Часопис Планинарског савеза Србије xx-issn1452-7456 -...

Часопис Планинарског савеза Србије �� XX-ISSN1452-7456 - број 78 - јесен 2014. - Цена 100дин.

Часопис Планинарског савеза Србије, број 78 - јесен 2014. Излази четири пута годишње.

ИЗДАВАЧКИ САВЕТ ПССДраган Божовић, председникВелибор СтанишићМилорад СтанковићАлександар ДамјановићБорисав ЧеликовићБранислав Божовић

РЕДАКЦИЈСКИ ОДБОРБранислав БожовићБојана ПоповићБорисав ЧеликовићРада Вукосављевић

Главни и одговорни уредникБранислав Божовић[email protected]

ЛекторБојана Поповић

Технички уредникМомчило В. Вуковић[email protected]Синиша Вујанић[email protected]

ИздавачПланинарски савез СрбијеАндрићев венац 2, 11000 БеоградТелефон 011/323 1 [email protected]

Штампа

Тираж 500, цена 100 динараРукописи се не враћају и не хоноришу.

CIP/ Каталогизација у публикацијиНародна библиотека Србије796/524

Лист је ослобођен порезана промет Решењем Министарстваза културу Републике Србије број 413 – 00 – 843/98- 04 од 19. 6. 1998. год.

Године 1939. Српско планинскодруштво покренуло је часопис„Нaше планине”, који је излазио до1941. год. Објављена су три броја. Децембра 1951. године Планинарскисавез Србије покренуо је часопис запланинарство и алпинизам „Кроз планине” који је излазио до 1962. године (Објављен је 21 број).

Од 1994. године часопис излази поднасловом „Планинарски гласник”.Први уредник био је Владимир Поповић

Редакција задржава право избора текстова и фотографија према квалитету и концепцији часописа.

Садржај:

РЕЧ УРЕДНИКА .................................................. 2100 ГОДИНА ОД ЦЕРСКЕ БИТКЕ ....................... 3ТАБОР ПЛАНИНАРА СРБИЈЕ 2014 .................. 6ПЛАНИНЕ ОКО НАС ............................................ 8ЗАНИМЉИВОСТИ ............................................... 10МЕЂУНАРОДНА САРАДЊА .............................. 12ЕКСПЕДИЦИЈЕ .................................................15МЕЂУНАРОДНА САРАДЊА .............................. 20АЛПИНИЗАМ ....................................................... 21

МЕЂУНАРОДНА САРАДЊА .............................. 23СЕЋАЊЕ .............................................................. 24СПЕЛЕОЛОГИЈА–МЕЂУНАРОДНА САРАДЊА 25НОВЕ КЊИГЕ ...................................................... 26МЕЂУНАРОДНА СОЛИДАРНОСТ ..................... 28ВЕСТИ ИЗ УИАА .................................................. 29ПЛАНИНАРСКИ СПОРТОВИ .............................. 30ПЛАНИНАРСКА КУЛТУРА .................................. 31

РЕЧ УРЕДНИКА

УМЕСТО ТАБОРА

КРЕЋУ ДАНИ ПЛАНИНАРА СРБИЈЕ

Планинарски табор реч је која је деценијама испуњавала планинарскасрца због другарског окупљања – таборовања под шаторима, који су одуниформисаних делта облика маслинасте боје, кроз време постајали свешаренији и разноврснији, а планинари „искићенији и звецкавији“. Ово суречи нашег планинарског и алпинистичког доајена Звонета Блажине, којиих је називао „цинцили бомболи“ планинарима.

Током три последње године Управни одбор нашег Савеза анализираоје сврху и резултате до сада одржаних Табора планинара Србије. Кон-статовано је да уложени напори од стране домаћина свих табора нисуостварили жељени циљ који се састојао у намери и потреби што масов-нијег окупљања свих планинара Србије који би, уз разноврсни програмпланинарских активности, омогућио размену знања и вештина измеђупланинара, развио нова другарства и сарадњу између друштава и све тоу трајању од 4-5 дана боравка. Очигледно је да укупна друштвена и еко-номска ситуација не омогућава овакав приступ организацији заједничкеакције – табора.

Из ових разлога Управни одбор донео је одлуку да се од наредне 2015.године, уместо Табора планинара одржава акција „ДАНИ ПЛАНИНАРАСРБИЈЕ“. Акција ће се одржавати крајем прве седмице месеца јула одпетка до недеље (сваки први викенд).

Пожељно је да будућа места за одржавање акције Дани планинараСрбије буду планинарско-туристички атрактивна са циљем афирмације ипрепознавања планинарства у широј јавности.

Бранислав Божовић

Планинарски гласник бр 78/2014 3

100 ГОДИНА ОД ЦЕРСКЕ БИТКЕ 1914 – 2014.

Републичка акција „Трагом другог прекобројног пука“

НЕЗАБОРАВ ЈЕ НЕЗАБОРАВ ЈЕ

ДУГ ОТАЏБИНИДУГ ОТАЏБИНИ„...У тој земљи гуња и опанка, где су зоре вечно

црвене, бој никад не спи...“

У земљи Србији, на планини Цер, дводневном акцијомПСД „Цер“ из Шапца, 16. и 17. августа, планинари судостојанствено обележили стогодишњицу Првог светскограта и прву победу Српске војске у Церској битци.

Домаћин овог величанственог скупа је ПСД „Цер“,Друштво које је основано 14.08.1950.године. Времеоснивања Друштва и одржавања акције није случајно,разлог је велики историјски догађај, а назив акције јепосвећен Другом прекобројном пуку Комбиноване ди -визије, који је први, 15. августа, открио непријатељскиположај и отпочео паљбу и јуриш, чиме је започелаЦерска битка. У знак сећања на храбре српске војнике,Друштво у периоду од 12. до 19. августа организује својутрадиционалну акцију под називом „Трагом Другогпрекобројног пука“.

Ове године повод је посебан - 100 година одисторијског догађаја. Акција је републичког карактера.Пре самог одржавања акције, од маја месеца ове године,Друштво је, заједно са шабачким ПК „Чивија“ и лозничкимПД “Гучево“ извело пет акција под називом „Стазамахрабре српске војске“, приликом којих је Цер препешачениз више праваца, по смеровима кретања српске војске уЦерској битци. Циклус одавања почасти ћемо заокружитиучествовањем у акцијама обележавања Гучевске иКолубарске битке.

Окупљање планинара на Церу је почело у петакпоподне, 15. августа. Први су стигли Зрењанинци,Бечејци, чланови друштава са Озрена, Зубиног Потока,из Б. Брода као и из других друштава. Шире се шаторииспред дома, расте камп. Природа се поиграла са нама,па је у току ноћи падала киша. Због поправки нисмо ималиструје ни воде два дана, умивали смо се на извору,коришћен је пољски тоалет, чак се и пасуљ кувао указанима из Првог светског рата. Све је било као и пре100 година, само нисмо ратовали, већ се дружили.

Субота, 16.08.2014. Присти -жу чланови друштава са свихстрана. Међу првима стиже Рајаиз Смедерева са својим великимаутобусом. На поклон доносифотографију са про славе 75.годишњице Церске битке.Фотографија приказује прежи -велог борца из Првог светскограта, који је дошао на Цер.Диван поклон и драга успоменакоја ће наћи место међу нашимфотографијама.

Уз покровитељство Плани -нарског савеза Србије и фи -нансијску помоћ, како Савеза,тако и Градске управе Шапца,приступило се реализовањуакције. Отварању акцијеприсуствовали су челници ПСС,

председник Борис Мићић, секретар Бранислав Божовић иначелник Исо Планић. Поздравни говор планинаримаодржала је председница ПСД „Цер“ Мирјана Михајловић,а све присутне је поздравио и председник Б. Мићић.Присутно је било око 40 друштава и близу 400 планинараиз Републике Србије, од којих је пет друштава било изРепублике Српске.

Киша и магла испратиле су планинаре на стазу од 15километара до манастира Радовашнице и краћу стазу од5 км до Косаниног града и назад. Очекивани повратак је ок15 часова поподне. Уследио је ручак, подела захвалницадруштвима која су отишла таг дана. Остатак дана смопровели у међусобном дружењу, упознавању, играло се ипевало, кували се котлићи са вргањима и разнимгљивама, које су планинари убрали. Увече логорскаватра, песма уз гитару и печење младих кукуруза наватри... Целу ноћ је падала киша.

Недеља, 17.08. је осванула сунчана, некако посебнаи празнична. Стижу чланови других друштава, стижеРвачки клуб „Витез“ из Шапца, кршни момци, чији јенајбољи такмичар Аца, наш члан, пролазе бициклисти,стижу групе грађана, појединци. Пре поласка напешачење, кратак час историје одржао је академик ЈованДеретић.

Старт акције је око 10 часоваЦерском трансверзалом, прекоТројана, Водица, Видиковца досела Текериш. Стижемо до крстана путу ка Текеришу, фото -графишу се сви. Пуца поглед наВаљевске планине. Крећемо каспоменику. Леп је поглед на дугуколону планинара, шарену одмајица и развијених застава.

Споменик величанствен.Испод њега Спомен – костур ница,где је сахрањено 16.304 ратника.Свака кућа овог краја и Поцеринедала је Церу бар једног јунака.Полажемо венце и цвеће наСпоменик, палимо свеће иодајемо почаст обичном војнику,Геџи, сељаку који је годинамамењао плуг за пушку, а гуњ зауниформу, као и свим палимсрпским војницима у ратовима,што дадоше живот за отаџбину. Остаје жал што јемедијски слабо пропраћено и некако бојажљивообележен овај догађај.

Након одмора и заједничког фотографисања,повратак је био преко села Текериш до Дома „Липовеводе“. Повратак није био лак, блато је клизаво, успонадоста. Ту је Горска служба, момци помажу свима да пређустазу, повређених није било. По повратку и обављеномручку подељене су захвалнице и овераване књижицепечатом. Печат је јубиларан, коришћен само за ову акцију.Има облик орла са споменика у Текеришу, у кљуну носисимболични број 100. Након акције биће архивиран. Наакцији је учествовало 710 планинара из 63 друштва, петиз Републике Српске и остала из многих градова Србије.Поред ПСД „Цер“ који је био домаћин и имао највишечланова-56, најмасовнији је био клуб „Челик“ изСмедерева са 43 учесника, „Врбица“ из Велике Плане са34, „Гучево“ 32.Акција је затворена у 18 часова.

,,После ових проведених сати и дана, човек се враћакући преобраћен, прожет свешћу да у људском животу

има нечег узвишенијег и лепшег, трајнијег и вреднијег одситних брига и борбе, од јурњаве за пролазнимматеријалним средствима и личне користи.“

Домаћин акције, ПСД „Цер“ из Шапца захваљује свимдруштвима, ПСС, ГСС и појединцима на учешћу у овомвеличанственом скупу, који је сећањем и поштовањемизразио захвалност борцима који су својим животимабранили и спасавали отаџбину....

Председница ПСД „Цер“Михајловић Мирјана

4 Планинарски гласник бр 78/2014

100 ГОДИНА ОД ЦЕРСКЕ БИТКЕ 1914 – 2014.


ТАБОР ПЛАНИНАРА СРБИЈЕ 2014

У селу Бељевина код Злота, између кречњачког ма-сива површи Дубашнице, Малиника и старих вулканскихкупа Тилва Њагре одржана је Републичка планинарска ак-ција „Табор планинара Србије“ од 2 до 6. јула 2014. го-дине.

Око старе основне школе која је напорима чланова ПК„Дубашница“ и пријатеља Клуба преуређена у планинар-ски дом, подигнут је град од разнобојних шатора.

Организацијом ове акције ПК „Дубашница“ обележио

је 10 година од оснивања.Домаћин Табора припремио је богат програм разно-

врсних планинарских активности. Стручни планинарскипрограм изведен је уз помоћ стручних комисија ПСС.

Изведене су следеће активности: - четири пешачке туре: Тилва Њагра (770 мнв); Дубашничка површ – Краку Лунг (929 мнв); ВидиковциЛазаревог кањона; успон на Малиник (1158 мнв). За оветуре посебно су маркиране и обновљене стазе у дужиниод 52 км.- посета Злотским пећинама, Лазарева пећина и

Верњикица; - показна вежба ГСС, спелео спасавање, за

планинаре и делегацију Министарства одбране,- показна вежба ГСС, спасавање и транспорт

повређеног из стене,- демонстрација спортског пењања у природној

стени, вежбалиште код Дома,- планинарско оријентационо такмичење за првен

ство Србије, категорије пионира, јуниора, сениор ки, сениора, ветеранки и ветерана; карта 1:25000.



- предавања са пројекцијама: алпинизам, спортскопењање, ледно пењање,турно скијање,- културни програм: изложба „60 година планинар ствау општини Бор“, поставка Музеја рударства и металургијеиз Бора. Наступ Културно - уметничког дру штва „ПетарРадовановић“ (млади ансамбл) са песмама и играма иззлотског краја.

На Табору је било присутно 584 учесника из 48 плани-нарских друштва/клубова и 4 спортско-рекреативних удру-жења грађана.

О безбедности учесника бринули су припадници Гор-ске службе спасавања Србије са 12 спасилаца, 2 сарад-ника и теренским возилом. У Дому је дежураламедицинска екипа.

У Дому је била организована квалитетна планинарскакухиња и мала продавница на задовољство свих учес-ника. Значајну улогу у помоћи организацији Табора ималису: Општинска управа Бор, Месна заједница Злот, Ос-новна школа „Петар Радовановић“ Злот, Шумско газдин-ство „Тимочке шуме“ Бољевац, Шумска управа Бор,



Туристичка организација Бор, UG Vilage Злот, Фуд-балски клуб Злот.

Организатор захваљује пријатељима из ПК „Ас“ ичлану Јовану Ђорђевићу на великој помоћи.

Посебна захвалност упућује се Планинарском савезуТимочког региона и председнику Драгану Беатовићу,затим Јеленку Тодоровићу члану УО ПСС, Бори Мило-сављевићу члану ПК „Победа“ и Јосипу Дућаку члану ПД„Стражилово“.

Бранислав Јанковић, Данијел Алексић, ПК „Дубашница“ Злот,

Бранислав Божовић ПК „Авала“ Београд

Географски положај Злота

Злот је највеће село у Борској општини и Ти-мочкој крајини, богат природним лепотама и културно-историјском прошлошћу. Падине Кучајских планина уисточној Србији, нарочито околина села Злот, веома субогате спелеолошким локалитетима, међу којима сеистичу пећине Лазарева, Верњикица, Водена, Мандинаи Хајдучица. Сви ови локалитети познати су под зајед-ничким називом Злотске пећине. Поред пећина, на те-риторији Злота протеже се и Лазарев кањон, који јесврстан у Паркове природе Србије прве категорије.Над кањоном се издижу масив Малиника и крашкаповрш Дубашнице. Посебно је интересантан и разно-врстан типични вулкански рељеф са старим вулкан-ским купама, према Брестовачкој Бањи. ВрелоЛазареве реке познато као Злотско врело једно је однајвећих крашких врела у Србији. Борско језеро, Бор-ски стол, Ртањ, кањон Црног Тимока су локалитети којиобогаћују овај крај.

На територији Злота имамо материјалне доказе оживоту на овим просторима још из праисторије (Лаза-рева пећина). Античко доба огледа се у староримскојЦарској палати у Гамзиграду.


ПЛАНИНЕ ОКО НАС

Кадa се помену Проклетије, углавном мислимона врхове на које излазе најспремнији планинари. И самоиме планине као да застрашује – проклете планине. Алипостоји и део Проклетија са већим бројем врхова одпреко 2000 м, који је лако доступан. Протеклог јула самобишла неке од ових врхова, па желим са вама даподелим своје утиске.

У организацији ПД “Каблар”, група од 38 пла-нинара из Чачка, Краљева, Горњeг Милановца иКрагујевца упутила се у долину Грбаје или Гребаје(постоје различити називи). Велики аутобус је милеоузаним путем, возач Драган се нервирао и гунђао, акиша је лила као да се небо отворило. По доласкусмештамо се у Планинарски дом и врло брзо се на-ђосмо у креветима слушајући кишу како добује покрову, док долинoм одјекују громови.

Јутро је освануло ведро. Околни врховиумивени блистају на сунцу, а долину притисла магла.Рано смо кренули. Маркираним путем кроз шуму из-лазимо до катуна Попадија. Сточари у торовимамузу овце. Пролазимо прве катуне и правимо паузу.Прилази нам један од домаћина, Скендер. Распитујесе одакле долазимо, прича о свом животу на кату-нима, показује пут куда треба да идемо ка врховимаТројана, казује где има воде и упозорава нас да сечувамо, јер се пре две године ту изгубио један Ита-лијан.

Пењемo се обележеном стазом која водипоред Тројанских врата или Шупљих врата. То јеједна врло атрактивна прераст. Кроз та врата гле-

дамо маглу која се пење ка врху. Када стигосмо нанајвиши врх, Велики Тројан (2190 м), око нас је била маглатолико густа да се није видело ништа около. Ветар једувао јако. На брзину правимо уобичајене фотографије икрећемо гребеном. Тројан је, уствари, један гребен са три

Поглед на Каранфиле

Силазак са Тројана


ИПЛАНИНЕ ОКО НАС

врха, по којима је добио име. Било је у плану да гребеномидемо до врхова Попадија и Талијанка, али магла је билатолико густа да водич одлучи да промени план. Једномдолином спуштамо се са врха. Одједном се магла разиђеи у даљини заблисташеврхови на које је тре-бало ићи. За тренутакнастаде колебање дали да одустанемо, алије преовладала одлукада се раније вратимо удом, јер сутра нас чекауспон на Злу Колату.

Низ сипар и крозшуму силазимо на ли-ваду у подножјуТројана. Било ми јежао да не прођем врхо-вима који су се садлепо видели. Неко рече„Како ћемо Скендеруна очи кад се овакобрзо враћамо“. Закљу-чујем да имам исто-мишљенике. Нас пет,са дозволом водича,одлучимо да кренемона нови успон, овогапута према Попадији иТалијанки.

После пењања до стена оближњег врха, крећемопреко сипара и убрзо излазимо на простране ливаде. Су-срећемо се са тројицом полицајаца који су ту на задатку.Мало се задржавамо у разговору и чак пронађосмо зајед-ничке познанике у Краљеву. Свет је, заиста, мали.

Излазимо на врх Попадија (2057 м) . Одавде теквидимо како изгледа Тројан. Испред нас су Каранфили.Идемо ивицом гребена који је граница између Црне Гореи Албаније. Поглед се пружа на највише врхове Прокле-тија на обе стране. По ливадама пасе неколико стадаоваца и коза. Прелазимо преко Талијанке (2056 м) и по-чињемо се спуштати. Пролазимо поред некадашњих гра-ничних обележја на којима стоји избледело СФРЈ. Усусрет нам иде двоје Албанаца. Поздрављамо их, а онинам отпздрављају понављајући: Албанија- Југославија-и брзо одлазе...

Силазимо низ долину Волушнице. Освежење на-лазимо на извору и по ливадама берући јагоде и боров-нице. Крећемо се низ поток који тече час површином, ачас понире, па се чује само његов жубор. Убрзо улазимоу шуму и добро обележиним, мало стрмијим путем сила-зимо до дома.

Уз логорску ватру и песму пролази нам вече. Сут-радан нас је чекао успон на Злу Колату, па раније од-лазимо на спавање.

Заспала сам задовољна са мислима расутим позеленим ливадама Попадије и Талијанке, осећајући мирисКаранфила.

Текст и фото: Рада Вукосављевић, Краљево

Гребен ка Попадији, у даљини Тројан

Тројанска вата


ЗАНИМЉИВОСТИ

Природне вредности не престаје да изненађују. Про-налазе се углавном случајно, а да нису увек циљ плани-нара.

Кањон Лазареве реке, ризница многих пећина (Лаза-рева, Верњикица) и других природних вредности, богатаје једном прерасти која је мало позната.

Идући горњим делом кањона из правца Демижлока иВејске реке, наша мала група од пет планинара - ветеранаиз Бора, мења непланирано правац кретања (кањон Де-мижлок, горњи део Лазаревог кањона са изласком крозМикуљски кањон) пре свега због недостатка времена. Од-лучили смо да изађемо из Лазаревог кањона уз левустрану на плато, који стоји између Демижлока и Микуљ с-ког кањона. Негде пре изласка на плато, на осамдесет досто метара, наилазимо на ову природну реткост. Простороко улаза је доста комотан. Импресионирани оним штовидимо померамо се лево и десно и у први мах мислимода је то још једна пећина у овом кањону, али убрзо видимоотвор и светло дана на другом крају. Дан је при крају иумор нас већ савладава. Доносимо одлуку да дођемонеком другом приликом и боље видимо шта смо то про-нашли.

Прилика се указала 19.10.2013. године. Долазимо изправца запада, напустивши пут Злотске пећине - Крњајела, да бисмо у правцу југа и пресецањем Микуљског ка-њона изишли на плато који стоји између кањона река Де-мижлок и Микуљске. Негде на пола пута скрећемо левопрема истоку колским путем ка Лазаревом кањону кори-

стећи се нашим теренским возилом до пропланкаи једне напуштене колибе. Даље пут настављамопешице по једва видљивим зараслим овчарскимстазама и за 45 минута стижемо до ивице кањона.

Спуштамо се према нашем циљу, хватајући сеза стабла и гране али је све то подношљиво јертло није превише стрмо. Ову раздаљину од осам-десет до сто метара до прерасти прелазимо за 15минута.

Постављамо себи питање када и како је на-стала ова прераст? Очигледно је да је некаснажна и упорна вода пробијала ове кречњачкестене. Испод нас суво корито Лазаревог кањонаје стрмо, на дубини 150-200 метара. Нагађамокако је настала прераст али објашњење остав-љамо стручњацима. Оно што ми можемо да ура-димо, то је да измеримо и фотографишемо овајприродни феномен.

Улаз је широк 13,60 метара и подсећа нарибља уста. Висина је 3.60 метара. Највећа ши-рина унутрашњег дела прерасти је 11,80 метара.Највећа висина у унутрашњем делу прерасти одтла до плафона је шест метара. Нагиб подинепрерасти је око 25о по правцу кретања са кањо-ном са благим скретањем удесно. Дужина шуп-љине прерасти је 31 метар. Излаз јепира мидалног облика. У дну је широк 3,70 метара,а висок је 10,20 метара.

Фотографишемо унутрашњост прерасти и уочавамоповеће громаде стена настале обрушавањем свода којиније гладак.

Мерењем и фотографисањем прерасти завршили смосве по плану, били смо задовољни, али прича не би билапотпуна ако се не помену још три карактеристичне сликеовог места. Када се нађете на излазу прерасти, са њенелеве стране уздижу се високе окомите глатке стене. На50 метара од излаза може се попети на стену која под-сећа на подморницу. Са ове стене, одвојене од глаткихстена десетак метара, пружа се изванредан поглед премакањону, Малинику и Ковеју, чије стене личе на прамацнеког великог брода који само што није стигао до вас. Саове „подморнице“ ако сте окренути према западу, можетевидети на окомитој стени доста висок и у непосредној бли-зини још један отвор – шупљину 3х3 метра. Она је за нашуекипу неприступачна, али зато за добро опремљене пла-нинаре и алпинисте биће занимљив спортски изазов.Трећа карактеристична слика је природно исцртана фи-гура главе човека, на излазу из прерасти са леве стране.

Дан је леп јесењи, али је кратак. Прикупљамо ствари илагано крећемо. Са доста напора савлађујемо стрминуса које смо при доласку лако сишли. Славко, Бранко,Ицке, Јордан, Паун и ја задовољно напуштамо ово место,са надом да ћемо опет доћи, као и многи који ће желетида виде још један бисер Злотског Кањона.

Текст и фото: Петар Лазаревић, Бор


ЗАНИМЉИВОСТИ

ЦРНИ ВРХ ЦРНИ ВРХ најчешћи планински топоним

Обиље различитих географских назива на терену јенешто сасвим природно. Нека су имена ретка, нека не-уобичајена, нека шаљива, а нека су и непознатог порекла.

Међутим, назив „Црни врх“ је вероватно најчешћи то-поним за планинске врхове код нас. На готово свим пла-нинама где је врх обрастао шумом (поготово, ако је онацрногорична), скоро је уобичајено да се зове „Црни“.

Давно, пре пуних 16 година, јула месеца 1997 у три-наестом броју Планинарског гласника, објављен је тексто планинским врховима који носе нази „Црни“.

У тадашњој српско-црногорској заједници евиденти-рано је тридесет врхова који носе овај назив. У међувре-мену Црна Гора се осамосталила, па је нормално било заочекивати да ће се и број Црних врхова смањити. Ипак,то се није десило, већ напротив повећало, па у садашњојСрбији има, чак 50 врхова са овим називом ! Како?

Одговор је у томе што је у међувремену, 2012 годинеизашла књига познатог планинара и хималајца Исе Пла-нића „Планински врхови у Србији“ у којој су педантно еви-дентирани сви планински врхови Србије високи изнад500 метара.

Уз помоћ ове енциклопедијске књиге долазимо до сле-дећег стања: топоними „Црни врх“ су скоро равномернораспоређени по целој Србији. На неким планинама имапо неколико врхова који носе овај назив. То су најпре Зла-тибор који има четири Црна врха, Букуља са три, Златарса два... итд.

Највиши Црни врх у Србији је на Старој планини високје 1831 м, док је најнижи на Великом Гребену код Бора сасвега 540 м висине! (Овде треба додати да у Делиблат-ској пешчари постоји Црни врх, висок само 189 метара,али овај врх није ушао у списак, јер је цела Делиблатскапешчара нижа од 500 м, а то је био услов да се нека пла-нина нађе у поменутој књизи Исе Планића.)

Ево ранг листе Црних врхова Србије поређаних поапсолутним надморским висинама ( У списак је унетодесет највиших и десет најнижих Црних врхова!

1. Стара планина 1831 м2. Голија 1795 м3. Равна планина (Краљево) 1542 м4. Камена гора 1481 м5. Рогозна 1479 м6. Копаоник 1422 м7. Јавор 1416 м8. Чемерница 1378 м9. Златар 1371 м10. Тутин (Рибариће) 1357 м.........................................................................

41. Црни врх код Букуље 708 м42. Црни врх код Букуље 705 м43. Калафат (Ниш) 685м 44. Велики гребен (Бор) 656 м45. Северни Кучај 591 м46. Ресава (Деспотовац) 566 м47. Велики гребен (Бор) 546 м48. Таково 555 м49. Хомољске планине 544 м50. Велик Гребен (Бор) 540 м.

Као што се види из табеле, разлика између највишег инајнижег Црног врха је чак 1291 м

Александар Дамјановић

Црни врх - Дивчибаре

Црни врх - Јешевац, Треска


МЕЂУНАРОДНА САРАДЊА

УСПОН НА ТРЕЋИ ВРХ БАЛКАНСКОГ ПОЛУОСТРВА

ТРИ ПЛАНИНЕ ТРИ ПЛАНИНЕ И МОРЕИ МОРЕ(од 10. до 26. септембра 2014. године)

Септембар је месец погодан за путовање и плани-нарење. Једну од акција организовали су планинари изХрватске и Србије, са циљем да изврше успон на Вихрен(2.914м) на планини Пирин у Бугарској и на две планинеу Грчкој – Фалакро (2232м) и Ипсарио (1203м).

Хрватско планинско друштво „Бршљан Јанковац”из Осијека организовало је групу од 18 планинара из Ва-раждина, Дарувара, Копривнице, Белишћа и Осијека.ПСД „Поштар” из Новог Сада окупио је 9 учесника из Зре-њанина, Перлеза, Новог Сада и „Железничара” из Бео-града. Тако је на пут кренула група од 27 најупорнијих..

Према програму „Три планине и море” предвиђен јетродневни боравак на Пирину у Банском, са успоном нанајвиши врх. За следећих тринаест дана у Грчкој је обез-беђен смештај у летовалишту Врасна Паралиа (плажа)Планиран је обилазак Тасоса, Кавале, Амфиполиса иСки-центра „Фалакро” (што је касније замењено одлас-ком на планину Пангео)

Слободни дани испуњени су програмом у организацијидомаћих агенција.

Посета Софији и Рилском манастиру. Данашњи про-грам проширујемо - разгледаћемо град и отићи до Рилс-

ког манастира. У пратњи водича љубазне Румијане, про-вели смо вишечасовно разгледање центра Софије, Фуд-балског стадиона „Васил Левски”, Споменика захвалностируским ослободиоцима, Споменика Цару Ослободиоцу,Парламента Бугарске, Цркве Свете Софије, здања Мини-старства Бугарске, Трга Свете Софије, Џамије, ЦрквеСвете Петке и археолошких ископина римских терми,Цркве Света недеља, Председничке палате - са стражому свечаним униформама испред улаза...

Највећи и најзначајнији манстир у Бугарској посвећенје Светом Ивану Рилском. Храм је украшен фрескама,раскошан иконостас рад је врхунскох мајстора. Посетилисмо и манастирски Mузеј и конаке.

Банско, Ски-центар на планини Пирин и успон наВихрен (2914м). Стижемо у Банско, смештамо се у хотел„Четирилисна детелина”. Најављујемо рано устајање.Прохладно сунчано јутро обећава леп дан. 14 километаравозимо се до Бајкушеве маре (1900м), где се налазе ре-сторан и паркинг. Ту је наша исходишна тачка за успон каврху планине Пирин. Крећемо ка Дому „Вихрен” (1950м).Стаза је благо стрма-око 2 км, испред Дома је снажанизвор. Петоро планинара остају код Дома. На успон по-лази и шестогодишња Анђела Ненадовић, уз одговорностсвога деде Боре. Заједно са дванаест старијих, Анђеласе попела за четири сата на 2914м висок врх, није оме-тала групу, пењала се сама – мала а упорна! Обасута је ипохвалама и честиткама... На сваких сат времена била јепауза до 15 минута. На гребену пре седла – дар за очи,награда за упорност - панорамски поглед на гребен Пи-рина и планинска језера...

Још мало, па смо на врху. Идемо на завршни успон.Стена крушљива, стазу затрпало одроњено камење. Наврху смо! Препешачили смо пет километара при успону,савладали висинску разлику од 1000м, а сад истим путемназад. До Дома смо стигли за три сата ...

Пут ка Грчкој Задовољни због успешног успона на Пирин, у добром

расположењу, регионалним путем и долином реке Местекрећемо према Грчкој. Имамо проблем са аутобусом којиИспред стадиона Васил Левски

Испред стадиона Васил Левски



се често квари. Стижемо до пограничног места Гоце Дел-чев, а преко граничног прелаза „Илинден” улазимо у Грчку.У подножју смо планине Филакро и града Драме. Наконседам сати путовања стигли смо до Врасна Паралие.Када нисмо одлазили на планину, организовали смошетње ка Аспровалти и Ставросу, а до Неа Врасне одла-зили смо када је био пијачни дан.

Излет на Тасос 16. септембра возимо се на релацијиВрасна Паралија – Керамоти. Укрцавамо се на трајект заЛименас, искрцавамо на острву и настављамо ка Потосу.Већина остаје на плажи, нас деветоро настављамо каТеологосу. Планински градић је на 300мнв. Крећемо убрдо смером видно обележеним, али стазе нема, ходамопо стеновитој падини. Стене су избраздане, храпаве, из-међу су дубоке шкрапе. Пролазимо кроз макију и измеђуборових стабала – јасно је зашто су ознаке тако честе.

Стижемо на гребен... Као на длану - Скала Потамиа иЗлатна плажа... Села окружена густом шумом... Видикпуца преко пучине и мањих острва ка Керамотиу

Ипсарио (1204 мнв) - врх острва Тасос. Дуго смо хо-

дали до врха стазом дугом 8 км и за пет сати стигли доТеологоса. Ходали смо у просеку 1,5 км на сат. У повраткусам изабрао дужи, али сигурнији пут. Препешачили смо18 км за 4 часа. Било је 16 часова када смо кренули саврха и последња три километра ишли по мраку, али јешумски пут био широк и безбедан...

Настављамо пут ка Лименасу и око 22 часа стижемо у

луку, али смо закаснили на трајект. Предлог је да спавамоу аутобусу, јер у апартманима није било места. Кишапада, грми, севају муње, потоци теку поред аутобуса...Ујутро, 17. 9. у 0.5 часова укрцавамо се у први трајект,пијемо прву јутарњу кафу и 35 минута путујемо до Кера-мотија. Аутобус је поново у квару. Позивамо теренскуслужбу, обезбеђујемо минибус и настављамо путовање.Убрзо стижемо у апартмане, а крстарење по Атоском за-ливу одлажемо за недељу...

Факултативни излетиИзлет у Солун Наших 16 учесника посетило је Белу

кулу, Цркву Светог Димитрија, Археолошки локалитетРимски трг. Посетили су Зејтинлик – Српско војничкогробље из Првог светског рата, затим Аристотелов трг, со-лунску пијацу и магацин фабрике коже...

Банско. Хотел „Четирилисна детелина”

Поглед на дом са стазе

Манастир Св. Иван Рилски

Предах на успону



Вожња бродом по Атоском заливу На путу ка Атос-ком заливу посећена је Стагира, Аристотелово родноместо. Из Уранополиса испловили смо туристичким бро-дом у Атоски залив, одакле се виде монашки манастири.Најпрепознатљивији је руски Манстир Св. Пантелејмон,са сјајним куполама. У повратку је посећен хиландарскиметох Каково.

Излет у Амфиполис, планину Пангео и Кавалу.Излет до Археолошког локалитета Амфиполис, на пла-

нину Пангео и Кавалу био је успешан. Музеј баштини ар-тефакте из V века пре нове ере и касније. Експонатисведоче о бурним временима када су овим просторимавладали Македонци, Атињани, Римљани и Византијци.

Археолошки локалитет се налази на преко 5.000 м2 наобалама реке Струме. У близини су делта Струме иЕгејско море. Залив се зове Стримоникос. Пангео, рудникзлата у IV веку пне данас је парк са етно-селима, мана-стирима и Ски-центром.

Нико од нас није био на планини Пангео, па смо кре-нули у авантуру. Стижемо у Елефторопули. Путоказа заСки-центар нема, таксисту молим да нас, возећи испредаутобуса, спроведе на Пангео ка Хиропотаму, планинскомместу. У близини је манастир, али нас таксиста опомињеда због одрона пут до Ски-центра није безбедан... Убрзосе враћамо и разгледамо манастир. Настављамо пут каКавали, највећем граду источне Грчке. Нисмо све видели,доћи ћемо опет...

Повратак кући Нашем возачу Дулету, који је био ивозач, и сервисер, и аутомеханичар, захвални смо на без-

бедној вожњи... Хвала учесницима на сарадњи истрпљењу, хвала нашем аутопревознику Милану, којинам је обезбедио велики аутобус по цени малог. Превоз-ници су показали спремност да помогну организатору, паје превозник из Осијека, који је морао да откаже вожњу,решење нашао тако што је понудио вожњу колеги изНовог Сада, а на своју штету. Тако се ради кад постојепријатељи...

Боривоје ВељковићФото: учесници акције СУПСД „Поштар“ Нови Сад

Поглед на дом са стазе

На Вихрену 2914м

Анђела: Горе сам била...


ДА ЕКСПЕДИЦИЈЕ

Поводом 65 година од оснивања Планинарског друштва(клуба) „Раднички“ - Београд, организована је експеди-ција „Памир 2014“ са циљем да се изврши успон на врх„Лењин 7134 м“.

У овој експедицији су учествовали Александар Тијанић,Александар Дамњановић, Александар Лукић (ПК Рад-нички –Београд), Никола Кујунџић (Спартак –Суботица),Давор Рајшел, Татјана Зајец (Вучје Братство –Загреб),Предраг Палавра, Јошко Херман (АО Жележничар-Сло-венија), Мишко Танески (Магаро – Охрид).

Вучем ноге, једва их дижем, сваки корак је све тежи,чини ми се - овој муци нема краја, а тек смо нешто преко4000 метара. Пулс ми је убрзан и срце помахнитало лупа.Чини ми се да у ушима осећам сопствени пулс. Застајемнакон сваких 10 корака. Од тежине ранца, гуртне ми сеусецају у рамена. Чему све ово? Дође ми да вриштим одмуке, само кад бих имао снаге за то. Иза мене у навезииста прича. Татјана и Давор тешко дишу, корак по корак,па одмор и ...тако се вучемо по глечеру „Лењин“. Ондадође пукотина и опет напор да се прескочи.

Сунце пржи. Покрио сам цело лице поткапом, бољеда ми је вруће, него да изгорим. Чак и узимање воде наовим висинама представља проблем, сваким дужим гут-љајем се задишем.

Испод наших ногу одјеци пуцања леда, скоро да семогу осетити вибрације померања глечера. Још један јачипуцањ све нас је раздрмао и дао нам до знања да се на-лазимо на самом глечеру, што смо од умора ових данаскоро и заборавили.

Где је тај Камп 2? Сви се питамо и већ губимострпљење. Снага је на измаку већ одавно, а треба толикотога још данас урадити - поставити шаторе, истопити воду,вратити се до Кампа 1, ... и тако даље...

Главобоља је присутна код свих, ово нам је први данна овој висини и још се нисмо добро аклиматизовали.Део ствари које износимо до Кампа 2 и спуштање долеје у плану аклиматизације и за сада све иде како треба.Само да сви издржимо!

Опет успон! А неко нам рече да је ово лакши део. Какоје онда тежак онај тежи?

Опет питам Дамњановића на којој смо висини, па сле-деће питање - колико је сати ? Време је да се јавим Ни-колају у Кампу 1. Радио-станицом обавештавам Николајада напредујемо добро и да је све ок. Николај потврђујепријем и каже да се чујемо у 15х , тј. за три сата.

Иза нас су Лукић, Танески и Кујунџић, доста заостајуу овом делу иако се крећемо споро. Стајемо на једној за-равни да направимо још једну паузу. И поред јаког напораи умора сви смо добро расположени, сви су насмејани ирасположени за шалу. Поред нас пролазе три весела пла-нинара, јављају нам се и уз кратку комуникацију сазнајемода су из Бастиље. Весела екипа одлази даље.

По ономе што знамо о успону, иза ове заравни је јошједан благи успон, па зараван и ту би требало да видимоКамп. Узимамо ранце и крећемо полако, опет узбрдо,сваки и блажи успон нам је сада проблем и све га тежесавладавамо. Излазимо иза превоја и видимо Камп! Дали је могуће да је толико далеко, докле више ово мучење?

Па треба нам сигурно још сат и по до њега. Тих сат ипо до Кампа је трајало као читава вечност. Последњих 100метара пред Камп, умало да одустанем због бола у раме-нима.

Ма издржи још мало и то је то - бодрим себе, јер знамда ћу ту оставити сву непотребну опрему и да ћу наста-вити силазак с лакшим ранцем.

Најзад 5300 м, Камп 2. Бацам ранац с леђа и седам налед, глава ми пуца, пијем опет таблете против главобољеи покушавам да се одморим мало, док не почнемо да рас-клапамо шаторе.

Сви се у групи држимо за главу, Давор је и даље весеои добро се осећа, опомињем га да седне и да се чува ви-сине, да се одмара, није све како изгледа, мора да чувасваки атом снаге.

Пеђа и Јошко почињу полако да расклапају шаторе,Давор и Татјана такође. Налазим место за наш шатор иДамњановић и ја почињемо лагано да га постављамо. Ух,да ли је могуће да је тако тешко? Сваки покрет ме за-мара, главобоља и убрзано дисање. Забодем један клини већ сам задихан поприлично, то малтретирање око ша-тора трајало је скоро сат времена, а треба још припре-

Експедиција


ЕКСПЕДИЦИЈЕ

мити воду и нешто за јело. Дамњановић наставља да за-теже шатор, ја се бацам на кување и топљење снега.Доста смо добар и уигран тим, нема потребе да се дого-варамо, већ знамо шта ко треба да ради и без додатногдоговарања.

Ускоро би требало да се појави и задња навеза -Лукић, Танески и Кујунџић. Прошло је већ доста времена,њих још нема, а треба да се спуштамо доле. Брине мезашто толико касне, где је проблем?

Сви смо се одморили, појели по неку супу, натопиливоде и сами морамо кренути доле до Кампа 1 на 4400 ме-тара, не можемо више да их чекамо, по свему судећинешто су смислили. Почињемо лагано да се навезујемои идемо доле, опет преко глечера. Јаваљам се поновоНиколају, да силазимо и да стижемо на вечеру. Сада намје доста лакше, без силне опреме, коју смо изнели горе,идемо доста брже и лакше и спуштањем са висине, до-бијамо више кисеоника, па се све лакше подноси чак иглавобоља која је присутна.

Долазимо до Кампа 1, ту нас чекају Лукић и екипа, гдедобијамо информацију да нису могли више и да су својествари закопали у снегу. Опрему ће изнети прекосутра,кад је план да поново излазимо на исти Камп . Одлазимоу агенцијске јурте где нас дочекују Олга и Николај саспремном вечером, обимном и добро припремљеном каои увек. Хране у овом Кампу има у изобиљу и то нам многозначи, враћа нам снагу.

Ноћ, прохладна, ведра. Ушушкани у своје перјаневреће, осећамо се као у рају. Ветар се лагано провлачиизмеђу шатора и ту песму нарушава само повремено некалавина која се одвали са околних литица. Често устајем иизлазим напоље. Хладно је. Сваки пут се обрадујемвраћању у топлу врећу . Још више се радујем сутрашњемдану, који је предвиђен за одмор.

А све је почело тако једноставно, идеја се родила и ре-шили смо да на прикладан начин обележимо јубилеј

клуба - 65 година од оснивања друштва, а то није маластвар. Како то код нас све почиње? Наравно, у кафани.Једног новембарског дана седимо и почињемо да раз-мењујемо идеје, шта би било најбоље да се организујеза следећу годину тј. 2014. Да будем јаснији у кафани седетри Александара: Лукић, Дамњановић и ја. И тако послепорције ћевапа и по којег пића, ја предложих Памир.Одмах смо се сви сложили, то би била права прича. Какоћемо то извести? Лако ћемо. Поделили смо обавезе заприпрему експедиције.

Да и све се тако брзо одиграло. Прође време ко одшале и ево нас сада на 4100. Ко би рекао? А шта нас свејош чека, то ћемо још видети.

Прође и дан одмора, прође и други дан и други успонна Камп 2 и све се, ако изузмемо проблеме са стомаком,одвија по плану. Време нас служи добро.

Девети је дан већ на овим висинама и сутра раноујутру, планирамо да кренемо на већу висину – 6100 ме-тара, где је Камп 3, треба да изнесемо део опреме ишатор за исту. Спремили смо опрему и ранце за јутарњиполазак, остаје нам још да преноћимо уз, још благо при-сутне главобоље, које ће се сутра сигурно повећати, од-ласком на већу висину.

07.08.2014. будимо се у 04 часа, полако се пакујемо,стављамо дерезе и излазимо из шатора, ово јутро јенајхладније до сада, по прогнози коју добијамо из Кампа1 од Николаја температуре је -28°Ц. Морамо се споро кре-тати због висине и смрзавамо се сви од реда, сунце сепромаља по обронцима Памира, ал` никако да нас огреје,хладноћа нам се увукла под кожу и поред зубатог сунца,прсти ми мрзну сваки пут, када из неког разлога, скинемрукавицу.

Мислим на Јошка, Давора и Мишка, који су остали уКампу 1 због болести и проблема са стомаком, њима јебар сада топло, немају муке као ми иако су њихове муке



друге врсте и нису безначајне. Знам тачно о чему гово-рим, јер и ја, већ два - три дана имам тај проблем, поредвисине, главобоље и хладноће, имам ужасне болове устомаку и нисам ваљано јео три дана. То је тако исцр-пљујуће. Гутам силне таблете и литре воде сваки дан, унади да ће моја мука проћи. Овако је питање докле ћу из-држати.

Мислио сам да смо теже делове прошли и да више не-ћемо имати великих успона, али Памир је то, како некиу агенцији кажу, један од најлакших врхова преко 7000 м.Сада ми је јасно какав је то маркетиншки трик, свизбијамо шале на ту реченицу, у нади да ћемо шаломотерати тегобе и муке које нас чекају на залеђеним ли-тицама тешког Памира. Чека нас још 300 метара веомастрмог успона до Кампа 3, толико тешког, да једва успе-вам да се саберем, покушавам да мислим на лепе ствари,не бих ли отерао тешке мисли и муку у стомаку, али невреди, јер након сваких 10 корака бол ме враћа у реал-ност. Идемо горе, цик -цак, лево десет корака, па пауза,десно десет корака, па пауза. Ужасно тешка деоница,бар мени. Када је тај успон у питању, сви смо у истој си-туацији и сви смо јако преморени.

Још неколико корака и ево га Камп, неколико корака,тешких као да имам тегове на ногама. Још само неколикокорака, опет бодрим себе. Завладао је неки мук у екипи,никоме више није до шале и смеха. И ето га Камп 3. Пра-вимо паузу. Опет јака главобоља. Постављамо шаторе,остављамо опрему и лагано крећемо до врха Разделнајана 6210 метара. Још око пола сата лаганог хода по платоу.Успели смо! Попели смо се на врх Разделнаја. Лепо јевреме и чињеница да смо успели у томе, након девет теш-ких дана, поправља нам расположење. Сви ваде своје за-ставе, сликају се и након тога крећемо до Кампа и

наравно чека нас опет силазак до Кампа 2. Сада ће намто бити опет олакшање, али исто тако, помисао да то, задва дана морамо поново да урадимо, квари ми утисак ирасположење. Знам да тако мора, једино тако можемо дасавладамо висину и спречимо висинску болест. У Кампу 3срећемо поново Томажа, пријатеља из Београда, који јена ову експедицију кренуо у другој организацији. Он остајегоре и пробаће вечерас да се попне на врх. Договорилисмо се да нам остави свој шатор како бисмо могли да гакористимо након његовог повратка. Овај договор наммного значи и олакшава силазак до Кампа 2. Дан одмораи главобоље је мање. Мишко и Давор нас сустижу сданом закашњења, али добро се сада осећају и пробаћеи они да остваре свој циљ. Одмарамо се у нашем Кампу.Избегавам да излазим из шатора, како бих се што бољеодморио. Мој проблем је још присутан и чини ми се свегоре и горе. Покушавам нешто да поједем, али ми не иде.Парче кобасице, Аца и ја једемо сат времена, а то јесамо који залогај, губим апетит и једем на силу. Бар јеекипа добро расположена и збијају се шале кроз шаторе,шале су углавном на наш рачун и добро је што нас другине разумеју (поред наших шатора има доста другихекипа).

Предвече излазим из шатора. Видим пукотину, која јена један метар испред себе. Да ли се наш Камп спустиоили се отворила нова пукотина? Чини ми се, свакимсатом пукотине су све ближе нашем Кампу. Надам се даће наш шатор бити ту, када се вратимо са завршног ус-пона. Долазе нови облаци, полако нам се свако после-подне приближавају и доносе измаглицу. Јутра су ведра,али су подневља са облацима, надам се да ће нам времепослужити и да ћемо успети у нашој намери.

Јутром крећемо поново до Кампа 3, овог пута немамо


ЕРКСПЕДИЦИЈЕ

намеру више да се враћамо, сутра раном зором крећемона завршни успон. Сада се мало лакше крећемо, добросмо се аклиматизовали. Давор остаје у Кампу 2, касни занама у аклиматизацији и покушаће успон један дан кас-није.

Нешто пре тог тешког успона, срећемо Томажа, си-лази са завршног успона. Успео је. Изашао је на врх. Раз-мењујемо информације, даје нам потребна упутства и,како смо се договорил, оставља свој шатор горе, да мо-жемо ми да га користимо. Излазимо до Кампа 3 и на-равно, одмах улазимо у шаторе на одмор, који нам јепреко потребан. План је да ујутру у 04 часа устанемо икренемо. Након краћег одмора, успевам да нађем аген-цијског доктора који је био на тој висини, узимам од његајош лекова за стомак, у нади да ће мој проблем престати,али ништа ми не помаже.

Мимоилазе се групе у Кампу 3, неки силазе, други до-лазе, а ми чекамо наш тренутак за полазак са неизвес-ношћу. Неко нам је раније рекао да се потрудимо дауклопимо успон у пун месец, наводно, тада је времемирно и без ветра. Нисмо баш тако планирали, али не-како се то уклопило, наш завршни успон биће у ноћи пуногмесеца.

Кувам своје последње оброке пред успон, припремамрезервне количине воде, проверавам остале шаторе. Свису добро. Јављам се Николају, преко радио станице и од-лазимо на починак. Јутро чекамо с неизвесношћу. Ви-дећемо какво ће бити.

10.08.2014. у 05:30 крећемо на успон. Каснили смомало у старту, нису сви могли да устану на време. Нер-воза и премор почињу да дају резултате. Лукић нијемогао више да чека, хладноћа га начиње и креће мало ра-није на успон. Ми за њим, неких петнаестак минута кас-није. Танески је одустао у старту , није ни изашао изшатора. Нас шесторо крећемо на успон сасвим полако.Видим групу, испред нас се виде чеоне лампе неколико

пењача, нема их много, можда де-сетак. Брзо се загревамо и сви смодобро обучени. Опрема нам немањка. Успони су доста тешки, ана леђима су нам скоро празниранци, висина се тешко подноси иосећамо недостатак кисеоника.Сваки корак је прича за себе и таприча траје и траје. Време про-лази, а ми лагано добијамо на ви-сини. Нисмо правили честе паузе,никоме се не зауставља. Правимопаузу само да пијемо воду. Дола-зимо до пред нож, још једнавеома захтевна деоница, пред из-лазак на плато врха. Сада смо нависини од 6600 м, гледам испредсебе још једну ужасно стрму део-ницу и нови успон, а неко рече-један од лакших седам хиљада!

Ко се то тако лако нашалио с нама? Ниједан врх преко6000 не може да буде лак, никако на тој висини. Мој про-блем са стомаком даје резултате. Снаге више немам.Ноге не могу да дижем и све сам спорији. Моје срце бигоре на врх, а тело не може. Помисао да нећу моћи да из-држим ми се не свиђа и покушавам да убедим себе, да томогу, ал` тело се опире. Седам на камен и борим се сасобом, морам овде да одлучим, до врха има још минимум5 сати, а треба и сићи. Доносим за мене најтежу одлуку даодустанем, срце ми се цепа од бола, али морам тако.Окрећем се према Дамњановићу, немам снаге ни да мукажем шта желим, само му дајем радио станицу. Јављајсе на свака три сата!

Није много говорио, само ме је загрлио и рекао: „Ово јеправи моменат да одустанеш.“

Окреће се и одлази са остатком групе. Остајем јошнеко време јецајући с погледом упереним у њих, гледамњихов спори успон и жеља ми се буди да опет наставимгоре. Знам да не могу више, немам снаге, након пет данамука са стомаком. Крећем полако да се спуштам, освр-ћем се сваких 10 минута и гледам како напредују. Мој си-лазак је такође био ужасно напоран, али успео сам да седовучем до шатора, једва сам смогао снаге да скинемопрему са себе, легао сам у врећу и моментално заспао.

Ноћ је. Нешто око 24 часа, чујем нешто. Као, неко мезове. Ослушкујем. Да ли сањам или не? Поново чујеммоје име и чујем стопе у снегу. Устајем. Отварам шатор.Татјана долази. Одмах је питам да ли је све у реду? Какосте прошли?

Да, попели смо се на врх. Дамњановићу није добро.Потребна му је помоћ. Одмах устајем из вреће, облачимсе и забринут да ли ће све бити у реду, излазим у хлад-ноћу ноћи, да што пре стигнем до њих да им помогнем.Узимам термос са мало воде, колико ми је остало и брзимкораком идем до њих. Нисам морао много, већ су били



јако близу кампа, долазим до њих и питам да ли је све уреду? Одмахују главом, видно преморени и исцрпљениод олује која их је задесила на врху и самог завршног ус-пона који је трајао јако дуго. Дајем им то мало воде што јеостало и полако им помажем да дођу до кампа. Помажемим да скину опрему са себе и уђу у своје шаторе. Напо-кон, након толико времена, премора и свега што их језадесило на врху, могу да предахну и да се утопле усвојим врећама. Добро се све завршило, остаје нам самојош да преспавамо и ујутру крећемо доле.

Дочекасмо и јутро, нисмо рано устали, нема потребе,сада за тим. Полако извирује један по један из шатора саосмехом на лицу, честитам им још једном на успеху.Спремамо шаторе, пакујемо опрему и крећемо полако дасилазимо. Остављамо један шатор за Давора, он данасстиже и покушаће успон на врх.

Ни сам не знам како, али у синоћној гужви изгубио самједну дерезу. Као у у земљу да је пропала. Све сам оби-шао по неколико пута, нема је. Сада треба сићи пострмим деоницама леда са једном дерезом. Нема друге.Само тако се може. Силазим полако укопавајући једну де-резу у снег, то доста исцрпљује и тражи концентарију свевреме. Долазимо до Кампа 2, правимо паузу, растурамо итај Камп и сада са свом опремом, коју смо по два путаизносили, треба сићи до Кампа 1, преко глечера Лењин,поново! Сав терет је сада на леђима, ужасно тешко је но-сити све то сада, након толико дана у тешкој планини. Те-жина ранца ми одузима дах, покушавам да олакшам себитерет дотежући гуртне, ал` не помаже, терет је терет. Исве то са једном дерезом!

Сада су Дамњановић и Пеђа са мном у навези,стрпљиви су јако и помажу ми да полако сиђемо захтевнедеонице и делове где су фиксна ужад . Пукотине су се још

више отвориле и треба још више снаге да се прескоче.На већим пукотинама скидам ранац и прескачем их безњега. Аца ми баца ранац и тако даље, до нове. Са ран-цем тешко да бих могао да их прескочим.

То малтретирање је трајало цео дан, пред вече сти-жемо до Кампа 1, Никола који је раније стигао до Кампа,видевши нас, долази да нам помогне, доноси нам воду,без које смо остали сат времена пред долазак у Камп 1.Вода нам много значи.

Најзад Камп, радујем се куваној вечери, Николај (аген-цијски момак) излази и честита нам на успеху, видно смосви срећни и јако преморени.

Остао је само још Давор да проба да се попне на врх.Радио-станицом добијамо информацију да је одустао на6600 м, вратио се у Камп 3, тамо ће да преноћи и ујутруће полако за нама.

Наш силазак са планине је пратило и лошије време навећим висинама, како смо силазили, горе се време ква-рило, сишли смо у последњим тренуцима, касније саз-најемо да је време скоро затворило успоне до даљњег задруге групе.

У Кампу су нам приредили одличну вечеру и како је токод њих пракса, свакој групи која испење, спремају тортуили колач, ми смо добили колач који смо поделили с ве-селом и распеваном групом пењача из Ирана.

Након тешког дана, одлазимо у агенцијске шаторе, напреноћиште.

Сада нам само остаје да сутра полако сиђемо до баз-ног Кампа, након 12 дана у планини, званој Памир. Си-гурно ћемо се сећати ове, како кажу „лаке планине“.Поново ћемо искористити погодност наших носача и деоопреме натоварити на коње и муле. Никоме се више неноси тежак ранац до доле.

Радујемо се силаску у базни Камп, већ 5 дана при-чамо о тој фамозној сауни и једвачекамо да је поново посетимо.

Провешћемо још један дан убазном Кампу, одмарајући, препа-кивајући опрему и чекајући Давораи Татјану да сиђу до нас, какобисмо могли комбијем да наста-вимо пут до Оша.

Два дана чекања у Ошу донашег лета нас је јако уморило,али и то је део експедиције и иза-зова. Сада можемо да се укрцамоу наш авион и да за собом оста-вимо занимљив пут, пут којим сеређе иде.

Вођа експедиције: Александар Тијанић



ИЗВЕШТАЈ СА ПРВОГ ИЗВЕШТАЈ СА ПРВОГ ТАБОРА ПЛАНИНАРА ТАБОРА ПЛАНИНАРА ТИМОЧКОГ И ВИДИНСКОГТИМОЧКОГ И ВИДИНСКОГРЕГИОНА НА ПРЕВОЈУРЕГИОНА НА ПРЕВОЈУСВЕТИ НИКОЛА, СВЕТИ НИКОЛА, 14. СЕПТEMБРА 2014.

Прошле године, на превоју Кадибогаз - привременомдрумском граничнном прелазу ''Кадибогаз'' код села НовоКорито, одржан је Први сусрет планинара Видинског и Ти-мочког региона. Повод за састанак био је развијање са-радње у области планинарења планинарских итуристичких друштава две државе у наредном периоду.

Закључак састанка био је успостављање традицио-налног сусрета планинара и отварање границе на пре-војима и висовима Старе планине и организовањетабора, који би се одржавао сваке године према ранијепланираном договору.

Тачно након годину дана, на превоју Свети Николаизнад села Равно Бучје, таборовали су једнодневно пла-нинари из Тимочког региона, Кладова, Зајечара, Кња-жевца, мештани села Равно Бучје и планинари иљубитељи природе из Видинског региона - Монтане, Ви-дина и Чупрења.

На самом превоју, који је на 1376 мнв, званично суотворили овај Први табор планинара два региона из двесуседне државе Србије и Бугарске - кмет општине Чуп-рење и представник општине Књажевац, а као најстаријипредставник планинара отварању је присуствовао пред-седник Туристичког друштва “Темпо” из Монтане у Бугар-ској Владо ''Балкански'' и председник Планинарскогсавеза Тимочког региона Драган Беатовић.

Учествовала су са српске стране планинарскадруштва “Врх” из Кладова, “Љуба Нешић” из Зајечара и“Бабин зуб” из Књажевца, а са бугарске стране туристичкадруштва “Бононија” из Видина, “Темпо” из Монтане и “Бе-лоградчик” из Белоградчика.

Ову нашу активност су пропратила службена лица Ца-рине и Граничне полиције обе државе и екипа ТелевизијеКњажевца, са дописником РТС-а.

САДРЖАЈ ЈЕДНОДНЕВНОГ ТАБОРА

8,00 до 10,30 - пешачка тура од школе у селу РавноБучје до превоја Св. Никола у дужини од 6,03 км са раз-ликом у надморској висини од 685 метара. Освојен пре-вој Св. Никола са надморском висином од 1376 метара.Старт пешачке туре био је на 693 мнв.

Са српске стране учествовало је укупно 46 планинараи планинарки, 7 службених лица и 9 мештана села РавноБучје - укупно 62 лица /ПД “Врх” - Кладово 7 учесника,ПСД “Љуба Нешић” - Зајечар 10 учесника, ПД “Бабин зуб”- 29 учесника/.

Са бугарске стране укупно су учествовала 32 плани-нара.

10,30 до 14,00 - организација почетка отварања Та-бора планинара Тимочког и Видинског региона, oтварањепривременог прелаза од стране представника општинаКњажевац и Чупрења, планирање активности у 2015. го-дини, организација табора,, планирање посета Бугарскоји Србији и представљање планинарских клубова и друш-тава из Тимочког и Видинског региона. На крају заједничкодружење и повратак са превоја.

ЗАКЉУЧАК

Сусрет планинара два региона, поред обележавањапочетка једне традиционалне сарадње планинара ис-точне Србије и Западне Бугарске, има и историјски зна-чај. Донети су следећи закључци:

1. Да се заједнички планирају планинарске активно-сти на дужи период. Једном годишње планираће се су-срет планинара под називом ''Табор планинара'' каомеђународна планинарска активност, која би имала раз-новрсне садржаје - од пешачких тура, радионица из обла-сти безбедности у планини и екологије, такмичарскедисциплине и друге садржаје који су примерени оваквомскупу.

2. Да кроз партнерске односе у пројектима знатнопобољшамо однос према планини и природи.

3. Сусрети планинара две државе на успонима, пре-војима или врховима, имали би за циљ да спојимо раз-двојено, да оживимо оно што умире и да вратимо оне којису отишли. Желимо да нам у томе помогну локалне зајед-нице са обе стране границе, које би се укључиле у актив-ности планинара и локалних средина и тако бисмозаједнички покренули ствари ка бољем.

У што краћем року морамо заказати сусрет челнихљуди оптшина Књажевац и Чупрење,

- покренути иницијативу за уређење шумских и локал-них путева са обе стране границе који изводе до превојаСв Никола.

- анимирати локално становништво са обе стране гра-нице, које би учествовало на овим таборима.

- уредити простор на превоју, како би се могло окупитишто више планинара...

- табор у 2015. години на превоју Свети Никола одр-жати трећег викенда у августу, што би морало бити дого-ворено преко државних институција.

- уговорити да табор траје 2 до 3 дана, када би се пла-нирале планинарске дисциплине и еколошке радионице.

- покренути поступак давања на коришћење нека-дашње карауле Кална у Равном Бучју Планинарскомдруштву “Бабин зуб” из Књажевца, које би, уз помоћ људидобре воље, направило планинарску кућу намењену пла-нинарима и љубитељима природе.

Председник ПСТР КњажевацДраган Беатовић


АЛПИНИЗАМ

MЕЂУНАРОДНИ СУСРЕТАЛПИНИСТА „ORCO TRADCLIMBING MEETING 2014“

Од 15 -21. септембра 2014. године, Италијански алпини-стички клуб (Club Alpino Academico Italiano) организовао јетрадиционални сусрет алпиниста, који се одржава у Нацио-налном парку Гран Парадизо - долина Ceresole Reale - Ита-лија. Циљ скупа је дружење, размена искуства и пењање награнитне стене на традиционални начин (међуосигурања суфрендови и чокови). Како у Србији, а ни у околини, немауслова за пењање на гранитне стене, Планинарски савезСрбије је кроз Комисију за алпинизам препознао значај и фи-нансијски је подржао одлазак наших пењача на овај једин-ствени скуп. На овоме смо им изузетно захвалне.

За представнице су изабране Јелена Јаковљевић, која јеодличан спортски пењач (недавно се упутила у алпинизaм) ија. Ја сам на пут кренула у петак, а Јелена у недељу. Скуп језванично почео у понедељак

Викенд пре 15. септембра искористила сам за навика-вање на пењање преко пукотина. Техника је заиста потпунодругачија од оне коју иначе користимо. Долина Орко је савр-шена. Нуди 40 различитих места за пењање, болдеринг, тра-диционалне и спортско-пењачке смерове. Већина локација јена 20 до 40 минута пешачења. За први дан одабрали смо пе-њалиште Дроиде, које има одличне пукотине за вежбање. Пе-њалиште је спортско - пењачко, има болтове које смоизбегавали и постављали међуосигурања. Занимљиво је ивреме нам брзо пролази.

Следећег дана посетили смо Сергент, који има смерове саједном, али и оне са више дужина. Поново смо се учили пе-њању преко пукотина на смерове оцене 6+ који су за ово каостворени.

Први, званични дан сусрета била је недеља. Стиже многопењача из најразличитијих крајева света, има их из Бразила,Израела, Јапана, Америке. Било је учесника различитих на-ционалности (21 учесник) укључујући домаћине. Гостију пе-њача је било 48, а са италијанским домаћинима - укупно око60. Свака група од по 5-10 људи била је додељена једномискусном италијанском водичу. Навезе су такође биле одре-ђене од стране домаћина, као и места која смо посећивали.Гранитна стена је изванредна - чврста, компактна и потпунодругачија. Међуосигурања се добро постављају и сигурна су.На местима где је немогуће осигурати се, постављени су бол-тови. То су најчешће плоче и понеки штандови. Првог данапењали смо се у пењалишту Капорал, које има много кла-сичних, често понављаних смерова. Након 200м тешког пе-њања враћамо се у смештај. Предео је фантастичан. Високепланине које окружују стене још више дају осећај дивљине инеприступачности.

Следећег дана мењају нам и супењаче и место одласка.Поново смо у Сергенту, пењемо се класичним смером 7-270м. Пењалиште врви од пењача и заиста је дивно. Неки суискусни и јаки, други јаки , али мање искусни. Учимо и на-предујемо из дана у дан.

Слушамо пажљиво савете других и упијамо гледајући их.Увече смо слушали презентацију локалног пењача АндреаЂорда, који је причао о историји, али и о модерном пењањуу Вале Орко. Занимљиво и веома поучно...

Наредна 3 дана киша нас је непрестано ометала. У бли-зини се, на сву срећу, налази спортско пењалиште Боско, којесвојим превисним зидом нуди заклон од кише. То је билонаше уточиште. Увече смо слушали презентацију о тради-ционалном пењању у Великој Британији, које је Анди Турнерпокушао да нам приближи. Недеља се полако ближи крају исвима је жао јер се не могу пењати дугим смеровима, збогкојих смо заправо сви превалили толики пут.

Субота је осванула помало облачна, али без кише. Стенау којој је могуће пењати се дугим смеровима је углавноммокра. Суво парче стене проналазимо у пењалишту Дроиде.Иако су на пењалишту били болтови, избегавали смо их иосигуравали се искључиво на традиционалан начин. Многољуди на једном месту, пењемо се, причамо и учимо једни оддругих... Ово је, нажалост, последњи дан пењања. Недеља један за растанак и повратак кући. Увече домаћини организујурок - концерт и свима приређују незаборавну забаву.

Посебну захвалност дугујемо домаћинима који су нас сва-кодневно колима развозили на пењалишта, као и на вечере.Захвални смо јер су били љубазни, приступачни и данекишне учинили нам подношљивијим. Јелени и мени је одла-зак на овај скуп изузетно много значио. Научили смо и упо-знали технику пењања преко гранитних пукотина, што ћебити врло корисно за наше будуће успоне. Остаје жал штонам време није било наклоњено, али планину морамо по-штовати и срећно јој се следећи пут вратити. Пењачки водичимамо, тако да за наредни одлазак нема никаквих препрека.Добродошли су сви они који желе да се придруже и упознајунешто ново. Радо ћемо са њима поделити стечено искуство.

У својим пењачким активностима Катарина је испењала11 смерова а Јелена 10 смерова, завидних степена тежине.

ИЗВЕШТАЈ СА ПЕЊАЛИШТА У ОКОЛИНИ СПЛИТА У ХРВАТСКОЈ

У оквиру планираних такмичарских акција Комисије заспортско пењање за 2014.годину „Посета пењалишта уземљи и иностранству у периоду јануар-децембар“ а ускладу са годишњим плановима пењачких активностиСпортско - пењачког клуба „Вертикал“ из Београда и Пе-њачког клуба „Climbing Tribe“ из Београда, наши пе-њачи/такмичари Вук Роквић, Јелена Јаковљевић, РадеМиховиловић и Вук Коларевић су у периоду од 19. до26.јула 2014. године боравили на пењалиштима у околиниСплита (Марјан, Маркезина греда, Омиш) у Хрватској.Временски услови су онемогућили пењаче/такмичаре даостваре све намераване успоне.

Наши пењачи успешно су испењали 35 смерова, одтога Вук Роквић 3 смера, Јелена Јаковљевић 14 смерова,Раде Миховиловић 14 смерова и Вук Коларевић 4 смера.

Катарина Мановски,СПК „Пентракс“


АЛПИНИЗАМ

ТАБОР АЛПИНИСТА„ЖИЈОВО-БУКУМИРСКОЈЕЗЕРО 2014”

(18.07 - 20.07.2014.)

Након оправданог одлагања услед временских непри-лика, Пети традиционални табор у организацији црногор-ског „Малог алпинистичког клуба“ је овога пута окупио, каои ранијих година, више десетина алпиниста из Србије,Црне Горе и Словеније. Учесници из Србије, којих је билоседамнаест, у организацији КАПСС су пристигли у попо-дневним и вечерњим часовима 18.07. и раним јутарњим19.07. Првог дана се приступило пењачким активностимаи испењани су следећи смерови:

• Пегаз IV, 200m (Сурдуп): Драга Милошевић –Предраг Павловић и Зоран Павловић,

• Првенствени смер „Лаганица“170m II, III, IV+: Војислав Шкрибић – Оли-вера Качаревић – Владимир Ристић,

• Првенствени смер „Анђинеплоче“ 100m IV+ (С3 Пашјака): ДраганПавловић – Анђелка Вељковић,

• Првенствени – 80m, V- (С3Пашјака): Слободан Жарковић – ЈасминаТекић.

• Нешто лако, IV, 80 м, Маластијена: Владимир Раде - Андријана

Табор је, што се тиче пењачких актив-ности, првог дана оправдао планирано ииспунио зацртане циљеве, те приближиозвањима оне који су дошли да се пењу

смеровима са излазом изнад 2000 метара надморске ви-сине. Такви су готово сви испењани смерови.

Током пењања првенственог смера дошло је до не-згоде, у којој је алпиниста Слободан Жарковић, приликомпада, задобио теже повреде. У помоћ су пристигли свикоји су то објективно могли и указана му је прва помоћ. Изпредострожности је транспортован носилима до места гдега је на већој заравни чекао хеликоптер Полиције ЦрнеГоре. У акцији која је трајала 6 сати, повређени је транс-портован у Ургентни центар у Подгорици. У центру су ле-кари установили прелом лакта. Повређени је отпутоваоза Београд, где су му прегледом у Клиничком центру уста-новљени и преломи два лумбална пршљена. СлободанЖарковић је задобио и бројне раздеротине, нагњечења,огуљотине као и контузију на десној нози. Од наведенихучесника у акцији спашавања учестовали су Драган Пав-ловић, Драган Милошевић и Предраг Павловић, а по-могли су и остали учесници табора.

Екипа алпиниста из Чачка (Петар Шундерић, МладенМакојевић, Милош Миловановић, Славко Митровић) језбог процене о недовољно добрим временским прили-кама, после дужег премишљања, одустала од пењачкихактивности првог дана. Испоставила се то као исправнаодлука. Остали пењачи су своје активности извели уз из-разиту упорност и одређену дозу непримереног „пркоса“природним неприликама. После тога је екипа из Чачкадобила јавно признање о исправности своје одлуке, одстране организатора табора. На табору је испењано 12човек/смери од чега су три смера првенствено испењани.Успех је тим већи, јер је првог пењачког дана време биловеома нестабило и са повременом кишом.

Из Србије је на табору учествовало 15 алпиниста из10 планинарских клубова. Вођа табора био је СлободанЖарковић, председник КА ПСС. Организатор табора„Мали алпинистички клуб“ се и овога пута показао изу-зетним домаћином. Сваки долазак на њихов табор увек јепозитивно и корисно искуство.

Драган МилошевићПК „Браничево“ - Пожаревац



ОДРЖАНО ДРЖАВНО ОДРЖАНО ДРЖАВНО ПРВЕНСТВО СРБИЈЕ ПРВЕНСТВО СРБИЈЕ У БОЛДЕРИНГУ НА У БОЛДЕРИНГУ НА ПРИРОДНОЈ СТЕНИПРИРОДНОЈ СТЕНИ

Државно првенство Србије у болдерингу на при-родним стенама одржано је 12. и 13. јула 2014. године наКомарану (Пријепоље) Одржано је недељу дана наконпрвобитног термина предвиђеног календаром такмичењаКСП ПСС за 2014. годину, због одржавања Табора плани-нара ПСС. Такмичење је носило званични назив „Boulderclimbing challenge“, у организацији ПК „Камена Гора“ изПријепоља и Комисије за спортско пењање Планинарскогсавеза Србије.

У квалификационом делу такмичари су на распола-гању имали 38 болдер проблема. Од тога, 27 проблема јеиспењано, тежине од 4а до 6ц+ (фр.). Пењалиште Коми-ран се налази на 30 км од Пријепоља и 12 км од магист-ралног пута Пријепоље-Подгорица. Приближна локацијаје обележена на сликама.

Учествовало је 19 такмичара, 13 у мушкој и 6 у женскојконкуренцији из следећих клубова: ПК „Земун“, СПК„Гекон“, СПК „Вертикал“, ПД „Победа“, ПК „Београд“ и ПК„Climbing Tribe“.

Резултати такмичења: После одржаних квалифика-ција, такмичари су у финалном делу на располагањуимали 9 болдер проблема. Од тога, 4 проблема су испе-њана, тежине од 6а до 7б (фр.). Пласмани су следећи:

Жене1. Антонина Брдарић (ПК „Земун“) 1000 б

2 flash / 5 покушаја укупно за 3 проблема2. Јелена Јаковљевић (СПК „Вертикал“) 1000 б

2 flash / 6 покушаја укупно за 3 проблема3. Марија Милосављевић (ПК „Београд“) 1000 б

1 flash

Мушкарци1. Жарко Јевремовић (СПК „Вертикал“) 1491.7 б2. Владимир Живковић (ПК „Београд“) 491.67 б

2 flash / 6 покушаја укупно за 3 проблема3. Милош Димић (СПК „Вертикал“) 491.67 б

2 flash / 7 покушаја укупно за 3 проблема4. Слободан Буловић (ПД „Победа“) 491.67 б

1 flash / 12 покушаја укупно за 3 проблема (4. квалификације)

5. Жељко Радошевић (ПК „Climbing Tribe“) 491.67 б1 flash / 12 покушаја укупно за 3 проблема (5. квалификације)

Првог дана такмичења судило је 9 судија (8 + главнисудија), док је другог дана такмичење судило 5 судија (4 +главни судија).

За време трајања такмичења присутни су билилекар и два припадника Горске службе спасавања.

Закључак: Државно првенство Србије у болде-рингу на природним стенама одржано је на високом нивоу.Организатор се потрудио да локација за камп буде уз самтакмичарски блок са водом за пиће и тоалетом у непо-средној близини. Такмичарски простор је био адекватноограђен и обезбеђен струњачама и crash-падовима. Су-дије су посао одрадиле изузетно добро, с тим што јеМилош Пулетић, као главни судија, изнео кроз свој из-вештај захтев да судије у будућности, делегиране одстране организатора, прођу кроз посебан вид обуке. Тимеби се уштедело преко потребно време које одлази на њи-хово обучавање на лицу места. Лекар и припадници ГССсу имали две лакше интервенције за време такмичења, ацелокупно такмичење је протекло без икаквих инциде-ната.

Марко Ћирковићпредседник КСП ПСС

ОМЛАДИНСКА ПЛАНИНАРСКА РАДИОНИЦА

МЛАДИ ИЗ СРБИЈЕ НА „ДАНИМА ПЛАНИНАРА БиХ“

У оквиру сарадње Планинарског савеза Србије иПланинарског савеза БиХ кантона, која се одвија крозразмену младих планинара на планинарским радио-ницама, у времену од 8. до 10. августа 2014. године,група младих планинара из Србије учествовала је наманифестацији „Дани планинара БиХ“, на којој је при-суствовало 30 планинарских клубова из БиХ.

Смештај је био у шаторима, а домаћин је обезбе-дио исхрану.

Остварен је велики број контаката и договора занаставак сусрета и размене посета планинара два Са-веза.

Поред богатог културно-уметничког програма, из-веден је успон на највиши врх Влашића Паљеник(1943 мнв), са висинском разликом успона од 520 м идужином стазе око 18 км.

Учесници из Србије истичу гостопримство и изу-зетну пажњу домаћина из ПС БиХ и ПД „Галица“.

У екипи из Србије била су по два планинара изИвањице и Алексинца и по један планинар из Руме иСремске Митровице.

Вођа пута,Александар Марковић, члан УО ПСС


СЕЋАЊЕ

Дана 22. oктобра 2014. године преминуо је члан Планинарског клуба „ВУКАН“ из Пожаревца СТЕФАНОВИЋ БРАНИМИР – БАНЕ, планинарски водич МБ-200

ПОСЛЕДЊИ ПОСЛЕДЊИ ПЛАНИНАРСКИ ЗАДАТАК ПЛАНИНАРСКИ ЗАДАТАК БРАНИМИРА БРАНИМИРА СТЕФАНОВИЋА - БАНЕТАСТЕФАНОВИЋА - БАНЕТА

Бранимир Стефановић рођен је 04. маја 1948. годинеу Пожаревцу, где је завршио основну и средњу школу исвој животни век провео у том граду. На последњем пла-нинарском задатку, у току припрема за Републичку акцију,чији је носилац ПК „Вукан“, наш пријатељ и вредни пла-нинар Бане је преминуо и у нама оставио сећање назаједничке акције и дружења.

Наш и ваш Бане је преко 60 година био активан у пла-нинарском спорту. Прве планинарске кораке је учинио уПланинарско-смучарском друштву „Вукан“, основаном1960. године, чији је члан постао као голобради школарца19. октобра 1962. године.

Када је 28. 12. 1998. године од групе ентузијаста по-кренута иницијатива за формирање планинарскогдруштва у Пожаревцу, на његов предлог је усвојена од-лука да се клуб-друштво зове „ВУКАН“ и да настави тра-дицују Планинарско-смучарског друштва „ВУКАН“.

У тада обновљеном раду Клуба, Бане је био јединикоји је знао шта је планинарење и планинарски спорт, теје својим знањем и искуством у многоме допринео даКлуб стане на своје ноге и постане оно што је данас. Свимновим члановима је помагао да усвоје потребна знања ивештине из планинарства. Прве акције Планинарскогдруштва „Вукан“ он је водио и упознавао нас са топогра-фијом, оријентацијом, организацијом планинарских ак-ција, опремом. Под његовим вођством изведен је и првиуспон на Вукан 19.11.1999. године, по коме Клуб и носиназив.

Бане је био иницијатор активности и рада на обеле-жавању многих планинарских стаза, а посебно је био упо-ран да се обнови Хомољска трансверзала, коју је и сам усвојим првим планинарским данима походио и трасираоса тадашњим члановима Клуба. Научио нас је шта су пла-нинарски путеви и трансверзале, тако да је Клуб до саду Хомољским планинама обележио преко 200 километарастаза. Уређења планинарских стаза омогућило је да пла-нинарски свет Србије све више походи Хомоље. Органи-зујући акције под називом „ХОМОЉУ У СУСРЕТ“ до 2004.године, Хомољске планине је походило преко 2000 пла-нинара.

У ПСС је важио за одважног и самопрегорног радника,па је одређен за носиоца послова на трасирању дела Ев-ропског пешачког пута Е-7 од Пожаревца до Бољетина.

У обновљеном раду Клуба обављао је и функције по-тпредседника Клуба до 2000. године, а од 2000. до 2004.године био је и председник Клуба. Својим радом и зала-гањем успео је да „отвори“ Хомољске планине за плани-нарски свет Србије. У овом периоду успешно јекоординирао извођење три републичке акције и то 2001.у Церемошњи, општина Кучево, поводом 100 година пла-нинарства у Рапублици Србији и 2003. две републичкеакције у Ждрелу у општини Петровац на Млави и Лаз-ници, општина Жагубица.

Посебно треба нагласити да је био зачетник и органи-затор рада са школском омладином. Организовао је пла-нинарење за ученике основне и средње школе, у чему јеучествовало преко сто ученика.

Био је члан Водичке службе ПСС Србије, где је каоводич II категорије многим клубовима помагао у реали-зацији планинарских акција.

Сећања су жива и Бане ће бити са нама док живи унашим успоменама, зато га увек помените када походитеХомoље.


СПЕЛЕОЛОГИЈА - МЕЂУНАРОДНА САРАДЊА

ИЗВЕШТАЈ СА МЕЂУНАРОДНЕСПЕЛЕОЛОШКЕ ЕКСПЕДИЦИЈЕ“БАНСКИ СУХОДОЛ 2014 ” УБУГАРСКОЈ

Време одржавања: 23.8 – 7.9. 2014. г.Локација: цирк Бански суходол, планина Пирин, Бу-

гарскаОрганизатор: СК „Хелактит” (Софија) и СК „Академик”

(Софија)Земље учеснице: Бугарска, Грчка, Србија и ПољскаЦиљ експедиције: Наставак истраживања и снимања

јамског система“ 9 – 11“ дубине -308 м.Учесници из Србије:1. Немања Милосављевић (ПСК „ДВИГ”, члан Ко-

мисије за спелеологију ПСС)2. Бојан Милошевић (ПСК „ДВИГ” )3. Јована Маринковић (ПСК „ДВИГ”)Период учешћа спелеолога из Србије: 27. 8 – 30. 8.

2014. год.Смештај: лични шатор, уређени камп на 2.300 мнв

подно цирка „Бански суходол”Храна: обезбеђена од стране организатора кампа.

РАДНИ ДНЕВНИК СПЕЛЕОЛОГА ИЗ СРБИЈЕ

ДАН 1. (27.8.) – Полазак учесника из Србије из Вла-дичиног Хана у 6.00. Пут преко Власинског језера и гра-ничног прелаза Стрезимировци до Софије са краткимзадржавањем. Наставак пута преко Благоевграда доСкијашког центра „Банско” Сусрет са једним од органи-затора на потезу Пештерите у 17.00 и почетак пешачењадо базног кампа. Долазак у камп у 20.30, упознавање саорганизаторима и учесницима, вечера и подизање ша-тора. Израда плана активности за предстојећи дан савођом кампа Павелом Бакаловим, са којим је предвиђенода учесници из Србије са једним спелеологом из Бугар-ске изврше транспорт зехничке и бивак опреме, као ихране, до подземног кампа на дубини од -300м. Ноћење...

ДАН 2. ( 28.8) – Буђење у 8:00 и доручак. Припремаличне спелеолошке опреме и паковање опреме и хранепредвиђене за транспорт. Полазак из базног кампа у 13:00до Кампа 2 пред улазом у објекат „9-11”. Улазак у објекату 14.00 Приближно на половини дубине објекта склапа седоговор да екипа у саставу Бојан Милошевић и ЈованаМаринковић започнe повратак на површину, услед про-цене да изразито ниска температура, поквашеност и по-тхлађеност могу стварати проблеме даљем напредовањуЈовани Маринковић. Њих двоје излазе из објекта око21:00 и одлазе на починак у базни камп. Група у саставуНемања Милосављевић и Спас Иванов настављају сакопмплетним товаром ка подземном кампу на -300 м ду-бине, у који пристижу око 20:00. У 22:00 придружују им сејош по један спелеолог из Пољске и Бугарске. Распре-мање, вечера и одлазак на починак...

ДАН 3. (29.8.) – Екипа у саставу Бојан Милошевић иЈована Маринковић, по устајању и доручку, помажу у по-словима одржавања кампа и транспорта пијаће воде. У13:00 у групи са бугарским спелеолозима одлазе у оби-лазак терена у циљу рекогносцирања и евидентирањастања снежних наноса у појединим јамским објектимаподно „Банског суходола” Дневну активност завршавају у17:00 повратком у камп и подношењем извештаја.

Група у саставу Немања Милосављевић и Спас Ива-нов, после преспаване ноћи у кампу на тристотом метрудубине јамског система „9 – 11” и уређењу кампа за до-лазак нове групе, око 9:30 започињу излазак на површинуи транспорт вишка опреме. Око 14:00 излазе из објекта иупућују се ка базном кампу.

Током вечери одржан је скуп свих екипа и уследила јеанализа дневних активности. Том приликом размењенасу искуства међу спелеолозима везана првенствено за ор-ганизацију истраживања дубоких јамских објеката и ме-тодологију њихових мерења.

ДАН 4. (30.8.) – Устајање у 7:00. Доручак и паковање.Напуштање кампа у 9:00 и двоипочасовно пешачење доместа где је паркиран аутомобил. Ручак у Банском и по-лазак за Србију у 15:00. Пут преко Ћустендила и гранич-ног прелаза Рибарци и Босилеграда до Владичиног Хана.Долазак у Владичин Хан у 21:00.

ОПИС ЈАМСКОГ СИСТЕМА „9 – 11”

Јамски систем „9 – 11” има вишедеценијску историјуистраживања, која је у последњих неколико година ин-тензивирана и добила форму међународне истраживачкеекспедиције, финансиране од стране Европске комисијеза спелеологију. Објекат представља најдубљи јамски си-стем на планини Пирин и пети по дубини објекат у Бу-гарској, са тенденцијом да постане и најдубљи, сходнотоку и резултатима овогодишње експедиције.

Прошлогодишњим истраживањима стигло се до ду-бине од - 308 м на којој се налази канал са сталним водо-током и дебљим слојем наноса. У циљу пробијања наносаи проласка кроз поменути канал, подигнут је камп на при-ближно 300 м дубине као базна станица даљих истражи-вања и мерења.

Јамски систем „9 – 11” комплексан је богатом ва-ријабилношћу форми канала, хидролошких и микрокли-матских услова и као такав представља захтеван објекатза пролазак и истраживање. Првих 60 м денивелације од-ликују се целогодишњим снежним и ледним наносом прикојима температура у објекту, и више десетина метараиспод њих, прелази тек неколико поделака изнад нуле.Канали који даље воде до подземног кампа пружају сеуглавном под нагибом или вертикално, ужих су димензијаи тешко проходни, јер се ради о каналима усеченим спо-редним водотоком. У последњих седамдесетак метараденивелације присутан је стални водоток. слабијег интен-зитета. Камп је смештен на приближно 300 м дубине у


НОВЕ КЊИГЕ

једној од ретких пећинских дворана. Детаљнији изгледјамског система, са обележјима тока истраживања, мо-жете видети у достављеном приказу.

ЗАКЉУЧЦИ:Учешћем на Експедицији „Бански суходол 2014” оства-

рени су следећи резултати:- Остворена је међународна сарадња спелеолош-

ких клубова из Бугарске и Србије, као и представника Ко-мисије за спелеологију ПСС са члановима Бугарскеспелеолошке федерације.

- Отворене су могућности за учешће већег бројаспелеолога из Србије на Eкспедицији „Бански суходол2015” која се организује наредне године у циљу наставкаистраживања поменутог објекта и околног терена, а на ос-нову усмено унапред упућеног позива на учешће одстране организатора..

- У разговору са колегама из Бугарске изнета јеидеја о међународној сарадњи бугарских и српских спе-лео-клубова у пограничној зони обеју држава, за којупредстоји израда детаљнијег плана клубова учесника екс-педиције.

- Стечен је увид у организацију и логистику захтев-них спелеоистраживачких активности међународног ка-рактера

- Стечено је искуство у раду у морфолошки за-хтевним и дубљим објектима са специфичним микрокли-матским и хидролошким условима са боравком дужим од24 сата

- Размењена су искуства о мерењу и мапирањуобјеката и употреби техничке опреме

Немања МилосављевићПСК “ДВИГ” Владичин Хан

ЛЕП ДОПРИНОС БОЉЕМУПОЗНАВАЊУ ФРУШКЕГОРЕ

Недавно се појавила књига „Упознајте Свету Фрушкугору пешице“ аутора Боривоја- Боре Вељковића.

Књига је стандардног формата. Штампана је на ква-литетној хартији, вишебојна. Посебан квалитет овој пуб-ликацији дају квалитетне фотографије. Иако има свега94 странице, ова књига је леп и користан допринос упо-знавању нама драге Фрушке горе

Kњига Боре Вељковића попуњава досадашњу праз-нину у описима могућности упознавања Фрушке горе ијош више сналажења у њој, јер описује многобројне раз-нобојно маркиране краће планинарске стазе, које пресе-цају Фрушку гору уздуж и попреко.

Познато је да је до сада издато неколико књига, којесе баве планинарском тематиком ове планине. Зна се дана Фрушкој гори има преко 600 километара обележенихпланинарских стаза.Ту се одржава најмасовнија плани-нарска манифестација у Србији -Фрушкогорски маратон,са ознаком - црвено срце у белом кругу. Ту је и деоницаЕвропског пешачког пута Е-7, обележена маркацијом -жути круг у црвеном кругу. Фрушкогорска трансверзалаобележена је равностраним црвено - белим троуглом,планинарске трансверзале Сремски фрон и Занатлијскатрансверзала - обе обележене стандардном црвено-белом ознаком и, коначно, Буковачки маратон црвено-белом ознаком - спојени круг и троугао.

Интересантан је податак да поред шест набројанихвеликих планинарских стаза на Фрушкој гори постоје, ааутор их је описао и дао смернице за пешачки обилазак,чак 23 мање стазе означене различитим облицима иразним бојама, а у комбинацији са белом. Настале врлодавно, најчешће необнављане, ове маркације су честозбуњивале пешаке, јер нису имали где да се информишу

куда воде. Те про-блеме ће откло-нити ова књига,јер је у њој опи-сано пет жутих,пет црвених, че-тири плаве, потри црне, зеленеи браон (смеђе)стазе... Поредтога, надамо седа ће од садабити више бриге оњиховом марки-рању.

Описане пла-нинарске стазе суразних дужина, од3,6 км, па све допреко десет, тачније до 12,7 км. Укупна дужина ових кра-ћих, разнобојно обележених, а сада детаљно описанихстаза, је чак 160 км! Поред података о прилазу свакојописаној стази, дат је и краћи опис стазе, као и географ-ска карта са уцртаном трасом. Све је тачно и прецизноубележено, тако да се и мање искусни планинари могудоста лако снаћи. Једина је примедба да је коришћенадоста стара географска карта за подлогу, па на њој иманеких недостатака: језера, путеви, жичаре... који постоје,а нису уцртани, или обрнуто - али то не умањује вред-ност прилога.

О сваком манастиру, до кога доводе описане стазе,постоје и сажети подаци о времену изградње, ктитору иманастирској слави.

Све у свему, ова књига је драгоцена допуна могућно-сти планинарских обилазака и упознавања Фрушке гореса свих страна и са свих аспеката.

Александар Дамјановић


НОВЕ КЊИГЕ

Милош Тимотијевић, Саша Савовић - РАВНА ГОРА - Службени гласник, Београд 2014.

На нашим просторима, на топоним Равна гора наилази се увише планинских подручја. Ипак, у колективној свести ова гео-графска одредница се данас везује само за једно место, чији сим-болички значај је знатно превазишао објективна знања о овомпростору.

У физичком смислу, Равна гора није чак ни планина. Ако се по-сматра само рељеф, Равна гора представља не превише широкузараван планине Сувобор, која ни по свом физичком облику ни поположају није доминантна, како у односу на венац Подрињско-ва-љевских планина којима припада, тако и у односу на оближњиРудник. Преко Равне горе пролазе планинарски путеви, преко њепролази и Европски пешачи пут Е-7, али Равна гора је више пла-нинарска успутна станица него циљно одредиште. Равна гораникад није имала ни манастире, ни археолошке локалитете чимеби завредила место у колективној историјској свести. Чак ни Ко-лубарска (Сувоборска) битка, једна од најсјајнијих победа српскевојске у Првом светском рату, није овом простору обезбедила зна-чајније место у јавном сећању. Тек је одлука Драгољуба ДражеМихаиловића, пуковника војске Краљевине Југославије, да се по-четком маја 1941. задржи на простору Сувобора и на месту зва-ном Равна гора формира свој штаб, командно место за постепенуорганизацију покрета отпора немачким завојевачким снагама, одРавне горе створила ново „место сећања“. Монархистички покретотпора добио је назив равногорски. Током рата Михаиловићевеснаге шириле су „равногорску идеју“, тј. програм националног пре-порода Србије у оквиру обновљене Краљевине Југославије, каоконтратежу пропаганди комуниста и националних снага у оквирунемачког окупационог апарата. Тако је створен равногорски мит,који је преживео војни пораз 1945. године.

Монографија Милоша Тимотијевића и Саше Савовића о Рав-ној гори значајан је допринос бољем познавању простора, људи иисторије ове невелике планинске заравни у централној Србији.Она је, такође, и значајан допринос бољем познавању и декон-струкцији митске представе о Равној гори.

За разлику од већине тематски сличних монографија које суписале групе аутора, ова има само једног писца – Милоша Тимо-тијевића. С обзиром на то да је фотографски материјал у књизизаступљен у истој мери као и текстуални, аутор фотографија,Саша Савовић, потписан је као коаутор монографије.

Књига се састоји из три велике целине: природна средина, на-сеља и становништво, историја. У уводу књиге истакнуто је да су,према својим природним особинама и вредностима, Равна гора ишири простор Сувобора много сложенија и слојевитија областнего што је то познато савременој јавности. Стога су аутори же-лели да овом публикацијом прикажу најважнија својства ове пре-деоне целине у централној Србији. У књизи су сакупљена ипредстављена најважнија расположива знања о географској про-шлости овог простора, битним обележјима рељефа, клими, води,саставу земљишта, биљном и животињском свету који настањујеовај простор. У посебној целини обрађена су насеља и станов-ништво Равне горе и Сувобора. Представљено је седам сеоскихнасеља која се налазе на обронцима Сувобора – Планиница, Ба,Славковица, Полом, Теочин, Брајићи и Коштунићи, а своје местоу књизи нашла су још три насеља – Струганик, Прањани и Леу-шићи, због своје природне и историјске повезаности са Сувобо-ром.

Трећи, историјски део монографије, покрива прошлост Равнегоре од праисторије до савременог доба. И поред тога што се и упериоду пре 20. века наилази на значајне помене Сувобора у ис-торији, тек су Први и, нарочито, Други светски рат овом просторуутиснули историјску симболику. Равна гора је постала саставнидео „сакралне географије“ у националној митској колективној све-сти. Пораз Равногорског покрета у грађанском рату с партизаниманије уништио митску димензију Равне горе. Парадоксално, рав-ногорски мит је у јавности опстајао и ширио се и захваљујући ре-довним, ритуалним комеморативним свечаностима којима сеславила победа партизанског покрета над снагама окупатора ичетника. Слом социјализма донео је другачије вредновање Рав-ногорског покрета и афирмацију равногорске идеје, али и његовудневно-политичку инструментализацију. У новим друштвеним иидеолошким оквирима, Равна гора је постала ново „местосећања“, слављена и оспоравана у исто време.

Митска представа Равне горе потиснула је у други план свеостале аспекте овог простора. Стога је, како аутори истичу накрају, Равна гора још увек недовољно истражена област, како посвојим физичким својствима, тако и по укупном историјском раз-воју.

Уз исцрпан текстуални део Милоша Тимотијевића, равно-правни део књиге чине и изванредне фотографије Саше Савовићакоји је деценијама снимао планину, њене људе и села. Стога чи-талац често није сигуран да ли фотографије илуструју текст или је,пак, текст само пратилац визуелног дела књиге, који је снажан иупечатљив.

Александра Вулетић

��

Милош ТимотијевићСаша Савовић


МЕЂУНАРОДНА СОЛИДАРНОСТ

Међународна обука спасавања из спелеолошкихобјеката („Cave Rescue Training“) одржана је од 13. до 21.септембра на Бељаници, у кањону Ресаве, у оквиру Ини-цијативе Југоисточне Европе за превенцију и спремностна катастрофе („DPPI SEE“). Обуку су организовали Сек-тор за ванредне ситуације МУП-а Републике Србије иУправа за цивилну заштиту и спасавање Републике Сло-веније, у сарадњи са Горском службом спасавања Србијеи Спелеоспасилачком службом Словеније.

Циљ обуке је јачање људских капацитета за деловањеу случајевима катастрофа, њихова превенција, као и по-бољшање и проширење сарадње представника одгова-рајућих националних служби уз усклађивање постојећихпроцедура.

Ово је шеста обука овог типа. Прва је организована2009. године у Црној Гори, наредне године домаћин јебила Македонија, 2011. обука је одржана у Бугарској,2012. у Словенији, док је домаћин прошлогодишње обукебила Хрватска. До сада је програм обуке прошло више од120 учесника земаља чланица Иницијативе ЈугоисточнеЕвропе за превенцију и спремност на катастрофе.

Како је истакао вођа овогодишње обуке, Алеш Стра-жар из Спелеоспасилачке службе Словеније, ове године21 учесник из 9 земаља – Словеније, Хрватске, Босне иХерцеговине, Црне Горе, Македоније, Бугарске, Албаније,Турске и Србије, под будним оком 12 инструктора изСрбије, Словеније и Хрватске стиче нова и утврђује по-стојећа знања из области спелеоспасавања.

Спасавање из јама и пећина спада у ред најтежих инајзахтевнијих акција спасавања. Спасавање отежава

компликован приступ повређеном, тешки услови у којимасе пружа прва помоћ и безбедно одржава сигурност и ком-фор повређеног. Уско и најчешће вертикално окружењезначајно отежава његов транспорт у носилима.

Поред великог броја специјално обучених спасилаца,за извођење акције у спелеолошким условима потребна јеи велика количина спасилачке опреме специфичне на-мене: за спречавање потхлађивања повређеног, за по-уздану комуникацију међу спасиоцима и спасилачкимекипама, за брзо постављање спасилачке инсталације заевакуацију, за брз и сигуран транспорт повређеног... Ак-ција спасавања из спелеолошког објекта изводи се строгопо унапред договореном плану акције, где свака екипаима јасно дефинисано место и задатак.

Учесници у једној акцији спасавања нису само врхун-ски спелеолози. Екипе на површини брину о опреми,храни, о опремању и означавању пута до улаза јаме, орадио везама, транспорту, смештају итд. Све је то не-опходно за брзо и ефикасно деловање екипе за спаса-вање.

Приликом акције спасавања неопходна су одгова-рајућа средства за везу и пренос информација, јер њихо-вим коришћењем вођа акције спасавања може брзо иефикасно доносити важне одлуке.

Сваки члан екипе која се налази у јами мора да прођеодговарајућу обуку за спасавање у вертикалним усло-вима. Спасавање на техничким теренима је неупoредивотежи задатак од кретања по истом том терену, јер је свапажња посвећена повређеном уместо на само кретање

(пењање, траверзирање, спуштање). Основни циљ свакеспасилачке акције је евакуација повређеног без погор-шања стања. Ипак, сигурност сваког појединца се ни у јед-

ном тренутку не сме испустити извида.

У четвртак, 18. септембра, у ка-њону Ресаве успешно је одржаназаједничка показна вежба свих учес-ника. Вежби су присуствовали по-моћник начелника Сектора заванредне ситуације МУП-а СрбијеИван Барас, руководилац DPPI SEEСекретаријата Ивана Љубојевић, за-меник амбасадора Републике Сло-веније Матеја Норчич Штамцар,представници Управе за цивилну за-штиту и спасавање Републике Сло-веније и начелник Горске службеспасавања Србије Марко Чалија.

У симулираној вежби евакуацијеповређеног спелеолога, за потребењеговог извлачења постављене суинсталације за евакуацију помоћуконтратега, систем за натезање СанБернард и тиролска траверза. За ин-сталације и кретање спасилаца итранспорт повређеног употребљеноје више стотина метара статичкогужета и велика количина разне другетехничке опреме, која се користи ис-кључиво у спасавању.

Како су присутни званичници ис-такли, показна вежба спасавања јена директан начин приказала распо-ложиве потенцијале спасилачкихекипа из Србије и околних земаља

приликом извођења спасавања из јама и пећина. То јебила и најбоља прилика да се види како генерално из-гледа реална ситуација спасавања на екстремно непри-

ступачним теренима и, наравно,сарадња земаља чланица Ини-цијативе за спремност и одговор накатастрофе Југоисточне Европе.Према речима једног од инструктора,Данета Медића из Горске службеспасавања Србије, вредност оваквихскупова је што људи из различитихземаља пролазе исту обуку и сара-ђују заједно. Ради се по истим прин-ципима и стандард, који је уведен успелеоспасавањe кроз овакве обуке,омогућава да инструктори и полаз-ници раде као један добро уигрантим, спреман да заједнички реагује услучају катастрофа већих размера.

Текст и фотографије: Горскаслужба спасавања


ВЕСТИ ИЗ УИАА

ПЛАНИНСКО ТРЧАЊЕПЛАНИНСКО ТРЧАЊЕженска и мушка планинска трка

На Старој планини, у селу Дојкинци, 5. јула стартовала јепланинска трка под називом „Женска и мушка авантури-стичка трка“, у организацији ПК „Алти“ из Београда. Стаза заженску категорију била је дуга 22 км, а за мушку 30 км. У трције учествовало 125 планинских тркача (75 жена и 50 мушка-раца). У спортској женској категорији 46 такмичарки, у рек-реативној 29, у спортском мушкој категорији 37 такмичара, урекреативној 13.

Опис стаза за спортску категорију:Старт је испред Дома на 900 мнв. Стаза се наставља 2,5

км до 1300 мнв. По изласку из шуме, пешачка стаза од 50-70м излази на ливаде, у правцу Стражне чуке (1171 мнв) са по-гледом на Стару планину и долину Арбиња. На десетак ки-лометара је извор пијаће воде Три кладенца (1839 мнв). Сапута који води старом војном стазом пружа се гребен са јед-ним од најлепших врхова у Србији – Три чуке (1926 мнв)... СаВражје главе пут се спушта ка Међа планини, а изласком изшуме пут креће долином Арбиња дуж Дојкиначке реке. На 22км био је циљ женске категорије, док је још 8 км мушка кате-горија настављала пут у правцу Дома, где је био циљ.

Неки учесници су се такмичили први пут и заузели судруго место и у женској и у мушкој категорији. У мушкој ка-тегорији Александар Штајфер из Челарева освојио је другоместо за само две секунде разлике од првог тркача.

На старт код циља женске категорије било је постављеноуже за технику абзајл, који су учеснице користиле по жељи.Рекреативна категорија је имала равну стазу дугу 10 км у јед-ном правцу. Неки учесници су ишли до половине стазе, анеки до циља, где су узели жетон као доказ да су до циљастигли. Из клубова, чланица ПСС, било је доста учесника: изПК „Копаоник“ 17 учесника, из ПК „Видлич“ из Пирота 2 (са 5

контролора на стази), из ПК „Железничар“ из Ниша више так-мичара – Миодраг Миљковић освојио је прво место. Четиричлана из истог Клуба били су контролори. Присуствовали суи чланови Алпинистичког одсека Београда, ПК „Раднички“ изБеограда и „Спартак“ из Суботице. Трку су обезбеђиваличланови ГСС и два теренска возила ЈП „Србијашуме“. Тури-стичка агенција из Пирота припремила је вечеру, после којесу проглашени победници, додељене награде, медаље идипломе.

Резултати спортске и рекреативне спортске категоријеСпортска категорија за жене (22 км)1. Тања Стојановски - 3h 19 min 30 sec2. Дуња Јеличић - 4h 03 min 0 sec3. Ана Милосављевић – 4h 06 min 0 secСпортска категорија за мушкарце (30 км)1. Миодраг Миљковић – 3h 7 min 30 sec2. Александар Штајфер – 3h 7 min 32 sec3. Ђорђе Ђукић – 3h 43 min 40 secРекреативна категорија за жене1. Дијана Сарафимовски2. Ксенија Крстић – (прва и друга - исто време)3. Катарина Вучевић4. Саша ТуцаковићРекреативна категорија за мушкарце1. Војислав Попов2. Никола Петровић3. није донео жетонЗахвални смо спонзорима компанији „Аltamed“ и „D Ex-

press“ из Београд. За мајице за такмичаре захваљујемо Пла-нинарском савезу Србије.

Приход од котизације у висини 64.000,00 динара отишаоје у хуманитарне сврхе као помоћ настрадалима у попла-вама.

Драгана РајбловићПК „Алти“ Београд


ПЛАНИНАРСКИ СПОРТОВИ

„AC – НЕЖИВОТНО ОСИГУРАЊЕ” - СТАМЕНО КАО ПЛАНИНА

„АС – неживотно осигурање Србије” активно учествује у развоју пројеката из области спорта, културе и образовања.

Планине пружају задовољство свакоме ко на њима борави. У планину иду људи различитог ста-росног доба, интересовања и физичке спремности – од излетника, пењача, истраживача - до оних којижеле само одмор на ливадама планинских обронака. Оно што је свакако најважније, је обезбеђење

сигурности на планини, а то је управо оно чиме се ми бавимо и о чему желимо да вас обавестимо.Оснивач „АС Осигурања”, Adriatic Slovenica већ има дугогодишње претходно искуство у подржа-

вању рекреативних удружења, али и врхунских спортиста. Преко 20 година један смо од највећих спонзораОлимпијског комитета Словеније. То показује да је наше осигурање јасно опредељено да подржава спорт,олимпизам и олимпијске идеје.

Зато је и природно да званично осигурање Олимијског комитета Србије (ОКС) до краја олимпијскогциклуса у Рију 2016. буде „АС осигурање”.

Наши олимпијци су већ на Зимским играма у Сочију достојанствено бранили боје Србије. Верујемода ће на Летњим играма у Рију наши олимпијци бринути о томе да постигну што боље резултате и да нанајбољи начин репрезентују Србију, као што и ми у „АС осигурању” иновативним производима и услугама,као и бригом о осигуранику, на најбољи начин репрезентујемо осигурање.

АС Осигурање има оно што је потребно да ви безбрижно планинарите. Ми не продајемо полисе, мистварамо сигурност велику и стамену као планина.

Ми смо „АС Неживотно осигурање”. Посетите нас на www.as-osiguranje.rs и упознајте нас боље.


„ШАПАТ КИЛИМАНЏАРА“„ШАПАТ КИЛИМАНЏАРА“планинарски документарни филм

У Крушевачком позоришту 3.10.2014. године,пред пуном салом (600 гледалаца) представљен је новидокументарни филм Драгослава Гогића „Шапат Килиман-џара“.

Филмска прича сликовито прати узбудљиви ше-стодневни успон и силазак са Килиманџара, кроз неко-лико климатских зона, од џунгле на 35о C температуре дочувених снегова ове планине, на 10о C испод нуле.

У филму се говори и о припадницима легендарногМасаи племена, обичајима и навикама житеља Танзаније,

о стаблима Синесије али и о 10.000 животиња које живеу два национална парка, вулканском кратеру Нгоронгорои Лејк Мањара.

На крају филма, пред публиком су се поклониличланови планинарског тима, који су се попели на највишиврх Африке Ухуру пик висок 5895 м на планини Килиман-џаро.

Филм у трајању од 60 минута сниман је у Африцидванаест дана и монтиран у дописништву РТС Крушевац.

Драгослав ГогићПК „Јастребац“ Крушевац

ПЛАНИНАРСКА КУЛТУРА

ISS

N 1

452/

7456

Часопис Планинарског савеза Србије xx-issn1452-7456 -...

Documents