agroznanje br - iii - gm...

UDK 63 ISSN 1512-6412

AGROZNAWE Agro – knowledge Journal

Agroznanje, vol. 13, br. 3. 2012.

Agroznanje, vol. 13, br.3. 2012 329

САДРЖАЈ / CONTENTS ПРЕГЛЕДНИ РАДОВИ

Nikola Mićić, Borut Bosančić Varijabilitet i koeficijenti varijacije u biološkim i poljoprivrednim istraživanjima ............................... 331 Varijabilitet i koeficijenti varijacije u biološkim i poljoprivrednim istraživanjima Blagoje Stančić , Ivan Stančić , Stoja Jotanović , Refik Šahinović , Saša Dragin Using Oocytes and Embryos in Ex-situ Conservation of Animal Genetic Resources (a Review) .......................................................................................................... 343 Upotreba oocita i embriona za čuvanje animalnih genetskih resursa ex situ (pregled)

Ivan Stančić, Ratko Mijatović, Blagoje Stančić, Stoja Jotanović, Igor Apić, Mihajlo Erdeljan Delayed postpartum anestrus and reproductive performance in dairy cows (a Review) ........................ 353 Produžen anestrus post partum i reproduktivna performansa muznih krava (pregled) Климе Белески, Крум Бошков, Оливера Бичиклиски

Features and Prospects of Organic Viticulture ............................................................................................ 363 Стање и перспективе органског виноградарства

ОРИГИНАЛНИ НАУЧНИ РАДОВИ

Ljiljana Došenović, Jelena Davidović

The Place and Function of Horticultural Facilities in the Process of Sustainable Development of the Trebinje Urban Matrix ................................................................................................................................... 375 Mјesto i funkciјa obјekata hortikulture u procesu održivog razvoјa urbane matrice Trebinja

Р. Пренкић, А. Одаловић

The Quality of Cherry Fruit Varieties Grown in Podgorica Region ......................................................... 389 Квалитет плода сорти трешње гајених у подгоричком региону Сунчица Стевановић, Гордана Ђурић, Марина Радун

Morphological Characterisation of Service Tree (Sorbus domestica L.) in Banjaluka Region ............. 397 Почетна генетичка карактеризација принова ражи (Secale cereale L.) у Банци гена Републике Српске

Nebojša Savić, Dragan Mikavica, Biljana Rogić

Embryonic Development and Growth Characteristics in Juvenile Rainbow Trout (Oncorhynchus mykiss Wal.) Originating from Five Different Parent Flocks ................................................................................. 407 Embrionalni razvoj i karakteristike rasta mlađi gajene dužičaste pastrmke (Oncorhynchus mykiss Wal.) porijeklom od pet različitih matičnih jata

Зоран Маличевић, Борислав Раилић, Синиша Митрић, Дијана Михајловић, Младен Бабић Inspection of the Machines for Pesticide Application in Order to Achieve GlobalGAP Standard in the Republic of Srpska .......................................................................................................................................... 421 Испитивање технике за апликацију пестицида у циљу добијања GlobalGap стандарда у Републици Српској Наташа Лакић, Мирослав Грубачић

The Еffect of Sourdough on Crumbliness of Wheat Bread ........................................................................ 431 Утицај додатка киселог тијеста на мрвљивост хљеба од пшеничног брашна Ненад Малић , Жељко Лакић Yield and Seed Quality of Tall Fescue (Festuca arundinacea Schreb.) Produced on

.

Agroznanje, vol. 13, br. 3. 2012330

Degraded Soil During the Reclamation Proces ........................................................................................... 441 Принос и квалитет сјемена високог вијука (Festuca arundinaceа Schreb.) произведеног на депосолу у току поступка рекултивације Marko Ivanković, Željko Vaško, Aleksandra Figurek, Marija Lasić, Marijo Leko Estimating the cost-effectiveness of an investment - raising vineyards on the recultivated soils in Herzegovina ....................................................................................................... 449 Ocjena isplativosti investicija – podizanje vinograda na rekultiviranim tlima Hercegovine Ненад Малић, Михајло Марковић Change in the Pedological Characteristics of the Deposol at Reclamation ............................................... 463 Промјене педолошких карактеристика депосола у рекултивацији

ПРЕТХОДНО САОПШТЕЊЕ

Vida Todorović, Aleksandra Gavrić Rožić, Sretenka Marković, Mihal Đurovka, Mirjana Vasić Influence of Temperature on Yield and Earliness of Lettuce Grown in the Winter Period ................... 475 Uticaj temperature na ranostasnost i prinos salate gajene u zimskom periodu СТРУЧНИ РАДОВИ

Milivoje Urošević, Dragutin Matarugić, Darko Drobnjak, Zoran Ristić, B.M. Urošević The Hunting Stock and its Use in the Republic of Srpska .......................................................................... 491 Lovni fond i njegovo korišćenje u Republici Srpskoj Zoran Ristić, Dragutin Matarugić, Darko Drobnjak, Dragan Božić, Milivoje Urošević Fasciolosis of Deer in the Hunting Area of “Gornje Podunavlje“ Special Nature Reserve) ................... 501 Metiljavost kod jelenske divljači u lovištima specijalnog rezervata prirode „Gornje Podunavlje“ Упутство ауторима ........................................................................................................................................ 511

.

Agroznanje, vol. 13, br.3. 2012, 331-342 331

Pregledni rad Review paper UDK: DOI:

Varijabilitet i koeficijenti varijacije u biološkim i poljoprivrednim istraživanjima

Nikola Mićić1,2, Borut Bosančić1,2

1Poljoprivredni fakultet Univerziteta u Banjoj Luci, Republika Srpska, BiH

2Institut za genetičke resurse Univerziteta u Banjoj Luci, Republika Srpska, BiH

Sažetak

U biološkim i poljoprivrednim istraživanjima koeficijent varijacije predstavlja važan element ocene reprezentativnosti uzoraka, odnosno, pouzdanosti eksperimental-ne metode i instrumentalnih tehnika ili samog metodološkog pristupa u naučnom istra-živanju. Naime, opseg variranja eksperimentalnih podataka mora biti pod stalnom kon-trolom kao ključno pitanje pouzdane ocene eksperimentalnih uslova. Relevantna litera-tura u kojoj se analiziraju koeficijenti varijacije u biološkim, odnosno, poljoprivrednim istraživanjima, pokazuje da se naučna rasprava o ovom pitanju kreće u uskom krugu, sa prihvatljivim koeficijentima varijacaja od 10 do 20 %, te da se u određenim slučaje-vi-ma tolerišu varijacije od 5 – 10 %, ili od 20 – 30 %, i samo u izuzetnim slučajevima va-rijacije do 40 %. Takođe, uočljiv je gotovo konsenzus između autora dostupnih rado-va, da uzorci sa koeficijentima varijacija ispod 5 % i preko 30 % moraju biti naknadno provereni, jer koeficijenti varijacije ispod 5 % u ovim istraživanjima pokazuju da su re-zultati isuviše "dobri" da bi bez detaljne provere bili prihvaćeni kao tačni, a koefici-je-nti varijacije preko 30 % pokazuju sistemski uticaj neopaženih faktora, čime se dovo-di u pitanje reprezentativnost uzoraka. Ključne reči: neobjašnjene varijacije, biometrika.

Uvod

Korišćenje koeficijenata varijacije kao pokazatelja reprezentativnosti uzoraka,

odnosno, relativne mere varijabiliteta neobjašnjenih varijacija, u dostupnoj literaturi na-menjenoj studijama i naučno-istraživačkom radu u biološkim i poljoprivrednim na-ukama, nije detaljnije interpretirano. Tako, sem konstatacija da je koeficijent varijacije relativna mera varijabiliteta i da pokazuje procentualnu varijaciju jedinica posmatranja, pitanje granice dozvoljenih varijacija nije posebno razmatrano (Hadživuković, 1977, 1991; Stanković i sar, 1989; Horvat i Ivezić, 2005; Dragović, 2008). Međutim, pitanje nivoa dozvoljenih neobjašnjenih varijacija pojavljuje se sve češće kao problematično

Agroznanje, vol. 13, br. 3. 2012, 331-342 332

pitanje u naučnim radovima kod nas i u okruženju, u smislu da se uzorci sa neprihva-tljivo malim varijabilitetom ili, takođe, sa neprihvatljivo visokim varijacijama, uzimaju u "ozbiljna" razmatranja i da se na osnovu istih donose "eksperimentalno potvrđeni" zaključci, bez ozbiljnije provere reprezentativnosti ovih uzoraka ili uzroka pojave spornih varijabiliteta. Naime, u biološkim i poljoprivrednim istraživanjima koja prete-nduju da budu naučna, koeficijenti varijacije ispod 5 % i preko 30 % moraju biti nakna-dno provereni jer, koeficijenti varijacije ispod 5 % u ovim istraživanjima pokazuju da su rezultati isu-više "dobri" da bi bili prihvaćeni kao tačni, a koeficijenti varijacije pre-ko 30 % poka-zuju sistemski uticaj neopaženog faktora na pojedine statističke jedinice posmatranja (Prodanović i Mićić 1996; Mićić i sar., 2009; Mićić, 2011).

Cilj ovoga rada je da pregledom relevantnih naučnih radova u biološkim i po-ljoprivrednim istraživanjima, koji se bave pitanjem varijabiliteta i koeficijenata vari-ja-cije, otvori ovo pitanje kao nezaobilaznu ocenu reprezentativnosti uzorka i ocene repre-zentativnosti srednje vrednosti osnovnog skupa, uz otvaranje pitanja neophodnosti ma-tematičko–statističkog definisanja granica dozvoljenog intervala neobjašnjenih varija-cija, odnosno određenja granice preko koje se sve statističke jedinice posmatranja mogu oceniti kao biološki nemogući varijabilitet.


Koeficijent varijacije kao relativna mera varijabiliteta veoma različito se kori-

sti u pojedinim oblastima nauka. Analiza mogućnosti ocene i značaja koeficijenta va-rijacije, kao i svih pitanja u biometrici, mora početi od analize varijabilnosti pojava, a to znači i same definicije verovatnoće. Jasno je da aksiomatika Kolmogorova (1974) u definisanju verovatnoće kao slučajnog događanja, odnosno, odnosa broja povoljnih događaja za posmatranu pojavu i broja svih mogućih događaja te pojave, pri čemu su svi događaji jednako mogući, ne važi u potpunosti u biološkim istraživanjima. Naime, u biologiji ne postoji jednaka mogućnost pojave svih mogućih događanja posmatranih pojava. Dakle, svi procesi u biologiji praktično su rezultatnta velikog broja različitih uticaja koji su direktno kontrolisani na različitim nivoima, a posebno kroz dve osnovne determinante: termodinamiku i DNK. Dakle, u biologiji verovatnoća pojave svojstva nekog biološkog sistema, kao i efekat ili konačni ishod posmatranog procesa, pred-vidljivi su, samo je otvoreno pitanje neposrednih uslova čija je rezultanta posmatrani proces, a to je i osnovno pitanje varijabiliteta u ispoljavanju posmatrane biološke pojave. Tako relativne frekvencije pojavljivanja ili ispoljavanja proučavane pojave, ustvari predstavljaju biometričku verovatnoću mogućeg događanja, odnosno, realnu verovatnoću pojave određenog biološkog svojstva u datom prostoru i vremenu. Tako dolazimo do zaključka da su relativne mere varijabiliteta bioloških procesa ili para-metara bioloških sistema, limitirane, pa prema tome i primena zakona verovatnoće na kome se bazira matematičko-statistička logika, takođe moraju biti limitirani u matema-tizaciji bioloških sistema, u protivnom dolazimo do pogrešnih zaključaka i uopšta-vanja, kojima se ne mogu opisati ili modelirati biološki procesi, odnosno, ne mogu se pratiti razvojni procesi proučavanih bioloških sistema.


Biometrički limiti neobjašnjivih varijacija

Kao što je već naglašeno, u biološkim istraživanjima svi procesi su limitirani biološkim determinantama čija uslovljenost se kreće od dostupnosti elementarnih kom-ponenti neophodnih za izgradnju biološkog sistema, energetskog praga biohemijske re-akcije i sl., pa do termodinamičkih ograničenja i graničnih uslova za realizaciju koda zapisanog u DNK. Tako, limitiranost bioloških procesa u njihovoj biometričkoj analizi nameće i definisanje mogućeg opsega u ispoljavanju posmatrane pojave.

Relevantna literatura u kojoj se analiziraju varijacije u istraživanjima u poljo-privrednoj proizvodnji pokazuje da se naučna rasprava o ovom pitanju kreće u uskom krugu, sa prihvatljivim varijacajama između 10 i 20 %, a samo retko se tolerišu varija-cije od 5 – 10 %, ili od 25 – 40 %. Takođe, Elston i Johnson (2008) upozoravaju da u genetičkim i epidemiološkim istraživanjima gde se javljaju koeficijenti varijacije preko 30 % važne statistički značajne razlike neće biti vidljive. Gubljenje statističke značaj-nosti indikativnih eksperimentalnih razlika ili nemogućnost statističke ocene ovih raz-lika usled velikih varijacija ističu i Reese et al. (2010).

Gubljenje indikativnih eksperimentalnih efekata između primenjenih tretmana kao posledice visokih varijacija može se videti na sledećem modeliranom primeru:

Br. Tretmani X ± xS (g) kV texp

1. A1 665 ± 2,44 1,16 % 36,69** B1 798 ± 2,68 1,06 %

2. A2 665 ± 9,38 4,46 % 8,991** B2 798 ± 11,44 4,53 %

3. A3 665 ± 21,29 10,12 % 3,586** B3 798 ± 30,36 12,14 %

4. A4 665 ± 44,47 21,14 % 2,179 * B4 798 ± 41,77 16,54 %

5. A5 665 ± 61,01 29,01 % 1,383 nz B5 798 ± 74,35 29,46 %

6. A6 665 ± 69,48 33,02 % 1,226 nz B6 798 ± 83,27 32,97 %

U tabelarnom prikazu data je veza između koeficijenata varijacije i statističke značajnosti razlika tretmana sa istim prosečnim vrednostima ali sa različitim varijabili-tetom eksperimentalnih podataka. Na prikazanom primeru vidimo da se sa povećanjem koeficijenta varijacije (Vk) statistička značajnost razlike između srednjih vrednosti tret-mana A i B progresivno smanjuje. Tačnije, vrednosti t-testa pri izrazito niskim vredno-stima Vk su prenaglašene (1 i 2), pri varijacijama na nivou 10 % razlika je statistički vi-soko značajna (3), a pri varijaciji na nivou 20 % ispoljena razlika je statistički značajna (4). Statistički testovi značajnosti razlika između tretmana sa Vk preko 25 %, indikati-vne eksperimentalne razlike (A–B =�133�g) tretiraju kao slučajne (5 i 6), odnosno, pokazuju da ova razlika nije statistički značajna. Na osnovu datog prikaza sasvim je ja-sno da se pitanje varijabiliteta mora ozbiljno uzeti u razmatranje u definisanju ekspe-rimentalnih uslova jer se pri malim varijacijama (ispod 5 %) javlja nerealno veliki broj


statistički značajnih razlika, a pri velikim varijacijama (preko 25 %) indikativne eksperimentalne razlike ocenjuju se kao statistički slučajne, odnosno, ostaju neopažene.

Posebno interesantan je rad Arnhold i Milani (2011) koji su u 30 naučnih rado-va o kukuruzu analizirali koeficijente varijacije i zaključili da su koeficijenti varijacije ispod 5,95 % niski, od 5,95 % do 15,21 % srednji, od 15,21 % do 20,34 % visoki, a preko 20,34 % veoma visoki. Međutim, u razmatranju graničnih vrednosti koeficijenata varijacije navodi se i to da stav koji su generalno prihvatili istraživači prinosa na kuku-ruzu, da varijacije treba da se kreću između 10 – 15 %, nije dobar, jer u drugim oblasti-ma nije tako ujednačena struktura zemljišta ili drugih ograničavajućih faktora i granica treba da bude značajno viša, do 30 %, ali ne i preko 40 %. Graničnu vrednost koefici-jenta varijacije do 40 % navodi i Altoveros (2011), ali samo za analizu organa biljaka koji se razvijaju pod zemljom (krompir, luk, rotkva itd.). Pored ove konstatacije, isti autor navodi i to da varijacioni koeficijenti u hortikulturi (za voće i povrće) ne smeju prelaziti preko 25 %, a u ratarstvu (soja, pšenica, kukuruz itd.) ne bi smeli da prelaze preko 15 %. Među brojnim informacijama koje razmatraju pitanje tumačenja varijacija u poljoprivrednim istraživanjima na osnovu koeficijenta varijacije, Pimetel-Gomes i Garcija (2002) daju opšte pravilo za koeficijente varijacije, koje je višestruko citirano, gde se kao niske vrednosti koeficijenata varijacije uzimaju vrednosti ispod 10 %, kao srednje od 10 % do 20 %, a od 20 do 30 % kao visoke.

Relevantna literatura u kojoj se analiziraju varijacije u istraživanjima na živim životinjama pokazuje veliku posvećenost ovom pitanju sa jasnim ukazivanjem na zna-čaj kontrole koeficijenata varijacija od čega zavisi uspeh eksperimenta, do definisanih metoda za planiranje broja eksperimenatalnih životinja koje treba uzeti u istraživanje kako bi se obezbedila adekvatna kontrola varijacija (Berndtson, 1991, 2010; McMillan, 2003; Aaron i Hays, 2003; Johnston et al., 2003).

Za rešavanje ovih pitanja neophodno je odrediti odgovarajući broj ponavljanja i za svaki uzorak, proceniti varijabilnost pojave i očekivane razlike između tretmana koji se eksperimentalno ispituju. Tako je McMillan (2003) na osnovu kompilacije ana-liza statističke greške tipa I, α, i statističke greške tipa II, β, dao standardnu jednačinu koja uzima u obzir sve navedene elemente:

222 2 kVZZmdn

d/m je razlika između ispitivanih tretmana d u odnosu na srednju vrednost kontrole m, n je broj ponavljanja, Z je tablična vrednost za nivoe greške tipa I i II, a Vk koeficijent varijacije. Za manji broj ponavljanja Z vrednost se menja odgovarajućim t-vrednostima.

Iz ove jednačine razvijene su brojne tablice koje pomažu istraživačima da odrede broj životinja u uzorku kako ne bi imali nekontrolisane varijacije. Tako, Aaron i Hays (2003) daju okvirne koeficijente varijacije za pojedine osobine životinja: za pri-rast do 12%, za reproduktivne karakteristike od 20 do 40 %, za karakteristike vezane za proizvodnju mleka od 20 do 25 %, dok su za linearne mere kao što su dužina kostiju ili visina životinja, koeficijenti varijacije oko 6,0 %. Isti autori na osnovu analize rezultata proučavanja u 29 radova i preko 16500 legala, navode da se za reproduktivne osobine u svinjogojstvu prosečni koeficijenti varijacije za broj živih prasadi u trećoj sedmici kreću maksimalno do 36 %, a za masu živorođenih prasadi do 18 %. Za eksperimente


vezane za prirast svinja isti autori navode da je za prosečan dnevni prirast prosečan koeficijent varijabilnosti 4,8 %, za prosečnu dnevnu konzumaciju hrane 7,3 %, a za koeficijent konverzije, takođe, 7,3%, s tim da se koeficijenti varijacije za veoma mlade životnje mogu kretati u rasponu od 7,0 do 13 %. Za iste karakteristike Johnson et al. (2003) navode koeficijente varijacije do maksimalno 6,9 %, s tim da se kod prasadi u prasilištu oni kreću do maksimalno 22,1%. I konačno, Barić (1965), kao normalne vari-jacije za analizu mase životinja u stočarskoj proizvodnji navodi koeficijente varijacije od 10 – 15 %, i ističe da variranje podataka izvan ovih uobičajenih vrednosti traži po-sebno objašnjenje autora, jer takva variranja izazivaju sumnju u vrednost samog istraži-vanja, odnosno, sumnju u reprezentativnost uzoraka.

U cilju potvrde značaja metodološki adekvatnog određenja broja ponavljanja, kao elementa kontrole varijacija u eksperimentalnim istraživanjima na živim životinja-ma, analiziran je primer procene validnosti studije urađene na 30 bikova u kojoj efekti primenjenog tretmana u odnosu na kontrolu nisu bili ocenjeni kao statistički značajni. Pri pregledu ove studije utvrđen je uredno prijavljen koeficijent varijacije od 35 %. Iz opisane jednačine i tabela (Berndtson, 1991; McMillan, 2003) dobijeno je da razlika iz-među tretmana i kontrole treba da iznosi preko 30 % da bi razlika između njih bila uoče-na kao statistički značajna. Bez pravog obrazloženja ovakvi nalazi se moraju oceniti kao neuverljivi i shodno tome moraju biti veoma oprezno interpretirani. Naime, procena broja životinja za reprezentativnu analizu pri koeficijentu varijacije od 35 % i pri stan-dardnim nivoima za greške tipa I i II, potrebno je čak 516 bikova da bi se kao značajan pokazao efekat tretmana u odnosu na kontrolu od 10 %. Za veće koeficijente varijacije broj životinja u uzorku rapidno raste. Pri početnoj konstelaciji eksperimenta navedena razlika bi se mogla otkriti samo ako bi koeficijent varijacije bio održan na umerenom nivou od 12 %, umesto veoma visokih varijacija od 35 %. Shodno tome, može se zaklju-čiti da nekontrolisano visoki koeficijenti varijacije čine nemogućim bilo kakvo validno poređenje između različitih tretmana na živim životinjama, odnosno, pri visokim koefi-cijentima varijacije nije moguće realizovati bilo kakvo ozbiljno naučno istraživanje.

Dozvoljene neobjašnjene varijacije i eksperimentalne greške kao uzrok nemogućeg varijabiliteta

Dekadni sistem brojeva koji je opšte prihvaćen u civilizaciji u kojoj živimo, sa

metodološkog stanovišta ima više otvorenih pitanja koja se odnose na broj 0 (nula). Nai-me, nula predstavlja informativnu vrednost broja, a sa njom se služimo i da ostale cifre dovedemo na određenu poziciju u samom broju, pa se postavlja pitanje kada nula pred-stavlja, a kad ne predstavlja, značajnu cifru. Posebno pitanje je i kada nula na kraju broja iza decimalnog zareza predstavlja značajnu cifru (npr: C = 0,1000 mol/dm3), odnosno, kada ona ukazuje na analitičku preciznost.

Iznetim konstatacijama otvoreno je samo jedno od pitanja grešaka prilikom me-renja, a time i pitanje definisanja pojma preciznosti i tačnosti. Naime, preciznost je bli-skost određenog rezultata sa drugim rezultatima dobijenih istim metodološkim postup-kom, a tačnost je bliskost određenog rezultata sa stvarnom ili prihvatljivom vrednošću. Tako, rezultati eksperimenta mogu da imaju sledeći odnos preciznosti i


tačnosti: 1) do-bru preciznost i dobru tačnost; 2) dobru preciznost i lošu tačnost; 3) lošu preciznost i dobru tačnost; i 4) lošu preciznost i lošu tačnost. Ovde je važno istaći da koeficijent vari-jacije pokazuje osetljivost isključivo na preciznost eksperimenta, dok se tačnost rezul-tata eksperimenta potvrđuje matematičko-statističkim testiranjima rezultata istraživanja, odnosno, u neposrednom dokazivanju usvojenih zaključaka ili dobijanju očekivanih efekata u primeni proučavanih faktora.

Iako cilj ovoga rada nije razmatranje analitičkih (metodoloških i instrumental-nih) i bioloških uzroka u ispoljavanju eksperimentalnih grešaka, neophodno je da ovo pitanje uvek bude deo analize dozvoljenih neobjašnjenih varijacija kao prethodno pitanje u analizi nemogućeg varijabiliteta:

intra inter intra inter intra inter

instrumentalna metodološka individualna analitička biološka ukupni neobjašnjeni varijabilitet

Interval dozvoljenih neobjašnjenih varijacija kao granična vrednost nemogućeg varijabiliteta

Varijabilitet parametara bioloških sistema uvek se događa u određenom inter-

valu koji se prepoznaje kao očekivane neobjašnjene varijacije. Ove varijacije su uslov-ljene brojnim činiocima koji deluju iz spoljašnjih uslova ali i same prirode bioloških sistema. Međutim, nedozvoljene varijacije mogu da se jave i kao posledica grešaka na nivou instrumentalnih metoda ili neposrednih merenja, do eksperimentalnih ograniče-nja i grešaka u metodološkom pristupu. Biometrička analiza ovih varijacija u uzorcima uglavnom obuhvata proveru normaliteta, a zatim i pokazatelje same varijacije izražene preko intervala varijacije, varijanse ili koeficijenta varijacije. Ipak, analiza brojnih gre-šaka u primeni biometričkih metoda pokazuje da je neophodno u definisanju eksperi-mentalne metodike i samog metodološkog pristupa u istraživanjima svojstava bioloških sistema utvrditi i dozvoljeni interval neobjašnjenih varijacija. Tako se već u primeni eks-perimentalne metode mogu videti rezultati pogrešnih merenja, odnosno, podaci koji se nalaze u području nemogućih varijacija. Kao slikovito objašnjenje za ovakav pristup mo-žemo uzeti interval varijacije visine ljudi. Danas, kao najviši čovek na svetu identifi-kovan je Sultan Kösen sa visinom 246,5 cm, a najmanji čovek na svetu identifikovan je He Pingping sa visinom 73 cm. Dakle, ovo je interval neobjašnjenih varijacija prosečne visine svih živih ljudi na Zemlji. To treba da znači da kada bi se u nekom merenju po-javio podatak koji pokazuje da je trenutno izmerena visina nekog čoveka bila 35 cm ili 350 cm, ova merenja moraju biti proverena jer se prema utvrđenom intervalu neobjaš-njenih varijacija ukupne visine živih ljudi, ona nalaze u području nemogućih varijacija u trenutno postojećim uslovima na planeti Zemlji. Dakle, u analizi prosečnih vrednosti različitih svojstava bioloških sistema javlja se potreba da se preko analize prosečnih vre-dnosti uzoraka i nivoa njihovih varijacija sagleda šta su to moguće, a time i dozvoljene neobjašnjene varijacije, odnosno, koja pojedinačna


merenja bez dodatne provere ne mogu biti prihvaćena kao deo očekivanog i mogućeg varijabiliteta u datom prostoru i vremenu. Ako se vratimo na pitanje prosečne visine ljudi koja je ispitana u nekom regi-onu i ako je dobijeno da je u tim okolnostima

6030155 ,X , sa koeficijentom varija-cije %,139KV , osnovnom matematičko-statističkom proverom može se zaključiti da je ovaj rezultat korektan i predstavlja reprezentativnu ocenu visine ljudi u datom regi-onu (tom osnovnom skupu). Međutim, ako bi alternativni rezultat ove analize bio 634165 ,X , sa koeficijentom varijacije

%,3365KV , on ne bi mogao biti prihvaćen jer koeficijent varijacije pokazuje da u ovom slučaju postoji neopaženi sistemski uticaj. Proverom osnovnih statističkih pokazatelja videće se da je interval varijacije nerealno velik, odnosno, da se pojavljuju vrednosti obeležja koje ne pripadaju osnovnom skupu iz koga je uzet uzorak. Uzroci ovakve greške mogu da budu veoma različiti, od toga da su neka merenja bila sasvim pogrešna, ili su pogrešno evidentirana, do toga da je u uzorku bila veća grupa ispitanika iz nekog drugog regiona koja se tu našla slučajno kao greška u metodologiji definisanja uzorka, itd.

Konačno, činjenica je da biološki limiti u datom prostoru i vremenu postoje. Nije poznato da jedan plod jabuke može da ima masu od 3,5 kg, ili da masa jedne krave za proizvodnju mleka može da bude 25 kg ili 2500 kg. Dakle, biološka ograničenja postoje, ne ovako drastično, ali evidentno je da postoje, i matematika varijacija kao os-nova eksperimentalne biometrike ne može da se bavi naučnim istraživanjem, a da se pritom pitanje granice dozvoljenih neobjašnjenih varijacija samo tek tako ignoriše.

Metodološki pristup u analizi biološki nemogućih varijabiliteta

Koeficijent varijacije kao relativna mera neobjašnjenih varijacija u uzorku sig-nira koncentraciju ili raspršenost statističkih jedinica posmatranja oko centralne ten-dencije. Generalno, u eksperimentalnom radu u biološkim i poljoprivrednim naukama glavni problem predstavljaju velike varijacije, pre svega zbog velikog broja nezavisno promenljivih uticaja koje nije jednostavno staviti pod kontrolu eksperimentalnim i ins-trumentalnim metodama. Ipak, najčešća pojava velikih varijacija koje su izvan realnog ponašanja bioloških sistema posledica je, pre svega, pogrešnog metodološkog pristupa u definisanju eksperimentalnih uslova ili u njihovoj realizaciji (Mićić i Đurić, 1994; Mićić i sar. 1994; Mićić, 2007a). Pojava nedozvoljeno malih varijacija u eksperimen-talnom radu veoma retko se javlja kao rezultat samog eksperimenta, a posebno ne, ako je eksperiment postavljen sa odgovarajućim brojem ponavljanja. Nedozvoljeno male varijacije koje se najčešće javljaju u dostupnim radovima, pre svega su rezultat nedoz-voljenog prilagođavanja eksperimentalnih rezultata sa malim brojem ponavljanja pre-ma očekivanim tendencijama ili u cilju neprihvatljive primene neke od matematičko-statističkih metoda (Mićić, 2007b).

Metodološki pristup eksperimentalnim istraživanjima živih bioloških sistema mora da bude adekvatno osmišljen i mora se bazirati na prethodnim istraživanjima ra-sta i razvoja, odnosno, dinamike bioloških procesa koji se proučavaju ili su rezultanta više posmatranih faktora u sklopu dinamičke kontrole eksperimentalnih uslova (Mićić i Đurić, 1995; Mićić i sar., 1995, 1997). Varijabilitet prethodnih istraživanja uzima se kao osnova za određivanje broja ponavljanja u uzorku u cilju kontrole neobjašnjivih vari-jacija (1), ili na osnovu procene % varijabiliteta u osnovnom skupu (2).


1222

22

NGVt

VtNn

k

k (1), ili, 1222

22

NGt

tNn

x

x

(2).

n – procenjen broj ponavljanja u uzorku, t – verovatnoća sa kojom se daje procena, N – ve-ličina osnovnog skupa, G – interval procene, σx

2- varijansa, Vk – koeficijent varijacije.

Analiza uzoraka koji dovode do pojave varijabiliteta koji prelaze granicu doz-voljenih neobjašnjenih varijacija (5 % ≤ Vk ≤ 30 %), u prvom koraku, podrazumeva klasifikaciju ili grupisanje opaženih vrednosti jedinica posmatranja u uzorku, tako da se izvrši njihovo razvrstavanje ili grupisanje u skladu sa relativno dozvoljenim unutar-grupnim nivoom variranja. Ovim postupkom identifikuju se grupe podataka koje najče-šće predstavljaju različite uticaje neopaženih faktora, odnosno, ovim postupkom identi-fikuju se različiti podskupovi čije postojanje i proizvodi visoke varijacije. U ovim slu-čajevima ili se eksperiment ponavlja sa modifikacijom metodološkog pristupa kojim se nastoji isključiti neopaženi sistemski uticaj, ili se ispoljeni efekat diskutuje u skladu sa ispoljenim grupisanjem podataka i njihovim relativnim frekvencijama. Ako podaci u uzorku ne pokazuju bilo kakvo grupisanje, visoki koeficijenti varijacije javljaju se kao posledica velike nepreciznosti eksperimenta, odnosno, velike disperzije koja otvara pita-nje pojave nemogućeg varijabiliteta. Uklanjanjem vrednosti posmatranog obeležja koje se nalaze izvan intervala dozvoljenih neobjašnjenih varijacija, varijabilitet jedinica pos-matranja u uzorku može se vratiti u realno očekivane granice variranja parametara bio-loških sistema. Pri tom ostaje otvoreno pitanje broja eksperimentalnih jedinica posma-tranja u primeni određenih matematičko-statističkih modela na kojima je eksperiment postavljen i planiran.

U novije vreme, posebno u medicini, farmaciji i proučavanju različitih meta-boličkih procesa sa vezanim merenjima (ukršteni povratni eksperiment), prilikom poja-ve visokih intrasubjektnih koeficijenata varijacije od 20 do 40 %, ili u slučajevima kada se javljaju asimetrične distribucije podataka (kada su greške određenog znaka verovat-nije od grešaka suprotnog znaka), uvode se multiplikativni modeli tranformacije poda-taka, odnosno, formiranja log-normalnih raspodela (Mahmoud, 2010). Naime, loga-ritmi promenljive xi (xi = log xi) podležu normalnoj Gausovoj raspodeli. Ipak, ovde ova pitanja neće biti posebno razmatrana zbog činjenice da se istraživanja u poljoprivredi uglavnom baziraju na aditivnim modelima. Biometrika, kao metodološki pristup u biološkim i poljoprivrednim naukama, vrši opažanje, planiranje eksperimenta, ocenu pouzdanosti tehnike merenja, sveobuh-vatnu analizu eksperimentalnih uslova i dobijenih rezultata, procenu interakcijskih efeka-ta i tumačenje tendencija i varijacija u rezultatima istraživanja. Time se isključuje dos-lovna primena matematičko-statističkih modela kao ekskluzivnih instrumenata za do-nošenje zaključaka u biološkim i poljoprivrednim naukama. Limitiranost u ispoljavanju i realizaciji bioloških procesa, odnosno, procesa rasta i razvoja bioloških sistema, traži integralni pristup ovom istraživanju i svako zanemarivanje ove zakonitosti dovodi do pogrešnih zaključaka.


Zaključak

Biološka i poljoprivredna eksperimentalna istraživanja koja pretenduju da budu naučna, moraju vršiti permanentnu kontrolu i analizu varijabiliteta eksperimentalnih jedinica posmatranja, pre svega, poznavanjem i definisanjem intervala dozvoljenih neo-bjašnjenih varijacija koje se mogu tolerisati u uzorcima kao reprezentativnim ocenama srednje vrednosti osnovnog skupa. Brojni rezultati ovih analiza u biološkim i poljopri-vrednim naukama pokazuju da je ovaj interval određen koeficijentima varijacije koji se kreću u intervalu: 5 % ≤ Vk ≤ 30 %. Pitanje varijabiliteta podataka u uzorcima mora se ozbiljno uzeti u razmatranje jer se prilikom testiranja značajnosti razlika između sred-njih vrednosti primenjenih tretmana pri malim varijacijama (ispod 5 %) javlja nerealno veliki broj statistički značajnih razlika, a pri velikim varijacijama (preko 30 %) indika-tivne eksperimentalne razlike ocenjuju se kao statistički slučajne, odnosno, ostaju neo-pažene. To istovremeno znači i da koeficijenti varijacije ispod 5 % i preko 30 % mora-ju biti naknadno provereni jer, koeficijenti varijacije ispod 5 % u ovim istraživanjima pokazuju da su rezultati isuviše "dobri" da bi bez provere bili prihvaćeni kao tačni, a koeficijenti varijacije preko 30 % ukazuju na sistemski uticaj neopaženih faktora na pojedine statističke jedinice posmatranja, zbog čega iste ne predstavljaju reprezentati-van eksperimentalni rezultat.

Literatura

1. Altoveros C. E. (2011): Applied experimental designs for agricultular research. Uni-versity of Sulamani, Kurdish, Irqi.

2. Arnhold E. & Milani K. F. (2011): Rank-ordering coefficients of variation for popping expansion. Acta Scientiarum. Agronomy, v. 33, n. 3, 527-531.

3. Aron, F. i Hays, W. (2004): How many pigs? Statistical power considerations in swine nutrition experiments. Journal of Animal Science, 82, E, 245–254.

4. Barić S. (1965): Statističke metode primjenjene u stočarstvu. Agronomski glasnik, br: 11 – 12, godina XIV.

5. Berndtson.W. E. (1991): A simple, rapid and reliable method for selecting or assessing the number of replicates for animal experiments. Journal of Animal Science, 69, 67-76.

6. Berndtson.W. E. (2010): Replication Needed to Distinguish Alterations in Cell Ratios, the Frequency of Individual Stages of the Cycle of the Seminiferous Epithelium, or the Appearance of Abnormalities in the Testes of Rodents, Rabbits, or Humans. Journal of Andrology, 31, 6, 593-606.

7. Dragović V. (2008): Statistika. Zavod za udžbenike i nastavna sredstva Istočno Sarajevo. str: 784.

8. Elston R. & Johnson W. (2008): Basic Biostatistics for Geneticists and Epidemiologi-sts. Ch. 13. Guides to a Critical Evaluation of Published Reports, ttl. Appro-priate descriptive statistics p. 323

9. Hadživuković S. (1977): Planiranje eksperimenta. Privredni pregled Beograd. Str: 282.

10. Hadživuković S. (1991): Statistički metodi. Poljoprivredni fakultet, Novi Sad.


11. Horvat D., Ivezić M. (2005): Biometrika u poljoprivredi. Gradska i sveučilišna knjiž-nica Osijek.

12. Johnston L., Renteria A. i Hannon M. (2003): Improving validity of on-farm research. Journal of Swine Health and Production, 11, 5, 240-246.

13. Kolmogorov A. N. (1974): Основние понятия теории вероятнотей. Nauka, Moskva.

14. Mahmoud A. M. (2010): A Note on the Calculation of Intrasubject Coefficient of Variation in Bioequivalence Trails. Pharmaceutical Research Unit (PRU), Royal Scientific Society (RSS), P.O. Box 1438, Amman 11941, Jordan.

15. McMillan, I. (2004): Designing trials to test the bioequivalence of diets for animal performance. Journal of Animal Science, 82, E, 223–228.

16. Mićić N., Đurić Gordana: (1994a): Diskusija statističkih pokazatelja u faktorijalnim ogledima u voćarstvu: I - Analiza i diskusija interakcijskih efekata. Jugosl. voćarstvo br. 105 -106. str. 79 - 88.

17. Mićić N., Đurić Gordana, Jovanović M: (1994b): Diskusija statističkih pokazatelja u faktorijalnim ogledima u voćarstvu: II Analiza diskusije interakcijskih efeka-ta u aktuelnim radovima iz oblasti voćarstva. Jugosl. voćar. Br. 105 – 106. str: 89 – 102.

18. Mićić N., Đurić Gordana, Jevtić S., Lučić P. (1995): The Basis for Defining a Model of Ecological Functions of the Organogenesis in Fruit Crops. J. Sci. Agric. Res. 57, 203. p: 89–99.

19. Mićić N. i Đurić Gordana (1995): Algoritamska osnova ciklusa organogeneze voćaka. Jugosl. voćar. 28, 107–108, str: 67–81.

20. Mićić N., Đurić G., Jevtić S., Cerović R. (1997): The algorithm basis of organogenesis cycle in plum. VI International Symposium on Plum and Prune Genetics, Breeding and Pomology. Warszawa, Program and Abstracts p. 46.

21. Mićić N. (2007a): Analiza teze: "Uticaj cinka na metabolizam čovjeka". Stojković S. Univerzitet u Banjaluci, Br: 01-516. str.: 5.

22. Mićić N. (2007b): Analiza doktorske disetacije Marjanović Ž: “Ekstrakcija eteričnih ulja četinara (jela, smrča, bor, kleka, duglazija) i analiza njihove antimikrobne aktivnosti” Univerzitet u Banjaluci, Br: 05-327. str.: 5.

23. Mićić N., Đurić Gordana, Važić B: (2009): Biometrika i eksperimentalna statistika. Agroznanje (ISSN 1512-6412) vol. 10, br. 3: 5-16.

24. Mićić N.: (2011): Eksperimentalna biometrika. Poljoprivredni fakultet u Banjaluci i Naučno voćarsko društvo Republike Srpske. Str: 318.

25. Pimetel-Gomes F. and Garcia C. H. (2002): Estatística aplicada a experimentos agronômicos e florestais. Piracicaba: FEALQ. 309 str.

26. Prodanović T. i Mićić N. (1996): Naučno istraživanje – metode, procedura, jezik i stil. Agronomski fakultet Čačak i Institut za istraživanja u poljoprivredi Srbija.

27. Reese, D., Eskrige, K. i Stroup, W. (2010): On how to conduct farm Swine Feed Trials. Institute of Agriculture and Natural Resources, University of Nebrasca.

28. Stanković J. Ralević N. i Ljubojević-Ralević I. (1989): Statistika sa primenom u poljoprivredi. Minerva, Subotica. Str: 439.



Nikola Mićić1,2, Borut Bosančić1,2

1 Faculty of Agriculture, University of Banja Luka, Republic of Srpska, BiH

2 Genetic Resources Institute, University of Banja Luka, Republic of Srpska, BiH

Abstract

Biological and agricultural experimental research aiming to be scientific have to deal with permanent control and variability analysis of experimental units under study, primarily by knowing and defining the intervals of allowed unexplained variations that can be tolerated in the samples as representative estimates of the mean value of a population. Numerous results of these analyses in biological and agricultural sciences show this interval is determined by variation coefficients ranging from 5 % ≤ Vk ≤ 30%. The issue of data variability in samples has to be seriously considered because when testing significance of differences between mean values of applied treatments with small variations (below 5%) unrealistically very large number of statistically significant differences occur, whereas with big variations (over 30%), indicative experimental differences are estimated as accidental, that is, they remain unobserved. At the same time, this means that variation coefficients below 5% and over 30% have to be additionally checked as variation coefficients below 5% in these studies show that the results are “too good” to be approved as accurate without checking, whilst variation coefficients over 30% point to systemic effect of unobserved factors on particular statistical units under study due to which those are not representative experimental results. Key words: unexplained variations, biometrics. Nikola Mićić E-mail Address: [email protected]



Upotreba oocita i embriona za čuvanje animalnih genetskih resursa ex situ (pregled)

Blagoje Stančić 1, Ivan Stančić 1, Stoja Jotanović 2, Refik Šahinović 3,

Saša Dragin 1

1Poljoprivredni fakultet, Novi Sad, Srbija 2Poljoprivredni fakultet, Univerzitet u Banjoj Luci, Republika Srpska, BiH

3Poljoprivredni fakultet, Bihać, BiH

Sažetak U poslednjih nekoliko dekada, genetski diverzitet domaćih životinja rapidno opada. S tim u vezi, postoji interes međunarodne zajednice za očuvanje genetike doma-ćih životinja. Model in situ čuvanja genoma je skup i značajno limitiran za praktičnu primenu. Zbog toga se razvija model ex situ (ex vivo) krioprezervacije animalnih gene-tskih rsursa (banke gena) za regeneraciju pojedinih poipulacija u budućnosti. Iako po-stoji značajan napredak u krioprezervaciji oocita i embriona pojedinih vrsta domaćih životinja, do danas nije ustanovljena standardna procedura ove tehnologije. Uspešna dugotrajna krioprezervacija oocita i embriona će omogućiti očuvanje genetskog diverziteta i primenu brojnih tehnologija asistirane reprodukcije domaćih životinja. Postoji biološki, ekonomski i moralni imperativ i interes međunarodne zajednice za očuvanje genetike domaćih životinja. Ključne reči: oociti, embrioni, genetski resursi, čuvanje, ex situ.

Uvod Skoro sve vrste domaćih životinja pokazuju značajno smanjenje genetskog diverziteta, što ima za rezultat trajni gubitak nekih genetskih osobina, važnih za očuvanje vrste, kao i za unuapređenje njihove produktivnosti (Buerkle, 2007). Ovo je, pre svega, posledica: (a) primene intenzivne selekcije na vrlo mali broj produktivnih i reproduktivnih svojstava domaćih životinja u intenzivnom uzgoju, (b) primene savremenih biotehnologija, koje omogućavaju dobijanje velikog broja potomaka od jedne individue i (c) mogućnosti efikasnog transporta životinja, sperme, oocita i ranih embriona širom sveta (Patterson and Silversides, 2003).


S tim u vezi, nameće se sve veća potreba očuvanja biodiverziteta, formiranjem genetskih resursa ili tzv. banke gena postojećih vrsta i rasa domaćih životinja (Prentice i Anzar, 2011). Banke genskih resursa se definišu kao sistematsko i organizovano prikupljanje, čuvanje i korištenje biološkoškog (genetskog) materijala. Čuvanje genetskog materijala se može izvoditi metodom in situ (in vivo) ili ex situ (ex vivo). Metodom in situ se genetski resursi čuvaju tako što se formiraju, odgajaju i razmnožavaju manji zapati živih životinja, pojedinih vrsta, rasa i linija (Bulla, 1996; Wildt, 1999; Stančić, 1999). Metodom ex situ se, najčešće, čuvaju gameti (muške i ženske polne ćelije, tj. spermatozoidi i oociti) (Johnston, and Lacy, 1995; Stančić i sar., 2005; Stančić i Dragin, 2011) ili rani embrioni, primenom tehnologije dubokog zamrzavanja (Stančić, 2004; Boettcher i sar., 2005; Pereira i Marques, 2008). Konzervacijom oocita se čuva samo genom ženke, dok se konzervacijom ranih embriona čuva kombinacija genoma i ženke i mužjaka, tj. majke i oca od kojih je embrion dobijen (Prentice i Anzar, 2011). Zbog toga je cilj ovog rada da se prikažu savremene reproduktivne biotehnologije za dobijanje i dugotrajno čuvanje oocita i ranih (preimplantacionih) embriona domaćih životinja ex situ.

Pregled literature Program dugotrajnog čuvanja genetskih resursa domaćih životinja ima za cilj efikasno produžavanje genetskog života pojedinih individua unutar jedne vrste, rase ili linije, kako bi se njeni geni mogli koristititi u selekcijskim programima i posle njene biološke smrti Konzervacija genetskih resursa ex situ se izvodi tehnologijom dubokog zamrzavanja (krioprezervacija) gameta (Johnston, and Lacy, 1995; Stančić, 2000, Stančić i sar., 2001; Stančić i sar., 2002; Stanković, 2012), embriona ili somatskih ćelija tkiva testisa ili jajnika (Andrabi and Maxwell, 2007; Pereira i Marques, 2008). Dobijanje oocita Postoje dva osnovna načina za dobijanje (prikupljanje) oocita (jajnih ćlija) od ženki domačih životinja: (a) indukcijom superovulacije, primenom egzogenih gonadotropina (eCG i hCG) i (b) ekstrakcijom oocita iz antralnih ovarijalnih folikula (Stančić i sar., 1992; Laurinčik i sar., 1992; Stančić i sar., 2007). Metodom superovulacije se dobija dosta ograničen broj oocita. Osim toga, vrednost superovulacije znatno varira individualno, zavisno od rase i vrste životinja, njihove opšte telesne kondicije, starosti i zdravstvenog stanja, kao i od vrste, doze i kombinacije primenjenih hormonskih supstanci. Pored toga, primena hormonskih supstanci može izazvati i razne poremećaje funkcije jajnika, sve do sterilnosti Kod krava se može dobiti prosečno 8,7 ovulacija po jednom tretmanu, sa variranjem od 2 do 50 ovulacija. Kod ovce vrednost superovulacije varira od 1,9 do 14,4, a kod svinje se vrednost izazvane superovulacije kreće između 25 i 46 (Stančić i sar., 1992; Šahinović, 1995; Stančić i sar. 1998; Stančić i Veselinović, 2002).


Za dobijanje znatno većeg broja oocita, koji se koriste za in vitro manipulaciju i dobijanje većeg broja embriona, koristi se metoda njihove ekstrakcije iz ovarijalnih folikula (tzv. folikularni oociti). Ova metoda se naročito koristi kod svinja, jer se meto-dom superovulacije ne dobija značajno veći broj jajnih ćelija, od onog koji se dobija spontanom ovulacijom (10 do 15 oocita kod nazimica i 15 do 23 kod krmača). Tako se, kod krave, može dobiti 8 do 14 oocita po jajniku (Wiebke, 1993). Metodom aspiracije antralnih folikula, posle žrtvovanja polno zrelih nazimica, dobijeno je prosečno 7,9 oocita, a metodom totalne resekcije jajnika 45,3 oocita po jajniku (Stančić i sar. 1993). Prednost dobijanja folikularnih oocita se sastoji u tome što se mogu koristiti jajnici ve-likog broja žrtvovanih životinja. Osim toga, ne koriste se skupe hormonske supstance i izbegava se njihovo štetno dejstvo na životinju. Primena visokih doza hormonskih su-pstanci, radi izazivanja superovulacije, posebno PMSG, često dovodi do dobijanja ve-ćeg broja degenerisanih oocita i do pojave većeg broja neovuliranih i/ili cističnih foli-kula na jajnicima tretiranih životinja (Moor i sar. 1985; Stančić i sar. 1991). Nedostatak ove metode se, međutim, sastoji u tome što folikularni oociti nisu spsobni za oplodnju, neposredno posle ekstrakcije iz folikula. Naime, ogromna većina folikularnih oocita (preko 95%), koji se nalaze u jajniku, imaju jedro inhibirano u sta-dijumu diplotena prve mejotičke deobe (Crozet, 1991). Zbog toga je potrebno izvršiti in vitro dozrevanje folikularnih oocita do stadijuma metafaze druge mejotičke deobe (tzv. MfII-oociti). Takvi oociti su sposobni za oplodnju (McDonald, 1989). Ako se odstrane kumulusne ćelije sa površine oocita, dobijenog ekstrakcijom iz folikula, a oociti stave na kultivaciju in vitro, tokom 24 do 48h, preko 80% oocita dozreva do MfII, tj. postaju sposobni za oplodnju (Fukui, 1989). Dodavanje hormona, kao što su p-FSH (Laurinčik i sar. 1993), FSH i LH (Šahinović i sar. 1994), folikularne tečnosti (Nagai, 1994), epidermalnog faktora rasta ili nekih drugih bioaktivnih supstanci (Singh i sar. 1993), povećava uspeh in vitro kultivacije (dozrevanja) folikularnih oocita, mereno brojem (%) oocita koji su, tokom kultivacije, dostigli stadijum MfII neuklearnog dozrevanja. Kvalitet kumulus-oocitarnog kompleksa je direktno povezan sa sposobnošću oocita da dovrše dozrevadnje (do MfII), tokom in vitro kultivacije. Oociti sa kompaktnim i ekspandovanim kumulusom imaju jedro u stadijumu GV ili GVBD, dok su oociti sa parcijalnim ili bez kumulusa, najčešće, degenerisani (Laurinčik i sar. 1992). Dobijanje embriona Za dugotrajno čuvanje, metodom dubokog zamrzavanja u tečnom azotu, kori-ste se vrlo rani embrioni (do stadijuma morule ili ranog blastocista) (Paynter i sar., 1999). Ovakvi embrioni se mogu dobiti na dva osnovna načina: (a) ispiranjem iz jajo-voda ili uterusa superovuliranog i osemenjenog donora ili (b) in vitro fertilizacijom ocoita, dobijenih ispiranjem jajovoda donora ili oocita dobijenih ekstrakcijom iz ova-rijalnih folikula. Ispiranje embriona od donora se može izvršiti na tri načina: (1) hiru-rški, (2) nehirurški (transcervikalno) ili (3) endoskopskim pristupom na reproduktivne organe (Besenfelder i sar. 1998). Prikupljanje embriona se vrši kada su stari 5 do 8 da-na, odnosno kada se nalaze u stadijumu morule ili blastocista. Hirurška i metoda endo-skopije (laparoskopije) se može primeniti kod svih životinja, a nehirurška metoda se


primenjuje kod velikih životinja (krava, kobila). U svakom slučaju, embrioni se ispiraju iz kaudalnog istmusa (završni kraj jajovoda) ili iz vrhova rogova materice, primenom specijalnih katetera i specifične tečnosti (medijuma) za ispiranje (Stančić i Veselinović, 2002). In vitro fertilizacija (IVF) oocita, dobijenih iz folikula i dozrevanih in vitro (IVM), ili oocita dobijenih posle superovulacije, je vrlo dobor metod dobijanja ranih embriona, jer jajnik predstavlja značajan izvor oocita (Courot i Vallard-Nail, 1991). Primarni uslovi za uspeh in vitro fertilizacije su: kvalitetni zreli (MfII) oociti, kapacitirani spermatozoidi, adekvatni medijumi za IVF, kao i optimalni uslovi mikroklimata (temperatura, sastav i odnos gasova) kultivacije. Ipak, glavni faktor uspešne IVF su dobro kapacitirani spermatozoidi (Thibault i sar. 1988). Uspeh IVF se meri brojem (%) normalno, tj. monospermično penetriranih oocita, kao i brojem oplođenih oocita, koji su se razvili do stadijuma 2 ili 4 blastomere. Kod goveda se dobija preko 72% monospermično i 4,2% polispermično oplođenih oocita in vitro (Šahinović, 1995). Međutim, kod svinja IVF rezultira vrlo visokim procentom polispermično penetriranih oocita (Šahinović i sar., 1997). Tako je Šahinović (1995) dobio čak 84% polispermičnih, od ukupnog broja penetriranih oocita. Precizan uzrok ove pojave nije potpuno jasan, ali rezultati novijih istraživanja ukazuju na metode prekultivacije i kapacitacije spermatozoida, kao i njihove koinkubacije sa oocitima, koje smanjuju stepen polispermije kod IVF svinja (Besenfelder i sar. 1998). Broj kapacitiranih spermatozoida u koinkubaciji sa oocitima, takođe utiče na uspeh IVF. Obično je ovaj broj između 1 i 6 miliona po mililitru medijuma (Cshum i sar. 1990). Na uspeh IVF utiče i vrsta upotrebljenog medijuma, supstance koje se dodaju osnovnom medijumu za IVF, kao i trajanje perioda koinkubacije oocita i spermatozoida (Šahinović, 1995). Većina autora smatra da koinkubacija treba da traje 6 časova, jer se tada dobija najveći broj monospermično penetriranih oocita. Za in vitro razvoj embriona, karakteristična je pojava tzv. bloka emrionalnog razvoja. Naime, in vitro oplođeni oociti svinje se, u in vitro uslovima, razvijaju do stadijuma 4 blastomere, a goveda do stadijuma 16 blastomera i tada se dalji razvoj blokira. Kod embriona miša se ova blokada događa već u stadijumu 2 blastomere. Neka istraživanja pokazuju da ovaj blok izazivaju glukoza i fasfati, koji se dodaju u medijume za IVF (Edwards, 1989). Krioprezervacija oocita i embriona Krioprezervacija podrazumeva izlaganje oocita ili embriona vrlo niskim temperaturama, obično temperaturi tečnog azota (- 196oC). Na tako niskoj temperaturi, biološke aktivnosti ćelija se trenutno stopiraju, pa se funkcionalni status ćelije zadržava tokom dugog perioda. Zamrzavanje mora biti brzo, kako bi se sprečilo formiranje ledenih kristala u ćelijama, što dovodi do njihove smrti (Wolfe and Bryant, 2001). I drugi faktori, kao što su promena osmolariteta, toksično delovanje krioprotektantnih supstanci u medijumu, povišena intracelularna koncentracije elektrolita i drugi stresogeni, dovode do velikih oštećenja i/ili smrti ćelija (Vajta, 2000). Ovaj problem se prevazilazi smanjenjem volumena kontejnera i dodavanjem krioprotektantnih materija


u medijume za zamrzavanje. Pokazalo se da antifriz-proteini, šećeri ili antioksidanti stabilizuju ćelijsku membranu tokom zamrzavanja (Ledda, 2001). Tokom krioprezervacije, značajan broj oocita ili embriona biva oštečen i, posle odmrzavanja, nije sposoban za dalji razvoj. Stepen ovih oštećenja zavisi od oblika i veličine ćelije, kvaliteta oocita ili emnbriona, permeabilnosti ćelijske membrane, a ovi faktori variraju u zavisnosti od vrste životinje (Vajta and Kuwayama, 2006). Dosadašnja istraživanja pokazuju da krioprezervaciju bolje podnose rani embrioni nego oociti. Tačan razlog nije ustanovljen, ali jedan od razloga može biti razlika u građi i osmostskom potencijalu plazmalne membrane oocita i embriona (Chen i sar., 2003).

Diskusija Prema izveštajima FAO, kod svih vrst domaćih životinja se uočava sve veći pad biodiverziteta, kao posledica primene uske selekcije na poželjne produktivne osobine i primene savremenih reproduktivnih biotehnologija za intenzivno razmnožavanje malog broja jedinki. Zbog toga, postoji sve veći zahtev za istraživanjem efikasnih biotehnoloških metoda dugotrajne konzervacije genoma postojećih vrsta, rasa i linija domaćih životinja (Prentice i Anzar, 2011). Konzervacija genetskih resursa se vrši metodom in situ, formiranjem malih zapata pojedinih vrsta životinja, ili ex situ, dugotrajnom krioprezervacijom sperme, oocita, embriona ili somatskih ćelija testisa i ovariuma (Wildt, 1999). Na taj način je moguće izvršiti razmnožavanje poželjnih genotipova, kada se za to ukaže potreba, iako su životinje donatori ovih reproduktivnih ćelija ili tkiva već odavno mrtvi. Iako je tehnologija krioprezervacije dosta napredovala, naročito poslednjih decenija, uspeh preživljavanja duboko zamrznutih oocita i embriona, još uvek, nije zadovoljavajući. Praktična iskustva pokazuju da uslove dubokog zamrzavanja i otapanja, znatno bolje podnose rani embrioni u poređenju sa oocitima (Chen i sar., 2003). Osim toga, tehnologija krioprezervacije je dosta složena i skupa, pa nije dostupna za široku primenu. Zbog toga je potrebno kombinovati upotrebu metode in situ i ex situ, sa ciljem što uspešnijeg očuvanja biodiverziteta domaćih životinja. Očuvanje genetskog biodiverziteta domaćih životinja je globalni imperativ u biološkom, ekonomskom i moralnom pogledu. Biološki, zbog toga što je biodiverzitet ključni uslov opstanka života na našoj planeti. Ekonomski, zbog toga što čovek koristi ogroman broj životinjskih vrsta za proizvodnju hrane, lekova, hemijskih supstanci, tehnoloških materijala, energije i slično. Moralni, zbog toga što je čovek, kao domimantna vrsta, odgovoran za održavanje i zaštitu svih ostalih vrsta živih organizama, sa kojima mora živeti na ovoj planeti (Stančić, 1999).

Zaključak Na osnovu iznetih činjenica u vezi sa mogućnostima i potrebom očuvanja genetskog biodivreziteta domaćih životinja, moguće je zaključiti sledeće:

1. Poslednjih decenija se zapaža sve veći pad biodiverziteta svih vrsta domaćih životinja.


2. Ovo je posledica intenzivne selekcije na mali broj produktivnih osobina, kao i primene efikasnih reproduktivnih biotehnologija, sa ciljem da se dobije što veći broj potomaka od jedne jedinke.

3. Čuvanje genetskih resursa je moguće izvesti metodom in situ i ex situ. 4. Krioprezervacija oocita i embriona je moćna metoda dugotrajnog čuvanja

genoma postojećih vrsta domaćih životinja. 5. Očuvanje genetskog biodiverziteta je biološka, ekonomska i moralna obaveza

čoveka, kao dominantne vrste na ovoj planeti, koja značajno utiče na opstanak svih ostalih živih organizama.

Literatura

1. Andrabi, S.M.H. and Maxwell, W.M.C.: A review on reproductive

biotechnologies for conservation of endangered mammalian species. Animal Reproduction Science, 99(3-4)223–243, 2007.

2. Besebfelder, U., Muler, M., Brem, G.: Transgenics and Modern Reproductive Technologies. In: The Genetic of the Pig (eds. M.F. Rothschild and A. Ruvinsky). CAB Int., pp. 345-374, 1998.

3. Boettcher, P.J., Stella, A., Pizzi, F., Gandini, G.: The combined use of embryos and semen for cryogenic conservation of mammalian livestock genetic resources. Genetics Selection Evolution, 37(6)657–675, 2005.

4. Buerkle, T.: FAO sounds alarm on loss of livestock breeds. Food and Agriculture Organization of the United Nations, 2007, http://www.fao.org/.

5. Cashun, S., Sambuischs, A., Lim, Y.C., Rikihisa, Y.: Fertilizability and subsequenced developmental ability of bovine oocytes matured in media containing epidermal growth factor (EGF). Theriogenology, 36:485-494, 1990.

6. Chen, S.U., Lien, Y.R.. Chao, K.H., Ho, H.N., Yang, Y.S. Lee, T.Y.: Effects of cryopreservation on meiotic spindles of oocytes and its dynamics after thawing: clinical implications in oocyte freezing—a review article. Molecular and Cellular Endocrinology, 202(1-2)101–107, 2003.

7. Courot, M. and Vallard-Nail, P.: Management of Reproduction in Farm Animals: Present and future. INRA, Nouzilly, France, pp. 23-37, 1991.

8. Crozet, N.: Manipulation of oocytes and in vitro fertilization. J. Reprod. Fert., Suppl., 43:235-243, 1991.

9. Edwards, G.R.: Improving the growth of mammalian embryos in vitro. Research in Reprod., 21(2)3-8, 1989.

10. Fukui, Y.: Effects of sera and steroide hormones on development of bovine oocytes maturated and fertilized in vitro and co-cultured with bovine oviductal epithelium cells. J. Anim. Sci., 67:1318-1323, 1989.

11. Johnston, A.L. and Lacy, C.R.: Genome Resource Banking for Species Conservations: Selection of Sperm Donors. Cryobiology, 32:68-77, 1995.


12. Laurinčik, J., Pivko, J., Stančić, B., Šahinović, R., Grafenau, P.: Metode dobijanja oocita i osobine oocit-kumulus kompleksa u goveda, korištenih za kultivaciju in vitro. Biotehnologija u stočarstvu, 8(3-4)3-7, 1992.

13. Laurinčik, J., Rath, D., Niemann, H.: Differences in pronucleus formation and first clevage following in vitro fertilization between pig oocytes matured in vitro and in vivo. J. Reprod. Fert., 102:277-284, 1994.

14. Ledda, S., Leoni, G., Bogliolo, L., Naitana, S.: Oocyte cryopreservation and ovarian tissue banking. Theriogenology, 55(6)1359–1371, 2001.

15. McDonald, E.L.: Veterinary Endocrinology and Reproduction (forth ed.). Lea & Febiger, Philadelphia, London, 1989.

16. Moor, M.R., Osborn, C. J., Crosby, J.J.: Gonadotrophins induced abnormalities in sheep oocytes after superovulation. J. Reprod. Fert., 74:167-171, 1985.

17. Nagai, H.: Curent status and perspektives in IVM - IVF of porcine oocytes. Theriogenology, 41:73-78, 1994.

18. Painter, S., Cooper, A., Thomas, N, Fuller, B.: Cryopreservation of Multicelular Embryos and Reproductive Tissues. In: Reproductive Tissue Banking (A.M. Karow and J.K. Crister, ed.). Academic Press, San Diego, London, pp. 399-440, 1999.

19. Patterson, D.L. and. Silversides, F.G.: Farm Animal Genetic Resource Conservation. Why and how?, 2003. http://www .cfagrf.com/Farm Animal Gentetic Resource Conservation Why and How.htm.,

20. Pereira, R.M., Marques, C.C.: Animal oocyte and embryo cryopreservation. In: Cell and Tissue Banking, 9(4)267–277, 2008.

21. Singh, B., Barbe, G.J., Armstrong, D.T.: Factors influencing resumption of meiotic maturation and cummulus expansion of porcine oocyte-cummulus cells complex in vitro. Molecular Reprod. Develop., 36:113-119, 1993.

22. Stančić, B. i Veslenivoć, S.: Biotehnologija u reprodukciji domaćih životinja (monografija). Univerzitet u Novom Sadu, Poljoprivredni fakultet, 2002.

23. Stančić, B., Laurinčik, J., Šahinović, R., Kubovičova, Elena, Oberfranc, M.: Dobijanje, broj i neke morfološke osobine folikularnih oocita svinja. Biotehnologija u stočarstvu, 1-2: 23-31, 1992.

24. Stančić, B., Marijanović, M., Šahinović, R.: Folikularni oociti svinje, kao izvor ranih embriona (pregled). Savremena poljop., 4(1-2)195-198, 1993.

25. Stančić, B., Pivko, J., Grafenau, P., Laurinčik, J., Oberfranc, M., Šahinović, R.: Ovulaciona vrednost i razvojni stadijumi ranih embriona nazimica tretiranih sa PMSG ili p-FSH. I. Medjunarodni simpozijum “Stočarstvo na pragu 21. veka”. Biotehnologija u stočarstvu, 8(5-6)85-90, 1992.

26. Stančić, B., Pivko, J., Grafenau, P., Oberfranc, M., Kubovičova, Elena: Rezultati naših istraživanja u oblasti biotehnologije reprodukcije svinja (pregled). 1. Kongres veterinara Republike Srpske (sa medjunarodnim učešćem), Banja Luka, 28-30. oktobar, 2001. Zbornik radova, str. 93, 2001.

27. Stančić, B., Radović, I., Stančić, I., Gagrčin, M.: Sinhronizacija estrusa i fertilitet nazimica tretiranih različitim hormonskim preparatima. Savremena poljoprivreda, 56(3-4)8-13, 2007.


28. Stančić, B., Šahinović, R. (1991): The ovulation rate and early embryonic development in sows after treatment with PMSG+HCG. 42nd Ann. Meeting EAAP, Berlin, sept. 8-12, 1991., pp. 458-459.

29. Stančić, B.: Our results of biotechnological methods application in control of swine reproductive function. Proc. Int. Conf. on Sustainable Agriculture and European Integration Processes. Novi Sad, 19-24. Sept., 2004., pp.38.

30. Stančić, B.: Primena nekih biotehnologija reprodukcije svinja u formiranju genetskih resursa. Savremena poljoprivreda, 48(1-2)29-37, 1999.

31. Stančić, B.: Savremeni principi tehnologije veštačkog osemenjavanja svinja (pregledni referat po pozivu). 3. Simpozijum “Uzgoj i zaštita zdravlja svinja”. Vršac, 21-23. jun, 2000. Zbornik radova, str. 35-41, 2000.

32. Stančić, I., Dragin, S.: Modern technology of artificial insemination in domestic animals. Contemporary Agriculture, 60(1-2)204-214, 2011.

33. Stančić, L.B., Pivko, J., Grafenau, P., sen.: Our results of biotechnological methods application in control of swine reproductive function. Savremena poljoprivreda, 54(1-2)47-50, 2005.

34. Stančić, L.B.: Biotechnology in swine reproduction: A review of our investigations. Buletinul Univ. Sci. Agric. Med. Vet., Cluj (Romania), 57:232-234, 2002.

35. Stanković, B.: Procena uspeha dubokog zamrzavanja na osnovu kvaliteta spermatozoida u nativnoj spermi nerasta i fertilitet intrauterino osemenjenih krmača (doktorska disertacija). Univerzitet u Novom Sadu, Poljoprivredni fakultet, 2012.

36. Šahinović, R.: Osobine, dozrevanje i oplodnja folikularnih oocita svinja i goveda. Doktorska disertacija. Univerzitet u Novom Sadu. Poljop. fakultet, 1995.

37. Šahinović, R., Laurinčik, J., Stančić, B., Pivko, J.: Nuclear maturation of pig oocytes after in vitro cultivation by different medium. Zbornik Matice srpske za prirodne nauke, 87:17-22, 1994.

38. Šahinović, R., Stančić, B., Božić, A., Pivko, J., Grafenau, P., Oberfranc, M., Trivunović, S.: Manipolacija sa folikularnim oocitima svinja i goveda. 3. In vitro oplodnja folikularnih oocita. Letopis naučnih radova, Poljop. Fak., N. Sad, 21(2)68-75, 1997.

39. Šahinović, R., Stančić, B., Pivko, J., Grafenau, P., Oberfranc, M., Trivunović, S.: Manipulacija sa folikularnim oocitima svinja i goveda. 1. Dobijanje i kvalitet oocita. Letopis naučnih radova, Polj. fak., Novi Sda, 21(1)52-60, 1997.

40. Šahinović, R., Stančić, B., Pivko, J., Grafenau, P., Oberfranc, M., Trivunović, S., Božić, A.: Manipulacija sa folikularnim oocitima svinja i goveda. 2. In vitro kultivacija folikularnih oocita. Letopis naučnih radova Poljop. fak., N. Sad, 21(2)62-67, 1997.

41. Thibault, C., Crozet, N.: La fecondation in vitro des ovocytes de brebis et de vache pent-elle entre dans la pratique de l’elevage? 3rd Word Congr. on Sheep and Beef Cattle Breeding, 19-23 Juin, 1988., Paris, vol. 1:79-91.


42. Vajta, G. and Kuwayama, M.: Improving cryopreservation systems. Theriogenology, 65(1)236–244, 2006.

43. Vajta, G.: Vitrification of the oocytes and embryos of domestic animals. Animal Reproduction Science, 60-61:357–364, 2000.

44. Wiebke, N.: Ex vivo collection of bovine cummulis oocyte complex by transvaginal follicular aspiration guided by laparscopy. Thesis. Univ. of Munich, p109, 1993.

45. Wildt, E.D.: Genome Resource Banking. In: Reproductive Tissue Banking (A.M. Karow and J.K. Crister, ed.). Academic Press, San Diego, London, pp. 399-440, 1999.

46. Wolfe, J. and Bryant, G.: Cellular cryobiology: thermodynamic amd mechanical effects. International Journal of Refrigeration, 24(5)438–450, 2001.


Using Oocytes and Embryos in Ex-situ Conservation of Animal Genetic Resources (a Review)

Blagoje Stančić 1, Ivan Stančić 1, Stoja Jotanović 2, Refik Šahinović 3,

Saša Dragin 1

1Faculty of Agriculture, Novi Sad, Serbia 2Faculty of Agriculture, University of Banja Luka, Republic of Srpska, BiH

3Faculty of Agriculture, Bihać, BiH

Abstract

In the last few decades, farm animal genetic diversity has been rapidly declining. Therefore, it is in the interest of the international community to conserve livestock genetics. The in situ (live animal herds) model of genome conservation is expensive and limited for practical use. As a result, ex situ (ex vivo) conservation models are developed to cryopreserve animal genetic resources in a genome (gene banks) to regenerate a particular population in the future. Although significant progress has been made in oocyte and embryo cryopreservation of several domestic species, to date, a standardised procedure has not been established. Successful long-term cryopreservation of oocytes and embryos would enable preservation of the genetic material of animals facing extinction and facilitate many assisted reproductive technologies. There is a biological, economical and moral imperative and interest of the international community to conserve the livestock genetics. Key words: oocytes, embryos, genetic resources, preservation, ex situ. Blagoje Stančić E-mail Address: [email protected]



Produžen anestrus post partum i reproduktivna performansa muznih krava (pregled)

Ivan Stančić1, Ratko Mijatović2, Blagoje Stančić1, Stoja Jotanović3,

Igor Apić4, Mihajlo Erdeljan1

1Poljoprivredni fakultet, Novi Sad, Srbija

2Veterinarska stanica Banja Luka, Republika Srpska, BiH 3Poljoprivredni fakultet, Univerzitet u Banjoj Luci, Republika Srpska, BiH

4Veterinarski institut, Subotica, Srbija

Sažetak

Tokom nekoliko zadnjih decenija, genetski napredak u proizvodnji mleka, povezan sa primenom novih reproduktivnih tehnologija, doveo je do značajnog smanjenja fertiliteta u zapatima krava visoke mlečnosti širom sveta. Produžen postpartalni anestrus je jedan od glavnih uzroka smanjenog fertiliteta i ekonomskih gubitaka u intenzivnoj proizvodnji mleka. Cilj ovog rada je da se prikažu uzroci i mogućnost smanjenja uticaja ovog faktora na sledeću reproduktivnu performansu visoko mlečnih krava.

Ključne reči: ovarijalna aktivnost, anestrus, post partum, muzna krava.

Uvod

Trajanje intervala između dva uzastopna telenja (tzv. međutelidbeni interval) je osnovni parametar reproduktivna efikasnost zapata mlečnih krava. Ovaj period bi, optimalno, trebalo da traje 12 do 13 meseci, jer se, tada, postiže maksimalna produkcija mleka i teladi po kravi godišnje. Međutim, u uslovima praktične intenzivne proizvodnje, međutelidbeni interval, često, traje i preko 14 meseci. Kako je trajanje gravidnosti biološka konstanta, to na trajanje ovog perioda značajno utiče trajnje perioda od telenja do uspostavljanja sledeće uspešne koncepcije, odnosno trajanje tzv. servis perioda (Stančić i Košarčić, 2007).

Sa stanovišta reprodukcije, trajanje servis perioda je direktno određeno trajanjem intervala od telenja do reuspostavljanja prvog ovulatornog estrusa, kao i trajanjem perioda od prvog do uspešnog osemenjavanja (Bousquet i sar., 2000). Prva ovulacija, kod zdravih krava, obično se javlja između 15 i 30 dana post patrum, ali je,


kod oko 70% krava, ova ovulacija tiha, tj. bez ispoljenih spoljašnjih znakova estrusa (Stančić, 1989; Crowe, 2008). Za praksu je veoma važno evidentirati prvu ovulaciju posle telenja, kako bi se mogla pratiti sledeća ovarijalna cikličnost, odnosno manifestacija estrusa, koji se može koristiti za osemenjavanje. Ovo je važno zbog toga što je kravu potrebno fertilno osemeniti unutar maksimalno 90 dana post partum, kako bi se postiglo optimalno trajanje međutelidbenog intervala od 12 meseci. Međutim, poslednjih decenija se zapaža značajno produžavanje intervala od telenja do prve ovulacije, odnosno povećanje broja krava sa prolongiranim postpartalnim anestrusom, u zapatima krava visoke mlečnosti (Thacher i sar., 2006; Savović, 2010; Gvozdić i sar., 2011).

Cilj ovog rada je, da se prikažu novija saznanja u vezi sa problemom reuspostavljanja ciklične ovarijalne aktivnosti post partum, kod krava visoke mlečnosti.

Pregled literature

Fiziološki mehanizam reuspostavljanja ovarijalne aktivnosti post partum

Tokom perioda gravidnosti, u telesnoj cirkulaciji krave dominira visoka koncentracija progesterona, poreklom iz graviditetnog žutog tela i placente. Visoka koncentracija progesterona, preko hipotalamusa, inhibira oslobađanje gonadotropina (Folikulostimulirajući hormon - FSH i Luteinizirajući hormon - LH) iz adenohipofize, što ima za posledicu izostanak ovarijalne aktivnosti, u smislu folikularnog rasta i ovulacije (McDonald, 1989). Zbog toga, krava ispoljava tzv. gestacijski anestrus. Međutim, oko 20 dana pre normalnog termina telenja, koncentracija progesterona u krvi rapidno opada, posebno tokom 2 do 3 dana pre partusa. Ovaj pad koncentracije progesterona je posledica izlučivanja GnRh-ACTH (gonadotropin oslobađajući hormon za adrenokortikotropni hormon) iz hipotalamusa fetusa i ACTH iz njegove adenohipofize. ACTH stimuliše izlučivanje kortizola iz korteksa nadbubrega fetusa, koji inhibira sintezu progesterona u placenti, a stimuliše sintezu estrogena i PGF2 iz placente. Ova dva hormona stimulišu izlučivanje oksitocina iz neurohipofize majke i inhibiciju izlučivanja progesterona iz graviditetnog žutog tela. Tako dolazi do početka kontrakcija miometriuma i početka procesa partusa (Peters i Ball, 1987).

Reuspostavljanje ciklične ovarijalne aktivnosti (folikularni rast i ovulacija), pod uticajem izlučivanja hipofizarnih gonadotropina (FSH i LH), kod normalnih krava, događa se unutar prvih 2 do 4 nedelje post partum (Webb i sar., 2004). Rast ovarijalnih folikula započinje, obično, 7 do 10 dana post partum, kao posledica porasta sekrecije hipofizarnog FSH, oko 3 do 5 dana posle telenja. Frekventno tonično oslobađanje hipofizarnog LH, dovodi do konačnog rasta dominantnog folikula iz formiranog folikularnog pula na jajniku i do njegove ovulacije (Peters i sa., 1994; Stančić i sar., 1995; Ginther et al. 1996; Crowe et al. 1998). Posle ovulacije, uspostavlja se funkcionalna aktivnost cikličnog žutog tela i, na taj način, dolazi do reuspostavljanja prvog ovarijalnog ciklusa post partum. Preko 80% krava bi, normalno, trebalo da reuspostave cikličnu ovarijalnu aktivnost, unutar prvih 35 dana posle telenja


(Reist i sar., 2000). Generalno, kod normalnih krava, prva ovulacija se, u proseku, događa 15 dana, druga 32 dana, a treća 53 dana posle telenja (Wattiaux, 1996; Walker, 1997). Važno je, međutim, istaći da je tiha ovulacija, bez manifestacije spoljašnjih znakova estrusa, normalna pojava u prvom estrusu posle telenja, kod oko 76% krava. Drugi estrus je vidljiv kod oko 50%, a treći estrus posle telenja se manifestuje kod preko 90% krava (Walker, 1997; Stančić i Košarčić, 2007; Crowe, 2008).

Prolongirano trajanje postpartalnog anestrusa

Kod visoko mlečnih krava, opisani endokrini mehanizmi reuspostavljanja ovarijalne cikličnosti posle telenja, mogu biti kraće ili duže vreme odloženi, što dovodi do produžavanja perioda od telenja do prve ovulacije. To ima za posledicu nefiziološko produžavanje perioda od telenja do reuspostavljanja nove ciklične ovarijalne aktivnosti (tzv. prolongiran postpartalni anestrus) (Thacher i sar., 2006). Smatra se da je ovaj anestrični priod prolongiran, ako se ovulacija ne dogodi unutar prvih 35 dana post partum i ako se prvi estrus ne manifestuje unutar prvih 50 dana post partum (Stančić, 1989; Walker, 1997). Isto tako, ako se ovulacija dogodi unutar prvi 35 dana posle telenja, a nema lutealne aktivnosti (povećanje koncentracije progesterona) ≥14 dana posle te ovulacije, takođe se smatra da je anestrusni period prolongiran. Danas se prolongirani postpartalni estrus definiše izostankom povećanja koncentracije progesterona u krvnoj plazmi ili mleku, unutar prvih 50 dana post partum (Gautam i sar., 2010). Prema nekim istraživanjima, između 20 i 48% krava manifestuje prolongiran postpartalni anestrus (Rhodes i sar., 2003). U jednom našem istraživanju, izvedenom na velikoj farmi visoko mlečnih krava u Vojvodini, unutar prvih 60 dana posle telenja, prvi estrus je evidentiran kod svega 36% krava koje nisu imale peripartalne poremećaje, dok je ova vrednost bila za oko 10% manja kod krava sa poremećajima tokom i neposredno posle telenja (Savović, 2010; Stančić i sar., 2011). Neka istraživanja pokazuju da se produženo reuspostavljanje ovarijalne funkcije javlja kod oko 75% krava visoke mlečnosti, što je, najčešće, posledica prolongirane lutealne faze ili odložene prve ovulacije posle telenja (Shrestha i sar., 2004).

Interval od telenja do prve ovulacije, može biti značajno prlongiran uticajem brojnih zootehnoloških faktora, kao što su neadekvatna ishrana, loša telesna kondicija, loši uslovi smeštaja, visoka produkcija mleka, paritet telenja i neadekvatni faktori ambijentalnog klimata (Santos i sar., 2009) ili kao posledica postpartalnih poremećaja i obolenja, infektivne i neinfektivne etiologije (Peter i sar., 2009). U osnovi, svi ovi faktori utiču na prolongiranu inhibiciju oslobađanja hipofizarnih gonadotropina (FSH i LH), što odlaže normalan razvoj i ovulaciju dominatnog folikula. Naime, iako navedeni faktori ne utiču na poremećaj inicijalnog rasta ovarijalnih folikula post partum, pokazalo se da oni mogu značajno poremetiti i/ili prolongirati konačan rast, sazrevanje i ovulaciju dominantnog folikula (Peter i sar., 2009).

Nagli gubitak telesne mase, kao posledica značajnog negativnog energetskog bilansa u organizmu krave, zbog intenzivnog povećanja produkcije mleka, tokom prvih 2 do 3 meseca laktacije, jedan je od najčešćih razloga prolongiranog postpartalnog anestrusa (Crowe, 2008; Erdeljan i sar., 2011). Negativan energetski bilans je u direktnoj vezi sa inhibicijom oslobađanja Gn-RH iz hipotalamusa, što ima za posledicu


smanjen nivo pulsatilnog oslobađanja LH iz adenohipofize (Mwaanga i Janowski, 2000). Ova inhibicija se povezuje sa niskom sadržajem IGF-I (insulin-like growth factor), u krava sa velikim negativnim energetskim bilansom (Zulu i sar., 2002).

Distocija, retencija placente i infekcije uterusa su najčešći patološki uzročnici prolongiranog postpartalnog anestrusa. Ovi poremećaji, obično, uzrokuju prolongirano trajanje graviditetnog žutog tela (tzv. corpus luteum persistent), kao posledica poremećene sinteze luteolitika PGF2α u inflamiranom endometriumu (Stančić, 1995; Fourchon i sar., 2000; Gröhn i Rajala-Schultz, 2000; Bell i Roberts, 2007; Savović, 2010; Stančić i sar., 2011; Gvozdić i sar. 2011).

Formiranje folikularnih cista, u ranom periodu post partum, takođe značajno produžava interval od telenja do prve ovulacije (Kesler i Garverick, 1982). Folikularne ciste se definišu kao folikularne strukture, prečnika najmanje 2,5 cm, koje perzistiraju najmanje 10 dana na jajniku, bez prisustva žutog tela. Mogu biti obične folikualrne ciste ili luteinizirajuće folikualrne ciste (parcijalna lutinizacija teke interne folikula), za razliku od ciste corpus luteum-a. Koncentracija progesterona u krvnoj plazmi, kod folikularnih cista je niska (<1,0 ng/ml), ali je znatno povećana kod lutealnih folikularnih cista. Klinički, folikularne ciste se manifestuju anestrusom ili nimfomanijom, zavisno od stepena luteinizacije folikularnog zida i njihovog broja. Krave sa cističnim corpus luteum-om manifestuju normalan estrusni ciklus (Kesler i Garverick, 1982). Iako mnoge folikularne ciste, formirane u ranom postpartalnom periodu, spontano regresiraju, njihova pojava kod 6 do 19% grla, ipak, prdstavlja značajan problem reprodukcije u zapatima mlečnih krava. Naime, često je teško oceniti da li je skuplje lečenje, ili čekanje da ciste spontano regresiraju (Gossen i Hoedemaker, 2006). Etiologija nastanka folikularnih cista nije razjašnjena, ali je poznato da svi faktori, koji mogu poremetiti fiziološki mehanizam oslobađanja Gn-RH iz hipotalamusa, mogu dovesti do pojave folikularnih cista. Relativno uspešan tretman folikularnih cista preparatima Gn-RH, ide u prilog ovoj pretpostavci. Cistični folikuli se znatno češće javljaju kod nekih rasa (Holštajn Frizijska i Jersey), a manje kod nekih drugih (Guernsey i Ayrshire). Postoji i značajno variranje pojave cista zavisno od očevskih linija bikova, unutar iste rase (Coleman, 2008).

Neka istraživanja ukazuju na mogućnost da je prolongiran interval telenje – prvi estrus genetski determinisan kod visoko mlečnih rasa (Jamrozik i sar., 2005). Tako je ustanovljeno da se prolongiran anestrusa češće javlja kod nekih visoko mlečnih rasa (genotipova), na primer Holštajn Frizijska, ali nije poznat mehanizam delovanja genotipa na ovu pojavu (Mwaanga i Janowski, 2000).

U zapatima visoko mlečnih krava, manifestacija spoljašnjih znakova estrusa nije uvek jasno izražena, ili ovaj period traje kratko, vrlo često kao posledica metaboličkog disbalansa zbog visike produkcije mleka ili nekih patoloških stanja, kao što su mastitis, endometritis, laminitis i slično (Veselinović i sar., 2004; Van Eerdenburg i sar., 2002; Diskin, 2008). Dosta često se dešava da znaci estrusa nisu registrovani, kako zbog neadekvatne tehnologije otkrivanja estrusa na farmi, tako i zbog toga što su slabo i/ili kratko ispoljeni (Garcia i sar., 2011). Jasno izraženi spoljašnji znaci estrusa, posebno refleks stajanja, predstavljaju vrlo dobar indikator visoke reproduktivne efikasnosti krave. Osim toga, značajni su i za određivanje


optimalnog momenta inseminacije, što je jedan od primarnih faktora visoke reproduktivne efikasnosti zapata (Garcia i sar., 2011).

Diskusija

Istraživanja poslednjih decenija pokazuju permanentan pad reproduktivne

efikasnosti krava u visoko mlečnim zapatima širom sveta (Dobson i sar., 2007). Smanjenje reproduktivne efikasnosti se manifestuje prolongiranim anestrusom post partum (Thacher i sar., 2006), povećanjem broja krava sa tihim estrusom neregularnog trajanja, kao posledicom skraćene lutealne faze u prvim postpartalnim ciklusima (Lucy, 2007), smanjenim stepenom uspešne koncepcije posle prvog osemenjavanja (Lucy, 2001), kao i povećanjem broja krava sa abnormalnim razvojem preimplantacionih embriona i različitim obolenjima uterusa (Fourchon i sar., 2000; Bouchard i Du Tremblay, 2003), što dovodi do povećanog embrionalnog i fetalnog mortaliteta (Lucy, 2007). Ovo ima za konačan rezultat znatno povećanje pojave regularnih i neregularnih povađanja, odnosno povećan broj potrebnih inseminacija po uspešnoj koncepciji (Sheldon i Dobson, 2003; Savović, 2010; Stančić i sar., 2011). Tako se pokazalo da je vrednost uspešne koncepcije posle prvog osemenjavanja, u periodu od 1990. do 2000. godine, u većini razvijenih evropskih zemalaja, opala sa 55% na 45% (Bousquet i sar., 2004). Jedna od direktnih posledica pada stepena (%) uspešne koncepcije je povećanje broja potrebnih inseminacija po kravi u jednoj laktaciji. Tako, na primer, Lucy (2001) navodi da je, pre 20 godina, bilo potrebno prosečno 1,75 inseminacija po uspešnoj koncepciji, dok ova vrednost, poslednjih godina, često iznosi i preko 3 inseminacije. Ovaj parametar je veoma značajan za ocenu stepena fertiliteta krava, jer je obrnuto proporcionalan vrednosti postignute uspešne koncepcije, odnosno trajanju servis perioda (Esslemont i Kossaibati, 2000).

Proizvodnja mleka, u savremenim visoko-mlečnim zapatima se, obično, kreće između 8.000 i preko 10.000 kg po kravi godišnje, a posledica je vrlo intenzivne i uske selekcije na visoku mlečnost, kao i napretka u tehnologiji ishrane i smeštaja. Većina istraživanja pokazuje da je pad reproduktivne efikasnosti krava u direktnoj vezi sa visokom proizvodnjom mleka, kao i različitim stresogenim faktorima, koji proističu iz tehnologije smeštaja krava u vrlo skučenom prostoru (Rodriguez-Martinez i sar., 2008). Osim toga, primena savremenih biotehnologija za stimulaciju i kontrolu pojedinih reproduktivnih funkcija, ili terapiju reproduktivnih poremećaja, takođe imaju značajan uticaj na smanjenu reproduktivnu performansu krava visoke mlečnosti. Ovo se, naročito, odnosi na primenu hormonskih preparata (gonadotropina, progestagena i luteolitika), za indukciju i sinhronizaciju estrusa post partum (Grafenau i sar., 1998; Grafenau i sar., 1999; Stančić i Košarčić, 2007; Grafenau i sar., 2008; Gvozdić i sar., 2011).

Navedene činjenice pokazuju da je prolongiran postpartalni anestrus, samo jedan od faktora, koji značajno smanjuju reproduktivnu performansu krava u visoko mlečnim zapatima. Ipak, odlaganje reuspostavljanja ovarijalne cikličnosti post partum, vrlo često predstavlja primarni problem reprodukcije, jer krava nije sposobna da započne novi reproduktivni ciklus, pre nego što uspostavi normalnu ovarijalnu


cikličnost. S tim u vezi, povećanje reproduktivne efikasnosti krava, primarno zavisi od trajanja međutelidbenog intervala, odnosno trajanja servis perioda. Kontrola trajanja servis perioda obuhvata interakciju tri osnovna faktora: (a) reuspostavljanje ciklične ovarijalne aktivnosti posle telenja, (b) efikasnost otkrivanja postpartalnih estrusa i (c) stepen postignute uspešne koncepcije posle prvog osemenjavanja (Iglesia i sar., 1996; Crowe, 2008; Garcia i sar., 2011).

Problem prolongiranog anestrusa post partum u zapatima visoko mlečnih krava je vrlo kompleksan, jer je posledica interakcije brojnih paragenetskih i genetskih faktora. Zbog toga, nije definisan jedinstven i praktičan problem rešavanja ovog problema. Ipak, što ranijom evidencijom pojave prolongiranog perioda reuspostavljanja ciklične ovarijalne aktivnosti ili produženog izostanka lutealne aktivnosti posle prve ovulacije, koja se dogodila unutar normalnog (fiziološkog) perioda post partum, moguće je značajno skratiti trajanje servis perioda i, time, povećati reproduktivnu efikasnost zapata.

Zaključak

Brojna istraživanja jasno pokazuju značajno smanjenje reproduktivne efikasnosti krava u visoko mlečnim zapatima širom sveta. Osnovni razlozi su povećana pojava prolongiranih postpartalnih anestrusa i povećan broj povađanja (neuspešnih inseminacija), kao posledica značajno povećanog stepena embrionalnog mortaliteta. Ovo ima za posledicu produžavanje servis perioda, odnosno međutelidbenog intervala. Konačan rezultat je značajno povećanje troškova proizvodnje mleka.

Efikasno i jednostavno praktično rešenje ovog problema nije definisano, ali pravovremena evidencija i adekvatan tretman pojave prolongioranih postparetalnih anestrusa, može značajno uticati na povećanje reproduktivne efikasnosti zapata i, time, smanjiti troškove intenzivne proizvodnje mleka.

Literatura

1. Bell, J.M., Roberts, J.D.: The impact of uterine infection on dairy cow's performance. Theriogenology, 68:1074-1079, 2007.

2. Bouchard, E., Du Trembly, D.: Portrait Quebecois de la reproduction. Recueil des conferences du Symposium des Bovines laitiers, Saint-Hyacinthe, pp.13-23, 2003.

3. Bousquet, D., Bouchard, E., Du Tremblay, D.: Decreasing Fertility in Dairy Cows: Myth or Reality? Proc. 23. WBC Congr., Quebec, Canada, pp.1-7, 2004.

4. Bousquet, D., Bouchard, E., Du Tremblay, D.: Decreasing Fertility in Dairy Cows: Myth or Reality? Proc. 23. WBC Congr., Quebec, Canada, pp.1-7, 2004.

5. Coleman, A.D.: Cystic Ovarian Desease. Milk prodiction, West Virginia University, 2008. http://www.milkproduction.com/Library/Scientific-articles/ Animal-healt.


6. Crowe, M.A., Padmanabhan, V., Mihm, M., Beitins, I.Z., Roche, J.F.: Resumption of follicular waves in beef cows is not associated with periparturient changes in follicle-stimulating hormone heterogeneity despite major changes in steroid and luteinizing hormone concentrations. Biol. Reprod., 58:1445–1450, 1998.

7. Crowe, M.A.: Resumption of ovarian cyclicity in post-partum beef and dairy cows. Reprod. Dom. Anim., 43(5)20-28, 2008.

8. Diskin, M.G.: Reproductive management of dairy cows: a review (part I). Irish Veterinary Journal, 61(5)326–332, 2008.

9. Dobson, H., Smith, R., Royal, M., Knight, Ch., Sheldon, I.: The high-producing dairy cow and its reproductive performance. Reprod. Dom. Anim., 42(2)17-23, 2007.

10. Erdeljan, M., Davidov, I., Boboš, S., Radinović, M., Stančić, I.: Nalaz nivoa selena u krvnom serumu kod krava u laktaciji. Letopis naučnih radova (Poljop. fak., N. Sad), 35(1)92-97, 2011.

11. Esslemont, S.W., Kossaibati, M.A.: The use of databases to manage fertility. Anim. Reprod. Sci., 60-61:725-741, 2000.

12. Furchon, C., Seegers, H., Malher, X.: Effect of desease on reproduction in the dairy cows. A meta-analysis. Theriogenology, 53(9)1, 2000.

13. Garcia, E., Hultgren, J., Fallman, P.: “Oestrous intensity is positively associated with reproductive outcome in highproducing dairy cows. Livestock Science, 139(3)191–195, 2011.

14. Gautam, G., Nakao, T., Yamada, K., Yoshida, C.: Defining delayed resumption of ovarian activity postpartum and itsimpact on subsequent reproductive performance in Holstein cows. Theriogenology, 73:180–189, 2010.

15. Ginther, O.J., Kot, K., Kulick, L.J., Martin, S., Wiltbank, M.C.: Relationship between FSH and ovarian follicular waves during the last six months of pregnancy in cattle. J. Reprod. Fertil., 108:271–279, 1996.

16. Gossen, N., Hoedemaker, M.: Reproductive performance of dairy cows with relation to time of ovarian cyst formation. Bull. Vet. Inst. Pulawy, 50:159-161, 2006.

17. Grafenau, P., Pivko, J., Grafenau, P. Jr., Kubovičova, Elena, Oberfranc, M., Stančić, B., Budinčević, A.: Efikasnija kontrola reprodukcije krava upotrebom biotehnoloških metoda. Savremena poljop., 48(1-2)141-142, 1999.

18. Grafenau, P., Pivko, J., Grafenau, P. Jr., Zaujec, J., Riha, L., Oberfranc, M., Kubovičova, Elena, Stančić, B., Šahinović, R., Budinčević, A.: Measures necessary for regular reproductive cycle in cows and their effect on fertility and milk efficiency. J. Ferm. Anim. Sci., XXXII:57-62, 1999.

19. Grafenau, P., Pivko, J., Stančić, B., Budinčević, A., Šahinović, R.: Stimulacija polnih funkcija kod domaćih životinja davanjem PMSG (pregled). Savremena Poljop., 48(1-2)121-125, 1998.

20. Grafenau, P., Pivko,J., Oberfranc, M., Kubovičova,Eelena, Stančić, B., Šahinović, R. Grafenau, P. Jr.: Use of Crestar preparation in reproduction of cattle. J. Farm. Anim. Sci., XXXI:101-106, 1998.


21. Grafenau, P., sen., Stančić, I., Grafenau, P., jr., Stančić, B., Pivko, J.: Sinhronizacija estrusa i ovulacije kod krava post partum. Savremena poljoprivreda, 57(1-2)28-32, 2008.

22. Gröhn, Y.T., Rajala-Schultz, P.J.: Epidemiology of reproductive performance in dairy cows. Anim. Reprod. Sci., 60(61)605-614, 2000.

23. Gvozdić, D., Stančić, I., Savović, M., Stančić, B., Božić, A., Milanović, S., Jovanović, I., Barna, T.: Reproductive Efficiency In High-Milking Dairy Cows After Calving. Contemporary Agriculture, 60(1-2)86-97, 2011.

24. Gvozdić, D., Vuković, D., Fratrić, N., Stančić, B., Božić, A., Jovanovićć, I., Milanović, S., Barna, T., Milovanović, A.: Milk progesterone profile in dairy cows after estrus synchronization using synthetic prostaglandin (Dinolytic®). XII Middle European Buiatric Congress, European Buiatrician Meeting International Scientific and Professional Congress, May 18 - 22, 2011, Pula, Croatia. Suppl., 2:362-368, 2011.

25. Iglesia, R.N.L., Belloso, S.E., Stagnaro, G.C., Castillo, S.G., Undareta, R.E.: Postpartum ovarian activity and anovulatory estrus in primiparous crossbred cows in the venezuelan tropics. Revisita Cientifica, 6(3)191-196, 1996.

26. Jamrozik, J., Fatehi, J., Kistemaker, G.J., Schaeffer, L.R.: Estimates of genetic parameters for Canadian Holstein female reproduction traits. J. Dairy Sci., 88(6)2199-2208, 2005.

27. Kesler, J.D., Garverick, A.H.: Ovarian Cysts in Dairy Cattle: a Review. J. Anim. Sci., 55:1147-1159, 1982.

28. Lucy, C.M.: Ferility in high-producing dairy cows: reasons for decline and corrective strategies for sustainable improvement. Soc. Reprod. Fert., 64:237-254, 2007.

29. Lucy, C.M.: Reproductive Loss in High-Producing Dairy Cattle: Where Will it End. J. Dairy Sci., 84:1277-1293, 2001.

30. McDonald, E.L.: Veterinary Endocrinology and Reproduction (forth edition). Lea & Febiger, Philadelphia, London, 1989.

31. Mwaanga, E.S., Janowski, T.: Anoestrus in Dairy Cows: Causes, Prevalence and Clinical Forms. Reprod. Dom. Anim., 35:193-200, 2000.

32. Peters, K.E., Bergefeld, E. G., Cuup, A. S.: Luteinizing hormone has a role in development of fuliy functional corpora lutea (CL) but is not required to mantain CL function in heifers. Biol. Repord., 51:1248-1254, 1994.

33. Peters, R.H., Ball, H.J.R.: Reproduction in Cattle. Butterworth & Co. (Publishers) Ltd, 1987.

34. Peter, A.T., Vos, P.L., Ambrose, D.J.: Postpartum anestrus in dairy cattle. Theriogenoloy, 71(9)1333-1342, 2009.

35. Reist, M., Koller, A., Busato, A., Kupfer, U., Blum, J.W.: First ovulation and ketone body status in the early postpartum period of dairy cows. Theriogenology, 54:685–701, 2000.

36. Rodriguez-Martinat, H., Hultgren, J., Bage, R., Begquist, A-S., Svensson, C., Bergsten, C., Lidfors, L., Gunnarsson, S., Algers, B., Emanuelson, U., Berglund, B., Andersson, G., Haard, M., Lindhe, B., Stalhammar, H., Gustafsson, H.: Reproductive performance in high-producing dairy cows: Can


we sustain it under current practice? Sustained fertility in dairy cows problems and suggestions, Upsala, Sweden, pp. 1-36, 2008.

37. Santos, J.E., Rutigliano, H.M., Filho, M.F.: Risk factors for resumption of postpartum estrus cycles and embryonic survival in lactating dairy cows. Anim. Reprod. Sci., 110(3-4)207-210, 2009.

38. Savović, M.: Reproduktivna efikasnost krava sa različitim poremećajima post partum (magistarska teza). Univerzitet u Novom Sadu, Poljoprivredni fakultet, Novi Sad, 2010.

39. Sheldon, I.M., Dobson, H.: Reproductive challenges facing the cattle industry at the beginning of the 21st century. Reprod. Suppl., 61:1-13, 2003.

40. Shresthaa, K.H., Nakaoa, T., Higakib, T., Suzukib, T., Akitac, M.: Resumption of postpartum ovarian cyclicity in high-producing Holstein cows. Theriogenology, 61:637–649, 2004.

41. Stančić, B., Košarčić, D.: Reprodukcija goveda (udžbenik za studente stočarstva i veterinarske medicine). Univerzitet u Novom Sadu, Poljoprivredni fakultet, Novi Sad, 2007.

42. Stančić, B., Micevski, P., Kančev, Lj., Šahinović, R.: Stimulation of LH secretion by Gn-RH injection in the early post partum cows. 1st Syposium on the reproduction of domestic animals. Ohrid, 5-8. sept. 1995. Zbornik radova, str. 82-86, 1995.

43. Stančić, B.: O pitanju trajanja servis perioda kod krava visoke mlečnosti (pregled). Savremena poljop., 37(3-4)171-183, 1989.

44. Stančić, B.: Uticaj paragenetskih faktora na uspostavljanje ciklične ovarijalne aktivnosti krava post partum (pregled). Savetovanje “Naučna dostignuća u stočarstvu”. Novi Sad, 1995. Zbornik radova Instituta za stočarstvo, Novi Sad, br. 25-26., str. 279-286, 1995.

45. Stančić, I., Savović, M., Apić, I., Erdeljan, M., Dragin, S.: Effect of postpartal disorders on dairy cows reproduction. 22nd International symposium »Food safety production«, Trebinje, Bosnia and Herzegovina, 19 –25 June, 2011. Processdings, pp.70-72, 2011.

46. Thacher, W.W., Bilby, R.T., Bartolome, A.J., Silvestre, F., Staples, R.C., Santos, P.E.J.: Strategies for improving fertility in the modern dairy cow. Theriogenology, 65:30-44, 2006.

47. Van Eerdenburg, F.J.C M., Karthaus, D., Taverne, M.A.M., Merics, I., Szenci, O.: The relationship between estrous behavioral score and time of ovulation in dairy cattle. J. Dairy Sci., 85(5)1150–1156, 2002.

48. Veselinović, S., Miljković, S., Anica Ivančev, Veselinović Snežana, Medić, M., Stančić, B., Janić Nada: Koncepcija od prvog osemenjavanja i latentni mastitis krava. Simpozijum: Veterinarstvo i stočarstvo u proizvodnji zdravstveno bezbedne hrane. Herceg Novi, 21.-25. jun, 2004. Zbornik kratkih sadržaja, str. 71, 2004.

49. Zulu, C.V., Sawamukai, Y., Nakado, K., Kido, K., Moriyoshi, M.: Relationship Among Insulin_Like Growth Factor-I, Blood Metabolites and Postpartum Ovarian Function in Dairy Cows. J. Vet. Med. Sci., 64(10)879-885, 2002.


50. Walker, C.: Dairy Reference Manual (Third edition). North Agric. Engineering Service, Ithaca, NY 14853-5701, pp.188-197, 1997.

51. Wattiaux, A.M.: Technical Dairy Guide: Reproduction and Genetic Selection. University of Wisconsin, Madison, USA, pp. 3-158, 1996.

52. Webb, R., Garnsworthy, P.C., Gong, J-C., Armstrong, D.G.: Control of follicular growth: local interactions and nutritional influences. J. Anim. Sci., 82:63–74, 2004.

Delayed postpartum anestrus and reproductive performance in dairy cows (a Review)

Ivan Stančić1, Ratko Mijatović2, Blagoje Stančić1, Stoja Jotanović3,

Igor Apić4, Mihajlo Erdeljan1

1Faculty of Agriculture, University of Novi Sad, Serbia

2Veterinary Station, Banja Luka, Republic of Srpska, BiH 3 Faculty of Agriculture, University of Banja Luka, Republic of Srpska, BiH

4Veterinary Institute, Subotica, Serbia

Abstract

During the past few decades, continued genetic progress of milk production, coupled with new reproductive technologies performed in high-producing dairy cows, has led to significant decrease in dairy cows fertility all over the world. Delayed postpartum anoestrus is one of the major causes of decreasing fertility and economic losses in intensive milk production. The aim of this paper is to review the causes and possibility for reducing its impact on subsequent reproductive performance in dairy cows.

Key words: ovarian activity, anoestrus, post partum, dairy cow. Ivan Stančić E-mail Address: [email protected]


Прегледни рад Review paper УДК: DOI:

Стање и перспективе органског виноградарства

Климе Белески1, Крум Бошков2, Оливера Бичиклиски3

1УКИМ Земјоделски институт, Скопје, Република Македонија 2УКИМ Факултет за земјоделски науки и храна, Скопје, Република Македонија

3Министерство за земјоделство, шумарство и водостопанство, Скопје, Република Македонија

Сажетак

У трци за већим количинама хране, принуђени смо да освaјамо нове по-

љопривредне регионе у којима већина има низак потенцијал за производњу. То је основни разлог за примену вештачких ђубрива и заштитних препарата. На лошим теренима, за добијање већих приноса неопходна је употреба вештачких ђубрива. У борби против фактора који смањују принос, као што су болести, инсекти, животиње и корови, примењују се хемијске супстанце, које ефикасно делују у смањењу могућих штета. Високи приноси конвенционалне производње обезбе-ђују опстанак цивилизације, али у индустријским земљама постоји хиперпроду-кција. Овај суфицит хране представља проблем за остваривање профита, покре-тача капитализма. Један од начина да се смањи ова хиперпродукцијa у Европској Унији је подстицање пољопривредника да мењају конвенционалну са органском производњом. Друга страна примјене хемикалија је њихов штетан утицај на љу-дско здравље. Данашње научно знање у пољопривреди нам омогућава да прона-ђемо и исправимо грешке. Приступ новој пољопривреди, названој органска, са-стоји се у производњи хране у окружењу гдје постоји савршена равнотежа, ра-внотежа између климе, земљишта, флоре, фауне и човека. Стварање овог сложе-ног система је ограничено еколошким условима, генетским потенцијалом сорти, а истовремено и добијањем високо квалитетне производе. У односу на ове факторе постоје два концепта. Први концепт је да се пронађу локације са најбо-љим условима за одређену културу. Други концепт је селекционисање сората са повећаном отпорношћу на спољне утицаје. Органска пољопривреда је врхунац научног знања у пољопривреди, стварање екосистема од стране човека који разу-ме како функционише сваки део система.

Кључне речи: органска пољопривреда, виноградарство.


Увод

У трци за већим количинама хране, принуђени смо да освaјамо нове по-љопривредне регионе у којима већина има низак потенцијал за производњу. То је основни разлог за примену вештачких ђубрива и заштитних препарата. На лошим теренима, за добијање већих приноса неопходна је употреба вештачких ђубрива. У борби против фактора који смањују принос, као што су болести, инсекти, жи-вотиње и корови, примењују се хемијске супстанце, које ефикасно делују у смањењу могућих штета.

Високи приноси конвенционалне производње обезбеђују опстанак циви-лизације, али у индустријским земљама постоји хиперпродукција. Овај суфицит хране представља проблем за остваривање профита, покретача капитализма. Један од начина да се смањи ова хиперпродукцијa у Европској унији је подсти-цање пољопривредника да ењају конвенционалну са органском производњом.

Друга страна примјене хемикалија је њихов штетан утицај на људско здравље. Светска здравствена организација региструје повећан број обољења у Европској унији и Сједињеним Државама. Људи у просеку живе дуже, али уз помоћ медицине у коју се инвестирају огромна финансијска средства. Индустри-јализоване земље верују да ће увођење органских производа у људску исхрану побољшати здравље и да финансије намењене за медицину ће бити прослеђене за индустријски развој.

Данашње научно знање у пољопривреди нам омогућава да пронађемо и исправимо грешке. Приступ новој пољопривреди, названој органска, састоји се у производњи хране у окружењу гдје постоји савршена равнотежа, равнотежа између климе, земљишта, флоре, фауне и човека. Стварање овог сложеног систе-ма је ограничено еколошким условима, генетским потенцијалом сорти, а истовре-мено и добијањем високо квалитетне производе. У односу на ове факторе постоје два концепта.

Први концепт је да се пронађу локације са најбољим условима за одређену културу. Ове локације су оазе у пољопривредном земљишту, са висо-ком плодношћу и ограничавајућим условима за развој болести, штеточина и ко-рова. Према величини ових локација, јасно је да органска производња не може да замени конвенционалну производњу, али тенденција је да се пронађу те локације и максимално искористе. Као посљедица овог концепта јавља се глобализација пољопривредне производње. У северним регионима је производња житарица, во-ћа у медитеранским регионима, а у тропским условима је производња зачина и тропског воћа.

Други концепт је селекционисање сората са повећаном отпорношћу на спољне утицаје. Ограничавајући фактор за њихово ширење је квалитет производа који и даље заостаје у погледу сората заступљених у конвенционалној производњи.

Органска пољопривреда је врхунац научног знања у пољопривреди, стварање екосистема од стране човека који разуме како функционише сваки део система.


Производња здраве хране утиче на развој будућих генерација избегава-јући негативне посљедице по људско здравље од коришћења антибиотика, тешких метала и пестицида.

Дефиниција и основни циљеви органске производње

Органска производња је процес који развија одрживе и оправдане агро-екосистеме. Повезаност човека, пољопривреде и локалних еколошких услова, пружа квалитетну храну за људе, биљке и животиње у здравој животној средини.

Постоји неколико основних принципа и идеја које објашњавају производњу органске хране у екосистему:

- Производња хране високог квалитета и довољног квантитета. - Подстицање и унапређење биолошких система у пољопривредном

систему који укључује микроорганизме, флору и фауну земљишта, биљке и животиње.

- Одржавање и повећање дугорочне плодности земљишта. - Одржавање генетске разноврсности производног система и његове

околине укључујучи заштиту дивљих биљака и животиња. - Смањење свих облика загађења. - Производња потпуно биоразградивих органских производе. - Дозволити да сви укључени у органску производњу и прераду имају

квалитетан живот, да задовоље своје основне потребе и да им се омогући адекватна сатисфакција од свог посла, укључујући и безбједну радну средину.

- Развијање савршеног ланца производње, прераде и дистрибуције који је друштвено правилан и еколошки одговоран.

Међународна асоцијација органских пољопривредних покрета –

IFOAM

Органска производња бележи почетак када je Rudolf Steiner одржао курс о биодинамичној пољопривреди 1924. године. У другим земљама важни пионири органске пољопривреде су Hans Muller у Швајцарској, Eve Balfour и Albert Howard у Британији и Masanobu Fukuoka у Јапану.

Године 1972. основано је међународно удружење покрета органске пољопривреде IFOAM (International Federation of Organic Agriculture Movement). Ова светска организација ствара мрежу удружења органских произвођача који раде у њиховим земљама. На основу утврђених заједничких ставова на конгресима и конференцијама, доносе се правила, смернице и закони за производњу органске хране.

У IFOAM је учлањено више од 750 организација из 104 земље. До сада је одржано 15 конгреса о органској пољопривреди и 17 конгреса о органском виноградарству.


Тржишта за органске производе

У индустријски развијеним земљама, продаја органских производа је стално у порасту и сада износи 1 – 2% од укупног тржишта пољопривредних производа. Органска храна се јавља у великим ланцима супермаркета, али важна је и појава малих специјализованих продавница за органску храну.

Повољна политичка клима у Европи ствара неограничене могућности за развој ове производње. Зато, интензивно се ради на законској регулативи која ће уклонити неспоразуме и прецизирати сваку врсту производње. Земље у развоју треба да следе законску регулативу развијених земаља и инплементирају је у својим законима.

Међународно тржиште је изузетно отворено за органске производе из свих земаља света, а посебно земаља у развоју тропских и суптропских региона. Банане, цитруси, зачини, кафа и какао производе се у тропима. Воће, поврће и вино се производи у суптропским областима. Ови производи немају конкуренцију на европском тржишту и прилика су за развој пољопривреде у сиромашним земљама и земљама у транзицији.

Законодавство о органској производњи у Републици Македонији

На основу докумената које генерише IFOAM, донесен је Закон о органској производњи у Македонији. Сврха овог закона је да заштити Органску производњу, прераду и маркетинг. Закон налаже да ће се све активности у органској производњи одвијати у складу са стандардима IFOAM-а.

Македонска влада доноси годишњи програм о подстицању и промоцији органске производње. Координацију врши кроз координативну Комисију формирану у Министарству пољопривреде, шумарства и водопривреде. Координациони одбор је састављен од представника министарстава пољопривреде, здравља, животне средине, економије и финансија, Завода за метеорологију, Институт за стандардизацију, Институт за акредитацију установа, стручних и истраживачких институција, невладиних организација.

Субјекти органске производње су Министарство пољопривреде, сертификационе компаније, лабораторије за анализу хране и произвођачи органскe хране.

Министарство пољопривреде потпуно контролише органску производњу кроз:

- Усвајање правила и прописа; - Овлашћење сертификационих компанија за контролу производње; - Организује конкурс за сертификационе компаније; - Овлашћује акредитоване лабораторије за анализу органске хране; - Води евиденцију сертификационих фирми и овлашћених лабораторија; - Води регистре органских произвођача; - Објављује годишњу листу сетификационих компнанија из Европске

уније у Службеном листу.


Министарство пољопривреде врши надзор и контролу производње, прераде и трговине паралелно кроз пољопривредну инспекцију и сертификационе компаније.

Сертификационе компаније контролишу органску производњу, да обављају свој посао, потребно је да буду акредитоване од стране IFOAM-a, да су регистровне и овлашћене од стране Министарства пољопривреде и да имају своје представништво у Македонији, запослени кадар, објекат и опрему. То су компаније које имају своје стручњаке у свим областима органске пољопривредне производње. Од њихове процене зависи врста, обим и начин производње. Раде на основу IFOAM стандарда, правила и прописа Министарства пољопривреде.

Органски пољопривредници потписују уговор за контролу производње са сертфикационим компанијама. Од дана потписивања уговора са сертификационим компанијама обавезни су да се региструју у регистар органских произвођача у Министарству пољопривреде. Врста, обим и начин производње је одређен од стране сертификационих компанија, где се води евиденција о свим поступцима у технолошком процесу.

Производи из органске производње имају свој посебан карактер. Продаја ових производа се врши у строго дефинисаним просторима, продавницама и на пијацима гдје не сме доћи до мешања и замене производима из конвенционалне производње.

Период конверзије – промене из конвенционалне у органску производњу

Промена од конвенционалне у органску производњу одвија се за

одређено време. Промене се дешавају по строго одређеном плану, план се може надоградити уколико је потребно да се у потпуности одговори на постављене стандарде за органску производњу.

Током конверзног периода утврђују се стандарди. Сви стандарди ће се примењивати на свим значајним аспектима од почетка конверзије па надаље. Прије него што се производ од фарме означи као органски, инспекција мора да води бригу током цјелог периода конверзије. Вријеме конверзије рачуна се од тренутка пријаве сертификационом тијелу или од датума постављања стандарда за одређену фарму.

Органско виноградарство у свету

Почетак појаве органске производње у 1950. је и почетни развој орга-нског виноградарства. Убрзани напредак дешава се у деведесетим годинама про-шлог вјека и наставља се до данас.

Земље са највећим површинама под органским виноградима су Италија са 31 170 ha, Француска са 16 428 ha и Шпанија са 14 928 ha, што су истовремено и највећи произвођачи грожђа и вина у свету. Као важни произвођачи су и друге медитеранске земље: Грчка са 3 303 ha; Турска са 1 988 ha; Португал са 912 ha, затим Сирија, Израел, Кипар, што указује на погодност медитеранске климе за


органско виноградарство. У континенталном делу значајни произвођачи су Не-мачка са 2 500 ha, Аустрија са 1 657 ha, Мађарскa са 579 ha и Швајцарскa са 358 ha. Балканске земље још увјек су у почетном развоју органског виноградарства са врло малим површинама: Словенија 49 ha, Хрватска 32 ha и Србија 6 ha.

Македонија биљежи раст површина под органским виноградима. Данас има 280 ha винограда у конверзији и 64 ha органских винограда.

Органско виноградарство је производња у којој постоји равнотежа изме-ђу еколошких услова, сорте и начина култивације. Два основна фактора који одређују концепте су одабир локације и утврђивање сортимената.

Органско виноградарство је широко распрострањено углавном у медитеранским земљама Европе као што су Италија, Француска и Шпанија. Медитерански услови са врућим и сувим летима и сталним ваздушним струјама ограничавају развој болести и штеточина на виновој лози. Исти концепт се огледа у Калифорнији, САД-у и Јужној Африци.

У виноградраским земљама са хумидном климом примењује се други ко-нцепт органског виноградарства, а то је примена отпорних сората на болести и штеточине. У Румунији, Њемачкој, Мађарској, Швајцарској и Северној Францу-ској заступљени су интерспециес хибриди и нове отпорне сорте. На североистоку Америке, на граници са Канадом, гаје се сорте врсте V. labrusca, а на југу врстe V. rotundifolia. Међутим, у овим хумидним областима пресудан је избор локације са одговарајућим климатским и земљишним условима.

Избор погодних климатских услова је важан и за конвенционално вино-градарство како би добили најбољи квалитет грожђа и вина. За органско виноградарство то је од кључног значаја, јер поред квалитета важно ја да се редуцира прекомерни утрошак хемикалија у фертилизацији и заштити од болести и штеточина.

Потребно је избјегавати локације на којима се јављају ниске зимске и високе летне температуре, касни пролетни и рани јесењи мразеви.

По питању влажности потребно је избегавати хумидне области, са великим количинама падавина током вегетације. Најбоље одговарају локација са дугим сушним периодима. Трајне ваздушне струје одстрањују влагу у зони грожђа и листа, спречавају развој болести и лет инсеката. Град као климатска непогода је један од главних фактора у одабиру локације. Град узрокује дугогодишња оштећења у винограду. Ограничена употреба ефективних пестицида за заштиту смањује успјех у обнови лозе и добијању квалитетног грожђе.

Одређивање сортимента Удео површина под органским виноградима у већини земаља ЕУ износи

око 1%, осим у Италији 5%. Заштита од болести и штеточина врши се углавном употребом сумпорних и бакарних препарата који се јављају као загађивачи тла. Смањење количине пестицида је могуће увођењем сората других врста или


међуврсних хибрида (интерспециес сорти). На новим површинама под органским виноградима, процењује се да ће учешће интерспециес хибрида бити од 20 до 50%.

Сортимент је подељен у четири групе: 1. Vitis vinifera - Европска културна лоза; 2. Међуврсни хибриди; 3. Сорте са повећаном отпорношћу; 4. Америчке сорте.

Сорте европске културне лозе – Vitis vinifera

Сорте европске културне винове лозе које припадају врсти Vitis vinifera су осетљивe на три болести: пламењачу, пепелницу и сиву плесан грожђа. Гајење сорти Vitis vinifera, могуће је применом пољопривредне праксе која омогућава стабилну структуру земљишта, висок степен развијености кореновог система, уравнотежену исхрану, оптималан однос инсеката и предатора као и избор локација са погодним климатским и земљишним условима. На тај начин опасност од болести и штеточина је смањена, али ипак захтева примену хемикалија, првенствено сумпора и бакра, који загађују животну средину.

Могућности за проширење сортимента са сортама које припадају другим врстама из рода Vitis

Сорте интерспециес хибрида

Средином XIX виjека, из Америке у Европу пренијете су болести и ште-точине који су узроковали озбиљне штете у виноградима. Борба против пламе-њаче и пепелнице успешно је изведена са употребом бакра у бордовској чорби и сумпора. Филоксера је била дугодишњи проблем, који потпуно уништава евро-пске винограде крајем XIX вијека. Решење овог проблема селекционери су тра-жили у хибридазицији сората Европске лозе са америчким дивљим врстама које посједују гене за отпорност. Ова хибридизација између различитих врста истог рода у случају Vitis, зове се интерспециес хибридизација. Прво укрштање је изве-дено пре 100 година у Француској, а касније у Италији и Њемачкој. У борби про-тив филоксере, један од најпродуктивнијих оплемењивача је био Алберт Сајбел (1844-1936) који је креирао 1500 нових сората са којима је подигнуто 140.000 хе-ктара у Француској. До краја XX вјека створио је око 5.800 нових сората инте-рспециес хибридизацијом. Главни циљ хибридизације је стварање сорти које ће бити комбинација квалитета грожђа и вина из V. vinifera и отпорност на болести из дивљих америчких врста. Упркос високој отпорности на болести, први доби-јени хибриди су имали слабији квалитет вина, што je представљало озбиљан про-блем за њихово ширење. У међувремену проблем филоксере је ријешен калемљењем европске лозе на подлоге добијене хибридизацијом између врста Berlandieri, Riparia i Rupestris. На додатно успоравање на стварању нових сорти


утицao je развој све више ефикасних фунгицида и низак квалитет вина. Breider (1964-73) у свом истраживању указује на могући негативан утицај грожђа и вина interspecific хибрида на људско здравље. Нaјновија медицинска истраживања нису потврдила ову тезу, али ове дискусије су уништиле углед хибрида. Карактеристике међуврсних хибрида (interspecies)

У Европским законима за вино, међуврсни хибриди нису дефинисани, али индиректно су искључени из производње квалитетних вина, јер вино се може произвести само од сорти Vitis vinifera.

Код првих добијених хибрида примјећена је висока отпорност према болестима, али квалитет грожђа заостаје у односу на сорте Vitis vinifera. Код interspecies хибрида установљено је присуство 2,5 dimetil - 4 hidroksi - 3 (2Х) – furanon са мирисом на зaпаљено и metil – anthranilate, са непријатним мирисом na лисицу (Foxy).

У садржају антоцијана код интерспециес хибрида значајно је учешче 3 - 5 - diglucoside и још карактеристичније malvidin 3-5-diclucoside. Најновија истраживања нису доказала штетне ефекте ових компоненти на људско здравље. У покожици бобице налази се већа количина пектина који се винификацијом разлаже до метанола у износу који је већи од vinifera али безначајан да проузрокује штету по здравље људи. Присуство ових једињења се може избјећи уз правилну винификацију и добијање вина са технологијом за бијела и розе вина гдје се одваја љуска и сјеменка од шире. Перспективне интерспециес сорте У оквиру интерспециес хибрида издвојене су сорте које су и на почетку XXI вјека широко распрострањене у Европи, Канади и сјеверном дјелу Америке: Vidal, Seyval Blanc, Villard noir и Baco noir. Ове сорте су важне за сјеверне климатске услове, због своје велике отпорности на ниске зимске температуре. У Мађарској се одгајају Bianca, Medina и Pearl of Zala (= Zalagyongye). Поред високог квалитета грожђа и вина, отпорности на болести, важна је и њихова прилагодљивост у екстремним континенталним условима, са топлим и сувим љетима и хладним зимама. Сорте са повећаном отпорношћу

Даља селекција у интерспециес хибридизацији, омогућила је у повратним

укрштањима са сортама vinifera, да се пренесу гени за отпорност у генерације у којима преовлађују гени из vinifera. Нови хибриди добијени повратним укрштањем садрже гене у којима преовладавају гени vinifera. То се одражава и на ампелографске карактеристике, према којима ове сорте у потпуности можемо


сврстати у Vitis vinifera. Као резултат овог укрштања, јавља се нови термин “сорте са повећаном отпроношћу”.

Перспективне сорте су Regent, Bronner, Rondo, Merzling, Johanniter и Prinzipal.

Вино од ових сорти, на посљедњим слијепим дегустацијама, добило је високе сензорне оцјене, чак и надмашило вино из стандардних фаворизованих сорти Vitis vinifera. Америчке сорте , Сорте из Vitis labrusca

Америчке сорте припадају америчким врстама рода Vitis. Америчке врсте развијале су се у специфичним условима, различитим од услова у којима су се развијале сорте Vitis vinifera.

На америчком континенту преживјеле су само оне врсте које су отпорне на болести и штеточине присутне у том подручју. До сада је издвојено 70 врста, подјељених у два подрода Muscadinia и Euvitis. За производњу су више значајне врсте Vitis rotundifolia (Muscadinia) и Vitis labrusca (Euvitis).

Синоними: Concord, American bunch, или Fox grape. Припадници ове врсте распрострањени су на источној и сјевероисточној граници између Канаде и Сједињених Америчких Држава и дуж Атлантског океана. Отпорне су на гљивичне болести, ниске зимске температуре, слабо отпорне на филоксеру и карбонате у земљишту. Морфолошки, према листу и грожђу су веома слични vinifera али се разликују у смислу континуираног настанка витица дуж цјеле гране. Месо бобице код labrusca је слузасто, са карактеристичним мирисом лабруск (Foxy = лисица). Због високе отпорности на гљивичне болести, врста labrusca се користи за добијање интерспециес хибрида од којих су добијене подлоге и директно родни хибриди. Код директно родних хибрида преноси се и мирис лисице, пектинске материје и дисахариди, својства која су спорна за Европске законе о вину, јер су наводно штетни по људско здравље. Ове особине код сорти labrusca су снажно изражене, али медицински тестови у Америци указују на корисност употребе сокова из labrusca за људско здравље. Сорта Concord је најраспрострањенија сорта, око 80% од укупне производње, и због тога се јавља као синоним за све сорте врста labrusca. Остале важне сорте су: Niagara, Izabella, Delaware и Catawba. Сортe врсте Vitis rotundifolia

Ове сорте припадају подроду Muscadinia. Распрострањени су у југоисточним дjеловима Америке, почев од Флориде до Вирџиније на сjеверу, и Тексаса и Оклахома на западу. Толерантни су на болести и штеточине због чега одговарају за органско виноградарство. Осjетљиве су на ниске зимске температуре и сушу. Студије су показале висок садржај антиоксиданата.


Тренутно у Америци најраширеније су сорте: Cowart, Hunt, Noble, Jumbo Nesbitt, Southland, Carlos, Higgins, Fry, Dixieland и Summit.

Универзитет у Флориди, на основу претходних истраживања и искустава, као перспективне сорте препоручује: Black Beauty, Black Fry, Fry, Granny Val, Farrer, Pam, Pineaple, Polyanna, Southern Home, supreme, Sweet Jenny и Tara као стоне сорте и Alachua, Carlos, Noble и Welder за вино и сокове.

Литература

1. Божиновиќ З., Ампелографија, Агринет, 2010, Скопје. 2. Cindric P., Korac Nada, Kovac V., Medic M.: Nove otporne sorte vinove loze

stvorene u Sremskim Karlovcima. 23-32 str. Zbornik radova sa XIV Savetovanja vinogradara i vinara Srbije (Vrsac) Casopis Poljoprivreda br. 390-393. 2002.

3. Korać, N., Paprić, Đ., Kuljančić, I., Medić, M., Ivanišević, D. (2006) Novostvorene domaće sorte vinove loze za ekološku proizvodnju grožđa i vina. Međunarodna EKO konferencija 20-23 septembar 2006 (IV). ZDRAVSTVENO BEZBEDNA HRANA. SAFE FOOD. Tematski zbornik - Proceedings, Novi Sad, 229-235.

4. Korac Nada, Cindric: Introdukovane stone sorte vinove loze otporne na gljivicne bolesti. Poljoprivreda, br. 375-378. Beograd, 100-111 str., 1995.

5. Одделение за органско производство, Министерство за земјоделство, шумарство и водостопанство на РМ.

6. Willer, Helga; Häseli, Andreas; Levite, Dominique and Tamm, Lucius (2002) Organic Viticulture in Europe. The 7th international Congress on Organic Viticulture and Wine, organised by Canadian Organic Growers and the International Federation of Organic Agriculture Movements (IFOAM), Victoria, Canada, 21.-22- August 2002.


Features and Prospects of Organic Viticulture

Klime Beleski1, Krum Boškov2, Olivera Bičikliski3

1Institute of Agriculture, Skopje, Republic of Macedonia 2Faculty of Agricultural Sciences and Food, Skopje, Republic of Macedonia

3Ministry of Agriculture, Forestry and Water Economy, Unit for Organic Production, Skopje, Republic of Macedonia

Abstract

In the race for larger amounts of food, we are forced to conquer new

agricultural areas in which most have low production potential. It is the basic reason for the application of artificial fertilizers and pesticides. For getting more yield on a poor ground it is necessary to introduce artificial fertilizers. In fight with the factors that reduce yield, e.g. diseases, insects, animals and weeds, application of chemical substances is necessary. They effectively act and destroy the population. High yields of conventional production provide the survival of civilization, but in industrialized countries there is overproduction. This surplus of food is problem for the realization of profits, the main driver of capitalism. One way of reducing the overproduction in the EU is encouraging the farmers to change the conventional with organic production. The downside of the application of chemicals is their detrimental effect on human health. Today's scientific knowledge in agriculture enables us to find and fix errors. Access to new type of agriculture, called organic agriculture, consists of food production in such environment that has perfect balance between climate, soil, plants, animals and man. The creation of this complex system is limited by environmental conditions, genetic potential of varieties and simultaneously obtaining high quality products. Concerning these factors two concepts are recognized. The first one is the concept of finding locations with the best environmental conditions for particular culture. The second concept is breeding varieties with increased resistance to external influences. Organic farming is the peak of scientific knowledge in agriculture, i.e. creating ecosystems by people who understand how every part of that ecosystem functions.

Key words: organic farming, viticulture. Klime Beleski E-mail Address: [email protected]


Originalan naučni rad Original scientific paper UDK: DOI:

Mјesto i funkciјa obјekata hortikulture u procesu održivog razvoјa urbane matrice Trebinja

Ljiljana Došenović1, Jelena Davidović2

1Šumarski fakultet, Univerzitet u Banjoj Luci, Republika Srpska, BiH

2Poljoprivredni fakultet, Univerzitet u Banjoj Luci, Republika Srpska, BiH

Sažetak

Cilj ovoga istraživanja јe da se u domenu razvoјnih urbanih tokova Trebinja, preispita suština očuvanja i dalji razvoј obјekata zelene matrice grada. Sviјest o potrebi očuvanja prirode, podržavanje njenih izvornih vriјednosti, ali i njen adekvatan tretman, kako u urbanom kontekstu, tako i šire, postaјe imperativ čovјekove aktivnosti u prostoru. Ekološka funkciјa obјekata hortikulture u savremenim uslovima života u Trebinju, postavlja u prvi plan pitanje zastupljenosti, načina budućeg korišćenja i očuvanja ovih prostornih komponenti urbane matrice u cilju unapređenja životne sredine i vraćanja identiteta gradu. Time se podrazumјeva postizanje humaniјe urbane sredine Trebinja, oplemenjivanje gradskog ambiјenta, bogatstvo doživljaјa, bolja reintegraciјa obјekata zelene strukture, povezivanje gradskog tkiva sa okolnim prirodnim peјzažom i značaјan doprinos poboljšanju ekoloških pokazatelja. Održivi kontekst Trebinja ovim istraživanjem posmatramo kao neprolaznu kategoriјu, јer su ambiјentalne vriјednosti, duh mјesta, obilježјa grada sadržani u njegovoј memoriјi. Održivi razvoј zelenila može se obezbiјediti samo na način prožimanja prirodnih, stvorenih i opštih uticaјnih faktora utemeljenih na planerskim postavkama u svim fazama implementaciјe.

Ključne riječi: objekti hortikulture, sistem zelenila, održivi razvoj, ekološki

principi.

Uvod

Rad je posvećen istraživanju planske dokumentacije i preispitivanju suštine uloge i mjesta objekata hortikulture u procesu urbanog razvoja Trebinja, kroz svojstva koja doprinose većem ostvarivanju značenja, a sa ciljem da se olakša put u traženju boljih rješenja za buduće formiranje i očuvanje tih prostora. Koristi se holistički pristup sa provjerom kriterijuma funkcionalno-prostornog organizovanja objekata hortikulture u domenu urbane matrice Trebinja, ali i određuju novi metodi vrednovanja u ocjenjivanju


njihovog funkcionalnog potencijala. Definiše se čemu, kome i kako objekti hortikulture mogu da služe, uz sve specifičnosti koje posjeduju i sve značajniju polifunkcionalnost u procesu urbanog razvoja Trebinja. Postavlja se u prvi plan pitanje njihove adekvatne zastupljenosti i načina budućeg korišćenja s ciljem ekološkog poboljšavanja uslova života i vraćanja identiteta gradu. Time se podrazumjeva postizanje humanije urbane sredine, oplemenjivanje gradskog ambijenta Trebinja, bogatstvo doživljaja, bolja integracija prirodnih struktura, povezivanje gradske teritorije s okolnim prirodnim pejzažom i veoma značajan doprinos poboljšanju ekoloških pokazatelja u tom kontekstu.

Objekti hortikulture su i elementi kulturno-istorijskog nasljeđa. Njihova prostorna forma, način i intenzitet korišćenja u gradu su pokazatelji specifičnosti grada, a kao strukture jedinstvenih i posebnih obilježja vremenom se transformišu i mijenjaju. U ovom istraživanju jedno od osnovnih pitanja koje se nameće je: Koliko proces urbanizacije i razvoj grada Trebinja doprinosi razvoju zelenila, i obrnuto? Da bi se pružio zadovoljavajući odgovor treba preispitati značaj zelenila u strukturi grada, razmotriti međuodnose objekata hortikulture i grada, kao i mogućnosti usklađivanja dva sistema – prirodnog i gradskog; sa krajnjim ciljem optimalnog razvoja sistema zelenila i urbanog razvoja Trebinja usaglašenog sa potrebama stanovnika i prirodnim kapacitetom sredine.Ekonomski razlozi utiču na prostornu strukturu, naročito u centralnim dijelovima grada, najčešće sa negativnim efektom na zelene prostore, na njihovu zastupljenost i pored sve veće funkcionalne i ekološke opravdanosti. Ovim je uslovljeno njihovo definisanje, ne samo kroz odnos, rastojanje i formu, već cjelovito funkcionalno-prostorno značenje u sklopu složenog urbanog tkiva Trebinja. Neophod-no je kompleksno traženje novih rješenja u postizanju, prije svega kvalitativnih, a zatim i kvantitativnih promjena u zastupljenosti i načinu uređenja hortikulturnih struktura, koje integrisane i povezane, formiraju sistem zelenila grada.

Napori urbanista i pejzažnih arhitekata danas su usmjereni ka nastojanju da kroz ekološki, sistemski pristup prevaziđu formalistički i likovni subjektivizam kako bi urbani razvoj imao jasne smjernice održivog grada.Strategija razvoja svakog grada u duhu harmonije sa prirodomse nadopunjuje s Aristotelovomporukomiz IV vijeka naše ere, da je arhitektura dopuna prirode. Time je jasno definisao primarnu vezu čovjeka i prirode – korelacije koje upućuju na analizu odnosafizičkih struktura grada i objekata hortikulture. Postavke definisane u tom kontekstu povezane su i potvrđene empirijskim istraživanjem na primjeru Trebinja.

Cilj istraživanja

Cilj rada je da sagleda specifične probleme u stvaranju optimalnih životnih

uslova Trebinja i da rezultati istraživanja doprinesu teoriji savremene nauke o pejzažu u metodologiji planiranja sistema zelenilau gradu i oko njega. To opredjeljenje posebno je fokusirano na činjenicu da takva problematika u našoj zemlji nije do sada kompleks-no proučavana, a neophodno je ukazati kako je u uslovima pojačane urbanizacije i razvoja društvenih odnosa, moguć principijelno nov kontekstualan pristup rješavanju problema uzajamnih odnosa grada i njegovih strukturnih elemenata.Objekti hortikulture su dio raspoloživog prostora na nivou urbanističkih planova i urbanističkih projekata Trebinja. Sve prisutniji rast interesovanja za prostorom, konfliktnost


namjene, sukobi interesa i ciljeva na istom prostoru, nameću potrebu sistemskog, ekološkog, urbanističkog planiranja i projektovanja.Na polju planiranja i projektovanja objekata hortikulture, nepoznavanje i nedovoljno jasno definisanje njihovog značenja, odnosno njihove mogućnosti za različite funkcionalne oblike odvijanja aktivnosti i sadržaja, umanjuje kvalitet korišćenja prostora namjenjenih za te svrhe. Istraživanjem se razrađuju mogući/poželjni strukturno-funkcionalni modeli sistema zelenila Trebinja i definšu slјedeći ciljevi:

da se teorijski razmotri mjesto i uloga objekata hortikulture u procesu urbanizacije i razvoja Trebinja, sagledavajući kroz inostranu teoriju i praksu;

da se analiziraju okvirni prostorni prirodni faktori: orografski, klimatski, geološki, pedološki, hidrografski, potencijalna vegetacija, zatim grupa antropogenih i socijalno-ekonomskih faktora (društvene potrebe, životni standard i vlasništvo zemlje u domenu imovinsko-pravnih odnosa);

da se odredi tipologija grada, istorijski proces urbanog razvoja Trebinja s akcentom na zelenu strukturu istepen ugroženosti životne sredine;

da se u okviru nabrojanih faktora posebna pažnja posveti postojećem stanju zelenila, urbanih i periurbanih zona, sa valorizacijom stanja svih objekata zelene matrice koje su polazna osnova buduće projekcije i razvoja;

da se istraži potreba formiranja sistema zelenila kao elementa životne sredine funkcionalno-prostorne organizacije grada, te odrede njegovi odnosi s ostalim sektorima: stanovanje, rad, saobraćaj, odmor;

da se razraditi model funkcionalno-prostorne organizacije sistema zelenila,koji u prvom redu treba da dâ pravce povezivanja različitih kategorija postojećih i planiranih objekata zelene strukture u jedinstven sistem zelenila Trebinja, pri čemu grad mora da zadrži siluetu, identitet prepoznatljivog estetskog izraza i značenja;

da se utvrde kriterijumi za kvantitativnu i kvalitativnu ocjenu efektivnosti sistema zelenila i predlože normativi za njihovo planiranje. Ciljevi istraživanja, osim primarnih, između ostalog su i oni koji treba da

ustanove: specifičnosti razvoja zelene matrice Trebinja u odnosu na osnovne aspekte

urbane morfologije, međudejstvo uticajnih faktora i povratnu spregu faktori –objekti hortikulture,

odnosno: urbane zelene komponente – prostorni uticajni faktori. kontekstualnost i reafirmaciju relevantnih strukovnih načela sistemskog

planiranja na svim nivoima, koji se zasnivaju na složenosti međuodnosa i međuuslovljenosti sadržaja i specifičnosti objekata hortikulture,

koliko su snažni bili procesi urbanizacije i urbane promjene i od čega su zavisili,

da li su objekti hortikulture tipološki diferencirani po različitim obilježjima, funkcionalnoj namjeni, prediono-genetičkom porijeklu, urbanističkim parame-trima i dr.

međuuslovljenosti lociranja i načina korišćenja objekata hortikulture u urbanoj sredini.


Metode i objekat istraživanja

Primjenjen je metod prikupljanja i obrade podataka u domenu monitoringa

kvaliteta životne sredine Trebinja i odgovarajuće planske i programske dokumentacije. Rad je koncipiran u duhu ideje po kojoj čovjekova naselja nisu samo izgrađene površine, već sistem života. Kompleksnost pri istraživanju mjesta i uloge objekata hortikulture u procesu razvoja gradova sastoji se u tome, da se svaki element sistema zelenila ne analizira i planira izolovano, već u uzajamnoj zavisnosti i uslovljenosti što podrazumijeva primjenu modela totaliteta, čije su karakteristike navedene. Metodologija istraživanja upućuju da cilj izbora modela sistema objekata hortikulture treba da bude ponuđen u skladu s organističkom strukturom koja nije statička forma, već doživljava transformacije u različitim sekvencama (mikro i makro periodi) i koja donosi nov kvalitet kroz vrijeme, u direktnoj korelaciji sa svim uticajnim faktorima. Primjenjen je analitički metod, koji prema Vujković, Lj. (2003),podrazumijeva sljedeće:

mjerenje elemenata sistema da bi se dobili podaci o njegovim komponentama, koji se izražavaju u fizičkim, biološkim i socijalno-ekonomskim veličinama;

vrednovanje određenih elemenata i područja u cjelini; stadijum analize dobijenih osnovnih podataka o elementima i promjenama u

sistemu utvrđuje važnije faktore, koji uzajamno djeluju u sistemu;odnose između promjenljivih veličina i ključne veze u sistemu, koje utiču na pravac njegovog razvoja. Kao strukturni elementi urbanog područja Trebinja, objekti hortikulture

predstavljaju polazni osnov za formiranje prostorno-programske strategije rješavanja i analize pojedinih problema, vezanih za svaku funkcionalnu zonu: stanovanje, rad, saobraćaj i rekreacija. U okviru svake zone zelene strukture su svakako jednako bitne komponente kao i ostale fizičke strukture, koje obezbjeđuju najpovoljniju organizaciju i optimalan kvalitet životne sredine. Objekat istraživanja

Trebinje, najjužniji grad u Republici Srpskoj je objekt istraživanja. Poslјednja

etapa razvojnih tokova bila je pod snažnim uticajem opštih društveno-političkih promjena koje su ga postavile u sasvim drugi kontekst prostornih i funkcionalnih relacija u odnosu na okruženje. Iako je prethodni razvoj temeljilo na visokim vrijednostima ekonomsko-geografskog i geosaobraćajnog položaja koji omogućuje vezu sa Mediteranom, na transferzalnom razvojnom pravcu Panonija–Jadran, uspostavljanjem snažnih državnih granica BiH i Hrvatske, Trebinje je izgubilo prirodnu vezu i orijentaciju ka moru sa južne strane. Time je onemogućen istorijski kontinuitet razvoja Trebinja oslonjen na saobraćaje, trgovačke i kulturne veze sa južnim zaleđem. Uticaj političkog faktora na društveno-ekonomske tokove u procesu razvoja društva je snažan, što se odnosi i na urbani fenomen i razvoj urbane matrice. Trebinje, se u novije vrijeme razvija znatno sporije, pri čemu je osnovni pokretač promjena bilo novo izbjeglo stanovništvo. Urbanistički


plan 2000 – 2015. ima ambiciozne projekcije razvoja urbane matrice. Ipak, nerealnost mnogih ideja i stepen integracije uvijek će zavisiti od političkog ambijenta i međusobnog povjerenja, koje je znatno narušeno.

Trebinje je, više nego bilo koji grad na prostoru BiH i RS, i pored promjena koje su ga zadesile, uspjelo da sačuva integritet urbanog identiteta. Kroz istoriju grad se razvijao na jedinstvu prirodnog i stvorenog, u specifičnom ambijentu spoja Mediterana i kontinentalnog zaleđa, te mješavini nasljeđa tri kulture, što je čitavom prostoru dalo specifičnosti i izuzetne prirodno-ambijentalne ljepote.

Prirodni faktori predstavljaju sastavni dio urbane slike – identiteta svakog grada. Oduvijek su uticali na formiranje urbane sredine, a sаmim tim i zelenih struktura, čija integracija je ponekad spontana. U ranim civilizacijama njihov značaj u određivanju mnogih funkcionalnih komponenti, kako u okviru mikrolokacija, tako i u širim, strateškim ciljevima, bio je presudan. Danas, kada je društvena struktura na daleko višem nivou, uloga prirodnih faktora na urbanu sredinu Trebinja nije izgubila na intenzitetu.

Istraživanjem utvrđujemo da prvi urbanistički dokument za Trebinje datira iz perioda poslije II svjetskog rata. Izrada programa za GUP počinje 1958. godine. U to vrijeme Trebinje je imalo 4.072, a šira gradska teritorija 7.670 stanovnika, sa stopom rasta 1.5%. Program je završen 1961. godine i predstavljao je osnovu (po tadašnjoj zakonskoj metodologiji izrade urbanističkih planova) za izradu GUP Trebinja, usvojenog 1968. godine. Planom je obuhvaćena površina od 327,63 ha. Njegovi osnovni prostorni parametri ukazuju da su nove društvene okolnosti i urbanističke odrednice, te izgradnja kapitalne infrastrukture (akumulacije Gorica i Grančarevo, regulacija rijeke Trebišnjice) uslovili potrebu novog pristupa urbanizaciji područja.

GUP Trebinje 2000. smješta Trebinje u u red srednjih gradova s oko 70.000 stanovnka, definišući ga kao centar subregije sa gradovima: Gacko, Bileća i Ljubinje. O Trebinju govori kao o dvojnom gradu sa Dubrovnikom, čije su komplementarne prednosti najčešće izražene. Opština je 1971. godine imala 29.024, a područje grada 12.449 stanovnika. Od donošenja GUP 2000. prošlo je više od četrdeset godina i u tom periodu došlo je do velikih promjena u svim strukturnim komponentama i oblastima relevantnim za planiranje (državna granica, politički i ekonomski sistem, posljedice rata, migracije, odnosi sa okruženjem itd.). Istraživanje ukazuje da je GUP Trebinje 2000. davao ambicioznu procjenu broja stanovnika i urbanizacije područja, ali pokaza-telja iz važećeg UP Trebinje 2015, usvojenog 2002. godine (izradio ga Urbanistički zavod Republike Srpske), ukazuju da današnje stanje najviše odgovara modelu grada od 30.000 stanovnika. Samim tim, na osnovu analize prvog plana, utvrđujemo da je netaknut ostao veliki prostor predviđen za urbanizaciju, a većina usmjerenja iz prethodnih planskih dokumenata (jezero u centru grada sa pratećim sadržajima, stvaranje atraktivnih objekata pejzažne arhitekture, zelene rekreativne zone, obnova i očuvanje Starog grada, nova industrijska zona, povećana stambena gradnja kao i povezivanje sa Dubrovnikom) nije realizovano.

UP Trebinje 2015. ukazuje na otežane okolnosti formiranja strategije razvoja. U prilog tome autori obrazlažu da statistička obrada podataka i neobavljen popis stanovništva u posljeratnom periodu daju izuzetno nepovoljnu polaznu platformu za strategiju u domenu urbanističkog i prostornog planiranja. Trenutno dostupni zvanični


podaci odnose se na predratni period (prije 1992. godine), pa ih treba uzeti s rezervom s obzirom na to da su uslijedile velike promjene u strukturi stanovništva, dnevnim i stalnim migracijama, odnosu prema neposrednom i regionalnom kontekstu i mnogim drugim važnim parametrima i pokazateljima.

Može se reći da u takvim kontekstualnim uslovima proces urbanizacije i dalji razvoj urbane matrice treba posmatrati kao kritičan tok kojem je neophodno definisati pravac na temelju smjernica čiji je cilj da se obezbijedi kvalitetan i održiv razvoj- imperativ zadatih principa. Ekološki izbalansiran pristup treba inkoporirati u očuvanje vrijednih potencijala za budućnost, među kojima su svakako dragocijeni objekti hortikulture, koji će doprinijeti strateškim ciljevima upravljanja razvojnim tokovima urbane matrice Trebinja. Temu o međuuticaju razvoja grada i sistema zelenila, kojom počinju da se bave stručnjaci različitog profila širom svijeta, postavljamo kao okvir istraživanja u cilju zaštite tako ranjivih urbanih struktura, a značajan aspekt predstavlja prostorna zaštita, koja određuje smjernice za dalji održivi razvoj Trebinja. Evaluacija stanja objekata hortikulture na području grada Trebinja

Ocjena stanja objekata hortikulture zahtijeva definisanje pristupa u svrhu traženja rješenja zadatih postavki. Polazište svakako nalazimo u opštim ciljevima razvoja grada. Opšta razvojna strategija treba da poštuje i zaštiti identitet, nasljeđenu urbanu matricu, jer je izuzetan potencijal posjedovanje specifičnog duha mjesta (Genius loci) koga Trebinje ima. Urbana matrica sa specifičnim zelenim strukturama i izraženim uticajem primorja u formiranju uličnih i riječnih frontova daju Trebinju posebno prijatnu i humanu dimenziju, koja je uspjela da se očuva do danas. Kroz relativno sporu transformaciju izgrađene fizičke strukture, ipak su se objekti hortikulture povlačili pred procesom urbanizacije. Obim morfogeneze zelene matrice je prirodno neminovan (vegetacija živi, raste u različitim vremenskim ritmovima), ali se isto tako razvojem i usložnjavanjem urbane forme fizičkim strukturama u principu povećava, iako zavisi od velikog broja i drugih uticaja, prvenstveno prirodnih faktora. Formiran urbani identitet Trebinja je indikator neprocjenjive vrijednosti koju treba maksimalno zaštititi i poštovati, ali i primijeniti ga kroz očuvanje fonda zelenila i plodnih zemljišnih resursa. Taj pristup je potrebno zadržati u svim budućim vizijama razvoja grada. Izuzetno značajan prirodni faktor je zemljište - dragulj u okruženju hercegovačkog krša. Može se konstatovati da se na području grada dešavaju morfogenetski procesi transformacija sa neželjenim posljedicama. Degradacija zelenih struktura je pojava koja ukazuje na konflikte u procesu razvoja grada, ali i dokaz narušavanja ambijentalne vrijednosti Trebinja, neprolazne kategorije duha mjesta, sadržane u njegovom pamćenju. Ipak, na osnovu izvršene evaluacije stanja objekata hortikulture na teritoriji užeg i šireg gradskog područja došlo se od sljedećih zaključaka:

Na cjelokupnoj gradskoj teritoriji ne postoji jedinstven sistem međusono povezanih gradskih i prigradskih objekata hortikulture. Posebno je naglašena njihova usitnjenost. Samim tim znatno je umanjena i funkcionalnost sistema zelenila, naročito u ekološkom pogledu.


Od izrade prvog urbanističkog dokumenta za Trebinje u periodu poslije II svjetskog rata do sada učinjeni su mnogi napori da se zelenilo rješava po savremenim urbanističkim koncepcijama, ali su, uz značajne teškoće, realizovani samo djelimično. Osim nepovezanosti zelenih koridora akutan je i problem uređenja priobalja. Iako predsta-vlja prirodnu cjelinu, potez Trebišnjice obilježen je razlikama u pojedinim dionicama i sektorima, te je neophodno uspostaviti održiv balans između ekološkog i ekonomskog potencijala. Proces urbanizacije i razvoj urbane matrice ukazuju da je problem utemeljen na društveno-ekonomskom obrascu, interesima pojedinaca mimo svih zakonskih normi, kao što su pravo na kontakt sa rijekom i korišćenje pogodnosti koje grad zaista ima. Slične smetnje su i kod formiranja objekata hortikulture u centralnim dijelovima grada (npr. Slobodni prostori, koji su se mogli integrisati u sistem zelenila).

Objekti hortikulture ne zadovoljavaju ni u kvantitativnom ni u kvalitativnom po-gledu. Ukupna površina zelenih struktura u najužem dijelu grada još uvijek je nedovoljna prema normativnim i stvarnim potrebama. U kvantitativnom pogledu objekti hortikulture zastupljeni su u iznosu od 5,4 ha, a podaci iz raspoložive planske dokumentacije –Program podizanja zelenih površina u Trebinju (Pehar, J, 1980) – ukazuju da je Trebinje 1980. godine imalo 5,5 m²/st, što je već tada ocijenjeno kao nedovoljno. Treba naglasiti da su osnovu zelenog fonda tada činili privatni vrtovi koji nisu ušli u iskaz površina, a kategorizacija zelenila data je na osnovu tada važećih klasifikacija.

Danas komunalno preduzeće održava oko 5,4 ha zelenih površina u gradu, s tim da u to ne ulaze sportsko-rekreativne površine, kao ni ozelenjene obale Trebišnjice. Deficitarnost je izražena u svim kategorijama javnih zelenih površina. Znatan nedostatak se zapaža i u kategoriji zelenila kolektivnog stanovanja, gdje samo u 30 odsto postoje adekvatni objekti pejzažne arhitekture, a u znatno manjem broju, zbog niza manjkavosti, ne ispunjavaju polivlentne funkcije. Ukupna površina blokovskog zelenila koja se održava iznosi 2,4 ha što je nedovoljno imajući u vidu da u ovom vidu stanovanja živi 8.300 stanovnika.

Nesporna meliorativna i zaštitna funkcija zelenila naročito u ekstremnim uslovima klime, kakav je slučaj u Trebinju, još davno je nametnula potrebu zasnivanja zaštitnog pojasa oko grada, što je iskazano prvim urbanističkim planom. Nažalost, planske postavke nisu realizovane, a mnogobrojni požari su opustošili znatne površine šumskih kompleksa što otežava mogućnosti za formiranje zaštitnog pojasa, jer su u ovom trenutku heterogeni stanišni uslovi sa lošim karakteristikama i najlošijom situacijom na opožarenim sjevernim zonama obuhvata (zona iznad Mostaća). Ostaci prirodnih šuma i podignutih kultura park-šuma su gotovo zanemarivi (egzistira kultura na Crkvini, Aleksinoj međi, brdu Humimanj i fragmenti na drugim lokalitetima). Da-kle, problem koji dominira sagledavanjem prostorne i funkcionalne analize objekata hortikulture Trebinja je potpuno odsustvo zaštitnog zelenog pojasa grada.

Ako se postavka ekološke funkcije sistema zelenila potvđuje rezultatima istraživanja, možemo konstatovati da jedini način ublažavanja ekstremnih klimatskih amplituda tokom ljeta, stvaranja povoljnih mikroklimatskih uslova, sprečavanja erozije, oticanja voda i promjena u hidrološkom ciklusu može ostvariti upravo zaštitnim zelenim pojasom Trebinja. Napori u tom pravcu datiraju još iz XIX vijeka, a postojeće stanje u kategoriji park-šuma je alarmantno, kritično i zahtijeva jedinstven ekološki pristup u rješavanju problema u postupku eliminisanja ukupnog deficita


zelenila. Iako time zelenilo ne bi bilo pravilno raspoređeno po cijeloj gradskoj teritoriji, već bi se pojavio deficit u onim zonama u kojima je i danas posebno izražen, ali se rješenje može tražiti u drugim zemljišnim resursima.

Sl. 1. Urbanistički plan Trebinje 2015, Prostorna organizacija sistema zelenih površina, Urbanistički zavod Banja Luka, 2002.

Trebinje 2015 Town Plan , Spatial organisation of the green area system. Urban Planning Institute Banja Luka, 2002

Znatan nedostatak javnog zelenila uglavnom je posljedica individualne

stambene izgradnje, gdje je svaka kuća imala dvorište s organizovanom baštom, koja je bila dopunski prostor stanu i dio slobodnog vremena se provodio u njoj. Zato potrebe za javnim zelenilom nisu bile mnogo izražene. Jedino je gradski park bio mjesto gdje su se ljudi okupljali radi pasivne rekreacije i druženja. Zato se park pojavio kao jedna od prvih kategorija javnog gradskog zelenila. Održavanje i njega zelenila na cijelom području nisu dovoljno efikasni, što je rezultat nestručnog i neopredjeljenog načina upravljanja, a zatim nedostatka finansijskih sredstava.

U okviru pojedinačne analize raznih kategorija objekata hortikulture i posmatrajući u cjelini zelenu matricu Trebinja može se zaključiti da o kompozicionim vrijednostima i kriterijumima za projektovanje nije uvijek vođeno računa, što je najčešće rezultat stihijskog rada, bez analitičkog pristupa, gdje su kao posljedica najčešće formirana nedovoljno stručno oblikovana rješenja. Ratni događaji su ostavili posljedice na sve urbane strukture, a naročito objekte hortikulture, koji su tek u skorije vrijeme dobili na značenju, kako u funkcionalnom tako i formalnom sagledavanju i, konačno, kao strateški interes grada da vrati identitet, ekološku i vizuelnu privlačnost.

Stil formiranja objekata pejzažne arhitekture je uglavnom kombinovan, odnosno vegetacija oblikovana u pejzažnom stilu sa linearnim koridorima drvoreda i zelenih struktura skverova, pijaceta i trgova. U savremenom pejzažnom oblikovanju grada je usaglašavanje sa prirodnim uticajnim faktorima imperativ, a kao odrednica je konfiguracija terena. Analiza ukazuje da se nije dovoljno vodilo računa o urbanističkoj


dispoziciji grada, nisu iskorišćene pozitivne mogućnosti njegovog otvaranja prema rijeci, zatim korišćenje njenih obala u rekreativne svrhe i mogućnosti za formiranje zaštitnog koridora, iako je još prvim urbanističkim planom u tački dva, nakon definisanja obuhvata, istaknut značaj Trebišnjce kao elementa urbanističke koncepcije i organske veze grada s rijekom. U tom smislu važno je zaustaviti dalje longitudinalno širenje i usmjeriti ga prema Trebišnjici, odnosno vratiti obilježje identiteta grada kroz etetska svojstva i defanzivnu strategiju koja štiti zelenu matricu od širenja izgrađene fizičke strukture. Iako je Planom Trebinje 2002. skrenuta pažnja na estetsku kom-ponentu urbanog pejzaža, aspekt dekorativnosti frontova rijeka nije zadovoljavajući. Postojeći objekti hortikulture samo u fragmentima priobalja daju maksimalan mogući doprinos svojim funkcijama. Danas je obala Trebišnjice prvenstveno neiskorišćtena i uzurpirana industrijskom zonom, koja utiče i na kvalitet vode u njoj.

Gradski park, kao jedan od najvažnijih javnih objekata zelenila u gradu, a prostorno respektabilan (3,3 ha) ističe se po ambijentalnoj vrijednosti. Značajan opus vrtno-arhitektonskih ostvarenja i oblikovna struktura pejzažnog uređenja nije zanemariva. Ipak stanje parka, kao i potreba za boljim korišćenjem njegovih potencijala, inicirali su ideju da se u njemu izvrše određene intervencije koje će dati poboljšan ambijentalni kvalitet. Za sanaciju i rekonstrukciju parka Šumarski fakultet iz Beograda je uradio odgovarajuću studiju, koja ukazuje da prosječna ocjena 2,86 određuje vitalnost velikog broja stabala i kao takva nije na zavidnom nivou. Jasno govori da park nije dovoljno njegovan pa će određjene mjere sanacije biti neophodne. Cilj rekonstrukcije parka podrazumjeva da su zelene strukture fokus, da su živi organizmi koji zahtijevaju adekvatne uslove za razvoj. Revitalizacija (oživljavanje parka) treba podići dekorativnu i ambijentalnu vrijednost parka na viši nivo i istaći njegovo etetsko svojstvo. U tom smislu definisane su smjernice za izradu Projekta pejzažnog uređenja: očuvati postojeće zelenilo u što većoj mjeri, karakter postojeće strukture (kolorit i teksturu biljnog materijala kao atrefakt), obnoviti duh parka, iskoristiti bolje potencijale prostoenog konteksta, obogatiti dekorativnim elementima i pratećim sadržajima koji nedostaju.

Skverovi u centralnoj gradskoj zoni najčešće obezbjeđuju veliku protočnost pješaka, jer su okruženi frekventnim saobraćajnicama. Najčešće su pješački tokovi na skverovima u asfaltnoj i kamenoj završnoj obradi, a klupe za kraće zadržavanje i odmor prolaznika u lošem stanju. Njihova dekorativno-estetska funkcija je velika, jer su, iako malih kompozicionih vrijednosti, od izuzetnog značaja za Trebinje, što se i dokazalo istraživanjima i analizom zelenih trgova u centralnim zonama grada. Dakle, i najmanji zeleni prostori u okviru sivih izgrađenih struktura, sobraćajnica i objekata, daju ambije-ntalnu vrijednost i atraktivnost, odišući svježinom.

Bez postojanja cjelovitog i povezanog sistema gradskog zelenila i park-šuma u okolini, ne može se govoriti o njegovoj adekvatnoj funkcionalnosti, a posebno o ekološkoj, koja je znatno smanjena. Objekti hortikulture su razbijeni u manje (skverovi, park, površine ispred javnih objekata) ili veće komplekse (vegetacija duž obale Trebi-šnjice) i nisu ostvarili međusobnu povezanost drvoredima koji bi služili kao koridori za dotok vazdušnih masa. Ekološka funkcija zelenila je imperativ, kako u odnosu na klimatske faktore (posebno na vjetar), tako i na sve vidove erozije, aerozagađenja i buke, pa je u tom smislu zaključeno da objekti hortikulture nisu adekvatno locirani.


Njihovi ekološki učinci na zaštitu životne sredine su smanjeni u odnosu na potencijalne mogućnosti.

Sl. 2.Elaborat pripremnih radova za projekat rekonstrukcije Gradskog parka, Šumarski fakultet Beograd, 2001 god.

Elaborate of preparational work for Town Park reconstruction project, Faculty of Forestry, Belgrade, 2001

Rezultati i diskusija

Planirani gradski i prigradski objekti hortikulture formiraju sistem zelenila

grada. Za ilustraciju njegove ekološko-biološke funkcije uzima se Normativni sistem- količinski pokazatelji ocjene efektivnosti sistema zelenila Trebinja.

Kvantitativni pokazatelji za ocjenu efektivnosti izvedeni su na osnovu sljedećih planiranih parametara (po GUP-u za 2015. godinu) :

- Veličina planirane gradske teritorije – 1.545 ha, - Planirani broj stanovnika do 2015. godine – 33.500, - Planirana količina zelenila za široko javno korišćenje – 25,5 ha, - Planirana količina zelenila svih kategorija – 415 ha.

Mszg = 415

x 100 = 27% 1.545ha

Mszg = 4,150.000

═ 123 m2/st. 33.500


Iz izvedenih odnosa zaključuje se da je nivo planirane ozelenjenosti za Trebinje 27 odsto, što znači da je moćnost sistema neprihvatljiva, odnosno nije u granicama usvojenih optimalnih vrijednosti (40 – 45 odsto). Predviđen je veoma mali procenat pokrovnosti pod zelenilom za uslove kvaliteta životne sredine Trebinja o kojima je bilo riječi. Nepravilnu primjenu normativa trebamo sagledati kroz ukupnu zelenu matricu grada, kako bismo u kontekst nivoa ozelenjenosti urbanog područja Trebinja uveli i komponente agroekosiatema, zelenih struktura poljoprivrednog zemljišta. Specifičnosti hidromeliorativnih radova u submediteranskoj zoni dovela su do stvaranja izuzetno plodnih zemljišta u idealnoj klimi za uzgoj vinove loze, voća (naročito višnje, trešnje i breskve), začinskog i aromatičnog bilja (lavanda). Posebnu pogodnost u tom kontekstu donijela je i izgradnja dolapa, čime je voda doprla i do udaljenijih dijelova polja. Voćarski zasadi imaju nespornu ekološku ulogu, ali i neprocjenjivu ambijentalnu vrijednost, tako da se te površine mogu integrisati u sistem zelenila. To se potkrepljuje činjenicom da se trebinjsko područje našlo na turističkoj mapi kao dio vinskog puta Hercegovine. Površina tih zelenih struktura iznosi 218 ha.

Međutim stepen ozelenjenosti, koji definiše komforne mogućnosti sistema zelenila u odnosu na životnu sredinu, pokazuje enormnih 123 m2/st. Iako svjetska zdravstvena organizacija i evropske zemlje preporučuju optimalne vrijednosti od 30 – 80 m2/st, pa čak i do 100m2/st. Ipak postoji problem u traženju obrazloženja kako tako idealan pokazatelj nije u korelacijama sa stepenom zadovoljenosti (rekreativne efektivnosti), koji se izvodi prema sledećoj formuli:

Ipu = 255.000

═ 7,6 m2/st. 33.500

Pokazatelj rekreativne efektivnosti oko 7,6 m2/stanovniku je veoma mali u

odnosu na životne uslove i potrebe za zelenilom, pa se predlaže povećanje na 14 m2/stanovniku (računajući na pogoršane uslove životne sredine). Objekti hortikulture za prigradske zone takođe su analizirane u dva pravca: normativnom i ekološko-fiziološkom. Za prigradska područja na udaljenosti do 5 km treba formirati park u planiranom naselju Draženska Gora u površini od 2,8 ha, brdo u Mokrim dolovima koje je takođe donekle ozelenjeno, zatim lokacija u Gorici, koja je predviđena kao park još u ranijim planskim dokumentima. Za tu dopunu može se djelimično urediti vegetacija obale Trebišnjice, a djelimično koristiti i šumski kompleksi.

Za park-šume i šumske komplekse koji se nalaze na izohronu do 10 km od centra grada, na osnovu analize može se konstatovati da veličinom od 630 ha nisu zadovoljavajući. Problem zastupljenosti šumskih rekreativnih prostora је određen UP Trebinje 2015 kao prioritetan zadatak. To je utvrdila analiza urbanih indikatora na postojećim lokacijama šumskih kompleksa Trebinja. Nije ostvaren kontinuitet šumskih rekreativnih prostora. Potrebno je naglasiti da se u području obuhvata nalazi lokalitet Trebinjske šume (izuzetno vrijednog staništa hrasta medunca), a zeleni masivi u Pridvorcima, Aleksinoj Međi i Polica-ma ukazuju na dugogodišnje radove i napore na pošumljavanju krša. Za park-šume i šume za odmor koje se nalaze na izohronu do 10 km od centra grada, s istim učešćem posjetilaca, potrebno je izdvojiti oko 700 m2/st, pa se sa planiranih 1.370 ha ne postiže


optimalna usvojena vrijednost. Neophodno je mijenjati planerske odrednice, jer normativi nisu zadovoljeni. Za ekološke potrebe u normiranju prostorno-funkcionalnih cjelina zelenog zaštitnog pojasa, po prihvaćenom normativu, proizlazi da u prigradskoj zoni Trebinja treba da bude 2.345 ha šuma. Kako je ukupna površina neuređenih šumskih kompleksa na teritoriji grada i njegove rubne zone oko 2.900 ha (po GUP-u), može se očekivati da se znatan deficit u rekreativnim prostorima donekle ublaži, ako bi se ove šume bar djelimično koristile za rekreativnu funkciju.

Zaključak

Sistem zelenila Trebinja u optimalnom rješenju treba da predstavlja model

kombinovanog spoljnjeg zaštitnog prstena sa mozaično raspoređenim gradskim zelenim strukturama i nekoliko radijalnih masiva koji bi u vidu klinova prodirali duboko u gradsko tkivo. Preko mozaično raspoređenih objekata hortikulture radijalni masivi bi bili povezani među sobom, a takođe i sa prigradskim zelenilom i park-šumama.

Trebišnjica treba da predstavlja kičmu sistema zelenila, posebno što je jedini vodeni tok na cijelom području. Iako predstavlja prirodnu cjelinu potez Trebišnjice obilježen je razlikama u pojedinim dionicama i sektorima: u pogledu konfiguracije rječnog korita i obala koje su regulisane, predjela i ambijenatalnih formi vegetacije, korišćenja zemljišta i izgrađenosti. Obilježja doprinose raznovrsnosti cjeline, različitoj percepciji doživljaja i identiteta grada. U tom smislu ove razlike je potrebno očuvati i naglasiti upravo objektima hortikulture (zona Abazovina, Bregovi, Travunija, Stari grad). Autentično i prepoznatljivo oblikovanje u domenu regulacije nove izgradnje objekata hortikulture treba da bude u skladu sa postojećim karakteristikama i identitetom predjela. Uklapanje u kontinuitet planiranja i izgradnje grada je strateški cilj kroz poštovanje i unapredjenje postojećih generalnih i parcijalnih planskih rješenja. Mostovi povezuju obale, a zelena matrica grad s rijekom, dajući ambijentalnu vrijednost i vizuelni doživljaj neprocjenjive vrijednosti. Pejzažno uređenje obalnih frontova, očuvanje i rekonstrukcija postojećeg zelenila priobalja je imperativ za grad, koji treba da dobije neposredniji adekvatan kontakt s rijekom. Tim se rekreativna funkcija objekata hortikulture integriše s estetskom i ekološkom funkcijom. Navedene fukcije zelenih struktura u zoni priobalja treba inkoporirati tako da se naglasi očuvanje vrijednih potencijala za budućnost, koji će obogatiti gradske vizure i cjelokupnu siluetu grada, ali i doprinijeti strateškim ciljevima upravljanja razvojnim tokovima urbane matrice Trebinja. Ako bi se zeleni koridor Trebišnjice povezao sa Gradskim parkom, što je moguće jer postoje slobodni neizgrađeni prostori, a dalje preko skverova i drvoreda sa sportsko-rektetivnim zonama – oformio bi se radijalni zeleni klin koji bi prolazio kroz centar, a spajao veće masive priobalja sa park-šumom Crkvina, a zatim bi obodni prsteni zaštitnog pojasa međusobno povezao i tako integrisao sve objekte hortikulture u optimalan organizovan sistem zelenila.


Literatura

1. Bajić-Brković, Milica: Planiranje i prostorni razvoj; Urbanologija, Arhitektonski fakultet Univerziteta u Beogradu, Beograd, 1992.

2. Brujić, J., Marković, B.: Studija o zelenilu grada Trebinja, Šuma-plan, 2008. 3. Đukanović, M.: Ekološki izazov,ELIT-Beograd, Beograd, 1991. 4. Elin, Nan: Postmoderni urbanizam; Orion art, Beograd, 2002. 5. Garbracht, D.: Das Leben i der Stadt, Beltz, Weicheim und Basel, 1985. 6. Halprin, L.: Gradovi, Gradjevinska knjiga, Beograd, 1974 7. Kalen, G.: Gradski pejzaž; Građevinska knjiga, Beograd, 1990. 8. Korać, J.V.: Trebinje, istorijski pregled, Svjetlost Sarajevo,1966. 9. Krier, R.: Gradski prostor u teoriji i praksi; Građevinska knjiga, Beograd,

1991. 10. Maričić, T.: Sistem zelenih površina u velikim gradovima, IAUS, Beograd,

2007. 11. Urbanistički plan Trebinja 2001-2015, Urbanistički zavod RS Banjaluka,

Banjaluka 2002. 12. Valorizacija prirodnog naslijeđa Opštine Trebinje, Republički zavod za

zaštitu kulturno-istorijskog i prirodnog naslijeđa Republike Srpske, Bnjaluka, 2002.

13. Vujković, Ljiljana: Istraživanje i planiranje optimalnih sistema zelenih površina u nekim gradovima srednje veličine u SR Srbiji, Doktorska disertacija na Šumarskom fakultetu, otseka za pejzažnu arhitekturu u Beogradu, Beograd, 1988.

14. Vujković, Ljiljana: Pejzažna arhitektura, planiranje i projektovanje, Šumarski fakultet , odsek za pejzaćnu arhitekturu u Beogradu, Beograd, 2003.

15. Vukičević, Emilija: Dekorativna dendrolagija, ICS Beograd, Beograd, 1975. 16. Ward, B. Dubos, R: Zemlja, planeta naša jedina, (Only one Earth. Copyright

1972 by Report on the Human environmant, Inc.). Glas, Beograd, 1976.


The Place and Function of Horticultural Facilities in the Process of Sustainable Development of the Trebinje Urban Matrix

Ljiljana Došenović1, Jelena Davidović2

1Faculty of Forestry, University of Banja Luka, Republic of Srpska, BiH

2Faculty of Agriculture, University of Banja Luka, Republic of Srpska, BiH

Abstract

The aim of this study is to review the core of preservation and further development of the green pattern facilities in the town, within the domain of urban development trends in Trebinje. Awareness of the need to preserve nature, support its native values and its appropriate treatment in the urban context and beyond becomes an imperative for all human activities in urban space. The ecological function of horticultural facilities in modern life conditions in Trebinje sets the questions of presence, future use and preservation of these spatial components of the urban pattern to the fore in order to improve the environment and restore the town's identity. This implies achieving a more humane urban environment in Trebinje, enriching urban scenery and experiences, better reintegration of the green structure facilities as well as connecting the urban tissue with surrounding natural landscape and significant contribution to improving environmental indicators. In this study, we observe the sustainable context of Trebinje as a permanent category because its environmental values, spirit of the town and its landmarks are all contained in its memory. Satisfactory presence, formation of and sustainable greenery development can be provided only by interpenetration of natural, created and common influential factors of the environment, based upon planning oriented settings in all phases of implementation.

Key words: horticultural facilities, green area system, sustainable development, environmental principles.

Ljiljana Došenović E-mail Address: [email protected]


Оригиналан научни рад Original scientific paper УДК: DOI:

Квалитет плода сорти трешње гајених у подгоричком региону

Р. Пренкић, А. Одаловић1

1Биотехнички факултет, Подгорица, Црна Гора

Сажетак

Правилан избор сорте је основни предуслов за успјешну производњу воћа, па

и трешње. Повољни агроеколошки услови и примјена адекватних агро и помотехни-чких мјера у засаду су неопходни предуслови да генотип сорте дође до пуног изра-жаја. Да би задовољили потражњу за овим раним, квалитетним и укусним воћем, посебно у току туристичке сезоне намеће се потреба за иновираним сортиментом тј. увођењем и ширењем у производњу нових, квалитетнијих и роднијих интро-дукованих сорти трешње различитог времена сазријевања. Основни циљ овог рада био је испитивање квалитета плода интродукованих сорти трешње у специфичним агроеколошким условима Подгоричког региона, са циљем избора сорти са најбољим карактеристикама плода које би се препоручиле производној пракси за интензивно гајење. Испитивања су вршена у колекционом засаду Биотехничког факултета из Подгорице на локалитету „Љешкопоље“ у току 2005 - 2007. године. У раду су испи-тивани вријеме зрења и важнији параметри квалитета плода интродукованих сорти трешње (Big Burlat, Moreau, Bing, Durone Nero I, Forlt, Giorgia, Sunbrust, Van, Ferovia, Durone Nero II, Lapins и Stela). Све сорте су калемљене на подлози Магрива, а узгојни облик је побољшана пирамидална круна. Међуредно растојанје воћака је 4.0 х 4.0 m. Најранији почетак фенофазе зријења регистрован је код сорте Big Burlat (09.05.), a најкаснији код сорте Stela (10.06.). Маса плода већине испитиваних сорти је у катего-рији од средње крупних до крупних (6.50-10 g). Највећа маса плода је евидентирана код сорте Sunbrust (11.80 g) и Lapins (10.70 g).Облик плода код већине сорти је био округластог, срцастог и пљоснато-издуженог облика. Највећи садржај растворљиве суве материје је регистрован код сорте Van (16.40 %). Сорте Big Burlat (11.30 %) и Giorgia (11.60 %) су имале најнижу вриједност од свих испитиваних сорти. Садржај укупних киселина код плодова испитиваних сорти се кретао од (0.37 %) у плоду Durone Nero I и (0.40 %) код сорте Van до (0.60 %) код сорте Big Burlat.

Кључне ријечи: Трешња, сорта, вријеме зријења, маса плода, квалитет

плода.


Увод

Трешња (Prunus avium L.) је једна од најстаријих воћних врста, чије су плодове људи користили за исхрану још у праистиријско доба. Иако се гаји више од 2.000 година, трешња је прије 100. година била заступљена углавном на окућницама и мањим површинама. Новије сорте крупног плода увезене су крајем ХIX вијека из Француске, а интензивнији рад на увођењу и производњи новијих и квалитетнијих сорти код нас и у региону почео је од средине 50-тих година прошлог вијека (Милатовић et al., 2011). Највећи дио плодова трешње користи се у свјежем стању, а око 15 % за прераду у разне прерађевине. Плодови трешње садрже шећера око 12 % (глукоза, фруктоза и сахароза), целулозе, органске кисје-лине, пектине, танине, антоцијане, комплекс витамина А, витамин Ц, минералне материје, ензиме, ароматичне материје итд. Статистички трешња и вишња у Црној Гори се заједно евидентирају, како производња тако и потрошња. Њихова производња у 2006. години износила је 1.916 t или око 3.0 kg по становнику. У структури анализираних воћних врста ове воћне врсте се налазе на седмом мјесту. Број стабала у 2006. години износио је 129.516 стабала, што је знатно мање у односу на предходни период од 5-10 година (Пренкић, 2011). Готово цјелокупна производња трешње и вишње у Црној Гори остварује се на сеоским газдинствима гдје се ове културе гаје екстезивно или полуинтензивно. Врло ријетко се могу наћи већи интензивни засади ових воћних култура. Потрошња за свјежим плодовима трешње је велика и запажа се њена несташица на тржишту, а цијена је енормно висока. Циљ овог рада је да се испитају интродуковане сорте трешње како би могли издвојити оне које ће својим приносом, квалитетом плода, временом сазријевања највише одговарати за гајење у Црној Гори.

Материјал и методе рада

Испитивања су обављена у Огледном засаду „Љешкопоље“ Биотехничког факултета у Подгорици. Засад интродукованих сорти трешње подигнут је у прољеће 1999. године. Размак садње је 4.0 х 4.0 m (625 стабала / ha) са 16 m2 хранидбеног простора. Облик круне је побољшана пирамида. Испитиване су следеће сорте трешње: Big Burlat, Moreau, Bing, Durone Nero I, Forlt, Giorgia, Sunbrust, Van, Ferovia, Durone Nero II, Lapins и Stela. Фенофаза зријења плода утврђена је стандардним методама у воћарству. Маса плода и коштице мјерена је прецизном електронском вагом марке „Е METTLER“. Рандман је израчунат пропорцијом уз предходну разлику плода са и без коштице. Садржај суве материје утврђен је ABBE- овим рефрактометром, а укупне кисјелине лабораторијским путем тј. методом титрације. Квалитет плодова трешње утврђен је на основу међународног дескриптора за трешњу (Schmidt et al., 1985). За добијене вриједности масе плода урађена је биометријска обрада података (Хаџивуковић, 1973). Цјелокупна анализа испитиваних сорти


трешње урађена је на случајном узорку од по 50 плодова по понављању. Све испитиване сорте груписане су према времену сазријевања плодова. Агроеколошки услови

Засад трешње налази се на 42 м надморске висине. Средња вегетациона температура (1. март – 30. септембар) у периоду испитивања била је 21.8 0C, док је просјечна вегетациона сума падавина за исти период износила 101.6 mm/m2 воденог талога. Земљиште на којем је подигнут огледни засад припада типу цементно смеђих земњишта. По особинама оно је бескарбонатно, кисјеле до слабо кисјеле реакције, осредње обезбијеђено хумусом и лако приступачно калијумом, а сиромашно у фосфору (Пренкић, 1993).

Резултати и дискусија

Зријење испитиваних сорти трешње, (таб.1.), показује да је за бербу просјечно најраније пристигла сорта Big Burlat (09.05.), а најкасније сорта Stela (10.06.). Такође веома је важно констатовати и веома рано сазријевање сорти Moreau (10.05.) и Forlt (18.05.). Повољни агроеколошки услови у вријеме цвјетања па све до сазријевања плодова утицали су на релативно раније сазријевање испитиваних сорти трешње у годинама истраживања у односу на испитивања Albertini et al. (1996). Све испитиване сорте према времену сазријевања припадају екстремно раним до средње раним сортама (Schmidt et al., 1985). Највећу просјечну масу плода имале су сорте Sunbrust (11.8 g) и Lapins (10.7 g), а најмању сорте Durone Nero II (6.50 g), Big Burlat (6.90 g) и сорте Van (7.20 g). Биометријска обрада података за масу плода показује да није било статистички значајних разлика унутар фактора (А и Б), али је интеракција (АБ) између сорти у годинама истраживања показала статистички значајну разлику на нивоу од F 0.05.

Просјечна маса плода у испитиваних сорти је варирала у посматраном периоду, а зависи прије свега од еколошких, агротехничких чинилаца, али је и сортног карактера, што се слаже са наводима Нинковског (1998). Крупнији плодови установљени су код већине испитиваних сорти трешње, у односу на податке Милатовић et al. (2011), а првенствено су посљедица оптималне исхране и влажности у земљишту. Такође приликом резидбе треба водити рачуна колики ће се број родних и неродних гранчица оставити у зависности од старости стабла.

Маса коштице у испитиваних сорти трешње је варирала у плодовима различите крупноће једне исте сорте. Најмања просјечна маса коштице утврђена је у сорте Durone Nero II (1.10 g), Big Burlat и Moreau (1.15 g), a највећа у сорти Ferovia (1.70 g), Bing и Lapins (1.60 g). Маса коштице испитиваних сорти трешње у великој мјери се поклапају са резултатима Albertini et al., (2001). Рандман код испитиваних сорти трешње био је највећи код сорте Sunbrust (87.3 %), а најмањи код сорте Bing (82.2%).


Taб.1. Помолошко-технолошке особине интродукованих сорти трешње, 2005-2007 (А) Pomological characteristics of the introduced cherry varieties, 2005-2007 (A)

Сорта (Б)

Variety

Просјечне вриједности помолошких параметара Average values of pomological parameters

Зријење плода

Ripening time

Маса плода (g)

Fruit weight

Маса коштице (g) Stone weight

Рандман (%)

Flesh to stone ratio

Технолошки параметри Technological parameters Сува

материја (%)

Soluble solids

Укупне кисјелине

(%) Total acids

Big Burlat

09.05. 6.90 1.15 83.3 11.3 0.60

Moreau 10.05. 7.50 1.15 84.6 12.2 0.53 Forlt 18.05. 9.80 1.30 86.7 11.9 0.54

Giorgia 21.05. 8.40 1.40 83.3 11.6 0.50

Sunbrust 21.05. 11.8 1.50 87.3 12.8 0.58

Durone Nero I

27.05. 8.50 1.50 82.3 15.6 0.37

Ferovia 04.06. 9.60 1.70 82.3 12.5 0.54

Van 06.06. 7.20 1.20 83.3 16.4 0.4

Lapins 07.06. 10.70 1.60 85.0 12.6 0.52

Bing 08.06. 9.00 1.60 82.2 14.8 0.46

Durone Nero II

09.06. 6.50 1.10 83.1 11.8 0.42

Stela 10.06. 8.40 1.50 82.1 12.8 0.56

F 0.05; 0.01 (2, 72) (A)= 3.13; 4.92 F (A)= 0.004NZ F 0.05; 0.01 (11, 72) (B)= 1.97; 2.59 F (B)= 0.007NZ F 0.05; 0.01 (22, 72) (AБ)= 1.72; 2.15 F (AБ)= 0.188#

Садржај суве материје у плодовима испитиваних сорти, (таб.1.), се разли-кује, највећи је у плодовима сорте Van (16.4 %) и Durone Nero I (15.6 %), a најма-њи у соку плода Big Burlat (11.30 %) и Giorgia (11.6 %). У нашим истраживањима садржај суве материје је варирао што указује на већи проценат суве материје у нашим испитивањима у односу на истраживања Albertini et al., (1996). Садржај укупних кисјелина код плодова испитиваних сорти трешње кретао се у интервалу код сорте Van (0.40 %) до сорте Big Burlat (0.60 %), што се у потпуности слаже са наводима Нинковског (1998). Облик плода трешње, (таб.2.), код већине испитиваних сортије био окру-гласт и срцаст, док је код двије испитиване сорте Giorgia и Lapins био пљоснат, а код сорте Durone Nero II и Stela био издужен. Према Мишићу (2002) срцаст облик плода трешње доминира над пљоснатим, а појава лоптастог и издуженог облика плода указује на присуство гена модификатора. Према Schmidt et al. (1985) ружичасту основну боју покожице имале су седам испитиваних сорти Moreau, Durone Nero I, Giorgia, Sunbrust, Ferovia, Lapins и Stela, а преостале


четири испитиване сорте имале су тамно црвену боју покожице. Боја мезокарпа плода као и боја сока је варирала од свијетло до тамно црвене нијансе у зависно-сти од испитиване сорте. Према међународном дескриптору за трешњу чврстоћа мезокарпа у испитиваних сорти је углавном била чврста, што се слаже са наводима Одаловић et al. (2011).

Таб.2. Квалитет плода интродукованих сорти трешње, 2005-2007. Fruit quality of the introduced cherry varieties , 2005-2007.

Сорта Variety

Облик плода Опис-Оцјена Fruit shape Description-

Mark

Основна боја покожице

Опис-Оцјена Fruit colour Description-

Mark

Боја мезокарпа

Опис-Оцјена Flesh colour Description-

Mark

Боја сока плода

Опис-Оцјена Fruit juice

colour Description-

Mark

Чврстоћа мезокарпа

Опис-Оцјена Flesh firmness Description-

Mark

Big Burlat 5-срцаст 6-тамно црвен

3-тамно црвен


5-средње

Мoreau 5-срцаст 4-ружичаст 2-свијетло црвен

2-црвен 7-чврст

Forlt 3-округао 6-тамно црвен



7-чврст

Giorgia 2-пљоснат 4-ружичаст 2-свијетло црвен


Sunbrust 3-округао 4-ружичаст 2-свијетло црвен

2-црвен 5-средње

Durone Nero I

3-округао 4-ружичаст 2-свијетло црвен

2-црвен 5-средње

Ferovia 5-срцаст 4-ружичаст 2-свијетло црвен


Van 5-срцаст 6-тамно црвен



7-чврст

Lapins 2-пљоснат 4-ружичаст 2-свијетло црвен


Bing 3-округао 6-тамно црвен



7-чврст

Durone Nero II

4-издуж. 6-тамно црвен



5-средње

Stela 4-издуж. 4-ружичаст 2-свијетло црвен


Закључак

На основу резултата добијених у трогодишњем периду (2005-2007), може се закључити следеће:

1. Најраније је сазрела сорта Big Burlat (19.05.), а најкасније сорта Stela (10.06.).Такође је важно констатовати и веома рано сазријевање сорти Moreau (10.06.) и Forlt (18.06.).


2. Најмања просјечна маса плода утврђена је у сорте Durone Nero II (6.50 g), Big Burlat (6.90 g) и сорте Van (7.20 g), a највећа у сорте Sunbrust (11.8 g) и Lapins (10. 7 g).

3. Облик плода трешње код већине испитиваних сорти је био округласт и срцаст, док је код двије испитиване сорте Giorgia и Lapins био пљоснат, код сорте Durone Nero II и Stela био издужен. Основну боју покожице имале су седам испитиваних сорти Moreau, Durone Nero I, Giorgia, Sunbrust, Ferovia, Lapins и Stela, а преостале четири испитиване сорте имале су тамно црвену боју покожице. Боја мезокарпа плода као и боја сока варирала је од свијетло до тамно црвене нијансе у зависности од испитиване сорте. Чврстоћа мезокарпа у испитиваних сорти трешње је била углавном чврста.

4. Маса коштице у испитиваних сорти трешње је варирала у плодовима различите крупноће једне исте сорте. Најмања просјечна маса коштице утврђена је у сорте Durone Nero II (1.10 g), Big Burlat и Moreau (1.15 g), а највећа у сорте Ferovia (1.70), Bing и Lapins (1.60 g).

5. Највећи садржај суве материје имали су плодови сорти Van (16.4 %) и Durone Nero I (15.6 %), a najmanji u soku ploda Big Burlat (11.3 %) и Giorgia (11.6 %)

6. Садржај укупних кисјелина кретао се у интервалу код сорте Van (0.4 %) до сорте Big Burlat (0.60 %).


1. Albertini, A., Della Strada, G. (1996): Monografia di cultivar di Ciliegio

dolce, Instituto sperimentale per la Frutticoltura, Roma. 2. Albertini, A., Della Strada, G. (2001): Monografia di cultivar Ciliegio dolce e

acido, Instituto sperimentale per la Frutticoltura, Roma. 3. Mишић, П. (2002): Специјално оплемењивање воћака, Партенон, Београд. 4. Милатовић, Д., Николић, М., Милетић, Н. (2011): Трешња и вишња,

Универзитет у Београду, Пољопривредни факултет, Земун – Београд. 5. Нинковски, И. (1998): Трешња, Потез уно, Београд. 6. Одаловић, А., Пренкић, Р. (2011): Технолошке и органолептичке особине

плода интродукованих сорти трешње у рејону Подгорице, „Квалитет 2011“, Неум.

7. Пренкић, Р. (1993): Утицај количине азота на принос и квалитет брескве, Магистарска теза, Нови Сад.

8. Пренкић, Р. (2011): Помологија, WUS Аустрија, Универзитет Црне Горе, Подгорица.

9. Schmidt, H., Christensen, J., Watkins, R., Smith, R. (1985): Descriptor list for cherry, Rome.

10. Хадживуковић, С. (1973): Статистички методи, Раднички универзитет „Радивој Ћипранов“, Нови Сад.


The Quality of Cherry Fruit Varieties Grown in Podgorica Region

R. Prenkić, А. Odalović1

1Biotechnical Faculty, Podgorica, Montenegro

Abstract

Adequate selection of a variety is the first precondition for successful fruit

production, including cherries. Favourable agro-ecological conditions and application of appropriate agro and pomological crop-related measures are necessary requirements to get the full potential out of a genotype. In order to meet the requirements for these early, high quality and tasty fruits, especially during the tourist season, there is a need to use an innovative assortment i.e. to introduce and expand the production with new, better quality and more productive cherry varieties of various ripening times. The main objective of this paper was to study fruit quality of the newly introduced cherry varieties in the specific agro-ecological conditions of the Podgorica region in order to select varieties with the best fruit characteristics that could be recommended to the production sector for intensive cultivation. The study was carried out in the collection orchard of the Biotechnical Faculty in Podgorica, at “Ljeskopolje” locality from 2005 to 2007. Ripening periods and important fruit quality parameters of the introduced cherry varieties (Big Burlat, Moreau, Bing, Durone Nero I, Forlt, Giorgia, Sunbrust, Van, Ferovia, Durone Nero II, Lapins и Stela) were studied. All varieties were grafted onto Magriva rootstock, whereas the training system was improved pyramid crown. The trees were planted at a distance of 4.0 х 4.0 m. The earliest beginning of ripening phenophase was registered in the Big Burlat variety (9 May), and the latest for Stela (10 June). The fruit weight of most studied varieties can be classified as medium large to large (6.50-10 g). The highest fruit weight was found in Sunbrust (11.80 g) and Lapins (10.70 g). The fruit shape of most varieties was round, heart-shaped and flat-elongated. The highest contents of soluble solids were determined in Van (16.40 %). Big Burlat (11.30 %) and Giorgia (11.60 %) had the lowest values among all varieties under study. Total acid content in the fruits tested ranged from 0.37 % for Durone Nero I and 0.40 % in Van up to 0.60 % in the Big Burlat variety.

Key words: cherry, variety, ripening time, fruit weight, fruit quality

Ranko Prenkić E-mail Address:



Морфолошка карактеризација оскоруше (Sorbus domestica L.) у бањалучкој регији

Сунчица Стевановић1, Гордана Ђурић1,2, Марина Радун2,1

1Институт за генетичке ресурсе, Универзитет у Бањој Луци, Република Српска, БиХ 2Пољопривредни факултет, Универзитет у Бањој Луци, Република Српска, БиХ

Сажетак

Оскоруша (Sorbus domestica L.) је нативна врста подручја западне, центра-лне и јужне Европе и југозападне Азије. Угроженост оскоруше је констатована крајем прошлог вијека, због чега је и стављена на листу приоритетних европских врста за очување (EUFORGEN, ECPGR). У раду су приказани резултати анализа 6 принова оскоруше из бањалучке регије. Анализане су слиједеће особине: обим дебла, висина и ширина крошње; број појединачних лиски, укупна површина сло-женог листа; маса, димензије, облик и боја покожице плода; број, маса и димензије сјеменки у сваком плоду; фенолошке фазе развоја. Висина одабраних принова оскоруше износила је од 12 до 15,5 m. Просјечна маса плода одабраних принова износила је од 7,85 g до 10,45 g. Просјечна површина сложеног листа износила је од 79,25 cm2 до 99,87 cm2. Максималан број сјеменки у зрелим плодовима свих одабраних принова био је 3. Утврђено је да су одабране принове показале задово-љавајућу вегетативну активност и задовољавајући потенцијал за генеративно ра-змножавање, пa се анализирана стабала могу прихватити као матична стабла за обнову популације оскоруше на територији бањалучке регије. Кључне ријечи: оскоруша, генетички ресурси, помолошка анализа.

Увод Sorbus domestica L. је дрвенаста врста из породице Rosaceae. Цвјета ре-довно и добро плодоноси. Ријетка је и угрожена врста у многим земљама због укупног смањења броја индивидуа и нарушавања природне структуре популације људским дјеловањем. Садашњи и будући трендови очувања ове врсте укључују какрактеризацију генетичке основе фенотипских варијација и еволуционе, еколо-шке и људске факторе који су утицали на обликовање генетичких ресурса (Gepts, 2006). Карактеризација гермплазме подразумјева активности на утврђивању


експресије својстава која су високо условљена насљедном основом, полазећи од анализа морфолошких карактеристика, преко анализе протеина до молекуларних маркера. У Босни и Херцеговини је рађено на инвентаризацији и колекциониса-њу аутохтоне гермплазме (Ђурић и сар. 2009а, 2009б), као и на карактеризацији аутохтоних сорти (Гаши и сар. 2009, 2010; Цветковић и сар. 2009), али је врло ма-ло или скоро никако рађено на инвентаризацији и колекционисању самониклих врста воћака.

Материјал и методе рада У раду je извршена морфолошка и помолошка карактеризација 6 принова оскоруше селективно одабраних према динамици и обиму плодоношења на подручју бањалучке регије. Истраживањима су биле обухваћене принове на слиједећим локацијама: Старчевица, Крчмарице, Дебељаци, село Грабовац (Црни врх), село Кретићи (Црни врх). Критериј за одабир принова био је уједначеност станишних услова (надморска висина, нагиб, експозиција). Надморска висина и географски положај одређени су GPS уређајем (Garmin). Помоћу педолошких карата урађено је одређивање типа земљишта и утврђивање морфолошких карактеристика земљишта свих локалитета. За све одабране принове утврђена је висина стабала висиномјером (Suunto) и обим дебла и ширина крошње пантљиком. Фотометријском анализом одређени су број и површина појединачних лиски у сложеном листу и укупна површина сложеног листа (рачунарским софтвером CorelDRAW X5-OberonCurveWorks). Помолошка анализа урађена је на 30 плодова са сваке принове, и подразумијевала је: одређивање боје покожице плода (колориметром CONICA MINOLTA CR 400), масе плода и димензија плода. У сваком плоду одређен је број, маса и димензије сјеменки. Динамика појаве појединих фенофаза одређена је посматрањем и праћењем током вегетационог периода 2011. године.

Резултати и дискусија Карактеристике станишта, у којима се налазе узорковане принове, показују одређене разлике изражене пре свега у вредностима надморске висине, док је земљиште доста уједначених карактеристика (табела 1). Из података у табели 1. види се да се одабране принове оскруше налазе на надморским висинама од 264 до 495 m. На пет локација земљиште припада типу дистрични камбисол а на једној локацији ради се о лувисолу.


Таб. 1. Основни пасошки подаци одабраних принова оскоруше Basic passport data of selected accessions of Service tree

Дескриптор Descriptor

Принова 1 Аccession






Dатум узорковања Acquisition date

01.04.2011 01.04.2011 01.04.2011 01.04.2011 01.04.2011 01.04.2011

Општина Municipality

Бања Лука Бања Лука Челинац Челинац Бања Лука Бања Лука

Село Village

Крчмарице Дебељаци Кретићи Грабовац Старчевица Старчевица

Географска ширина Latitude

N:44047'32,6'' N:440 44'49,3'' N:440 46'00,4'' N:44046'13,8'' N:440 44'54,7'' N:440 44,3'2''

Географска дужина Longitude

Е:017 016'15,9'' Е:017015'49,3'' Е:017021'25,3'' Е:017022'23,5'' Е:017011' 54,4'' Е:017011'56,0''

Надморска Висина Altitude

380 m 264 m 281 m 371 m 492 m 495 m

Тип земљишта Soil type

Дистрични камбисол



Лувисол Дистрични камбисол


Сл. 1. Принова 2, локалитет Дебељаци Accession 2, Debeljaci site

Сл. 2. Плодови оскоруше Service tree fuits

Из података у табели 2. види се да су принове релативно уједначене по порасту. Обим дебла је највећи код принове број 4 (која расте на лувисолу), иако је код ове принове констатована најмања висина стабла. Највећа висина стабла констатована је код принове 6, код које је истовремено констатован и најмањи обим дебла.


Таб. 2. Морфолошке kарактеристике стабала одабраних принова оскоруше Morphological characteristics of selected accessions of Service tree

Принова

1

Аcc

essi

on

Принова

2

Аcc

essi

on

Принова

3

Аcc

essi

on

Принова

4

Аcc

essi

on

Принова

5

Аcc

essi

on

Принова

6

Аcc

essi

on

Висина стабла (m) Tree hight (m)

13 14,5 12,5 12 14 15,5

Oбим дебла на висини 130 cm (cm) Trunk circumference

158,5 171 181 198 166 145

Ширина крошње (m) Canopy width (m)

12 x 11,5 12 x 9 13 x 10 11 x 12 8 x 9 10 x 11,5

Таб. 3. Помометријске вриједности плодова одабраних принова оскоруше Pomometric values of fruits of selected accessions of Service tree

Својство Characteristic






X±Sx X ±Sx X ±Sx X±Sx X ±Sx

Mаса плода (g) Fruit mass (g)

10,45 ± 0,48 8,69 ± 0,61 9,10 ± 0,60 8,67 ± 0.83 7,85 ± 0,52

Висина плода (mm) Fruit height (mm)

25,25 ± 0,39 22,01 ± 0,46 24,20 ±0,62 25,33 ± 0,75 23,87 ± 0,50

Ширина плода (mm) Fruit width (mm)

25,98 ± 0,52 23,37 ± 0,69 24,25 ± 0,54 23,84 ± 0,81 22,70 ± 0,47

Дужина петељке (mm) Stem length(mm)

4,50 ± 0,78 6,01 ± 0,66 6,52 ± 1,15 6,37 ± 2,33 7,76 ± 1,19

Највећа маса плода утврђена је код принове 1 (10,45 g) а најмања код принове 6 (7,85 g). Нјавећа висина плода утврђена је код принове број 5 (25,33 mm), а најмања код принове број 2 (22,01 mm), док је ширина плода била највећа код принове број 1 (25,98 mm), а најмања код принове број 6 (22,70 mm) код које је утврђена и највећа дужина петељке (7,76 mm). Најкраћа петељка установљена је код принове 1 (4,50 mm). Тестирање значајности разлика средње масе плода показује да принова 1 има статистички високо значајно већу масу плода у односу на принову 6 и статистички значајну у односу на принову 2. Остале разлике нису статистички значајне (ови подаци нису приказани у раду).


Таб. 4. Просјечне вриједности основне и допунске боје плодова оскоруше Average values of Service tree fruit colours (ground and auxiliary)







Oсновна боја Ground colour

L*(D65) 67,3 66,3 64,91 67,52 65,65 A*(D65) 3,7 2 6,46 1,54 0,68

B*(D65) 44,95 40,88 46,33 44,65 38,74

Dопунска боја Auxiliary colour

L*(D65) 53,05 61,66 50,74 54,37 53,23 A*(D65) 26,75 11,33 28,40 23,68 18,35

B*(D65) 35,47 38,19 32,93 36,1 31,05

Просјечне вриједности боје плода одређене су колориметром на дијело-вима покожице без видљивих промјена изазваних патогенима или механичким повредама. Нијанса се кретала од жутозелене до црвеножуте. Таб. 5. Вриједности анализираних сјеменки из узорака са одабраних принова Average values of analysed seeds of selected accessions







X ± Sx X ± Sx X ± Sx X ± Sx X ± Sx Висина сјеменке (mm) Seed height (mm)

7,20 ± 0,10 6,74 ± 0,16 7,4 ± 0,22 7,32 ± 0,18 6,28 ± 0,15

Ширина сјеменке (mm) Seed width (mm)

5,37 ± 0,09 5,54 ± 0,08 5,52 ± 0,21 5,29 ± 0,27 5,19 ± 0,14

Дебљина сјеменке (mm) Seed thickness(mm)

1,75 ± 0,07 1,69 ± 0,05 1,65 ± 0,09 1,77 ± 0,11 1,83 ± 0,05

Mаса 10 сјеменки Mass of 10 seeds

0,30 g 0,19 g 0,24 g 0,21 g 0,23 g

Тестирање значајности средње разлике висине сјеменке показује да су принове 1 и 5 имале статистички високо значајно већу висину у односу на принову 6, а да је принова 4 имала статистички значајну разлику у односу на принову 6. Принова 2 имала је статистички значајну разлику у односу на принове 5 и 4.


Таб. 6. Број плодова са одређеним бројем сјеменки са одабраних принова оскоруше

Number of fruits with particular number of seeds in selected accessions of Service tree

Број сјеменки Number of seeds






0 15 11 13 24 19 1 6 15 15 5 9 2 9 3 1 1 2 3 0 1 1 0 0 4 0 0 0 0 0 5 0 0 0 0 0

Највише плодова без сјеменки утвђено је код принове број 5 (24), а најмање код принове број 2 (11). Плодови принова 2 и 4 имали су један плод са 3 сјеменке што је уједно и највећи број сјеменки по плоду. Таб. 7. Просјечне вриједности површине сложених листова (у cm2) Average values of compound leaf surface area (cm2)

Површ

ина листа

Com

poun

d le

af s

urfa

ce a

rea

(cm

2 )







X ±Сx X ±Сx X ±Сx X ±Сx X ±Сx X ±Сx 95,24 ± 6,31 99,87 ± 6,56 90,07 ± 7,70 91,41 ± 7,03 82,69 ± 5,01 79,25 ± 4,08

Тестирање значајности средње разлике површине листа показује да су принова 1 и принова 2 имале статистички значајно већу површину листа у односу на принову 6. Остале разлике нису статистички значајне. Просјечна површина једне лисне плојке била је 5,02 ± 0,29 (cm2). Највећи број листова са 17 лисних плојки имала је принова 1, а најмање принова 2, која је уједно имала и један лист са најмањим бројем лисних плојки. Код свих принова примјећен је одређен број сложених листова са парним бројем лисних плојки у узорку.


Таб. 8. Број сложених листова са одређеним бројем лисних плојки Number of compound leafs with particular number of leaflets

Број сложених листова

Number of leaflets П

ринова

1

Аcc

essi

on

Принова

2

Аcc

essi

on

Принова

3

Аcc

essi

on

Принова

4

Аcc

essi

on

Принова

5

Аcc

essi

on

Принова

6

Аcc

essi

on

17 плојки leaflets

8 3 4 7 6 4


1 2 3 2 1 3


1 4 3 1 2 3


1


1

Сл. 3. Сложен лист са 15 лисних плојки

Compound leaf with 15 leaflets

Таб. 9. Датуми појаве основних фенофаза вегетативних органа одабраних принова оскоруше у 2011. години Dates of occurrence of certain vegetative organ phenophases of Service tree during 2011

Фенофаза Phenophase







*БВП / SVB 01.04.2011. 26.03.2011. 01.04.2011. 05.04.2011. 15.04.2011. 07.04.2011.

ЛСТ / BL 07.04.2011. 03.04.2011. 07.04.2011. 10.04.2011. 22.04.2011. 15.04.2011.

РПД / FL 15.04.2011. 07.04.2011. 15.04.2011. 17.04.2011. 30.04.2011. 22.04.2011.

ФВП /FVB 25.05.2011. 21.05.2011. 20.05.2011. 30.05.2011. 15.06.2011. 30.05.2011.

ПБЛ /AYL 10.10.2011. 05.10.2011. 10.10.2011. 10.10.2011. 15.10.2011. 15.10.2011. *БВП-бубрење вегетативних пупољака, ЛСТ-листање,РПД-раст прираста у дужину,ФВП-формирање вршног пупољка, ПБЛ-промјена боје листа, *SVB-swelling of vegetative bulbs, BL–beginning of leafing, FL–formed leaf, FVB–formed vegetative bulbs, AYL–apperance of yellow leaves


Највећи број листова са 17 лисних плојки имала је принова 1, а најмање принова 2, која је уједно имала и један лист са најмањим бројем лисних плојки. Код свих принова примјећен је одређен број сложених листова са парним бро-јем лисних плојки у узорку. Из података у табели 9. види се да је најранији почетак вегетације заби-љежен код принове број 2 (26.03.), која се налази на локалитету Дебељаци (на-дморска висина 264 m), а најкаснији почетак вегетације био је код принове број 5 (15.04.), на локалитету Старчевица (надморска висина 492 m). Таб. 10. Датуми појаве основних фенофаза генеративних органа одабраних при-

нова оскоруше у 2011. години Dates of occurrence of certain generative organ phenophases of Service tree during 2011

Фенофаза Phenophase

Принова 1 Аccession 1






*БГП / SGB 07.04.2011. 01.04.2011. 07.04.2011. 10.04.2011. 22.04.2011. 07.04.2011. ОГБ / BF 20.04.2011. 17.04.2011. 20.04.2011. 22.04.2011. 30.04.2011. 20.04.2011. ЦВ / FF 05.05.2011. 22.04.2011. 25.04.2011. 30.04.2011. 06.05.2011. 25.04.2011. ЗП / BFF 17.05.2011. 10.05.2011. 10.05.2011. 15.05.2011. 25.05.2011. 10.05.2011. ОП / FFF 21.05.2011. 15.05.2011. 15.05.2011. 22.05.2011. 30.05.2011. 15.05.2011. ЈО / JF 20.06.2011. 10.06.2011. 12.06.2011. 15.06.2011. 26.06.2011. 15.06.2011. РП / GF 26.06.2011. 20.06.2011. 20.06.2011. 30.06.2011. 10.07.2011. 20.06.2011. СП / RF 05.09.2011. 01.09.2011. 01.09.2011. 15.09.2011. 20.09.2011. 10.09.2011.

*БГП-бубрење генеративних пупољака, ОГБ-отварање генеративних пупољака, ЦВ-цвјетање,ЗП-заметање плодова, ОП-опадање плодова, ЈО-јунско опадање, РП-раст плода, СП-сазријевање плода SGB-swelling of generative bulbs, BF-beginning of flowering, FF-full flowering, BFF-beginning of fruit formation, FFF-fruit falling after feritlisation, JF-June falling of fruits, GF-growing of fruits, RF-ripe fruit

Према подацима из табеле 10. види се да је бубрење генеративних пупољака, цвјетање, те сазријевање плодова било најраније код принове 2, на локалитету Дебељаци, а најкасније код принове 5, на локалитету Старчевица.

Закључак Анализиране принове се налазе на надморским висинама од 264 до 495 m, а земљиште на датим локацијама припада типу дистрични камбисол и лувисол. Принове су биле уједначене по порасту. Највећа висина констатована је код принове 6 (15,5 m) а најмања код принове 4 (12 m). Након урађених помометријиских анализа, највећа маса плода (10,45 g) и ширина плода (25,98 mm) утврђени су код принове 1. Најниже вриједности ових параметара утврђене су код принове 6 (7,85 g/22,70 mm). Највећу висину плода имала је принова 5 (25,33 mm), а најмању принова 2 (22,01 mm). Дужина петељке кретала се од 7,76 mm код принове 6 до 4,5 mm код принове 1. Мјерењем сјеменки из узорака установљена је разлика у димензијама, те да је највећи број сјеменки у плоду био 3, а установљен је код принова 4 и 5. Највећи број плодова без сјеменки био је код плодова принове број 5 (24 плода). Боја плода исптиваних принова кретала се од зеленожуте до жуте.


Укупна просјечна површина сложеног листа била је највећа код принове број 2 (99,87 cm2) а најмања код принове 6 (79,25 cm2). Број лисних плојки у сло-женом листу се кретао од 13 до 17, а појединачна површина једна лисне плојке била је 5,02 cm2. Најранији почетак вегетације имала је принова број 2 (26.03.) , а најка-снији почетак вегетације је био код принове 5 (15.04.) Почетак цвјетања утврђен је најраније код принове 2 као и пуно цвјетање, те најраније сазријевање плодова. Најкаснији почетак цвјетања имала је принова број 5, као и пуно цвјетање и са-зријевање плодова. Остале принове имале су прилично уједначено кретање фено-фаза вегетативних и генеративних органа. Резултати ових истраживања, недвосмислено указују на потребу наставка истраживања, уз укључивање већег броја стабала имајући у виду одређене специ-фичности у расту и развоју ове вћне врсте (низак проценат заметања семенки у плоду). Даља истраживања била би интересантана и због особине оскоруше да расте као појединачно стабло а не у групацијама, те да има мали степен регенера-ције у природним условима. У Европи практично је изгубљена врста, упркос ши-роком природном ареалу. Неопходно је наставити истраживања имајући у виду квалитет дрвета оскоруше, те њена љековита и хранидбена својства због чега се сматра генетичким ресурсом вриједним конзервације. Напомена Истраживање је реализовано у склопу Програма очувања биљних генетичких ресурса Републике Српске.


1. Ђурић Гордана, Томић Лидија, Радун Марина, Пећанац Драгана. 2009а. Очување и одрживо коришћење биљних генетичких ресурса у Републици Српској. Зборник радова "Заштита и здравље на раду и заштита животне средине". Уводни реферат на Научно -стручном скупу са међународним учешћем, 24 - 26 јуни 2009. године, Бања Лука. Институт заштите, екологије и информатике, Бања Лука: 81 - 93.

2. Ђурић Гордана, Томић Лидија, Мићић, Н., Цветковић, М., Радош, Љ., Пашалић, Б. 2009б. Fruit Genetic Resources in Republika Srpska. Acta Agriculturae Serbica. Vol. XV, 28 (2009): 31-40.

3. Јовановић, Б. (1985) Дендрологија. Шумарски факултет. Београд 4. Мратинић Евица, Којић, М. (1998) Самоникле врсте воћака Србије.

Институт за истраживања у пољопривреди, Београд 5. Rotach, P. (2003) EUFORGEN Technical guidelines for genetic conservation

and use Service tree (Sorbus domestica L.). Department of forest Science, Swiss Federal Institute of Technology, Zurich, Switzerland

6. Ћирић, М. (1991) Педологија. „Свјетлост“, Завод за уџбенике и наставна средства, Сарајево.


7. Цветковић, М., Ђурић Гордана, Томић Лидија (2009): Помолошке карактеристике аутохтоних сорти јабуке. XIV Међународно научно-стручно савјетовање агронома Републике Српске, Требиње, Зборник резимеа. 170.

Morphological Characterisation of Service Tree (Sorbus

domestica L.) in Banjaluka Region

Sunčica Stevanović1, Gordana Đurić2,1, Marina Radun2,1

1Genetic Resources Institute, University of Banjaluka, Republic of Srpska, BiH 2Faculty of Agriculture, University of Banjaluka, Republic of Srpska, BiH

Abstract

Service tree (Sorbus domestica L.) is a native species of the western, central and southern Europe as well as southwest Asia. It was identified as an endangered species at the end of the last century. Thus, it was put on the list of European priority species for conservation (EUFORGEN, ECPGR). This paper presents the results of the analysis of six accessions. The following features of the chosen accessions were analysed: trunk circumference; the height and width of the canopy; number of individual leaflets; the total surface area of compound leaf; the weight, size, shape and colour of fruit epidermis; the number, weight and size of the seeds in each fruit; and phenological development stages. The height of the chosen accessions ranged from 12 to 15.5 m. The average fruit weight of the selected accessions ranged from 7.85 g to 10.45 g. The average surface area of a compound leaf ranged from 79.25 cm2 to 99.87 cm2. The maximum number of seeds in the mature fruits of the selected accessions was 3. It was found that the selected accessions showed satisfactory vegetative activity and satisfactory potential for generative reproduction. Therefore, six analysed accessions can be accepted as mother trees for the establishment of service tree population in the territory of the Banjaluka region. Key words: service tree, genetic resources, pomological analysis. Sunčica Stevanović E-mail Address: [email protected]



Embrionalni razvoj i karakteristike rasta mlađi gajene dužičaste pastrmke (Oncorhynchus mykiss Wal.)

porijeklom od pet različitih matičnih jata

Nebojša Savić, Dragan Mikavica, Biljana Rogić1


Sažetak

Odabrano je pet mrestilišta (različita matična jata) sa kojih je uzeta oplođena ikra u periodu od 13.12.2012. do 21.12.2012. i transportovana u salmonidno mrestilište Klašnik Banja Luka, gdje je smještena pod istim uslovima u ležnice na inkubacioni ra-zvoj. Sve ženke od kojih je uzeta ikra bile su starosti 4 godine. Temperatura vode u mrestilištu varirala je u uskim granicama i kretala se od 10,2 do 10,8oC. Dužina embri-onalnog razvoja do pojave očiju varirala je od 176 (tretman 5) do 188 (tretman 1) ste-peni dana. Inkubacioni period (od oplodnje do izvale) trajao je od 260 stepeni dana u tretmanu 4 do 292 stepeni dana u tretmanima 1, 2 i 3. Mortalitet tokom perioda inkubacije bio je izrazito visok u tretmanu 4 i iznosio je 60,79%, a u ostalim tretma-nima je varirao od 4,19% do 10,80%. Prelaskom na egzogenu ishranu konstatovane su značajne razlike karakteristika rasta, što je pogotovo uočljivo u različitim vrijednostima SGR i TGC. Analizom varijanse i t–testom konstatovane su statistički visoko značajne razlike sredina mase i dužine tijela (=0,01) u većini kombinacija, što ukazuje na značajnu genetičku varijabilnost analiziranih matičnih jata. Ključne riječi: dužičasta pastrmka, embrionalni razvoj, karakteristike rasta.

Uvod Slatkovodna akvakultura Republike Srpske u zadnjih 15 godina bilježi stalni rast, naročito kada se ima u vidu značajan hidropotencijal (potoci, rijeke, prirodna i vje-štačka jezera I i II klase kvaliteta) koji nije iskorišten, a što predstavlja izuzetnu osnovu za unapređenje postojećih i razvoj novih kapaciteta za gajenje ribe, sa posebnim akce-ntom na gajenje salmonidnih vrsta riba. Područje Republike Srpske karakteriše do-minantno komercijalno gajenje dužičaste pastrmke (Oncorhynchus mykiss, Wal.) koja, za razliku od ostalih salmonida, ima izraženije karakteristike rasta, tolerantnija je i otpornija na variranja uslova sredine (kvaliteta vode).


Održivo gajenje dužičaste pastrmke, pored osnovnih tehnoloških normativa, obuhvata analizu i kontrolu matičnog jata gajene dužičaste pastrmke u cilju dobijanja potomstva dobrih proizvodnih karakteristika. Unapređenje gajenja dužičaste pastrmke može se postići kvalitetnim izborom matičnog jata, sa ciljem dugotrajnog uspostavlja-nja kvalitetnih matičnih primjeraka koji daju potomstvo sa izraženim karakteristikama rasta, dobrom konverzijom hrane i dobrom otpornošću. Dosadašnja istraživanja u ovoj oblasti na našim prostorima su simbolična, a rezultati nisu našli širu primjenu u praksi. Cilj istraživanja je analiza embrionalnog razvoja dužičaste pastrmke različitog porijekla, izvođenje mlađi i praćenje karakteristika rasta mase i dužine tijela, mortalite-ta, specifične stope rasta, koeficijenta rasta za termičku jedinicu radi utvrđivanja kva-liteta matičnih jata. Dobijeni rezultati bi mogli poslužiti kao polazna osnova za dalji rad na selekciji gajene dužičaste pastrmke.

Materijal i metode rada Eksperiment je realizovan u periodu od 13.12.2012. do 06.4.2012. godine. Oplođena ikra uzeta je sa 5 različitih mrestilišta i stavljena na inkubaciju u salmonidno mrestilište Klašnik - Banja Luka. Obilazak izabranih mrestilišta, prisustvovanje mrijestu (sl. 1.) i uzimanje oplođene ikre obavljeno je u periodu od 13.12.2012. do 21.12.2012. godine. Oplođena ikra transportovana je u posudama od 2,5 litra, a po dopremanju u mrestilište prvo je mjerena temperatura vode u posudi sa ikrom i vode u mrestilištu, a zatim je postepeno izjednačavana.

Sl. 1. Mrijest i oplodnja ikre dužičaste pastrmke (različita matična jata) Spawning and fertilisation of rainbow trout roe (different parent flocks)

Temperatura vode (оC), sadržaj rastvorenog kiseonika (mg/l) i zasićenje vode kiseonikom (%) analizirani su digitalnim oksimetrom Oxi 330i/SET 2B20-0011 WTW


(Njemačka), a pH vrijednost digitalnim pH metrom pH 330i/SET 2A20-1011 WTW (Njemačka). Tokom inkubacionog perioda u ležnicama praćen je embrionalni razvoj i mortalitet, a nakon izvale karakteristike rasta (masa vagom Denver DL-501 nosivosti 0,5 kg i totalna dužina tijela ihtiometrom). Korisna zapremina vode u rostfrajnim ležnicama, tokom embrionalnog razvoja, iznosila je od 0,006 m3 u ležnicama 4 i 5 do 0,008 m3 u ležnicama 1, 2 i 3 uz ujednačen protok vode (sl. 2.).

Sl. 2. Odlaganje oplođene ikre u ležnice mrestilišta Klašnik

Laying fertilised roe in the hatchery in Klasnik

Korisna zapremina vode u ležnicama u koje je smještena mlađ po iznošenju iz mrestilišta u rotacione bazene iznosila je 0,05 m3/ležnici (sl. 3.).

Sl. 3. Mlađ nakon premještanja iz mrestilišta u zatvoreni rotacioni bazen

Juvenile trout after being moved from the hatchery to closed rotational farming pool

Sl. 4. Vaganje i mjerenje totalne dužine tijela mlađi

Weighing and measuring the total body length of juvenile fish


Masa i totalna dužina tijela dužičaste pastrmke utvrđivani su na uzorku od 30 riba/tretmanu. Na osnovu dobijenih pokazatelja preračunat je indeks kondicije, specifi-čna stopa rasta i koeficijent rasta za termičku jedinicu koji ukazuju na karakteristike rasta mase i dužine tijela. Specifična stopa rasta (SGR- Specific Growth Ratio) računata je prema formuli:

SGR = ((ln FBW – ln IBW)/D)*100 (FBW–završna tjelesna masa (g); IBW – početna tjelesna masa (g); ln – prirodni

logaritam; D-dani).

Koeficijent rasta za termičku jedinicu (TGC-Thermal-unit Growth Coefficient) računat je prema formuli:

TGC = FBW1/3–IBW1/3/ TxDx100 (TGC–koeficijent rasta za termičku jedinicu; FBW–završna masa tijela (g); IBW–

početna masa tijela (g); T–temperatura vode (oC); D–dani). Indeks kondicije (К) po Fultonu računat je prema formuli:

K = (BW/TL3) x 100 (К – indeks kondicije po Fulton-u; BW – masa (g); TL – totalna dužina ribe (mm)).

Statistička analiza dobijenih podataka obuhvatila je deskriptivnu statistiku (prosječnu vrijednost, standardnu devijaciju i koeficijent varijacije), prostu analizu varijanse i t – test (Microsoft Office Excel 2003: Statistical Analysis – ANOVA).


Vrijeme mrijesta na odabranim mrestilištima obavljeno je u rasponu od 8 dana. Broj ženki od kojih je uzeta ikra kretao se od 1 (tretman 3) do 12 (tretman 4). Starost ženki je bila ujednačena, za sve analizirane tretmane iznosila je 4 godine (tab. 1).

Sl. 5. Oplođena ikra u mrestilištu Klašnik

Fertilised roe in the hatchery Klasnik Sl. 6. Embrionalni razvoj,

stadij pojave očiju Embryonic development, eye

appearance stage


Tab

. 1. P

odac

i o m

rije

stu

i opl

ođen

oj ik

ri

D

ata

on s

paw

ning

and

fert

ilise

d ro

e

T

retm

an

Tre

atm

ent

1 2

3 4

5 D

atum

mri

jest

a i d

opre

man

ja o

plođ

ene

ikre

u m

rest

iliš

te K

lašn

ik

13.1

2.20

12.

17.1

2.20

12.

17.1

2.20

12.

20.1

2.20

12

21.1

2.20

12

Bro

j žen

ki o

d ko

jih je

dob

ijen

a ik

ra

5 4

1 12

2

Bro

j muž

jaka

kor

ište

nih

za o

plod

nju

ikre

5

5 2

6 4

Sta

rost

žen

ki (

godi

ne)

4 4

4 4

4 U

kupn

a m

asa

oplođe

ne ik

re (

g)

255

175

455

100

65

Bro

j opl

ođen

e ik

re s

tavl

jene

u le

žnic

e (k

om)

2598

15

59

3721

89

0 85

2 P

rosj

ečna

mas

a op

lođe

ne ik

re (

g/ko

m)

0,09

8 0,

112

0,12

2 0,

112

0,07

6 T

ab. 2

. Pre

gled

kar

akte

rist

ični

h st

adij

a em

brio

naln

og i

post

embr

iona

lnog

raz

voja

po

tret

man

ima

anal

izir

ane

dužiča

ste

past

rmke

Ove

rvie

w o

f ch

arac

teri

stic

sta

ges

of e

mbr

yoni

c an

d po

st-e

mbr

yoni

c de

velo

pmen

t by

tre

atm

ents

of

the

rain

bow

tro

ut

unde

r st

udy

T

retm

an

Tre

atm

ent

1 2

3 4

5 E

mbr

iona

lni r

azvo

j do

poja

ve oči

ju (

dana

) 18

18

18

18

17

E

mbr

iona

lni r

azvo

j do

poja

ve oči

ju (

step

eni-

dana

) 18

8 18

7 18

7 18

7 17

6 T

empe

ratu

ra v

ode

od o

plod

nje

do p

ojav

e oč

iju (o C

) 10

,43

(10,

2-10

,8)

10,3

7 (1

0,2-

10,7

) 10

,37

(10,

2-10

,7)

10,3

6 (1

0,2-

10,7

) 10

,35

(10,

2-10

,5)

Tra

janj

e in

kuba

cije

(da

na)

28

28

28

25

27

Tra

janj

e in

kuba

cije

(st

epen

i-da

na)

292

292

292

260

282

Tem

pera

tura

vod

e od

opl

odnj

e do

izva

le (

o C)

10,4

2 (1

0,2-

10,8

) 10

,43

(10,

2-10

,7)

10,4

3 (1

0,2-

10,7

) 10

,41

(10,

2-10

,6)

10,4

3 (1

0,2-

10,6

) P

rela

z iz

sta

dija

pre

dlar

ve u

sta

dij

larv

e, o

d poče

tka

izva

le d

o pr

opliv

avan

ja (

dana

) 17

18

18

19

20


Osnovni pokazatelji kvaliteta vode u Mrestilištu Klašnik bili su u zadovoljava-jućim granicama za embrionalni razvoj oplođene ikre dužičaste pastrmke. Temperatura vode tokom embrionalnog i postembrionalnog razvoja neznatno je varirala i to od 10,3 do 10,8oC, rastvoreni kiseonik u vodi od 7,7 do 10,94 mg/l, zasićenje vode kiseonikom od 74,60% (jedan dan) do 99,3% i pH vrijednost od 8,20 do 8,35. Pojava očiju zabilježena je prvo u tretmanu 4 sedamnaestog dana, a u ostalim tretmanima osamnaestog dana embrionalnog razvoja. Do izvale je takođe prvo došlo u tretmanu 4, zatim 5 i u tretmanima 1, 2 i 3 (tab. 2). Dužina inkubacionog perioda kretala se od 25 (T4) do 28 (T1, T2 i T3) dana pri prosječnoj temperaturi vode od 10,54oC, a Kocaman i sar. (2009) navode da pri prosječnoj temperaturi vode od 9,5oC period inkubacije traje od 28 do 30 dana, Yanik & Hisar (2002) navode da pri prosječnoj temperaturi vode od 8,5oC inkubacija traje od 30 do 36 dana, a prema navodima Bencsika i sar. (2010) period inkubacije oplođene ikre dužičaste pastrmke traje 38 dana pri temperaturi vode 8-10oC, iz čega se vidi visok stepen zavisnosti dužine inkubacije od temperature vode. Embrionalni razvoj do pojave očiju trajao je od 176 do 188 stepeni-dana, a inkubacioni period (od oplodnje do izvale) kretao se od 260 (T 4) do 292 (T1, T2 i T3) stepeni dana, za razliku od navoda Shepherd & Bromage (1988) koji navode da period inkubacije do pojave očiju iznosi 160 stepeni dana, a inkubacioni period (od oplodnje do izvale) 310 stepeni dana, te navoda Hodsona i sar. (1991) da inkubacioni period pri temperaturi vode od 10oC traje 35 dana ili 350 stepeni-dana. Embrionalni razvoj gajene dužičaste pastrmke traje znatno kraće u odnosu na druge salmonide, koji kod Salmo abanticus prema Kocabaş i sar. (2011) traje 589 stepeni dana i kod Salmo trutta caspius prema Kocabaş i sar. (2012) traje 409 stepeni dana.

Sl. 7. Izvala dužičaste pastrmke Rainbow trout hatching

Sl. 8. Mlađ nakon izvale Juvenile fish after hatching

Nakon proplivavanja larvi (potrošena endogena hrana), prelazak iz stadija predlarve u stadij larve, počela je egzogena ishrana kompletnom fabričkom hranom. Mortalitet tokom embrionalnog razvoja svakodnevno je praćen u periodu od 13.12.2011. do početka izvale 15.1.2012. godine. Mortalitet oplođene ikre po danima prikazan je na grafikonu 1, a ukupan mortalitet (apsolutni i relativni) u tabeli 3.


Tab. 3. Mortalitet tokom embrionalnog razvoja Mortality during embryonic development

Tretman 1 2 3 4 5

Ukupan broj oplođene ikre (n) 2598 1559 3721 890 852 Ukupan mortalitet (n) 187 148 156 541 92 Ukupan mortalitet (%) 7,20 9,49 4,19 60,79 10,80 Preživjelo do izvale (n) 2411 1411 3565 349 760 Preživjelo do izvale (%) 92,80 90,51 95,81 39,21 89,20

Najmanji mortalitet oplođene ikre od 4,19% zabilježen je u tretmanu 3, dok se kod ostala tri tretmana kretao od 7,20 do 10,80%, što je prihvatljiv gubitak u ovoj fazi razvoja, saglasno navodima Yanik & Hisar (2002) i Kocamana i sar. (2009).

Graf. 1. Mortalitet oplođene ikre tokom embrionalnog razvoja po danima Mortality of fertilised roe during embryonic development by days

Izraženo visok mortalitet (60,79%) konstatovan je u tretmanu 4, sa najvećim uginućem sedmog i desetog dana od oplodnje. Obzirom da su bili isti uslovi za sve tre-tmane, bilo kakav uticaj fizičkih i hemijskih karakteristika vode na povećan mortalitet je isključen. U tabeli 4 prikazane su prosječne mase i totalne dužine tijela mlađi, standardna devijacija i koeficijenti varijacije mase i dužine tijela, faktor kondicije, SGR i TGC na početnom mjerenju (06.3.2012.) i završnom mjerenju nakon 30 dana (06.4.2012.).

010203040506070

21.1

2.20

11.

23.1

2.20

11.

24.1

2.20

11.

25.1

2.20

11.

26.1

2.20

11.

27.1

2.20

11.

28.1

2.20

11.

29.1

2.20

11.

30.1

2.20

11.

31.1

2.20

11.

01.1

.201

2.02

.1.2

012.

03.1

.201

2.04

.1.2

012.

05.1

.201

2.06

.1.2

012.

07.1

.201

2.08

.1.2

012.

09.1

.201

2.10

.1.2

012.

12.1

.201

2.13

.1.2

012.

14.1

.201

2.15

.1.2

012.

1 2 3 4 5


Tab. 4. Rezultati postembrionalnog razvoja mlađi Results of post-embryonic development of juvenile fish

Tretman 1 2 3 4 5

Početna masa tijela (g) 0,700,16 0,460,07

0,410,12 0,610,16 0,410,11

Koeficijent varijacije početne mase tijela (CV)

22,77 15,74 28,83 25,60 25,78

Početna dužina tijela (cm) 4,112,54 3,671,66

3,411,93 3,862,37 3,421,79

Koeficijent varijacije početne dužine tijela

6,17 4,53 5,64 6,15 5,24

Eksperimentalni period (dana) 30 30 30 30 30 Završna masa tijela (g) 2,520,31 1,620,

27 1,290,25 1,590,36 0,950,23

Koeficijent varijacije završne mase tijela (CV)

12,48 16,40 19,57 22,73 24,13

Završna dužina tijela (cm) 5,942,71 5,112,71

4,852,71 5,183,10 4,622,93

Koeficijent varijacije završne dužine tijela

4,56 5,31 5,60 5,98 6,34

Prirast mase tijela (g/kom) 1,82 1,16 0,89 0,98 0,55 Prirast dužine tijela (cm/kom) 1,83 1,44 1,43 1,32 1,20 Faktor kondicije početni-završni (K)

1,00-1,20 0,93-1,21

1,02-1,14 1,06-1,14 1,01-0,96

SGR 4,28 4,20 3,86 3,19 2,84 TGC 0,146 0,124 0,108 0,098 0,075

Uzimajući u obzir razliku od osam dana mrijesta prvog i petog tretmana (izme-đu ostalih tretmana ta razlika je manja) uočljiva je značajno veća masa mlađi u prvom tretmanu na početnom mjerenju. U tretmanima 2, 3 i 5, bez obzira što je razlika u da-tumu mrijesta 4 dana, a samim tim je došlo ranije do izvale u tretmanima 2 i 3, nema značajnije razlike prosječne mase tijela. Koeficijenti varijacije mase tijela značajno su viši na početnom u odnosu na završno vaganje kada je došlo do smanjenja varijacije mase tijela, izuzev tretmana 2 u kojem je prisutan rast koeficijenta varijacije. Završno vaganje mase ukazuje na izražen rast mase tijela u tretmanu 1 i značajnu razliku prosje-čne mase između prvog i ostalih tretmana. Mlađ iz tretmana 1 ima veću totalnu dužinu tijela u odnosu na ostale tretmane na početnom mjerenju, što je slučaj i na završnom mjerenju, te ukazuje da mlađ iz tretmana 1 ima brži tempo masenog i dužinskog rasta. Faktor kondicije na početnom mjerenju ne ukazuje na značajnija odstupanja između analiziranih tretmana, a na završnom mjerenju koeficijent kondicije je u pora-stu izuzev tretmana 5 kod kojeg je došlo do pada. Kod tretmana 1 utvrđen je najviši SGR i TGC, a u tretmanu 5 primjetne su značajno niže vrijednosti što se može dovesti u direktnu vezu sa genetičkim potencijalom i stepenom selekcije matičnih jata od kojih je uzeta ikra i oplođena mliječi mužjaka iz pripadajućeg matičnog jata. Stopa rasta (SGR) nije konstantna veličina, u početnim fazama razvoja je viša ali se sa povećanjem veličine tijela smanjuje (Uysal & Alpbaz 2002). Najviša stopa rasta od 4,28% tjelesne


mase po danu registrovana je tokom 30 dana i povećana prosječna masa dužičaste pastrmke sa 0,70 g do 2,52 g u tretmanu 1 i viša je od navoda Uysal & Alpbaz (2002) i Kizak i sar. (2011) što se može pripisati prvenstveno uzrastu mlađi, uslovima sredine, efektima korištene hrane i stepenu selekcije matica na karakteristike rasta. Ipak, u tretmanima 4 i 5 niži je SGR u odnosu na rezultate Uysal & Alpbaz (2002). Rezultati analize varijanse, mase i dužine tijela, kao i t testa prikazani su u tabelama 5, 6, 7 i 8. Na početnom vaganju utvrđena je (F-testom) statistički visoko značajna razlika ( = 0,01) sredina mase tijela između tretmana, a t-testom su utvrđene razlike između tretmana 1 i tretmana 2, 3, 4 i 5 ( = 0,01), kao i visoko značajna razlika između tretmana 4 i tretmana 2, 3 i 5. Razlike sredina mase tijela između tretmana 2, 3 i 5 rezultat su slučajnih varijacija. Na završnom vaganju takođe je konstatovana statistički visoka razlika ( = 0,01) sredina mase tijela, što je potvrđeno i t-testom u svim kombinacijama izuzev tretmana 2 i 4 kod kojih nije utvrđena statistički značajna razlika. Utvrđena je statistički visoko značajna razlika sredina totalne dužine tijela, a t-testom konstatovane su visoko značajne razlike sredina u skoro svim kombinacijama, izuzev tretmana 5 i 3 kod kojih je ispoljena razlika sredina rezultat slučajnih varijacija. Na završnom mjerenju utvrđena je statistički visoka razlika ( = 0,01) sredina totalne dužine tijela, što je potvrđeno i t-testom u svim kombinacijama izuzev tretmana 4 i 2 kod kojih nije utvrđena statistički značajna razlika sredina. Na osnovu provedenih statističkih analiza karakteristika rasta (mase i dužine tijela) dužičaste pastrmke porijeklom od različitih matičnih jata, utvrđene su visoko značajne razlike između tretmana i pretpostavka je da su te razlike rezultat genetičke varijabilnosti analiziranog potomstva.

Zaključak Prezentovani rezultati ukazuju na razlike karakteristika embrionalnog i postembrionalnog razvoja između posmatranih tretmana, što upućuje na značajnu varijabilnost genetičkog materijala matičnih jata dužičaste pastrmke. Nema značajnije razlike dužine embrionalnog razvoja do stadija pojave očiju, ali su razlike između tretmana prisutne kada je u pitanju ukupno trajanje inkubacije (od oplodnje do izvale) i prelaz od stadija predlarve do stadija larve (do proplivavanja). Mortalitet tokom embrionalnog razvoja je najizraženiji u tretmanu 4, iako se inkubacija odvijala u istim uslovima sredine, dok je u ostalim tretmanima bio značajno manji i prihvatljiv za tu fazu razvoja. U postembrionalnom razvoju, za posmatrani period, svi analizirani pokazatelji karakteristika rasta ukazuju na značajne razlike između posmatranih tretmana. Svakako da je na izabranim mrestilištima prisutan različit pristup u tehnologiji gajenja, izboru matičnih primjeraka za reprodukciju i samom postupku mrijesta što doprinosi i različitom uspjehu u mrijestu i izvođenju kvalitetne mlađi.


Tab

. 5. A

naliz

a va

rija

nse

(F-tеs

t) i

t-te

st z

nača

jnos

ti r

azlik

a sr

edin

a m

ase

tijel

a du

žiča

ste

past

rmke

, poč

etak

Ana

lysi

s of

var

ianc

e (F

-tes

t) a

nd t-

test

of s

igni

fica

nt d

iffe

renc

es in

mea

n w

eigh

t of r

ainb

ow tr

out,

at th

e be

ginn

ing

T

x

F izr

. F

tab

Raz

like

ari

tmet

ički

h sr

edin

a t iz

raču

nato

t ta

blič

no

0,05

0,

01

xi-

x 5

xi-

x 3

xi-

x 2

xi-

x 4

t хi

- х5

t хi

- х3

t хi

- х2

t хi

- х4

0,

05

0,01

1

0,69

7

32,3

1**

2,43

3,

45

0,29

**

0,29

**

0,24

**

0,09

**

8,91

**

8,91

**

7,27

**

2,66

**

1,98

2,

61

4 0,

610

0,20

**

0,20

**

0,15

**

6,

24**

6,

24**

4,

61**

2 0,

460

0,05

0,

05

1,64

1,

64

3 0,

407

0,00

0,00

5 0,

407

**

= 0

,01

Tab

. 6. A

nali

za v

arij

anse

(F

-tes

t) i

t-te

st z

nača

jnos

ti r

azlik

a sr

edin

a m

ase

tijel

a du

žiča

ste

past

rmke

, zav

ršet

ak

Ana

lysi

s of

var

ianc

e (F

-tes

t) a

nd t-

test

of s

igni

fica

nt d

iffe

renc

es in

mea

n w

eigh

t of r

ainb

ow tr

out,

the

end

T

x

F izr

. F

tab

Raz

like

ari

tmet

ički

h sr

edin

a t iz

raču

nato

t ta

blič

no

0,05

0,

01

xi-

x 5

xi-

x 3

xi-

x 2

xi-

x 4

t хi

- х5

t хi

- х3

t хi

- х2

t хi

- х4

0,

05

0,01

1

2,51

7

121,

69**

2,

43

3,45

1,56

**

1,22

**

0,93

**

0,90

**

20,9

7**

16,4

1**

12,4

3**

12,0

3**

1,98

2,

61

4 1,

620

0,67

**

0,33

**

0,03

8,94

**

4,38

**

0,40

2 1,

590

0,64

**

0,30

**

8,54

**

3,98

**

3 1,

293

0,34

**

4,

56**

5 0,

953

**

= 0

,01


Tab

. 7. A

naliz

a va

rija

nse

(F-tеs

t) i

t-te

st z

nača

jnos

ti r

azli

ka s

redi

na to

taln

e du

žine

tije

la d

užič

aste

pas

trm

ke, p

očet

ak

A

naly

sis

of v

aria

nce

(F-t

est)

and

t-te

st o

f sig

nific

ant d

iffe

renc

es in

mea

n bo

dy le

ngth

of r

ainb

ow tr

out,

the

begi

nnin

g

T

x

F izr

. F

tab

Raz

like

ari

tmet

ički

h sr

edin

a t iz

raču

nato

t ta

blič

no

0,05

0,

01

xi-

x 5

xi-

x 3

xi-

x 2

xi-

x 4

t хi

- х5

t хi

- х3

t хi

- х2

t хi

- х4

0,

05

0,01

1

41,1

00

60,8

7**

2,43

3,

45

6,97

**

6,87

**

4,40

**

2,50

**

12,9

3**

12,7

5**

8,17

**

4,64

**

1,98

2,

61

4 38

,600

4,

47**

4,

37**

1,

90**

8,29

**

8,11

**

3,53

**

2

36,7

00

2,57

**

2,47

**

4,77

**

4,58

**

3 34

,233

0,

10

0,

19

5

34,1

33

**

= 0

,01

Tab

. 8. A

naliz

a va

rija

nse

(F-tеs

t) i

t-te

st z

nača

jnos

ti r

azli

ka s

redi

na to

taln

e du

žine

tije

la d

užič

aste

pas

trm

ke, z

avrš

etak

Ana

lysi

s of

var

ianc

e (F

-tes

t) a

nd t-

test

of s

igni

fican

t diff

eren

ces

in m

ean

body

leng

th o

f rai

nbow

trou

t, th

e en

d

T

x

F izr

. F

tab

Raz

like

ari

tmet

ički

h sr

edin

a t iz

raču

nato

t ta

blič

no

0,05

0,

01

xi-

x 5

xi-

x 3

xi-

x 2

xi-

x 4

t хi

- х5

t хi

- х3

t хi

- х2

t хi

- х4

0,

05

0,01

1

59,3

67

92,2

5**

2,43

3,

45

13,1

3**

10,9

0**

8,23

**

7,53

**

17,9

3**

14,8

8**

11,2

4**

10,2

8**

1,98

2,

61

4 51

,833

5,

60**

3,

37**

0,

70

7,

64**

4,

60**

0,

96

2

51,1

33

4,90

**

2,67

**

6,69

**

3,64

**

3 48

,467

2,

23**

3,05

**

5

46,2

33

**

= 0

,01


Literatura

1. Bencsik, I., Pacala, N., Rodica Caprita, Gabi Dumitrescu, Dorel Dronca, Liliana Petculescu-Ciochina, Alexandra Ivan, Hodut, G. (2010): The Study of Embryos Survival Rate after Eggs Triploidy Treatment in Rainbow Trout (Oncorhynchus mykiss Walbaum). Animal Science and Biotechnologies, 43 (2), pp. 1-4.

2. Hodson, P.V., Parisella, R., Blunt, B., Gray, B., Kaiser, K.L.E. (1991): Quantitative structure activity Relationships for chronic toxlclty of Phenol, P-chlorophenol, 2,4-dichlorophenol, pentachlorophenol, P-nitrophenol and 1,2,4=trichlorobenzene to early llfe stages of rainbow trout (Oncorhynchus mykiss). Canadian Technical Report of Fisheries and Aquatic Sciences.

3. Kizak, V., Guner, Y., Turel, M., Can, E., Kazim, M. (2011): Comparison of the survival and growth performance in rainbow trout (Oncorhynchus mykiss) and brown trout (Salmo trutta fario) fry. African Journal of Agricultural Research Vol. 6(25), pp. 5672-5674.

4. Kocabaş, M., Başçınar, N., Şahin, Ş.A., Kutluyer, F., Aksu, O. (2011): Hatching performance and yolk sac absorption of Abant trout (Salmo abanticus, T., 1954), Scientific Research and Essays Vol. 6 (23), pp. 4946-4949.

5. Kocabaş, M., Başçınar, N., Şahin, Ş.A., Kutluyer, F. (2012): Hatching performances and yolk sac absorptions of caspian brown trout (Salmo trutta caspius T., 1954), The Journal of Animal & Plant Sciences, 22(1): Page: 88-92.

6. Kocaman, E.M., Bayir, A., Sirkecioglu, A.N., Bayir, M., Yanik, T., Arslan, H. (2009): Comparison of Hatchery Performances of Rainbow Trout (Oncorhynchus mykiss), Brown Trout (Salmo trutta fario) and Brook Trout (Salvelinus fontinalis) under the Same Environmental Conditions. Journal of Animal and Veterinary Advances 8 (7): 1429-1431.

7. Shepherd, J., Bromage, N. (1988): Intensive Fish Farming, First Publishing, Billing & Sons Ltd, Worcester, 404 p.

8. Uysal, I., Alpbaz, A. (2002): Comparison of the Growth Performance and Mortality in Abant Trout (Salmo trutta abanticus Tortonese, 1954) and Rainbow Trout (Oncorhynchus mykiss Walbaum, 1792) under Farming Conditions. Turk J. Zool, 26, 399-403.

9. Yanik, T. & Hisar, S.A. (2002): Early development and growth of arctic charr (Salvelinus alpinus) and rainbow trout (Oncorhynchus mykiss) at a low water temperature. The Israeli Journal of Aquaculture – Bamidgeh 54(2), 73-78.


Embryonic Development and Growth Characteristics in Juvenile Rainbow Trout (Oncorhynchus mykiss Wal.) Originating from

Five Different Parent Flocks

Nebojša Savić, Dragan Mikavica, Biljana Rogić1


Abstract

Five hatcheries (different parent flocks) were selected. Their fertilised roe was taken in the period from 13 December 2012 to 21 December 2012 and transported to salmonid spawning Klašnik Banja Luka, where it was placed under the same conditions as in the incubation development. All the females whose spawn was taken were 4 years old. The water temperature in the hatchery varied within narrow limits and ranged from 10.2 to 10.8oC. The embryonic development of the eye appearance varied from 176 (treatment 5) to 188 (treatment 1) degree days. The incubation period (from fertilisation to hatching) lasted from 260 degree days in the treatment of 4 to 292 degree days in treatments 1, 2 and 3. Mortality during the incubation period was extremely high in the treatment of 4 and was 60.79%, while in the other treatments it ranged from 4.19% to 10.80%. With transition to exogenous feeding, significant differences in terms of growth characteristics were found, which is epecially evident in different values of SGR and TGC. Using analysis of variance and t-test, statistically significant differences between mean weight and body length (=0.01) were determined in most combinations, indicating significant genetic heterogeneity of the analysed parent flocks. Key words: rainbow trout, embryonic development, growth characteristics. Nebojša Savić E-mail Address: [email protected]



Испитивање технике за апликацију пестицида у циљу добијања GlobalGap стандарда у Републици Српској

Зоран Маличевић, Борислав Раилић, Синиша Митрић,

Дијана Михајловић, Младен Бабић1

1Пољопривредни факултет, Универзитет у Бањој Луци, БиХ

Сажетак

Проналазак и примјена пестицида довели су до праве револуције у би-љној производњи, те спадају у један од већих проналазака. Правилним коришће-њем технике за заштиту биља обезбијеђује се како ефикасност примјене тако и економичнист употребе пестицида. Савремена пољопривреда подразумијева про-изводњу у оквиру одређених стандарда нарочито са аспекта примјене пестицида, тј. производњу - безбиједене хране. Циљ ових испитивања је да се утврди стање технике за апликацију пестицида на подручју Републике Српске и могућности испуњавања услова које налаже GlobalGap стандард. Одговарајућом опремом у складу с поменутим стандардом приступило се испитивањима: пумпе, распрски-вача, манометра, броја обртаја карданског вратила и визуелне контроле. Добије-ни резултати показују да само добро подешен, калибрисан и баждарен уређај мо-же да испуни услове GlobalGap стандарда. Додатни проблем представља опре-мљеност газдинстава уређајима који су старији од 8 година, тј. у 77,70 % случаје-ва. То потврђују и резултати испитивања који у великом броју случајева биљеже неисправност склопова од којих у великој мјери зависи ефикасност третирања. Редовна контрола радне исправности технике за апликацију пестицида неопхо-дна је мјера у савременој пољопривредној производњи из разлога велике употребе пестицида. Кључне ријечи: пестициди, контролисана апликација, стандард, безбједна

храна.

Увод На висок и квалитетан принос у пољопривреди утиче велик број фактора. Један од најважнијих фактора, поред температуре, свјетлости, ваздуха, сортиме-нта, земљишта итд., свакако представља одговарајућа агротехника.


Обављање агротехничких операција у оптималним роковима није могуће без учешћа савремене механизације. У нашим условима производње мало је за-ступљена савремена механизација те учестала контрола и подешавње постојеће има велики значај. Редовна контрола радне исправности технике за апликацију пестицида неопходна је мјера у савременој пољопривредној производњи коју ка-рактерише велика употреба пестицида (Седлар, 2006). Ради омогућавања про-изводње здравствено безбиједне хране, заштите животне околине, као и смањење трошкова производње неопходно је обезбједити контролисану апликацију пести-цида (Ђукић, 2005). Таква апликација могућа је само са радно исправним маши-нама (Langenakens, 1999). Ganzelmeier (2007) наводи да је европски Парламент и Вијеће препознало неопходност и потребу смањења штетног утицаја пестицида на здравље човјека и животну околину и све мјере усмјерене ка побољшању квалитета апликације пестицида. У том смислу су ˝ начела добре пољопривредне праксе� (GAP) која су позивала на правилну употребу пестицида, уз савјесност у производњи, преобликована у интегралну заштиту, као и контроле и инспекције (GlobalGAP). Знајући да није могуће провјерити сваког пољопривредника малопродајни конзо-рцијуми су развили комерцијалне стандарде од којих је у овом моменту водећи ЕurepGAP стандард. Пошто је примјена овог стандарда превазишла границе Европе, добио је име GlobalGAP. GlobalGAP је данас међународни стандард који обухвата производњу примарних пољопривредних производа и активности након бербе. Замишљен је као гаранција да су предузете све мјере и контроле да би про-извод био квалитетан. У GlobalGAP стандарду значајно мјесто заузимају прскалице и орошивачи као најчешће примјењиване машине за апликацију пе-стицида у ратарству, повртарству и воћарству. За дефинисање метода контроли-сања прскалица и орошивача, GlobalGAP стандард је користио препоруке првог и другог Европског симпозијума о стандардизацији процедура инспекције прскла-ица и орошивача у Европи (SPISE), (Moeller, 2007). Први инспекцијски прегледи технике за апликацију пестицида у Републици Српској спроведени су током 2008. године. Инспекцијски прегледи уређаја се обављају на захтјев власника машина, а последица су увођења стандарда и система контрле у току производње и након бербе.

Материјал и методе рада Испитивања су организована на више локација широм Републике Српске. Укупно је испитано четири прскалице и 41 орошивач. Посебан акценат је дат на већа производна подручја као што су: Србац, Лакташи, Градишка, Костајница, Козарска Дубица, Нови Град и Приједор. Испитивање је обављено на захтјев Удружења Интегралне производње воћа у оквиру пројекта ˝Подстицање предузетништва у руралним подручјима кроз повећање конкурентности и тржишног потенцијала ˝. Прикупљени су сви потребни релевантни подаци за квалитетну анализу испитивања које је релизовано у току 2011. године. Особље


лабораторије за провјеру исправности машина за заштиту биља Катедре за пољо-привредну механизацију, Пољопривредног факултета Бања Лука, је користило стандардне тест формуларе, гдје се уносе сви резулатати инспекције. Формулар садржи податке о визуелној контроли и контроли инструментима. Испитани орошивачи у већини случајева су ношени, запремине до 500 литара, произведени послије 2000. године. На подручју које је обухваћено испи-тивањем углавном су заступљени орошивачи Агромеханика Крањ запремине резервоара 330 и 440 литара. Поред наведених постоји мањи број вучених орошивача Морава АМ-1100 INOX, Unigra, Zupan, Taral turbo. Визуелна контрола је подразумијевала стање оштећеност резервоара, дистрибуционих цијеви, спојева, филтера и вентила. Нарочито се обраћала пажња на контролу цурења и капања средства на поменутим дијеловима. Контрола инструментима подразумијева мјерења протока и одступања од номиналних вриједности. Мјери се: број обртаја карданског вратила, брзина ваздушне струје вентилатора, одступање манометра, капацитет пумпе и распрскивача.

Резултати и дискусија Визуелна контрола одређених склопова Опремљеност газдинстава у нашим условима механизацијом за аплика-цију пестицида која је старија од осам година је додатни мотив за имплемента-цију стандарда. Процентуални удио уређаја који прелазе експлоатациони период од 8 година износи 77,70 %. Поставља се оправдано питање како остварити ко-нтролисану аликацију с таквим уређајима. Додатни проблем је неупућеност ко-рисника у оптимално подешавање уређаја како би се остварило како потребне но-рме тако и усмјереност млаза на третирани објекат. Први корак при тестирању је визуелна контрола уређаја, која има за циљ уочавање недостатака који се могу примијетити голим оком а приказани су у табели 1. Визуелна контрола испитаних уређаја показује да су највећа одступања запажена код непостојања заштите карданског вратила и то у 15 случајева или код 33,30 % од укупно испитаних уређаја. Опремљеност агрегата одговарајућом свјетлосном сигнализацијом која омогућава ноћна третирања, у периоду високих дневних температура, је на ниском нивоу и у 18 случајева или 40 % евидентирана је неопремљеност истим. Лако читљива скала на резервоару је регистрована само у 19 случајева или 42,20 % од испитаних уређаја. Да би се обезбиједила уједначеност третирања лијеве и десне стране неопходно је да уређај буде опремњен истим дизнама. На тестираном подручју евидентирано је само 48,90 % уређаја који су опремљени истим дизнама на лијевој и десној страни. То је један од актуелних проблема којег руковаоци агрегата директно проузрокују, а који увелико нарушава уједначеност третирања када је у питању лијева или десна страна круне.


Таб. 1. Анализа визуелне контроле испитаних уређаја Visual inspection of the tested equipment

Елементи визуелене контроле Elements for visual inspection

ВЕЋИ НЕДОСТАЦИ MAJOR FAULTS

МАЊИ НЕДОСТАЦИ MINOR FAULTS

РЕЗУЛТАТ У РАДУ RESULTS

БРОЈ NUMBER

% БРОЈ

NUMBER % БРОЈ

NUMBER %

Притисак у гумама - - 3 6,60 42 93,40 Кардан подмазан 2 4,50 7 15,5 36 80,00 Кардан заштићен 15 33,30 - - 30 66,70 Свјетло за ноћно третирање

18 40,00 - - 27 60,00

Табела за дизне 21 46,70 3 6,60 21 46,70 Резервоар чист 8 17,80 12 26,60 25 55,60 Резервоар неоштећен - - 3 6,60 42 93,40 Вентил за пражњење - - 3 6,60 42 93,40 Филтер чист 1 2,20 5 11,10 39 86,70 Скала на резервоару 26 57,80 - - 19 42,20 Мјешач исправан 10 22,20 - - 35 77,80 Спојеви уреду 4 8,80 2 4,50 39 86,70 Спојеви нису пресавијени

- - 2 4,50 43 95,50

Конструкција стабилна

2 4,50 4 8,80 39 86,70

Прикључци доступни - - 1 2,20 44 97,80 Уравнотеживач притиска

7 15,50 - - 38 84,50

Филтер притиска чист 8 17,80 2 4,50 35 77,70 Усисни филтер чист 3 6,60 3 6,60 39 86,80 Филтер дизни чист 12 26,70 8 17,80 25 55,50 Дизне под правим углом

- - 4 8,80 41 91,20

Дизне лијево/десно исте

16 35,50 7 15,60 22 48,90

Дизне се могу окренути

3 6,60 7 15,50 35 77,90

Укључење, лијево/десно

1 2,20 3 6,60 41 91,20

Вентили за затварање 4 8,80 2 4,50 39 86,70 Подмазивање пумпе 2 4,50 11 24,50 32 71,00 Манометар читљив (> 60 mm)

- - 12 26,70 33 73,30

Макс.скале на манометру, 1bar

5 11,10 - - 40 88,90

Манометар се тресе 17 37,80 8 17,80 20 44,40

Контрола манометра-манотест

Манотест подразумијева контролу исправности манометра. Од исправности манометра и висине притиска увелико зависи квалитет заштите. Жељена величина капљице која обезбјеђује мале норме третирања може се постићи само уз одговарајући притсак и адекватне распрскиваче. У табели 2. је


приказано стање исправности манометра и одступања од реперног манометра при притиску од 10 bara. Контрола се врши на три различита притиска тј. 5, 10 и 15 bara. Таб. 2. Одступања манометара Manometer variation

Одступање

Var

iati

on

>2% >5% >10% Без одступања

Without variation

Неисправни Not working

10 bara

БРОЈ

NU

MB

ER

%

БРОЈ

NU

MB

ER

% БРОЈ

NU

MB

ER

%

БРОЈ

NU

MB

ER

%

БРОЈ

NU

MB

ER

%

17 37,80 3 6,70 14 31,10 7 15,50 4 8,90 Одступањем од одговарајућег притиска знатно се повећава дрифт, а самим тим и губитак течности. Нпр. проток распрскивача Lechler TR 80-04 при притиску од 10 bara износи 2,83 l/min, ако манометар одступа само један bar, и ако узмемо у обзир да је орошивач опремљен са 12 распрскивача имамо чист гу-битак од 1,68 l/min, или за 10 h рада просули смо 1008 l заштитног средства. Не само да је изгубљено 1008 l скупог средства него се поставља оправдано питање производње здравено безбиједне хране, пошто вишак добрим дијелом заврши у плодовима и земљишту. Контрола капацитета распрскивача (дизни) Провјера појединачних дизни се огледа у мјерењу протока min/l и

утврђивање одступања од номиналних вриједности. Контролисани орошивачи су опремљени дизнама:

- Lechler (TR/ITR 80-015 зелене кодације, TR/ITR 80-02 жуте кодације, TR 80-04 црвене кодације),

- Albuz (ATR 208 лила кодације, ATR 212 жуте кодације, ATR 220 црвене кодације).

- Albuz AMT 1-0, AMT 1-2 i AMT 1-5. Разнолика опремљеност дизнама, које су завршни елементи и од њиховог стања увелико зависи квалитет саме заштите, указује нам на слабу обученост, велика одступања и велика варирања када су норме у питању. У процесу контроле су евидентирани сви наведени типови распрскивача. Примјера ради, проток распрскивача Albuz ATR 208 при притиску 10 bara износи 0,52 l/min, док код распрскивача Albuz ATR 230 при притиску 10 bara износи 3,49 l/min што указује на разлику од скоро 7 пута. Из дискусије с произвођачима евидентирано


је да су у питању исте сорте и исти узгојни облик што је јасан показатељ о лошој подешености уређаја с аспекта норми третирања. Велики проблем када су дизне у питању се јавља због запушености истих из разлога кориштења лошег квалитета воде што је отклоњено чишћењем. Такви случајеви су евидентирани у 35 % контролисаних распрскивача. Од испитаних распрскивача 22 % су замијењени новим из разлога повећања протака преко дозвољене мјере. Било је случајева потпуне запушености што у великој мјери нарушава параметре заштите и као такви су замијењени без могућности чишћења. Контрола капацитета пумпе Табела 3. приказује стање испитаних пумпи. У првој колони је очитана номинална проточна моћ пумпе у литрама по минути. Друга колона садржи измјерене вриједности слободног протока при броју обртаја карданског вратила трактора од 540 o/min. Уређај за мјерење протока омогућава мјерења протока при различитим притисцима. Трећа колона садржи вриједности протока мјерене при притиску од 5 bara, а четврта вриједност протока при притиску од 10 bara. Предпоследња односно последња колона приказује процентуално одступање од номиналне вриједности протока и испуњеност услова стандарда с аспекта протока пумпе. У погледу исправност пумпи из табеле се види да у 10 случајева постоји одступање односно умањење протока преко 10 % што је сигнал за провјеру стања мембрана и вентила.

Закључак Савремена пољопривреда подразумијева производњу у оквиру одређених стандарда и директива, а нарочито са аспекта примјене пестицида, тј. Про-изводњу здравствено безбједене хране. Производњу здравствено безбједне хране, заштиту животне околине, као и оптималне трошкове производње немогуће је обезбиједити без контролисане апликације пестицида. Након испитивања примијећен је недостатак основних знања о раду те-хничких система за апликацију пестицида. Веома лоше стање исправности и по-узданости великог броја уређаја намеће потребу хитности њихове провјере. С аспекта визуелне контроле може се закључити да корисници недовољно пажње посвећују мјерама безбједности које се огледају у опремљено-сти кардана заштитном облогом што је евидантирано у 33,30 % случаја. С аспе-кта визуелне контроле проблем су неопремљеност свјетлосном сигнализацијом, скала на резервоару, опремљености различитим распрскивачима с обе стране. Испитани орошивачи су у лошем стању што је и за очекивати с обзиром да је 77,70 % старости преко 8 година.


Таб. 3. Контрола протока пумпи Pump flow control

Бр. No.

Капацитет пумпе [l/min]

Pump flow capacity [l/min]

Проток на 540 о/min

Capacity at 540 rpm

Проток на 5 bara Capacity at 5 bar

Проток на 10 bara

Capacity at 10 bar

Одступање [%] Deviation [%]

1. 65 70 59 56 7,70 2. 65 72 60 58 10,70 3. 65 74 62 61 13,80 4. 65 60 53 48 - 8,00 5. 65 68 56 53 4,60 6. 65 55 44 39 -15,40 7. 65 60 51 44 -7,70 8. 75 73 68 62 12,30 9. 65 66 55 50 1,50 10. 65 60 54 51 -7,70 11. 65 53 42 36 -18,50 12. 90 91 85 82 1,10 13. 104 93 84 80 -10,50 14. 65 69 55 53 6,10 15. 105 104 98 93 -0,95 16. 104 107 99 95 2,90 17. 65 64 54 51 -1,50 18. 65 63 57 54 -3,00 19. 65 60 52 50 -7,70 20. 60 58 48 44 -10,80 21. 65 73 60 55 12,30 22. 65 68 57 53 4,60 23. 65 75 60 59 15,40 24. 90 92 83 81 2,20 25. 65 56 46 41 -13,80 26. 105 102 95 90 -2,85 27. 65 64 57 53 -1,50 28. 100 98 89 85 -2,00 29. 65 68 55 50 4,60 30. 65 64 54 50 -1,50 31. 65 66 58 54 1,50 32. 65 71 60 57 9,20 33. 65 70 57 55 7,70 34. 65 74 61 59 13,80 35. 65 50 39 33 -23,00 36. 65 53 44 40 -18,50 37. 65 62 51 49 -21,50 38. 65 60 51 50 -7,70 39. 65 49 36 32 -24,60 40. 65 72 60 54 10,70 41. 65 70 58 54 7,70 42. 65 62 57 54 -4,60 43. 65 50 40 36 -23,70 44. 65 70 56 53 7,70 45. 65 67 58 55 3,00


На основу испитивања манометара може се констатовати да потпуна не-исправност од 8,90 % и одступање преко дозвољеног у 31,10 %, чини 40 % уре-ђаја који не испуњавају услове стандарда када је манотест у питању. Неопходно је утврдити смањен проток пумпи који је евидентиран у 10 случајева. У ту сврху потребно је провјерити стање мембрана пумпе и испра-вност вентила. Провјерити све заптиваче на пумпи и похабане замијенити. Додатни проблем представља и опремљеност тржишта резервним дијеловима ло-шег квалитета чије су предности једино мала цијена. Ту се прије свага мисли на распрскиваче и мембране пумпи. Корисници мало знају о подешавању појединих склопова што често проузрокује кварове и лошу дитрибуцију. Поред потребне стручности руковаоц техником за апликацију пестицида треба да зна да промјеном сваког параметра може увелико да наруши предуслов контролисане апликације. При овом испитивању су вршене корекције на лицу мјеста као што су: за-мјена дизни и манометара који не испуњавају захтјеве стандарда, баждарења и чишћења распрскивача и филтера код којих је то било могуће. Велики проблем код дизни се јавља због запушености из разлога кори-штења лошег квалитета воде и лошег одржавања система пречистача. Такви слу-чајеви су евидентирани у 35 % контролисаних распрскивача. Од испитаних ра-спрскивача 22 % су замијењени новим из разлога повећања протока преко дозвољене мјере. Било је случајева потпуне запушености што у великој мјери нарушава оптималне параметре заштите и као такви су замијењени новим. Да би се апликација подигла на виши ниво неопходно је озбиљније приступити мјерама обуке самих руковаоца када је у питању подешавање мјерно регулационих склопова код технике за апликацију пестицида.


1. Ђукић Н, Седлар А, Бугарин Р. 2005. Значај редовне контроле прскалица. Ревија ˝Агрономска сазнања�, 15 ()4: 18-20.

2. Langenakens, J, Pieters M. 1999. Organization and Results of The

Compulsory Inspection of Spryers in Belgium, 7 th International Congress on Agrcultural Mechanisation and Energy 26-27 May, Adana - Turkiye, p. 50-53.

3. Седлар А. 2006. Анализа метода за тестирање прскалица, Магистарски рад, Универзитет у Новом Саду, Пољопривредни факултет, Нови Сад.

4. Moeller K, Coetezer E. 2007. Implementation of SPISE features in the Eurepgap standard, 2nd SPISE: 19-20.


Inspection of the Machines for Pesticide Application in Order to Achieve GlobalGAP Standard in the Republic of Srpska

Zoran Maličević, Borislav Railić, Siniša Mitrić,

Dijana Mihajlović, Mladen Babić1


Abstract

The invention and application of pesticides has led to a real revolution in plant production, and it is regarded as one of the greatest inventions. Proper use of plant pro-tection technology ensures both application efficiency and the economical use of pesticides. Modern agriculture implies production within certain standards, in particular from the point of pesticide application, i.e. production of safe food. The aim of this study was to determine the condition of the machines for application of pesticides in the Republic of Srpska and to find out whether they meet the requirements set by the GlobalGAP standard. With the appropriate equipment, in accordance with the above standards, the examination of pumps, nozzles, pressure gauge, RPM of PTO and visual control was performed. The results show that only a well-tuned and calibrated device can be eligible for GlobalGAP standards. Another problem refers to the equipment on farms that is older than eight years, including 77.70% of cases. This is confirmed by the results and a number of recorded defects on which the effectiveness of treatment largely depends. Regular inspection of the machines for pesticide application is a required measure in modern agricultural production because of the high use of pesticides. Key words: pesticides, controlled applications, standard, safe food. Zoran Maličević E-mail Address: [email protected]



Утицај додатка киселог тијеста на мрвљивост хљеба од пшеничног брашна

Наташа Лакић, Мирослав Грубачић1

1Технолошки факултет, Универзитет у Бањој Луци, Република Српска, БиХ

Сажетак

Хљеб је кварљива намирница, на којој се врло брзо након печења почињу примјећивати први знаци старења. Знаци старења се примјећују на кори и среди-ни хљеба, а мијењају се и органолептичке особине. Ипак, најзначајнији знаци при старењу се уочавају на средини хљеба која постаје тврда, мање стишљива и мрвљива. С обзиром да је свјежина пекарских производа један од основних кри-теријума потрошача, циљ овог рада је да се, у условима рада пекарских погона на нашим подручјима, испита утицај додатка течног киселог тијеста на процес ста-рења, односно мрвљивост хљеба. За потребе постављеног експеримента, вршена су пробна печења за контролне узорке без додатка киселог тијеста и експериме-нталне узорке са додатком киселог тијеста. Потом је одређивана мрвљивост узо-рака и то 12, 24 и 48 сати након печења хљеба и вршена компаративна анализа резултата. Добијени резултати показују да употребом киселог тијеста у техноло-шком процесу производње хљеба је могуће смањити мрвљивост, односно успо-рити процес старења. Кључне ријечи: хљеб, квалитет, кисело тијесто, свјежина, старење,

мрвљивост.

Увод Производња и прерада пшенице и производња хљеба познати су већ 6000 година. Свакако, током вијекова, начини производње су се мијењали и усаврша-вали са циљем унапређења квалитета производа. Хљеб је данас најзаступљенија намирница у исхрани људи, са врло високим учешћем и у нашој националној исхрани. Дакле, хљеб је свакодневно предмет оцјене корисника, што нас обаве-зује да се питању квалитета хљеба поклони довољно пажње. Свјежина хљеба је потрошачима један од основних показатеља његовог квалитета. При чувању хљеба, у уобичајеним температурним условима, већ


послије 10-12 часова, појављују се први знаци старења. Мека, лако стишљива и немрвљива средина свјежег хљеба током стајања постаје све тврђа, мање сти-шљива и мрвљива. Кора хљеба постаје мека, губи сјај, а понекад постаје и смежу-рана. Изражена пријатна арома и укус се губе, те хљеб поприма специфичан ми-рис и укус старог хљеба (1). Старење хљеба је посљедица сложених физичких, хемијских, колоидних и биохемијских процеса на угљоводоницима и протеинима, који и до дан данас нису у потпуности објашњени. Ипак, одговорност за старење хљеба више се односи на скробну компоненту, премда је и садржај протеина врло важан (2). На-јвеће промјене при старењу настају у средини хљеба. У зидовима пора свјежег хљеба које су грађене од денатурисаних бјела-нчевина уграђена су дјелимично клајстеризована скробна зрна измјењеног обли-ка и димензија у односу на скробна зрна у тијесту. Оваква скробна зрна се време-ном скупљају и смањује им се запремина, што се може видјети и под микроско-пом. Истовремено долази до промјена у структури ланаца амилозе. Овај процес се назива ретроградација амилозе и објашњава се на слиједећи начин: у средини хљеба се мијења структура амилозних ланаца од аморфне у кристалну, што има за посљедицу отврдњавање средине хљеба (3). Поједностављено речено, у току старења структура скроба се збија, дјелимично се издваја вода која је везана у процесу клајстеризације и коју једним дијелом прихватају бјеланчевине. Збија-њем скробних зрна, око њих се образују ваздушни канали, чиме се објашњава мрвљење средине хљеба. Један од начина успоравања старења хљеба је производња по индире-ктном поступку, тј, употребом киселог тијеста (4-7). Фактор повећања киселости, сам по себи, не објашњава унапређење квалитета, с обзиром да хемијски закисе-љени хљебови старе брже у односу на оне са киселим тијестом или контролним хљебовима (8). Дакле, ретроградација скроба ће бити мања за хљебове од киселог тијеста (9). Битна је и улога појединих сојева бактерија млијечне киселине у процесу старења хљеба. Одређени сојеви поменутих бактерија посједују протеолитичке и амилолитичке ензиме који су најефективнији у одлагању процеса старења. Недавна истраживања су такође показала способност одређених млијечно-ки-селих бактерија да продукују егзополисахариде од којих су већина потенцијалне супстанце са могућношћу одлагања процеса старења (10).

Материјал и методе За потребе испитивања користиле су се слиједеће сировине:

1. Пшенично брашно Т-500 и Т-850, комерцијалне врсте брашна произвођа-ча „Житопромет“ А.Д. – Бијељина, који су према фаринографским пока-затељима квалитета (11, 12) сврстани у квалитетне класе Б2 (Т-500) и Б1(Т-850).

2. Свјеж пресовани пекарски квасац „Fortepan“ произвођача „Casteggio lieviti“ – Italy.


3. Јодирана со произвођача „Со Комерц“ д.о.о. - Бања Лука. 4. Течно пшенично кисело тијесто произвођача „Ireks GmbH“ – Germany. 5. Адитив „Unipan“ произвођача „GB Plange“ – Netherlands (у складу са

препорученом рецептуром произвођача киселог тијеста, кориштена је минимална количина адитива).

Са циљем испитивања утицаја додатка киселог тијеста на мрвљивост хљеба проведен је низ пробних печења у пекарама „Бакал“ и „Бокић“, Бања Лука. За обе врсте хљеба (бијели и полубијели), припремљена су по три узорка: контро-лни (који се иначе производе у погонима наведених пекара) и два експериментална (са додатком киселог тијеста). Нормативи сировина за контролне и експериме-нталне узорке пшеничног бијелог и полубијелог хљеба су дати у табелама 1 и 2. Таб. 1. Нормативи сировина за контролне и експерименталне узорке пшеничног

бијелог хљеба Formula of control and experimental samples for white wheat bread

Контролни узорак за пшенични бијели хљеб

Control sample for white wheat bread

Експериментални узорак за пшенични

бијели хљеб 1 Experimental sample for

white wheat bread

Експериментални узорак за пшенични

бијели хљеб 2 Experimental sample for

white wheat bread Пшенично брашно Т-500 Wheat flour T-500

100% 100% 100%

Вода Water

према моћи упијања воде

according to water absorption





Квасац Yeast

2% 1,5% 1,2%

Со Salt

2% 2% 2%

Адитив Additive

0,2% 0,2% 0,2%

Кисело тијесто Sourdough

- 2% 2,5%


Таб. 2. Нормативи сировина за контролне и експерименталне узорке пшеничног полубијелог хљеба

Formula of control and experimental bread samples for semi white wheat bread

Контролни узорак за пшенични

полубијели хљеб Control sample for semi white wheat

bread

Експериментални узорак за пшенични полубијели хљеб 1

Experimental sample for semi white wheat bread

Експериментални узорак за пшенични полубијели хљеб 2

Experimental sample for semi white wheat bread

Пшенично брашно Т-500 Wheat flour T-500

30% 30% 30%

Пшенично брашно Т-850 Wheat flour T-850

70% 70% 70%

Вода Water







Квасац Yeast

2% 1,5% 1,2%

Со Salt

2% 2% 2%

Адитив Additive

0,2% 0,2% 0,2%

Кисело тијесто Sourdough

- 2% 2,5%

Пробни технолошки поступак производње хљеба је проведен по слиједећој технолошкој шеми (фаза припреме киселог-квасног тијеста је прескочена јер је кориштено већ припремљено комерцијално течно пшенично кисело тијесто):

- припрема и дозирање сировина према наведеној рецептури, - замјес хљебног тијеста на спиралном мјешачу, - ферментација у маси тијеста у трајању од 20 минута, - дијељење и округло обликовање, - међуодмарање у трајању 15 минута, - завршно обликовање, - завршна ферментација 50 минута, - печење 25 минута на 230оС.


Припрема и пробно печење пшеничног бијелог и полубијелог хљеба је проведено по наведеним рецептурама (табела 1 и 2) и под истим условима. Испитивања мрвљивости узорака хљеба су вршена у Лабораторији за прехрамбене технологије и биотехнологије – Технолошки факултет Бања Лука (13). Мрвљивост средине је праћена користећи методу коју је описао Ауерман: из средине хљеба оштрим ножем изреже се 9 коцкица димензија 25x25x25 mm и измјере се заједно на техничкој ваги. Измјерене коцке ставе се на округло лабо-раторијско сито број 1 по Дину и затворе се поклопцем. Укључи се електромотор и сито стави у погон. Коцке се вибрирањем „просијавају“ током 15 минута. Послије тога се окрњене коцке уклоне и пажљиво сакупе њихови ситни остаци, укључујући и најситиније дјелиће који су остали на ситу и измјере се. Разлика између полазне масе коцкица и масе мрва које су остале на ситу одређује мрвљи-вост и изражава се у % на полазну масу коцкица.

Резултати и дискусија Да би смо стекли увид у ефекте киселог тијеста на процес старења хљеба, одређивање мрвљивости хљеба је вршено 12, 24 и 48 сати након печења. Резулта-ти су приказани табеларно и графички, те представљају просјечну вриједност три мјерења (табеле 3 и 4; слике 1 и 2). Таб. 3. Резултати одређивања мрвљивости за бијели пшенични хљеб Results of crumbliness measurements for white wheat bread

Мрвљивост (%)

након 12 сати Crumbliness (%)

after 12 hours

Мрвљивост (%) након 24 сатa

Crumbliness (%) after 24 hours

Мрвљивост (%) након 48 сати


Контролни узорак

Control sample 0,67 1,99 2,58

Експериментални

узорак 1 Experimental sample 1

0,30 0,78 1,75


узорак 2 Experimental sample 2

0,28 0,78 1,70


Сл. 1. Резултати испитивања мрвљивости – пшенични бијели хљеб Results of crumbliness measurements - white wheat bread

Резултати приказани у табелама указују да се мрвљивост повећава са ста-рењем хљеба и повећањем дужине времена складиштења, и код контролних и експерименталних узорака, али са том разликом што је мрвљивост мање изражена код узорака са додатком киселог тијеста. Дакле, резултати добијени у оквиру овог експеримента су у сагласности са досадашњим истраживањима о ефекту киселог тијеста на успоравање ретро-градационог процеса скробне компоненте средине хљеба, тј. значајне услоге киселог тијеста у одлагању процеса старења хљеба (14, 15). Таб. 4. Резултати одређивања мрвљивости за полубијели пшенични хљеб Results of crumbliness measurements for semi white wheat bread



Мрвљивост (%) након 24 сатa




Контролни узорак

Control sample 0,93 1,49 1,76


узорак 1 Experimental sample

0,45 0,46 1,17


узорак 2 Experimental sample

0,40 0,45 1,18

0

0,5

1

1,5

2

2,5

3

Контролни узорак Експериментални узорак 1

Експериментални узорак 2

након 12 сати

након 24 сата



Сл. 2. Резултати испитивања мрвљивости – пшенични полубијели хљеб Results of crumbliness measurements – semi white wheat bread

Закључак

Користећи методу одређивања мрвљивости хљеба утврђено је успорено старење хљеба са додатком киселог тијеста, у односу на контролне узорке, што одговара литературним подацима о позитивном утицају киселог тијеста на процес старења хљеба. С обзиром да хљеб заузима значајно мјесто и у нашем свакодневном животу и на нашим трпезама, у потпуности је разумљиво што се данас огроман број научних и стручних радника бави проблематиком производње пекарских производа, настојећи да допринесу побољшању квалитета хљеба израженог преко његовог укуса и, наравно, свјежине. Процес старења хљеба се може успо-рити на неколико начина, али, ипак, досадашња изучавања овог проблема упућу-ју нас да рјешење треба тражити у познавању и апликацији биотехнологије кисе-лог тијеста, гдје се поред успоравања процеса старења постиже и низ позитивних учинака на остале квалитативне особине хљеба.


1. Auerman, L.J.: Технологија пекарске производње, Универзитет у Новом Саду, Нови Сад (1988), стр. 181-207.

2. Ковачевић, М.Б.: Пекарство и посластичарство, Прогрес, Нови Сад (2001), стр. 126-129.

3. Калуђерски, Г., С. Калуђерски, Б. Тошић: Прехрамбена технологија, Завод за уџбенике и наставна средства, Београд (1998), стр. 239-247.

0

0,2

0,4

0,6

0,8

1

1,2

1,4

1,6

1,8

2

Контролни узорак Експериментални узорак 1

Експериментални узорак 2


након 24 сата



4. Бољевић, В.: Могућност коришћења чистих култура бактерија млијечне киселине у производњи хљеба, Докторска дисертација, Универзитет у Бањој Луци, Технолошки факултет, Бања Лука, 2002.

5. Brummer, J., К. Lorenz: European developments in wheat sourdoughs, Cereal Foods World 36 (1991) 310-314.

6. Katina, K.: Sourdough: a tool for the improved flavour, texture and shelf-life of wheat bread, Academic dissertation, University of Helsinki, 2005.

7. Kulp, K., К. Lorenz, J. Klaus: Handbook of dough fermentation, Marcel Dekker Inc., 2003.

8. Clarke, C.I.: Influence of sourdough and lactic acid bacteria on the quality of cereal products, PhD thesis, Department of Food and Nutritional Sciences, The National University of Ireland, University College Cork, 2003.

9. Corsetti, A., М. Gobbetti, F. Balestrieri, F. Paoletti, L. Russi, J. Rossi: Sourdough lactic acid bacteria effects on bread firmness and staling, Journal of Food Science 63 (1998) 347-351.

10. Korakli, M., M. Pavlovic, M. Ganzle, R. Vogel: Exopolysaccharide and kestose production by Lactobacillus sanfranciscensis LTH2590, Applied and Environmental Microbiology 69 (4) (2003), 2073-2079.

11. Калуђерски, Г., Н. Филиповић: Методе испитивања квалитета брашна, пекарских и тестеничарских производа, Цветник, Нови Сад (1998), стр. 116-201.

12. Правилник о методама узимања узорака и методама физичких и хемијских анализа за контролу квалитета жита, млинских и пекарских производа, тјестенина и брзо смрзнутих тијеста, Службени лист СФРЈ, бр. 74/88.

13. Лакић, Н.: Утицај индиректног начина израде тијеста на одређене квалитативне особине хљеба, Магистарски рад, Универзитет у Бањој Луци, Технолошки факултет, Бања Лука, 2012.

14. Rouzaud, O., М. Martinez–Anaya: Realtionship between biochemical and quality related characteristics of breads, resulting from the interactions of flour, microbial starter and the type of process, Zeitchcrift fur Lebensmittel, Unterschung und Forschung 204, 321-326.

15. Corsetti, A., B. Gobbetti, B. De Marco, F. Balestrieri, F. Paoletti, J. Rossi: Combined effect of sourdough lactic acid bacteria and additives on bread firmness and staling, Journal of Agriculture and Food Chemistry 48 (2000) 3044 -3051.

16. Правилник о пекарским производима, Службени гласник БиХ, бр. 77/10.


The Еffect of Sourdough on Crumbliness of Wheat Bread

Nataša Lakić, Miroslav Grubačić1

1Faculty of Technology, University of Banja Luka, Republic of Srpska, BiH

Abstract

Bread has a tendency to get spoiled and very soon after the baking, the first signs of ageing can be noticed. Ageing signs can be noticed on the crust and on the crumb structure, but its organoleptic properties also change. Nevertheless, the most important ageing signs can be noticed on the crumb structure which becomes firm, less compressible and crumbly. Considering that freshness of baked products is one of the main criteria for consumers, the purpose of this paper was to analyse the effect of sourdough on ageing process and bread crumbliness in working conditions of bakery facilities in this region. For the purpose of this study, experimental baking was performed for control samples without sourdough and experimental samples with addition of sourdough. Then, crumbliness of the samples was analysed (12, 24 and 48 hours after the baking) and the comparative analysis of the results was performed. The obtained results show that by using sourdough in the process of bread making it is possible to reduce crumbliness and to slow down the ageing process. Key words: bread, quality, sourdough, freshness, ageing, crumbliness. Nataša Lakić E-mail Address: [email protected]



Принос и квалитет сјемена високог вијука (Festuca arundinaceа Schreb.) произведеног на депосолу у току поступка рекултивације

Ненад Малић1 , Жељко Лакић2

1 ЕФТ – Рудник и термоелектрана Станари, Станари – Добој, БиХ

2 Пољопривредни институт Републике Српске – Бањалука, БиХ

Сажетак

У раду су изнијети двогодишњи резултати истраживања утицаја растућих доза азота на принос и квалитет сјемена високог вијука произведеног на депо-солу спољног одлагалишта откривке са површинског копа Рашковац – Станари. Пољски двофакторијални оглед постављен је по методи случајног блок система у четири понављања. Током испитивања праћен је утицај растућих доза азота (40, 60 и 80 kg ha-1 N) на принос и квалитет сјемена високог вијука у односу на ко-нтролну варијанту. Добијени резултати испитивања указују да је примјена растућих доза азота имала велики утицај на висину приноса сјемена, масу 1.000 сјемена и величину (крупноћу) сјемена високог вијука. Највећи просјечан принос сјемена (223,8 kg ha-1) остварен је са дозом азота од 60 kg ha-1. Најмање колебање, односно највећа стабилност приноса сјемена, током двогодишњег испитивања, постигнута је примјеном дозе од 40 kg ha-1 N. Примјеном дозе азота од 80 kg ha-1

остварена је највећа просјечна маса 1.000 сјемена (1,52 g) и највећа величина (крупноћа) сјемена високог вијука (645 сјемена/g).

Кључне ријечи: депосол, азот, принос, квалитет, сјеме, Станари.

Увод

Високи (барски) вијук (Festuca arundinacea Schreb.) је биљна врста која нема посебне захтјеве према земљишту. Толерантан је према киселости земљи-шта, има широк ареал распрострањења, и може се гајити на земљиштима с pH 4,6-9,5 (Јовановић, 1985). Ова биљна врста добро подноси сушу, мразеве, али и висок ниво подземне воде, као и периодично плављење до 30 дана. Високи вијук се врло добро адаптира при различитим агроеколошким условима. Спада у групу вишегодишњих биљака чија се дужина живота креће од 8 до 10 година. Због


својих особина често се препоручује за гајење у травним смјешама на деградираним земљиштима, као и на земљиштима богатим органском материјом (Вучковић, 1999).

Истраживања проведена у нашим агроеколошким условима показала су да се бољи резултати у заснивању усјева високог вијука на депосолу постижу сјетвом у љетно-јесењем року сјетве (Малић и Лакић, 2011). Високи вијук гајен за сјеменску производњу изузетно добро реагује на примјену органских и минералних ђубрива, а посебно азотних. При гајењу високог вијука могу се користити високе дозе азотних ђубрива, јер он може својим корјеновим системом усвојити велике количине нитрата и на тај начин спријечити његово испирање у подземне воде.

Ако се усјев високог вијука гаји за сјемеску производњу, најбољи резу-лтати постижи се примјеном азота током јесени и раног прољећа у виду при-хране. Сазријевање сјемена високог вијука је неуједначено и у пуној зреласти до-лази до јачег осипања, а то омогућава самоподсијавање и ширење ове биљне врсте. Ова особина високог вијука је од великог значаја у процесу рекуливације деградираних земљишта, односно ревитализације тих простора и успостављање природних биоценоза.

Циљ овог истраживања је да се гајењем високог вијука за производњу сјемена уз примјену одговарајуће агротехнике испитају могућности и изнађу најповољнија рјешења за превођење рударских деградираних земљишта у стање погодно за коришћење у пољопривредне сврхе.


У пољском огледу постављеном на депосолу спољног одлагалишта по-

вршинског копа Рашковац - Станари, током двије узастопне године (2009-2010), испитиван је утицај различитих доза азота на принос и квалитет сјемена високог вијука. Двофакторијални оглед (фактор А – доза азота, фактор Б – година) поста-вљен је по методи случајног блок система у 4 понављања. Величина основне па-рцеле била је 5 m2 (5x1 m), a растојање између блокова и парцела износило је 1 m.

Сјетва високог вијука обављена је ручно, у љетно-јесењем року 2008. године, са 20 kg ha-1 сјемена. При заснивању огледа употријебљено је 500 kg ha-1

NPK (7:20:30) и 200 kg ha-1 KAN-а (27% N). Истраживањем су биле обухваћене слиједеће варијанте ђубрења азотом:

1) Контрола (без ђубрења) – а1; 2) 40 kg ha-1N – а2; 3) 60 kg ha-1N – а3; 4) 80 kg ha-1N – а4.

За прихрану коришћен је KAN (27% N), који је примјењeн рано у прољеће, прије кретања вегетације. У обе године истраживања примјењиване су исте варијанте ђубрења сјеменског усјева. Током истраживања праћен је утицај растућих доза азота на: принос сјемена, масу 1.000 сјемена и величину (крупноћу) сјемена високог вијука.


Жетва сјеменског усјева високог вијука обављена је ручно, и то у првој години 1. јула, а у другој 9. јула.

Принос сјемена утврђен је тако што је у фази ране воштане зрелости ви-соког вијука обављена жетва са површине од 1 m2, у свим понављањима, а потом су снопови стављени у папирне вреће. Након просушивања снопова на сунцу, обављена је вршидба, а сјеме је дорађено на клиперу и ручно. Сјеме од сваког по-нављања за сваку парцелицу, односно третман ђубрења, посебно је упаковано у означене врећице. Након утврђивања приноса сјемена по парцели, утврђен је принос сјемена у kg ha-1.

У лабараторији за контролу квалитета сјемена Пољопривредног инсти-тута у Бањалуци, извршене су анализе квалитета сјемена високог вијука. Маса 1.000 сјемена (g) утврђена је на основу узорака 1.000 сјемена, од фракције „чисто сјеме”. Бројање сјемена обављено је на апарату за бројање, а затим мјерено на аналитичкој ваги. Величина (крупноћа) сјемена утврђен је коришћењем фракције „чисто сјеме”, мјерењем 1 грама, а потом бројањем на апарату за бројање сјемена.

Добијени резултати истраживања обрађени су статистичком методом анализе варијансе (ANOVA), а значајност разлика средњих вриједности утврђена је LSD-тестом за ниво ризика 5% и 1%. У току извођења огледа праћени су метеоролошки елементи битни за провођење ових истраживања, а за шта су коришћени подаци Хидрометеороло-шке станице Добој и мјерне станице Рашковац. Агроеколошки услови. Оглед је постављен на депосолу старости 15-ак година, пјесковито иловасте текстуре, кварцног минералошког састава. Према ре-зултатима хемијских анализа површинског слоја (дубина 0-30 cm), земљиште је киселе реакције (pH 5,0 у KCl). По садржају лакоприступачног фосфора (1,3 mg/100 g земљишта P2O5), калијума (2,6 mg/100 g земљишта K2O) и хумуса (0,2%) испитивани депосол се сврстава у врло сиромашна земљишта. Азот се налази у траговима (0,01% N), што заједно са недостатком органске материје узрокује слабу биолошку активност у земљишту. Просjечна количина падавина у вегетационом периоду (април-септембар) за период од 1990-2009. године била је 539,63 l/m2. У истом периоду 2009. године пало је 433,6 l/m2, а 2010. године 892,8 l/m2. У периоду 1990-2010. године средња мjесечна температура ваздуха током вегетационог периода (IV-IX) била је 17,7ОC. У односу на вишегодишњи просjек, 2009. године средња мjесечна температура ваздуха била је нижа за 0,3OC, а 2010. године за 1,0OC.

Анализирајући временске услове може се уочити да је током 2009. године евидентирана мања количина падавина и нижa температурa ваздуха у односу на вишегодишњи просјек (1990-2009). Током 2010. године количина падавина била је изнад вишегодишњег просјека и количине падавина евидентиране у 2009. години. Истовремено средња мјесечна температура ваздуха у 2010. години била је нижа у односу на вишегодишњи просјек и средњу мјесечну температуру у 2009 години.


Резултати и дискусија

Принос сјемена. Резултати двогодишњих испитивања утицаја различитих доза азота на принос и квалитет сјемена високог вијука гајеног на земљишту типа депосол које се налази у поступку рекултивације приказани су по годинама у табели 1. Таб..1. Принос сјемена високог вијука (kg ha-1), 2009-2010. године

Seed yield of tall fescue (kg ha-1) in 2009-2010

Количина азота (kg ha-1) (А) Nitrogen amount (kg ha-1) (A)

Година (Б) - Year (B) X 2009/10. (А) 2009. (б1) 2010. (б2)

Контрола (Ø) 25,30 0,00 12,70 40 177,29 192,30 184,80 60 258,00 189,70 223,80 80 182,80 134,70 158,80

Y (Б) 160,84 129,17 145,01

Основни фактори - Basic factors А Б АБ

ANOVA- Fизрачунато 42,1 ** 5,0 * 1,6 ns

LSD 0,05 39,8 28,2 56,4 0,01 54,9 38,8 77,6

Током прве године истраживања остварен је просјечан принос сјемена

160,84 kg ha-1, а друге 129,17 kg ha-1, или просјечно 145,01 kg ha-1. Прве године (2009) највиши принос сјемена (258 kg ha-1) остварен је са дозом од 60 kg ha-1 азота, а најнижи (25,30 kg ha-1) на контролној варијанти, па су разлике високо сигнификантне. У другој години, на контролној варијанти није било приноса сјемена, а највиши принос (192 kg ha-1) остварен је са најнижом дозом азота од 40 kg ha-1.

На основу двогодишњих резултата испитивања утицаја различитих доза азота на принос сјемена високог вијука, издвојила се варијанта а3 (60 kg ha-1N) са

којом је остварен највећи просјечан принос (223,80 kg ha-1). Супротно томе, најнижи приноси сјемена остварени је са контролном варијантом, па су и разлике високо сигнификантне. Најмање варирања приноса сјемена по годинама било је код примјене дозе 40 kg ha-1 азота (у б1: 177,29 kg ha-1, у б2: 192,30 kg ha-1). Двогодишњи изостанак примјене азотног ђуврива у прихрани високог вијука, на контролној варијанти, узроковао је престанак раста и довео до изостанка појаве генеративних изданака у другој години испитивања. На основу ових резултата, на висину приноса сјемена високог вијука изузетно велики утицај имала је доза азота. Утицај године био је значајан, а није утврђено постојање интеракције доза азота х година.

Према Вучковићу (2004) за постизање високих и стабилних приноса сјеменски усјев високог вијука потребно је ђубрити са 60 kg ha-1 азота у јесен и 60 kg ha-1 N у прољеће, у виду прихране. Станисављевић и сар. (2009) наводе да


су у агроеколошким условима источне Србије остварили највећи принос сјемена (623 kg ha-1) са примјеном дозе минералних хранива N90P60K60 kg ha-1 у рано прољеће. Наведени аутори истичу да су током испитивања приноса сјемена високог вијука на контролној варијанти без примјене минералних хранива остварили принос од 381 kg ha-1сјемена. Просјечн свјетски принос сјемена високог вијука остварен на нижим надморским висинама и средњим дозама ђубрива износи 800 kg ha-1 (Тешић-Јовановић, 1980). Стјепановић и сар. (2008) истичу да је за производњу сјемена високог вијука усјев потребно ђубрити са 80-100 kg ha-1 азота. Такође, према поменутим ауторима са високим вијуком могу остварити приноси сјемена од 300-1200 kg ha-1.

Маса 1.000 сјемена. У пракси маса 1.000 сјемена је важно својство, посебно за одређивање количине сјемена за сјетву. Просјечни резултати испитивања масе 1.000 сјемена, од фракције чистог сјемена високог вијука, приказани су по годинама у табели 2. Таб. 2. Маса 1.000 сјемена високог вијука (g), 2009-2010. године

Mass of 1,000 seeds of tall fescue (g) in 2009-2010


Година (Б) - Year ( B) X 2009/10. (А) 2009. (б1) 2010. (б2)

Контрола (Ø) 1,20 0,00 0,60 40 1,45 1,48 1,47 60 1,41 1,44 1,43 80 1,51 1,53 1,52

Y (Б) 1,40 1,12 1,26


ANOVA - Fизрачунато 118,2 ** 48,2 ** 58,3 **

LSD 0,05 0,11 0,08 0,16 0,01 0,16 0,11 0,22

На основу резултата двогодишњих испитивања, просјечна маса 1.000

сјемена у првој години износила је 1,40 g, а била је најмања у контролној вари-јанти (1,20 g), док је највећа утврђена у варијанти гдје је примјењено 80 kg ha-1 азота (1,51 g). У 2010. години није било сјемена на контролној варијанти. Најма-њу масу 1.000 сјемена имало је сјеме које је произведено примјеном дозе од 60 kg ha-1 азота (1,44 g), док је највећа маса утврђена код сјемена за чију производњу је употријебљена највиша доза азота (таб. 2). Највећу просјечну маса 1.000 сјемена, током двогодишњих испитивања, имало је сјемење високог вијука за чију про-изводњу је употријебљена доза од 80 kg ha-1 азота (1,52 g).

Према Стјепановићу (2008) маса 1.000 сјемена високог вијука варира од 2,0-3,0 грама. Ђукић и сар. (2009) наводе да се маса 1.000 сјемена креће у инте-рвалу од 1,8 до 2,5 g.

Величина (крупноћа) сјемена (број сjемена/g), је важно биолошко својство које може да варира у зависности од примјењених третмана, спољних услова, на-рочито температуре, а још више од влажности. Крупноћа сјемена је битно


својство са становишта сушења, дораде и складиштења сјемена. На основу резу-лтата двогодишњих испитивања, у маси од 1 грама утврђено је од 645 (80 kg ha-1 N) до 696,5 сјемена (60 kg ha-1 N), табела 3. Таб. 3. Крупноћа сјемена (број сјеменa/g) visokog vijuka, 2009-2010. године Largeness of seeds (number of seed/g) of tall fescue in 2009-2010


Година (Б) - Year (B) X 2009/10. (А) 2009. (б1) 2010. (б2)

Контрола (Ø) 773 0 386,5 40 668 655 661,5 60 724 669 696,5 80 674 616 645,0

Y (Б) 709,8 485,0 597,4


ANOVA - Fизрачунато 6,7 ** 3,7 ns 0,3 ns

LSD 0,05 55,2 39,0 78,1 0,01 76,1 53,8 107,6

Током прве године испитивања (2009) остварено је просјечно 709,8 сје-

мена/g. Најкрупније сјеме произведено је са варијантом у којој је примјењена доза од 40 ha-1 N (668 сјемена/g), док је највише сјемена у граму имала контролна варијанта (773 сјeмена/g), при чему су разлике статистички високо сигнификантне.

У 2010. години по броју сјемена/g истиче се третман у ком је примјењено 60 kg ha-1 N (669 сјемена/g). Са варијантом ђубрења од 80 kg ha-1 N остварен је најмањи број сјемена/g (616 сјемена/g), односно добијено је најкрупније сјеме.

Ерић и Бошковић (1998) наводе да се у једном граму сјемена високог вијука налази од 600-800 сјемена. У једном граму сјемена узетог из фракције чистог сјемена високог вијука, број сјемена може да варира од 400-550 (Ђукић и сар., 2009).

Закључак

На основу двогодишњих резултата истраживања утицаја различитих доза

азота на принос и квалитет сјемена високог вијука произведеног на земљишту типа депосол у поступку рекултивације могу се извести сљедећи закључци:

Током двогодишњих истраживања (2009-2010), утицај на принос и квалитет сјемена првенствено су имали примјењени третмани ђубрења, а затим агроеколошки услови (земљиште, количина и распоред падавина у току вегетационог периода).

Сви примјењени третмани ђубрења азотом, остварили су знатно веће приносе сјемена у односу на контролну варијанту, па су и разлике биле статистички високо значајне.

Највећи просјечни принос сјемена (223,80 kg ha-1) за обе године остварен је са третманом од 60 kg ha-1N.


Најмање варирања приноса сјемена по годинама било је код примјене дозе од 40 kg ha-1 азота (у б1: 177,29 kg ha-1, у б2: 192,30 kg ha-1).

Највећа просјечна маса 1.000 сјемена утврђена је у обе године код сјемена које је произведено примјеном дозе од 80 kg ha-1 азота.

Најкрупније сјеме високог вијука током двогодишњег испитивања добијено је примјеном дозе од 80 kg ha-1 азота (645 сјемена/g),

Остварени резултати указују да се током провођења рекултивације депосола, високи вијук може уз примјену азотних ђубрива гајити за производњу сјемена из првог откоса или користити за самоподсијавање у првој години. Биомаса која остаје послије жетве сјемена и други откос зелене масе могу се користити за интензивирање хумификације, кроз систем трава-малч.

Изостанак ђубрења високог вијука азотом, доводи до смањења пораста, изостанка генеративних изданака и неминовно води пропадању усјева на депосолу у процесу рекултивације.


1. Вучковић, С. (1999): Крмно биље (монографија). Институт за истражива-

ња у пољопривреди ''Србија'', Београд. 2. Вучковић, М. С. (2004): Травњаци. Универзитет у Београду, Пољопри-

вредни факултет, Београд, 488 стр. 3. Ђукић, Ј. Д., Стевовић, И. В., Јанић, Р. В. (2009): Производња сточне

хране на ораницама и травњацима. Универзитет у Новом Саду, Пољопри-вредни факултет, Нови Сад, Униврезитет у Крагујевцу, Агрономски факултет, Чачак, Светлост, Нови Сад, 592 стр.

4. Ерић, П., Бошковић, П. (1998): Травњаци окућница, паркова и игралишта. Научни институт за ратарство и повртарство, Нови Сад, 153 стр.

5. Joвановић, M. (1985): Значај високог вијука у производњи сточне хране и селекцији. Савремена пољопривреда, вол. 33, бр. 9-10. Нови Сад, стр. 385-480.

6. Малић, Н., Лакић, Ж. (2011): Могућност гајења високог вијука (Festuca arrundinacea Schreb.) у рекултивацији станарских депосола. Агрознање, Вол. 12, бр. 1, стр. 57-66, Бања Лука.

7. Станисављевић, Р., Ђокић, Д., Миленковић Јасмина, Терзић, Д., Ђукано-вић Лана, Стевовић, В., Бековић, Д. (2009): Принос; квалитет и корела-тивна зависност међузависност семена високог вијука из различитог међуредног растојања и примене минералних хранива. Селекција и семе-нарство, вол. 15., бр. 2. Нови Сад, стр. 71-78.

8. Стјепановић, М., Штафа, З., Буквић, Г. (2008): Траве за производњу крме и сјeмена, Хрватска мљекарска удруга, Загреб, 201 стр.

9. Тешић-Јовановић Бранислава, Младеновић, Р. (1980): Заснивање и ђубре-ње трава за производњу семена. Пољопривреда, св. 279. Београд.


Yield and Seed Quality of Tall Fescue (Festuca arundinacea Schreb.) Produced on

Degraded Soil During the Reclamation Proces

Nenad Malić1, Željko Lakić2

1ЕFT– Stanari Mine and Powerplant, Stanari – Doboj 2Agriculture Institute of the Republic of Srpska – Banja Luka

Abstract

This paper presents the results of a two-year research of influence of growing doses of nitrogen on yield and quality of seed of tall fescue produced on the deposol (degraded soil) of external stockpile for overburden from the open mine Raškovac - Stanari. Field factorial experiment was set up by randomised block design with four replications. During the tests, the influence of increasing doses of nitrogen (40, 60 and 80 kg ha-1 N) on yield and seed quality of tall fescue was monitored in comparison with the control variant. The obtained test results indicate that the application of increasing doses of nitrogen had a major impact on the seed yield, seed weight and size of 1,000 (largeness) tall fescue seed. The highest average seed yield (223.8 kg ha-1) was achieved with a dose of 60 kg ha-1 N. The lowest variation, that is, the greatest stability of seed yield during the two-year investigation was achieved using doses of 40 kg ha-1

N. Application of nitrogen of 80 kg ha-1 achieved the highest average weight of 1,000 seeds (1.52 g) and largest size (largeness) of tall fescue seeds (645 seeds/g). Key words: deposol, nitrogen, yield, quality, seed, Stanari. Nenad Malić E-mali Adress: [email protected]



Ocjena isplativosti investicija – podizanje vinograda na rekultiviranim tlima Hercegovine

Marko Ivanković2, Željko Vaško1, Aleksandra Figurek1,

Marija Lasić2, Marijo Leko3

1Poljoprivredni fakultet, Univerzitet u Banjoj Luci,Republika Srpska, BiH

2Agronomski i prehrambeno-tehnološki fakultet, Sveučilište u Mostaru, BiH 3 Federalni agromediteranski zavod, Mostar, BiH

Sažetak

Cilj ovoga rada je ocijeniti ekonomsku opravdanost i financijsku izvodljivost

ulaganja u podizanje vinograda na rekultiviranim tlima Hercegovine. Naime, zacrtane ciljeve razvitka vinogradarstva u Federaciji BiH, koja sada ima preko 95% ukupnih po-vršina vinograda, je moguće ostvariti uz pretpostavke da postoje parcele minimalne po-vršine cca 3 ha. Sadašnja situacija, pored velikog broja neobrađenih poljoprivrednih površina, nije povoljna iz razloga velike rascjepkanosti. Parcele od 0,1 do 1,0 ha koje su sada neobrađene nisu interesantne za ulaganje. Investitori traže veće površine za po-dizanje vinograda. Stoga smo u zadnjih pet godina svjedoci podizanja vinograda na rekultiviranim tlima, gdje se uz velike troškove pripreme za samu sadnju vinograda do-bivaju nove površine pod višegodišnjim nasadima. Površine koje su „pogodne“ za re-kultivaciju su ravne šikare i makije na kojima sporadično raste šumska vegetacija hra-sta i graba. Takve površine mjestimično imaju cca 50% tla u rekultiviranim tlima. Mo-delnom kalkulacijom utvrđeni investicijski i proizvodni troškovi i prihodi predstavljaju ulazne parametre za financijski dio analize troškova i koristi. Analiza troškova i koristi pokazuje da je ulaganje u podizanje vinograda na rekultiviranim tlima ekonomski opra-vdano i financijski izvodljivo, a vrijednosti temeljnih mjerila poslovne uspješnosti po-kazuju da je proizvodnja grožđa u punoj rodnosti učinkovita, pod pretpostavkom posti-zanja očekivanog uroda i uspješne prodaje vina. Model pokazuje neučinkovitost, ako se promatra prodaja vina u rinfuzi, što je još uvijek vrlo čest slučaj u Hercegovini. Model je prihvatljiv samo za proizvođače (vinare) koji imaju već uhodanu prodaju vrhunskih i kvalitetnih vina na domaćem i izvoznim tržištima

Ključne riječi: isplativost investicija, ekonomska učinkovitost, model, podiza-

nje vinograda, rekultivirana tla, integrirana proizvodnja, vinogradarstvo.


Uvod

Obnova vinogradarstva, nakon ratnih razaranja u kojima je stradalo preko ½ ukupnih vinograda u BiH, predstavlja vrlo važan i zahtjevan projekt. Prema preporuka-ma Srednjoročne strategije razvitka poljoprivredno-prehrambenog sektora u razdoblju 2006–2010. godina, zacrtano je da do ulaska u EU BiH dostigne razinu od 10.000 ha vinograda ili još poželjnije 12.000 ha. Samo za usporedbu, BiH je 1912. godine imala cca 12.000 ha pod vinogradima. Većina uvaženih stručnjaka iz ove oblasti drži da bi sektor, sa svim svojim prednostima i nedostacima, bio održiv ako se zacrtani ciljevi ostvare. U tom smislu za podizanje novih nasada vinograda neophodno je osigurati veće površine, što je u Hercegovini rijetkost. Naime, zbog poznatoga načina nasljeđivanja većina velikih parcela je sada svedena na 0,1 ha i bolje kazano u rasponu 0,1 do 1,0 ha. Na takvim površinama nije uopće isplativo primijeniti suvremenu tehniku i tehnologiju.

Zato je u zadnjih pet godina prisutan trend podizanja vinograda na rekultiviranim tlima. Radi se o makiji, koja je djelomično obrasla vegetacijom hrasta i graba. Prema procjenama stručnjaka površine s 50% i više tla su pogodne za rekultivaciju, s tim da se osigura intenzivna agrotehnika – gnojidba i navodnjavanje.

To može biti dobra poslovna strategija za vinogradare koji posjeduju takve površine dobivene u koncesiju. Međutim, njima su potrebne relevantne informacije o ekonomskoj opravdanosti i financijskoj izvodljivosti ulaganja u podizanje vinograda na rekultiviranim tlima u našim proizvodnim i gospodarskim uvjetima. Dakle, cilj ovoga rada je ocijeniti ekonomsku opravdanost i financijsku izvodljivost ulaganja u podizanje vinograda na rekultiviranim tlima pri kreditnom financiranju.

Materijal i metode rada

Za potrebe ovoga rada urađene su tehničko-tehnološke analize. Tako su urađe-

ne troškovne analize pripreme i rekultivacije tla, kao i troškovi podizanja vinograda za prve tri godine. Osnovni rezultati modela su investicijski izračuni s potpunim obuhva-tom materijalnih troškova, bruto plaća, amortizacije i kreditnih obveza. Također, ura-đene su projekcije ukupnih prihoda, kao i gotovinski tijek projekta. Dobiveni rezultati predstavljaju ulazne parametre za financijski dio analize troškova i koristi kojom se ocjenjuje ekonomska opravdanost i financijska izvodljivost ulaganja (Vaško, 2001; Olson, 2004; Rozman et al. 2009), kao i za analizu osnovnih mjerila poslovnog uspjeha (Jelavić et al., 1993). Svi izračuni izrađeni su u kompjutorskom tabličnom programu MS Excel 2007. U svojim istraživanjima ekonomske opravdanosti investicija u masli-narstvu Republike Hrvatske Gugić et al., (2005; 2006) su došli do rezultata da je tek u osmoj godini ekonomskog vijeka trajanja investicije financijski rezultat pozitivan.

Kao izvori podataka korišteni su normativi utrošaka materijala i rada, isku-stveni podaci iz proizvodne prakse, tekuće cijene na domaćem tržištu poljoprivrednih inputa i outputa, naputak o korištenju novčanih potpora u primarnoj poljoprivrednoj proizvodnji Federalnog ministarstva poljoprivrede, vodoprivrede i šumarstva kroz model kapitalnih ulaganja.


Tab. 1. Specifikacija poslova i troškovi uređenja zemljišta – 4 ha Specification of work operation and land regulation – 4 ha

Red. broj

Rad Radna operacija Jed. mj.

Kol./ ha

KM/ jed.mj.

KM/ha KM/4 ha

1

Str

oja

Rezanje i sakupljanje šikare sati 8 240 1.920,00 7.680,00

2 Vađenje panjeva sati 10 80 800,00 3.200,00

3 Razbijanje stijena sati 40 100 4.000,00 16.000,00

4 Razbijanje stijena-miniranje buš. 50 50 2.500,00 10.000,00

5 Vađenje i sakupljanje kamena

sati 80 80 6.400,00 25.600,00

6 Odvoz kamena do 500m tura 100 20 2.000,00 8.000,00

7 Odvoz kamena, 0,5-2 km tura 50 30 1.500,00 6.000,00

8 Odvoz kamena sati 40 25 1.000,00 4.000,00

9 Riperovanje terena sati 5 240 1.200,00 4.800,00

10 Dovoz zemlje tura 50 40 2.000,00 8.000,00

11 Dovoz zemlje tura 50 100 5.000,00 20.000,00

12 Ravnanje terena sati 4 240 960,00 3.840,00

13 Ostali poslovi sati 40 25 1.000,00 4.000,00

Ukupno (1-13): 527 30.280,00 121.120,00

1

Rad

nika

Rezanje stabala sat 80 6 480,00 1.920,00

2 Sakupljanje granja sat 40 6 240,00 960,00

3 Vađenje žila sat 40 6 240,00 960,00

4 Paljenje granja sat 24 6 144,00 576,00

5 Miniranje buš. 60 30 1.800,00 7.200,00

6 Sakupljanje kamena sat 80 6 480,00 1.920,00

7 Utovar kamena sat 80 6 480,00 1.920,00

8 Ostali poslovi sat 50 6 300,00 1.200,00

Ukupno (1-8): 454 4.164,00 16.656,00

Materijalni troškovi

1 Mješavina uzorak 30 2 60,00 240,00

2 Eksploziv kg 30 20 600,00 2.400,00

3 Ostalo paušal 150,00 150,00 600,00

Ukupno (1-3) 810,00 3.240,00

Sveukupno za 1 ha: 35.254,00 141.016,00

Izvor: Vlastita istraživanja.



U promatranom vinogradu veličine 4,00 ha na području općine Ljubuški, pro-vedene su mjere rekultivacije krških terena obraslih djelomično makijom i sporadi-čnom šumskom populacijom graba i hrasta. Prema procjenama stručnjaka, na proma-tranom terenu postoji cca 50% poljoprivrednog zemljišta, a ostalo je kamen i šljunak (vapnenac). Rekultivacija se obavlja u tri prohoda. Prvim prohodima teškim strojevima (bageri) urađeno je prvo ravnanje terena, kao priprema za ulazak stroja za rekultivaciju. Nakon prolaska glavnog stroja, potrebno je uraditi čišćenje terena od ostataka kamena.

Tehnološka i ekonomska polazišta su urađena za rekultivaciju kraških terena na površini 4 ha, s ciljem proizvodnje vinskoga grožđa.

Dinamične metode ocjene – prvi model.

Interna stopa rentabilnosti ( ISR = 23,07%), neto sadašnja vrijednost ( NSV =

1.989.473). Međutim, razdoblje povrata 10 godina i 1 mjeseci, 19 dana, što znači da je ovaj model neprihvatljiv. Razdoblje povrata duže od ekonomskog vijeka projekta.

Dinamične metode ocjene – prvi model. Interna stopa rentabilnosti (ISR = 24,84%), neto sadašnja vrijednost (NSV =

2.177.331). Međutim, razdoblje povrata u drugom modelu je 8 godina, 2 mjeseca i 7 dana, što znači da je ovaj model prihvatljiv. Razdoblje povrata kraće od ekonomskog vijeka projekta.

U promatranom slučaju predviđeno je financiranje investicije iz kredita pod

sljedećim uvjetima (rok otplate - 10 godina, kamata 4% i razdoblje počeka 3 godine). U investiciji je predviđena nabava traktora 75 KS s priključcima u ukupnom iznosu 100.000 KM. Dakle ukupna investicija iznosi 478.520 KM, a obrtna sredstva se financiraju iz vlastitih izvora.

Temeljem tehničko-tehnološke analize i iskazanih troškova uz predviđene uvjete financiranja promatrana su dva modela. Prvi model je prodaja vina u rinfuzi (što je još uvijek vrlo česta pojava u Hercegovini) i drugi model prodaja vina u boci (vrhunsko vino, pakiranje 0,75 litara).

Na temelju rezultata izrađenog tehnološko-ekonomskog modela, primjenom dinamičkih metoda investicijskog odlučivanja provedena je analiza i dinamička ocjena ekonomske opravdanosti i financijske izvodljivosti ulaganja u podizanje vinograda na 4 ha na rekltiviranom tlu.

U prvom modelu gdje je ostvarivanje ukupnog prihoda predviđeno prodajom rinfuz vina po cijeni 5,00 KM/ litar, model je neprihvatljiv iz razloga što je vrijeme povrata veće od ekonomskog vijeka projekta. Naime, u ovom modelu vrijeme povrata investicijskih ulaganja iznosi 10 godina i 11 mjeseci. Kumulativna vrijednost neto primitaka iz ekonomskog vijeka projekta manja je od vrijednosti investicije. Budući je


razdoblje povrata ulaganja izvan utvrđenog ekonomskog vijeka trajanja ulaganja, investicija je po ovoj metodi ne prihvatljiva za izvedbu. Tab. 2. Proračun troškova pripreme zemljišta za sadnju

Budget for land preparation for planting

Red. br.

Vrsta troškova Jed. mj.

Potrebe 1 ha

Vrijednost KM/jed.

mj.

Vrijednost u KM za

1 ha 4 ha

I. Ručni rad

1.1. Utovar mineralnog gnojiva h 8 6 48 192

1.2. Istovar stajnjaka h 8 6 48 192

1.3. Spravljanje herbicida h 2 6 12 48

1.4. Čišćenje (kamen, žile, granje) h 8 6 48 192

UKUPNO: 18 6 156 624

II. Strojni rad: h

2.1. Utovar stajnjaka h 3 30 90 360

2.2. Rasturanje stajnjaka h 8 30 240 960

2.3. Rasturanje mineralnog gnojiva h 2 30 60 240

2.4. Tretiranje herbicidom h 2 30 60 240

2.5. Ostali poslovi h 4 30 120 480

UKUPNO: 19 570 2.280

III. Materijalni troškovi:

3.1. Mineralno gnojivo (NPK 7-20-30) kg 2.000 1,07 2.140 8.560

3.2. Stajnjak kg 60.000 0,05 3.000 12.000

3.3. Herbicid kg 5 44 221 882

UKUPNO: 5.361 21.442

IV. Kemijska analiza tla

4.1. Uzimanje uzoraka tla h 4 10 40 160

4.2. Analiza tla uzorak 2 59 117 468

4.3. Mišljenje i preporuka za gnojidbu paušal 1 10 10 40

UKUPNO: 167 668

SVEUKUPNO: 6.254 25.014



Tab. 3. Proračun troškova podizanja vinograda i njege u I godini

Budget for vineyard rasing and cultivation in the first year

Vrsta troškova Jed.

mjere Potrebe za Cijena Vrijednost u KM za

1 ha 4 ha KM/ha 1 ha 4 ha

I. Ručni radovi: h

1.1. Priprema kočića za markiranje h 4 16 6 24,00 96,00

1.2. Obilježavanje tabli h 6 24 6 36,00 144,00

1.3. Obilježavanje sadnih mjesta h 10 40 6 60,00 240,00

1.4. Trapljenje cjepova h 0,5 2 6 3,00 12,00

1.5. Priprema cjepova h 12 48 6 72,00 288,00

1.6. Razvoženje cjepova h 1 4 6 6,00 24,00

1.7. Sadnja h 6 24 6 36,00 144,00

1.8. Zagrtanje loze h 72 288 6 432,00 1.728,00

1.9. Pobijanje drvenog kolja h 24 96 6 144,00 576,00

1.10. Okopavanje loze 3X h 72 288 6 432,00 1.728,00

1.11. Brandusanje h 40 160 6 240,00 960,00

1.12. Vezanje loze 3X h 60 240 6 360,00 1.440,00

1.13. Zalijevanje 3X h 96 384 6 576,00 2.304,00

1.14. Priprema pesticida 7X h 8 32 6 48,00 192,00

1.15. Ostali poslovi h 16 64 6 96,00 384,00

UKUPNO: 2.565,00 10.260,00

II. Strojni rad: h

2.1. Kultiviranje zemljišta h 2 8 15 30,00 120,00

2.2. Sadnja (laser) h 3,5 14 300 1.050,00 4.200,00

2.3. Prijevoz cjepova h 0,5 2 25 12,50 50,00

2.4. Razvoženje organske mase h 5 20 25 125,00 500,00

2.5. Prijevoz drvenog kolja h 1 4 25 25,00 100,00

2.6. Zalijevanje iz cisterne h 10 40 25 250,00 1.000,00

2.7. Kultiviranje 6X h 12 48 15 180,00 720,00

2.8. Zaštita 7X h 7 28 25 175,00 700,00

2.9. Oranje h 2,5 10 40 100,00 400,00

2.10. Ostalo h 5 20 25 125,00 500,00

UKUPNO 2.072,50 8.290,00

III. Materijalni troškovi:

3.1. Lozni cijepovi kom 5.000 20.000 2 10.000,00 40.000,00

3.2. Drveno kolje kom 5.000 20.000 0,2 1.000,00 4.000,00

3.3. Sredstva za zaštitu kg 0 400 0,00 0,00

3.4. Vezivo kg 3 12 0,00 0,00

3.5. Voda za zalijevanje m3 120 480 0,00 0,00

UKUPNO: 24.011 96.044 11.000,00 44.000,00

SVEUKUPNO: 15.637,50 62.550,00

Izvor: Rezultati vlastitih istraživanja.


Tab. 4. Proračun troškova njege vinograda - II godina Budget for vineyard cultivation in the second year



1 ha 4ha KM/ha 1 ha 4 ha

I. Ručni rad h

1.1. Rezidba loze sa skidanjem brandusa

h 114 456 6 684,00 2.736,00

1.2. Popravak drvenog kolja h 12 48 6 72,00 288,00

1.3. Vezanje loze 3X sa plijevljenjem

h 32 128 6 192,00 768,00

1.4. Popuna praznih mjesta h 5 20 6 30,00 120,00

1.5. Priprema sredstava za zaštitu 7X

h 4 16 6 24,00 96,00

1.6. Prihranjivanje h 16 64 6 96,00 384,00

1.7. Okopavanje 3X h 40 160 6 240,00 960,00

1.8. Zalijevanje 3X h 96 384 6 576,00 2.304,00

1.9. Ostali poslovi h 8 32 6 48,00 192,00

UKUPNO: 1.962,00 7.848,00

II. Strojni rad: h

2.1. Oranje do 25 cm 2X h 5 20 40 200,00 800,00

2.2. Kultiviranje 5X h 8 32 15 120,00 480,00

2.3. Zaštita 7X h 8 32 200 1.600,00 6.400,00

2.4. Zalijevanje 3X h 45 180 0,00 0,00

UKUPNO: 1.920,00 7.680,00

III. Materijalni troškovi

3.1. Lozni cijepovi 5% kom 250 1000 2 500,00 2.000,00

3.2. Vezivo za lozu kg 3 12 5 15,00 60,00

3.3. Sredstva za zaštitu kg, l 1 4 200 200,00 800,00

3.4. Voda za zalijevanje m3 150 600 1 150,00 600,00

UKUPNO: 865,00 3.640,00

SVEUKUPNO: 4.747,00 18.988,00


U drugom modelu gdje je ostvarivanje ukupnog prihoda predviđeno prodajom vrhunskog vina po cijeni 8,00 KM po butelji od 0,75 litara, model je prihvatljiv iz razloga što je vrijeme povrata manja od ekonomskog vijeka projekta. Naime, u ovom modelu vrijeme povrata investicijskih ulaganja iznosi 8 godina, 2 mjeseca i 7 dana. Kumulativna vrijednost neto primitaka iz ekonomskog vijeka projekta veća je od vrijednosti investicije. Budući je razdoblje povrata ulaganja unutar predviđenog ekonomskog vijeka trajanja ulaganja, investicija je po ovoj metodi prihvatljiva za izvedbu.


Tab. 5. Proračun troškova njege vinograda u III godini Budget for vineyard cultivation in the third year


mjere

Potrebe za Cijena Vrijednosti u KM za

1 ha KM/ha KM/ha 1 ha 4 ha

I. Ručni rad h

1.1. Rezidba loze h 114 456 6 684,00 2.736,00

1.2. Popravak armature h 8 32 6 48,00 192,00

1.3. Vezanje loze sa plijevljenjem h 20 80 6 120,00 480,00

1.4. Popuna praznih mjesta h 2 8 6 12,00 48,00

1.5. Priprema sredstava za zaštitu 7X

h 4 16 6 24,00 96,00

1.6. Prihranjivanje h 8 32 6 48,00 192,00

1.7. Okopavanje 3X h 40 160 6 240,00 960,00

1.8. Zalijevanje 3X h 96 384 6 576,00 2.304,00

1.9. Berba h 20 80 6 120,00 480,00

1.10. Ostali poslovi h 8 32 6 48,00 192,00

UKUPNO: 222 1.920,00 7.680,00

II. Strojni rad: h

2.1. Oranje do 25 cm 2X h 5 20 40 200,00 800,00

2.2. Kultiviranje 5X h 8 32 15 120,00 480,00

2.3. Zaštita 7X h 8 32 25 200,00 800,00

2.4. Zalijevanje 3X h 45 180 15 675,00 2.700,00

2.5. Prijevoz h 5 20 25 125,00 500,00

UKUPNO: 71 1.320,00 5.280,00


3.1. Lozni cijepovi 2% kom 100 400 2 200,00 800,00

3.2. Vezivo za lozu kg 3 12 5 15,00 60,00

3.3. Sredstva za zaštitu kg,l 1 4 300 300,00 1.200,00

3.4. Voda za zalijevanje m3 150 600 1 150,00 600,00

3.5. Plastične gajbe kom 80 320 6 480,00 1.920,00

UKUPNO: 371,9 1.145,00 4.580,00

SVEUKUPNO: 4.385,00 17.540,00



Tab. 6. Proračun troškova podizanja armature u II godini Budget for pylons and fence construction in the second year



1 ha 4 ha KM/ha 1 ha 4 ha

I. Ručni rad h

1.1. Iskolčavanje h 3 12 10 30,00 120,00

1.2. Utovar stupova h 10 40 6 60,00 240,00

1.3. Postavljanje i učvršćivanje h 24 96 6 144,00 576,00

1.4. Razvlačenje žice h 30 120 6 180,00 720,00

1.5. Zatezanje žice h 12 48 6 72,00 288,00

1.6. Vezanje drvenog kolja za žicu h 7 28 6 42,00 168,00

1.7. Ostali poslovi h 8 32 6 48,00 192,00

UKUPNO: 94 576,00 2.304,00

II: Strojni rad h

2.1. Bušenje rupa h 12 48 25 300,00 1.200,00

2.2. Prijevoz stupova h 28 112 25 700,00 2.800,00

2.3. Prijevoz žice h 0,5 2 25 12,50 50,00

2.4. Postavljanje sidra h 5 20 25 125,00 500,00

2.5. Ostali poslovi h 5 20 25 125,00 500,00

UKUPNO: 50,5 1.262,50 5.050,00


3.1. Betonski stup tip 2.60 kom 1000 4000 8,5 8.500,00 34.000,00

3.2. Žica br: 31 kg 330 1320 2 660,00 2.640,00

3.3. Žica br: 22 kg 1200 4800 2 2.400,00 9.600,00

UKUPNO: 2841 11.560,00 46.240,00

SVEUKUPNO: 13.398,50 53.594,00

Izvor: Vlastita istraživanja. Tab. 7. Rekapitulacija ulaganja u prve tri godine

Investment recapitulalton in the first year

Vrsta troškova

ručni rad strojni rad materijalni

1 ha 4 ha 1 ha 4 ha 1 ha 4 ha

1. Rekultivacija 4 ha zemljišta 4.164 16.65 30.28 121.12 810 3.240

2. Uređenje 4 ha zemljišta 804 3.216 6.120 24.480 39.28 157.13

3. Podizanje vinograda i njega I godina 2.565 10.26 2.073 8.290 11.00 44.000

4. Njega vinograda II godina 1.962 7.848 1.920 7.680 865 3.460

5. Podizanje armature u III godina 576 2.304 1.263 5.050 11.56 46.240

6. Njega vinograda IV godina 1.920 7.680 1.320 5.280 1.145 4.580

7. UKUPNO: 11.99 47.96 42.97 171.90 64.66 258.65

8. SVEUKUPNO 1 ha: 119.630

9. SVEUKUPNO 4 ha: 478.520



Tab

. 8. F

orm

iran

je u

kupn

og p

riho

da –

prv

i mod

el

Tot

al r

even

ue c

reat

ion

– th

e fi

rst m

odel

God

ine

20

11

2012

20

13

2014

20

15

2016

20

17

2018

20

19

2020

20

21

Naz

iv

1

2 3

4 5

6 7

8 9

10

11

Vin

o ri

nfuz

lit

0

0 0

31.2

00

31.2

00

31.2

00

31.2

00

31.2

00

31.2

00

31.2

00

31.2

00

Dom

aća

prod

aja

Lit.

31

.200

31

.200

31

.200

31

.200

31

.200

31

.200

31

.200

31

.200

Cije

na

KM

5

5 5

5 5

5 5

5

Uku

pan

prih

od

KM

15

6.00

0 15

6.00

0 15

6.00

0 15

6.00

0 15

6.00

0 15

6.00

0 15

6.00

0 15

6.00

0 Iz

vor:

Vla

stita

istr

aživ

anja

Tab

. 9. E

kono

msk

i tok

pro

jekt

a –

prvi

mod

el

Eco

nom

ic fl

ow o

f the

pro

ject

– th

e fi

rst m

odel

God

ine

2011

20

12

2013

20

14

2015

20

16

2017

20

18

2019

20

20

Naz

iv

0 1

2 3

4 5

6 7

8 9

10

UK

UP

NI

PR

IHO

D

0 0

0 0

156.

000

156.

000

156.

000

156.

000

156.

000

156.

000

156.

000

OST

AT

AK

V

RIJ

ED

NO

ST

I

2.

732.

196

UK

UP

NI

PR

IMIC

I 0

0 0

0 15

6.00

0 15

6.00

0 15

6.00

0 15

6.00

0 15

6.00

0 15

6.00

0 2.

888.

196

Inve

stic

ije

u os

novn

a sr

edst

va

478.

520

478.

520

0 0

0 0

0 0

0 0

0

Inve

stic

ije

u ob

rtna

sr

edst

va

0 3.

468

0 16

.267

33

.843

7.

671

0 93

5 0

0 93

5

Mat

erij

alni

troš

kovi

0

119.

630

18.4

64

45.0

82

102.

951

112.

951

102.

951

102.

951

3.90

0 3.

900

3.90

0

Bru

to p

laće

0

40.5

53

40.5

53

40.5

53

40.5

53

40.5

53

40.5

53

40.5

53

40.5

53

40.5

53

40.5

53

Por

ezi i

z do

biti

0

0 0

0 0

0 0

0 0

0 0

Rez

erve

-2

78.5

07

-218

.021

-2

44.6

39

-145

.274

-1

51.3

32

-137

.441

-1

34.7

49

-33.

007

-30.

315

-27.

624

UK

UP

NI

IZD

AC

I 47

8.52

0 36

3.66

3 -1

59.0

04

-142

.737

32

.072

9.

842

6.06

3 9.

689

11.4

46

14.1

38

17.7

64

NE

TO

PR

IMIC

I

-478

.520

-3

63.6

63

159.

004

142.

737

123.

928

146.

158

149.

937

146.

311

144.

554

141.

862

2.87

0.43

2

Izvo

r: V

last

ita is

traž

ivan

ja


Tab

. 10.

For

mir

anje

uku

pnog

pri

hoda

– d

rugi

mod

el

Tot

al r

even

ue c

reat

ion

– th

e se

cond

mod

el

God

ine

2011

20

12

2013

20

14

2015

20

16

2017

20

18

2019

20

20

Naz

iv

1 2

3 4

5 6

7 8

9 10

Žil

avka

vrh

unsk

a 30

.880

0

0 16

0.00

0 16

0.00

0 16

0.00

0 16

0.00

0 16

0.00

0 16

0.00

0 16

0.00

0

Žil

avka

- b

ariq

ue

0 0

0 80

.000

80

.000

80

.000

80

.000

80

.000

80

.000

80

.000

Žil

avka

- k

vali

tetn

a 0

0 0

24.0

00

24.0

00

24.0

00

24.0

00

24.0

00

24.0

00

24.0

00

Bla

tina

vrh

unsk

a 0

0 0

48.0

00

48.0

00

48.0

00

48.0

00

48.0

00

48.0

00

48.0

00

Bla

tina

bar

ique

0

0 0

40.0

00

40.0

00

40.0

00

40.0

00

40.0

00

40.0

00

40.0

00

Bla

tina

kva

lite

tna

0 0

0 13

.920

13

.920

13

.920

13

.920

13

.920

13

.920

13

.920

UK

UP

NO

30

.880

0

0 36

5.92

0 36

5.92

0 36

5.92

0 36

5.92

0 36

5.92

0 36

5.92

0 36

5.92

0

Izvo

r: V

last

ita is

traž

ivan

ja

Tab

. 11.

Eko

nom

ski

tok

proj

ekta

– d

rugi

mod

el

Eco

nom

ic fl

ow o

f the

pro

ject

– th

e se

cond

mod

el

God

ine

2011

20

12

2013

20

14

2015

20

16

2017

20

18

2019

20

20

0

1 2

3 4

5 6

7 8

9 10

UK

UP

NI

PR

IHO

D

0 0

0 0

365.

920

365.

920

365.

920

365.

920

365.

920

365.

920

365.

920

OST

AT

AK

V

RIJ

ED

NO

ST

I

2.

732.

196

UK

UP

NI

PR

IMIC

I 0

0 0

0 36

5.92

0 36

5.92

0 36

5.92

0 36

5.92

0 36

5.92

0 36

5.92

0 3.

098.

116

Inve

stic

ije

u os

novn

a sr

edst

va

478.

520

478.

520

0 0

0 0

0 0

0 0

0

Inve

stic

ije

u ob

rtna

sr

edst

va

0 3.

468

0 16

.267

34

.756

7.

637

0 95

0 89

.841

0

950

Mat

erij

alni

troš

kovi

0

119.

930

18.4

64

45.0

82

108.

199

118.

199

108.

199

108.

199

108.

199

108.

199

108.

199

Bru

to p

laće

0

40.5

53

40.5

53

40.5

53

40.5

53

40.5

53

40.5

53

40.5

53

40.5

53

40.5

53

40.5

53

Por

ezi i

z do

biti

0

0 0

0 11

.880

10

.668

13

.446

13

.985

14

.523

15

.061

15

.600

Rez

erve

-2

78.5

07

-218

.021

-2

44.6

39

0 0

0 0

0 0

0

UK

UP

NI

IZD

AC

I 47

8.52

0 36

3.96

3 -1

59.0

04

-142

.737

19

5.38

7 17

7.05

7 16

2.19

8 16

3.68

6 25

3.11

6 16

3.81

3 16

5.30

1

NE

TO

PR

IMIC

I

-478

.520

-3

63.9

63

159.

004

142.

737

170.

533

188.

863

203.

722

202.

234

112.

804

202.

107

2.93

2.81

5

Izvo

r: V

last

ita is

traž

ivan

ja


Neto sadašnja vrijednost (NSV) u oba modela izračunata na temelju ekonomskog tijeka, uz diskontnu stopu od 4%, iznosi u prvom modelu 1.998.533 KM, a u drugom modelu 2.186.668 KM. Budući je neto sadašnja vrijednost pozitivna, prema ovoj metodi investicija je prihvatljiva za investitora, te se može ići dalje u ocjenu investicijskih ulaganja u podizanje 4 ha vinograda na rekultiviranom terenu.

Interna stopa rentabilnosti (ISR) u prvom modelu 23,27%, a u drugom modelu iznosi 25,04%, što znači da je veća od diskontne stope od 4% i po ovoj metodi investicija je prihvatljiva.

Vrijednosti dinamičkih metoda investicijskog odlučivanja u prvom modelu ukazuju na ekonomsku neopravdanost, jer je po prvoj dinamičnoj metodi razdoblje povrata duže od ekonomskog toka projekta.

U drugom modelu sve tri dinamične metode pokazuju ekonomsku i financijsku izvodljivost ulaganja u podizanje vinograda na rekultiviranim tlima, samo uz pretpostavku prodaje vina kao vrhunske i kvalitetne kategorije upakiranoga u boce od 0,75 litara. Dakle, u promatranom modelu je ocjena investicija prihvatljiva jer su promatranja rađena kod registriranog vinara koji ima svoje trgovačke znamke vina poznate na tržištu BiH.

Zaključak

Podizanje vinograda na rekultiviranim tlima u općini Ljubuški promatrana je kod registriranoga vinara koji već dulji niz godina ima u prodaji prepoznatljive znamke vrhunskog i kvalitetnoga vina Žilavka i Blatina.

Ukupna ulaganja u 4 ha vinograda iznose 478.520 KM a u cijelosti se financira kreditnim sredstvima.

Vrijednosti metoda razdoblja povrata ulaganja, neto sadašnje vrijednosti i interne stope povrata ukazuju na ekonomsku opravdanost i financijsku izvodljivost ulaganja u podizanje vinograda na 4 ha rekultiviranoga tla, pod pretpostavkom postizanja očekivanog uroda i uspješne prodaje vrhunskoga i kvalitetnoga vina u boci (0,75 litara).

Financijski tijek negativan je u prve tri godine ekonomskog vijeka trajanja ulaganja, dok je u ostalim godinama pozitivan.

U projektu je predviđeno zapošljavanje dvoje djelatnika s bruto plaćom 20.276,40 KM po uposlenom djelatniku ili ukupno 40.520,00 KM

Model je preporučljiv za proizvođače koji već imaju uhodanu prodaju vina putom boce na tržištu BiH ili izvozu, a zbog povećane potražnje za kakvonosnim vinima mogu proširiti proizvodnju. Uostalom, jedino su takvi proizvođači sposobni za kreditno zaduživanje po povoljnim uvjetima

Trenutno u Federaciji BiH samo dvije banke nude povoljne uvjete za kreditiranje i podizanje višegodišnjih nasada.


Literatura

1. Gugić, J. (2005), Ekonomska ocjena konvencionalne i integrirane proizvodnje maslina, Magistarski rad, Agronomski fakultet Sveučilišta u Zagrebu.

2. Gugić, J. (2006), Proizvodno–ekonomska obilježja maslinarstva u obiteljskim poljoprivrednim gospodarstvima, Pomologia Croatica, Vol.12, 2, 135-152.

3. Jelavić A., Ravlić P., Starčević A., Šamanović J. (1993), Ekonomika poduzeća, Ekonomski fakultet, Zagreb.

4. Olson K. (2004), Farm Management, Principles and strategies, Iowa State Press, Ames, IA (SAD).

5. Rozman, Č., Turk, J., Pažek, K. (2009), Menedžment v kmetijstvu, Kmetijska založba, Slovenj Gradec.

6. Vaško Ž. (2001), Ocjena ekonomske efikasnosti investicija u poljoprivredi, Agroznanje, Vol. 2 (3), 169-177.

7. Srednjoročna strategija razvitka poljoprivrednog sektora u Federaciji BIH (2006-2010), dostupno na http://www.fmpvs.gov.ba

8. Naputak o korištenju novčanih potpora u primarnoj poljoprivrednoj proizvodnji Federalnog ministarstva poljoprivrede, vodoprivrede i šumarstva kroz model kapitalnih ulaganja, dostupno na http://www.fmpvs.gov.ba


Estimating the cost-effectiveness of an investment - raising vineyards on the recultivated soils in Herzegovina

Marko Ivanković2, Željko Vaško1, Aleksandra Figurek1,

Marija Lasić2, Marijo Leko3

1Faculty of Agriculture, University of Banja Luka,Republic of Srpska, BiH 2Faculty of Agriculture and Food Technology, Unversity of Mostar, BiH

3 Federal Agro Mediterranean Institute, Mostar, BiH

Abstract

The aim of the paper was to evaluate the economic profitability and financial feasibility of the investment in raising vineyards in the case of financing loans. Based on technological and economic starting points, the model was prepared and included vineyards on the recultivated soils. The model calculated the investment and production costs and incomes that represent input parameters for a part of the financial cost-benefit analysis. The cost-benefit analysis shows that the investment in raising vineyards on the recultivated soils is economically profitable and financially feasible. Analysis of payback period (PBP), net present value (NPV) and internal rate of return (IRR) shows that raising vineyards on the recultivated soils is economically profitable and financially feasible. The model is acceptable for producers who have already established their wine sold both on the local and export markets. Owing to increased demand for quality wines, they can expand their production. After all, only such producers are able to borrow at favourable credit terms.

Key words: cost-effectiveness of investments, model of calculations, raising vineyards, recultivated soils, integrated production, vineyards.

Marko Ivanković E-mail Address: [email protected]



Промјене педолошких карактеристика депосола у рекултивацији

Ненад Малић1, Михајло Марковић2

1 ЕФТ –Рудник и термоелектрана Станари, Добој,Република Српска, БиХ

2 Пољопривредни факултет, Универзитет у Бањој Луци,Република Српска, БиХ

Сажетак Истраживања на рекултивацији депосола у руднику лигнита Станари се врше од 2007. године. На огледној парцели су у трогодишњем периоду провођене мјере агротехничке и биолошке фазе рекултивације. При гајењу усјева примјењи-вано је ђубрење минералним ђубривима и калцификација. Проведена истражива-ња обухватају настале промјене основних физичких и хемијских особина у по-вршинском слоју мелиорисаног депосола. Анализе су извршене 2009. и 2011. године. Промјене у механичком саставу су праћене смањењем садржаја глино-вите фракције. Значајније побољшање хемјске реакције земљишта није утврђено. Благо повећање концентрација физиолошки активног фосфора (Р2О5) и калијума (K2О) је резултат примјене минералних ђубрива. Повећана је способност адсорпције и степен засићености базним катјонима у мелиорисаном депосолу. Садржај микроелемената је смањен на крају испитиваног периода. Присутност токсичних елемената је испод дозвољених граница. На огледним парцелама гдје су провођене мјере рекултивације утврђено је генерално побољшање физичких и већине хемијских особина мелиорисаног депосола.

Кључне ријечи: мелиорисани депосол, физичке и хемијске особине, биолошка рекултивација, Станари.

Увод

Провођење мјера рекултивације формираних деградираних површина

потребно је континуирано да слиједи рударске радове на откопавању и одлагању откривке (јаловине). За што бољи успјех на рекултивацији депосола сврсисходно је претходно обавити истраживања. Пољска истраживања рекултивације на депосолима одлагалишта површинског копа Рашковац у Станарима врше се непрекидно пету годину (Малић, 2007; Малић, 2010; Малић и Лакић, 2011).


На равним површинама одлагалишта, као потенцијалним за пољопривредну рекултивацију и производњу, након техничке фазе, слиједе агротехничке и биолошке мјере рекултивације. Укупно деградираних површина станарског угљеног басена, до краја вијека експлоатације, које је потребно рекултивисати биће око 1400 ha (Лончар и сар, 2009). Агротехничка фаза рекултивације се врши методом сидерације (Малић и сар, 2011б), гајењем и заоравањем суданске траве, што за резултат има формирање мелиорисаног депосола. Затим слиједи испитивање могућности гајења ратарских и крмих врста, која још трају. Резултати мјерења приноса биомасе различитих пољопривредних култура у току истраживања на рекултивацији морају бити праћени, као и мониторингом над промјенама у површинском слоју депосола. Управо задатак овог рада је и био сагледати промјене неких основних физичких и хемијских особина техногеног земљишта у поступку рекултивације. На основу утврђених промјена, циљано би се наставило са примјеном најоптималнијим метода и агротехничких мјера за потребе стварања кавлитетног рекултисола.

Процеси педодинамике и педогенезе у депосолима који се одвијају упоредо са временом су познати од раније (Ресуловић, 1982). Специфични процеси педодинамике у депосолима у зависности од врсте супстрата и особина геолошког материјала су сљедећи: промјене у текстурном саставу, слијегање (збијање), стварање микродепресија, хумизација, оксидација угља, промјене минералног састава и водна ерозија.

Узимање узорака са депосола и рекултисола зависи од начина површинских копова, као и од мјера рекултивације (Ресуловић, 1986). При томе је битно водити рачуна о начину узимања узорака са депосола и рекултивисаних површина, као и о основним водно-физичким и хемијским особинама које треба анализирати. Када се ради о депонијама одложеног материјала, број узимања узорака зависи од особина одложене откривке, тј. њене хетерогености. На површинама које су рекултивисане узимају се узорци из профила, као и просјечни узорци из површинских слојева. У зависности од тога да ли се изучава еволуција техносола или пак врши утврђивање плодности, узорци се узимају почев од мање дубине (0-5, 5-10 cm), па до дубине од 20 cm.


Испитивање интензитета промјена основних физичких и хемијских особина депосола обављена су на огледним парцелама, смјештених на платоу унутрашњег одлагалишта површинског копа Рашковац, у руднику лигнита Станари (општина Добој, Република Српска, Босна и Херцеговина). Лабораторијске анализе депосола су извршене 2009. при формирању огледа, а затим крајем 2011. за вријеме трајања истраживања на биолошкој рекултивацији. Приликом провођења истраживања на биолошкој рекултивацији вршена је сјетва уљане репице, ражи и пшенице, при чему су провођене агротехничке мјере ђубрења минералним ђубривима и калцификација. Годишње је коришћено око 70-80 kg/ha фосфора (P2O5) и калијума (K2O), у виду чистих хранива и од 100-140


kg/ha азота (N). Калцфикација је вршена примјеном норме од 4-8 t/ha кречњака (CaCO3).

Узорковање је извршено по случајном распореду са огледних парцела. По 5 просјечних узорака је узето са дубине 0-20 cm. Физичко-хемијске анализе узорака депосола у рекултивацији су извршене у Пољопривредном институту Републике Српске, Бања Лука. Активна реакција земљишта (рН у Н2O) и потенцијална реакција земљишта (рН у 1N KCl) одређене су електрометријски, комбинованом електродом на рН-метру. Органска материја је одређена сувим спаљивањем на температури од 550°С. Количина физиолошки активног фосфора и калијума одређена је амонијум-лактатном (АL) методом, уз очитавање концентрације фосфора на спектрофотометру и калијума на пламенфотометру. Садржај тешких метала: олова (Pb), кадмијума (Cd), гвожђа (Fe) и бакра (Cu) извршен је мокрим спаљивањем узорака у смјеши киселина (HNO3, HF, HCl) у микроталасној пећи под притиском, уз очитавање резултата на атомском апсорпционом спектрофотометру (AAS). За механички састав коришћена међународна пипет метода са Na-пирофосфатом. Особине адсорптивног комплекса земљишта су одређене по методи Kappena.

Едафски услови: депосол, на коме се врши истраживање представља младо одлагалиште неплодне откривке, формирано 2008. године. Депосол је систематизован у прву подкласу техногених земљишта (Ресуловић и сар, 2008), а према WRB референтним групама (FAO/UNESCO класификација, цит. Хаџић и сар, 2001) као Anthropogeomorphic soil material - неконсолидована минерална или органска материја, тј. Anthrosols (АТ) – aнтропогено техногена земљишта. Кварц представља основни градивни минерал, а подређено се налази и бентонитна глина, као и комади угља.

Климатски услови: просјечна количина падавина истраживаног подручја за испитивани трогодишњи период (2009-2011) износила је 923,84 l/m2. Средња годишња температура ваздуха за исти период била је 11,10°C. Таб. 1. Механички састав депосола рудника Станари, 2009. године Analysis of soil texture in deposol of Stanari mine, 2009

Број узорка Number

of samples

Дубина

Dep

th

Механички састав Mechanical composition

Текстурна класа земљишта

Soil textural class

2,0-0,06 mm

(пијесак - sand)

0,06-0,002 mm (прах -

silt)

< 0,002 mm (глина

- clay)

1

0-20

cm

78,55 14,70 6,75 Иловаста пјескуља 2 21,07 46,77 32,16 Глиновита иловача 3 79,29 14,55 6,16 Иловасти пијесак 4 78,42 16,43 5,15 Иловасти пијесак 5 85,81 8,76 5,43 Иловасти пијесак


Резултати истраживања и дискусија

Физичке особине: oд физичких особина депосола и мелиорисаног депосола у поступку рекултивације рудника Станари, урађен је механички или гранулометријски састав (текстура земљшта). Механички састав депосола анализиран при постављању огледа (табела 1) репрезентује доминацју иловастог пијеска, а само један узорак је са знатно већим садражјем глине. Ови резултати су доста слични резултатима истраживања проведеним у депосолима рудника угља Колубара и бакра Мајданпек у Србији, гдје и у текстури депосола ових рудничких одлагалишта јаловине доминирају пјесковите иловаче и иловасти пијесак (Веселиновић и сар, 2010; Голубовић-Ћургуз и сар, 2010).

Након трогодишње обраде депосола, у оквиру истраживања биолошке фазе рекултивације, поново је урађена механичка анализа. Добијени резултати приказани су у табели 2.

Таб. 2. Механички састав депосола рудника Станари, 2011. године Analysis of soil texture in deposol of Stanari mine, 2011


of samples

Дубина

Dep

th

Механички састав Mechanical composition

Текстурна класа земљишта

Soil textural class

2,0-0,06 mm

(пијесак - sand)

0,06-0,002 mm (прах

- silt)

< 0,002 mm (глина

- clay)

1

0-20

cm

86,09 8,00 5,91 Иловасти пијесак 2 84,04 8,63 7,33 Иловасти пијесак 3 70,36 17,14 12,50 Пјесковита иловача 4 84,95 8,23 6,82 Иловасти пијесак 5 77,25 12,75 10,00 Иловасти пијесак

Резултати показују да је након три године дошло до смањења садржаја

глиновите фракције у текстури депосола, што је једна од карактеристика специфичних промјена у депосолима. До сличних резултата дошао је такве Ресуловић, 1982. констатујући да се крупни одломци глинoвитих материјала на формираним одлагалиштима јаловине доста брзо троше (у току 1 године) под утицајем падавина и температура. Овоме доприносе и проведене агротехничке мјере обраде депосола. Хемијске особине: од хемијских особина утврђени су основни параметри плодности депосола, анализиран адсорптивни комплекс и садржај тешких метала и других штетних елемената. Основни параметри плодности депосола приказани су у табелама 3. и 4.

На основу резултата активнe и потенцијалнe реакцијe земљишта са дубине од 0-20 cm (у првој анализи депосола, током 2009. године), узорци из табеле 3 сврставају депосол у категорију врло киселе и умјерено киселе реакције. Киселост станарских депосола је већа у односу на колубарске депосоле (рН 7,0 у


H2O и 5,9 у KCl), а доста мања од депосола из Мајданпека, гдје је изузетно висока активна и потенцијална киселост (рН 2,6 у H2O и 2,0 у KCl). Таб. 3. Резултати хемијскe анализe депосола, 2009. (основни параметри

плодности) Results of chemical analysis of deposols, in 2009 (basic fertility parameters)

Број узорка Number of

samples

рН Органска материја Organic matter

(%)

Хумус Humus

(%)

Лакоприступачни облици

Plants available

Н2О KCl P2O5

mg/100g

K2O mg/100g

1 6,1 5,0 3,6 0,0 0,0 0,5 2 5,6 4,4 1,6 0,0 0,8 3,0 3 6,2 4,9 2,1 0,0 0,0 1,3 4 5,8 4,5 1,2 0,0 0,5 2,2 5 5,2 4,0 1,6 0,0 0,6 2,7

Таб. 4. Резултати хемијскe анализe депосола, 2011. (основни параметри

плодности) Results of chemical analysis of deposols, in 2011 (basic fertility parameters)

Број узорка Number of

samples

рН Органска материја Organic matter

(%)

Хумус Humous

(%)

Лакоприступачни облици

Plants available

Н2О KCl P2O5

mg/100gK2O

mg/100g 1 4,9 4,3 4,8 0,7 3,0 5,0 2 5,7 4,6 5,0 0,1 1,8 2,2 3 6,9 5,9 3,4 0,8 0,0 0,9 4 5,8 5,1 3,9 0,5 0,0 1,1 5 4,7 3,9 4,2 0,1 0,8 1,5

На основу садржаја органске метерије, истраживани депосоли припадају

класи слабе и средње хумозности, док чистог хумуса и нема. Према садржају лакоприступачног фосфора и калијума у депосолу прије

почетка истраживања, исти се сврстава у класу врло сиромашне обезбјеђености овим елементима. Слаба снабдјевеност хранивима и уопште ниска плодност већине рудничких депосола је заједничка карактеристика овог типа техногених земљишта. Наведено је нарочито специфично, када се при рекултивацији не примјењује ''оземљавање'', тј. наношење плоднијег земљишно-хумусног материјала на формирана одлагалишта (Вујић, 2006), па у том случају еволуција техносола тече ка геогеном рекултисолу (Ресуловић и сар, 2008).

Хемијска анализа депосола након три године од почетка рекултивације, на крају 2011. године (табела 4) показала је да је услиједило, у одређеној мјери, побољшање плодности депосола у рекултивацији, детерминисаног као


мелиорисаног депосола. Реакција земљишта се није знатно промјенила, што је вјероватно узрок релативно кратког времена од момента проведене калцификације и поновног узорковања. Примјеном сидерације и узастопним трогодишњим гајењем ратарских култура, садржај органске материје се повећао за 2 % што и јесте једна од главних карактеристика мелиорисаног депосола (Малић, 2010). Евидентно је и повећање садржаја од 0,4 %, што је изузетно значајно за подизање плодности рудничких депосола. За повећање садржаја органске материје и хумуса при мелиорацијама депосола најбољи резултати су постигнути гајењем врста и одабраног сортимента биљака из рода Sorghum (Malić et al, 2011б).

Како при провођењу мјера ревитализације и рекултивације деградираних површина, тако и код ауторекултивације, ако је праћена развојем флоре, временом долази до повећања садржаја хумуса (Шпољар и сар, 2006). Промјене у садржају хумуса у зависности од старости одлагалишта су потврђене и ранијим истраживањима ефеката рекултивације. Ресуловић, 1982. је на глиновито лапоровитим депосолима рудника Бановићи и Ђурђевик у БиХ установио повећање садржаја хумуса од 1 па до више од 3 %, на одлагалиштима старости 5 и 10 година.

Примјена минералних ђубрива резултирала је повећањем концентрације у депосолу лакоприступачног фосфора и калијума (табела 4), мада је мелиорисани депосол и даље у категорији врло сиромашних земљишта. У проведеним истраживањима на ревитализацији Ђурђевачких пијесака, Шпољар и сар. (2006) су такође констатовали промјене физичких и хемијских карактеристика пјесковитог земљишта након ревитализације затрављивањем и пошумљавањем. На рекултивисаним одлагалиштима србијанских угљених басена Колубара и Костолац је такође констатовано побољшање основних педолошких карактеристика, што је у директној зависности од типа и правца рекултивације, као облика трајне пренамјене површина (Вујић, 2006). Према томе, пољопривредна рекултивација уз примјену правовремених агротехничких мјера доприноси стварању квалитетног рекултисола. Таб. 5. Aнализа адсорптивног комплекса депосола, 2009. године Soil Adsorption Complex of deposol, 2009


of samples

Адсортивни комплекс депосола по Kappenu

Soil Adsorption Complex analysis according to Kappen

Степен засићености базним катјонима

Degree of saturation of base cations S H T

V (%) m.ekv/100 g земљишта

1 19,60 20,13 39,73 49,33 Умјерено незасићено 2 19,40 14,0 33,60 58,33 Умјерено засићено 3 23,60 15,75 39,35 59,97 Умјерено засићено 4 20,80 8,75 29,55 70,39 Умјерено засићено 5 21,60 10,50 32,10 67,29 Умјерено засићено


Резултати анализе адсорптивног комплекса депосола прије и три године након примјене мелиорација приказани су у табелама 5. и 6. Добијени резултати анализе адсорптивног комплекса депосола (АКЗ у табели 5) прије рекултивације показује да је први узорак умјерено незасићен (V у %), док су остали испитивани узорци умјерено засићени базним катјонима. Таб. 6. Aнализа адсорптивног комплекса депосола, 2011. године Soil Adsorption Complex of deposol, 2011


of samples

Адсорптивни комплекс депосола по Kappenu

Soil Adsorption Complex analysis to Kappen Степен засићености базним

катјонима Degree of saturation of base

cations S H T

V (%) m.ekv/100 g земљишта

1 19,80 12,30 32,10 61,68 Умјерено засићено 2 20,43 13,30 33,53 60,84 Умјерено засићено 3 21,60 12,30 33,90 63.72 Умјерено засићено 4 18,00 8,75 26,75 67,29 Умјерено засићено 5 19,60 14,00 33,60 58,33 Умјерено засићено

Након провођења мјера рекултивације утврђено је повећање степена

засићености АКЗ базама, а дијелом и укупног капацитета адсорпције земљишта за базе (Т у m.ekv/100 g земљишта), што је приказано у табели 6. Настале позитивне промјене у мелиорисаном депосолу су резултат континуираног уношења органске материје и примјењене калцификације, уз остале агротехничке захвате. Позитивни ефекти на адсорпцији катјона су изражени при већем садржају глине (нарочито монтморилонитске), али која је дефицитарна у депосолима на истраживаним локацијама станарских одлагалишта. Таб. 7. Укупни садржај елемената у депосолу, 2009. године Total content of elements in the deposol, 2009

Број узорка Number of samples

Pb Cd Cu Zn Fe Mn mg/kg (ppm)

1 15 < 1 21 37 3450 270 2 10 < 1 19 11 2850 65 3 29 < 1 25 40 3330 150 4 5 < 1 13 10 2950 70 5 10 < 1 16 41 2760 90

Садржај тешких метала и других штетних елемената. Многи од

есенцијалних микроелемената за биљке, могу постати штетни и опасни када њихова концентрација у земљишту пређе дозвољене границе. Анализирани су сљедећи тешки метали: Zn, Fe, Mn и Cu. У токсичне елементе улазе Cd и Pb, који немају есенцијални карактер, а често у земљиштима проузрокују штетне ефекте.


Тешки метали су присутни у свим земљиштима као резултат распадања матичног супстрата. Садржај неких истраживаних елемената и његове промјене настале у току провођења истраживања на рекултивацији су приказане у табелама 7. и 8. Таб. 8. Укупни садржај елемената, 2011. године Total content of elements in the deposol, 2011

Број узорка Number of samples

Pb Cd Cu Zn Fe Mn mg/kg (ppm)

1 7 < 1 2 10 5840 40 2 9 < 1 3 11 5410 78 3 10 < 1 5 24 1108 199 4 10 < 1 2 10 7300 39 5 9 < 1 3 20 8220 174

Добијени резултати (табеле 7. и 8) показују да је евидентна ниска

концентрација свих испитиваних елемената. То је у сагласности и са ранијим испитивањима потенцијалне токсичности станарских депосола (Малић и сар, 2011а). Резултати указују да су све вриједности испод максимално дозвољених количина, које су утврђене према правилницима о дозвољеним количинама опасних и штетних материја у земљиштима (Напутак, 1999; Правилник 1991). Чак се може констатовати смањење концентрације већине елемената, а нaрочито есенцијалних, након трогодишњег гајења усјева у оквиру провођења истраживања на рекултивацији. Ово је резултат апсорпције неких елемената од стране гајених биљака, што даље указује на потребу за коришћењем минералних ђубрива са микроелементима.

Закључак

Након трогодишњег гајења усјева у оквиру истраживања биолошке фазе рекултивације у мелиорацијама депосола и насталих физичких и хемијских промјена у површинском слоју мелиорисаног депосола, изводе се сљедећи закључци:

- климатски услови и примјењене агротехничке мјере утичу на смањење садржаја глиновите фракције у механичком саставу.

- калцификација није значајније утицала на повећање рН вриједности. - сидерација и инкорпорирање жетвених остатака утичу на повећање

органске материје (за 2 %) и хумуса (за 0,4 %), код мелиорисаног рекултивације.

- примјена минералних ђубрива показује примјетан пораст концентрације лакопристучаног фосфора и калијума.

- обогаћивање органском материјом и кречним материјалом резултује већи степен засићености базним катјонима и укупног адсорптивног капацитета земљишта за базе.


- испитивани потенцијално штетни елементи се налазе у дефициту и испод граница максималне дозвољености.

- концентрација микроелемената се смањује биолошком рекултивацијом усљед усвајања од стране гајених биљака.


1. Веселиновић, М., Дражић Драгана, Голубовић-Ћургуз Весна, Чуле

Невена, Митровић Сузана, Николић Биљана, Ракоњац, Љ. (2010): Производња садног материјала за биолошку рекултивацију депосола. Зборник радова Међународне конференције: ''Деградирани простори & екоремедијација'', стр. 283-292. Београд-Србија.

2. Вујић, С. (2006): Селективно откопавање и одлагање откривке у функцији рекултивације површинских копова угља (монографија). Рударски и геолошки факултет у Београду, Електропривреда Србије, Академија инжењерских наука Србије, Београд.

3. Голубовић-Ћургуз Весна, Дражић Драгана, Веселиновић, М.,Милетић, З. (2010): Микробиолошка активност депосола рудника Мајданпек и могућност преживљавања садница у њима. Зборник радова Међународне конференције: ''Деградирани простори & екоремедијација'', стр. 367-378. Београд-Србија.

4. Лончар С., Ђуровић М., Трбић М., Малић Н. (2009): Пресјек дугорочног плана рекултивације површинских копова угљеног басена Станари. Зборник радова VIII међународне конференције ''Неметали 2009''. Србија - Врујци, стр. 126-133.

5. Малић, Н., Лакић, Ж. (2011): Могућност гајења високог вијука (Festuca arrundinacea Schreb.) у рекултивацији станарских депосола. Зборник сажетака XVI међународног научно-стручног савјетовањa агронома Републике Српске "Природни ресурси у функцији развоја пољопривреде и руралног подручја", Требиње, стр. 145.

6. Малић, Н., Матко-Стаменковић Уна, Трбић, М. (2011а): Могућа контаминација депосола површинског копа Рашковац токсичним елементима. Зборник радова II Међународног симпозијума ''Стање и перспективе у рударству и одрживи развој – Рударство 2011 Србија''. Србија - Врњачка Бања, стр. 534-539.

7. Malić N., Matko-Stamenković Una., Marković M. (2011б): Sudan Grass (Sorghum sudanense Pers.) Growth With Green Manuring in Sandy Deposol. 22nd International Scintific-Expert Conference of Agriculture and Food Industry, Book of Abstracts. Sarajevo, page 69.

8. Малић, Н. (2010): Сидерација као агротехничка фаза еурекултивације спољашњег одлагалишта површинског копа Рашковац – Станари. Магистарска теза. Универзитет у Бањалуци, Пољопривредни факултет Бањалука, стр. 1-90.


9. Малић, Н. (2007): Зеленишно ђубрење као могућа мјера повећања садржаја хумуса у новоформираном депосолу спољашњег одлагалишта пк ''Рашковац'' Станари. Зборник радова IV научно-стручног савјетовања ''Нове технологије и достигнућа у рударству и геологији II'', Требиње, стр. 174-181.

10. Ресуловић, Х.,Чустовић, Х., Ченгић, И. (2008): Систематика тла/земљишта (настанак, својства и плодност). Универзитет у Сарајеву, Пољопривредно-прехрамбени факултет Сарајево.

11. Ресуловић, Х. (1986): Специфичности узимања узорака са оштећених и рекултивисаних површина. Земљиште и биљка, Vol. 35. No. 2. Београд, стр. 179-183.

12. Ресуловић, Х. (1982): Неке специфичности процеса педодинамике и педогенезе у депосолима. Земљиште и биљка, Vol. 31. No. 3. Београд, стр. 357-363.

13. Хаџић, В., Васин, Ј., Нешић Љиљана, Белић, М. (2001): Приказ нове свјетске референтне базе за земљишне ресурсе - World Reference Base for Soil Resources (WRB). Зборник реферата XXXV Семинара агронома. Научни институт за ратарство и повртарство, Нови Сад, Р-65.

14. Шпољар, А., Кушец, В., Камењак, Д., Кватерњак Ивка, Перемин-Волф Томислава (2006): Промјене педолошких значајки ђурђевачких пијесака узроковане ревитализацијом. Агрономски гласник 3/2006, Загреб, стр. 181-197.

15. Напутак о утврђивању дозвољених количина штетних и опасних твари уземљишту и методе њиховог испитивања. (1999). Службене новине Федрације БиХ, 11/99.

16. Правилник Вијећа Европе 2091/91.


Change in the Pedological Characteristics of the Deposol at Reclamation

Nenad Маlić 1, Мihajlo Marković 2

1 ЕFT – Stanari Mine and Powerplant, Doboj, Republic of Srpska, BiH

2 Faculty of Agriculture, University of Banja Luka, Republic of Srpska, BiH

Abstract The research on the reclamation of deposol (degraded soil) in the lignite mine Stanari has been performed since 2007. In a three-year period, agrotechnical and biological reclamation measures were implemented on the experimental plot. During the cultivation of crops, mineral fertilisation and liming were performed. The conducted research includes the change in the basic physical and chemical characteristics in the surface layer of meliorated deposol. The analyses were performed in 2009 and 2011. Changes in texture were observed by lowering the clay fraction. Significant improvement of the chemical reaction of the soil was not confirmed. Slight increase in concentration of the plant available phosphorus (P2O5)

and potassium (K2O) is a result of the application of mineral fertilisers. Adsorption capacity and degree of saturation of base cations in the meliorated deposol were increased. The content of trace elements was reduced at the end of the test period. The presence of toxic elements is below the allowable limit. On the experimental plots where reclamation measures were implemented, there is improvement in physical and chemical characteristics of the meliorated deposol.

Key words: meliorated deposol, physical and chemical characteristics, biological reclamаtion, Stanari.

Nenad Malić E-mali Adress: [email protected]


Prethodno saopštenje Preliminary communication UDK: DOI:

Uticaj temperature na ranostasnost i prinos salate gajene u zimskom periodu

Vida Todorović1, Aleksandra Gavrić Rožić2, Sretenka Marković1,

Mihal Đurovka3, Mirjana Vasić4


2Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Republike Srpske, BiH 3Poljoprivredni fakultet, Univerzitet u Novom Sadu, Srbija

4Institut za ratarstvo i povrtarstvo, Novi Sad, Srbija

Sažetak

Salata kao povrtarska vrsta ima umjerene zahtjeve prema uslovima uspijevanja, te je u skladu s tim, cilj ovoga rada bio da se preko sume temperatura utvrdi uticaj neposrednog pokrivanja biljaka agrotekstilom na ranostasnost i prinos salate gajene u plasteniku bez grijanja. Istraživanja su urađena na četiri sorte (Devonia, Nizzi, Boreale i Robinson) koje imaju različitu otpornost prema niskim temperaturama. Najniža prosječna temperatura u toku vegetacije salate u plasteniku bila je 4,0°C, a najviša 13,5°C, dok je prosječna minimalna temperatura pod agrotekstilom bila 6,1°C, a maksimalna 19,0°C. Na otvorenom polju ove temperature su bile 0,2°C i 9,2°C. To potvrđuje činjenicu da se korišćenjem agrotekstila u objektima zaštićenog prostora u zimskom periodu mogu povećati temperature u odnosu na otvoreno polje i do 10°C. Na osnovu sume temperatura utvrđeno je da je sorta Devonia najranostasnija, do tehnološke zrelosti potrebna joj je suma teperatura od 764°C, dok najdužu vegetaciju ima sorta Robinson kojoj je do berbe potrebna suma temperatura od 890°C. Pored toga, sorta Robinson je imala i najkrupniju glavicu (411,5 g) i najveći ostvareni prinos po jedinici površine (8,22 kg m-2). Najmanji prinos (4,95 kg m-2) bio je kod sorte Nizzi koja ima i najsitniju glavicu (249,5 g).

Ključne riječi: salata, temperatura, ranostasnost, prinos.

Uvod

Proizvodnja biljaka u periodu godine kada spoljašnji klimatski uslovi nisu za to pogodni nameće potrebu da se u okruženju gajenih biljaka stvore takvi uslovi sredine koji će omogućiti njihovu nesmetanu vegetaciju, odnosno rast i razvoj (Janić et


al., 2005). Kao jedan od najvažnijih faktora uspijevanja biljaka u zimskom periodu u zaštićenom prostoru može da se smatra stepen zagrijanosti njihove unutrašnjosti, pošto toplota kod biljaka direktno utiče na intenzitet njihovog porasta, ranostasnost, prinos i kvalitet proizvoda (Thompson et al., 1998).

Salata je jedna od najznačajnijih povrtarskih vrsta u zaštićenom prostoru, naročito za ciklus zimske proizvodnje. Ona se karakteriše osobinama koje pogoduju njenoj proizvodnji u objektima bez grijanja u zimskom periodu. Prije svega to su mali biološki zahtjevi uspijevanja, relativno kratka vegetacija, intezivnim porast listova rozete i glavice u kratkom vremenskom periodu.

Praktična vrijednost poznavanja sume toplotnih jedinica je u tome što je poznavajući ove vrijednosti moguće odrediti pogodnost uzgoja te vrste u određenom podneblju. Pomoću ove sume, a imajući u vidu zahtjeve usjeva prema toploti moguće je izračunati pojavu određenih fenofaza a time i vrijeme berbe salate.

Cilj ovog istraživanja bio je da se preko sume toplotnih jedinica utvrdi koja je od ispitivanih sorti salate najpogodnija za zimsku proizvodnju u plasteniku bez grijanja uz neposredno pokrivanje biljaka agrotekstilom.

Materijal i metod rada

Ogled je izveden u toku kasne jeseni i zime 2006/07. godine na Poljoprivre-dnom institutu Republike Srpske, Banja Luka u plasteniku veličine 500 m2 (širine 10m, dužine 50 m i visine 4,5 m) u sistemu bez dodatnog zagrijavanja. Biljke salate su nakon rasađivanja pokrivene agrotekstilom (lutrasilom).

Rasad je uzgojen na standardan način uz uobičajene preventivne mjere njege. Presađivanje salate na stalno mjesto urađeno je 19.11.2006. godine kada je rasad bio u fazi 6 pravih listova. Sadnja je obavljena uz nastiranje zemljišta crnom folijom na razmak 20 x 25 cm. Pri presađivanju hranljive kocke sa biljkom su uronjene u rastvor 0,2% KNO3 radi povećanja otpornosti na niske temperature i bolesti.

Ispitivane su četiri sorte salate Devonia, Nizzi, Boreale i Robinson. Ove sorte su izabrane jer su česte u proizvodnji, a, po navodima sjemenskih kuća, imaju različitu otpornost prema niskim temperaturama i patogenima.

Svakodnevno su mjerene minimalne i maksimalne dnevne temperature u pla-steniku i temperature ispod agrotekstila. Dnevna suma toplotnih jedinica se izračunava kao srednja vrijednost između maksimalne i minimalne temperature u toku dana koja je umanjena za biološki minimum za salatu koji je 2-3°C (Molnar i sar., 2003). Određene su potrebne sume temperatura za ispitivane sorte salate po fazama rasta i razvoja bilja-ka do tehnološke zrelosti.

Utvrđeno je vreme dospijevanja u tehnološku zrelost (ranostasnost) svake sorte. Ranostasnost je izražena brojem dana od sjetve do berbe, odnosna momenta do-stizanja tehnološke zrelosti. Za tehnološku zrelost smatran je momenat kada preko 80 % biljaka ima veličinu i oblik glavice tipičan za datu sortu (Feller et al., 1995; ed Meier, 2001).

Nakon utvrđivanja da je usev dostigao tehnološku zrelost vršena je berba glavica. Utvrđena je prosječna veličina glavice pojedinih sorata preko mase (g).


Takođe je utvrđen prinos salate (kg m-2). Ovi rezultati su statistički obrađeni i prikazani preko analize varijanse i LSD testa.


Wurr et al. (1992) navode da su optimalne dnevne temperature za rast i razvoj salate na otvorenom 17-28°C, dok su optimalne noćne temperature 3-12°C, dok Marsh (1987; cit. Thompson et al., 1998 ) navodi da je temperatura od 24°C optimalna dnevna temperatura pri proizvodnji u zaštićenom prostoru. Bez obzira što salata spada u po-vrtarske vrste koje dosta dobro podnosi niske temperature i može da prezimi na otvore-nom polju, preporučuje se njena proizvodnja u zimskom periodu u zaštićenom prostoru uz mogućnost zagrijavanja (Ugrinović i Škof, 2010) ili nekog vida dodatne zaštite kao što je korišćenje agrotekstila. Pored toga, korišćenje malčovanja doprinosi stabilnoj temperaturi zemljišta, koja je veoma značajna za postizanje visokog i stabilnog prinosa visokog kvaliteta (Thompson et al., 1998).

U ovim istraživanjima usev je pokriven agrotekstilom (lutrasil) koji ublažava temperaturne oscilacije i utiče na povećanje temperature u zoni rasta salate. Ujedno štiti od orošavanja lista biljaka koje je štetno jer omogućava stvaranje povoljnih uslova za razvoj patogena mikroorganizama.

Graf. 1. Temperature tokom vegetacije salate Temperature levels in the growing season of lettuce

Proizvodnja salate bila je u toku zimskih mjeseci (novembar-januar) pri čemu

se uočavaju velika variranja u srednjim temperaturama tokom vegetacije (Graf. 1). Postoje velike temperaturne razlike između srednje dnevne temperature izvan objekta i u plasteniku, oko 6ºC, a i između temperatura u plasteniku i ispod agrotekstila, oko

05

1015202530354045

1 3 5 7 9 11 13 15 17 19 21 23 25 27 29 31 33 35 37 39 41 43 45 47 49 51 53 55 57 59

tem

pera

tura

°C

dan vegetacije

prosječna t° na otvorenom polju prosječna t° u palsteniku

prosječna t° pod agrotekstilom


4ºC. Na osnovu navedenog može se reći da je korišćenjem agrotekstila u proizvodnji moguće povećati temperaturu u zoni rasta biljke i do 10ºC.

Najniža prosječna temperatura u plasteniku bila 4ºC a najviša 13,5ºC. Pod agrotekstilom minimalna temperatura bile je 6,1ºC a maksimalna 19ºC. U istom pe-riodu na otvorenom polju ove temperature su bile 0,2ºC i 9,2 ºC (graf.1.). Dobijeni re-zultati su u saglasnosti sa rezultatima Ponjičan i Bajkin (2008).

Dužina pojedinih fenofaza zavisi od ekoloških uslova i sorte. Obrazovanje glavice počinje 35-45 dana od nicanja koja dostiže tehnološku zrelost za oko 50-90 da-na pri optimalnoj temperaturi 18-20ºC (Đurovka i sar., 2006).

Toplotna suma predstavlja sumu svih dnevnih suma toplotnih jedinica od po-četka do kraja vegetacije biljke tj. do kraja trajanja pojedinih faza i za četiri ispitivane sorte salate dobije ne vrijednosti prikazane su u tabeli 1.

Prosječna veličina glavice kao i prinos glavica po jedinici površine kod poje-dinih sorti uz dužinu vegetacije do tehnološke zrelosti u danima prikazan je u tabeli 2.

Sorta Devonia, u odnosu na ostale ispitivane sorte, najranije dospijeva u tehnološku zrelost (100 dana), odnosno potrebna joj je najmanja suma temperaturna (oko 764ºC). Pored toga, najbrže je klijala i nicala i prolazila sve fenofaze do obrazovanja glavica. Ima rastresite glavice srednje veličine. Težina glavica u te-hnološkoj zrelosti bila je 292,5 g, pri čemu se ostvaruje prinos od 5,85 kg m-2. Tab. 1. Temperaturne sume po fazama rasta i razvoja (ºC) i ranostasnost sorti salate

Temperature sums for each phase of growth and development (ºC) and earliness for each cultivars

Faza razvoja Stage of development

Sorta Cultivars

Devonia Nizzi Boreale Robinzon klijanje i nicanje 38 54 73 74 faza kotiledona 73 87 103 105 faza prvog lista 146 162 177 179 faza drugog lista 227 238 252 255 faza trećeg lista 280 299 316 320 faza sedmog lista 425 437 468 468 faza obrazovanja glavice

682 685 725 740

tehnološka zrelost 764 829 862 890 br. dana do berbe (ranostasnost)

100 105 110 115

Najkasnostasnija je sorta Robinson (115 dana). Do tehnološke zrelosti ova

sorta zahtjeva oko 890ºC toplotnih jedinica. Najkasnije klija i niče i najkasnije je formirala glavicu od svih ispitivanih sorti. Glavice su joj najkrupnije, čvrste, kompaktne, zavijene u čvrstu glavicu, debelih i nešto krtijih listova, mase 402,3 g. Najprinosnija je od svih ispitivanih sorti (8,22 kg m-2). Tab. 2. Masa i prinos ispitivanih sorti salate


Mass and yield of lettuce cultivars examined

Sorta Cultivars

Masa salate Mass of lettuce

(g)

Prinos Yield

(kg m-2) Devonia 292,5 5,85

Nizzi 249,5 4,95

Boreale 312,3 6,25

Robinson 402,3 8,22

Prosjek ± S 315,13 ± 5,41 6,18 ± 0,27

F-izračunato 149,78** 16,91**

LSD 0,05 16,68 0,82

0,01 23,38 1,15 Sorta Nizzi sporije klija i niče od sorte Devonia i zahtijeva nešto više toplotnih

jedinica u toku vegetacije (tab. 1), od sjetve do berbe prođe 105 dana. Formira ujednačene, nešto sitnije glavice (249,5 g), pri čemu ostvaruje prinos od 4,95 kg m-2. Sorti Boreale do tehnološke zrelosti potrebna je suma temperatura od 862°C, odnosno 110 dana vegetacije. Obrazuje nešto krupniju glavicu (312,3 g) u odnosu na sorte Devonia i Nizzi. Glavice su ujednačene po obliku i krupnoći. Ostvaruje se prinos od 6,25 kg m-2.

Ostvareni prosječni prinos svih ispitivanih sorti je 6,18 kg m-2, što je veći ostvareni prinos nego što neki autori navode (Adetuni, 1990; Cemek at al., 2011).

Na osnovu analize varijanse i F – testa i sa pragom značajnosti 0,01 i 0,05 utvrđeno je da između ispitivanih sorti postoje statistički značajne razlike i vrlo značajne razlike, kako u masi glavice, tako i u prinosu (tab.2.).

Dobijeni rezultati pokazuju da je moguća zimska proizvodnja salate u plasteniku bez grijanja uz korišćenja agrotekstila za neposredno pokrianje biljaka u ravničarskim regionima RS ili u drugim sličnim regionima. Uzimajući dobijene vrijednosti u obzir širokoj proizvodnoj praksi za nešto raniju proizvodnju može se preporučiti sorta Devonia, a ako vrijeme dospijevanja nije od presudnog značaja, već prinos i kvalitet onda bi to bila sorta Robinson.

Zaključak

Rezultati dobijeni u ovom radu pokazuju da je moguća i vrlo kasna proizvodnja salate u plasteniku bez grijanja. Korišćenjem zaštićenog prostora (plastenika) i prekrivanjem agrotekstilom u proizvodnji povrća u zimskom periodu mogu povećati temperature u odnosu na otvoreno polje i do 10 ºC.

Najprinosnija je sorta Robinson jer ostvaruje najveći prinos po jedinici površine i to oko 8,22 kg m-2, a najsitnije glavice sa najmanjim prinosom je sorta Nizzi koja ostvaruje prinos oko 4,95 kg m-2. Međutim, najranostasnija je sorta Devonija sa prinosom od 5,85 kg m-2 i glavicom zadovoljavajućeg kvaliteta, težine od 292,5 g. Na


osnovu navedenog ova sorta se može preporučiti za proizvodnju u objektima bez grijanje u jesenje-zimskom ciklusu proizvodnje.

Literatura

1. Adetunji I.A. (1990): Effect of mulching and irigation on growth and yield of

lettuce in semi-arid region. BIOTRONICS 19, 93-98. 2. Cemek B., Ünlükara A., Karaman S., Gökalp Z. (2011): Effects of

evapotranspiration and soil salinity on some growth parametars and yield of lettuce (Lactuca sativa var. crispa). Žemdirbystė = Agriculture, vol.98, No.2, pp.139-148.

3. Feller C., Bleiholder H., Buhr L., Hack H., Hess M., Klose R., Meier U., Stauss R, Van den Boom T., Weber E. (1995): Phänologische Entwicklungsstadien von Gemüsepflanzen: I: Zwibel-, Wurzel-; Knpllen- und Blattgemüse. Nachrichtebel. Deut. Pflanzenschutzd. 47, 193-206. In: Meier U. (2001): Ed: Growth stages of mono- and dicotyledonuous plants. BBCH Monograph.

4. Janjić T., Brkić M., Bajkin A. (2005): Proračun potrebne količine toplotne energije za zagrevanje plastenika od 0,5 ha u realnim uslovima. Savremena poljoprivredna tehnika, Vol. 3, No. 4, p. 155-264.

5. Đurovka M., Lazić B., Bajkin A., Potkonjak A., Marković V., Ilin Ž., Todorović V. (2006): Proizvodnja povrća i cveća u zaštićenom prostoru. Poljoprivredni fakultet, Novi Sad, Poljoprivredni fakultet, Banja Luka, 501 str.

6. Molnar, I., Milosev, D., Sekulic, P. (2003): Agroekologija. Poljoprivredni fakultet, Univerzitet u Novom Sadu, 204 str.

7. Ponjičan O. i Bajkin A. (2008): Uticaj nastiranja zemljišta i pokrivanja biljaka na temperaturu vazduha pri proizvodnji salate. Savremena poljoprivredna tehnika, 34(3-4), 163-170.

8. Thomson H.C., Langhans R.W., Both A.J., Albright L.D. (1998): Shoot and root temperature effects on lettuce growth in a floating hydroponic system. J.Amer.Soc.Hort. Sci. 123 (3):361-364.

9. Ugrinović K., Škof M. (2010): Proizvodnja salate batevije u Sloveniji tijekom cijele godine. Zbornik radova, 45. hrvatski i 5. međunarodni simpozij agronoma, Opatija, pp. 609-613.

10. Wurr D.C.E., Fellows J.R., Hambidge A.J. (1992): Enviromental factors influencing head density and diameter of crisp lettuce cv. Saladin. J.Hort.Sci. 67 (3): 395-401.


Influence of Temperature on Yield and Earliness of Lettuce Grown in the Winter Period

Vida Todorović1, Aleksandra Gavrić Rožić2, Sretenka Marković1,

Mihal Đurovka3, Mirjana Vasić4

1Faculty of Agiculture, University of Banja Luka, Republic of Srspska, BiH 2Ministry of Agriculture, Forestry and Water Menagment of the Republic of Srpska, BiH

3Faculty of Agiculture, Novi Sad, Serbia 4Institute of Field and Vegetable Crops, Novi Sad, Serbia

Abstract

Lettuce as a vegetable species has moderate demands in terms of growing co-

nditions. Therefore, the aim of this study was to determine the influence of immediate covering of plants by agrotextile using the sum of the temperature on earliness and yield of lettuce grown in a greenhouse without heating. The experiment was conducted on four varieties (Devonia, Nizzi, Boreale and Robinson) that have different resistance to low temperatures. The lowest average temperature during the growing cycle period in the greenhouse was 4.0°C while maximum temperature was 13.5°C. At the same time, the average minimum temperature under agrotextile was 6.1°C while maximum temperature was 19.0°C. In the open field, these temperatures were 0.2°C and 9.2°C. This confirms the fact that by using agrotextile in a greenhouse in the winter period temperature can increase by up to 10°C in comparison to the open field. Based on the sum of active temperatures, it was found that Devonia is the earliest variety and it needs the sum of temperatures of 764°C to reach technological maturity. The Robinson variety has the longest vegetation which requires the sum of temperatures of 890°C until the harvest period. Furthermore, Robinson had the biggest head (411.5 g) and achieved the highest yield per area unit (8.22 kg m-2). The lowest yield (4.95 kg m-2) was obtained in the Nizzi variety, which had the smallest head (249.5 g).

Key words: lettuce, temperature, earliness, yields.

Vida Todorović E-mail Address: [email protected]


Stručni rad Professional paper UDK: DOI:

Pokretanje biogasnih postrojenja na govedarskim farmama u Bosni i Hercegovini

Draženko Budimir, Nikica Prskalo1

1Zemljoradnička zadruga „Livač“, Aleksandrovac, Republika Srpska, BiH

Sažetak

U današnje vrijeme energija predstavlja bogastvo, a ujedno zauzima veliku ulogu u troškovim govedarske proizvodnje. U smanjenju postojećih resursa, bitno je se okrenuti traženju obnovljivh izvora energije. S druge strane povećanje broja grla na fa-rmama dovodi do problema sa njegovi pravilnim skladištenjem i manupulacijom. Pred nama je usvajanje odgovarjućih direktiva EU koje regulišu ovu oblast, što će dovesti do još više problema za poljoprivredne proizvođače. Jačanjem proizvodnih objekata raste i povećanjem proizvodnje potreba za energijom je sve veća. Kod nas postoje mogućnosti za proizvodnju biogasa na govedarskim farmama i korištenje istog za proizvodnju ene-rgije. Ta energija bi se koristila za potrebe farmera ili prodavala na tržištu energije. Trenutni problem za masovnu proizvodnjom energije iz biogasa je nepostojanje jasne zakonske regulative i niske cijene otkupa energije dobijene iz obnovljivih izvora. Ključne riječi: bio-gas, energija iz obnovljivih izvora, govedarska proizvodnja.

Uvod Današnja svjetska populacija, koja broji oko 7 milijardi stanovnika, godišnje troši energije u iznosu od oko 10,2 Gtoe. (Gtoe je ekvivalent milijardi tona nafte). Ovo se odnosi na ukupnu primarnu energiju. Od ovog iznosa na električnu energiju otpada oko 15 500 TWh ili oko 18 %, sa tendencijom daljnjeg rasta, tako da su predviđanja da bi 2030. godine udio potrošnje električne energije iznosio oko 22 % ukupne primarne svijetske potrošnje (IEA,2010.). Sve zemlje Evropske Unije su pred sebe stavile jasne ciljeve, koji se mogu po-stići primjenom postupaka za racionalno iskorištavanje organske tvari. Jedan od ovih postupaka je svakako proizvodnja i korištenje bio-gasa iz organskog poljoprivrednog otpada (stajnjaka), postupkom anaerobne digestije. Stajsko gnojivo – sa svih vrsta farmi, a u ovom slučaju sa govedarskih, u koji se može još dodavati i otpad od žetve, slama, silažni kukuruz, je biorazgradiv i proces se odvija bez posebnih dodataka. Sa


ovim načinom može se dosta doprinijeti održivosti u poslovanju farme. Tu prije svega mislimo na smanjenje troškova u električnoj i toplotnoj energiji, koja se može koristiti na imanju ili prodavati u mrežu, gdje bi se stvorila odgovarajuća ekonomska korist. Prerađeni materijal se dalje može koristiti u poljoprivredi i predstavlja ekološki još kvalitetniji materijal, jer se smanjuje mogućnost zagađenja podzemnih voda (Amon i sur., 2006),. Kao poseban aspekat ove proizvodnje je i već spomenuta ekološka komponeneta, jer sa ovim načinom manipulacije dovodimo do smanjenje efekta „staklene bašte“. Tradicionalnim odlaganjem stajskog gnjojiva na otvorenom, oslobađaju se ogromne količine plinova koji utiču na ovaj efekat. Anaerobni procesi razgradnje organske tvari su bili poznati još u 18 vijeku, ali prve primjene anaerobne razgradnje, kao metode za obradu fekalija, su počele tek početkom 20-og vijeka (Deublein D., i sur. 2008.). Od tada primjena anaerobne digestije se brzo širila, razvijala u mikrobiološkom i hemijskom pogledu. Zagađenja okoline i potreba za obnovljivim izvorima energije su povećali interes i učinili da se sve više sredstava ulaže u naučno - istraživački rad, tako da se u mnogim državama gradi sve više postrojenja koja koriste ovaj način organskog razlaganja. U ovome su posebno napredovale: Njemačka, Danska, Holandija, Švajcarska, Belgija, dakle zemlje sa razvijenom poljoprivredom proizvdnjom, odnosno stočarstvom. Danas biogasna tehnologija postaje sve interesantnija, jer nudi ekonomska rješenja za slijedeće probleme: smanjenje ovisnosti od uvoznih energenata, povećanje izvoza viškova električne energije, smanjenje sječe šuma koja dovodi do erozija tla i gubitaka površina u poljoprivrednoj proizvodnji, povećanje isplativosti i održivosti stočarske proizvodnje, bolje korištenje zapuštenih površina, rješenje za organski otpad iz domaćinstava i prehrambene industrije, smanjenje odlaganja otpada i bolja iskoristivost deponija, obezbjeđivanje jeftinijih gnojiva, odlaganje sanitarnog otpada koji može uzrokovati javne zdravstvene probleme. Digestija ove vrste otpada može znatno smanjiti parazite i patogene bakterije preko 90 % i tako zaštititi podzemne izvore vode, te smanjiti odlaganje industrijskog otpada koji uzrokuje zagađivanje vode i zemljišta (Sahlstrom, 2003). Ipak, treba naglasiti da ova tehnologija još nije dostigla svoj puni potencijal u proizvodnji energije. U većini industrijskih zemalja, biogasni programi (izuzev za obradu fekalija) još su uvijek pod znakom pitanja zbog visokih troškova izgradnje postrojenja i još uvijek niske cijene energije. U zemljama u razvoju još nema ekspanzije biogasnih programa jer izostaju ekonomske inicijative, organizirana supervizija i početna financijska pomoć od strane države, dok je u nekim državama drvo, kod nas, još uvijek dosta jeftin izvor energije. Biogas dobijen anaerobnom fementacijom iz biomase sadrži: 50 - 60 % metana (CH4), 35 - 40 % ugljik-dioksida (CO2) i do 5% smjese vodika, dušika, amonijaka, sumporovodika, CO, kisika i vodene pare. Čisti metan ima kaloričnu vrijednost 9100 kcal /m3, a osnovne karakteristike biogasa sa 55% metana su: kalorična vrijednost 4800 – 6900 kcal /m3; specifična težina 0,86 (zrak = 1); energetski potencijal 5,5 – 7,5 kWh /m3

Ukupan potencijal u Republici Hrvatskoj je 2003. godine procjenjen na 1.169.850 m3 (Kralik, D. 2007.). Od ove količine najveći dio otpada na stajnjak sa


govedarskih farmi i iznosi 59 %, a ostalo otpada na svinjski i otpad sa peradarskih farmi, oko15 %. Ostali otpad je od ostalih životinja. Potencijalna proizvodnja biogasa na svinjogojskim i govedarskim farmama u Vojvodini je oko 9,5 x 106 m3. Ukupna moguća količina proizvedene električne energije, sa svinjskih i govedarskih farmi je oko 20 GWh godišnje, a toplotne oko 8 GWh (Tešić, 2008). Uporedo sa povećanim interesom, razvija se i tehnologija izrade biogasnih po-strojenja koja postaju sve jeftinija za gradnju i koja imaju sve veći stepen iskorištenja, tako da postaju sve više ekonomski isplativa. Suština propisa koje su 2001. godine usvojila većina zemalja Europske Unije je da su kompanije za prenos i distribuciju električne energije obavezne da preuzmu svaku količinu ponuđene električne energije koja je proizvedena iz obnovljivih izvora, te da je plaćaju u narednih 10 godina u Sloveniji, 13 godina u Austriji, a 20 godina u Njemačkoj. Cijene po kojima se plaća proizvedena električna energija zavise od: vrste obnovljivog izvora (biomasa, vjetar, solarna energija), snage postrojenja i godine po-četka eksploatacije (Budimir,D. 2009.). U Njemačkoj je, na primjer, značajno povećan brojo vih postrojenja tek kada je definirano ko će i po kojoj cijeni otkupiti viškove proizvedene električne energije. Otkupna cijena električne energije proizvedene iz biogasa je veća za 6-7 %, od cijene energije proizvedene iz neobnovljivih izvora. Na osnovu analize cijena električne energije u 2006. godini, koju je objavila Međunarodna agencija za energetiku (IEA), cijena električne energije na njemačkom tržištu je bila 14,74 euro centi / kWh, a proizvođači el. energije iz biogasa su dobijali 16,74 euro centa za svaki kWh isporučen u mrežu. Na taj način država kroz financijske poticaje stimulira izgradnju ovakvih postrojenja. Tako je u Njemačkoj unazad 10 godina broj biogasnih postrojenja povećan s 300 na čak više od 5000, tako da se proizvodnja energije iz obnovljivih izvora razvila u značajnu privrednu granu u kojoj je direktno ili indirektno zaposleno oko 120.000 ljudi. Istovremeno, neke države sufinanciraju ovakve projekte i do 50% u izgradnji.

Materijal i metode rada U izradi ovoga rada su korišteni podaci Statističkog godišnjaka za 2010. godinu, Statističkog zavoda Republike Srpske i Federalnog zavoda za statistiku Federacije BiH. Iz ovih podataka izračunat je ukupan broj grla goveda u RS i federaciji BiH. Na osnovu toga izračunata je ukupna produkcija stajskog gnojiva, te izračunata potencijalna proizvodnju biogasa iz ovih količina. Na osnovu literaturnih podataka i vlastitih istraživanja, izračunate su mogućnosti proizvodnje električne i toplotne energije u Republici Srpskoj, Federaciji BiH.



Uvidom u podatke vidi se da je posljednjih godina tendencija rasta broja goveda. Ovo potvrđuje i naša očekivanja o daljem porastu broja grla i povećanju farmi kako kod individualnih proizvođača tako i kod poljoprivrednih preduzeća. Ovo sve za posljedicu ima i povećanje količina stajskog đubriva i probleme se njegovom manipulacijom. To će se posebno odraziti kada BiH prihvati Evropske zakone, koji se odnose na upravljanje đubrivom i zemljište (tzv. nitratna regulativa). Pored dobrih efekata na ratarsku proizvodnju, povećanje organske materije u zemljištu, stajski gnoj je jedan od najvećih zagađivača životne sredine. Ovdje se prije svega misli na njegov negativan uticaj na podzemne vode, zemljište ali i atmosferu. Loše utjecanje na atmosferu se ogleda u samom procesu odlaganja otpada, prilikom koga se produkuju velike količine metana koji dovodi do efekta „staklene bašte“. Na osnovu podataka zavoda za statistiku Republike Srpske u 2009. godinu ukupno je bilo 229 000 goveda, od toga junica i krava 166 000. U Federaciji BiH u 2009. godine bilo je 221 900 goveda, a od toga junica i krava oko 172 000. Sabirajući sve ove podatke dobijamo da je u BiH 2009. godine bilo ukupno 450 900 komada grla različitih kategorija, od koji je 338000 krava i junica. Ukoliko sve gore navedene podatke prevedemo, na uslovna grla ( UG – je preračunata jedinica težine životinje od 500 kg) dobijamo da u RS imamo 237000, a u Federaciji 236340. Sabirajući ove podatke dobijam da u BiH imamo 473340 uslovnih grla.

Graf. 1. Zastupljenost uslovnih grla po entitetima

Distribution of livestock units by entity

Proizvodnja biogasa iz stajnjaka po uslovnom grlu odrasle životinje kreće se od 0,9 -1,6 m3/danu (Budimir,D. 2009). Ono što utječe na količinu je način držanaja, vezani ili slobodni. Veliki uticaj ima stelja, koja može da poveća proizvodnju biogasa i 50% ako se koristi u objektu. Tu prije svega mislimo na slamu žitarica. Prilikom korištenja slame kao stelje, za preporuku je da se koristi sjeckana slama na dužinu od 2 – 5 cm, jer tako poboljšavamo proces razgradnje organske materije i povećavamo proizvodnju biogasa.

0

50000

100000

150000

200000

250000

krave i junice ostalo krave i junice ostalo

RS Federacija BiH

Broj uslovnih grla stoke po kategorijama


Graf. 2. Potencijalna proizvodnja bio-plina u m3

Potential production of bio-gas in m3

Na osnovu grafikona 2. možemo vidjeti da je potencijalna proizvodnja biogasa na dnevnoj bazi iz govedarske proizvodnje iznosi oko 312900 m3 u RS i 315906 m3 u Federaciji BiH, što predstalja značajan potencijal. Sabirajući ove podatke dolazimo da u BiH se dnevno može proizvesti oko 628.806 m3 bogasa. Energetska vrijednost biogasa izražena preko energetskog ekvivalenta izgleda ovako: 1 litri benzinskog goriva je ekvivalentno 1,33 – 1,87 m3 bioplina; 1 litri dizel goriva je ekvivalentno 1,5 – 2,1 m3 bioplina.

Ako preračunamo gore navedene parametre dobijamo da je dnevna potencijalna proizvodnja biogasa u BiH dovoljna da zamjeni 396472,88 litara benzinskog goriva ili 349336,67 litara dizelskog goriva.

Energetski potencijal 1m3 biogasa je: Ept = 6,4 kWh/ m3 . Treba naglasiti da se gore navedeni energetski potencijal odnosi na ukupnu energiju koja se može dobiti iz biogasa s tim da se, kako je već rečeno, prilikom transformacije u električnu energiju dobija: oko 36 % električne, oko 52 % toplotne energije, a 12 % otpada na gubitke u kogeneratorskom modulu. Na osnovu navedenih podataka dolazimo da se može dnevno proizvesti oko 1,5 GWh elektične i oko 2 GWh toplotne energije, na nivou cijele BiH. Odnosno za RS ta količina bi iznosila 720,9 MW električne i oko 1 GW toplotne energije.

Zaključak Trenutna barijera za izgradnju biogasnih postrojenja je nepostojanje cjeloku-pne zakonske regulative koja bi pomogla proizvodnju energije iz obnovljivih izvora. Republika Srpska je donijela pravilnik o proizvodnji energije iz obnovljivih izvora, ali izgradnja malih energetskih objekata tretira na isti način kao i velike proizvođače, što poskupljuje investicije, i produžava vrijeme za dobijanje svih neophodnih dozvola.

0

50000

100000

150000

200000

250000

300000

krave ostalo krave ostalo

RS Federacija BiH


Slijedeći problem je cijena koja nije jasno definirana, a troškovi investicija su jako veliki. S druge strane nema jasnih podsticaja za izgradnju ovih postrojenja, što jeste i najveća prepreka. Iz svega prethodno napisanog, evidentno je da uz uslove koji trenutno vladaju u BiH, proizvodnja električne energije iz stajnjaka je nisko profitabilna. Ukoliko bi država davala određene subvencije kao u zemljama EU, isplativost biogasnih postrojenja bi bila znatno veća. Uštede koje se ostvaruju od proizvedene toplinske energije, znatno povećavaju rentabilnost postrojenja. Da bi eksploatacija postrojenja na bioplin bila ekonomski opravdana potrebna je državna finansijska podrška u vidu sufinanciranja izgradnje postrojenja, stimulativna cijena otkupa energije proizvedene iz bioplina i ostalih alternativnih izvora energije, donošenje neophodnih zakona i regulativa kojima će se definirati ko će i po kojim cijenama otkupljivati proizvedenu električnu energiju. Sa povećanjem korištenja toplotne energije, povećava se i rentabilnost pogona (to posebno vrijedi za živinarske farme koje imaju velike potrebe za toplinskom energijom). Vladi RS i Federacije BiH predstoje značajne, hitne i obimne aktivnosti u ovoj oblasti, s obzirom da su potpisivanjem međunarodnih ugovora preuzete obveze da se omogući razvoj energetike zasnovane na korištenju biomase (biogasa), kao doprinos očuvanju atmosfere - klime, a zatim i kao doprinos poboljšanju stanja poljoprivrede, ekonomije i energetike.

Literatura

1. Amon, T., Amon, B., Kryvoruchko, V., Machmüller, A., Pötsch, E., Wagentristl, H., Schreiner, M., Zollitsch, W. (2006): Methane production through anaerobic digestion of various energy crops grown in sustainable crop rotations Bioresour Technol , 98(17), 3204-3212.

2. Budimir D., Prkslo N., Proizvodnja električne i toplotne energije iz stajnjaka, Banja Luka, 2009.

3. Deublein D. and Angelika Steinhauser: Biogas from waste and renewable resources , 2008.

4. Federalni zavod za statistiku: Statistički godišnjak/ljetopis Federacije Bosne i Hercegovine 2010. Sarajevo

5. International Energy Agency ( IEA); OECD/IEA, 2010. 6. Kralik, D.:Potencijali Republike Hrvatske u proizvodnji bio-plina, 2007.

HAZU, Zbornik radova 2007., str.181-191. 7. Krička Tatajana, Neven V., tomić F, Matin A, Savić B., jurišić V. Potencijali

proizvodnje energije iz biljnih ostataka u poljoprivredi, Zbornik sažetaka, Krmiva 2009,

8. Tešić M.; Potencijali i uslovi za savremeno korištenje biomase u AP Vojvodini, Novi Sad, 2008.


9. Tešić M., Igić S., Adamović D.; Proizvodnja energije – novi zadatak i izvor prihoda za poljoprivredu, http://www.poljoprivrednatehnika.org

10. Sahlström L. (2003): A review of survival of pathogenic bacteria in organic waste used in biogas plants, Bioresource Technology, 87, 161 - 166

11. Statistički zavod RS: Statistički godišnjak 2010., Banja Luka 12. Urnjek Nataša, Kralik D., Kanižai Gabriela, Vukušić M. Proizvodnja bioplina

iz goveđe gnojavke, Krmiva, Vol. 49 No. 4, 2007. 13. Voća N, Tajana Krička, T. Ćosić, Sanja Kalambura: Kvalitet digestiranog

ostatka nakon anaerobne digestije pilećeg gnoja; Krmiva 47 (2005) Zagreb, 65-72.

14. http://www.stp.co.yu/Biogas/biogas.htm

Starting Biogas Plants on Cattle Farms in Bosnia and Herzegovina

Draženko Budimir, Nikica Prskalo1

1“Livač“ Cooperative, Aleksandrovac, Republic of Srpska, BiH

Abstract

Today, energy means wealth and has an important role in cattle production costs. As the existing resources are being reduced, it is essential to turn towards the search for renewable energy sources. On the other hand, increasing number of animals per farm leads to problems regarding the adequate disposal and manipulation of manure. We are facing the adoption of appropriate EU directives regulating this issue, which will cause even more problems to farmers. Strengthening production facilities and increasing the production results in growing demand for energy. There are opportunities for biogas production on cattle farms and its use for energy generation. This energy could be used on farms or sold on the energy market. At the moment, a lack of clear legislation and low purchase price for energy obtained from renewable sources pose a problem for mass generation of energy from biogas. Key words: biogas, renewable energy, cattle production. Budimir Draženko E-mail Address: [email protected]



Lovni fond i njegovo korišćenje u Republici Srpskoj

Milivoje Urošević1, Dragutin Matarugić2, Darko Drobnjak1, Zoran Ristić3, B.M. Urošević1

1Centar za očuvanje autohtonih rasa, Beograd, Srbija

2Poljoprivredni fakultet, Univerzitet u Banjoj Luci, Republika Srpska, BiH 3Prirodno matematički fakultet, Univerzitet u Novom Sadu, Srbija

Sažetak

Republika Srpska prostire se na površini od 25.035 km2, a to je 2.503.500 ha. Na ovom prostoru susreću se različiti klimatski tipovi. Raznolikost klimatskih karakte-ristika uslovljava i postojanje različitih biocenoza koje omogućavaju bitisanje prilično velikog broja vrsta flore i faune. Na ukupnoj teritoriji Republike Srpske postoji 91 lovište. Osnovna želja svih je da se kapaciteti lovišta maksimalno popune, odnosno da se postigne optimalno brojno stanje. Da bi se stiglo do željenog cilja mora se planski i racionalno gazdovati na svim nivoima. Odstrel ne sme biti cilj, već svrha očuvanja i postizanja optimalnog broja divljači u lovištu. Neophodno je istaći da se može odstre-ljivati samo realan prirast, ato će se postići ako je prolećno brojanje, kao mera utvrđivanja matičnog fonda, maksimalno realno. To je, često, uzrok nerealnog odstrela koji dovodi do katastrofalnih posledica. Lovne osnove i planovi gazdovanja moraju maksimalno objektivno uvažavati sva činjenična stanja na terenu. Osnovni planski dokument je „Program razvoja lovstva Republike Srpske, za period 2010.-2020.“ koga je usvojio Lovački savez Republike Srpske. Pravilnim gazdovanjem i implementacijom planskih dokumenata u praksi mogu se postići željeni rezultati, da divljači bude dovoljno, da bude zdrav i da trofejna vrednost bude na visokom nivou. Ključne reči: Lovište, planovi gazdovanja, biocenoza, lovna osnova.

Uvod Zakon o lovstvu Republike Srpske donesen je 2002. i prema odredbama istog Lovački savez Republike Srpske je samostalna organizacija u koju su učlanjeni korisnici lovišta i druge organizacije zainteresevane za razvoj lovstva sa ciljem: unapređenja lovstva,pružanja stručne pomoći kod donošenja i sprovođenja mera gazdovanja lovištem i iobrazovanja lovaca,doslednog sprovođenja zakona i drugih


propisa io lovstvu. Pored Zakona o lovstvu u Republici Srpskoj bitan dokument je „Informacija o stanju i smjernicama za daljni razvoj u sektoru lovstva“, koga je Vlada Republiek Srpske usvojila 2008. Osnovni planski dokument je „Program razvoja lovstva Republike Srpske, za period 2010.-2020.“ koga je usvojio Lovački savez Republike Srpske. Republika Srpska prostire se na površini od 25.035 kv.km, a to je 2.503.500 ha. Na ovom prostoru susreću se različiti klimatski tipovi. Severni deo teritorije odlikuje se umereno kontinentalnom klimatskom pojasu. Veći deo Republike Srpske karakteriše planinska i planinsko-kotlinska varijanta klime. Južni deo Republike Srpske odlikuje se jednom varijantom jadranske klime. Raznolikost klimatskih karakteristika uslovljava i postojanje različitih biocenoza koje omogućavaju bitisanje prilično velikog broja vrsta flore i faune. U Republici Srpskoj postoji 91 lovište. U zavisnosti od načina ustanovljenja lovišta, po kategorijama korisnika, Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede je dalo lovišta na upravljanje i gazdovanje na sledeći način:

1. sa 6 posebnih lovišta gazduju šumska gazdinstva i dva nacionalna parka; 2. sa 13 lovišta gazduju privredni subjekti; 3. sa 62 lovišta gazduju lovačka udruženja.

Zakon nije propisao minimalnu površinu lovišta, a površine pojedinih lovišta kreću se od 1.688 ha do 91.731 ha („Informacija o stanju i smjernicama za daljni razvoj u sektoru lovstva“ 2008.) Ovom prilikom treba istaći da je prvi Zakon o lovstvu u Bosni i Hercegovini donet 5.8.1893.! Kako izveštava Laska (1905.) kompleksi šuma od 100.000 do 200.000 hektara nisu bili retkost, naravno reč je ukupnoj površini tadašnje Bosne i Hercegovine. Po tom navodu 6/8 površine zemlje bilo je pod šumom. Danas je situacija značajno drugačija. Isti autor navodi da je u periodu 1880.-1901. ubijeno 1.692 medveda i 13.768 vukova! Nije bilo oblasti gde se medved nije pojavljivao, srndaći su bili kapitalni primerci, a divokoza je bilo na mnogim mestima. Tako je bilo nekada, a kako je danas?

Brojno stanje divljači Pojedine vrste divljači uspele su da se, relativno, uspešno vrate u biološke areale, kojke su zauzimale pre ratnih dejstava, a pojedine su nastanjene u malim arealima. Veliki tetreb (Tetrao urogallus), tetreb ruževac (Lyrurus tetrix), i divokoza (Rupicapra rupicapra) naseljavaju izolovane mikropopulacije (9). U periodu posmatranja od 2002.-2008. broj fazana (Phasianus cholchicus) neznatno se povećava (11) kao i brojnost poljske jarebice (Perdix perdix). Intenzitet povećanja broja jarebice kamenjarki (Alectoris graeca) nešto je veći, ali u svakom slučaju mora i može biti još bolji. Brojnost predatora takođe se povećala. Broj lisica (Vulpes vulpes), u posmatranom periodu povećan je za gotovo 30% što jasno ukazuje da se u gazdovanju lovištima i zaštitom divljači moraju preduzimati organizovanije i odlučnije mere smanjenja broja ovog predatora. Poptuno je logično da, kada se povećava količina hrane, u ovom slučaju plemenite divljači, da se povećava i broj


predatora, ali to povećanje ne sme izaći iz kontrolisanih okvira. Brojnost vukova (Canis lupus), uz povremene godišnje oscilacije, praktično se zadržava na istom biološkom nivou, što se nemože reći za broj jazavaca (Meles meles). Kod populacije zeca (Lepus europaeus) uočava se blagi porast. Tab. 1. Brojno stanje divljači u Republici Srpskoj (1)

The number of game in the Republic of Srpska (1)

Godina Year

Fazan Pheasant

Poljska jarebica

Grey Partridge

Jarebica kamenjarka

Rock Partridge

Lisica Fox

Vuk Wolf

Jazavac Badger

2002 51.000 6.000 2.000 9.000 823 1.000 2003 53.000 6.000 3.000 9.000 737 1.000 2004 52.000 6.000 4.000 8.000 764 1.000 2005 48.000 6.000 6.000 11.000 903 1.000 2006 55.000 6.000 6.000 11.000 855 1.000 2007 58.000 7.000 5.000 12.000 1.094 2.000 2008 54.000 7.000 5.000 12.000 828 2.000

Kada je reč o visokoj divljači uočavaju se, takođe, pozitivni pomaci. Jelena (Cervus elaphus), kao veoma interesantne divljači za lovni turizam, gotovo da nema. Toj vrsti se mora posvetiti znatna pažnja i najozbiljnije razmotriti mogućnosti reintrodukcije na određena područja. Broj medveda (Ursus arctos) pokazuje blagu tendenciju povećanja, što se može smatrati kao veoma pozitivno, pošto je i ova vrsta divljači atraktivna za odstrel u ponudi lovnog turizma. Divokoza, lepotica litica, takođe beleži povećanje broja u lovištima Republike Srpske. I ova divljač pripada grupi onih koje su veoma tražene u lovnom turizmu. Srneća divljač (Capreolus capreolus) beleži porast brojnosti i sigurno bi je bilo više kada bi se broj predatora sveo na biološki optimum. Divljač koja osvaja, praktično, sve terene je divlja svinja (Sus scrofa). Tab. 2. Brojno stanje divljači u Republici Srpskoj (2)

The number of game in the Republic of Srpska (2)

Godina Year

Jelen Red Deer

Medved Brown Bear

Divokoza Chamois

Srna Roe Deer

Zec Rabbit

Divlja svinja Wild Boar

2002 16 514 902 20.000 73.000 8.000 2003 21 505 927 22.000 77.000 9.000 2004 25 545 1.173 24.000 81.000 8.000 2005 56 534 1.025 27.000 84.000 9.000 2006 59 556 1.033 27.000 83.000 8.000 2007 48 580 1.152 29.000 83.000 8.000 2008 36 598 1.146 30.000 82.000 10.000


Na osnovu ovog prikaza može se zaključiti da se brojnost divljači povećava. Sadašnje stanje broja divljači još uvek nije u srazmeri sa lovno produktivnom površinom, bonitetom i određenim kapacitetom (9). Tab. 3. Godišnji odstrel u (%) u odnosu na prolećno brojanje The annual shooting (%) compared with spring counts

Godina Year

D i v l j a č Game


Zec Rabbit

Poljska jarebica Grey Partridge

Fazan Pheasant

2004 25,00 8,64 3,92 23,08 2005 11,11 7,14 2,05 25,00 2006 12,50 7,23 2,17 23,64 2007 12,50 8,43 4,57 25,86 2008 10,00 7,32 2,64 24,07

Racionalno gazdovanje

Osnovna želja svih je da se kapaciteti lovišta maksimalno popune, odnosno da se postigne optimalno brojno stanje. Da bi se stiglo do željenog cilja mora se planski i racionalno gazdovati na svim nivoima. Odstrel ne sme biti cilj, već svrha očuvanja i postizanja optimalnog broja divljači u lovištu. Neophodno je istaći da se može odstreljkivati samo realan prirast, ato će se postići ako je prolećno brojanje, kao mera utvrđivanja matičnog fonda, maksimalno realno. To je, često, uzrok nerealnog odstrela koji dovodi do katastrofalnih posledica. Lovne osnove i planovi gazdovanja moraju maksimalno objektivno uvažavati sva činjenična stanja na terenu. Na osnovu podataka može se reći da se u fondu divljači uočava povećanje brojnog stanja za 30-40%, ali da je to još uvek ispod kapaciteta lovišta. Da bi gazdovanje bilo racionalno moraju se ispraviti određene nepravilnosti koje su uočene tokom proteklog perioda. Proučavajući odnos pojedinih kategorija srneće divljači i popunjenost lovišta, Novaković i sar. (8), u pet slučajno odabranih lovišta, utvrdili su da popunjenost nije dovoljna. Osim toga odnos polova nije dobar. To su veoma bitni činioci koji onemogućavaju racionalno gazdovanje. Proučavajući brdsko-planinska srneća lovišta i mogućnost povećanja kapaciteta istih, Ćurić i sar. (1) konstatuju da u okviru mera za poboljšanje krmne baze u srnećim lovištima ne postoje neke veće mogućnosti primene meliorativnih mera. Na površinama koje nisu pod šumom mogući su zahvati u cilju odvodnjavanja ili, pak, navodnjavanja terena. U slučaju da je reč o lovištima sa kiselim zemljištem može se organizovati kaklcifikacija tla i to bacanjem 40-50 mtc kreča po hektaru, ili dodavanje nekih drugih industrijskih sredstava. Novaković (6) ističe da mnoga šumska područja sa okolnim površinama predstavljaju istovremeno lovno produktivne površine za uzgoj divljači i čine ogroman prirodni potencijal. Taj potencijal treba ussmeriti ka povećanju broja divljači, a to će


usloviti razvoj lovstva. Autor ističe da je u brdsko-planinskim lovištima brojnost populacije višestruko manja od ekonomskog kapaciteta lovišta. Tab. 4. Osnovni parametri pri uzgoju divljači The main parameters of game breeding

Vrsta divljači Game species

Lovno produktivna površina ha

Hunting productive

area ha

Zaokruženo lovno

produktivna površina ha

Rounded hunting

productive area ha

Procenjena brojnost u

2010. Estimated number in

2010

Gustina populacije

u 2010. Population density in

2010

Planirana gustina

populacije u 2020. Planned

population density in

2020

Planirano stanje

divljači u 2020.

Planned game

state in 2020

Srna Roe Deer

1.176.000 1.180.000 18.500 1,57 3,00 35.400

Divokoza Chamois

76.560 80.000 650 0,81 1,50 1.200

Medved Brown Bear

485.069 485.000 480 0,10 0,10 485


451.883 450.000 7.000 1,56 3,00 13.500

Zec Rabbit

1.127.124 1.130.000 70.000 6,19 15,00 169.500

Jarebica (poljska i

kamenjarka) Partridge

(Grey & Rock)

329.886 330.000 8.500 2,58 4,00 13.200

Tetreb veliki Western

Capercaillie 40.026 40.000 450 1,13 1,50 600

Fazan Pheasant

466.814 470.000 48.000 10,21 15,00 70.500

Leštarka Hazel Grouse

108.626 110.000 1.100 1,00 2,00 2.200

Divlja patka Mallard

12.180 12.000 16.200 135,00 150,00 18.000

O gazdovanju srnećom divljači saopštavaju Kućančanin i sar. (3). Autori ističu da u planiranju treba poći od nekoliko elemenata: a) realnog prirasta, b) realne polne strukture i c) realne starosne strukture. U centralnoj Srbiji realan prirast je 70-85% na realan broj fertilnih grla srna. Mogućnost stalnog povećanja produkcije srneće divljači je ograničena. U odnosu na interese šumarstva i poljoprivrede neophodno je regulisati povećanje i ograničavati. (2). Kada se planira uređenje lovišta za srneću divljač neophodno je poznavati etološke karakteristike. Nikolandić (7) saopštava veoma interesantne rezultate istraživanja ponašanja srneće divljači. Autor napominje da, na godišnjem nivou, 31%


srneće divljači boravi u odraslim šumama hrasta sa podrastom i grmljem. Tokom godine 24% jedinki je u grabovim šumama sa pojedinačnim stablima cera, a 19% provodi vreme u šumi odraslih hrastova i grabova bez podrasta i grmlja. U mladim kulturama hrasta, graba i crnog oraha provodi 15%, a 11% populacije u odraslim bagremovim šumama bez grmlja. Naravno, ovakvo ponašanje može se očekivati u lovištioma gde postoje takve šume. Ovo može poslužiti kao orijentir koje šume najčešće posećuje najveći deo populacije. Situacija sa jarebicama nije onakva kakva može i kava bi trebalo da bude. Posebno kada je reč o kamenjarki. Sušnik (12) navodi da su uzroci nestanka jarebica iz lovišta višestruki, a da se u glavne mogu ubrojati:

- izmena životne sredine i povećanje broja dlakavih štetočina, - uništavanje legala od strane čoveka, - klimatski uticaji, - neplanski odstrel, - upotreba insekticida, pesticida, herbicida, fungicida, - parazitne i infektivne bolesti.

U slučaju da opadne prosečna mesečna temperatura vazduha ispod 12 stepeni i padne više od 80 mm padavina za mesec dana, mortalitet pilića je oko 70% i prirast je minimalan, svega 0,30%. Ako je u maju i junu temperatura vazduha iznad 20 stepeni i ako padavine ne prelaze 50 mm, gubici pilića na terenu su minimalni. Divlja svinja pripada grupi životinja koje se relativno brzo prilagođavaju novim staništima i u znatnoj meri šire svoje dosadašnje areale. Postaje sve interesantni-ja divljač za odstrel, kako domaćem tako i inostranom lovcu. Uspešno se može gajiti i u ograđenim prostorima. Umićević i Ćeranić (13) , proučavajući mogućnost poluinte-nzivnog uzgoja divljih svinja, ističu da, kao omnivorna vrsta, bolje koristi mogućnost prirodne ishrane u ograđenom prostoru. Osim toga lako se navikava i prihvata dodatnu hranu. Dostizanje maksimalne brojnosti divljih svinja relativno je lako pošto ova vrsta ima ranu reproduktivnu zrelost i visoke reproduktivne sposobnosti. Od posebnog je značaja što divlja svinja ima relativno kratak period telesnog i trofejnog razvoja. U po-luintenzivnom gajenju divljih svinja u brdsko-planinskim lovištima odstrel može ići i do 50%, a tokom cele godine moguć je lov. Biološke potencijale ove divljači treba bo-lje i organizovanije koristiti. Medved, nekad ponos ovih lovišta, preživeo je sva zla vremena i ponovo se vraća tamo gde mu je i mesto. Kada je reč o gazdovanju medvedom mora se istaći ne-ophodnost studioznijeg prilaza ovom problemu. Urošević i sar. (14), analizom stanja populacije medveda u pet lovišta u Republici Srpskoj utvrdili su prilično šaroliko sta-nje, koje, po svemu sudeći, ne odgovara realnosti u lovištu. Naime, neka društva u lo-vištu imaju onoliko medveda koliki je i kapacitet, drugi znatno manje. U nekim dru-štvima broj medveda u lovištu isti je od godine do godine. Postavlja se logično pitanje šta je sa prirastom, gubicima, odstrelom. Medved zaslužuje i zahteva organizovaniji i studiozniji pristup gazdovanju. Jedna od prepoznatljivih karakteristika lovišta Republike Srpske je i divokoza. Kako navodi Marinović (5) divokoza naseljava staništa vrlo izraženog reljefa u šu-mskom pojasu na gornjoj granici šuma i planinskih pašnjaka kao i klisura i kanjona


reka u kojima se zadržala reliktna vegetacija. Za divokozu su karakteristične vertikalne migracije, kako dnevne tako i sezonske. Minimalna veličina lovišta potencijalnog sta-ništa od 1.000 -1.500 ha sa 100-120 grla. Rapajić (10) navodi da za naseljavanje divokoza treba izabrati terene sa izra-ženom konfiguracijom sa pretežnim delom južnih ekspanzija, podesnog nagiba. Pored neophodnih pašnih terena treba imati dovoljno terena sa grmljem i drvećem. Plodovi će im ponuditi dovoljno hrane, a osim toga i zaklon tokom cele godine. Naravno, tereni moraju imati dovoljno vode.

Zaključak U kratkom razmatranju osnovnih karakteristika fonda divljači u lovištima Republiek Srpske nije moguće prikazate sva zapažanja, sve probleme,sve ideje. Čini se da, lovačke organizacije, naučno istraživačke institucije i svi drugi zainteresovani društveno politički činioci moraju udruženim snagama, organizovano, pristupiti realnom sagledavanju stanja u lovištu, pravljenje analiza i donošenje zaključaka koji će, uvažavajući sve parametre, omogućiti da se fond divljači poveća i dostigne planom predviđene vrednosti. Samo pravilnim gazdovanjem mogu se postići željeni rezultati, da divljači bude dovoljno, da bude zdrav i da trofejna vrednost bude na visokom nivou.

Literatura

1. Ćurić R., Mićić B., Timarac Z.: (1974.) Mogućnost povećanja kapaciteta srnećih lovišta brdsko-planinskog dijela Bosne i Hercegovine kroz poboljšanje ishrambene baze. Simpozijum o lovstvu. Beograd. Zbornik radova, str. 47-66

2. Fišer Z.: (1977.) Uzgoj srneće divljači u ČSSR. Simpozijum o lovstvu. Beograd. Zbornik radova, str. 38-41

3. Kućančanin S., Pantelić A., Ćeranić A., Hadži Cenić R.: (1994) Gazdovanje srnećom divljači u centralnoj Srbiji – utvrđivanje brojnosti i realno planiranje. LSJ, Savetovanje u Igalu. Zbornik radova, str. 139-142

4. Laska F.: (1905.) Weidwerk in Bosnien und der Hercegovina. Klagenfurt 5. Marinović Lj.: (1996.) Potencijalna staništa za uzgoj divokoza u brdsko –

planinskim područjima Srbije. Savetovanje „Savremeni aspekti gajenja, zaštite i korišćenja divljači u funkciji razvoja brdsko – planinskih područja Jugoslavije“. Požega. Zbornik radova, str. 179-184

6. Novaković V.: (1996.) Optimalne mogućnosti razvoja lovstva u uslovima intenzivno razvijenog šumarstva u brdsko – planinskim krajevima. Savetovanje „Savremeni aspekti gajenja, zaštite i korišćenja divljači u funkciji razvoja brdsko – planinskog područja Jugoslavije“. Požega. Zbornik radova, str. 57-64

7. Nikolandić Đ.: (1967.) Sezonska prebivališta srneće divljači. Jelen, br. 32, IX, str. 8-9

8. Novaković B., Matarugić D., Ilić V., Urošević M., Drobnjak D.: (2011.) Iskorišćenost kapaciteta i odnos pojedinih kategorija srneće divljači u


lovištima Republike Srpske. Savetovanje agronoma Republike Srpske. Trebinje

9. N.N.: (2008.) Informacija o stanju i smjernicama za daljnji razvoj u sektoru lovstva. Vlada Republike Srpske

10. Rapajić Ž.: (1996.) Divokoze na novim i obnovljenim staništima u Bosni i Hercegovini. Savetovanje „Savremeni aspekti gajenja, zaštite i korišćenja divljači u funkciji razvoja brdsko – planinskog područja Jugoslavije“. Požega. Zbornik radova, str. 72-77

11. Ristić Z.: (2009.) Program razvoja lovstva Republike Srpske za period 2010-2020. LSRS, Sokolac

12. Sušnik F.: (1972.) Ekološki uslovi jarebice kamenjarke (Alectoris graeca graeca L.) u Bosni i Hercegovini. Simpozijum o lovstvu. Beograd. Zbornik radova, str.94-99

13. Umićević B., Ćeranić A.: (1996.) Modelno lovište za poluintenzivno gajenje divlje svinje (Sus scrofa L.) u brdsko – planinskom staništu. Savetovanje „Savremeni aspekti gajenja, zaštite i korišćenja divljači u funkciji razvoja brdsko – planinskog područja Jugoslavije. Požega. Zbornik radova, str.139-145

14. Urošević M., Drobnjak D., Matarugić D., Novaković B., Ilić V.: (2011.) Populacija medveda u nekim lovištima Republike Srpske. 6. Međunarodni simpozijum o lovstvu i održivom korišćenju biodiverziteta. Žagubica. Zbornik radova, str.124-128


The Hunting Stock and its Use in the Republic of Srpska

Milivoje Urošević1, Dragutin Matarugić2, Darko Drobnjak1, Zoran Ristić3, B.M. Urošević1

1Centre for Preservation of Indigenous Breeds, Belgrade, Serbia

2 Faculty of Agriculture, University of Banja Luka, Republic of Srpska, BiH 3Faculty of Science, University of Novi Sad, Serbia

Abstract

The Republic of Srpska covers an area of 25,035 km2, with various types of climate. The variety of climate characteristics conditions the existence of diverse biocenosis that allows existence of a fairly large number of species of flora and fauna. On the territory of the Republic of Srpska, the total number of hunting areas is 91. What everyone desires is to have the maximum capacity in hunting areas, i.e. to achieve the optimal number. In order to reach the desired objective, there has to be rational and planned management at all levels. The catch must not be the goal, but the purpose should be safeguarding and realising the optimum number of animals in the hunting area. It is necessary to point out that only real gain in population can be hunted. This will be achieved if the spring counting, as a measure of determining the parent fund, is maximally realistic. It is frequently the cause of unrealistic shooting that leads to disastrous consequences. Hunting management plans must take into account all the objective facts of the condition on the ground. The main planning document is "Hunting Development Programme of the Republic of Srpska for 2010-2020" adopted by the Hunting Association of the Republic of Srpska. Proper management and the implementation of planning documents can yield desired results, namely to have enough healthy game whose trophy value is high. Key words: hunting, forest management plans, biocoenosis, hunting grounds. Milivoje Urošević E-mail Address: [email protected]



Metiljavost kod jelenske divljači u lovištima specijalnog rezervata prirode „Gornje Podunavlje“

Zoran Ristić1, Dragutin Matarugić2, Darko Drobnjak3,

Dragan Božić1, Milivoje Urošević3

1Prirodno matematički fakultet, Univerzitet u Novom Sadu, Srbija

2Poljoprivredni fakultet, Univerzitet u Banjoj Luci, Republika Srpska, BiH 3Centar za očuvanje autohtonih rasa, Beograd, Srbija

Sažetak

Metiljavost kod jelenske divljači na području dva lovišta specijalnig rezervata prirode „Gornje podunavlje” postala je veoma veliki problem. Uzročnik bolesti su paraziti iz grupe pljosnatih crva (Phylum Platyhelminthes)i to veliki metilj (Fasciola hepatica, Linnaeus, 1758), valiki američki metilj (Fasciola magna, Cobbold, 1855) i mali metilj (Dicrocoelium dendriticum, Rudolphi, 1819). Prema podacima iz dostupne literature uzročnik metiljavosti kod jelenske divljači u ritskim područjima Srbije u najvećem broju slučajeva je američki metilj, dok se mali metilj uglavnom dijagnostikuje kod muflona (Marinković,2008). Konfiguracija terena na kojima se nalaze lovišta, koja su plavna i močvarna, stvaraju pogodne uslove za razvoj američkog metilja. Kod odstreljenih grla jelenske divljači na osnovu patomorfološkog nalaza i izgleda jetre, izgleda dlake, sluzokoža i opšteg stanja uhranjenosti jedinki , postavljena je sumnja na metiljavost. Prilikom spoljašnjeg pregleda odstreljenih životinja, primećeno je da su životinje u lošoj kondiciji, sa slabo razvijenom skeletnom muskulaturom i slabim rezervama masnog tkiva. Dlačni pokrivač bio je lošeg kvaliteta, a u perianalnoj regiji uočena je diareja. Sluzokože su bile blede. Kod više od 50% pregledanih životinja makroskopski su se mogle uočiti promene na jetri. Jetra je bila uvećana, prljavo sive boje sa cističnim formacijama. Koezistencija je bila uglavnom gumasta. Ciste su bile ispunjene mrkom sluzavom tečnošću iz kojih su na pritisak izlazili paraziti listastog oblika.Takođe kod odstreljenih jedinki primetno je umanjenje trofejene vrednosti rogovlja usled bolesti i zaostajanja u telesnom razvoju. Na osnovu do sada dobijenih rezultata evidentno je da postoji sumnja na metiljavost kod jelenske divljači. Patoanatmoski nalazi ukazuju na invadiranost američkim metiljem, ali tačna determinacija parazita i konačna dijagnoza bi se postavilia koprološkim pregledom, tako da na osnovu dosadašnjih rezultata ne može se sa tačnom sigurnošću govoriti o vrsti uzročnika metiljavosti na ovom području. Ključne reči: Metiljavost, lovište, jelenska divljač, trofejna vrednost.


Uvod Geografski položaj i karakteristike SRP "Gornje Podunavlje" Specijlani rezervat prirode ''Gornje Podunavlje'' je jasno omeđen i kompaktan ritski kompleks u kome dominiraju površine pod šumom. Prostire se uz levu obalu reke Dunav, od 1.367 km do 1.433 km na površini od 19.648,00 ha. Pripada severnobačkom okrugu, opštinama Sombor i Apatin. U geografskom pogledu, Specijalni rezervat prirode “Gornje Podunavlje” smešten je između državne granice sa Mađarskom na severu, Bajskog kanala, kanala DTD, rukavca Dunava i odbrambenog nasipa na istoku i Dunava na jugu i zapadu. Nadmorska visina područja iznosi 80-88m i smanjuje se idući od severa ka jugu. Reljef je ravan i blago talasast sa karakterističnim erozivnim geomorfološkim oblicima (meandri, rukavci, stari rečni tokovi, akumulativni geomorfološki oblici – rečne ade i grede). Na području Gornjeg Podunavlja vlada umereno – kontinentalna klima, odnosno panonska klima semiaridnog tipa. Na mezoklimu znatno utiče Dunav, odnosno klima pripada podunavskom klimatskom tipu kojeg obeležavaju svežije srednje julske temperature, blaže srednje januarske temperature, niže temperaturne oscilacije tokom godine i najveća količina padavina u Bačkoj (625 do 724 mm). Na mikroklimu područja značajno utiče šumska vegetacija, koja zauzima oko 49 % posmatrane povrsine. Područje rezervata predstavlja specifičan predeo prirode, koji se biogeografski, floristički i faunistički u celosti, a i po svojim različitim komponentama razlikuje od drugih krajeva naše zemlje. Ono predstavlja ostatak nekada prostranih predela oko velikih reka tipa močvarnih šuma i travno-zelenih površina, koji su potisnuti krupnim izmenama koje su izvršene u prirodi, a naročito krčenjem šuma, regulisanjem rečnih tokova, izgradnjom odbrambenih nasipa i mrežom kanala za odvodnjavanje kao i drugih aktivnosti čoveka. Osnovne vrednosti područja su: očuvanost i raznovrsnost izvornih hidrogeografskih odlika ritova: ostrva, ade, vodeni rukavci, meandri, ritske bare i močvare; Očuvanost izvornih biljnih zajednica: ritske šume, livade, trstici, ševari; Raznovrsnost i bogatstvo flore i prisustvo retkih i ugroženih vrsta biljaka; Raznovrsnost i bogatstvo faune, sisara, ptica močvarica, riba, retkih i ugroženih vrsta. Karakteristike lovišta u sklopu SRP "Gornje Podunavlje" Specijalni rezervat prirode "Gornje Podunavlje" obuhvata dva lovišta i to: ,,Apatinski rit" - Apatin i ,,Kozara" - Bački Monoštor. Lovišta se prostiru na području opština Apatin i Sombor i predstavljaju izuzetnu prirodnu celinu koja sa raznovrsnim fondom divljači zauzima značajno mesto u celokupnom razvoju lovnog turizma Vojvodine. Lovište ,,Apatinski rit" je površine 6.579 ha u tipično ritskom ambijentu uz reku Dunav i u celosti je ograđeno. Glavne vrste krupne divljači su jelen i divlja svinja, a prateća vrsta je srneća divljač. Močvarno stanište je idealan rezervat za vodene ptice.


Uslovi staništa šuma i šumskog zemljišta na kome se prostire lovište „Apatinski rit“ pružaju izvanredne mogućnosti za gajenje i korišćenje određenih vrsta krupne lovne divljači , a pre svega za evropskog jelena (Cervus elaphus). Lovište ,,Kozara" površine je 11.764 ha i celo je ograđeno. Glavne vrste krupne divljači u ovom lovištu su jelen i divlja svinja, a prateća je srneća divljač. U ovom lovištu je odstreljena brojna krupna divljač (jelen, divlja svinja i srneća divljač) sa visokom trofejnom vrednošću kao što je jelen sa 248,55 CIC poena koji je bio svetski prvak 20 godina. Bonitiranjem su obuhvaćene lovno – produktivne površine, koje su utvrđene na osnovu analiza ekoloških uslova sredine došlo se do sledećih podataka: Tab. 1. Ekološki uslovi sredine lovišta „Apatinski rit“

Environmental conditions in "Apatinski rit" hunting area

Osnovni faktor Main factor

Broj poena Number of points

Jelen Deer

Srna Doe

Hrana i voda/Food and water 25 10 Vegetacija/Vegetation 20 15

Kvalitet zemljišta/Soil quality 15 10 Mir u lovištu/Quiet in the hunting area 15 10 Opšte pogodnosti/General preferences 20 5

Ukupno/Total 90 50 Na osnovu broja poena iz navedene tabele, kao i dosadašnjeg iskustva i rezultata gazdovanja bonitetni razredi za gajene vrste divljači u ovom lovištu su: za jelena I bonitetni razred, za srnu IV bonitetni razred. Bonitetni razredi za gajenje divljači u ovom lovištu su: za jelena I bonitetni razred, za srnu III/IV bonitetni razred. Tab. 2. Ekološki uslovi sredine lovišta „Kozara“ Environmental conditions in "Kozara" hunting area

Osnovni faktor Main factor

Broj poena Number of points

Jelen Deer

Srna Doe

Hrana i voda/Food and water 25 10 Vegetacija/Vegetation 20 15

Kvalitet zemljišta/Soil quality 15 10 Mir u lovištu/Quiet in the hunting area 15 10 Opšte pogodnosti/General preferences 20 7

Ukupno/Total 95 52


Imajući u vidu uslove lovišta, za jelena i srnu, sa obzirom na namene lovišta, može se prihvatiti sledeće brojno stanje divljači u osnovnom matičnom fondu: Tab. 3. Matični fond lovišta „Apatinski rit“ i „Kozara“ Parent stock in the “Apatinski rit" and "Kozara" hunting areas

Apatinski rit Kozara Jelen Deer

450 grla heads

Jelen Deer

1000 grla heads

Srna Doe

40 grla heads

Srna Doe

160 grla heads

Ova brojnost podrazumeva optimalnu uzrasnu strukturu, prirodni odnos polova i odgovarajuću gazdinsku strukturu. Na osnovu predloga za jelena određen je ekonomski kapacitet lovišta „Apatinski rit“ (računajući da će se gajiti 8 grla na 100 ha lovno – produktivne površine) 450 grla u osnovnom matičnom fondu sa realnim prirastom od 126 grla, odnosno ekonomski kapacitet za jelensku divljač iznosi 576 grla. U lovištu „Kozara“ za jelensku divljač određen je ekonomski kapacitet od 1.000 grla u osnovnom matičnom fondu sa realnim prirastom od 280 grla, odnosno ekonomski kapacitet za jelensku divljač iznosi 1.280 grla. Metiljavost Metiljavost je parazitsko obolenje domaćih i divljig životinja. Kod jelenske di-vljači se češće pojavljuje u ritskim ravničarsko šumskim lovištima, ređe u planinskim. Uzročnici ove bolesti kod domaćih i divljih životinja su tri vrste metilja koje spadaju u grupu pljosnatih crva (Phylum Platyhelminthes), i to veliki metilj (Fasciola hepatica, Linnaeus, 1758), veliki američki metilj (Fasciola magna, Cobbold, 1855) i mali metilj (Dicrocoelium dendriticum, Rudolphi, 1819). Uzročnik metiljavosti kod jelenske divljači u ritskim područjima Srbije u najvećem broju slučajeva je američki metilj, dok se mali metilj uglavnom dijagnostikuje kod muflona (Marinković,2008). Veliki američki metilj je parazit koji izvorno potiče iz Severne Amerike i karakterističan je za plavne regione, naročito države koje se nalaze oko velikih jezera (Hood i sar 1997, Pybs 1990, Schillhorn van Veen 1987). U prirodnim uslovima najčešće se sreće kod Cervida – velikog ritskog jelena (Cervus elaphus), jelena lopatara (Dama dama), belorepog jelena (Odocoileus virginianus), losa (Alces alces), srne (Capreolus capreolus) (Presidente i sar 1980, Corn i Nettles 2001, Hood i sar 1997). Ove vrste mogu biti inficirane u veoma visokom procentu, po nekim autorima čak i do 80% (Whiting i Tessaro 1994). Istraživanja u Srbiji pokazalu su inficiranost jelenske divljači sa ovim parazitom u 53,33% ispitanih slučajeva (Marinković 2008). Veliki američki metilj može se naći i kod drugih divljih i domaćih preživara (Hood i sar, 1997). Sa američkog kontinenta oboljenje je preneseno u Evropu uvozom jelenske divljači, prvenstveno jelena lopatara. U nekom evropskom lovištu prvi put je opisano u Italiji 1875, zatim u Čehoslovačkoj 1971. Bolest se sporadično javlja u centralnom delu


Evrope (Poljska, Nemačka, Austrija, Mađarska). Širenje bolesti je u uskoj vezi sa tokom Dunava, jer se izlivanjem reke i plavljenjem terena vrši širenje prelaznog domaćina barskog pužića (Spakulova i sar 1997). U Evropi američki metilj parazitira najčešće kod velikog ritskog jelena i lopatara. Bolest je poslednjih godina dijagnostikovana u lovištima i odgajivalištima jelenske divljači u Hrvatskoj, Mađarskoj i Srbiji (Janicki Z i sar, 2005, Marinković i Nešić 2008). Američki metilj za razliku od drugih metilja koji parazitiraju u žučnim kanalima, parazitira u jetrinom parenhimu gde se hrani krvlju domaćina. To je veliki parazit, ovalnog oblika, dužine 20 -100 mm, crveno braon boje. Jaja koja se izbacuju u spoljašnju sredinu su neembrionirana. U spoljašnjoj sredini jaja pod povoljnim uslovima embrioniraju i iz njih se razvija prelazni oblik miracidijum koji ulaze u prelaznog domaćina vodenog pužića iz roda Galba sp. U pužićima se odvija dalji razvoj i iz njih izlaze metacerkarije koje se kače na vegetaciju i tu učaure. Infestacija divljači se dešava kada hraneći se unasu učaurene metacerkarije od kojih se razvijaju odrasli oblici metilja (Trailović i sar 2008). U kojoj meri će se znaci bolesti ispoljiti zavisi od stepena invidiranosti i uzrasta obolelih grla. U slučaju invazije manjim brojem metilja, naročito kod odraslih jelena u dobroj kondiciji, ne zapažaju se neki znakovi bolesti. Kod jakih invazija odraslih jelena bolest ima hroničan tok. U vreme bujne vegetacije ništa se ne zapaža, već se znaci bolesti javljaju u mesecima kada se javi oskudica u hrani. Tada kod obolelih životinja dolazi do mršavosti, sporijeg menjanja dlake, slabijeg razvoja i deformacije rogovlja, a usled anemije i do opšte slabosti. Kasnije poboljšavanjem ishrane i pri boljoj paši stanje se popravlja.

Materijal i metode rada Istraživanje je sprovedeno u lovištima specijalnog rezervata prirode „Gornje podunavlje“ Apatinski rit i Kozara. Utvrđivano je prisustvo metiljavosti kod odstreljenih grla jelenske divljači na osnovu patomorfološkog nalaza i izgleda jetre, izgleda dlake, sluzokoža i opšteg stanja uhranjenosti jedinki.

Rezultati i diskusija Prilikom spoljašnjeg pregleda odstreljenih životinja, primećeno je da su životinje u lošoj kondiciji, sa slabo razvijenom skeletnom muskulaturom i slabim rezervama masnog tkiva. Dlačni pokrivač bio je lošeg kvaliteta, a u perianalnoj regiji uočena je diareja. Sluzokože su bile blede. Kod više od 50% pregledanih životinja makroskopski su se mogle uočiti promene na jetri. Jetra je bila uvećana, prljavo sive boje sa cističnim formacijama. Koezistencija je bila uglavnom gumasta. Ciste su bile ispunjene mrkom sluzavom tečnošću iz kojih su na pritisak izlazili paraziti listastog oblika. Ovakav nalaz je jasno ukazivao na infestaciju jelenske divljači na ovom terenu sa velikim američkim metiljem (Fasciola magna). Ciste su komunicirale sa žučnim kanalima. Takođe, sluzavo mrka tečnost je ispunjavala žučne puteve koji su bili zadebljali, a u pojedinim


slučajevima i kalcifikovani. Zadebljali žučni putevi koji su kalcifikovani mogu ukazivati i na infestaciju velikim metiljem (Fasciola hepatica). Sigurna dijagnoza i determinacija parazita može se postaviti samo primenom parazitoloških dijagnostičkih metoda, što u ovom slučaju nije rađeno. Tab. 4. Turistički odstrel jelenske divljači Tourist hunting of deer

Godina Year

Lovište Hunting area

Uku

pno

Tot

al

Kozara -trofejna vrednost-

Trophy Value

Apatinski rit -trofejna vrednost-

Trophy Value

Zla

tna

Gol

d

Sre

brna

Si

lver

Bro

nza

Bro

nze

Bez

W

itho

ut

Uku

pno

Tot

al

Zla

tna

Gol

d

Sre

brna

Si

lver

Bro

nza

Bro

nze

Bez

W

itho

ut

Uku

pno

Tot

al

2000/01. 5 25 85 122 237 1 4 3 18 26 263 2001/02. 2 20 51 46 119 0 0 0 22 22 241 2002/03. 3 21 59 107 190 - - - - - - 2003/04. 4 22 58 95 179 0 0 0 0 38 217 2004/05. 4 18 58 122 202 0 4 13 38 55 257 2005/06. 4 20 57 124 205 1 5 11 42 59 264 2006/07. 3 15 35 85 138 0 0 8 38 46 284 2007/08. 4 8 19 50 81 0 0 3 7 10 91 2008/09. 2 11 11 66 90 0 3 6 27 36 123 2009/10. 3 12 10 101 126 - - - - - -

U slučaju invazije manjim brojem metilja, naročito kod odraslih jelena u dobroj kondiciji, ne zapažaju se klinički znaci bolesti. Pojava bolesti ima za posledicu i smanjenje mase rogovlja kod jelenske divljači kao i smanjenje trofejne vrednosti što se može videti iz tabele 4.

Zaključak Na osnovu do sada sprovedenih istraživanja i dobijenih rezultata evidentno je da je metiljavost prisutna kod jelenske divljači u lovištima specijalnog rezervata prirode „Gornje podunavlje“. Konfiguracija terena na kojima se nalaze lovišta ukazuju na to da pored velikog i malog metilja na ovom područiju kod jelenske divljači mogu parazitirati i veliki metilji. Na to ukazuju i rezultati patomorfoloških pregleda jetre. Tačna determinacija parazita i konačna dijagnoza bi se postavila koprološkim pregledom, tako da na osnovu dosadašnjih rezultata ne može se sa tačnom sigurnošću govoriti o vrsti uzročnika metiljavosti na ovom području. Pojava bolesti imala je uticaja i na smanjenje trofejne vrednosti rogovlja kod odstreljenih jedinki.


Literatura

1. Bukurov, B. (1975.): Fizičko-geografski problemi Bačke, Srpska akademija nauka i umetnosti, Odeljenje prirodno-matematičkih nauka, knjiga 43, Beograd.

2. Corn J.L., Nettles V.F.: (2001.) Helth protocol for translocation of free-ranging elk. J. Wildl. Dis. 37:413-426.

3. Đurđev B. (2000): Metodologija naučnog rada, skripta za studente geografije i turizma, Univerzitet u Novom Sadu, Institut za geografiju, Novi Sad.

4. Grupa autora (1991): Velika ilustrovana enciklopedija lovstva, Građevinska knjiga, Beograd.

5. Godišnji planovi gazdovanja lovištima „Kozara“ Bački Monoštor i „Apatinski rit" Apatin.

6. Hood B.R., Rognile M.C., Knapp S.E. (1997.): Fascioloidiasis in game ranched elk from Montana. J. Wildl. Dis. 33: 882-885.

7. Janicki Z. Marinculić A. Škrivanko M. Florijančić T. Konjević D. Severin K. (2002.), Fascioloides magna – veliki američki jetreni metilj – fascioloidosis. Katedra za biologiju patologiju i uzgoj divljači, Veterinarski fakultet Sveučilišta u Zagrebu.

8. Katalog šumskog gazdinstva Sombor, Specijalni rezervat prirode „Gornje Podunavlje“ 2002. godine .

9. Lovna osnova lovišta „Kozara“ Bački Monoštor i „Apatinski rit" Apatin. 10. Marinković D, Nešić V. (2008) Promene na jetri jelena lopatara (Dama dama)

izazvane sa velikim američkim metiljem (Fascioloides magna), Zbornik radova i kratkih sadržaja 20. Savetovanja veterinara Srbije, Zlatibor, 298-309.

11. Marinković D. (2008): Patomorfološka dijagnostika češćih parazitoza krupne divljači u Srbiji, Tbornik radova desetog regionalnog savetovanja iz kliničke patologije i terapije životinja Clinica veterinaria, Kragujevac , str 230.

12. Novaković V.(1999): ,,Jelen", Ministarstvo poljoprivrede šumarstva i vodoprivrede, Beograd.

13. Presidente P.J.A, McCraw B.M.,Lumsden J.H. (1980.): Pathogenicity of Immature Fascioloides magna in white-tailed deer, Can. J. Comp.Med. 44: 423-432.

14. Ristić Z. (2006): Lovstvo, Zavod za udžbenike i nastavna sredstva Beograd . 15. Ristić Z. (2006): Predlog Strategije lovstva, J.P. Vojvodinašume, Petrovaradin. 16. Stojanović V. (2005): Održivi razvoj u specijalnim rezervatima prirode,

Prirodno-matematički fakultet - Departman za geografiju, turizam i hotelijerstvo, Novi Sad.

17. Stojanović, V. (2002), Specijalni rezervat prirode „Gornje Podunavlje“, geografski prikaz, zaštita, korišćenje, Institut za geografiju, turizam i hotelijerstvo, Novi Sad

18. Spakulova M., Corba J., Varady M., Rajsky D. (1997.): Bionomy, occurence and importance of the gaint liver fluke (Fascioloides magna), an important parasite of free living ruminants, Vet. Med. (Praha) 42: 1637-1641


19. Tomić P. i drugi (2000), Turizam i zaštita, Univerzitet u Novom Sadu, Prirodno-matematički fakultet, Institut za geografiju, Novi Sad

20. Trailović S., Kulišić Z., Marinković D. (2008) Fascioloides magna kod jelenske divljači Vojvodine – naša iskustva, Zbornik predavanja 29. Seminara za inovacije znanja veterinara 29-41

21. Whiting T.L., Tessaro S.V. (1994) An abattoir study of tuberculosis in a herd od farmed elk, Can.Vet. J. 35: 497-501

Fasciolosis of Deer in the Hunting Area of “Gornje Podunavlje“ Special Nature Reserve

Zoran Ristić1, Dragutin Matarugić2, Darko Drobnjak3,

Dragan Božić1, Milivoje Urošević3

1Faculty of Science, University of Novi Sad, Serbia

2 Faculty of Agriculture, University of Banja Luka, Republic of Srpska, BiH 3 Centre for Preservation of Indigenous Breeds, Belgrade, Serbia

Abstract

Fasciolosis of deer in two hunting locations of special nature reserve "Upper Danube" has become a very big problem. The cause of the disease are parasites from the group of flat worms (Phylum Platyhelminthes), including large fluke (Fasciola hepatica, Linnaeus, 1758), American liver fluke (Fasciola magna, Cobbold, 1855) and small liver fluke (Dicrocoelium dendriticum, Rudolphi, 1819). According to literature data, fasciolosis in deer in the wetland areas of Serbia is mostly caused by American liver fluke, whilst small fluke is usually diagnosed in mouflon (Marinkovic, 2008). The terrain configuration, with flooded areas and wetlands, creates favourable conditions for the development of American liver fluke. On the basis of pathomorphological findings and the state of the liver, hair, mucous membranes and the general condition of individuals, fasciolosis was suspected in hunted deer heads. During the external inspection of hunted animals, it was observed that the animals were in poor condition, with poorly developed skeletal muscle structure and low body fat reserves. The coat was of poor quality, and diarrhoea was observed in the perianal region. Mucous membranes were pale. In more than 50% of cases, changes in the liver could be macroscopically observed. The liver was enlarged, dirty grey with cystic formations. Consistency was mostly rubbery. The cysts were filled with slimy brown liquid out of which upon pressure parasites were coming out.Also, reduced trophy value of antlers


was marked in the hunted animals due to illness and delays in physical development. Based on the results obtained so far, it is evident that there is a suspicion of fasciolosis in deer. Pathological and anatomical findings indicate infestation with American fluke, but accurate determination of the parasite and the final diagnosis would be established by coprological examination. Thus, on the basis of previous results, the exact cause of fasciolosis in this area can not be established with certainty. Key words: fasciolosis, hunting, deer, trophy value. Zoran Ristić E-mail Address: [email protected]

Agroznanje, vol. 13, br.3. 2012. 511

Упутство ауторима

Часопис ''Агрознање научно - стручни часопис'' објављује научне и стручне радове, који нису штампани у другим часописима. Изводи, сажеци, синопсиси, магистарски и докторски радови се не сматрају објављеним радовима, у смислу могућности штампања у ''Агрознању''.

Категоризација радова

''Агрознање'' објављује рецензиране радове сврстане у сљедеће кате-

горије: прегледни рад, оригинални научни рад, претходно саопштење, излагање на научном или стручном скупу и стручни рад.

Прегледни рад је највиша категорија научног рада. Пишу их аутори који имају најмање десет публикованих научних радова са рецензијом у међународним или националним часописима из домена научног питања које обрађује прегледни рад, што истовремено подразумијева да су ови радови цитирани (аутоцитати) у самом раду.

Оригинални нучни рад садржи необјављене научне резултате изворних научних истраживања.

Претходно саопштење садржи нове научне резултате које треба претходно објавити.

Излагање на научном и стручном скупу је изворни научни и стручни прилог необјављен у зборницима. Стручни рад је прилог значајан за струку о теми коју аутор није досад објавио.

Сви радови подлијежу рецензији, а обављају је два рецензента из одго-варајућег подручја.

Аутор предлаже категорију рада, али редакција часописа на приједлог рецензента коначно је одређује.

Припрема часописа за штампу

Прилог може бити припремљен и објављен на српском језику ћирилицом

или латиницом и енглеском језику. Обим радова треба бити ограничен на 12 за прегледни рад, а 8 страница

за научни рад, А4 формата укључујући табеле, графиконе, слике и друге прилоге уз основни фонт 12 и 1,5 проред, те све маргине најмање 2.5 cm.

Радови се подносе редакционом одбору у два примјерка и на дискети, препорука је користити фонт Time New Roman CE.

Табеле, графикони и слике морају бити прегледни, обиљежени арапским бројевима, а у тексту обиљежено мјесто гдје их треба одштампати. Наслове табела и заглавље написати на српском и енглеском језику.

Текст прегледног рада треба да садржи поглавња: Сажетак, Увод, Преглед литературе, Дискусију или Анализу рада, Закључак, Литературу, Резиме (на једном од свјетских језика).

Agroznanje, vol. 13, br. 3. 2012. 512

Текст оригиналног научног рада треба да садржи сљедећа поглавња: Сажетак, Увод, Материјал и метод рада, Резултати и дискусија, Закључак, Литература, Резиме на неком од свјетских језика.

Наслов рада треба бити што краћи, информативан, писан малим словима величине 14 п. Испод наслова рада писати пуно име и презиме аутора без титуле. Испод имена аутора писати назив и сједиште установе-организације у којој је аутор запослен.

Сажетак је сажет приказ рада који износи сврху рада и важније елементе из закључка. Сажетак треба да је кратак, до 150 ријечи, писан на језику рада.

Кључне ријечи пажљиво одабрати јер оне сагледавају усмјереност рада. Увод излаже идеју и циљ објављених истраживања, а може да садржи

кратак осврт на литературу ако не постоји посебно поглавље Преглед лите-ратуре.

Литература се пише азбучним односно абецедним редом са редним бројем испред аутора с пуним подацима (аутори, година, назив референце, издавач, мјесто издања, странице).

Abstract писати енглеским или неким другим свјетским језиком ако је рад на српском или српским ако је рад писан неким од страних језика. То је превод сажетка са почетка рада. Обавезно навести преведен наслов рада са именима и презименима аутора и називом и сједиштем институције у којој раде. Сви радови добијају УДК класификациони број и DOI (дигитални идентификатор објекта) Сви радови подлијежу језичној лектури и техничкој коректури, те праву техничког уредника на евентуалне мање корекције у договору са аутором. Рукописи радова и дискете се не враћају.

agroznanje br - iii - gm...

Documents