post–em" herbicida se komplikuje i neravnomernim nicanjem korova, koji su u sušnim periodima, zbog smanjene apsorpcije herbicida tolerantniji na kasnije tretmane. Takođe, u sušnim uslovima može doći i do pojave fitotoksičnosti na usevima, zbog rezidualnih efekata herbicida primenjenih u predusevima (Zollinger, 2003).

Poljozaštitni šumski pojasevi

Poljozaštitni šumski pojasevi se podižu na taj način što se zasadi 3–6 redova visokog drveća (hrast, jasen, bor) u kombinaciji sa šibljem. Izbor vrste zavisi od zemljišnih i klimatskih uslova. Kod izbora vrste prednost imaju one vrste koje brzo rastu i dovoljno dugo žive. Izbor vrste drveća i broj redova u pojasu je različit i zavisi od agroekoloških uslova.

Pravilno projektovani poljozaštitni pojasevi smanjuju brzinu vetra na strani zavetrine na udaljenosti 20–30 puta od visine pojasa, a na strani odakle vetar duva 2–4 puta od visine pojasa. Uzimajući u obzir prosečnu visinu drveća dejstvo poljozaštitnog pojasa može da iznosi najviše do 500 m. Usporavanje vetra uzrokuje niz pogodnih mikroklimatskih promena. U branjenom prostoru povećava se relativna vlažnost vazduha i smanjuje se isparavanje i transpiracija u proseku za 10%. Takođe povećava se i vlažnost zemljišta zbog manje evaporacije i ravnomernijeg vlaženja u zimskom periodu. Poljo-zaštitni pojasevi značajno smanjuju eroziju vetrom, dok na nagibima i eroziju vodom. U mnogim regionima sveta utvrđen je povoljan uticaj poljozaštitnih pojaseva na prinos ratarskih useva.

Literatura

1. Birkás, M. (2008): Environmentally–sound adaptable tillage. Akadémia Kiadó, p. 1–354. Budapest.

2. Bogdanović, D., Malešević, M., Čuvardić, M., Vujošević, Z. (2001): Đubrenje posle ekstremno sušne godine. Zbornik radova, Sv. 35, str. 11–21. Naučni Institut za ratarstvo i povrtarstvo, Novi Sad.

3. Bošnjak, Đ. (1993): Stanje, posledice i predviđanja suše u Vojvodini. Zbornik radova, Sv. 21, str. 85–94. Naučni Institut za ratarstvo i povrtarstvo, Novi Sad.

4. Bošnjak, Đ. (1999): Navodnjavanje poljoprivrednih useva. Poljoprivredni fakultet, Novi Sad.

5. Bošnjak, Đ. (2001): Problemi suše u Vojvodini i mere borbe protiv nje. Zbornik radova, Sv. 35, str. 391–401. Naučni Institut za ratarstvo i povrtarstvo, Novi Sad.

6. Dragović, S. (1995): Suša–elementarna nepogoda ili prirodna pojava. Zbornik radova, Sv. 23, str. 59–73. Naučni Institut za ratarstvo i povrtarstvo, Novi Sad.


7. Đokić, D., Kostić, M., Stojanović, J. (1997): Effect of precipitation sums and distri-bution on wheat fertilization efficiency. Drought and Plant Production. Pro-ceedings, Vol. 1, No. 1, p. 327–332.

8. Hall, A. J., Vilella, F., Trapani, N., Chimenti, C. (1992): The effects of water stress and genotype on the dynamics of pollen shedding and silking in maize. Field Crops Res. 5, p. 349–363.

9. Jovanović, O., Popović, T. (1996): Trajanje sušnih perioda na području SR Jugo-slavije. Internacionalni simpozijum „Suša i biljna proizvodnja“. Zbornik kratkih sadržaja, str. 30. Lepenski Vir.

10. Kastori, R. (1998): Fiziologija biljaka. Feljton, str. 1–527. Novi Sad. 11. Kerečki, B. (2003): Uticaj suše i visokih temperatura na fiziološke promene u biljci

kukuruza. XXXVII Seminar agronoma. Zbornik referata, str. 99–105. Naučni Institut za ratarstvo i povrtarstvo, Novi Sad.

12. Konstantinović, J. (1997): Obrada zemljišta u ratarstvu. Naučni Institut za ratarstvo i povrtarstvo, str. 1–760. Novi Sad.

13. Milošev, D. (1987): Uticaj količine azota i različitih temperatura u fazi formiranja i nalivanja zrna na komponente prinosa i prinos kod nekih genotipova ozime pšenice. Magistarska teza, str. 1–166. Poljoprivredni fakultet, Novi Sad.

14. Milošev, D. (2000): Izbor sistema ratarenja u proizvodnji pšenice. Monografija. „Zadužbina Andrejević“, str. 1–166. Beograd.

15. Milošev, D. (2002): Uticaj temperature na formiranje zrna pšenice. Monografija. „Zadužbina Andrejević“, str. 1–112. Beograd.

16. Molnar, I. (1981): Uloga dužine jarovizacije na formiranje prinosa ozime pšenice. Naučni skup „Ekosistemi i mogućnost njihovog racionalnog korišćenja. Zbornik radova, str. 211–220. Novi Sad.

17. Molnar, I. (1995): Opšte ratarstvo. Poljoprivredni fakultet i Feljton, str. 1–598. Novi Sad.

18. Molnar, I. (1999): Plodoredi u ratarstvu. Monografija. Naučni Institut za ratarstvo i povrtarstvo, str. 1–455. Novi Sad.

19. Molnar, I., D. Milošev (1994): Izbor sistema ratarenja u uslovima suše. Zbornik radova, Sv. 22, str. 21–33. Institut za ratarstvo i povrtarstvo i Novi Sad.

20. Molnar, I., Džilitov, S., Jenovai, Z. (1985): Dinamika vlažnosti zemljišta na ritskoj crnici (humoglej) posle meliorativne i redovne obrade. Zemljište i biljka, Vol. 34, No. 3., str. 217–225. Beograd.

21. Nyri, L., Antal, J., Balogh, I., Harmati, I., Kuruczka, A., Ruzsányi, L., Zsigrai, Gy. (1997): Az aszálykárok mérséklése. Mezögazdasági Kiadó, Budapest.

22. Ruzsányi, L. (1991): A növények elövetemény–hatásának értékelése v zháztartási szempontból. Növénytermesztés, 40, No. 1, p. 71–78.

23. Spasova, D., Popović, T., Jovanović, O. (1996): Pojava semi–aridnih područja na teritoriji SR Jugoslavije kao moguća posledica globalnih promena klime. Internacionalni simpozijum „Suša i biljna proizvodnja“. Zbornik kratkih sadržaja, str. 17–20. Lepenski Vir.

24. Starčević, Lj. (1993): Primenjena tehnologija i vremenski uslovi u proizvodnji kukuruza u 1992. godini. Zbornik radova, Sv. 21, str. 405–415. Institut za ratarstvo i povrtarstvo, Novi Sad.


25. Stojaković, M., Jocković, Đ., Bekavac, G., Božana Purar (1996): Oplemenjivanje kukuruza (Zea mays L.) na tolerantnost prema suši. Selekcija i semenarstvo, Vol. III, No. 3–4, str. 38–46. Novi Sad.

26. Stojanović, J., D. Đokić., Živanović, S., Nikolić, O. (2001): Uticaj nedostatka vode i ishrane na prinos zrna strnih žita. Tematski zbornik radova „Suša i poljo-privreda“, str. 109–115. Novi Sad.

27. Zollinger, R. (2003): Innovaciones en Control de Malezas en Girasol. 2 Congreso Argentino de Girasol, 12–13 de Agosto de 2003, Buenos Aires, p. 20–28.

The Importance of a Agrotechnical Measures for Mitigation of Drought Effects

Dragisa Milosev, Srdjan Seremesic, Ivica Djalovic, Goran Jacimovic1

1Faculty of Agriculture, Novi Sad, Serbia

Summary

The extremely dry years of 2000, 2007, with the rainfall deficit during the growing season

amounting to > 150 mm on average for 25 meterorological stations in Serbia, put into the focus od attention agrotechnical measures for mitigation of drought effects. Irrigation is the most effective measure but it is also most expensive and applicable in locations where quality irrigation water is available. Alternative measures are therefore studied and used in different parts of the world. These preventive measures are much cheaper than irrigation nad they are applicalbe over large areas. Altrought these measures cannot completely eliminate the negative effects of drought on crop yields, their complerx application may significantly mitigate the impact of drought. Most important among these measures are crop rotation, precending crop and cropping plan, soil tillage, ferti-lization and mulching, selection of variety, planting date and planting density, weed control and windbreaks. The paper analyzes the effectiveness of these preventive measures in mitigation drought effects.

Key words: drought, irrigation, crop rotation, cropping plan, soil tillage, fertilization,

mulching, selection of variety/hybrids, planting date, planting density, weed control, windbreaks.


Prethodno saopštenje UDK: 631.4

Uticaj primjene kultivator sijačice na efekte rekultivacije degradiranih zemljišta

Dragoljub Mitrović1, Radisav Dubljević1, Dragiša Raičević2, Budimir Fuštić1

1Biotehnički fakultet Podgorica, Crna Gora 2Poljoprivredni fakultet Beograd, Srbija

Rezime

Kategorije oštećenih i degradiranih zemljišta predstavljaju problem današnjice sa tendencijom daljeg rasta, a na štetu obradivih površina.Rekultivacija degradiranih zemljišta i odlagališta višestruko je značajna sa stanovišta izbora tehnologija, mašina, ekonomske oprav-danosti i zaštite životne sredine. Odlagalište na kome su obavljena istraživanja u mehaničkom sastavu predstavlja heterogen materijal koga čine u većoj mjeri laporac sa sadržajem CaCO3 od 43,87 do 65,60%.Istraživanja primjene kultivator sijačice u rekultivaciji obavljena su na odlagalištu Rudnika uglja Pljevlja u periodu od 1995 – 1997. godine. Rekultivacija je obavljena sa kultivator sijačicom JOHN DEREE, model 1550, u agregatu vučnopogonske mašine od 88 kW.

Ključne riječi: rekultivacija, zemljište, sjetva, proizvodnost, energija, prinos.

Uvod

Zemljište je osnovni prirodni resurs poljoprivredne proizvodnje i ograničeni

izvor u proizvodnji hrane. Stoga se prirodno postavlja i pitanje, da li se na postojećim i potencijalnim zemljišnim obradivim površinama mogu obezbijediti dovoljne količine hrane za ishranu stanovništva.

Kojim intenzitetom se gube obradiva poljoprivredna zemljišta pokazuju podaci Buringha, P., koji u svojoj studiji o promjeni strukture korišćenja zemljišta do 2000. godine, daje procjenu i proračun da se godišnje u svijetu gubi oko 13 miliona hektara poljoprivrednog zemljišta i to procesima: erozije, dezertifikacije i korišćenjem u nepo-ljoprivredne svrhe.

Kategorije oštećenih ili degradiranih zemljišta predstavljaju veliki problem da-našnjice sa tendencijom daljeg rasta a na štetu plodnih i obradivih poljoprivrednih površina. Ubrzani privredni i industrijski razvoj naše zemlje donio je ili prouzrokovao niz negativnih posljedica u pojedinim područjima, kojima su poremećeni odnosi ekološke


ravnoteže, zagadjivanjem atmosfere i voda, oštećenjem i gubljenjem većih površina zemljišta pogodnih za poljoprivrednu proizvodnju.

Poseban problem kod rekultivacije odlagališta jeste kako raznorodni materijal koga čine laporci sa primjesama drugih neogenih sedimenata lignita i ugljene prašine, isplanirati i pripremiti za biljnu proizvodnju. Problem je utoliko veći što se predhodno zemljište tokom eksploatacije uglja ne skida separatno sa površina koje se zahvataju novim iskopima i ne prenose na površine koje se planiraju za rekultivaciju.

Na novoformiranim odlagalištima konvencionalna tehnologija zasnivanja biljne proizvodnje je dosta ograničena, zbog narušenih fizičko-mehaničkih svojstava i struk-turnih agregata zemljišta, koji su nepovoljni za rad mašina, pogotovu na bočnim stranama sa većim stepenom nagiba terena.

Primjenom integrisanih sistema poljoprivredne tehnike, koja se zasniva u direktnoj sjetvi travno-leguminoznih smješa u neobradjeno zemljište u cilju zasnivanja travnjaka, predstavlja koncepcijski pravac u razvoju tehničko-tehnoloških rješenja u rekultivaciji degradiranih zemljišta, a ovaj rad u tom smislu treba da da i odredjeni doprinos.


Prilikom definisanja programa istraživanja, pošlo se i od pretpostavki, da dosa-dašnji rezultati istraživanja u primjeni poljoprivredne tehnike u rekultivaciji degradiranih zemljišta kod nas ukazuju, da konvencionalna tehnologija mehanizovanog načina zasnivanja biljne proizvodnje, na oštećenim zemljištima, ima bitnih nedostataka, kao što su nepotrebno prevrtanje sloja zemljišta uz povećanu potrošnju energije.

Program istraživanja koncipiran je shodno postavljenom cilju, a sastoji se u proučavanju i definisanju:

- analize zemljišta, klimatskih, edafskih i orografskih uslova, veličine i položaja parcela, primjene odredjenih agrotehnčkih zahvata,

- tehničko-tehnološkog procesa rada, konstruktivnog i proizvodnog rešenja, u cilju racionalnije primjene integralne tehnike,

- optimalnog režima rada, kao i parametara koji utiču na tehničku proizvodnost agregata i utrošak energije.

Programom rada obuhvaćena su istraživanja kultivator sejalice John Deere - model 1550, u agregatu vučno-pogonske mašine od 88 kW, na efekte direktnog usija-vanja sjemana travno-leguminoznih smješa u neobradjeno zemljište odlagališta "Grevo" rudnika uglja "Pljevlja" u Pljevljima.

Metodika ispitivanja odnosila se na: poljsko-laboratorijska i eksploataciona istraživanja agregata, prema odgovarajućim standardnim metodama ispitivanja poljopri-vrednih mašina, koje se primjenjuju u Institutu za poljoprivrednu tehniku, Poljo-privrednog fakulteta u Beogradu, i prema OECD-u.

Eksperimentalna i eksploataciona istraživanja agregata, obavljena su prema utvrdjenoj metodici ispitivanja u trogodišnjem periodu od 1995. do 1997. godine.

Odlagalište "Grevo", na kome su vršena istraživanja, formirano je na oko 2.5 km, južno od površinskog kopa "Potrlica" neposredno u blizini Pljevalja. Teren odla-gališta terasasto se spušta prema jugu do kote 800 m.n.v., i nižim kotama na sjevernoj i sjevero-zapadnoj strani na 780 m. n.v. Bočna, sjevero-zapadna strana odlagališta,


površine oko 10 ha, predvidjena je za rekultivaciju, u cilju zasnivanja biljne proizvodnje (travnjaka).

Za eksperimentalna istraživanja odredjena je površina od 1 ha (100x100 m), koja je locirana na sjevero-zapadnoj strani odlagališta, bočnog nagiba terena od 18 do 29%.

Ogled je postavljen po planu podijeljenih parcela (Split-plot). Usijavanje travno-leguminoznih smješa izvršeno je u prvoj dekadi oktobra

mjeseca 1995. godine, specijalnom kultivator-sejalicom John Deree - 1550, u agregatu vučno-pogonske mašine, traktor Rakovica - 120. Sjetvena norma iznosila je 45 kg/ha, sa učešćem 20 kg travno-leguminozne smješe i 25 kg lucerke.

Prema metodici ispitivanja, za eksperimentalna istraživanja određene su test dionice, dužine 50 m, i širine 12 m, površine 600 m2, na kojima je ispitivan rad agregata u više radnih brzina, i u varijantama redne i unakrsne sjetve na valjanoj i nevaljanoj površini.

a) Teorijska proizvodnost, odredjena je na osnovu jednačine: We = 0,1x B x v (ha/h)

b) Tehnička proizvodnost, određena je na osnovu jednačine: Wt = 0,1 x B x V x η (ha/h)

c) Koeficijent iskorišćenja vremena agregata, određen je iz odnosa: η=Wt/We (%) d) Specifična potrošnja goriva,određena je iz odnosa:

Q/ha = Qt/Wt (l/ha)


Na kopovima uglja, Rudnika uglja "Pljevlja" u Pljevljima, dubine otkrivke su različite, a kreću se od 35 do 125 m. Zemljišni pokrivač je plitak, najčešće do dubine 2,5 m, a ispod njega se nalaze veće naslage laporaca.

Kod površinskih kopova uglja, osnovnu masu, jalovinskih materijala čine: lapor-ci, neznatan dio gline, pjeskovito-šljunkoviti i zemljišni materijal. Usvojenom tehno-logijom eksploatacije uglja, dugi niz godina nije se odvajao zemljišni materijal, već se cijela krovina zajedno odstranjivala i od nje su se formirala odlagališta (depo-nije)jalovine. Na ovaj način na deponije je dospijevao raznorodan materijal, zbog čega one imaju i različitu građu, zavisno od odloženog materijala.

Analize uzoraka materijala sa formiranih odlagališta ili deponija, prema rezultatima ispitivanja, B. Fuštića (81), prikazane su tabelama 1 i 2.

Analizirani materijal odlagališta prema mehaničkom sastavu pripada praškastoj ilovači i ilovači.

Frakcija krupnog pijeska kreće se od 0,17 do 11,34%, sitnog pijeska od 19,20 do 38,25%, što ukazuje na njihovu manju zastupljenost, zbog prisutnosti krupnijih i sitnijih komada laporaca i gline.

Frakcije praha i gline su više zastupljene od 60,80 do 80,08, u odnosu na frakcije pijeska, što je posljedica visokog učešća gline i laporaca u materijalu.

Ovako visoko učešće praha i gline u materijalu odlagališta, negativno se odražava na povećani procenat klizanja pogonskih točkova agregata, kao i na veću lepljivost hodnog sistema pogonskih i priključnih mašina.


Tab.1 Fizičke osobine zemljšta sa odlagališta "Grevo" Depot terrain physical properties

Mjesto Broj Dubi-na Granulometrijski sastav u % Higro-

skopska Sekcija, Kvadrat profila vlaga u %

>2,00 2,00 0,25 0,02 <0,002 Ukupan Prah+

do do do pijesak glina 0,25 0,02 0,002 cm. mm. mm. mm. mm. mm.

1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. 8. 9. 10. 11. Grevo I1 0-20 0.77 21.50 45.13 32.60 22.27 77.73 1.72

20-40 0.61 19.21 45.10 35.08 39.20 60.80 1.61 40-50 0.72 19.20 45.85 34.23 19.92 80.08 1.47 II1 0-20 2.13 30.39 45.28 22.20 32.52 67.48 0.94 20-40 0.79 34.96 40.80 23.45 35.75 64.25 1.22 40-60 0.17 38.25 40.48 21.10 38.42 61.58 0.74 III1 0-20 1.93 33.09 43.55 21.43 35.02 64.98 1.25 20-40 0.77 33.65 44.08 21.50 34.42 65.58 1.33 >40 0.76 31.74 48.40 19.10 32.50 67.50 1.02 IV1 0-20 1.38 32.79 40.08 25.75 34.17 65.83 1.60 20-40 11.34 20.16 40.97 27.53 31.50 68.50 1.82 >40 7.66 27.84 38.22 26.28 35.50 64.50 1.67

Analizirani materijal odlagališta u hemijskom pogledu pripada jako karbonat-

nom zemljištu. Visok sadržaj karbonata, uslovio je neutralnu reakciju, pH u H2O, koja se kreće od 7,30 do 7,80 a u KCl od 6,40 do 6,770.

Tab. 2. Hemijske osobine zemljišta sa odlagališta "Grevo"

Depot terrain chemical properties Mjesto Broj Dubina pH CaCO3 Humus Rastvorljivi

Sekcija, Kvadrat profila H20 KCl P2O 5 K2O cm. % % mg/100 g.

1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. 12. 13. Grevo I1 0-20 7.30 6.65 45.92 0.87 2.0 11.1 20-40 7.55 6.70 46.74 1.05 2.0 16.8 40-50 7.60 6.60 43.87 0.94 2.0 9.6 II1 0-20 7.60 6.60 59.86 2.49 6.8 9.1 20-40 7.55 6.50 51.40 2.15 6.1 6.5 40-60 7.60 6.50 57.81 2.35 6.3 6.5 III1 0-20 7.55 6.55 59.86 2.82 5.8 8.2 20-40 7.60 6.55 65.60 2.34 6.3 6.1 >40 7.70 6.50 61.50 1.98 6.9 4.6 IV1 0-20 7.75 6.40 58.43 1.83 4.0 9.1 20-40 7.80 6.70 60.07 1.98 3.2 9.1 >40 7.70 6.60 45.51 1.72 3.1 7.3


Visok procenat CaCO3 u ispitivanim uzorcima kretao se od 43,87 do 65,60%, što je posljedica većeg prisustva laporaca i drugih sedimenata, pa se može konstatovati da ispitivano odlagalište pripada jako karbonatnim zemljištima.

Sadržaj humusa je dosta neujednačen i neravnomjerno je zastupljen, prostorno i po dubini profila, a kreće od 0,87 do 2,82%, što se može smatrati niskim do srednjim sadržajem. Zastupljenost humusa zavisi od toga: da li se u materijalu nalazi ugalj, od starosti deponovanog materijala i tehničkog oblikovanja.

Rastvorljivi P2O5 u adsorptivnom kompleksu je neujednačen u pojedinim profilima i kreće se od 2,0 do 6,9 mg/100 g, što predstavlja vrlo nizak sadržaj u odnosu na normalna zemljišta.

Sadržaj K2O u ispitivanim uzorcima, neravnomjerno je rasporedjen po poje-dinim profilima od 4,6 do 16,8 mg/100 g, i takodje predstavlja nizak sadržaj u odnosu na normalna zemljišta.

Nedostatak P2O5 i K2O u odlagalištima, može se obezbijediti meliorativnim mjerama unošenjem mineralnih đubriva.

Na osnovu prezentiranih podataka, fizičke i hemijske analize zemljišta odla-gališta "Grevo", može se konstatovati da osnovu materijala čine laporci i da je sastav materijala heterogen i neujednačen sa visokim sadržajem praha i gline.

Materijal deponije u hemijskom pogledu pripada jako karbonatnom zemljiđtu od 43,87 do 65,60% CaCO3, sa neutralnom do slabo alkalnom reakcijom pH u H2O od 7,30 do 7,80, a u KCl od 6,40 do 6,70, i niskim sadržajem humusa od 0,87 do 2,82%, kao i niskim sadržajem P2O5 i K2O u adsorptivnom kompleksu.

Tehničko-tehnološke krakteristike kultivator-sejalice

Kultivator sejalica je namijenjena za direktnu sjetvu djetelinsko-travnih smješa u neobradjeno zemljište ili za podsijavanje, odnosno naknadnu sjetvu oštećenih travnjaka.

Mašina je nošena, a u radu se oslanja na dva točka, od kojih se ostvaruje pogon sjetvenog aparata. Sklopovi su postavljeni na okvirnu ravnu konstrukciju a veza za vučno-pogonsku mašinu, je u tri tačke (paralelogramska). Osnovni sklopovi sejalice su: sjetvene sekcije sa aktivnim radnim diskovima, reduktor sa kardanskim vratilom, prenosi lančanika, sanduk za sjeme, sjetveni aparat, ulagači sjemena i diskovi pritiskivači uloženog sjemena.

Sejalicu sačinjava šest sjetvenih sekcija koje su vezane na zajedničkoj osovini, a na svakoj od njih postavljena su po dva aktivna radna diska, što ukupno čini 12 diskova. Pogon aktivnih diskova odstvaruje se od priključnog vratila pogonske mašine pri 540 i 1000 min-1, preko kardanskog vratila, reduktora i dvorednog lančanika.

Svojim aktivnim radom diskovi usijecaju brazdice za sjeme dubine 2,5 do 4,5 cm i širine 2,0 cm, diskovi su nazubljeni, a izradjeni su od čelika veće tvrdoće, i žilavosti otporne na udare.

Sjetvene sekcije su za ravnu konstrukciju vezane pojedinačno, zglobno i opružno opterećene što im omogućava kopiranje terena u toku rada, a razmak izmedju diskova sjetvenih sekcija iznosi 20 cm.

Sigurnost rada sjetvenih sekcija (diskova) ostvaruje se preko sigurnosne kandžaste spojnice.

U svom tehnološkom procesu rada, sjeme djetelina i trava iz sanduka svojom aktivnom površinom zahvataju užljebljeni valjci, koji ga sprovode do sprovodnika odnosno ulagača sjemena.


Količina sjemena po jedinici površine reguliše se povećanjem ili smanjenjem aktivne površine užljebljenog valjka posebno za trave i djeteljine, pomoću regulatora - korektora sjetvene norme.

Diskovi pritiskivači, izrađeni su od plastične mase, nezavisno su vezani u paru, za konzolu, kopiraju otvorene brazdice, te na odredjeni način vrše i zagrtanje sjemena .

Sejalica je opremljena i uređajem (akrimetar) za registrovanje zasijane površine tokom rada agregata, pri čemu se može lakše odrediti proizvonost na sat odnosno dan.

Prezentirana tehničko-tehnološka rešenja sejalice obezbjeđuju direktnu sjetvu trava i djetelina u neobrađeno zemljište, sa istaknutim energetskim aspektom. Prosječne vrijednosti eksploatacionih i tehnoekonomskih pokazatelja rada agregata u ispitivanim varijantama sjetve

Prosječne vrijednosti ispitivanih parametara rada agregata u varijantama sjetve na eksperimentalnoj površini odlagališta "Grevo" prikazane su u tabeli 3.

Tab. 3 Prosječne vrijednosti ispitivanih parametara rada agregata Researched aggregate function parameters values

Parametar Radna brzina

Klizanje pog.toč.

Proizvodnost (teor)

Proizvodnost (teh)

Proizvodnost (teh)

Koef. iskor.

Potrošnja goriva i energije

Oznaka v σ We Wt Wt η Qh Qha E Jedinica km/h % ha/h ha/h h/ha % l/h l/ha MJ/ha

Redna sjetva (nevaljana površina) - Rn 5.54 19.10 1.33 0.85 1.18 0.64 21.50 25.33 1038.50 7.80 14.60 1.87 1.1 0.90 0.60 18.50 16.62 681.42 11.0 10.20 2.60 1.37 0.74 0.52 16.00 11.81 484.30

x_

8.11 14.60 1.93 1.11 0.94 0.59 18.70 18.0 734.70 Prinosi zelene mase i suve materije (t/ha) u 1997. godini Yied green mass and dry matter in 1997. year

Redna sjetva Valjana površina Nevaljana površina R. br. uzor.

zelena masa t suva mater. t zelena masa t suva mater. t 1. 15.00 3.30 13.00 2.80 2. 14.50 3.00 12.00 2.50 3. 15.00 3.15 12.50 2.75 4. 13.50 2.97 14.00 3.15 5. 16.50 3.71 13.00 2.86 6. 17.00 3.91 15.50 3.50 7. 14.50 3.48 12.50 2.70 8. 15.00 3.15 13.00 2.70 9. 16.00 3.84 14.50 2.80

Xsr 15.20 3.39 13.30 2.86


Najveći prinos zelene mase od 23,20 t/ha ostvaren je u varijanti unakrsne sjetve na valjanoj površini(Uv).

Prinos zelene mase od 18,90 t/ha ostvaren je u varijanti unakrsne sjetve na nevaljanoj površini (Un).

Prinos zelene mase formiranog travnjaka u 1997. godini, u prosjeku je iznosio 17,65 t/ha odnosno 3,86 t/ha suve materije (sijena), što predstavlja povećanje od 1,47 t/ha zelene mase ili 0,58 t/ha sijena u odnosu na 1996. god. Na ostvareni prinos travnjaka u značajnoj mjeri uticale su varijante sjetve (unakrsna i redna) kao faktor, nevaljane površine, i predhodno valjane površine.

Zaključak

Polazeći od analiziranih osobina materijala odlagališta i njihove pogodnosti za

rekultivaciju, mogu se odrediti načini skidanja i odlaganja materijala i tehničkog obli-kovanja deponija. Po pravilu geološka podloga, stjenoviti materijal, kao što je ovdje slučaj sa čvrstim laporcima, laporovitim krečnjacima, i pješčarima, treba da izgrađuju donji sloj deponije, dok bi gornji sloj činili ostali rastresiti materijali, međusobno izmiješani u sloju debljine od 1,0 do 1,5 m. Rekultivacija odlagališta obuhvatila bi niz tehničkih i tehnoloških mjera i postupka koji bi imali zajednički cilj, da se oštećena zemljišta poboljšaju, oplemene i vrate prvobitnoj namjeni i posluže za biljnu proizvodnju.

Klasični način zasnivanja biljne proizvodnje na oštećenim zemljištima, slabijeg proizvodnog potencijala i u nepovoljnim klimatskim uslovima, ne nalazi svoje oprav-danje, iz činjenice što ova tehnologija uključuje niz agrotehničkih operacija kao što su: osnovna obrada, predsjetvena priprema, sjetva i valjanje.

Na osnovu rezultata istraživanja agregata (kultivator sejalice John Deree - 1550 i T.R. - 120) potvrđuju se postavljene hipoteze da je moguće zasnivanje biljne proizvodnje na oštećenim zemljištima (odlagalištima).

Ispitivana kultivator sejalica John Deree - 1550, svojim tehničko-tehnološkim komponentama predstavlja savremenu integralnu mašinu za direktno usijavanje travno-leguminoznih smješa u oštećena degradirana zemljišta. U svojim tehničko-tehnološkim rješenjima potpuno je zadovoljila po funkciji i po eksploatacionoj proizvodnosti i pouzdanosti.

Literatura

1. Antonić, M.G. (1980): Oštećenje zemljišta i problemi njegove zaštite. Zemljište i biljka, vol, 29 N‰ 2 99-106 Beograd.

2. Antonić, G., Moskovljević, S., Protić, N. (1984): Osobine deposola kao supstrata zemljišta u regionu Kolubare. Zemljište i biljka, vol. 33, N‰ 1, 25-31 Beograd.

3. Antonović, G., Nikodijević, V. Živanović, Z. (1978): Karakteristike oštećenih zemljišta rudarskim kopovima u basenima Kostolca i Kolubare. Zemljište i biljka, vol. 27 N 1 13-21, Beograd.


4. Buringh, P., (1980): Na Assessment of hosses and Degradation of Productive Agricultural land un the World. "Geografisch Tijdschrift", Amsterdam.

5. Gorbunov, N.I., Orlov, V.N., Tunik, B. M., [ulga, S.A. (1973): Rekomendaci po recultivacii zemel, narušennih promi{lennostin. 132-149, Moskva.

6. Dožić, S.: (1978): Ogled na jalovištu rudnika uglja u Pljevljima. Zemljište i biljka, vol. 27, N 1-2, 157-164, Beograd.

7. Đević, M., Topisorović, G. (1989): Mogućnosti primene direktne setve u biljnoj proizvodnji. XIV Simpozijum JDBT, Bled.

8. Đević, M., (1985): Proučavanje tehnološko-tehničkih parametara mašina za obradu zemljišta sa aktivnim radnim organima. Magistarski rad Poljoprivredni fakultet, Beograd.

9. Đević, M. (1992): Primena kombinovanih agregata u obradi zemljišta i setvi. Doktorska disertacija. Poljoprivredni fakultet, Beograd.

10. Koprivca, R., Komarčević, D., (1995): Primena mehanizacije u zasnivanju i obna-vljanju travnjaka. Zbornik radova Žabljak.

11. Kupers, H. (1984): The chaleuge of soil cultivations and soli - water problems. Journal of agriculture eng. research 29.

12. Lulo, M., Ćuk, H., (1985): Efekti mehanizovanog zasnivanja djetelinsko-travnih smješa u tratine prirodnih travnjaka, brdsko-planinskog područja. V Jugo-slovenski simpozijum o krmnom bilju, 89-93, Banja Luka.

13. Luten, W. (1980): Sodseeding of grassland on peat Soils and on river barin clay soils. Preceedings VII General meating EGF 8-17, Zagreb.

14. Mićić, J., Raičević, D., Đević, M., (1986): Rezultati primene sredstava "Združene tehnike" u obradi zemljišta. Simpozijum, Rovinj.

15. Resulović, H., (1978): Uticaj tehnološkog progresa na proces oštećenja i potrošnje zamljišta. Zemljište i biljka vol. 27 N 1-2, 1-13, Beograd.

16. Resulović, H., (1980): Prijedlog klasifikaciji deponija sa aspekta njihove pogodnosti za rekultivaciju. Zemljište i biljka, vol. 29, N 2, 135-141, Beograd.

17. Fuštić, B., (1989): Oštećena zemljišta i mogućnosti njihove rekultivacije na području Pljevalja. Zemljište i biljka, vol 38, N 2, Beograd.


Influence of Cultivator Seeder Application on Recultivation Degraded Terrain Effects

Dragoljub Mitrovic1, Radisav Dubljevic1,

Dragisa Raicevic2, Budimir Fustic1

1 Biotechnical faculty, Podgorica, Montenegro 2 Agricultural faculty, Belgrade, Serbia

Summary

Damaged and degraded terrain categories represent a present time problem, with tendency

of further growth on account of fertile and cultivable terrain. Recultivation of degraded terrain, depots, is multiply significant from the aspect of technology and machines choice, economic validity and environment protection. The depot on which the research in mechanical structure was made, represents a heterogenous material, made mostly of cement rock with CaCO3 content of (43,87 to 65,60%). Research in cultivator seeder application in recultivation was made at the Pljevlja coal mine depot, in the period from year 1995. to 1997. Recultivation was made with John Deree cultivator seeder, model 1550. In serial agregate seeding, average technical productivity of (1,12 ha/h) was made with average speed of (8,7 km/h). Average returns of formed sod green mass in serial seeding was around (13,3 t/ha).

Key words: recultivation, terrain, seeding, machine, productivity, energy, returns.


Оригиналан научни рад УДК: 633.11+633.15(497.6 PC)

Анализа паритета цијена пшенице и кукуруза и инпута у Републици Српској

Aлександар Остојић, Љиљана Дринић, Весна Мрдаљ1

1Пољопривредни факултет, Институт за економику пољопривреде Бања Лука

Резиме

Цијене и међусобни односи цијена су од посебног значаја, јер директно или индиректно утичу на одређивање економског положаја једне производње као и на остварени доходак произвођача. Један од начина утврђивања економског положаја пољопривредног производа на тржишту јесте испитивање паритета цијена пољопривредног производа и важнијих индустријских инпута. У раду као предмет анализе су разматрани паритети цијена индустријских нпута и откупних цијена пшенице и кукуруза, као двије најдоминантније ратарске културе у структури сјетве у Републици Српској, за период од 2006 - 2008. године. Промјене у односима паритета цијена пољопривредних производа, односно пшенице и кукуруза различито утичу на структуру сјетве у ратарској производњи.

Кључне речи: паритет цена, инпути, откупне цијене пшенице и кукуруза.

Увод

Високу пољопривредно – прехрамбену производњу, без значајних варија-

ција, омогућавају стабилни паритети цијена. Паритети цијена су значајни индика-тори, који показују ниво дохотка пољопривредних произвођача, али и економски положај појединих линија производње. Однос између нивоа цијена пољопри-вредних производа и нова цијена производа које користе пољопривредници пред-стављају паритете цијена. Влаховић (2003) наводи сљедеће паритете цијена пољо-привредних производа: (1) Паритет цијена између појединих линија у оквиру пољопривредне производње, (2) Паритет цијена између инпута за производњу и основних пољопривредних производа, (3) Паритет цијена између откупних и мало-продајних цијена или учешће произвођача у потрошачком динару, (4) Паритет цијена између пољопривредних и малопродајних цијена индустријских производа.

Према Службеном листу СРЈ, 70/2000, а како наводи Влаховић, оптимални паритети би требали бити:

1,7 kg пшенице за 1 kg ђубрива (NPK 15:15:15) 1 kg пшенице за 1 kg KAN-а


1,6 kg пшенице за 1 kg ђубрива (UREA) 30 тона пшенице за трактор IMT 539 1 тона пшенице за 300 l нафте.

У овом раду се истражује паритет цијена између инпута1 за производњу

пшенице и кукуруза и откупних цијена2 за наведене производе. Овај паритет цијена је веома значајан јер указје на економски положај појединих линија производње и према литературним наводима се погоршава на тржишту на штету пољопривреде, што показују и истраживања Новковића и сар. (2006).

Критериј избора анализе паритета цијена пшенице и кукуруза и инпута представља доминантна заступљеност датих култура у структури засијаних по-вршина РС.

Анализирајући структуру засијаних обрадивих површина у Републици Српској за период 2006 - 2008. година, највећи удио чине жита, чије површине су у просјеку износиле око 289 хиљада хектара. Удио жита у структури ораничних површина за исти период је у просјеку износио 49%. У структури засијаних жита најдоминатније културе су кукуруз и пшеница. Просјечно учешће кукуруза је било 50% , а пшенице 11%.

Метод рада и извори података

Како је у уводу већ наведено у раду се анализира паритет цијена између

инпута за производњу и основних пољопривредних производа, односно пшенице и кукуруза за период 2006 – 2008. година. Приликом израчунавања паритета цијена, примјењена је сљедећа формула Q = Ci / Cop при чему је:

Q – количина за 1 kg производа, Ci – цијена 1 kg инпута Cop - цијена реализације 1 kg производа.

На основу примјењене формуле израчунат је однос цијена индустријских инпута и кориштених у производњи пшенице и кукурза. Од индустријских инпута у разматрање су узета: сјеме, минерална ђубрива, средства за заштиту, погонско гориво, механизација и прикључне машине. Као извори података, кориштени су званични подаци Републичког завода за статистику РС. Услед недостатка једног дијела званичних података, у раду су кориштени књиговодствени подаци о цијенама пољопривредних инупта из предузећа „Agrocoop“ д.о.о. из Бања Луке, „VST-Trend“ д.о.о. Бања Лука, „Крајина Петрол“, Бања Лука и „Agrocoop“ д.о.о Кобатовци. 1 малопродајне цијене инпута 2 У вриједности продаје, односно откупа, не обухватају се: ПДВ надокнада, вриједност амбалаже, транспортни трошкови, трошкови чувања и ускладиштења, рабат, као ни прописане премије, субвенције и остали новчани подстицаји, које произвођачи добијају за испоручене производе.


Резултати истраживања

Пшеница Истраживањем односа цијена пшенице и индустријских инпута у периоду

2006 - 2008. година, дошло се до резултата, како је то приказано у табели 1. Таб. 1. Основни паритети пшенице за период 2006 -2008. година Basically wheat parities in the time period 2006 – 2008.

Паритет / parity Инпути Inputs 2006. година 2007. година 2008. година

Сјеме 2,07 2,77 2,02 Ђубриво

- NPK 15:15:15 - KAN 27 % - UREA 46 %

2,12 1,76 1,98

1,60 2,87 1,77

2,61 1,49 2,15

Средства за заштиту - Monosan herbi 1/1

31,50

24,82

18,61

Погонско гориво 7,19 5,58 4,95 Механизација и прикључне машине: - Трактор IMT 539 - Раони плуг IMT Т 775.20 - Тањирача САВА 20 МТ - Брнача три крила - Расипач МОД 300 - Прскалица АГС 330 - Пнеуматска сијачица ПСК 2

56.250 4.275 6.525 2.925 1.620 5.850

22.073

50.345 3.368 5.495 2.305 1.276 4.609

18.224

43.875 3.723 4.653 1.861 1.010 3.643

16.021

Кроз приказане основне (натуралне) паритете пшенице и индустријских

инпута, евидентно је да је најлошији паритет забиљежен у 2007. години код сјемена и KAN-а. У тој години пољопривредни произвођач је за 1 kg сјемена морао издвојити 2,77 kg меркантилне пшенице, односно 2,87 kg KAN.

У 2006. години се за куповину механизације и прикључних машина, те погонског горива и заштитиних средстава морало дати највише готвог производа. Илустрације ради, произвођачи у 2006. години су за куповину трактора IMT 539 морали да продају око 56 t меркантилне пшенице. С друге стране, у 2008. години количина даваног производа је била мања и износила је 44 тоне. Такође, прои-звођач пшенице је у 2008. години морао да прода 23 % више свог производа, да би купио исту количину NPK 15:15:15, као и у 2006. години.

Генерално, код пшенице је, изузев минералних ђубрива (NPK и KAN-а) дошло до пада издвајања готових производа за индустријске инпуте у односу на базну 2006. годину. Разлог томе свакако треба тражити у промјенама цијена, на што указује и годишња стопа раста (таб бр.2). Откупна цијена, према подацима


Републичког завода за статистику РС је расла по просјечној годишњој стопи од 30%, док су цијене већине инпута имале знатно мањи темпо раста.

Таб. 2. Просјечна годишња стопа раста цијена инпута и откупне цијене пшенице

Average annual growth rate of input and redemption wheat prices Rg3 (%)

Пшеница меркантилна 30,09 Сјеме 28,54 Ђубриво

- NPK 15:15:15 - KAN 27 % - UREA 46 %

44,40 19,83 35,68

Средства за заштиту - Monosan herbi 1/1

0,00

Погонско гориво 7,97 Механизација и прикључне машине: - Трактор IMT 539 - Раони плуг IMT775.20 НК - Тањирача САВА 20 МТ - Брнача три крила - Расипач МОД 300 - Прскалица АГС 330 - Пнеуматска сијач. ПСК 2

14,89 21,40 9,86 3,77 2,74 2,66

10,83

Упоређујући израчунате паритете са наводима Влаховића о оптималним паритетима објављеним у Службенои лист СРЈ,70/2000, за период 2008. године, се уочава „приближавање“ нивоу оптималних паритета. Изузетак представљају мине-рална ђубрива (NPK 15:15:15 и УРЕА), гдје је однос паритета изразито нарушен. Међутим, и поред „приближавања“ наведеним оптималним паритетима разлике између оптималног и израчунатог односа цијена су још увијек знатне.

Кукуруз Најповољније кретање паритета цијена кукуруза и индустријских инпута је

забиљежен у 2007. години, односно у том периоду пољопривредни произвођач је требао да издвоји најмање количине готовог производа да би обезбједио неопходне индустријске инпуте. Изузетак је представљао KAN, при чему је за куповину 1 kg минералног ђубрива, произвођач морао издвојити 2,49 kg кукуруза.

3 Просјечна годишња стопа расата


Најнеповољнија динамика паритета код већине посматраних инпута је била у 2008. години, при чему је погоршан однос цијена у односу на базну 2006. годину, али и 2007. годину.

Илустрације ради, у 2008. години произвођач је морао да издвоји 5 тона кукуруза за куповину трактора IMT 539, у односу на базну 2006. годину. У истом периоду, за куповину минералног ђубрива (NPK 15:15:15), произвођач је морао за чак 71,5 % више продати кукурза за куповину исте количине наведеног инпута. За куповину једног килограма сјемена пољопривредни произвођач је морао да за 64 % више прода кукуруза.

Таб. 3. Основни паритети кукуруза за период 2006 -2008. година Basically corn parities in the time period 2006 – 2008.

Паритет / Parity Инпути Inputs 2006.година 2007. година 2008. година

Сјеме 21,74 18,42 35,71 Ђубриво

- NPK 15:15:15 - KAN 27 % - UREA 46 %

2,39 1,98 2,24

1,39 2,49 1,54

4,10 2,34 3,38

Средства за заштиту - Radazin extra 1/1 - Motivel 1/1

56,97

345,91

35,41

202,90

56,83 252,80

Погонско гориво 8,13 4,84 7,79 Механизација и прикључне машине: - Трактор IMT 539 - Раони плуг ИМТ 775.20 НК - Тањирача САВА 20 МТ - Брнача три крила - Расипач МОД 300 - Берач кукуруза - Прскалица АГС 330 - Механичка сијачица за кукуруз

63.587 4.833 7.376 3.307 1.831

58.696 6.613

16.304

43.721 2.925 4.772 2.001 1.108

37.368 4.003 9.868

68.946 5.850 7.313 2.925 1.588 58.929 5.725 13.392

За разлику од пшенице годишња стопа раста откупне цијене кукуруза (таб.

4) има знатно спорији пораст у односу на стопе раста већине инпута, што се негативно рефлектовало на посматране паритете. Повећање цијене инпута за производњу кукуруза је највише изражена код сјемена и NPK ђубрива.


Таб. 4. Просјечна годишња стопа раста цијена инпута и окупне цијене кукуруза Average annual growth rate of input and redemption corn prices

Rg (%) Кукуруз меркантилни 10,34 Сјеме 41,42 Ђубриво

- NPK 15:15:15 - KAN 27 % - UREA 46 %

44,40 19,83 35,68

Средства за заштиту - Radazin extra 1/1 - Motivel 1/1

10,19 - 5,68

Погонско гориво 7,79 Механизација и прикључне машине: - Трактор IMT 539 - Раони плуг ИМТ 775.20 НК - Тањирача САВА 20 МТ - Брнача три крила - Расипач МОД 300 - Берач кукуруза ТОРНАДО - Прскалица АГС 330 - Механичка сијачица за кукуруз МСК 4

14,89 21,40 9,86 3,77 2,74

10,55 2,66 0,00

Закључак

У раду су испитани односи цијена пшенице и кукуруза и индустријских инпута. Истраживања су показала да је код пшенице у посматраном периоду за куповину једаног дијела индустријских инпута (средства за заштиту, погонско гориво, механизација и прикључне машине) било потребно издовојити више гото-вог производа. Издвајања за куповину сјемена и ђурива у производњи пшенице су варирала. Највеће количине пшенице за куповину килограма сејмене је требало издвојити у 2007 години, а најмање у 2008 години. Од ђубрива највише је издвојено за куповину NPK 15:15:15 у 2008 години, односно за KAN у 2007. години. Откупне цијене пшенице су расле по просјечној годишњој стопи од 30 %, док индустријских инпута изузев NPK 15:15:15 и УРЕА, по знатно мањим стопама. Поредећи израчунате паритете с оптималним паритетима (према Влаховићу), уочава се благо „приближавање“, иако су још увијек присутни диспаритети цијена. Повољнији паритети цијена пшенице у 2008. години су се позитивно одразили на засијане површине под овом културом у 2009. години односно, су повећане за 9,5%.

Код кукуруза, паритети цијена већине индустријских инпута варирају по годинама. Највећа количина готовог производа за куповину сјемена, NPK 15:15:15, UREA, трактора и берача је издвојена 2008. године. Неповољни паритети цијена кукуруза и индустријских инпута у 2008 години су утицали на смањење засијаних површина под овом културом у 2009. години за 8,8 %.



1. Влаховић, Б. (2003): Тржиште пољопривредно прехрамбених производа, Општи део – књига 1, Пољопривредни факултет Нови Сад

2. Новковић, Н., Јанковић, Н., Мутавчић Беба (2006): Анализа и предвиђање кре-тања паритета цијена пшеница/минерално ђубриво, Агроекономика, бр. 34-35, Нови Сад, стр. 65-70.

3. www.rzs.rs.ba. Parity Price Analysis of Wheat and Corn in Republic of Srpska

Aleksandar Ostojic, Ljiljana Drinic, Vesna Mrdalj1

1Faculty of Agriculture, Agricultural Economics Institute, Banja Luka

Summary

Prices and interrelation of prices are specific significance, because they directly or

indirectly influence on determination of economical position of one production as well on realized agricultural income. One of ways for determination of economical position of agricultural product on the market is analyzing of price parities of agricultural products and more important industrial inputs. In this paper, as the subject are analyzed price parities of industrial inputs and redemption prices for wheat and corn, such two most dominated plants in crop husbandry of Republic Srpska in the period of time 2006-2008. The changes in relations of parity prices of agricultural products, i.e. wheat and corn have different influence on the sowing structure in crop husbandry.

Key words: parity price, inputs, redemption prices of wheat and corn.


Оригиналан научни рад УДК:631+664]:339.54(497.6+497.11)

Спољнотрговинска размена хране Србије и Босне и Херцеговине1

Драго Цвијановић2, Антон Пушкарић3, Перица Глигић4

23Институт за економику пољопривреде, Београд, Србија

4Универзитет за пословне студије Бања Лука, Факултет за примењену економију, одељење Бијељина

Резиме

Основни циљ истраживања је да се сагледају испољени трендови и структура

спољнотрговинске размене хране Србије и Босне и Херцеговине. Анализа је рађена за секторе 0 и 1 према Стандардној међународној трговинској класификацији, односно сектор храна и живе животиње и сектор пиће и дуван. У оквиру сектора детаљно је анализирана спољнотрговинска размена по одсецима производа. Наведени су најзначајнији одсеци производа за спољнотрговинску размену хране наведених земаља, а у оквиру тих одсека и најзначајније групе и подгрупе производа које доминирају у размени.

У раду је указано на могућности побољшања сарадње Србије и Босне и Херце-говине са становишта размене пољопривредно-прехрамбених производа који су обухваћени секторима 0 и 1. Истраживање је базирано на расположивим подацима, а период истражи-вања је 2004-2007. година.

Кључне речи: храна, увоз, извоз, биланс

Увод

Извоз хране представља важну значајну привредну активност и претпо-

ставку развоја пољопривреде и прехрамбене индустрије. У циљу редуковања тро-шкова дистрибуције, што директно утиче на висину коначне цене и конкурентност производа на конкретном међународном тржишту, значајно је да дестинације извоза буду у окружењу земље извознице. Једна од земаља из окружења је и Босна и Херцеговина која представља значајног спољнотрговинског партнера са ста-новишта извоза хране.

Основни циљ истраживања је да се сагледају основна обележја спољно-трговинске разменe хране Србије и Босне и Херцеговине у периоду 2004-2007. година. Истраживање је базирано на расположивим подацима, уз примењени метод

1 Рад представља део истраживања на пројекту „Мултифункционална пољопривреда и рурални развој у функцији прикључења Републике Србије у Европску унију – 149007“, Министарства за науку и техноло-шки развој Републике Србије,


“истраживања за столом” (“desk research”). Извор података представља публикација “Статистика спољне трговине”, Републичког завода за статистику Београд, за одговарајуће године. Примењени су стандардни статистичко-мате-матичких методa а најзначајније појаве приказане су путем табела и графикона.

Резултати истраживања

Извоз хране из Србије у Босну и Херцеговину У периоду 2004-2007. година укупан извоз хране, односно сектора 0 и 1 према СМТК, у Босну и Херцеговину, имао је вредност од просечно 229 милиона УС долара годишње. Производи који припадају сектору 0, храна и живе живо-тиње, извезени су у вредности од 175 милиона УС долара, што чини 76,7% укупног извоза. Производи из сектора 1, пиће и дуван, учествовали су у извозу са 23,3% (табела 1). У оквиру наведених сектора постоје одсеци који имају различите уделе у оствареним извозним резултатима у току посматраног периода. Нај-значајнији, у склопу сектора 0, је одсек 04, житарице и производи, који је имао просечну вредност извоза од 76 милиона УС долара, односно 43,6% вредности укупног извоза поменутог сектора. Поред одсека 04 значајни су и одсек 05 и одсек 07, односно одсек поврће и воће и одсек кафа, чај, какао и зачини. Поменути одсеци чине 70% укупног извоза сектора 0 у Босну и Херцеговину. Таб. 1. Извоз хране из Србије у Босну и Херцеговину по секторима и одсецима

(2004-2007), 000$ Food export from Serbia in Bosnia and Herzegovina per sectors and departments

(2004-2007), 000$

Сектор Одсек Просечна вредност (000$)

Структура укупно=100%

Храна и живе животиње Живе животиње 3.460 2,0

Месо и прераде од меса 13.979 8,0 Млечни производи и јаја 7.752 4,4 Рибе и прерађевине 492 0,3 Житарице и производи 76.551 43,6 Поврће и воће 24.854 14,2 Шећер,произ. од шећ. и мед 3.683 2,1 Кафа,чај,какао и зачини 20.768 11,8 Сточна храна 8.692 5,0 Разни производи за исхрану 15.309 8,7 Укупно 175.540 100,0

Пиће и дуван Пића 50.840 95,5 Дуван и произв. од дувана 2.376 4,5 Укупно 53.216 100,0 Извор: Републички завод за статистику, Београд


У оквиру сектора 1 доминира одсек 11, односно одсек пића, који у извозу сектора партиципира са 95,5%, односно 51 милион УС долара. Учешће одсека 12, дуван и производи од дувана је свега, 4,5%, односно 2,4 милиона долара.

Са становишта укупног извоза хране у Босну и Херцеговину, најзначајнији су одсек 04, житарице и производи, који учествује са 33,5% и одсек 11, односно одсек пића, који учествује са 22,2%, што чини преко половине укупне вредности извоза сектора 0 и 1, у посматраном периоду.

Посматрано по групама производа највећу вредност извоза имала је група под називом алкохолна пића (39,7 мил. $), а затим и производи од житарица, брашна (29,2 мил. $), кукуруз у зрну (24,6 мил. $), чоколада (19,3 мил. $) и др2.

Значајно је поменути да је извоз хране, односно производа у оквиру поменутих сектора, у 2007. години, у односу на почетну годину посматраног периода (2004), био већи за 80%. На значај Босне и Херцеговине као спољнотрговинског партнера указује чињеница да од укупног извоза производа сектора 0 и 1 из Србије, у Босну и Херцеговину се извезе 21,6%. Посебно је значајан податак да се у наведену дестинацију извезе преко половине (53,3%) вредности укупно извезених производа одсека пића и дуван.

Увоз хране из Босне и Херцеговине у Србију

Увоз хране у Србију, у посматраном периоду, износио је просечно 26 милиона УС долара годишње. У укупном увозу доминантан је сектор 0, храна и живе животиње, који партиципира са 95,6%, док сектор 1, пића и дуван, учествује са свега 4,4% у укупној вредности. Поједини одсеци, у оквиру посматраних сектора, имали су значајно учешће у увозу. Највећу вредност имао је одсек рибе и прерађевине, затим одсек поврће и воће и одсек шећер, производи од шећера и мед (табела 2).

Поменута три одсека учествују са 50% у вредности увоза сектора храна и пиће, односно 48% у вредности укупног увоза сектора 0 и 1. Најзначајније групе производа које су биле предмет увоза из Босне и Херцеговине, у периоду 2004-2007 година, су производи из групе рибе свеже или смрзнуте које су увезене у вредности од 4,6 милиона долара, производи из групе шећер, меласа и мед, у вредности од 3,1 милион долара и сточна храна у вредности од 9,5 милиона дола-ра3.

Важно је поменути да је код увоза производа из групе шећер, меласа и мед забележен изражен раст. У току посматраног периода увоз производа из поменуте групе је више пута повећан. У првој години периода износио је 39 хиљада долара, да би у 2007. години увоз достигао вредност од 6,3 милиона долара.

2 У оквиру поменутих група постоје подгрупе производа а према вредности извоза значајне су следеће: пиво добијено од слада (32,5 мил. $), хлеб,пецива,колачи,бисквити,обланде (26,4 мил. $), сокови од воћа,осим од агрума,сокови од поврћа (13,2 мил. $) и др. 3 У оквиру поменутих група највећу вредност увоза забележиле су следеће подгрупе производа: рибе свеже или расхлађене (4,2 мил. $), хлеб,пецива,колачи,бисквити,обланде ( 2,0 мил. $), поврће,припремљено или конзервисано (1,2 мил. $), кобасице и слични производи од меса (1,1 мил. $).


Таб. 2. Увоз хране из Босне и Херцеговине у Србију по секторима и одсецима (2004-2007), 000$

Food import from Bosnia and Herzegovina to Serbia per sectors and departments (2004-2007), 000$

Сектор Одсек Просечна вредност (000$)

Структура укупно=100%

Храна и живе животиње Живе животиње 42 0,2

Месо и прераде од меса 2.233 9,0 Млечни производи и јаја 1.531 6,2 Рибе и прерађевине 4.606 18,6 Житарице и производи 2.660 10,7 Поврће и воће 4.411 17,8 Шећер,произ. од шећ. и мед 3.298 13,3 Кафа,чај,какао и зачини 1.842 7,4 Сточна храна 2.455 9,9 Разни производи за исхрану 1.723 6,9 Укупно 24.802 100,0

Пиће и дуван Пића 929 81,5 Дуван и произв. од дувана 210 18,5 Укупно 1.139 100,0 Извор: Републички завод за статистику, Београд

Биланс спољнотрговинске размене хране Србије и Босне и Херцеговине Србија је са Босном и Херцеговином остварила позитиван биланс спољно-трговинске размене хране, односно сектора храна и живе животиње и сектора пића и дуван, у свим годинама. У посматраном периоду просечан годишњи суфицит спољнотрговинске размене производа сектора 0 и 1 износио је 203 мили-она УС долара. На основу графикона може се уочити да суфицит из године у годину бележи раст. Вредност спољнотрговинског суфицита у 2007. години била је за 75,6% већа од вредности суфицита који је остварен у првој години посматраног периода.

Спољнотрговински биланс, посматрано по секторима, је у оба случаја позитиван. Код производа сектора храна и живе животиње остварен је суфицит од 151 милион, а код сектора пића и дуван суфицит је износио 52 милиона долара. Пораст суфицита је изражен код спољнотрговинске размене сектора 1, на шта указује 90% већа вредност у 2007. години, у односу на вредност суфицита која је остварена 2004. године.


0

80

160

240

320

2004 2005 2006 2007

(милиона $)

Извоз Увоз

Graf.1. Bilans spoljnotrgovinske razmene hrane Srbije i Bosne i Hercegovine (2004-2007), mil. $

Balance of foreign trade exchange of food between Serbia and Bosnia and Herz. (2004-2007), mil. $

Биланс размене по одсецима производа, који чине секторе 0 и 1, је пози-тиван, са изузетком једног одсека. Дефицит од 4,1 милион УС долара остварен је код спољнотрговинске размене производа који припадају одсеку рибе и прера-ђевине.

Највећи суфицит забележен је код размене производа у оквиру одсека житарице и производи у вредности од 74,9 милиона долара, затим одсек пића у вредности од 49,9 милиона долара, поврће и воће од 20,4 милиона долара, кафа, чај, какао и зачини 18,9 милиона долара итд.

Србија је потписник споразума о слободној трговини земаља југоисточне Европе – CEFTA (Central European Free Trade Agreement), који предвиђа да никаква нова оптерећења на увоз или извоз аграрних производа неће бити увођена, укључујући и квантитативна ограничења.

На раст извоза у наредном периоду значајан утицај имаће управо и пот-писани споразум CEFTA који ће омогућити да Србија повећа извоз хране, како у Босну и Херцеговину, тако и у остале земље потписнице наведеног споразума.

Да би се унапредио извоз производа из сектора храна и живе животиње и сектора пића и дуван важно је да производња, како примарних пољопривредних производа, тако и прехрамбених производа различитих фаза прераде, буде при-лагођенa потенцијалном потрошачу у одређеном сегменту циљног тржишта. Прилагођавање производње потребама потрошача подразумева претходно истра-живање тржишта што је услов за успешно међународно пословање. На основу добијених информација потребно је конципирати оптимални међународни марке-тинг микс, што ће резултирати успешним пласманом одабраних производа и остварењем одговарајућег финансијског резултата.


Закључак

На основу свега наведеног може се закључити да су постигнути изузетно добри извозни резултати које карактерише изражена тенденција раста. Биланс спољнотрговинске размене био је позитиван у свим годинама посматраног периода и забележен је тренд повећања суфицита.

Босна и Херцеговина представља значајног спољнотрговинског партнера са становишта извоза пољопривредно-прехрамбених производа и у складу са тим потребно је предузети одређене кораке који би водили ка интензивирању извоза у наредном периоду.

Увођење маркетинг концепта представља претпоставку успешног међуна-родног пословања, а значајан утицај на даљи раст извоза пољопривредно-прехрамбених производа из Србије у Босну и Херцеговину имаће и примена споразума CEFTA.


1. Цвијановић, Д., Влаховић, Б., Параушић, Весна (2008): Улога међународног маркетинга у креирању конкурентости домаћих произвођача поврћа - стање, шансе и перспективе, Савремени повртар, бр. 28, Пољопривредни факултет, Нови Сад.

2. Ђоровић, М., Милановић, М., Лазић, В. (2003): Билансна анализа спољно-трговинске размене пољопривредних производа, Пољопривреда и рурал-ни развој у европским унтеграцијама, Пољопривредни факултет, Београд.

3. Поповић, Весна, Катић, Б. (2007): Увозна заштита и подршка извозу пољо-привреде Србије у процесу приступања СТО и ЕУ, Институт за еконо-мику пољопривреде, Београд.

4. Влаховић, Б., Цвијановић, Д., Милић, Д. (2008): Производња и извоз воћа из Србије, XIII конгрес воћара и виноградара Србије, Нови Сад.

5. Влаховић Б. (2003): Тржиште пољопривредно прехрамбених производа, специ-јални део-књига II, Нови Сад


Foreign Trade Exchange оf Food Between Serbia аnd Bosnia&Herzegovina

Drago Cvijanovic, Anton Puskaric1, Perica Gligic2

1 Agricultural Economics Institute, Beograd, Serbia

2University of Business Studies, Banja Luka

Summary

Basic goal of this research is to introspect evinced trends and structure of foreign trade exchange of food between Serbia and Bosnia&Herzegovina. The analysis has been done for sectors 0 and 1 according to SIT classification, or sector 0 – food and live stock, i.e. sector 1 – beverage and tobacco. Within sectors, the foreign trade exchange per products departments were analysed in detail. There were specified the most important departments of products for foreign trade exchange of food between mentioned countries, and within them, also the most important groups and sub-groups of products, dominant in this exchange. In this paper was pointed out to a possibility for cooperation improvement between Serbia and Bosnia&Herzegovina, concerning exchange of agro-food products, comprehended by sectors 0 and 1. The research was based on available data, and period of research is 2004-2007. Key words: food, import, export, balance


Оригиналан научни рад УДК: 634.8:631.67

Ефекти наводњавања винограда капањем и кишењем

на скелетном земљишту

Срђан Шошкић1, Драгољуб Митровић2, Михајло Марковић34

1Влада Црне Горе, Подгорица 2Биотехнички факултет, Подгорица

3Пољопривредни институт Републике Српске, Бања Лука 4Пољопривредни факултет Универзитета у Бањој Луци, Бања Лука

Резиме

У раду су приказани ефекти наводњавања винове лозе кроз количину и квалитет

приноса. Анализиран је утицај наводњавања капањем и кишењем. Истраживања су обављена у пољским условима, на сорти „Вранац“ у оквиру плантажног засада на Ћемовском пољу код Подгорице који је у власништву А.Д. Плантаже.

Кључне ријечи: винова лоза, наводњавање, кишење, капање, принос, шећер, киселине.

Увод

Два начина наводњавања која се користе за винову лозу на овим плантажама су наводњавање капањем и кишењем. Опште је познато да наводњавању винове лозе треба прилазити веома опрезно и стручно. Превелика влажност у земљишту проузрокује већу бујност чокота, али слабији принос и квалитет приноса, док при недостатку влаге раст ластара је успорен а снабдијевање водом и храном слабо. Наводњавањем треба ове услове приближити оптимуму. Питања као што су: на који начин, којим количинама воде и када наводњавати су посебно осјетљива и још дуго ће бити предмет истраживања. На подручју Ћемовског поља нарочито је изражен недостатак падавина током љетних мјесеци, што подручје чини аридним због чега је без примјене наводњавања немогуће остварити стабилне приносе.

Материјал и метод рада

У циљу проучавања и упоређења ефеката наводњавања кишењем и капањем оглед је постављен на скелетном земљишту у плантажном засаду винове лозе на Ћемовском пољу. Испитивања су рађена током 2005. и 2006. године у оквиру засада подигнутог 1990-91. године, на сорти „Вранац“. Узгојни облик је висока двокрака кордуница, која се још назива и “Мозерова кордуница“. Размак садње између редова је 3 m а размак између чокота у реду је 1.20 m. Истраживање је имало за циљ да се


утврди утицај различитих начина и варијанти наводњавања на принос и квалитет грожђа. Инсталирани су сљедећи системи за наводњавање:

• наводњавање кишењем, са прскачима тип "Соча", схема прскача квадратна 18 x18,

• наводњавање капањем Агроцев са размаком капаљки на латералу od 0.66 метара,

• наводњавање капањем Еуродрип са размаком капаљки на латералу од 0.80 метара,

• наводњавање капањем Еуродрип са размаком капаљки на латералу од 1,00 метар.

За испитивање система "кап по кап" постављено je девет латерала на девет редова винове лозе. Дужина једног реда винове лозе је 200 m. Свих девет латерала, на девет радова винове лозе инсталирани су један поред другог, тако да су постављена по три латерала са размацима капљача 0.66 метара, 0.80 и 1,00 метaра. Систем за вјештачку кишу постављен je на сусједној парцели. За сваки начин и варијанту наводњавања испитивано је по 30 чокота јер у сваком реду са латералом испитивано је 10 чокота распоређених у двије групе по 5 чокота у низу.

Берба је обављена ручно и одмах је мјерен принос а садржај шећера и киселина у лабораторији АД “Плантаже”. За сваку групу од 5 чокота мјерен је садржај шећера и киселина, тако да је за сваку годину огледа и за сваки од начина и варијанти наводњавања садржај шећера и киселина мјерен у шест понављања. На основу резултата по групама утврђена је средња вриједност садржаја шећера и киселина која је коришћена у даљој обради. У сврху анализе резултата урађена је статистичка обрада података помоћу анализе варијансе за двофакторијалан план, односно кроз утицај начина односно варијанте наводњавања (А) и године (Б).

Резултати истраживања са дискусијом

За све начине и варијанте наводњавања који су коришћени у огледу утврђена је количина приноса по хектару, за свску годину. У табели 1. приказане су количине принса по годинама док у табели 2. је приказана статистичка обрада тих података.

Таб. 1. Принос (kg) по хектару зависности од начина и варијанте наводњавања

Yield (kg) per hectare depending on the ways and variations of irrigation

Наводњавања Број чокота по хектару

принос по чокоту у kg

Принос ha у kg

2005 2006 2005 2006 Агроцев 0.66 4800 2.340 2.740 11232 13152 Еуродрип 0.80 4800 2.330 2.705 11184 12984 Еуродрип 1.00 4800 2.295 2.650 11016 12720 Вјештачко кишење 4800 2.125 2.250 10200 10800


Таб. 2. Статистичка обрада приноса (kg) по хектару Statistical yield (kg) per hectare

Година (Б) Начин наводњавања (А) 2005 2006 X

ЛСД (А) 0.05 0.01

Агроцев 0,66 Еуродрип 0.80 Еуродрип 1.00 Вјештачко кишење

11.232 11.184 11.016 10.200

13.152 12.984 12.720 10.800

12.19212.08411.86810.500

734.09 1011.46

X 10.908 12.414 11.661

ЛСД(Б) 0.05-0.01 519.08 715.21

ЛСД (АБ) 0.005 0.01 1038.17 1430.42

Анализирајући принос у зависности од варијанте наводњавања може се

констатовати да је принос код различитих варијанти наводњавања капањем био уједначен и да испољена разлика није статистички значајна. Међутим упоређујући приносе добијене при наводњавању капањем и вјештачким кишењем уочена је статистички значајна разлика. Највећи принос је остварен примјеном наводњавања капањем варијантом Агроцев 0.66 а најмања у условима наводњавања кишењем.

Вучић (1976) наводи да на подручју Ћемовског поља, због земљишних услова, постоји могућност наводњавања једино капањем и кишењем и препоручује кишење којем даје предност због могућности остварења већих приноса. Међутим, у огледу који је рађен за овај рад, већи приноси су добијени на дијелу огледа који је наводњаван капањем. Турнус код наводњавања капањем био 5 дана а код кишења 10 дана. Заливна норма (Зн) тј. количина воде дата при једном наводњавању, код наводњавања капањем је износила 18-27 mm зависно од варијанте или размака капаљки, док је код кишења износила 43 mm. Вучић (1976) констатује да се приликом капања повећањем норме наводњавања утиче на раст приноса. Ова констатација се подудара са резултатима у овом раду јер се повећањем норме наводњавања (Нн) повећао и принос.

Драговић и сар. (1984) у анализи климе подручја Ћемовског поља, констатују да падавина за потребе винове лозе нема довољно у току љетних мјесеци а посебно у периоду од 3 декаде ( двије у јулу и једна у августу). Резултати наведених аутора, као и многих других, указују на оправданост примјене наводњавања као предуслова за успјешну и стабилну биљну производњу. У климатским и земљишним условима Ћемовског поља, у периоду када су потребе за водом изражене, температуре су високе, и падавине веома ограничене што условљава потребу за наводњавањем које је у досадашњој пракси имало веома позитивне ефекте.

Шошкић (1999) је испитивао карактеристике система за наводњавање кишењем у условима Ћемовског поља и утврдио је методом Cu-коефицијента да вјетар има негативне утицаје на уједначеност дистрибуције воде у оквиру заливног поља. Cu-вриједности су се кретале у распону 48-68, што говори о лошој до средње доброј уједначености кишења. Овај аутор наводи да је наводњавање у земљишно-климатским условима Црне Горе, мјера којом се постижу највећи ефекти у повећању приноса и омогућава се интензивна пољопривредна производња, мада се


ти ефекти разликују идући од Приморја и Зетско-бјелопавлићке равнице ка сјеверу и планинским подручјима. Aутор наводи да на пјесковитим и скелетним земљиштима у јужном дијелу Црне Горе, као што је Ћемовско поље, без навод-њавања, практично нема никакве пољопривредне производње, осим оскудних сезонских пашњака, полупустињског карактера. Изградњом савремених система и редовнним и обилним наводњавањем, управо су ова оцједита земљишта претворена у најпродуктивније површине под итензивним засадима воћњака, винограда и бујних повртњака.

Пејовић (1995) у реферату поводом 20 година наводњавања капањем у Југославији даје преглед наводњавања капањем у Црној Гори. Аутор наводи да на Ћемовском пољу систем за наводњавање кишењем не може да задовољи потребе са њеним ступњем у периоду пуне родности, те да се због тога уводе системи за наводњавање капањем који имају позитиван ефекат, како на количину тако и на квалитет приносa.

Азенкот (1996) је испитивао утицај наводњавања капањем на родност винове лозе у Израелу. У првој години наводњавања добио је веће приносе за 7%, док су сљедеће године приноси били већи за 80%, а треће године приноси са наводњаване парцеле су били већи за 150% у односу на виноград који се не навод-њава.

Проучавање наводњавања капањем уз утврђивање приноса грожђа, те квалитета приноса, разматран кроз садржај шећера и киселина у грожђу, је извођено и на скелетном земљишту на Буни код Мостара (Влахинић и сар., 1991).

Кад се говори о квалитету грожђа, прије свега се мисли на садржај шећера и киселина. Садржај шећера и киселина нарочито је важан код винских сорти као што је „Вранац“ којa се искључиво користи за производњу вина. Квалитет зрелог грожђа зависи од низа састојака које оно има, али посебну пажњу треба поклонити садржају шећера који је нарочито значајан код винских сорти. Резултати садржаја шећера добијени приликом рада на огледу приказани су у зависности од начина и варијанте наводњавања у табели 3 a cтатистичка обрада садржаја шећера у табели 4. Таб. 3. Садржај шећера у %

Sugar content in % Начин и варијанте наводњавања Шећер %

година 2005. 2006. просјек Агроцев 0.66 20.68 19.35 20.02 Еуродрип 0.80 22. 49 23.18 22.84 Еуродрип 1.0 24.65 24.40 24.53 Вјештачки кишење 25.35 25.21 25.28

Највећи садржај шећера имaлo je грожђе наводњавано вјештачком кишом

( 25.28 %), а најмањe грожђe наводњавано капањем са латералом Агроцев 0.66 (20.02 %) и испољена разлика је статистички врло значајна. Статистички врло значајну разлику у садржају шећера остварило је грожђе наводњавано кишењем, у односу грожђе наводњавано латералом Еуродрип 0.80, док према грожђу наводњаваном латералом Еуродрип 1.0 није испољена статистижки значајна разлика. Садржај шећера у зависности од године није испољио разлику која је статистички


значајна. Добијени резултати статистичком анализом указују на међусобан утицај количине и квалитета приноса, у условима различитих начина наводњавања и различитих норми наводњавања. У условима наводњавања латералом Агроцев 0.66 добијен је најмањи садржај шећера али највећи принос, док при наводњавању кишењем добивена количина шећера је знатно већа, а принос слабији. Навод-њавањем латералом Агроцев 0.66 норма наводњавања је била највећа, а најмања код наводњавања кишењем. Таб. 4. Статистичка обрада садржаја шећера

Statistical content of sugar Година (Б) Начин наводњавања

(А) 2005 2006 X

ЛСД (А) 0.05 0.01


20.68 22.49 24.65 25.35

19.35 23.18 24.40 25.21

20.02 22.84 24.53 25.28

1.38 1.91

X 23.29 23.04 23.17 ЛСД(Б) 0.05-0.01 0.98 1.35

ЛСД (АБ) 0.18 0.01 1.96 2.70

Овакав однос количине и квалитета приноса у зависности од наводњавања

установило је више аутора. Вучић (1975) констатује да се наводњавању мора прићи стручно и опрезно јер привидан успјех од наводњавања може да завара јер родност и квалитет стоје у обрнутом процесу.

Киселине су, уз шећер један од најважнијих показатеља квалитета грожђа. У грожђу постоји већи број органских киселина, од којих су најважније винска, јабучна и лимунска киселина које у зрелом грожђу чине око 95% свих органских киселина. Укупна количина киселина зрелог грожђа варира у врло шроким границама, од 3 до 12 g/l. Најчешћа количина износи од 5-8 g/l, што зависи од сорте, еколошких услова, зрелости грожђа, као и других чинилаца.

Резултати садржаја киселина добијени у условима испитиваних начина и варијанти наводњавања током двије године испитивања приказани су у табели 5 а статистичка обрада у табели 6.

Таб. 5. Садржај киселина у g/l

Content of acid in g / l Начин и варијанте наводњавања Киселина g/l

Година 2005. 2006. просјек Агроцев 0.66 5.74 5.48 5.61 Еуродрип 0.80 6.71 6.21 6.48 Еуродрип 1.0 7.01 7.40 7.21 Вјештачки кишење 7.45 7.59 7.52


Таб. 6. Статистичка обрада садржаја киселина Statistical content of acid

Највећи садржај киселине имало је грожђе које је наводњавано кишењем

(7.52 g/l), а најмањи садржај је био у условима наводњавања капањем са латералом Агроцев 0,66 (5.61 g/l). Изражена разлика у садржају киселина ова два начина наводњавања је статистички врло значајна. Такође, статистички значајну разлику у садржају киселина остварило је грожђе наводњавано кишењем у односу на грожђе наводњавано капањем са латералом Еуродрип 0.80, док према грожђу добијеном у условима наводњавања латералом Еуродрип 1.0 остварена разлика је на доњој граници статистичке значајности. Остварена разлика у садржају киселина у зави-сности од године, статистички посматрано, није имала значаја.

У сврху анализе ефикасности искориштавања воде при наводњавању ки-шењем и капањем урађена је анализа квантитета и квалитета приноса у зависности од начина и варијанти наводњавања. У табели 7. приказн је преглед укупне норме наводњавања по хектару, просјечан принос, остварене јединице шећера по хектару, као и утрошена количина воде по јединици грожђа. Таб. 7. Приказ норме наводњавања, приноса, утрошене воде по kg грожђа и

јединица шећера Displaying norms irrigation, yield, spent water per kg of grapes and sugar units

Наводњавање Принос у kg/hа

Норма наводњавања

у m3/hа

Утрошена водa у l/kg грожђа

Јединице шећера

по хектару Агроцев 0.66 12192 3830 314 2434 Еуродрип 0.80 12084 3150 261 2763 Еуродрип 1.00 11868 2520 212 2909 Вјештачко кишење 10500 3010 287 2655 Анализирајући норму наводњавања и принос уочава се да су највеће количине приноса добијене у условима наводњавања капањем (Агроцев 0,66), чија је и норма наводњавања била највећа. Овим начином наводњавања су трошене и највеће количине воде по килограму грожђа, а квалитет приноса је био лош, прије свега у садржају шећера, који је у табели 7 приказан кроз јединице шећера по хектару. У условима наводњвања латералима Еуродрип 0.80, Еуродрип 1.0 и кишењем, добијени приноси су по количини мањи него при наводњавању са

Година (Б) Начин наводњавања (А) 2005 2006 X

ЛСД (А) 0.05 0.01


5.74 6.71 7.01 7.45

5.48 6.21 7.40 7.59

5.61 6.46 7.21 7.52

0.31 0.42

X 6.73 6.67 6.70

ЛСД(Б) 0.05-0.01 0.22 0.30 0.23

ЛСД (АБ) 1.97 0.01 0.44 0.60


Агроцеви 0,66 али по квалитету знатно бољи. У условима наводњавања капањем латералом Еуродрип 1.0 уз најмању норму наводњавања и најмању потрошњу воде по килограму грожђа остварен је најквалитетнији принос прорачунат кроз јединице шећера по хектару.

Закључак

На основу анализе приноса при наводњавању различитим начинима и

варијантама наваодњавања најбољи принос је добијен у дијелу винограда који је наводњаван са Еуродрип 1.0. Овим начином наводњавања остварен је најбољи принос, са аспекта количине, садржаја шећера и киселина и овај начин наводњавања препоручује се за наводњавање винограда у агроеколошким условима Ћемовског поља.

Током истраживања, такође је установљено да је задовољавајући принос са становишта квалитета и количине остварен у условима наводњавања кишењем док је највећи принос остварен наводњавањем капањем са латералом Агроцев 0.66 али квалитет приноса са аспекта винске сорте није задовољавајући.

Најбољи принос са аспекта садржаја шећера по хектару остварен је при наводњавању еуродрип 1.0 у обе године истраживања а највећи садржај киселина је био у грожђу које је наводњавано кишењем.


1. Вучић, Н. (1976): Наводњавање пољопривредних култура, Нови Сад. 2. Драговић, С., Лопичић, С. (1984): Утицај агроеколошких услова Ћемовског поља

на ефекат наводњавања винограда, Титоград. 3. Шошкић, С. (1999): Резултати наводњавања капањем и кишењем винове лозе на

скелетном земљишту, Магистарски рад, Нови Сад. 4. Azenkot, A. (1996): Irrigation Systems Design, Irrigation and field service, Tel-Aviv,

Israel. 5. Влахинић. М., Хакл, З., Марковић, М. (1991): Иригопродукционе функције винове

лозе сорте кардинал. Четрнаести Научни скуп пољопривредних струч-њака БиХ, 26.02-1.03.1991. Зборник сажетака радова, стр. 5-6. Неум.

6. Пејовић, Љ., (1995): Наводњавање капањем у Црној Гори, 20 година наводња-вања капањем (стр. 77-85) Југ. друштво за одводњавање и наводњавање, Београд, 1995.


Effects оf Drip аnd Sprinkler Irrigation in Vineyards оn Skeletal Soil

Srdjan Soskic1, Dragoljub Mitrovic2, Mihajlo Markovic34

1Government of Montenegro, Podgorica

2Fakulty of Biotehnical Sciences, Podgorica, Montenegro 3 Agricultural Institute of Republic of Srpska,Banja Luka

4Faculty of Agriculture of the University of Banja Luka, Banja Luka

Summary

The paper presents the effects of irrigation through the grapevine and the quality of yield. The influence of drip and sprinkler irrigation is analyzed. Investigations were carried out in field conditions, the varieties "Vranac" in the vineyard planted in the field Ćemovsko near Podgorica, which is owned by AD “Plantaže”. Experiment was made on the varieties "Vranac" with the aim of the influence of different irrigation methods and alternatives analyzed through yield and quality of grapes. Installed the following systems for irrigation:

• irrigation sprinkler, with sprayer type "Soča", scheme square 18 x18 meters, • drip irrigation Agrocev with dropper intervals 0.66 meters, • drip irrigation Eurodrip dropper intervals with 0.80 meters, Analyzing the yield of the quantity and quality of the different variations of irrigation

leads to the following conclusions: • a satisfactory offer from the standpoint of quality and quantity is provided in the

conditions of drip irrigation with lateral Eurodip 1.0; • the highest yield was achieved with drip lateral Agrocev 0.66 but the quality of the

yield from the aspect of wine varieties is not satisfactory; • the highest sugar content of grapes which irrigated by sprinkler and realized the

difference in relation to the sugar content of grapes irrigated with drip lateral Agrocev 0.66 and Eurodrip 0.80 is statistically very significant;

• the highest acid content was in grapes the irrigated with sprinklers and realized the difference in the content was very important to grape irrigated with dripping from the lateral Agrocev 0.66 and Eurodrip 0.80.

Key words: vines, irrigation, sprinkler, drip, yield, sugar, acids.


Originalan naučni rad UDK: 336.77:338.43(497.6 PC)

Agrarni garantni fond kao instrument ekspanzije kreditiranja poljoprivrede u Republici Srpskoj

Željko Vaško,1 Aleksandra Vučenović,1 Nataša Kosić2

1Poljoprivredni fakultet,Univerzitet u Banjaluci,

2Jedinica za koordinaciju poljoprivrednih projekata, MPŠV RS.

Rezime

Uslov za razvoj i ozbiljnije reforme u sektoru poljoprivrede je investiranje u zamjenu

postojećih i izgradnju novih proizvodnih kapaciteta. Jedno od ograničenja povećanja nivoa investicija u poljoprivredi, koja se u RS i BiH većinom bazira na velikom broju malih poljo-privrednih gazdinstava, je nedostatak finansijskih sredstava. Uobičajeno rješenje je da se značajan dio tih investicija finansira na kreditnoj osnovi. Potencijalno raspoloživa kreditna sredstva često su nedostupna sitnim proizvođačima, između ostaloga i zbog toga, što oni nisu u mogućnosti da obezbijede garancije za povrat tih kredita u skladu sa rigoroznim zahtjevima komercijalnih banaka. Jedno od rješenja ovog problema je osnivanje agrarnog garantnog fonda u Republici Srpskoj koji bi garantovao za povrat poljoprivrednih kredita prema finansijskim institucijama (bankama, MKO i ŠKO) uz regulisanje međusobnih odnosa sa korisnicima garantovanih kredita na bazi fleksibilnijih dužničko-povjerilačkih odnosa.

Ključne riječi: kreditiranje poljoprivrede, agrarni garantni fond.

Uvod

Poljoprivreda i energetika su ključne komparativne prednosti Republike Srpske čiji potencijal treba biti iskorišten stimulativnim kreditnim aranžmanima.1 Poljoprivreda je, jedan od prioritetnih sektora za investiranje identifikovanih i u stratagiji Međunarodne organizacije za razvoj (IDA) za Bosnu i Hercegovinu za period 2008-11.2 Da bi se povećao obim poljoprivredne proizvodnje i podigla njena efikasnost, potrebno je predu-zeti dodatna investiciona ulaganja u ovom sektoru, kako od strane velikih, tako i od strane malih, sitnih, proizvođača. Nezaobilazan izvor finansiranja ovih ulaganja su krediti. Čak i kada postoje ekskluzivna sredstva, obezbijeđena i rezervisana za kreditiranje poljo-privrede, kao u slučaju Investiciono-razvojne banke Republike Srpske, njihovo korišćenje je ispod planiranog nivoa. Jedan od čestih razloga za izostanak kreditiranja je odsustvo adekvatnih garancija za povrat kredita. Domaće finansijske institucije, a naročito komerci- 1 Razvojni program Republike Srpske 2007-2010, Vizija ciljevi, prioriteti (2007),Vlada RS, Banja Luka, str. 19. 2 Country partnership strategy for Bosnia and Herzegovina for the period FY08-FY11 (2007), Report No.

41330-BA, The World Bank, str. 12.


jalne banke, dobru ideju ili dobar investicioni projekat ne smatraju dovoljnom garancijom povrata kredita, nego više preferiraju utrživu nekretninu ili dobrog žiranta. Često je primaran kriterij za odobravanje kredita kvalitet hipoteke, a ne kvalitet poslovnog podu-hvata. Uzrok ovakvog pristupa je dijelom i važeća regulativa o superviziji banaka koja propisuje da se aktiva koja nije pokrivena čvrstim garancijama klasifikuje kao rizična i „tjera“ banke da izvrše određena rezervisanja za takva potraživanja, što indirektno smanjuje obim poljoprivrednih kredita i podiže njihovu cijenu.

Podaci ukazuju na malo učešće poljoprivrede u strukturi kreditnog portfolija komercijalnih banaka, a naročito fizičkih lica, kako u BiH, tako i u okruženju. U okviru Razvojnog programa, Vlada RS je obezbijedila povoljne izvore za kreditiranje poljo-privrede putem MKO i banaka. Iako su ova sredstva imala do sada najpovoljnije rokove otplate i najnižu kamatnu stopu, u 2008. godini nije iskorišećna ni ½ od planiranog iznosa.3 Pored komplikovane procedure podnošenja zahtjeva i dužeg procesa odbravanja kredita, korisnici kao krupne razloge za nekorišćenje sredstava navode nemogućnost pronalaženja žiranata ili neposjedovanje nekretinina koje su za banke prihvatljive za hipotekarno obezbjeđenje. Govoreći o neuspjehu kreditnih linija za poslovne aktivnosti mikrobiznisa u poljoprivredi, Ministar finansija RS Aleksandar Džombić je istakao da je iz tog razloga mjerama Vlade RS predloženo formiranje Garantnog fonda gdje bi se preuzelo 50 posto rizika naplate kredita, kako bi podstakli one koji traže kredite i finanijske posrednike koji plasiraju ta sredstva.4

Autori ovog rada, na osnovu dugogodišnjeg iskustva u realizaciji kreditnih linija u sektoru poljoprivrede, već neko vrijeme argumentovano objašnjavaju da je rješenje povećanja obima kreditiranja sitne poljoprivredne proizvodnje, a time i povećanja obima investicija čiji nosioci su ova poljoprivredna gazdinstva, u olakšavanju obezbjeđenja garancija za tu vrstu kredita, a ne primarno u povećanju iznosa sredstava namjenjenih kreditiranju i u snižavanju njihovih kamatnih stopa. Pored početne rezervisanosti i domaćih, i međunarodnih, institucija, najnoviji događaji potvrđuju da se u BiH i RS počinje stvarati daleko povoljnija klima za osnivanje garantnih fondova. Krajem 2008. godine Savjet ministara BiH usvojio je prijedlog Zakon o garancijskom fondu koji je u proceduri usvajanja, a na liniji je 13. mjere Savjeta ministara BiH za ublažavanje uticaja globalne ekonomske krize koja predviđa da se „hitno zaduži Ministarstvo vanjske trgovine, agencije i druga tijela zadužena za stvaranje povoljnijeg poslovnog ambijenta da daju prijedloge izmjena i prilagođavanja zakonske regulative kojom se unapređuje jedinstven ekonomski prostor i poboljšava poslovni ambijent.“5 Vlada RS je kao jednu od 100 mjera za ublažavanje negativnih efekata svjetske ekonomske krize u Republici Srpskoj navela donošenje Zakona o formiranju garantnog fonda za početne poslove i mikrobiznis u poljoprivredi.6 Najnoviji IFAD-ov Projekat unapređenje života na selu (RLDP) predviđa je da se na samom početku njegove realizacije uradi istraživanje o mogućnostima i načinima unapređenja garancija za male poljoprivredne kredite.

3 Za poljoprivrede je u 2008. godini putem Investiciono-razvojne banke odobren 21 kredit u visini od 16,4 mil.

KM što je 36% od planiranog plasmana (45,8 mil. KM) za tu godinu, a za mikrobiznis u poljoprivredi 188 kredita u visini od 3,5 mil. KM što je 14% od planiranih 25,8 mil. KM za 2008. godinu, izvor: www.irbrs.net,

4 Iz intervjua sa ministrom Džombićem od 18.02.2009. godine, http://www.seebiz.net/financije/bankarstvo-i-osiguranje/investicionorazvojna-banka-rs-odobrila-oko-207-miliona-km-kredita,

5 Prijedlog mjera iz nadležnosti Vijeća ministara BiH za ublažavanje uticaja globalne ekonomske krize na gospodarstvo Bosne i Hercegovine (2009), Savjet ministara BiH, Sarajevo,

6 Mjere za ublažavanje negativnih efekata svjetske ekonomske krize na Republiku Srpsku, tačka 2.15 (2009), Vlada RS, str. 22.


Prvi garanti fond je osnovan u Evropi 1848. godine. Garantni fondovi su odigrali značajnu ulogu u obnovi Evrope poslije drugog svjetskog rata, naročito u Njemačkoj i Holadniji. U mnogim evropskim zemljama garantni fondovi su prisutni i dan danas. Sedamdesete i osamdesete godine prošlog vijeka karakteriše novi krug eksperimenata sa uvođenjem garantnih fondova u mnogim zemljama u razvoju, kao dio donatorskih inicijativa. Neki od njih su se potvrdili kao uspješna rješenja, a neki su zabilježili neuspjeh.

Devedeset godina prošlog vijeka garantni fondovi su doživjeli novu renesansu u Evropi u većini bivših socijalističkih zemalja u procesu njihove tranzicije iz planske u tržišnu privredu. Mnogi od tih fondova su formirani zahvljujući državnim depozitima. Odgovor na pitanje zašto se država upliće u podjelu kreditnog rizika je da ona na taj način povećava obim investicija, obima proizvodnje, broj novoosnovanih MSP, a u krajnjoj instanci i nivo zaposlenosti i BDP. Mnoge banke, kao što je to slučaj i u BiH, imaju likvidna sredstva ali ih ne pozajmljuju zbog procjene visokog rizika povrata sredstava. Ukoliko garantni fond osigura da se taj rizik smanji, odnosno podjeli, banke plasiraju više sredstva određenim sektorima ili ciljnim grupama (start-up biznis, žene, mladi farmeri, pojedini sektori, regioni i sl.).

Do sada su kreditno-garantni fondovi u BiH djelovali sporadično i na usko ograničenoj teritoriji (npr. Razvojno-garantni fond Brčko distrikta,7 Kreditno-garantni fond za mlade preduzetnike Razvojne agencije sjeverozapadne BiH (NERDA),8 Kreditno-garancijski fond udruženja LINK Mostar,9 Kreditno-garantni fond Opštine Kozarska Dubica10).


Na osnovu polazne hipoteze da je nedovoljno kreditiranje razlog niskog nivoa

investicija u poljoprivredi RS, izvršena je analiza učešća poljoprivrede u kreditnom portfoliju domaćih komercijalnih banaka i mikro-kreditnih organizacija, putem analize vremenskih serija. Kao jedno od rješenja za povećanje obima kreditiranja identifikovano je obezbjeđenje garancija za povrat kredita posredstvom garantnih fondova.

Istraživanje je provedeno u dva pravca, kroz sagledavanje iskustava određenog broja, naročito tranzicionih, zemalja sa uspostavljanjem i funkcionisanjem kreditno-garanrnih i garantnih fondova i sagledavanje mogućnosti osnivanja garantnih fondova, naročito onih fokusiranih na podršku ekspanziji poljoprivrednih kredita, u Republici Srpskoj i Bosni i Hercegovini.


Razlozi za osnivanje Agrarnog garantnog fonda u Republici Srpskoj

Poljoprivreda u Republici Srpskoj nije „miljenik“ komercijalnih banaka u po-gledu njihovih kreditnih plasmana. Podaci za zadnje četiri godine pokazuju da je

7 www.gfbd.biz, 8 http://www.nerda.ba/cisploc.php, 9 http://www.linkmostar.org/hr/krediti-usluge-27/13-nova-kreditna-strategija-link-a.html, 10 http://www.aic.ba/tekuce-vijesti/4728-formiran-kreditno--garantni-fond-za-preduzetnitvo-i-poljoprivredu.html


prosječno učešće poljoprivrede u bankarskim kreditima svega 1,9%. Što je još nepo-voljnije, učešće poljoprivrednih kredita je u bankarskim kreditama opadalo sve do 2008. godine, kada je došlo do blagog povećanja, ali je ono uvijek niže nego što je bilo 2005. godine.

3,0% 2,3% 1,5% 1,7%1%

10%

100%

2005 2006 2007 2008

Nepoljoprivredni kreditiPoljoprivredni krediti

Graf. 1: Učešće poljoprivrednih kredita u strukturi kredita komercijalnih banaka u RS

Share of agricultural loan in the loan structure of commercial banks in the RS

Mnogo povoljnija situacija je sa kreditiranjem poljoprivrede od strane mikro-kreditnih organizacija. Bili su dostupni podaci samo za zadnju godinu za MKO koje imaju sjedište u FBiH, odnosno zadnje dvije godine (2007. i prvih 9 mjeseci 2008. godine) za MKO sa sjedištem u RS, pa je zaključak izveden samo na bazi podataka za prvih 9 mjeseci 2008. godine. Pravna lica kojima je osnovna djelatnost poljoprivredna proi-zvodnja učestvuju u kreditnom portfoliju svih MKO na području RS sa 4,9%, a fizička lica čak sa 35,7%, a obje vrste pozajmljivača zajedno sa 34,8%.

Ako se iznos kredita stavi u odnos prema 995.000 ha11 poljoprivrednog zemljišta, onda se dobije da je u RS prosječan iznos bankarskih kredita 75 KM/ha, a prosjek mikro-kredita za poljoprivredu je 172 KM/ha. Ako se saberu bankarski i mikrokrokrediti dolazi se do podatka od 252 KM kredita po jednom hektaru poljoprivrednog zemljišta godišnje. Učešće poljoprivrede u bruto domaćem proizvodu RS je u istom periodu bilo 12-13%,12 a učešće kredita, kao reprezenta nivoa investicija iz eksternih izvora, bilo je 1,9%, što ukazuje na veliki debalans i zaključka da se visoko učešće poljoprivrede u BDP finansira uglavnom iz vlasitith sredstava ratom i tranzicijom osiromašenih poljoprivrednih gazdinstava.

Iskustva drugih zemalja u korišćenju kreditno-garantnih fondova Kao što je već pomenuto, garantni fondovi u Evropi imaju istoriju dugu 160 godina. Evropsko udruženje za uzajamne garancije (European Mutual Guarantee Association) je

11 RS u brojkama (2008), RZS RS, www.rsz.rs.ba, 12 Baza ekonomskih indikatora RS, 3. BDP, www.irbrs.net, preračun autora,


osnovano 1992. godine, kao otvorena, demokratska i nezavisna organizacija. Danas su njegove članice 34 aktivne garantne šeme iz 18 zemalja Evrope.13

Mađarska14 U Mađarskoj je još daleke 1961. godine osnovan fond za garancije ruralnih

kredita (SGFA) koji je obezbjeđivao dopunske garancije, a 2004. godine ovaj fond se spojio sa državom agencijom za pružanje tržišnih usluga ruralnim područjima (ISMEA) i nakon toga proširio spektar garancija koje daje. Fond je u 100% vlasništvu pomentue agencije, koju nadzire mađarsko ministarstvo poljoprivrede. Za kratkoročne kredite do 104.000 EUR fonda garantuje za 55% iznosa kredita, a sa kredite preko 104.000 EUR za 35% njihovog iznosa, s tim da fond ne daje garancije za kredite veće od 775.000 EUR. Za srednjoročne i dugoročne kredite fond garnatuje sa većim procentom za kredite 5.200-1.550.000 EUR sa 55-75%.

Mađarska ima i Fondaciju za ruralne garancije (AVHGA)15 osnovanu 1991. go-dine zahvaljujući grantu EU (PHARE) od 10 miliona EUR i 1 milionu EUR obezbje-đenom od strane pet mađarskih banaka. Petanest godina kasnije fondacija je imala 74 miliona EUR od čega je 49 miliona EUR ostvareno po osnovu uvećanja kapitala od razlike u proviziji na u međuvremenu date garancije. Podobne djelatnosti za korišćenje garancija su poljoprivreda i druge aktivnosti u ruralnim područjima, a garancije se daju za razne vrste finansijskih usluga – kredite, bankarske garancije, lizing i faktoring. Odnos garantovanog iznosa se kreće od 20% do 80%. U periodu 1991-2005. ova fondacija je garantovala za 21 hiljadu kredita i ukupno 1,2 mlijarde EUR, sa preuzetim obavezama za 748 miliona EUR glavnice. Spornih otplata bilo kod 849 dužnika u iznosu od 25,6 miliona EUR, od čega je fondacija na teret rezervi morala da pokrije 8,4 milona EUR, što je 1,1% od ukupno garantovanog iznosa.

Litvanija16 Ruralni kreditni garantni fond je u Litvaniji osnovan 1997. godine zahvljujući

grantu EU, kao zatvoreno dioničko društvo u 100%-tnom državnom vlasništvu. Fond je osnovan na inicijativu ministarstva poljoprivrede koje vrši i nadzor njegovog rada. Fond garantuje sa 70% za nenaplaćeni dospjeli dio kredita, a za mlade farmere do 80%. U 2005. godini ovaj fond je imao ugovore o obezbjeđivanju garancija sa 11 litvanksih banaka i 64 kreditna društva. Fond daje garancije i za poljoprivredne proizvođače i poljoprivredna preduzeća, ali i za druga MSP koja svoju djelatnost obavljaju u seoskim područjima. Fond je za svoju uslugu obračunavao proviziju kao % od garantovanog iznosa (5,5% za dugoročne kredite i 2% za kratkoročne kredite), od koje korisnika kredita plaća samo 20%, a ostalih 80% subvencionira država. Za primjer, ovaj fond je 2003. godine garan-tovao za 31,4% kredita koje su koristili litvanski farmeri, a 2005. godine fond je garantova za 62% kredita litvanskih farmera.

13 www.acem.be, 14 Giorgio Vanceslai, ISMEA-SGFA Rural Credit Garantee Funds, www.eastagry.com, 15 Anico Urlich, Intorduction of the activity of Rural-Credit Guarantee fondation Hungary, www.eastagry.com, 16 Daguole Čukauskiene, Lithuanian Rural Credit Garantee Fund, www.eastagry.com,


Rumunija17 Fond za ruralne kreditne garancije je u Rumuniji osnovan 1994. godine kao

akcionarsko društvo zahvaljujući finansiranju od strane EU kroz PHARE projekat. Fond garatuje sa 50-70% punog iznosa kredita, a podobni za korišćenje garancija su poljoprivredni proizvođači (fizička lica), preduzeća i lokalne zajednice koje se zadužuju zbog izgradnje seoske infrastrukture. O u 2005. godini ovaj fond je garantovao za 3.462 kredita u iznosu od 49 milona EUR. Za prvih 11 godina postojanja ovaj fond je imao stopu nenaplaćenih potraživanja od 0,59%. Fond ima kapital od 13,8 miliona EUR sa multipliaktorom garancija od 7,3 (garatnuje za 100 miliona EUR). Pored ovog fonda, Rumunija ima i Rumunski kreditno-garantni fond za privatne preduzetnike (RLGF) osnovan 1993. godine i Nacionalni kreditno-garantni fond (FNGCIM) osnovan 2001. godine.

Estonia18 Estonska fondacija za ruralni razvoj je nastala 2001. godine spajanjem Fondacije

za kreditranje života na selu (osnovane 1991) i ruralnog kreditnog garantnog fonda (osnovanog 1997. godine). Pored odobravanja garancija ova fondacija i sama odobrava kredite. U periodu 1997-2005. ova fondacija je odobrila valstitih kredita 220 miliona ERU i garantovala za još 103 miliona UER kredita koje su odobrile druge finansijske institucije. Fondacija je u potpunosti samoodrživa što znači da sve svoje rashode pokriva iz vlastitih prihoda.

Belgija19 Daleke 1961. godine je osnovan fonda za poljoprivredne investicije (FIA) čije

poslove je 1993. godine preuzela regionalna valonska vlada. Fond garantuje za najviše 75% iznosa kredita. Pored njega u Belgiji posluju i Flamanski fond za upravljanje garancijama (WB NV) od 2004. godine i Sowalfin garantni fond od 2002. godine.20

Švajcarska21 Godine 1999. Švajcarska je ustanovila revolving fond (sa početnih 1 milion

EUR) koji obezbjeđuje garancije za investicione kredite za sitne preduzetnike u ruralnim područjima i za farmere koji prelaze na organsku proizvodnju. Ovaj fond ima ugovore o garancijama sa 3 banke. Do 2005. garantovano je za 2,5 milona EUR kredita od čega su 3 garancije bile sporne.

Srbija Garancijski fond Autonomne Pokrajine Vojvodine je osnovan 2003. godine sa

osnovnim zadatkom da izdaje garancije bankama kao sredstvo obezbjeđeog urednog vraćanja bankarskih kredita.22 U periodu 2005-07. obezbjeđivano je između 100 i 310 miliona dinara, a prosječna kreditni multiplikator je u tom periodu bio 2,5. Dato je ukupno

17 Iulia Cristescu, Rural Credit Garantee Fund, www.eastagry.com, 18 Rain Vandre, Estonian Rural Development fondation, www.eastagry.com, 19 Assistancies of the Walloon Region, www.eastagry.com, 20 www.aecm.be, 21 Venceslava Yanchovska, Swiss Collateral Facility Programee, www.eastagree.com, 22 Izvještaj o radu Garancijskog fonda AP Vojvodine u periodu 2005-2007. godina, www.garfondapv.org.rs,


490 garancija za 1,7 mlijardi dinara kredita. Kod davanja garancija prioritet su imali krediti za: nabavku mineralnih đubriva i nove poljoprivredne mehanizacije (80% svih garancija), i za podršku izvozno orjentisanim proizvodnim programima MSP i razvoju ženskog preduzentištva. U 2008. godini kreditni multiplikator je povećan na 2,75, a na bazi garantnog potencijala od 200 miliona dinara garantovano je za novih 768 miliona dinara kredita.23 Garancije su proširene i na kreditranje mladih farmera za kupovinu poljo-privrednog zemljišta. Od 2008. godine koristi se i kombinovani model sudužnika kod kredita za nabavku poljoprivredne mehanizacije gdje preduzeća koja se bave otkupom sirovina poljoprivrednog porijekla dodatno garantuju za poljoprivredne proizvođače koji su njihovi dobavljači. Na kraju 2008. godine fond je imao na raspolaganju garantni potencijal od blizu 1 milijardu dinara. Garancijski fond Republike Srbije osnovan je 2003. godine. Maksimalno učešće u riziku je 50-80%. Garantuje za kredite date malim i srednjim preduzećima, preduzetnicima i poljoprivrednim proizvođačima. Fond ima na raspolaganju 12,9 miliona EUR i zaključene ugovore sa 32 banke u Srbiji.24

Mogući model organizovanja Agrarnog garantnog fonda S obzirom da Republika Srpska ima solidnu ponudu kreditnih sredstava za

poljoprivredu (IRB, projekti sa međunarodnim izvorima, depoziti privrede i stanovništva i dr.), za nju bi u ovom momentu bio adekvatniji model agrarnog garantnog fonda (AGF), nego model agrarnog kreditno-garantnog fonda, koji bi mogao funkcionisati na sljedećem principu:

3. Zahtjev za garanciju

KREDIT

2. Upit za dodatnu garanciju

Dužnik

GARANCIJA Banka, MKO, ŠKO

Agrarni garantni

fond

1. Zahtjev za kredit

3. Odobrenje garancije 4. Odobrenje kredita

Šema 1: Funkcionisanja agrarnog garantnog fonda u RS Agricultural guaranty fund functioning in the RS

U početku AGF bi garantovao samo za kredite fizičkim licima, koji su u ovom momentu „kritičniji“, a po iznosima glavnice kredita manji.

23 Izvještaj o radu Garancijskog fonda AP Vojvodine za 2008. godinu, www.garfondapv.org.rs, 24 www.pks.rs,


AGF bi garantovao prevashodno za investicione kredite (kupovinu zemljišta, poljoprivredne mehanizacije i dr. opreme, stoke, podizanje zasada), ali i za kredite za obrtna sredstva (nabavku repormaterijala i sl.).

Zbog očekivanih ograničenja u pogledu obazbjeđenja depozita za garancije i uhodavanja procedura, AGF bi u početku mogao da limitira garancije na kredite do 50.000 KM.

Na osnovu iskustava drugih garantnih fondova i AGF u RS bi trebao da garanutje za 70% glavnice kredita, a preostalih 30% bi ostao rizik naplate finansijske institucije.

Za svoju uslugu AGF bi naplaćivao proviziju koja bi se kretala između 1 i 2% od garantovanog iznosa. Konkretan procenat bi zavisio od iznosa i namjene kredita, ali i od evenutalnih subvencija obezbijeđenih za sufinansiranje troškova rada garantnog fonda (koje bi mogle da budu zamjena za dosadašnje direktno subvencioniranje kamatnih stopa). Poviziju za garanciju plaća korisnik kredita (dužnik) i ona za njega predstavlja dodatni trošak obezbjeđenja kredita.

Realno je očekivati da bi banke i druge finansijske institucije prihvatile početni odnos depozita za garancije i iznosa garantovanih kredita u odnosu 1:3 (tako da bi npr. sa 3 miliona KM depozita AGF mogao garantovati za skoro 13 miliona KM sitnih poljo-privrednih kredita).

Garantni depozit 3.000.000 KM

(1:3)

Garantovani iznos kredita

9.000.000 KM (70%)

Ukupan iznos kredita

12.857.000 KM (100% kredita)

Šema 2: Garantni multiplikator

Guarantee's multiplier

U čemu je prednost Agranog garantnog fonda? − Fond uzima „mekše“ garancije koje banke ne prihvataju (npr. nekretnine na selu,

zalog pokretne imovine, robu u javnim skladištima i sl.); − Fond je povezan se Registrom poljoprivrednih gazdinstava i ima uvid u stanje

njihovih osnovnih sredstava i drugih nekretnina, obim proizvodnje, prethodno poslovanje i sl.;

− Fond je povezan sa bazom podataka u Agenciji za plaćanja Ministarstva poljoprivrede, tako da neurednim dužnicima njihove neplaćene kreditne obaveze obustavlja od odobrenih subvencija i

− Fond je povezan sa drugim bazama podataka, kao što je npr. baza podataka o kreditnoj istoriji dužnika koju trenutno u BiH vodi LRC biro.

Agrarni garantni fond mora da ima svojstvo pravnog lica koje u pravnom

prometu ima prava i obaveze. Najbliža pravna forma fonda bi mogla biti nevladina organizacija koja bi bila najjednostavnija za osnivanje, ali istovremeno i najnepozdanija za finansijske institucije. Drugi pravn oblici organizacije fonda bi bili upravna


organizacija ili neki oblik privrednog društva – društvo sa ograničenom odgovornošću ili akcionarsko društvo (kao što to predviđa i pomenuti nacrt Zakona o garancijskom fondu).

Za potrebe Agranog garantog fonda bi trebalo obezbijediti kancelarijski prostor, za koji se ne bi plaćao zakup, što bi od samog početka snizilo troškove rada Fonda. Takođe, trebalo bi obezbijediti namještaj, IT i drugu opremu i najmanje jedno motorno vozilo, što bi se moglo obezbijediti na bazi donacije neke od međunarodnih organizacija ili projekta koji djeluju na prostoru BiH. Za početak, minimalni broj zaposlenih u Fondu bi bio 4-5, a troškovi njihovih plata bi se u potpunosti mogli finansirati iz provizije na date garancije. Radnici fonda bi trebali proći specifičnu obuku i na početku dobiti tehničku konsultantsku pomoć koja bi se mogla obezbijediti kroz neki od tekućih projekata (IFAD, USAID, TWINNING i sl.).

U početku, prihodi od provizije na izdate garancije bili bi dovoljni da pokriju samo plate zaposlenih i operativne troškove (telefon, gorivo i dr.). Evenutalni gubici po osnovu protesta garancija bi išli na teret smanjenja osnivačkog kapitala (garntnog depozita), a kasnije, sa povećanjem visine garantnog fonda, podmirivali be se na teret viška prihoda nad rashodima.

Zaključak

Garantni fondovi su efikasan način ekspanzije kreditranja za određenu ciljnu grupu, sektor ili regiju, što se do sada potvrdilo u većini zemalja u kojima je ovaj model korišćen, a naročito u zemljama u tranziciji u kojima su se željene strukturne promjene u privredi mogle ostvariti jedino na bazi intenzivnijeg kreditranja novih investicija.

Tradicionalno kritičan sektor za kreditiranje je poljoprivreda, zbog rezervi banaka i drugih finansijskih institucija da kreditiraju sitna poljoprivredna gazdinstva, što se u prethodnim godinama potvrdilo i u slučaju Republike Srpske. Od ove vrste korisnika kredita traže se garancije koje oni uglavnom ne mogu da obezbijede, što je jedno od osnovnih ograničenja povećanja kreditnih plasmana, a time i novih investicija u ovom sektoru.

Ekspanzija kredita u sektoru poljoprivrede, naročito putem komercijalnih banaka, mogla bi se efikasno obezbijediti osnivanjem i radom Agranog garantnog fonda, koje bi bilo na liniji aktuelnih opredjeljenja svih organa izvršne vlasti u BiH i entitetima da kao jedne od mjere borbe protiv svjetske ekonomske krize.

Prvo bi trebalo stvoriti zakonske pretpostavke za osnivanje ovog fonda, a zatim ispuniti organizacione, materijalne i kadrovske pretpostavke za njegov rad. Fond bi mogao otpočeti sa radom sa garantnim depozitom od tri milona KM, što bi bio minmalni iznos koji bi obezbijedio pokriće barem operativnih troškova rada fonda. Pored osnivačkog uloga, za potrebe fonda bi trebalo obezbijediti i druge materijalne pre-tpostavke (prostorije i oprema).

Fond bi u početku garantovao samo za kredite odobreme individualnim poljo-privrednim gazdinstvima, u omjeru 3:1, sa maksimalno 70% od ukupne glavnice kredita i uz proviziju između 1 i 2% ukupnog iznosa kredita. Na bazi ovih uslova fond bi u prvoj godini nejgovog rada uspio da garantuje za 13 miliona KM kredita, odnosno za kreditne obaveze nekoliko stotina poljoprivrednih gazdinstava.


Literatura

1. Anico Urlich, Intorduction of the activity of Rural-Credit Guarantee fondation Hungary, www.eastagry.com,

2. Assistancies of the Walloon Region, www.eastagry.com, 3. Baza ekonomskih indikatora RS, 3. BDP, www.irbrs.net, 4. Country partnership strategy for Bosnia and Herzegovina for the period FY08-FY11,

Report No. 41330-BA (2007), The World Bank, str. 12. 5. Daguole Čukauskiene, Lithuanian Rural Credit Garantee Fund, www.eastagry.com, 6. Giorgio Vanceslai, ISMEA-SGFA Rural Credit Garantee Funds, www.eastagry.com, 7. Iulia Cristescu, Rural Credit Garantee Fund, www.eastagry.com, 8. Izvještaj o radu Garancijskog fonda AP Vojvodine u periodu 2005-2007. godina,

www.garfondapv.org.rs, 9. Izvještaj o radu Garancijskog fonda AP Vojvodine za 2008. godinu,

www.garfondapv.org.rs, 10. Mjere za ublažavanje negativnih efekata svjetske ekonomske krize na Republiku

Srpsku (2009), Vlada RS, str. 22. 11. Prijedlog mjera iz nadležnosti Vijeća ministara BiH za ublažavanje uticaja globalne

ekonomske krize na gospodarstvo Bosne i Hercegovine (2009), Savjet ministara BiH, Sarajevo,

12. Rain Vandre, Estonian Rural Development Fondation, www.eastagry.com, 13. Razvojni program Republike Srpske 2007-2010, Vizija ciljevi, prioriteti (2007), Vlada

RS, Banja Luka, str. 19. 14. RS u brojkama (2008), RZS RS, www.rsz.rs.ba, 15. Venceslava Yanchovska, Swiss Collateral Facility Programee, www.eastagry.com, 16. www.acem.be, 17. www.aic.ba, 18. www.gfbd.biz, 19. www.irbrs.net, 20. www.linkmostar.org, 21. www.nerda.ba, 22. www.pks.rs, 23. www.seebiz.net.


Agrarian Guarantee Fund as an Instrument of Expansion of Agricultural Lending in the Republic of Srpska

Zeljko Vasko,1 Aleksandra Vucenovic,1 Natasa Kosic2

1Faculty of Agriculture, Banja Luka

Summary

The condition for development and serious reforms in the agriculture sector is investing in the replacement of existing and construction of new production capacities. One of limitations of enhanced investment in agriculture, which is in RS and B&H based on a large number of small farms, is the lack of financial resources. Common solution is to finance most of these investments by the credit. Potentially available credit funds are often unavailable to small farmers, because they are unable to provide guaranties for the return of the credits in accordance with rigorous requirements of commercial banks. One potential solution of this problem is the establishment of the Agrarian Guarantee Fund in the Republic of Srpska which would guarantee the repayment of agricultural credits to financial institutions (banks, MCOs, SCOs) with the regulation of mutual relationship with users of guaranteed credits based on the principles of flexible borrower-creditor relations.

Key words: crediting in agriculture, agriculture guarantee fund.


Оригиналан научни рад УДК: 336.77:338.43

Финансирање развоја пољопривреде

Александра Вученовић, Жељко Вашко1

1Пољопривредни факултет, Бања Лука

Резиме

Развој пољопривреде је повезан са неопходним инвестиционим улагањима, односно

са финансирањем тих улагања. У погледу финансирања капиталних улагања у пољопривреди инвеститорима стоји на располагању више извора, а један од најчешћих је кредитирање. Учешће пољопривреде у укупној маси кредита у БиХ и РС је веома ниско код банака (1,3-1,8%), а значајно више код МКО (33-36,5%). Међу главним разлозима је симултани утицај природних, финансијских и тржишних ризика, али и ограничења организационе-техничке природе (обимна пратећа документација, немогућност обезбјеђења гаранција, резервисаност банака, неодговарајуће књиговодствене и друге еведенције код корисника и њихова недо-вољна едукованост). У будућем периоду треба радити на отклањању и ублажавању утицаја поменутих ограничења, а већу пажњу посветити структуирању коришћења и отплате кредита у складу са специфичностима пољопривреде. Развој финансијског тржишта треба да прати и сектор пољопривреде при чему би се на домаћем финансијском тржишту требали појавити облици финансирања пољопривреде, као што су робни записи и изведени финансијски деривати (факторинг, форфетинг, франшизинг, обвезнице и др.).

Кључне ријечи: пољопривреда, финансирање пољорпивреде, кредитирање, ограни-

чења кредитирања пољопривреде, финансијски деривати.

Увод

Могућности развоја пољопривреде на бази успјешнијег управљања распо-

ложивим фиксним фондовима су ограничене, тако да је сваки озбиљнији и дугорочнији развој неминовно повезан са новим инвестицијама за које се морају обезбиједити додатна финансијска средства. Финансирање пољопривредне прои-зводње, нарочито на малим породичним газдинствима, било је и остало актуелно питање на овим просторима. У претходном друштвено-економском систему развој пољопривреде се у великој мјери одвијао кроз развијање односа кооперације између произвођача појединих пољопривредних производа и њихових откупљивача и прерађивача. Произвођачи су снабдијевани неопходним репроматеријалом и услугама у замјену за сировине, што је био један вид робног кредитирања и гаранција произвођачима да ће продати своје производе. Поред директних односа


произвођач-прерађивач значајну посредничку улогу су имале и земљорадничке задруге.

Због транзиције планског у тржишни систем привређивања интегративна улога комбината и задруга је умањена, а ситни произвођачи су остали препуштени сами себи. Нова или приватизована предузећа поново организовано откупљују пољопривредне производе, али без директних кредитних аранжмана. Одређена инвестициона улагања породична пољопривредна газдинства су остварила захва-љујући донацијама хуманитарних, владиних и невладиних организација. Први облици поновног кредитирања пољопривреде започели су у касним деведесетим годинама прошлог вијека, посредством микрокредитних организација, а касније и путем комерцијалних банака. Било је и аранжмана у којима је кредитирање вршила сама држава, путем пројеката или ресорног министарства.

Пољопривредни произвођачи и даље имају потребу за додатним средствима којима би финансирали инвестициона улагања. У анкети 1.390 сеоских домаћинстава која је 2008. године проведена на подручју 24 општине Републике Српске 72,4% анкетираних је као највећу препреку за бављење властитим бизнисом навело недостатак средстава.1 Кредитирање је свакако један од битних извора финансирања развоја пољопривреде, али према претходно наведеној анкети чак 55% домаћинстава није никада користило кредит, а 38% је користило неки вид пољопривредног кредита (10% за куповину стоке, 9,8% за репроматеријал, 8,8% за куповину механизације, 7,5% за реновирање објеката и 1,7% за подизање дугогодишњих засада). Правна лица из категорије МСП или задруга су у нешто повољнијој позицији у погледу финансирања инвестиција, јер лакше долазе до кредитa.

Извори финансирања развоја пољопривреде

Финансирање инвестиционих и текућих активности пољопривредних газдин-става и МСП представља динамичан процес осигурања новца за њихово конти-нуирано одржавање и развој. Окосницу процеса финансирања представља успо-стављање односа између корисника и извора финансирања. Могући извори финансирања пољопривреде на породичним газдинствима представљени су на слици 1.

Властита средства су најквалитетнији облик финансирања, јер обезбјеђују дугорочну ликвидност, финансијску самосталност и флексибилну могућност финан-сирања проширене репродукције. Предност кориштења ових средстава је у томе што пословање није оптерећено отплатом дуга уз камату, а имовина није заложена.

Позајмице углавном користе индивидуална пољопривредна газдинства, по-зајмљивањем новца од рођака, пријатеља или познаника. Овај капитал се често назива „спонзорски“ или „анђеоски“ капитал. Да би се искористио овакав капитал потребно је код даваоца оставити дојам о личном и професионалном интегритету, тако да он повјерује у успјех посла, али и поштене намјере позајмљивача.

1 Подаци анекте проведене за потребе израде Стратешког плана руралног развоја РС 2009-15, Пољопривредни факултет, Бања Лука, 2008.


Заједничка улагања Common

investments

Лизинг Leasing

Властита средства

Поза Лизинг

Leasing

јм

Донације

Заједничка улагања Common

investments

Субвенције

Донације Donations

Лизинг Leasing

ТТееккуућћее ии ииннввеессттииццииооннее ааккттииввннооссттии ппоољљооппрриивврреедд.. ггааззддииннссттаавваа

Current and

investment activities of agricultural

holdings

Субвенције Subsidies

Донације Donations

Кредити Credits

Властита средства

Own money

Позајмице Borrowings

Намјенски фондови

Dedicated Funds

Сл.1: Извори финансирања пољопривреде

Sources of agricultural financing

У новије вријеме све више су доступни лизинг аранжмани помоћу којих се опрема за пољопривреду изнајмљује са могућношћу да се касније врати (опе-ративни лизинг) или трајно добије у посјед (финансијски лизинг). Предност лизинга је у могућности кориштења нове технологије, очувања ликвидности, елиминисања ризика застаријевања, уштеди капитала (кроз порезе и царину). Без обзира на предности, лизинг представља скуп начин финансирања. Трошкове финансирања оптерећују главница, камата, закупнина, трошкови одржавања, осигурања и сл.

Недостатак средстава за развојне планове у области пољопривреде може се премостити финансирањем кроз избор партнера за заједничка улагања. Заједничко улагање се врши на основу уговора између два или више лица о удруживању новца или имовине ради заједничког подухвата. Циљ удруживања може бити обез-бјеђивање: капитала, тржишта, бољег маркетинга, управљања и сл. Заједничко улагање олакшава затварање конструкције финансирања и није оптерећено фиксним повратом обавеза.

Намјенски фондови и специјализиране агенције за развој пољопривреде, поред финансијских средстава нуде и услуге едукације и мониторингa. Обзиром да располажу са стручним кадром, у могућности су да понуде квалитетне пројекте и врше стални надзор над њиховим провођењем. Нпр. Завод за запошљавање финан-сира пољопривреднике који почињу са пословањем, а који имају пројекте, оци-јењене као квалитетне од стране експертских тимова. Средства из намјенских фондова обично имају повољније услове позајмљивања и поврата него кредити комерцијалних институција. Субвенције, као облик финансирања, су дуго присутне


у пољопривреди као један вид суфинансирања текућих или инвестиционих акти-вности. Глобализација тржишта и приступање одређеним економским интеграцијма (WТО и др.), са собом носе смањење и потпуно укидање овог вида помоћи пољопривреди и њено потпуно препуштање тржишним принципима. Бесповратна средства и донације су квалитетан извор финансирања, који је често условљен врстом, обимом или географском дисперзијом подржаних активности, извозном орјентацијом, запошљавањем нових радника и сл. Поред свих побројаних начина финасирања пољопривреде, кредитирање представља најзначајнији и најчешће кориштен.

Кредитирање у функцији развоја пољопривреде

Корисници пољопривредних кредита су породична газдинства, пољопри-вредне задруге, предузетници у производњи и трговачка друштва.

Кредит, као важан инструмент и мјера економске политике у пољо-привреди, требао би бити структуиран према захтјевима и потребама пољо-привреде. Комбиновањем висине каматне стопе, рока отплате, висине учешћа соп-ствених средстава, врсте гаранције, намјене кориштења и сл. могуће је дугорочније ријешити проблем финансирања пољопривреде.

Кредитирање пољопривреде захтијева приступ дугорочнијим изворима капитала. Краткорочни кредити за обртна средства треба да се везују за производни циклус (нпр. ратарска производња 6-9 мјесеци, тов 2-6 мјесеци), са могућношћу једнократне отплате главнице након што се заврши циклус производње и створе претпоставке за поврат новца кроз продају производа чија је производња кре-дитирана. Камата, која заузима значајно ућешће у трошковима, би се морала знати унапријед како би се утврдило да ли одређена пољопривредна производња може поднијети дату висину камате или не.

Најчешћи захтјеви породичних газдинстава за кредитним средствима се односе на набавку механизације или обнову пољопривредних зграда. Због строгих банкарских услова они најчешће не могу искористити кредите.

Кредитирање производних програма треба да се темељи на развијању мо-дела кредитних линија за финансирање технолошког развоја и осавремењавања производње, са повољним условима отплате (рочност и камата) и са једноставним системом гаранција за поврат кредита. Кредитирање пољопривреде се може провести у сарадњи са банкама, МКО, ШКО и развојним фондовима.

Оправданост кориштења пољопривредног кредита Одлуку о узимању кредита доноси власник или менаџер којем је повјерена функција руковођења, уколико се ради о неком облику предузећа или задруге. Кључну одредницу за доношење одлуке о узимању кредита чине економски показатељи, прије свега профитабилност и ликвидност, као и могућност управљања ризицима. Управљање профитабилношћу се врши преко успостављања контроле над њеним кључним факторима, од којих су најважнији: повећање обима производње, смањење трошкова, бржи обрт средстава и реинвестирање добити.


Изложеност ризику ликвидности настаје због: авансирања робе или услуга, изостанка очекиваног прилива, преусмјеравања пословних средстава у друге на-мјене, гомилања залиха или рочне неусклађености активе и пасиве.

Пољопривреда је изложена опасностима од сљедећих ризика: - природних (суша, поплава, град и сл.), - финансијских (каматни, валутни, цјеновни и кредитни) и - тржишних (нестабилност снабдијевања и пласмана). Основни механизми за редуцирање наведених ризика, са сложеном струк-

туром међусобне условљености, представљени су на слици број 2.

Сл.2: Механизми за редуцирање ризика у пољопривреди

Mechanisms for reducing risk in agriculture

Уколико инвеститор може успоставити контролу над кључним факторима од којих зависи пословни успјех и ако је у стању управљати ризицима, може се појавити као озбиљан преговарач у прибављању кредитних средстава.

Ограничења у приступу пољопривредним кредитима

Због неразвијености финансијског тржишта БиХ, пољопривреди се не нуди довољно кредитних средстава која би по обиму и рочности могла задовољити њене потребе. Финансијски производи, које нуде банке и друге финансијске институције нису прилагођени захтјевима аграра. Каматне стопе су високе, рокови неповољни, а финансијске организације не показују довољну флексибилност за потребе пољо-привреде. Ситуацију је додатно искомпликовала свјетска економска и финансијска криза која је домаће финансијске институције (углавном у страном власништву) оставила без дугорочних извора.

Са друге стране, не постоји ни велики интерес за улагањем у ризичне дјелатности, као што је пољопривреда. Банке су углавном заинтересоване да улажу

Диверзификација производње

Diversification of production

Диверзификација набаве

Diversification of

Осигурање производње

Production insurance

Диверзификација продаје

Diversification of sale

Уговарање пласмана унапријед

Contracting in advance of placement

Одржавање ликвидности

Maintaining liquidity


у организована и квалитетна пољопривредна предузећа или комерцијална газдин-ства која имају перспективне пројекте .

Основни проблем код обезбјеђења средстава произилази из недостатка информација, непостојања добрих комуникација, неразумијевања система финан-сирања, потцјењивања значаја управљања.

Иако су им потребни, пољопривредници, нерадо посежу за кредитима, а као главне разлоге наводе:

- обимну пратећу документацију уз захтјев за кредит, - немоћност обезбјеђења гаранција у функцији заштите повјериоца у случају немогућности наплате дуга (неадекватност хипотека, несређени катастри, слабо утрживе хипотеке и сл.),

- неспремност банака да финансирају ризичне пројекте или неуходане пројекте,

- неадекватна финансијска евиденција и - недовољна едукованост корисника.

Развој тржишта пољопривредних кредита

Влада РС је у настојању да допринесе стварању ефикасног механизма финансирања пољопривреде, обезбиједила додатне фондове, да би се пословне банке снажније укључиле у кредитрање овог сектора. Укупни пласмани пословних банака Репубике Српске у сектор пољопривреде (краткорочни и дугорочни кредити и гаранције) у 2007. години су били свега 1,47% (67 милиона КМ) од укупних пласмана (4,5 милијарде КМ). Ситуација се није значајније промијенила успркос додатним изворима за кредитирање стављеним на располагање посредством ИРБ РС. На основу података за првих 9 мјесеци 2008. године, учешће пољопривреде у маси краткорочних кредита банака у РС „порасло“ је на 1,3%, а у дугорочним кре-дитима на 1,8%, односно посматрано заједно на 1,6%.2

Општа експанзија кредита3 је доказ да су банке заинтересоване за кре-дитирање, али при томе преферирају неризичне секторе. Неповољно је што у структури дугорочних кредита у БиХ доминира учешће становништва (55%) у односу на привреду (42%), док је код краткорочних кредита већи удио привреде (70%).4 У РС је у првих 9 мјесеци 2008. године ситуација била нешто повољнија јер је привреда повукла 48% укупних банкарских кредита, а становништво 45%.5 Кре-дити становништву не завршавају у пољопривреди, него се у највећем броју случајева радило о стамбеним кредитима. Садашње неповјерење између банака и пољопривредних произвођача се може дјелимично превазићи успостављањем реги-

2 Извјештај о стању у банкарском систему Републике Српске за период 01.01.2008.- 30.09.2008. године, Агенција за банкарство РС, 2008, стра. 21.

3 На основу података Централне банке БиХ, кредитна сума свих комерцијалних банака у БиХ се задњих пет година (2004-08.) увећавала по просјечној годишњој стопи од 25%, 10. Укупни депозити и кредити комерцијалних банака у БиХ, www.cbbh.org.

4 Према подацима Централне банке БиХ за 2008. годину, 16. Секторска структура дугорочних кредита, www.cbbh.org.

5 Извјештај о стању у банкарском систему Републике Српске за период 01.01.2008.- 30.09.2008. године, Агенција за банкарство РС, 2008, стра. 18.


стра пољопривредних газдинстава, уређењем земљишних књига и развијањем тржишта земљишта и увођењем аграрног гарантног фонда.

Тржиште кредита за пољопривреду се може подстаћи и обезбјеђењем субвенција за суфинансирање капиталних улагања, чиме се умањује потреба ин-веститора за задуживањем. Обзиром на друштвени значај пољопривреде и утицај производње хране на укупан национални развој, држава би требала да, кроз субвенције и гарантне линије, омогући аграрном сектору да дође до повољнијих кредита. Важно је и да финансијске институције краткорочним кредитима или кредитима са промјенљивом главницом финансирају дио инвестиционих улагања за која ће инвеститори касније добити субвенцију, јер је обезбјеђење укупно по-требних срестава на почетку кључна претпоставка да се такво улагање уопште предузме.

Подаци о пласираним средствима указују да су услови који су предвиђени за коришћење кредита исувише рестриктивни (од пласираних 185 милиона КМ у 2008. години, за пољопривреду је пласирано 10,7%6). Владиним средствима треба придружити и донаторска средства и средства обезбјеђена путем разних кредитних аранжмана са Свјетском банком и другим међународним финансијским институ-цијама.7

Средства по основу поврата кредита би се требала аутоматски користити за нове пласмане (тзв. револвинг). Оваквим програмом кредитирања би се помогло пољопривредним произвођачима да оснаже свој потенцијал за нова инвестициона улагања. Пољопривредници у руралним подручјима захтијевају релативно мале суме новца, које тренутно успјешно сервисирају микро-кредитне организације, али са високим каматним стопама.8 Алтернативама скупим МКО и банакама могу бити ШКО као трећа и најмлађа врста финансијских институција које се на финансијском тржишту РС појавила тек од 2008. године.

Пољопривреда је осјетљива на елементарне непогоде и флуктуације цијена пољопривредних производа. Да би се смањио заједнички ризик произвођача и кредитора, држава би требала обезбиједити систематске компензације прои-звођачима у случају већих штета, а вријеме је да се почне размишљати о увођењу субвенција за пољопривредно осигурање. Тржишни ризици су неминовна посље-дица пословања у условима тржишне привреде, али се законским регулисањем робних токова и увођењем одређених заштитних механизама (нецаринских баријера и јачања улоге реобних резерви) домаћа производња може заштитити од конку-ренције из иностранства.

6 Подаци о пласрираним кредитима ИРБ, www.irbrs.com. 7 Задњих година већина пољопривредних пројеката који се реализују из кредита Свјетске банке (Пројекат развоја мале комерцијалне пољопривреде) и Међународног фонда за развој пољопривреде (Пројекат развоја сточарства и руралног финасирања и Пројекат унапређења предузетништва на селу) има своје "властите" кредитне линије.

8 На основу задњих доступних података пондерисана ефективна каматна стопа на кредите МКО је у РС и III кварталу 2008. године била 20,1% за МКО са сједиштем у РС, односно 24,6% за МКО са сједиштем у ФБиХ, а пољопривреда је у пласманима њихових кредита учествовала са 1/3. Извјештај о стању у банкарском систему Републике Српске за период 01.01.2008.- 30.09.2008. године, Агенција за банкарство РС, 2008, стра. 48-51.


Финансијски деривати у функцији финансирања пољопривреде Са развојем пољопривредне производње и њеним укључивањем на међу-

народно тржиште неминован је и развој финансијског тржишта, односно његовог специфичног инструментарија који би пратио овај сектор (факторинг, форфетинг, франшизинг, обвезнице и др.).9 На домаћем финансијском тржишту би се требали појавити нови облици финансирања пољопривреде, као што су робни записи и изведени финансијски инструменти (деривати).

Робни записи или цертификати представљају потврде о постојању дате робе на одређеном мјесту (складишту). Добијањем ове потврде, власник има могућност да робу наплати по доспијећу или је уновчи на берзи прије рока њеног доспијећа, уз одређени дисконт. Робни записи би се могли користити и као један од видова обезбјеђења кредита (залога на залихе). Произвођач би био сигуран у квалитет производа које је ускладиштио (јер их правилно складиштење чува од пропадања). У случају оснивања јавних складишта пољопривредни произвођачи не би морали продавати производе по цијенама које тренутно нуде накупци, већ по тржишним цијенама. Обзиром на свјетске трендове и промјене цијена хране, пољопривредници би имали могућност да зараде продајом својих производа у правом моменту. Држање значајнијих количина пољопривредних производа у јавним складиштима би се могло успјешно „увезати“ и у систем робних резерви.

Деривати представљају једну од најважнијих финансијских иновација у служби заштите од ризика условљеног нестабилношћу цијена. Називају се изведеним јер се „њихова вриједност изводи из вриједности неке друге основне активе која се налази у њиховој основи.”10 Деривати омогућују пољопривредницима да унапријед закључују купопродајне уговоре о прометовању пољопривредних производа и репроматеријала у будућности, по цијенама утврђеним на дан закључивања уговора. Тиме се они осигуравају од осцилација цијена, односно штите своје будуће калку-лације кроз фиксирање цијена оутпута и инпута.

Примјена деривата у пољопривреди је пожељна, јер се тако може осигурати будуће пословање. Осим тога, закључивање уговора омогућава да се производња материјализује на самом почетку, при чему произвођачи не морају чекати окончање производње да би остварили зараде, јер им деривати омогућују остварење редов-нијих прилива унапријед.

Увођење финансијских деривата на робу би донијело користи пољо-привредним произвођачима, који би као власници могли продати своје производе када они то желе, а не када морају. Цијену пољопривредних производа би одре-ђивало тржиште на берзи (односом понуде и потражње), а не монополистички откупљивачи. У данашњим условима монополисти се најчешће договарају о цијенама стварајући вјештачке несташице или вишкове, уцјењујући пољопривредне произвођаче тако да до квалитетних производа долазе врло повољно.

9 Више о томе нпр. Ровчанин, А. Управљање финансијама, Економски факултет, Сарајево, 2004, стр. 219-255. 10 С.Комазец и др., Финансијска тржишта и берзе, Јантар група, Београд, 1998, стр.470.


Закључак Финансирање пољопривредне производње, нарочито оне на малим поро-

дичним газдинствима, било је и остало актуелно питање на овим просторима. Према одређеним истраживањима чак 3/4 пољопривредних произвођача у РС као највећу препреку за бављење властитим бизнисом наводи недостатак средстава. Иако им на располагању стоји више извора финансирања – позајмице, лизинг, заједничка улагања, намјенски фондови, донације, субвенције и други, домаћи пољопривредни произвођачи још увијек највише преферирају кредитирање.

И поред експанзије кредитних активности у БиХ задњих година, пољопривреда у маси укупних кредита у РС учествује са свега 1,6%, чак и након обебзјеђења додатних извора за те немјене посредством Инвестицоно развојне банке РС. Пољопривреда је више заступљена у кредитрању од стране МКО (33%), али са високом каматном стопом (у просјеку 20%). Као главна ограничења за приступ пољопривредним кредитима наводе се: захтјеви за обимном пратећом документацијом, немогућност обезбјеђења прихватљивих гаранција, неспремност банака да финансирају ризичне пројекте или пројекте који нису уходани, неа-декватна финансијска евиденција код дужника, недовољна едукованост корисника кредита и недостатак знања код банкарског особља за разумијевање специфичности пољопривредне производње.

Пољопривреда је изложена опасностима од природних, финансијских и тржишних ризика. природних, финансијских и тржишних (нестабилност снабди-јевања и пласмана). Због тога и због аверзије финансијских институција према кредитирању пољопривреде, држава посредством владе и ресорног министарства треба синхронизовано и истовремено предузети низ мјера којима би се осигурала намјенска средстава за кредитирање пољопривреде и истовремено створили бољи услови и смањили ризици у пољопривреди. Кредит, као важан инструмент и мјера економске политике у пољопривреди, би требао бити структуиран према захтјевима и потребама пољопривреде.

Поред кредитирања, у финансирање пољопривреде треба уводити и друге инструменте као што су робни записи и други финансијски деривати (факторинг, форфетинг, франшизинг, обвезнице и др.).


1. Извјештај о стању у банкарском систему Републике Српске за период 01.01.2008. - 30.09.2008. године, Агенција за банкарство РС, 2008.

2. Комазец, С. и сар. - Финансијска тржишта и берзе, Јантар група, Београд, 1998. 3. Међународни стандарди финансијског извјештавања, Савез рачуновођа и

ревизора РС, Атлантик ББ, Бања Лука, 2004. 4. Ровчанин, А. - Управљање финансијама, Економски факултет, Сарајево, 2004. 5. Стратешки план руралног развоја РС 2009-15, Пољопривредни факултет Бања

Лука, 2008. 6. www.cbbh.org, 7. www.irbrs.com.


Financing Agricultural Development

Aleksandra Vucenovic, Zeljko Vasko1

1University of Banjaluka, Faculty of Agriculture

Summary

The developing of agriculture is associated with essential investments, e.g. with funding

of them. Concerning financing capital investments in agriculture, investitors are given many sources, but the most common is credit financing. Agricultural department involvement in total value of credits in BiH and RS confirm that it is very low by banks (1.3-1.8%) , but significant higher by MKO (33-36.5%). Among main reasons are simultaneos influence of nature, financial and market risks, but also organizational-technical limits (huge complementary documentation, impossibility of garanty ensuring, the taciturnity of banks, unsuitable accounting and other evidences of users and their insufficent education). In further period, it should be working in elimination and mitigation of these limits, and leverage attention should be given to the structuring of utilisation and repayment of credits according to specificity of agriculture. The development of financial market, acctualy it`s specific instruments, should be followed by the agriculture, whereat the forms of agriculture, e.g. commercial memorials and derived financial derivates (factoring, forfeting, franchising, bonds, etc.) should appear on domestic financial market.

Key words: agriculture, financing of agriculture, credit financing of agriculure, limits of

agiculture credit financing, financial derivatives.


Упутство ауторима

Часопис ''Агрознање научно - стручни часопис'' објављује научне и стручне радове, који нису штампани у другим часописима. Изводи, сажеци, синопсиси, магистарски и докторски радови се не сматрају објављеним радовима, у смислу могућности штампања у ''Агрознању''.

Категоризација радова

''Агрознање'' објављује рецензиране радове сврстане у сљедеће категорије:

прегледни рад, оригинални научни рад, претходно саопштење, излагање на научном или стручном скупу и стручни рад.

Прегледни рад је највиша категорија научног рада. Пишу их аутори који имају најмање десет публикованих научних радова са рецензијом у међународним или националним часописима из домена научног питања које обрађује прегледни рад, што истовремено подразумијева да су ови радови цитирани (аутоцитати) у самом раду.

Оригинални нучни рад садржи необјављене научне резултате изворних научних истраживања.

Претходно саопштење садржи нове научне резултате које треба претходно објавити.

Излагање на научном и стручном скупу је изворни научни и стручни прилог необјављен у зборницима.

Стручни рад је прилог значајан за струку о теми коју аутор није досад објавио.

Сви радови подлијежу рецензији, а обављају је два рецензента из одго-варајућег подручја.

Аутор предлаже категорију рада, али редакција часописа на приједлог рецензента коначно је одређује.

Припрема часописа за штампу

Прилог може бити припремљен и објављен на српском језику ћирилицом

или латиницом и енглеском језику. Обим радова треба бити ограничен на 12 за прегледни рад, а 8 страница за

научни рад, А4 формата укључујући табеле, графиконе, слике и друге прилоге уз основни фонт 12 и 1,5 проред, те све маргине најмање 2.5 cm.

Радови се подносе редакционом одбору у два примјерка и на дискети, препорука је користити фонт Time New Roman CE.

Табеле, графикони и слике морају бити прегледни, обиљежени арапским бројевима, а у тексту обиљежено мјесто гдје их треба одштампати. Наслове табела и заглавље написати на српском и енглеском језику.

Текст прегледног рада треба да садржи поглавња: Сажетак, Увод, Преглед литературе, Дискусију или Анализу рада, Закључак, Литературу, Резиме (на једном од свјетских језика).


Текст оригиналног научног рада треба да садржи сљедећа поглавња: Саже-так, Увод, Материјал и метод рада, Резултати и дискусија, Закључак, Литература, Резиме на неком од свјетских језика.

Наслов рада треба бити што краћи, информативан, писан малим словима величине 14 п. Испод наслова рада писати пуно име и презиме аутора без титуле. Испод имена аутора писати назив и сједиште установе-организације у којој је аутор запослен.

Сажетак је сажет приказ рада који износи сврху рада и важније елементе из закључка. Сажетак треба да је кратак, до 150 ријечи, писан на језику рада.

Кључне ријечи пажљиво одабрати јер оне сагледавају усмјереност рада. Увод излаже идеју и циљ објављених истраживања, а може да садржи

кратак осврт на литературу ако не постоји посебно поглавље Преглед лите-ратуре.

Литература се пише азбучним односно абецедним редом са редним бројем испред аутора с пуним подацима (аутори, година, назив референце, издавач, мјесто издања, странице).

Summary писати енглеским или неким другим свјетским језиком ако је рад на српском или српским ако је рад писан неким од страних језика. То је превод сажетка са почетка рада. Обавезно навести преведен наслов рада са именима и презименима аутора и називом и сједиштем институције у којој раде.

Сви радови добијају УДК класификациони број. Сви радови подлијежу језичној лектури и техничкој коректури, те праву

техничког уредника на евентуалне мање корекције у договору са аутором. Рукописи радова и дискете се не враћају.

University of Banjaluka, Faculty of Agriculture

Agro-knowledge Journal

ISSN 1512-6412=Agroznane

Vol. 10., br. 1. 2009.

Vol

. 10.

, br.

1. 2

009.

AGR

OZN

AW

E

0 uvodne strane - agroznanje.comagroznanje.com/adm/data/doc/agroznanje-3.pdf · e-mail:...

Documents